Web aplikacije jue, danas, sutra

Uvod
Iskreno sam ubeen da je svrha svake tehnologije da zadovolji odreenu ljudsku potrebu. im se to promeni, bilo da tehnologija postane sama sebi svrha, spomenuta potreba nestane, nae se kvalitetnija ili jeftinija tehnologija koja reava isti zadatak ili se desi neto tree ta tehnologija jednostavno umire. Tako su pogon na elektrinu energiju i motori sa unutranjim sagorevanjem zamenili parnu mainu, tako je telefonija zamenila telegraf i tako dalje i tako dalje. Ono to je bitno u celoj prii je da se stvari menjaju. Uvek. Ljudske potrebe se menjaju, nestaju, ire se ili smanjuju... A tehnologije za njihovo reenje prate te promene, evoluiraju i generalno tee da budu bolje, isplativije, jednostavnije, zdravije... To je prirodan tok stvari i dobro je to je tako. Da je drugaije ne bi valjalo.

Internet jue: sadraj

Internet kao tehnologija (tanije skup tehnologija) nije nimalo drugaiji, bar kada se podvue crta i uklopi se u optu priu. I on evoluira, raste, menja se, a zanimljivo je da se to deava daleko bre nego kod veine tehnologija koje su mu prethodile. Internet je za par godina napravio rast za koji je mnogim tehnologijama pre njega bilo potrebno i po par decenija (televizija i radio na primer). Pored velike brzine kojom raste zanimljivo je i to da dobar procenat posetilaca (njih oko 60%) vreme na internetu provodi na utrb vremena koje su ranije provodili ispred televizora ili itajui tampu. Prema nekim istraivanjima, sam Internet preti da pretekne medijume kao to su televizija i tampa u visoko urbanim sredinama kao to su veliki gradovi u razvijenim zemljama. Ovakav razvoj stvari je potpuno razumljiv. Internet je pre svega osmiljen za razmenu informacija. Zahvaljujui svojoj fleksibilnosti i dinamici kojom se raunari razvijaju uspeo je da ukombinuje stvari koje su do tada bile nezamislive. Uspena kombinacija multimedijalnog sadraja kao to je recimo video i teksta nije se mogla jednostavno izvesti nigde drugde. A to je na webu danas sasvim normalno... itate portfolio nekog studija i onda klikom na jedan link gledate snimak njihovog studia i zaposlenih kako rade. Ili ak na sajtu sa vestima itate o stranoj nepogodi negde u svetu i istovremeno se streamuju snimci sa lica mesta. Da ne spominjem Flash sajtove gde se pored bogate grafike i interakcije esto vrti i muzika i slino.

Web je jednostavno sadrajno bogat medijum. Tu je akcenat kod njega, na sadraju. Tako je osmiljen i evoluirao je u odlian, danas moda ak i najbolji izvor informacija.

Internet danas: sadraj i usluga

Pored samog sadraja koga na webu ima u ogromnim koliina Internet se razvio i u specifian usluni medijum, gde ljudi mogu da upravljaju dokumentima, pretrauju razne baze podataka, meusobno komuniciraju i tako dalje, a sve to uz pomo samo web browsera. Danas su uobiajeni sajtovi gde se moete ulogovati, podesiti izgled sajta prema svojim potrebama, pretraivati brzo i jednostavno arhive, vriti razne kalkukacije i konverije i slino. Takve stvari su danas definitvno deo online svakodnevice. Danas vam nije potreban ICQ klijent da biste askali pomou ovog protokola, nije vam potreban desktop agreagator da biste pratili promene na sajtovima koji omoguavaju sindikaciju, nije vam potreban ak ni email klijent da biste koristili email. Sve to vam je potrebno je browser. Zbog specifinosti okgruanja u kome se aplikacija koje pruaju takve usluge one same predstavljaju poseban tip aplikacija: web aplikacije.

Web aplikacije
Jedna od najupeatljivijih karakteristika Interneta je njegova dinaminost i brzina kojom se stvari na njemu menjaju. to se neki sajt ee menja i to vie raste potrebno je vie i vie vreme da se odreene izmene naprave. Tu, a i na mestima gde je potrebno specifino ponaanje sajta 1 statine stranice zamenjuju dinamike stranice. Najoiglednija razlika meu njima je to dinamike stranice mogu da odgovare na zahtev korisnika umesto da se samo prikazuju onakvima kakvim ih je neko napravio. Kada vi, recimo, zatraite arhivu vesti za mesec januar 2005. godine na nekom sajtu generalno se mogu desiti dve stvari: da budete uslueni stranicom koju je neko (ovek) napravio video koje su vesti objavljene u januaru i runo napravio tu da aplikacija razume da traite vesti za spomenuti mesec, automatski ih pronae i odvoji i prikae vam ih

