Rakija od jabuke

Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci:
jabuka

Priprema jela:
Za peenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto eera, dovoljno aromatinih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oistiti od trulei i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i tetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) bre odvijala i eeri u jabukama u potpunosti bili iskorieni. Manje koliine mogu se drobiti tukom, ili usitniti seckalicama za voe, a krajnje reenje je runo seckanje. Vee koliine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaama. Ako je dobijena koliina suvie suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20C, traje dve do tri nedelje, a pri neto viim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poeljno je vie puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promeati. Zavretak vrenja utvruje se vizuelno, ili jo bolje pomou Ekslovog iromera, koji treba da pokae vrednost do pet stepeni. Kod loe voenog vrenja mogua je pojava siretne kiseline, koja moe da prekine vrenje. Ona se moe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gaenog krea, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno meanje doda komini. Mehurii koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestae onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi rauna da temperatura pri vrenju ne pree 20 stepeni, a po zavretku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peenje rakije ipak krae odlae, vrione sudove treba dopuniti, povrinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog veih sadraja suvih materijja moe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preien, pojaan destilat, ija se konana jaina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odlei u hrastovim buradima, a slui se rashlaena. Iz knjige"Domae rakije od voa i groa" Svetski ampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odranom festivalu ljivovice u Minesoti, SAD. Festival ljivovice se tradicionalno odrava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meunarodni iri koji joj je dodelio prvo mesto meu odlealim ljivovicama. Ljubitelji dobre ljivovice, obratite se i uputiemo vas na uvoznika u vaem delu sveta kako bi i sami uivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od ljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti ljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije ljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti ljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovau.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne ljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovia i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvaja pet zlatnih medalja na ocenjivanju pia na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (runo duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Na izvozni proizvod. Dobijena destilacijom meavine tradicionalnih i modernih sorti ljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni neto duim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (runo duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odlino ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodinih rezervi porodice Bogdnovi. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti ljva kao to su poegaa i trnovaa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovia Osvaja osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pia na Novosadskom Sajmu. Puni se u ogranienim koliinama. Napunjena u runo duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija ljivovica aromatizovana klekom. Mlaa sestra Stare Sokolove. Po aromi slina dinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavlja duge tradicije Bogdanovia kao i celokupnog Bajinobatanskog kraja u proizvodnji klekovae. Meutim, tradicionalna klekovaa esto ima vrlo otar, gotovo odbijajui miris koji moe biti previe za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doivljajem kleke koji odlino otvara apetit.

Poreklo

Stara Sokolova Rakija nastala je na vievekovnoj tradiciji porodice Bogdanovi iz sela Kostojevii kod Bajine Bate. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potie. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. U Sokolskoj regiji odnos prema ljivi i rakiji od ljive je oduvek bio poseban. ljiva se konzumirala svea, suila za zimu, od nje se pravilo slatko, dem i naravno pekla se prirodna rakija. Osim to je dobra rakija bila ponos pravog domaina, u vreme kada banke nisu postojale, rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. Stajanje joj ne kodi, ve joj dodaje na kvalitetu. Familije su se poznavale po rakiji, o dobrim rakijama su se ispredale legende. uvena Sokoljanska familija Bogdanovi iz sela Kostojevii kod Bajine Bate bila je poznata po staroj sorti ljive trnovaca, specifinoj za taj kraj, i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. Rakija se proizvodila u velikim koliinama i prodavala irom Sokolske regije. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga uao je i u literaturu kao naprimer Milomir ukanovi u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". Poeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovia deda Svetolik, otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otili su korak dalje. Nakon vie ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pia na Novosadskom sajmu poetkom devesetih, odluili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. Koncept familije Bogdanovi bio je jednostavan i hrabar. Ponudili su tritu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka, zapakovanu u ambalau na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim piima. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a, mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Poeli su sa porodinim zalihama u podrumima i velikom eljom da pokau kako Stara Sokolova moe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliinama. Stara Sokolova danas Bazirano na porodinim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim strunjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreivali i poveavali svoje uee na tritu. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima, na porodinim veseljima, i nosi kao poklon u inostranstvno. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trita. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uivanjem konzumira irom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i nov tradicionalni proizvod Stara Kleka (ljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiim krakteristikama slina dinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Stara Sokolova danas Bazirano na porodinim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim strunjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreivali i poveavali svoje uee na tritu. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima, na porodinim veseljima, i nosi kao poklon u inostranstvno. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trita. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uivanjem konzumira irom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i nov tradicionalni proizvod Stara Kleka (ljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiim krakteristikama slina dinu

ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla.

Pelicina rakija od meda

Rakija od meda - medovaa koju Pelicatrenutno ima na raspolaganju, proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. godine. Med je meavina medljikovca, zlato&353;ipke, ika i suncokreta. Rakija je specifinog ukusa i mirisa, a po miljenju naih kupaca, izuzetno je pitka. Jaina rakije je 19 gradi odnosno 47.5% i prozirna je, bez primesa ikakvih boja. Po elji kupaca, sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji, i propolis u rakiji s medom. Rakija
pie: Branislav Zuki

Ako bih tekst poeo pozivanjem na taj i taj lan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiko, neotuivo pravo da reknem i ja neto o tematici koja se, bezbeli, rasplamsava, sebi bih postao sumnjivo nalik na lanove jedne nae stranke, kojima je legalizam postulat na kojem poiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko, odavde do najzabaenijeg kutka Mlenog puta. Zato, dozvoliu sebi slobodu da jedino eljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekuine, napitka koji otvara apetit za boanski kola, pokuam da se ukljuim u umnu diskusiju koju su moji uvaeni prethodnici blagoizvoleli zapoeti u prethodnim brojevima. Kau da je u na jezik naziv za rakiju (negde i raiju) doao iz staroindijskog, a da je udesna tenost arapskog porekla. Originalni naziv za nju je arak, ili rak, to je oznaavalo alkoholni napitak u poetku spravljan od pirina, a kasnije i od drugih biljaka. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastinih pria ba o rakiji, ali evo jedne naroito intrigantne. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stolea. Ha! Kao i sve to ima veze sa kvarenjem naeg bogobojaljivog puka, i ona je na nae tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaima, Turcima. Pa ta, rei e neki? Kako pa ta? Druga polovina XIV stolea uzima se kao period kada nekadanja velika i mona Srbija poinje da slabi, da kopni, da se pretvara u senu svoju. Bie da su prepredeni orijentalci raunali da e sadraj meina, ili buradi, koji su nosili sa sobom,omaijati narod koji idu da porobe i da e im biti od nemale pomoi. Ne bih da menjam istorijske svetonazore, ili da postavljam revolucionarne teorije, ali pria se da su delovi srpske vojske, pre prvog velikog poraza 1371. na Marici, bili u vrlo udnom psiho-fizikom stanju, koje se u nekim krajevima nae zemlje naziva mirenjem. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa naom istorijom, pokazuje jo jedan splet okolnosti. Krajem sedamdesetih godina XIX stolea filoksera je unitila dobar deo vinograda u Srbiji, i zbog smanjene ponude vina, naglo je porasla ponuda rakije na tritu. Od tada, rakija kree nezadrivo uzlaznom linijom (neki e primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaanjem kakve-takve srspke drave u to vreme). Sve posle toga je mit... Moje prve uspomene koje imaju veze sa radom seu do kasnih sedamdesetih godina prolog stolea. Moja baka, koja je ivela u malom mestu u Bosni, imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardoviem. Nije mi bilo jasno zato iz tog ardovia viri neko crveno gumeno crevo i pokuavao sam da dokuim emu ono slui i ta se u tom burencetu nalazi. To mi je najzad i uspelo kada sam, jednog jutra, kroz odkrinuta vrata bakine sobe, video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlai prozirnu tenost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi, izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u prilino kompromitujuoj pozi, pa sam

