Osvedoeni prijatelj Srba, vajcarski kriminolog dr Rudolf Aribald Rajs prvi je obavestio svet o zloinima koje je austrougarska vojska

tokom Prvog svetskog rata poinila nad srpskim narodom u Mavi i Podrinju, ali i prvi koji je u svom testamentu 1928. godine ostavio strano upozorenje tom istom narodu, da se to pre otarasi zla koje mu razara dravu, a to je korupcija.

UJTE, SRBI: Aribald Rajs otvoreno optuio srpske politiare da dravu unitavaju korpucijom

U uvenom pismu "ujte, Srbi", Rajs je imenom i prezimenom naveo najmodnije srpske politiare i privrednike, obelodanio kako su brzo i lako stigli do bogatstva, jedni zloupotrebljavajudi svoje poloaje, a drugi urovanjem s tim istim politiarima, te poruio narodu: "Nemojte dozvoliti da vaa lepa dua propadne u tom ubretu koje se na njoj nataloilo naroito posle rata... Nacija koja je, poput vae, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poraena, uspela da se vrati na svoja ognjita kao pobednik, ne sme da dopusti da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih idardija, prezira dostojnih zabuanata i zloinskih profitera i zelenaa. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava bududnost ili ponovo ropstvo!"

Zlato pojelo ponos

Rajs je proveo 15 godina u slubama Srbije i dobro upoznao prilike koje su tada vladale. Zato je mogao da tvrdi da nije podmitljiv samo onaj ko je daleko od profesionalne politike i objasnio kako se korupcija rairila: "Pod turskom vladu vam je i najedi rad malo koristio. Od njega se bogatio samo va ugnjeta... Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre Velikog rata, a naroito tokom njega. Videli su rasko velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva mod novca, a nisu uvideli ta je u njoj lano. Kada su se vratili kudi, eleli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i potenim radom... I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sute estitosti, uvukla odvratna korupcija... Vi, koji pred bogatim i modnim ugnjetaem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem... Koliko
sam puta gledao kako se vai najmoniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata meao pesak i brano i isporuivao ga vojnicima to su se borili i ginuli za vau slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je jo bogatiji i svemoan, a vi mu laskate... Kada vam je zlato, tokom dugih

vekova uskraivano, najzad postalo dostupno, suvie vas je opinilo, i zbog te opinjenosti izgubili ste mnoge veoma plemenite osobine koje ste imali... Istina je da imate i opravdanje: vievekovna predstava turske istonjake podmitljivosti. To opravdanje, meutim, nije dovoljno da bi se oprostilo preterano raireno mito, koje esto poprima sve oblike otimaine... Osim nekoliko retkih izuzetaka, gledao sam kako bezbrojne vae ekscelencije od siromanih, ak bednih ljudi postaju milioneri... Neprijatne primere su, meutim, sledili svi inovnici od vrha do dna lestvice. Poslovni ljudi, strani industrijalci i posrednici koji dolaze u ovu zemlju da bi uspostavili poslovne veze i ulagali kapital u ovdanja preduzea to znaju i, ako ele neto da urade, prinueni su da daju mito, a to se uvek prihvata... Ministri, generalni direktori, rukovodioci slubi - svi oni jedu taj hleb koji ljudi od asti i dostojanstva ne bi ni probali", poruio je Rajs u svom testamentu.

Svaka slinost sa dananjom Srbijom je namerna. Na poetku 21. prvog veka ona se nala u istim okolnostima kao pre 100, ili 200 godina, kada se podizala iz ratnog pepela. Drugi svetski rat je doneo pola veka pogubnog socijalistikog eksperimenta sa dravnom imovinom koja je bila svaija i niija, potom su dole devedesete godine i lani demokratski poredak iza koga je i dalje stajala pesnica jedne partije i, na kraju, opet rat, ovoga puta sa "celim svetom". Srbija je ponovo u dobu preobraaja, koji se danas popularno naziva tranzicija. U svakoj takvoj tranziciji politika elita i drutvo morali su da ree isto pitanje, kako to pre, gotovo preko nodi nadoknaditi proputeni civilizacijski razvoj i uhvatiti korak s razvijenim zemljama. Napredak je iao, ali uglavnom mijim koracima. Jo od Prvog srpskog ustanka preko nodi su se gomilala samo bogatstva pojedinih dravnih glavara i trgovaca koji su sami prigrabili i vlast i zemlju. Kad je mlada srpska drava poela da se ureuje ustanovama, ovim bogataima su se pridruili i inovnici.