Prednosti drugog pristupa su oigledne, posebno ako imate na umu da neki sajtovi mogu da budu toliko veliki da je potrebna mala armija ljudi kako bi ga odravali. Naravno, treba napomenuti da na "klasian" nain neke stvari ni ne mogu biti napravljene (webmail aplikacija na primer). Scenario po kome funkcioniu web aplikacije je prilino jednostavan. Vi (va browser) aljete zahtev web serveru koji podatke prosleuje web aplikaciji, ona ih obradi, a rezultat vraa serveru, pa napokon i browseru. U toj situaciji browser uopte ne znate da li ste uslueni statikom stranicom ili je kod koji va browser pikazuje generisan od strane web aplikacije. Nije mu ni bitno, dokle god prosleeni kod razume i moe da prikae. Najbitniji zakljuak koji se odavde izvlai je da se web aplikacije ponaaju kao sajtovi. Razlog je vrlo jednostavan: one jesu sajtovi.

potreba da se korisnici loguju, pretrauju, kompleksna navigacija i filtriranje itd

Obeleja web aplikacija

I desktop i web aplikacije imaju jedan zadatak: reavanje odreenog ljudskog problema. Iako se pristup problemu i nain na koji ga reavaju ne razlikuje bitno izmeu ova dva tipa aplikacija okruenje u kome se oba izvravaju i nain interakcije sa korisnikom pravei veliku razliku meu njima. Oba donose niz prednosti i mana u odnosu na ovaj drugi, a meu najupeatljivije odlike web aplikacija spadaju:

Aplikacija je na jednom mestu

Desktop aplikacije moraju biti instalirane na klijent raunaru da bi se uopte mogle koristiti. Kod web aplikacija to nije sluaj jer se one nalaze na jednom mestu (serveru ili grupi servera). Ovim se uklanjaju mnogi problemi, pre svega problemi sa distribucijom, nadogradnjom aplikacija i generalno u sluajevima kada kod desktop aplikacija korisnik mora da preuzme i instalira/updatuje aplikaciju. Bitna stvar je da kod web aplikacija korisnik nikada ne dobija samu aplikaciju, ve samo interfejs ka njoj to je u sutini sve to mu i treba. Ova injenica znatno olakava ivot obema stranama (i autorima i korisnicima web aplikacija).

Sve to vam treba je browser

Ovo je moda najbitnije obeleje web aplikacija. Da biste koristili neku od ovih aplikacija potreban i dovoljan vam je samo web browser. Ovo povlai niz prednosti: Veina zaposlenih ve zna da koristi web browser. Web aplikacija se ponaa kao sajt sa im su skoro svi zaposleni ve imali priliku da se sretnu. Klijent raunar nema nikakve hardverske ili softverske zahteve osim onih koje mu namee sam browser. Aplikaciji se moe pristupiti sa bilo kog mesta na planeti pod uslovom da nije izolovana (napravljena da radi samo na nivou firme intranet). Klijent nema potrebe da instalira bilo kakav dodatni software ako je sama aplikacija na bilo koji nain izmeni (upgrade, ispravka greaka i slino). Sve izmene postaju vidne i dosupne korisncima onog trenutka kada su implementirane u aplikaciju.

Korisnik je samo korisnik

Kod desktop aplikacija korisnik je esto duan da instalira aplikaciju na svoj raunar, konfigurie je i da se kasnije stara da je sve u redu i da radi. Na ovaj nain korisnik nije samo korisnik aplikacije ve i njen administrator. Kod web aplikacija tog problema nema. Korisnik je samo korisnik, ne i osoba koja odrava aplikaciju. Nema glavobolje oko backupovanja podataka, padanja aplikacije, softverske nekompatibilnosti i slinih stvari koji esto znaju biti veliki problem, posebno neiskusnim korisnicima raunara.

Administrator aplikacije je esto i njen autor

Ovo nije pravilo, ali je prilino est sluaj. Kako vam se svia ideja da vi kao korisnik uoite greku, kontaktirate administratora i dok jo telefonom priate sa njim on tu greku ispravi? Pri tom, ko vam bolje moe pomoi oko aplikacije do njenog autora?

Web aplikacije su sigurne

U zadnjih par godina postali smo svedoci prave navale pijunskih programa, programa koji vrte reklame na vaem raunaru ili ak nekih znatno ozbiljnijih tetoina. Jedan od estih oblika distribuiranja ovih programa je kao dodatak nekim popularnim desktop aplikacijama (programi kao to su KaZaA Media Desktop ili popularni RadLight video player). Kod web aplikacija ne morate brinuti o tome da li e vam one instalirati neki dodatni (neeljeni) software ili na bilo koji nain ugroziti stabilnost vaeg raunara. Web aplikacije su sigurne koliko i browser na vaem raunaru poto on predstavlja sponu izmeu njih i sistema.