saekao da on ode i uao u sobu. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije, povremeno, oseao u toj prostoriji, i shvativi od ega potie, deje znatieljno, liznuo kraj te magine crvene magistrale. Kao to pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oi, ili momenat kada me je na pla naterao gol Videotona protiv elje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik, zatim se, preko nepca, sjurile u sam epicentar malog organizma nemonog da sprei snaan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrajem bakinog burenceta. Ukus mi se nije nimalo svideo, bila je to jaka prepeenica, ali je deja znatielja zadovoljena. Ne mogu rei da sam bio srean kao mlaahni Balaevi, kada je, pa jo trokratno, video Marala, ali je sigurno da sam se, zbog odgonetanja tajne bakinog ardovia, oseao ispunjenim koliko bi to, danas, bio najpoznatiji estiti srpski domain kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i narui kakvog urnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. Kasnije je ukus poeo da mi se svia. Najbolja stvar kod rakije je to to je ona veoma opasan protivnik. Od svih alkoholnih pia, najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film, i kada bi bila predstavljena kao ivo bie, najbolje bi bilo da je glumi Don Malkovi). Beskompromisno zagospodari vama, ako preterate, ali na taj nain i natera da joj prilazite sa dunim (straho)potovanjem i sveu da je trenutak nepanje dovoljan da od vas naini ordinarnog magarca. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi), koja je pred poetak finala koarkakog turnira u Atlanti 1996. protiv Amerikanaca, sklopila udan pakt sa Neastivim. Kao povod je posluio Paspalj, koji, ruku na srce, na tom turniru nije igrao sjajno. Elem, vesela grupa je svoju elju da pokae negodovanje zbog neuobiajeno loih izdanja Paljinih, zapeatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po aicu ljute. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima, ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaa ni danas ne sme da pita zato drugo poluvreme te utakmice nije odigrano, ili, zato je tako brzo zavreno. Eto ta biva kada radi bacite rukavicu u lice. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. godine, sedei sa svojim so called saborcem na vrhu straarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ijeg se broja ne seam, ali za koji znam da je imao etiri ogromna skladita sa municijom (Ministarstvo vojno nee moi da me sudski pojuri zbog ovoga, jer do sada nisam rekao da se sve deavalo petnaestak km od Skopja). Nisam nikada do tada probao mastiku, a ba nekako pored naeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se,valjda,zove diskont pia. Veljko (tako se zove moj saborac, od samog avola poklisar) uspeo je da provercuje celu flau, zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljutili skoro ceo sadraj. Ne seam se da sam bilo kada u ivotu bio toliko daleko od sebe. udni mentol ukus mastike je drugi kljuni momenat u mom empiristikom opusu glede napsa. Toliko mi se svideo, ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo, siguran sam) da sam ubrzo poeo da oseam da imam dva vegetativna nervna sistema. Smejali smo se, ugrejali, priseali se svih muka i srenih trenutaka u svojim dvadesetogodinjim ivotima, nemoni da pomerimo ruke ili noge. Reenicu dobra ova mastika, ponovili smo, to razgovetno, to u jedva razumljivim tragovima, barem 50 puta. Od toga bar deset puta pred stareinom, koji nas je uhvatio u prestupu, i skinuo, obamrle, sa vrha te izvidnice. Na raport smo ili tek sutra, jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci...

POALJITE KOMENTAR REDAKCIJI << PRETHODNI

Copyright 1998-2007 Vreme, Beograd UDK: 615.89:663.5(497.11) Istorija medicine i zdravstvene kulture ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl. 1 p. 49-51

Rakija u etnomedicini Brancy in Ethnomedicine

Ivana Drobnjak Narodni muzej aak Saetak: Kljune rei: rakija, zdravlje, bolest, lek, travarica Key words: brandy, health, disease, medicine, brandy made with aromatic herbs Jo u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Preien alkohol je u srednjem veku preporuivan kao odlian lek. Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju aqua vitae (1). Preien alkohol su alhemiari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata vetina spravljanja slada od ita i varenje piva. Ni re rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnou moglo tvrditi da je na ove prostore dola sa Turcima u XIV ili XV veku. Srpska re rakija potie od staroindijske rei arak ili rak, a oznaava alkoholno pie, koje je nekad u Indiji pravljeno od pirina, a kasnije i od drugih biljaka (2). Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima, posebno od 1878.god. kada je veina vinograda u Srbiji unitena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). Rakija se kod nas najvie proizvodi od ljiva jer ih najvie ima, ali se mogu za peenje rakije upotrebljavati i druge vrste voa pa i povra. Na narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ivotu. Bez rakije se ne moe proslaviti slava, svadbovati, niti sahraniti. Iako su poznate posledice alkoholizma, rakiju je na narod oduvek smatrao vie korisnom nego tetnom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno miljenje da se pije radi zdravlja. O tome govori i narodna izreka Rakija je lek, jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraa. Veina starijih ljudi pije svakog jutra po aicu rakije natinu, jer kako kau, ona otvara apetit. To kazuje izreka: Ko mi prui aicu rakije, a pare leba ne, neprijatelj mi je. Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaa organizam. Najvie se koristila za ispiranje gue, kod stomanih tegoba, za ienje rana, kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara, kad boli zub, uvo, oko ili kod teih zaraznih bolesti kao to je utica, tuberkuloza itd. U naoj etnolokoj literaturi i seanjima starijih ljudi, postoji veliki broj recepata za leenje razliitih bolesti u kojima rakija igra vanu ulogu. Neki od njih su odavno zaboravljeni i vie se ne koriste, ali dosta toga se i danas primenjuje, posebno poslednjih desetak godina, kada se zbog nestaice lekova ponovo vraamo lekarijama naih starih. Rakija se pije blaga koja sadri najvie 40% alkohola i ljuta tzv. pepeenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi vie od 40%. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica- rakija peena od vinske komine. U leenju je na narod najvie koristio prepeenicu i komovicu, koja se smatra vrlo lekovitom. Osim prepeenice i komovice za leenje su sastavljane i posebne vrste rakija travarice. Obino je ljuta ili komovica meana sa lekovitim travama pelinom, nanom, lincurom ili sa plodovima voa poznata orahovaa. Te su se rakije koristile za leenje odreenih bolesti.

Evo nekoliko naina spremanja travarica iz aanskog kraja: Pelinovaa se spravlja tako to se na 1 l rakije prepeenice stavi jedna aka pelina. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomane tegobe; zovu je stomaklija. Lincura se pravi slino kao i pelinkovaa. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Kada se procedi pije se po jedna kaika dnevno. Ova rakija se koristi za leenje kostobolje. Orahovaa, orovaa se spravlja tako to se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraia i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceenja koristi se kao lek kod oboljenja titne lezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadri veliku koliinu joda iz oraia. Rakijom istom ili sa dodatkom drugih sastojaka leena su mnoga laka oboljenja. Ko ne moe da spava treba da pre spavanja popije malo rakije komovice, pa e bolje spavati(4) ili treba da izmea malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na elo, pa e bolje spavati (5) Kod guobolje, vruice, glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. U selima u okolini aka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu rakijane obloge- krpe umoene u toplu rakiju, koje se omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Kragujevca da bi se neko izleio od groznice, treba da popije jednu au dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli (6) ili treba tri jutra pre jela da pije po jednu aicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 asa (7). I u Grui su vruicu leili pelinjaom. U kragujevakoj Jasenici leili su groznicu na sledei nain: Bolesnik da popije u renom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvue neistou (8). U Leskovakom kraju kod leenja vatre ognjice smeaju projino brano sa komovom rakijom, stave to na tabane, a arape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge (9). Glavobolja se leila privijanjem rakijanih obloga na elo. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo, narod je zubobolju leio kako je znao, a najee rakijom. U okolini aka zubobolja je leena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom (10) (okolina Kragujevca). I kada se oboleli zub izvadi, rana se ispirala rakijom. Zauke, zaunjaci leeni su na sledee naine trava ustupnik stuca se, umea se u rakiju i zagreje na vatralju, pa se previje (11) (Kragujevaka Jasenica). U okolini Kragujevca neki privijaju peen izmet od neutrojenog vepra zamoen u rakiju (12). Na zaunike treba priviti vunu zamoenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lia od iglice (13) (okolina Podgorice). Kada zaboli uvo u selima oko aka, sipali su nekoliko kapi od najjae rakije prvenca da ublai bol. Od prve ispeene rakije, (otuda naziv prvenac) ostavljala se u svakoj seoskoj kui po jedna flaa da stoji kao lek. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list uvarkue. Kad oi zabole, treba one kapke premazati komovicom. Hemoroidi (uljevi) smatrani su unutranjom boleu. Leeni su u Kragujevakoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Rakija se dosta koristila kao lek kod razliitih vrsta stomanih tegoba. Kad nekog zaboli stomak u okolini aka bi popili jednu aicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su leili rakijom u kojoj je bila lincura. Od nje treba piti svakog jutra po jednu au (15). Nae se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata. pa se izjutra nate daje bolesniku da pije po jednu aicu (16) (Leskovac). Kod krvarenja ira u stomaku, izmean sa rakijom cvet hajduke trave je sluio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zajear). Rakija je imala vanu ulogu u leenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliitih obloga i melema. Ako neko padne i povredi se,

izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije (18) (Leskovac). Iaeni lanak na nozi nametali su narodni ortopedi naglim povlaenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganue zvao se cerot. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, rakije komovice i tamjana (19). Kod utipa otvorenog preloma, kada kost utine miie, narodni vidari su najpre rakijom istili ranu (ne istim alkoholom) jer rakija sadri neke hranljive materije (20). Sve ortopedske intervencije vrene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaiti jedino jakom rakijom, najee komovicom. Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noa u aici komovice (21). Od reume (aramatiz) se lei i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad prou 40 dana, onom tenou se bolesnici mau po reumatinim delovima tela (22) (Leskovac). U aanskom kraju reuma se leila masiranjem bolesnika komovicom. U okolini Zajeara meavinom ljute rakije i 100 gr. bolne soli (miriljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatina mesta (23). Sve hirurke intervencije naih narodnih vidara vrene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jednostavno vezivan, pomonici su ga drali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lake podneo bolove. S. Trojanovi u svom radu aronjanje ili tepanje u Srba navodi da je pre ove operacije mukarcima davano da popiju 1l, a enama 3/4 litra rakije. Pri poroaju, posebno kod teih sluajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lake podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: Pijan kao majka U sluaju povrede creva prema M. Protiu, ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vaena u vei sud i prana rakijom (24). Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfikovanje unutranjih organa. Rakija je bila i sastavni deo leenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali aravima ukvaenim ljutom rakijom komovicom (25). U okolini Podgorice uticu su leili pomou ui (trave koja ima glavicu slinu glavici belog luka). Ovu travu su drali u rakiji, 24 asa, i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). U okolini Zajeara korenje vuje jabuke se sitno isee i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna aica protiv tuberkuloze (27)." Kad iz kue od tuberkuloze ponu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pia u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukuane verujui u isceliteljsku mo napitka (28). Rakija je upotrebljavana i u kozmetici, posebno za negu kose: Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmeanim petroleumom sa rakijom (29) ili Da kosa ojaa pomeaju petrolej (gas), ricinus i rakiju. Tom smeom mau kosu etiri dana, potom je operu. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30).

Zakljuak
U ovom radu izloen je samo deo obimne grae o nainima leenja rakijom iz razliitih krajeva nae zemlje. Mnogi od ovih recepata odavno su izali iz upotrebe, mada se neki i danas koriste. Pored velikog napretka medicine i dostupnosti lekova i danas se u naim selima, pa i gradovima upotrebljava rakija u leenju prehlada, bolova u grlu, zubu, uvu, za dezinfikovanje rana, posekotina itd. Rakije travarice se jo uvek dosta koriste u leenju teih oboljenja. Kada zvanina medicina zataji, ovek se traei sebi leka ponovo okree tradicionalnim

nainima leenja u kojima je rakija igrala vanu ulogu.

Napomene
1. Mita Petrovi; Proizvodnja rakije u naem narodu; Letopis Matice Srpske; Novi Sad; 1889.godine. str.32 2. P. Sofri Nievljanin; Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba; fototipsko izdanje; BIGZ; Bgd. 1990.god. str 222 3. M.M.Savi; Naa industrija, zanati i trgovina IV deo; Izdanje ministarstva trgovine i industrije; Dravna tamparija; Sarajevo 1924.god. str.95 4. Ilija Radulovi; iz narodne medicine i u okolini Kragujevca; GEM br 10; Bgd, 1935 god.; str 87 5. Ilija Radulovi; iz narodne medicine i u okolini Kragujevca; GEM br 10; Bgd, 1933 god.; str 53 6. Ilija Radulovi; iz narodne medicine u okolini Kragujevca; GEM br. 10; BGD 1935 god. ; str. 88 7. Ibid ;str 89 8. Jeremije M.Pavlovi; ivot i obiaji narodni u Kragujevakoj Jasenici i umadiji; Srpski Etnografski zbornik; knjiga 12; Bgd. 1921.god. str.258 9. Dragutin M. orevi; ivot i obiaji narodni u Leskovakom kraju; Leskovac 1985god., str 226 10. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 87 11. Jeremije M. Pavlovi; Navedeno delo; str 255 12. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 86 13. Ilija Radulovi; Podgorica; str 53 14. Jeremije M. Pavlovi; Navedeno delo; str 258 15. Ilija Radulovi; Podgorica; str 54 16. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 222 17. Gordana ivkovi; Narodna medicina u okolini Zajeara u XX veku; GEM br. 42; Bgd. 1978 god; str 475 18. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 229 19. Anelka Lazarevi; Hirurgija i ortopedija u narodnoj medicini kod Srba; GEI SANU XXVI; Bgd 1977, str 112 20. Anelka Lazarevi; Navedeno delo; str 113 21. Milan . Milievi; ivot Srba seljaka; Prosveta Bgd. 1984 god., str. 307 22. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 226 23. Gordana ivkovi; Navedeno delo; str. 486 24. Anelka Lazarevi; Navedeno delo; str 102 25. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 229 26. Ilija Radulovi; Podgorica; str 55 27. Gordana ivkovi; Navedeno delo; str. 479 28. Srebrica Kneevi; Alkoholna pia i obredna praksa; Etnoloke sveske 1; Bgd. 1978 god. str. 119-120 29. Ilija Radulovi; Kragujevac; str 86 30. Dragutin M. orevi; Navedeno delo ; str 231

Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej aak

Peenje rakije
Pre stavljanja voa i groa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele,kvarne i oteene plodove, izdvojim sve kotice i semenke zajedno sa semenjaom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Takoe vodim rauna da burad u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ista. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni to je idealno za dobru fermentaciju, jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u alkohol. Samo od kvalitetnog, potpuno zrelog i zdravog voa i groa moe se proizvesti dobra rakija. Dobro je da voe i groe sadri u sebi to vie vonog eera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje, jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voa pretvore u alkohol. to se tie same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve tetne elemente po ljudski organizam koje sadri voe.To postiem na taj nain to kotice i semenjae izdvajam od voa pre stavljanja na vrenje. Nakon zavrenog vrenja prilikom peenja dva puta preiavam, izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju koju razblaim sa destilovanom vodom na oko 50% po ukusu. Sve ostalo je ve poznato ostale su samo nijanse oke Balaevia i moje finese. Proizvedenu rakiju skladitim u staklenoj ambalai i ekam da odlei najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala. Milan Mirkov

Srbija
Na jalovitima Kolubare niu vonjaci

Rakija sa kopova
Autor: P. Vujanac | 30.07.2007 - 08:05

LAZAREVAC - Sa ugljenokopa Rudarskog basena Kolubara uskoro e na trite stii jedina svetska rakija iz vonjaka zasaenog na ugljenoj jalovini! U preduzeu Kolubara-usluge, koje se bavi rekultivacijom zemljita na kopovima najveeg energetskog basena u Srbiji, planiraju i razvoj drugih poljoprivrednih kultura, te farmu za tov junadi. - Nepregledne povrine ugljenokopa vie nee liiti na pustinju. Za godinu dana rekultivisali smo 45 hektara

zemljita na kojem su otkopavajui ugalj moni bageri glodari ostavili ogromne koliine jalovine objanjava Duko Obradovi, direktor Kolubara-usluga. Na 12 hektara nekadanjeg ukljenokopa ve je nikao vonjak, a tu je i rasadnik od 20 hektara, koji je sa vie od 100 vrsta drvea najvei u jugoistonoj Evropi. U rasadniku, uz to, u jednom od drvoreda je i 20 sekvoja. - Obnovili smo rekultivaciju zemljita posle 16 godina pauze. Na jalovitima sejemo razne poljoprivredne kulture kako bi se vremenom popravio kvalitet zemljita i otklonile posledice po ekologiju zbog kopanja uglja jer je jedan od osnovnih zadataka nae firme zatita ivotne sredine - kae direktor firme sa oko 1.300 zaposlenih. Iz vonjaka je ve stiglo 1.500 litara ljivovice, jabukovae i viljamovke. - Re je o izuzetno kvalitetnoj rakiji koja ispunjava sve norme kvaliteta i ispravnosti jer voe ne prskamo. Do sada smo ispekli 130 kazana na starinski, tradicionalni nain, u lampeku. Plasiraemo je na trite u flai koja e biti zatvorena komiljkom kukuruza zapeaenom voskom nakon Sajma poljoprivrede u Novom Sadu. To e biti jedina rakija u svetu proizvedena od voa sa ugljenokopa. Posle vina sa peska, stie i rakija sa uglja obeava Obradovi. Po njegovim reima, u Kolubara-uslugama planiraju da prinos penice sa rekultivisanog zemljita dostigne pet tona po hektaru. U planu je i podizanje farme za tov junadi, a tovljenici bi se hranili lucerkom ija je sadnja planirana na 250 hektara. - Ako se rekultivacija nastavi tempom koji smo imali ovih godinu dana, na obnovi preostalih 6.500 hektara kopova mogli bismo da zaposlimo jo 500 radnika - kae Obradovi dodajui da se svi poslovi obavljaju u saradnji sa Poljoprivrednim i umarskim fakultetom u Beogradu.