Jedna od tapija gazda Mladena 1808. godine

Neki od njih su poloaj koristili ne samo da bi prigrabili to vie imanja, nego i modi. U doba prvih industrijalaca i bankara granica izmeu politike i unosnih poslova poela je da se gubi, mod ak da se i nasleuje. Tako su se za svega jedan i po vek, od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata, razvile tri generacije srpskih bogataa.

Prva je bila iz redova ustanika, gde se koristila vlast da bi se prigrabio monopol u snabdevanju vojske i naroda. Na ovaj nain se obogatio prvi srpski knez Milo Obrenovid. U doba ustavobranitelja, njegovih dojueranjih saradnika, potom ljutih protivnika, obogatilo se mnotvo politiara kao to su bili brada Stojan i Aleksa Simid. Oni su se pored politike nesmetano bavili i trgovinom. Najpoznatiji bogata tog vremena bio je major Mia Anastasijevid, koji je imao flotu brodova i drao trgovinu na donjem Dunavu. On je najavio drugu generaciju bogataa, ljude koji su dolazili iz svih srpskih zemalja u malu kneevinu, a kasnije kraljevinu Srbiju i tu iz velikog siromatva, radom i odlunodu, ali i drskodu, stvarali velika imanja. Takvi su bili i Nikola Spasid i Luka elovid Trebinjac. Treda generacija srpskih bogataa nastala je kada je zavren Prvi svetski rat koji je, kako je i sam Aribald Rajs primetio, ogromnoj vedini naroda zaista bio rat, a nekima, naalost, i "brat". Najbogatiji ovek u Srbiji tokom Prvog srpskog ustanka bio je vojvoda Mladen Milovanovid sa svojim kumom Milojem Petrovidem. Njihova bezobzirnost bila je tolika da je izazvala bunu Beograana. Milovanovid, poznat u narodu kao gospodar Mladen, i pre 1804. godine bio je bogati trgovac stokom. Kao jedan od malo pismenih Srba prouo se i po razboritosti i govornitvu. Tokom see srpskih knezova dahije su i njega utamniile, ali ga je vod Karaore otkupio od kragujevakog muselima za zarobljene Turke. Mladen se pridruio ustanicima i brzo napredovao. Bio je vojvoda i Vodov savetnik, prvi gradonaelnik Beograda i ministar vojni, i na kraju predsednik Sovjeta, prve srpske vlade.

Najbogatiji ustanik
Sva ova zvanja gospodar Mladen je odlino iskoristio. Uz Karaora, a ponekad i ispred njega, postao je najuticajnija linost meu Srbima. Uvedao je imanje najvie tako to je otimao ili po bagatelnoj ceni otkupljivao tursku i cincarsku imovinu, progonivi i jedne i druge. Vaio je za najbogatijeg oveka u Srbiji. To mu je s jedne strane donelo uvaavanje, a s druge izazivalo ljude na otpor. Nijedan vedi srpski stareina nije imao toliko neprijatelja, ali se on ipak odrao do kraja Prvog srpskog ustanka.

Smrt u gostima

Mladen Milovanovi se posle propasti Karaorevog ustanka nastanio u Hotinu, u Besarabiji, i odatle radio kao poverenik srpskih emigranata.

Ve ostareo, 1822. vratio se u umadiju, i otiao knezu Milou u Kragujevac. Kad je saznao da turski vezir Marali AliPaa trai njegovo hapenje, gazda Mladen je pokuao da se prebaci u Crnu Goru.

Ubijen je aprila 1823. na Zlatiboru, dok je bio gost rujanskog serdara Jovana Miia. U narodu se prialo da je knez Milo predao gospodar Mladena serdaru da bi ga ovaj, navodno, dopratio do Lima, gde su ga Miievi momci ubili prilikom navodnog pokuaja bekstva.

Srbin kao Bugarin

Aribald Rajs je Srbima poruio i ovo: "U toku rata sam verovao da je onaj bugarski ministar na nekoliko meseci, koji je za to kratko vreme postao milioner, neka specijalnost Bugarske, i da su vai ministri suvie veliki rodoljubi da bi se bogatili na raun drave i zloupotrebom poloaja. Bio sam naivan. Uvideo sam da nema razlike izmeu ministara na "ov", "ev" i nekog na "i".