Korisnici vole web aplikacije

Moda se ova tvrdnja ini udna ovako napisana, ali pogledajmo par primera. Ljudi vole da mogu da provere svoj email kada nisu za svojim raunarom (ukoliko imaju pristup webmailu), ljudi vole portale na kojima se informiu i meusobno komuniciraju, ljudi vole prodavnice na kojima mogu u par klikova da kupe ono to ih interesuje bez potrebe da izlaze iz kue, ljudi vole da vesti dolaze ka njima, a ne da oni jure vesti i tako dalje. Sve ove zahteve uspeno izvravaju web aplikacije i na ogromnu veinu njih smo se toliko odomaili da nam je udno ako negde nedostaju. Recimo, na ISPa 2 koji ne prua webmail korisnici e osuti drvlje i kamenje zbog tog ogromnog propusta. Ili jednostavno probajte da naete blog bez RSS feeda... Razloga zato korisnici vole web aplikacije ima vie, a jedan od najznaajnijih je svakako to to se lako koriste. Nema gomile padajuih menija, paleta, kontekst menija, specijalizovanih komponenti za unos ovoga i onoga. Tu su linkovi, tu su osnovne kontrole u vidu tekst polja, polja za odabir jedne ili vie opcija, dugmad... I to je manje vie to. Iako ovako ogranieno okruenje moe predstavljati problem developerima ono nosi dobar deo zasluga za popularnost web aplikacija. Pokazalo se da bez obzira kakve sve mogunosti neka desktop ili web aplikacija pruala veina korisnika e koristiti samo ogranien skup mogunosti ili aplikaciju uopte nee koristiti. Iz ovoga se izvlai prilino jasan zakljuak: to je aplikacija kompleksnija to e ona vie odbijati korisnike. Opte je poznato da ba jednostavnost (odsustvo kompleksnih alata i mogunosti) obino odreuje u kojoj meri e neka aplikacija biti prihvaena od strane korisnika. Dobri primeri jednostavnih, a monih web aplikacija GMail i Basecamp. Obe pruaju elementarne mogunosti upakovane u prijatno i logino okruenje u kome se korisnici lako snalaze. Dodue, GMail ima i niz naprednih mogunosti, ali su one veto "sakrivene" da ne smetaju. Njihov kvalitet dokazuje veliki broj korisnika i njihovi pozitivni utisci.

Internet Service Provider provajder internet usluga

Budunost web aplikacija

Kada je ve spomenut GMail mora se spomenuti prava malo revolucija koju je njegova pojava donela meu web developere. JavaScript je ranije korien za izradu raznih, uglavnom jeftinih efekata nad slikama, padajuih menija i esto irtirajuih elemenata (razne zvezdice to prate kursor mia i slino) to je uveliko sputalo mogunosti ovog monog skript jezika u oima velikog web profesionalaca. Bilo je potrebno da se pojavi servis kao to je GMail da developeri (ponovo) uvide za kakve sve zanimljive stvari JavaScript moe biti iskorien. Ve smo bili svedoci korenitih promena koje su potresale web u zadnjih 10 godina. Do pre desetak godina sajt je bio jedan direktorijum na nekom serveru u kome su se nalazili meusobno povezani dokumenti. Nikakve dinamike meu njima nije bilo. Kako se web razvijao polako se poela ukazivati potreba za monijim reenjem, koje e uneti vie dinamike i olakati razvoj i odravanje web sajtova. Tako su nastali dinamiki sajtovi iza kojih stoje web aplikacije kakve su danas najee sreu. Nastali su portal sistemi, sistemi za upravljanje sadrajem, alati za upravljanje projektima, e-banking reenja i mnoge druge manje ili vie kompleksne aplikacije. Ono to je developerima donedavno nedostajalo je mogunost direktnog odgovora na korisnikov zahtev bez potrebe za ponovnim uitavanjem kompletne stranice. Zahvaljujui Ajax konceptu 3 developeri su napokon dobili tu mogunost, a jedan od pionira tog pokreta je Google sa svojim servisima kao to su GMail i Google Maps. Ako se u obzir uzmu sve injenice budunost web aplikacija ini se svetlom, posebno kada poslovni korisnici uvide sve prednosti koje one donose (pojednostavljeno odravanje, platformska nezavisnost i tako dalje). Sa irim prihvatanjem Ajax koncepta web aplikacije e postajati sve slinije desktop aplikacijama. Naravno, neke desktop aplikacije nikada nee biti zamenjene web aplikacijama (editori fotografija, razvojna okruenja i tako dalje), ali sistemi za kolaboraciju i upravljanje projektima, skladita fotografija, sistemi za upravljanje dokumentima i sadrajem, webmail servisi itd. to su savrena mesta gde web aplikacije ve danas predstavljaju proverena i pouzdana reenje. Nezahvalno je predviati budunost, bar kada je IT u pitanju, ali moje lino miljenje je da je web platforma budunosti. U vremenima kada je informacija skuplja od suvog zlata i kada postoji naglaena potrebe za brzom i pouzdanom razmenom informacija i unapreenjem komunikacije meu ljudima web ima ogroman potencijal, daleko vei od svih dostupnih platformi.

Ajax - Asinhroni JavaScript + XML

Autor
2005. by Ilija Studen ilija.studen@gmail.com http://area51.cryostudio.net/ +381 (0)64 34 64 019

Licenca
Attribution Noncommercial - Share Alike http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/