Koktel "sumadian tea" - kuvana rakija

13.04.2005.

Sastojci
8 cl ljivovice 1 kaika smeeg eera

Nain pripreme
Kuvana rakija priprema se u metalnoj posudi, a slui u aama za pun, uz srpsko meze. Ukoliko vam ne prija aroma domae ljivovice, dodajte malo nane.

Peenje rakije Pre stavljanja voa i groa na vrenje ja ga dobro operem i izdvojim sve nedozrele,kvarne i oteene plodove, izdvojim sve kotice i semenke zajedno sa semenjaom tako da na vrenje stavljam samo potpuno zrele i zdrave plodove koje predhodno dobro izmuljam ili usitnim. Takoe vodim rauna da kace(burad) u koja stavljam plodove na vrenje budu potpuno ista. Za vreme vrenja obezbedim da u prostoriji temperatura bude oko 20C stepeni to je idealno za dobru fermentaciju, jer samo kod dobrog vrenja se svi elementi iz plodova pretvore u destilat.

Samo od kvalitetnog, potpuno zrelog i zdravog voa i groa moe se proizvesti dobra rakija. Dobro je da voe i groe sadri u sebi to vie vonog eera kako bi se obezbedili uslovi za dobro vrenje, jer smo kod dobrog vrenja se svi elementi iz voa pretvore u alkohol. to se tie same proizvodnje kvalitetne rakije potrebno je izdvojiti sve tetne elemente po ljudski organizam koje sadri voe.To postiem na taj nain to kotice i semenjae izdvajam od voa pre stavljanja na vrenje. Nakon zavrenog vrenja prilikom peenja dva puta preiavam, izdvajam prvenac i patoku tako da hvatam samo srednju frakciju. Proizvedenu rakiju skladitim u drvenim buradima i ekam da odlei najmanje 60 dana da bi se aroma dobro formirala,kao i boja. Poslije je prepakujem u staklenu ampalazu kao finalni proizvod.

Kako ispei dobru rakiju od ljiva

Destilaciju (peenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. Prerana destilacija (peenje) ukomljene ljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog eera plodova dobije manje rakije (ljiva slabo "plaa"). Prekasnom destilacijom komine - uz znatan gubitak alkohola - moe se i dogoditi da krovina potone i da znatno kvari cijeli sadraj, svojim loim sastojcima (kiselina, plijesan). Ako se komina ne moe pravovremeno pei (najkasnije 2-3 tjedna poslije zavrnog vrenja) treba je konzervirati, da bi due vrijeme ostala kvalitetna, pokrivanjem polivinilskom folijom, preko koje se nabaca tanji sloj pijeska. Komina od ljiva (i svega ostalog voa) pee se u destilacijskim aparatima za dvokratnu destilaciju narodski reeno rakijskim kotlovima - zapremine obino 80-250 litara. Destilacija (peenje) prevrele komine ima svrhu da iz nje odvoji hlapive sastojke prevodei ih u tekui destilat - rakiju. Hlapivi sastojci komine sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojeva koji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. To su aromatine tvari hlapive kiseline, esteri, vii alkoholi itd. Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije, pa neke pri peenju treba svakako izbjei (osobito vie alkohole, jer rakiji daju lo ukus patoke). Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola, ve da osim vode i alkohola u rakiju preu i sortne aromatine primjese - bez kojih nema kvalitetnog ukusa i miris ljivovice. Pri postizanju tog cilja najvee je umijee destilacija (peenje), tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakteristian skladan okus i miris (baica i patoka). Prije punjenja kotla s komine se skine i baci krovina (do zdravog dijela) jer je sasuena, ukiseljena i pljesniva. Kotao se puni kominom do 2/3 zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kad zavrije). U poetku peenja vatra pod kotlom mora biti jaa, a desetak minuta prije poetka vrenja, kad se kapak zagrije tako da se vie na njemu ne moe drati ruka, vatru treba smanjiti, smiriti.

Destilacija se mora odvijati polako (traje obino 2-3 sata), jer samo tako se moe dobiti ljivovica intenzivno izraene arome. Pri hlaenju vodom, hladionik mora biti u gornjoj treini topao, u sredini mlak, a ti donjem dijelu hladan. Destilacija (peenje) izvodi se obavezno frakciono - to znai da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (baicu), srednju frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). Kad iz hladionika potee tanki mlaz rakije, to je prvenac ili baica, koja sadri veliki postotak lako hlapivih spojeva, koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u koliini 0,3-0,6 % od komine u kotlu (3 - 6 dl na 100 l komine). Poslije baice hvata se najvei dio srednjeg destilata kojim dobivamo meku ljivovicu do jaine koju elimo (28-38 %). Kad jaina destilata na izlazu iz hladionika padne na oko 10- 15 % alkohola; dalje se hvata posljednja frakcija patoka, sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. Frakcija baice (prvenac) i patoke mijeaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Tako dobivena rakija je obino slabije kvalitete. Vrlo je loa praksa ubacivanja patoke i baice u kominu iduega kotla, jer se tako ozbiljno naruava kvaliteta ljivovice. Nema nikakvog smisla da ono to smo jednom odvojili kao loe jo jednom ulijevamo u kotao i opet odvajamo. Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jaine od 37-45 % jednokratnom destilacijom (peenjem) komine vrlo je teko, ako se pravilno odvajaju frakcije (baica, srednja frakcija i patoka). Neki to dodue ine i peku jednokratno rakiju jaine i 38-42 % (15-17 gradi), no esto takve rakije imaju pomalo neugodan, patoan miris (ukoliko ljiva nije bila izuzetne kvalitete, pravilno ukomljena i na vrijeme peena). A upravo takve patone rakije tekog mirisa (koji rakiji daju vii alkoholi) glavni su uzronik jakog mamurluka, ako se "potegne" malo vie. Jake (ljute) ljivovice 45-50 % (18-20 gradi), odline kvalitete, mogu se dobiti samo prepeenjem mekane rakije na slijedei nain: ureaj za destilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim, toplim rastvorom sode uz jako ispiranje hladnom vodom. Nakon toga kotao se puni sirovom, mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Svrha druge destilacije, tj. prepeke mekane (slabe) rakije, jest da joj se povisi sadraj alkohola, ali ujedno i preisti (rektifikacija) od eventualnih nepoeljnih sastojaka (kiseline, patonog mirisa, itd.). Tajna visoke kvalitete naih odlinih starih prepeenica je u tome to se prepeenjem koncentriraju aromatine tvari koje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave ljive. Prepicanje rakije obavlja se takoer frakcionom destilacijom s odvajanjem baice, srednje frakcije i patoke - kao i kod peenja mekane rakije. Razlika je u tome to se kod prepicanja odvaja 1-2 litre baice (to vie to je ljivovica slabije kvalitete). Najea i najvea je greka kod prepicanja upravo prerano prelaenje s frakcije baice (prvenca} na hvatanje srednje frakcije. Zbog toga se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je otrog mirisa (alkohol "stri"). Zbog toga je uvijek bolje odvojiti neto vie baice nego manje. Iskusni "pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu tono odrediti trenutak kad treba prei na hvatanje srednje frakcije. Destilacija (prepicanje) mekane rakije treba da se odvija polagano (4-5 sati), jer samo tako u destilat (prepeenicu) prelaze sve fine aromatine i hlapive tvari odluujue za kvalitetu ljivovice. I napokon, najvanije je pravovremeno odvojiti patoku, i to onda kad jaina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %, a jaina srednje frakcije je oko 60-65 posto. Baica i patoka se mijeaju i posebno ponovo prepeku u slabiju, loiju prepeenicu. Najea pogreka pri prepicanja jest nastojanje da se dobije rakija pribline jaine onoj u potronji (4550 posto). Takvim loim postupkom prepicanja uhvaen je vei dio patoke, koji dobivenoj prepeenici znatno pokvari ukus i miris. Od 100 l mekane ljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre baice, 30 litara prepeenice, 20-25 litara patoke, 40-45 litara ibre koja ostaje u kotlu. Dobivena prepeenica (srednja frakcija) jaine 65 posto, razblauje se destiliranom vodom da se dobije 45 %-tna rakija (18 gradi) ugodna za pie (30 litara 65 %-tne rakije razblauje se sa 13,8 litara destilirane

vode). I rakije (kao i vina) zahtijevaju stanovito vrijeme starenja (u toku kojeg gube otrinu i grubi okus), kojim postaju harmoninog okusa, pitkije, meke i izraenijeg bukea. Minimalno razdoblje starenja iznosi 810 tjedana, i to samo u hrastovim bavama, koje rakiji uz zlatnoutu boju daju i niz drugih sastojaka vanih za njen odlian okus i miris.

Kralj rakije
Kovilj, jula U ataru bakog sela Kovilja, na breuljcima, zru dinje i lubenice. Suncokretirazbuktani u uto, skrivaju usred njive maginog Van Goga. Na vidovdanskojomorini uvari bostana sede pored obnovljenih tranih koliba i gomila dinja ilubenica, koje nude namernicima na autoputu Beograd Novi Sad. Iza manastirskeume, meutim, brujala su u etvi dva kombajna. Kod arde "Kraj sveta", u roguajkake, na irokom strnjitu, ljudi su presovali i sedevali na traktorskimprikolicam novu slamu. Tamo je sve odisalo mirisima sena, ita i leta. Kovilj je lepo mesto sa dve crkve belih baroknih tornjeva. Nigde nema tolikorodinih gnezda kao u ovom podunavskom mestu. U svakoj ulici, bar na po jednojbanderi, stoji rodino gnezdo. Roii u gnezdu su ve poodrasli, mau krilima kopravi poletarci. Kau da se rode gnezde tamo gde su ljudi dobre udi. Proli smou Kovilju pored kue u kojoj je roen pesnik Laza Kosti. Onaj koji je ispevaoprelepu ljubavnu pesmu "Santa Maria della Salute". Doktor Laza, lepo seiskaza... A na Vidovdan je u Kovilju odrana "Rakijada". Dan rakije, parastos dudu iravniarenje peaenje. Dud je i inae ravniarsko sveto drvo. Postoji belidud, crni dud, dud murga. U prolosti gotovo da nije bilo druma bez dudovihstabala, kue bez duda. Ogroman dud u selu, na sokaku, dud u dvoritu, porederma i bunara, dud na raskru. Sva ravniarska sela imala su rasadnike mladihdudova dudare. Dud kao hladovina, lie belog duda kao hrana svilenih buba, dud kaomaterijal za kace, bave i burad, slatke dudinje za rakiju, pekmez; dud kaohrana guskama, patkama i ostaloj ivini, ali i ljudima. Dudinje su nekealjivdije nazivale bearskim paprikaem!... 2. U centru sela dimili su kazani. Tamo su pekli rakiju dudovau.Kovilj je valjda jedino nae mesto u kome ljudi jo peku rakiju dudovau. Naardi "Tikvara", u blizini manastira Kovilj, uveni kuvar i rakija Pera Subikuvao je u ogromnim kotlu i oraniji gula i obanac za vie stotina dua. Kod "Tikvare", zaklonjen nastreicom od sunca, lekario je na daskamasuvonjavi ribar Jovan ivanov. Ispod arde na obali rukavcu Dunava, poreani kaovojnici, amilo je dvadesetak pocrnelih amaca daanika. Na vodi je jedanribolovac u unu uporno pecao. Jovan je drao svoj monolog: Ja sam ovdanji... Tu na Tikvari e dovee biti rakijada... Pita ima l urukavcu ribe. Slabo. Ja sam radio u ribarskoj zadrugi dvedesdve godine, pa sveznam. I otac moj, Rada, bio je uveni ribar i brigadir u zadrugi. Tu na Tikvarije bilo onda bavi i uvarki s ribom sauvaj Boe!... Mnogo. I zlatniharania je bilo, i tuke je bilo, i mania. Roen sam pored vode, u amcu takorei, i zato to o ribama znam. Mogo bi ja u starosnu penziju da idem, ali nemamdosta godina. Roen sam etrsedme rekao je ribar Jovan.

Svratili smo bili i do kue Save Graovaca, koviljskog tampara i proizvoaavina i rakije. On je jesenas napravio dve hiljade litara vina i sve prodao doBoia. Sava je glavni organizator "Rakijade", i veli da je na ovogodinjojsmotri u Kovilju ak 66 rakidija prikazalo svoju "vatrenu vodicu". Pre Drugog svetskog rata, a i do ezdesetih godina, Kovilj je imao izmeupetsto i hiljadu jutara vinograda. Sad je vinograda sasvim malo. Mi drimovinograd. Od sorti groa imamo crvenu plemenku, to je pijana roba, paslankamenku, a i groe ene. To prispe o Petrovdanu, jako je slatko imirie... Nekad su ljudi rakiju pekli samo od duda. Ko je imao tri duda uavliji, taj je imao etiri kazana rakije. Dudova je bilo mnogo. Gardinovakidrum, ajkaki drum, vilovaki drum, sve je to bilo oivieno dudovima. Sad jedudova u Kovilju na prste da izbroji. Tako je i u drugim selima. Povaeni sui dudovi, a malo je i brestova... Moj Sava je sad posadio dvadesetak dudova kazivao je Savin otac Branko. 3. Jedan od najuvenijih rakidija u Kovilju je Pera Subi. On namje u svojoj kui izneo ak 26 vrsta rakija, ali i mnotvo novinskih napisa onjemu. Rakija od zove, pa lincura, lozovaa, rakija od ljive iz june Afrike,klekovaa, lipovaa, komovica... rakija od lipe, kamilice, kupusara, od banana,kima, bosiljka, anisa, duda, liker od oraha, pa rakija i od paradajza!...Novinski naslovi o Peri: "Kralj rakije, zakleti trezvenjak". "Ma kakav,Hilton". "Rakija od kupusa i tikve"... O meni su pisale sve novine, pa sam tako "stigo" i do Japana! Jedan izSiriga kod Segedina pravi rakiju od feferona, dao mi je recept za peenje. Kadsam opet kod jednog u Dublju video rakiju od kima, rekao sam sebi: "Napravie,Pero, rakiju i od guijih jaja!" Nema tog materijala od kojeg ja neu isteratirakiju. Ako treba i iz starih novina!... Ja sam inae kuvar i ugostitelj bio,drao sam dugo godina kafanu "umadiju" u Kovilju, ali se sa piem nikad nisammeao. Znam dobro da kuvam gulae. Budi na "Tikvari" pored mene i nauie zatili as da kuva i gula i obanac. Samo gledaj ta ja radim, i "kradi". Kuvamgula od kima, i od ega god oe. Mora prste da lie od mog gulaa, ma gaskuvao i od starih cipela! rekao je domain Pera, nekrunisani kralj rakije. On je ispriao, izneo i kako se pravi rakija od duda, ali i komadara ililebara od ita i kukuruza. Za dudovau rakiju se kupi dud i stavlja u bavu da kisne. U bavi kisne,diu se klobuci, a kad materijal "sazri" i povrina se izbistri da ovek u bavividi "kako se ogleda majmun",to jest vidi svoje lice masamoe u kazan na peenje. to se tie lebare, ide ovako: uzme se pedeset kilakukuruznog brana, zamesi sa pola kile kvasca. U to se doda malo mekinja ieera. Kad testo uskisne, od njega se naprave hlepii, koji se peku u domaojfuruni. Peeni hlepii se iskomadaju i izmrve ko komlov i potope u 50 litaravode. Gotovo istovremeno se na polici ili dasci rairi deset kila penice ipokvasio da isklija. Kad se jave klice i ile, to ito se samelje na maini zameso, pa stavi u bure gde su izdrobljeni oni hlepii. Odstoji u vrenju i od togmaterijala se pee rakija komadara lebara. Sauvaj Boe da se ovek na takvurakiju namami... Bogdan Ibrajter Peenje rakije

Peenje rakije

Pokuat emo vam predstaviti obiaj peenja rakije, iako smo istom prisustvovali samo jednom. Po samoj koncepciji postupak je vrlo jednostavan, ali sve se moe zakomplicirati ukoliko budete konzumirali nastali proizvod. Posljedica moe biti vie, naprimjer,mogli bi prespvati ispred kue ili proizvod koji ste dobili trebao je trajati cijelu godinu, a trajat e vam samo jednu veer, itd. Zato posluajte nae savjete, budite oprezni i sijte paniku okolo sebe da ne doe do sluajnog oputanja koje moe imate neeljene posljedice. Pa krenimo. Bili ste u berbi groa, napravili vino, i neznate kamo sa ostacima, iliti ga po domau reeno dropa (droba), pa ste odluili napraviti rakiju, ali neznate kako. Zato imate nas da vam pomognemo. Uglavnom, morate imati potrebitu opremu, kao i za sve to u ivotu radite. Pod opremu spada "kota" u kojem se nalazi i posuda u koju stavljamo drop, cijev za kapom kroz koju prolazi nastala para, rakija, i "kaca" u kojoj se rakija, prije nego istee u posudu hladi. Prvi korak, nakon pripreme je naloiti vatru u kotlu jer ona e pogoniti nae uitke da izau to prije na svjetlo dana. to se tie vatre, treba se drati obrnuto proporcionalne logike, to hoe rei, ako elimo meku rakiju, tada vatra treba biti jaa i obratno. Drugi korak je napuniti kacu vodom, jer nebi valjalo da nam rakije opari jezik kad je nakon dugog iekivanja poelimo okusiti. Nakon toga, ubacimo drop u posudu koja se nalazi u kotlu (u posudu stane oko dva najilona dropa,80ak kg, to daje oko 8-10 l rakije nakon otprilike jednog ipo sata peenja) poklopimo kapom (ne, ne kapom za sunce) na koju je spojena cijev i pustimo da se drop zagrije,ispee te da rakije pone lagano militi prema izlazu, odnosno kraju cijevi kojoj je izlaz u kaci. U posudu koja moe biti bilo to, samo je prije upotrebe dobro operite, dotekla je naa mala, dobra i bistra rakija, koju emo sada testirati. Ne, ne, ne, neemo je testirati mi osobno jer smo na poetku spomenuli kako to moe biti pogubno, nego emo uz pomo "gradometra" izmjeriti koliko nam je rakija "jaka". Dok je jo vrua, poeljno bi bilo da rakija ima oko 40-50 gradi, to znai da e zapravo imati, nakon to doe sebi oko 20-25 gradi. I... to bi bilo to, jednostavno i zahvalno. Operite opremu i vratite je susjedu. Ukoliko smo vam barem malo pomogli javite nam se na mail podrke. Rakija
Rakija se svrstava u estoka alkoholna pia,ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pia jer je spravljam po specifinoj tehnologiji koju koristim dui niz godina,usavravam i dopunjujem,a mislim da jo nisam dostigao vrhunac. Mislim da moe jo bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voe i groe. Predlaem je dobrim domainima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaajnih jubileja,jer osvjeava organizam i utie na poboljano dobro raspoloenje bez ikakvih tetnih posledica i mamurluka.

Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje,nego za uivanje"

Rakija u narodu
Jo u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Preien alkohol je u srednjem veku preporuivan kao odlian lek. Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju aqua vitae (1). Preien alkohol su alhemiari smatrali kao prvi stepen ka dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata vetina spravljanja slada od ita i varenje piva. Ni re rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnou moglo tvrditi da je na ove prostore dola sa Turcima u XIV ili XV veku. Srpska re rakija potie od staroindijske rei arak ili rak, a oznaava alkoholno pie, koje je nekad u Indiji pravljeno od pirina, a kasnije i od drugih biljaka . Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima, posebno od 1878.god. kada je veina vinograda u Srbiji unitena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina . Rakija se kod nas najvie proizvodi od ljiva jer ih najvie ima, ali se mogu za peenje rakije upotrebljavati i druge vrste voa pa i povra. Na narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom ivotu. Bez rakije se ne moe proslaviti slava, svadbovati, niti sahraniti. Iako su poznate posledice alkoholizma, rakiju je na narod oduvek smatrao vie korisnom nego tetnom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno miljenje da se pije radi zdravlja. O tome govori i narodna izreka Rakija je lek, jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraa. Veina starijih ljudi pije svakog jutra po aicu rakije natinu, jer kako kau, ona otvara apetit. To kazuje izreka: Ko mi prui aicu rakije, a pare leba ne, neprijatelj mi je. Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jaa organizam. Najvie se koristila za ispiranje gue, kod stomanih tegoba, za ienje rana, kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara, kad boli zub, uvo, oko ili kod teih zaraznih bolesti kao to je utica, tuberkuloza itd. U naoj etnolokoj literaturi i seanjima starijih ljudi, postoji veliki broj recepata za leenje razliitih bolesti u kojima rakija igra vanu ulogu. Neki od njih su odavno zaboravljeni i vie se ne koriste, ali dosta toga se i danas primenjuje, posebno poslednjih desetak godina, kada se zbog nestaice lekova ponovo vraamo lekarijama naih starih. Rakija se pije blaga koja sadri najvie 40% alkohola i ljuta tzv. pepeenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi vie od 40%. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica- rakija peena od vinske komine. U leenju je na narod najvie koristio prepeenicu i komovicu, koja se smatra vrlo lekovitom. Osim prepeenice i komovice za leenje su sastavljane i posebne vrste rakija travarice. Obino je ljuta ili komovica meana sa lekovitim travama pelinom, nanom, lincurom ili sa plodovima voa poznata orahovaa. Te su se rakije koristile za leenje odreenih bolesti. Evo nekoliko naina spremanja travarica iz aanskog kraja: Pelinovaa se spravlja tako to se na 1 l rakije prepeenice stavi jedna aka pelina. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomane tegobe; zovu je stomaklija. Lincura se pravi slino kao i pelinkovaa. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Kada se procedi pije se po jedna kaika dnevno. Ova rakija se koristi za leenje kostobolje. Orahovaa, orovaa se spravlja tako to se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraia i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceenja koristi se kao lek kod oboljenja titne lezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadri veliku koliinu joda iz oraia. Rakijom istom ili sa dodatkom drugih sastojaka leena su mnoga laka oboljenja. Ko ne moe da spava treba da pre spavanja popije malo rakije komovice, pa e bolje spavati ili treba da izmea malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na elo, pa e bolje spavati . Kod guobolje, vruice, glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. U selima u okolini aka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu rakijane obloge- krpe umoene u toplu rakiju, koje se omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Kragujevca da bi se neko izleio od groznice, treba da popije jednu au dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli ili treba tri jutra pre jela da pije po jednu aicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 asa. I u Grui su vruicu leili pelinjaom. U kragujevakoj Jasenici leili su groznicu na sledei nain: Bolesnik da popije u renom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvue neistou . U Leskovakom kraju kod leenja vatre ognjice smeaju projino brano sa komovom rakijom, stave to na tabane, a arape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge . Glavobolja se leila privijanjem rakijanih obloga na elo. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo, narod je zubobolju leio kako je znao, a najee rakijom. U okolini aka zubobolja je leena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom (okolina Kragujevca). I kada se oboleli zub izvadi, rana se ispirala rakijom. Zauke, zaunjaci leeni su na sledee naine trava ustupnik stuca se, umea se u rakiju i zagreje na vatralju, pa se previje (Kragujevaka Jasenica). U okolini Kragujevca neki privijaju peen izmet od neutrojenog vepra zamoen u rakiju . Na zaunike treba priviti vunu zamoenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lia od iglice (okolina Podgorice). Kada zaboli uvo u selima oko aka, sipali su nekoliko kapi od najjae rakije prvenca da ublai bol. Od prve ispeene rakije, (otuda naziv prvenac) ostavljala se u svakoj seoskoj kui po jedna flaa da stoji kao lek. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list uvarkue. Kad oi zabole, treba one kapke premazati komovicom. Hemoroidi (uljevi) smatrani su unutranjom boleu. Leeni su u Kragujevakoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji . Rakija se dosta koristila kao lek kod razliitih vrsta stomanih tegoba. Kad nekog zaboli stomak u okolini aka bi popili jednu aicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su leili rakijom u kojoj je bila lincura. Od nje treba piti svakog jutra po jednu au . Nae se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata. pa se izjutra nate daje bolesniku da pije po jednu aicu (Leskovac). Kod krvarenja ira u stomaku, izmean sa rakijom cvet hajduke trave je sluio za zaustavljanje krvarenja (Zajear). Rakija je imala vanu ulogu u leenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo razliitih obloga i melema. Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije (Leskovac). Iaeni lanak na nozi nametali su narodni ortopedi naglim povlaenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganue zvao se cerot. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, rakije komovice i tamjana . Kod utipa otvorenog preloma, kada kost utine miie, narodni vidari su najpre rakijom istili ranu (ne istim alkoholom) jer rakija sadri neke hranljive materije . Sve ortopedske intervencije vrene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublaiti jedino jakom rakijom, najee komovicom. Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noa u aici komovice . Od reume (aramatiz) se lei i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad prou 40 dana, onom tenou se bolesnici mau po reumatinim delovima tela (Leskovac).

U aanskom kraju reuma se leila masiranjem bolesnika komovicom. U okolini Zajeara meavinom ljute rakije i 100 gr. bolne soli (miriljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatina mesta . Sve hirurke intervencije naih narodnih vidara vrene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jednostavno vezivan, pomonici su ga drali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lake podneo bolove. S. Trojanovi u svom radu aronjanje ili tepanje u Srba navodi da je pre ove operacije mukarcima davano da popiju 1l, a enama 3/4 litra rakije. Pri poroaju, posebno kod teih sluajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lake podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: Pijan kao majka U sluaju povrede creva prema M. Protiu, ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vaena u vei sud i prana rakijom . Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfikovanje unutranjih organa. Rakija je bila i sastavni deo leenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali aravima ukvaenim ljutom rakijom komovicom . U okolini Podgorice uticu su leili pomou ui (trave koja ima glavicu slinu glavici belog luka). Ovu travu su drali u rakiji, 24 asa, i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije . U okolini Zajeara korenje vuje jabuke se sitno isee i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna aica protiv tuberkuloze ." Kad iz kue od tuberkuloze ponu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pia u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukuane verujui u isceliteljsku mo napitka . Rakija je upotrebljavana i u kozmetici, posebno za negu kose: Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmeanim petroleumom sa rakijom ili Da kosa ojaa pomeaju petrolej (gas), ricinus i rakiju. Tom smeom mau kosu etiri dana, potom je operu. To ponove tri puta i onda kosa manje opada.

ljivovica ljivovica je nae nacionalno pie i ima je bezbroj vrsta, jaina i ukusa. Najpogodnije sorte ljive za proizvodnju dobre rakije su aanska lepotica ,aanska rodna Helena,Huanita, Domaa alenka i Poegaa.Domaa alenka je jedna od najaromatinijih i najslaih ljiva, ima u sebi preko 20% slasti skoro kao groe, i ako se samo od nje napravi rakija poseduje jako dobru aromu i ukus. Lozovaa Lozova rakija popularnija kao Lozovaa, je specifina rakija koju piju ljudi sa izgraenim i formiranim ukusom za rakiju.Ljudi se dele na dve vrste oni koji vole Lozovau i na one koji je ne vole. Rakiju Lozovau proizvodim od plemenitih sorti groa,kao to su Italijanski muskat i Italijanski rizling. Do sada sam najbolje rezultate postizao sa Rakijom proizvedenom od Italijanskog muskata. Miljena sam da Italijanski muskat daje dobru i aromatinu Rakiju iz razloga to je to jedna od ljetnih sorti tako da prilikom zrenja polovinom leta uglavnom ima dovoljan broj sunanih dana koji podpomau da njegova aroma doe do punog izraaja. U svojoj dugogodinjoj praksi sam utvrdio da je najbolje napraviti rakiju od jedne sorte groa.( ako se poseduje dovoljna koliina za barem jedan kazan).

Kazani rade, pee se loza i komovica

Pecare, peenjare, kazani - ovih dana rade intenzivno. Pee se loza i komovica.

Jednu takvu nedavno je osposobio Mia Vasi, vlasnik malog vinograda. - Ovo je kazan od 200 litara komine sa velikim loitem. Kada komina prokljua, alkohol u vidu pare prolazi kroz ovu 2,5 metra dugu cev i dolazi do cilindra koji je smeten u tabarku sa vodom u kojoj se para hladi, i evo vidite, potekla je kvalitetna loza, prava rakija objanjava Mia. Roaka Olga, ija se rakija pee okree mealicu da ne zagori komina i moli Miu da izmeri jainu rakije. Ova pecara proradila je za Miin roendan, a iz milote su je nazvali "veseli stroj". - Lozu peemo od groa iz naeg vinograda. Ove godine rod je bio prosean uz zadovoljavajui kvalitet. Nekada je u Loku bilo preko 30 jutara vinograda, a sada nas desetak nemamo ni jutro vinograda, pria Olga. Njen sin Milan dodaje da je vinograda sve manje jer vinograd trai slugu, a to danas malo ko hoe da bude, a s druge strane izuzetno velike tete nanose vorci i jazavci. Za to vreme Mia je izmerio rakiju - 27 gradi ili 70 stepeni, a kako proces odmie pada jaina alkohola. Rakija e biti izbadarena na 20 gradi, ili 50 stepeni, objanjavaju majstori oko kazana. U dvoritu Mie Petrova u Titelu ve 30 godina u ovo doba pee se rakija. Peku prijatelji i brojni kumovi. - U ovaj kazan stane oko 150 litara dibre, da bi na kraju dobili 25 litara lepe rakije, jaine 50 stepeni, objanjava Mia. - Uz peenje rakije obavezno ide rotilj, paprika, pasulj, a za doruak slanina na ranju, prenice i luk, a o tome odluuje onaj ija se rakija pee, objanjavaju oko er i Milenko Radanov koji pomau oko peenja rakije.

Duanka Buva 25. Nov 2006. Vonjak Obradu zemljita vrim motokultivatorom i uglavnom runo motikom i runim plugom.Posebnu panju i negu posveujem mladom vou i lozi od sadnje do poetka obimnijeg raanja.Vonjak redovno ubrim pored mineralnog ubriva koristim stajnjak svake druge ili tree godine ali ga pre rastvaranja stavljam u glistinjak da ga Kalifornijske gliste prerade i oplemene. to se tie zatite voa od insekata, hemijska sredstva za zatitu sam sveo na minimum i uglavnom koristim biopreparate koje sam sremam. Dobar kvalitet voa zavisi od niza faktora kao to su; sorta ili vona vrsta, podneblje na kome uspeva, poloaj i kvalitet zemljita, blagovremena zatita i navodnjavanje po potrebi. Veoma su bitni i obrada zemljita vrsta ubrenja, struno orezivanje rodnih grana i lastara a najvie od vremenskih prilika i broja sunanih dana naroito od poetka da kraja zrenja voa. Pored obrade zemljista i zastite voca od stetocina kako bi se obezbedili svi uslovi da se dobije dobar plod,vocke je potrebno obrezivati. Ukratko je ovo moj recept za jedan domacinski vocnjak. Ranijih godina je moj deda Vlade iz sela Dzurova kod Prijepolja slao po 100 do 200lit rakije sljivovice godisnje, meni u moj rodni Kovin. Tu njegovu sljivovicu sam znao vrlo brzo da prodam i to po dobroj ceni ali je brzo i nestajala ,a ljudi su trazili jos i jos medjutim kolicine su bile male a deda je ostatak cuvao za sebe. Tako iz godine u godinu. 2000 godine ja odlucim da kupim dobar kazan i

stvorim uslove za pecenje rakije od voca posto inace zivim i radim u vocarskom okruzenju a i Srbija je inace bogata sa vocem. Moj moto je bio "KAO ZA SEBE A NA VISE".Kao i svaki pocetak bilo je mnogo raznih problema koje sam vrlo brzo resavao uz pomoc literature,brosura, knjiga,saveta a najvise i same prakse.Vec 2003god. osvajam prva priznanja za kvalitet na takmicenjima a 2004god. i zlatnu medalju na Novosadskom Sajmu. Svako novo priznanje me je dodatno inspirisalo da idem dalje i da uvek moze bolje.Svake godine sam dobijao sve bolje i sve lepse rakije a proslavile su me kajsijevaca i jabukovaca.Moj cilj je da povecam kapacitete i da se eventualno izvozno orjentisem jer je to najbolji put da se postigne zadovoljavajuca cena i stvori novi brend PAPI RAKIJE.

++381 (013) 744-400

KAZAN ZA RAKIJU - od 80, 100, 150 lit KAZAN ZA RAKIJU KAZAN ZA MAST BOJLER ROTILJ KOTLI CENTRIFUGA ZA MED UKRASNA IPKA PLEH SPIRALA kaca za hladjenje - 1,2 mm poklopac - 1,5 mm lula (cev) - 1,5 mm dno kazana - 2 mm telo kazana - 1,5 mm furuna - 2 mm

Vienamenski (mast, ajvar, pekmez) Samokipajui, vodeno dihtovanje LAKO SE ODRAVA I RUKUJE Orjentaciona cena : 1500

DULE ARGONAC - Zavarivaka Radnja ul. Sime Matavulja br. 4 , 17000 VRANJE, tel. +381 17 417 425, grujaa@neobee.net Biznis portal grada Vranja - vranje.biz Kako ispei dobru rakiju? dragans (ing.grafike tehnologije) - 28. avgust 2007. u 18.24 (registrovani lan) Postavih ovu temu na uradi sam pa mi skoro niko ne odgovori pa ajde ovde da probam,mislim da je ovde sve onako domainski to se tie ia i pia pa da probam sa vama.Pozdrav svima.Poto tema postaje u ovo doba aktuelna u Srbiji,svaka sugestija je dobro dola i svaki link koji se ovom tematikom bavi.Najvie me interesuje kako ispei dobru ljivu i dobru lozu.Znai sve od poetka do kraja procesa neka vaa iskustva i preporuke.Stavljati kvasac i koji u kljuk (kom) eer da ili ne,na koliko odvajati prvenac i patoku i sve ostalo to moe dati maximalan kvalitet destilata. Hvala unapred na svim sugestijama.

Sasha-mudrijash (kreativni lik) - 28. avgust 2007. u 20.08 (registrovani lan)

ja to sve znam, ali neu da ti kaem, jerbo mi se srce cepa, jerbo imam narkomana-alkosa u kuchi. naime chale mi je shljiwowitza ovisnik, deda je ve riknuo od posledica alkoholizma...(zbog radi takvog 1nog razloga ja pijem pivo :):) )

Straza (trazitelj) - 28. avgust 2007. u 22.50 (registrovani lan) Prepeci rakiju obavano,ubi sve stetne alkohole u prepeci i neboj se nita :)

flahajzn (zajebant) - 7. septembar 2007. u 03.23 (registrovani lan) Rakiju nije obavezno prepeci kao sto tvrdi Straza. Svaka rakija ima svoju specificnost, a jedna od osobitosti sljivovice je i nazocnost odredjene kolicine kiselina koje joj daju specifican okus. Kad radis rakiju od jabuka obavezno stavi secera u kom (ne vise od 5% na ukupnu kolicinu - secer se treba rastopiti u sirup) jer same jabuke najcesce nemaju dovoljno vlastitog secera za pokretanje fermentacije. Kod pecenja rakije od jabuka obavezno se mora rakija prepeci jer je prva sirova rakija mutna i nedovoljno jaka. Pri prepecanju prekinuti hvatanje rakije kad pocne teci ona od oko 13-14 gradi. Tako dobivena rakija bit e vrlo jaka (oko 26-28 gradi) pa je nakon prepecanja treba ostaviti da se ohladi nekoliko dana te je potom pomijesati s destiliranom vodom iste temperature kao i rakija (drite ih u istoj prostoriji). Obavezno koristite destiliranu vodu jer se iz obine izdvaja kalcij-karbonat koji potom sjeda na dno kao talog i kvari izgled rakije. Uostalom, u svakoj boljoj knjizari nai e knjige koje se bave tom tematikom (ni ja nisam roen pametan nego sam kupio knjigu o pecenju rakije i po njoj radim). Za dobru rakiju osnova ti je dobar kom i kako odnjegujes kom takva e ti biti i rakija. Osim toga obrati paznju i na kotao za pecenje. Cesto se u rakiji osjeti oksidirani bakar sto unistava svaki okus i rakija postaje odvratna.

flahajzn (zajebant) - 8. septembar 2007. u 05.19 (registrovani lan) Odlicna rakija no upozorio bih sve one koji probaju peci rakiju od kajsija da obavezno u kotao za pecenje rakije prije dodaju oko 15% vode (u odnosu na kolicinu koma koji se sipa u kotao). Isto to se mora napraviti i kod jabuka te plavih sljiva tipa cacanka zato to to voce ima puno vise suhe materije nego bijele sljive pa je kom vrlo gust (bude kao pekmez) pa nema sanse da vam ne zagori ak i kad imate kotao s mjesalicom.

dragans (ing.grafike tehnologije) - 8. septembar 2007. u 17.53 (registrovani lan) Hvala Flahajzn, da te priupitam jo neto da li mea kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peenja,ili ga ostavlja da krka bez meanja.I drugo recimo kod dobre ljive neko kae prepeci neko ni sluajno jer e dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavlja kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovia ali imam nejasnoa koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.12 (registrovani lan)

Hvala Flahajzn, da te priupitam jo neto da li mea kom,recimo sve vreme dok traje vrenje to jest do peenja,ili ga ostavlja da krka bez meanja.I drugo recimo kod dobre ljive neko kae prepeci neko ni sluajno jer e dobiti destilat koji je kao votka.I ako si iz Srbije jel stavlja kvasac u kom i koji i pod kojim uslovima,ja sam nabavio knjigu od Dr.Slobodana Jovia ali imam nejasnoa koje ti sad ovde postavljam.Hvala na svemu unapred. Iz Hrvatske sam. Kvasac stavljam jedino u kom od jabuka i to onaj pivarski. Ne zato to je bolji od obine germe nego zato to je jeftiniji i sto ga lakse mogu dobiti. Kom obavezno mijesam no bacve drim dobro zatvorene. Na nekoliko bacava (plasticnih) sam uspio postaviti vrelnjace (mali uredjaj koji omoguuje da CO2 izlazi van a da kisik iz zraka ne ulazi u bacvu i ne pokrece proces stvaranja octene kiseline od alkohola). Sama vrelnjaca radi na principu vodenog ventila (CO2 pod veim pritiskom u bacvi putem cjevcice uronjene u vodu izlazi u atmosferu, a voda sprjecava ulazak zraka u bacvu - raspitajte se kod vinara). Kod koma bih vam preporucio da ga nikako ne drite na previsokoj temperaturi jer prebrzo vrije i ne postizete potpuno i pravilno vrenje. Najbolje ga je drzati na temp. oko 18-20 stupnjeva C. Knjigu dr. Jovica nisam citao nego sam nasao jednu u knjizari u Hrvatskoj (na zalost nemam je pri ruci pa ti ne mogu reci tko je autor). Knjiga koju imam vrlo je detaljna i precizna i vodi te korak po korak do postizanja dobrog rezultata. to se tie prepecanja ja nisam pristalica tog postupka kod svoh rakija nego samo kod onih kod kojih je to neophodno (jabuka npr.). Rekoh ve da se kod sljivovice izgubi dio specificnog aromata pa dobijes dobru no praznu rakiju koju je onda potrebno dodatno aromatizirati (drzanjem u hrastovom ili dudovom buretu, dodavanjem aromaticnih trava i sl:). Kod prepecanja jabuke u rakiji ostane dio mirisa no ne izrazitog intenziteta. Industrijske rakije od jabuka, krusaka ili kajsija oplemenjuju umjetnim aromama kako bi pojacali miris i na taj nain dali do znanja da se pije prava vocna rakija. U biti se radi o prevari. Prirodne arome mogu se dodati na nekoliko nacina. Jedan od njih je maceracija (namakanje) aromaticnih trava u komu prije pecenja rakije. Drugi je maceracija trava u gotovoj rakiji. Treci nain je najslozeniji. U posebnu posudu koja se nalazi na cijevi koja vodi alkoholne pare do kondenzatora (bureta s vodom) stavljaju se aromaticne trave. Vrele alkoholne pare koje prelaze preko tih trava otapaju aromaticna ulja iz njih i daju posebnu aromu rakiji. Ako se mislite baviti proizvodnjom rakije na veliko ili imate puno voca koje ne mozete prodati preporucujem vam kupovinu kotla za rakiju s dvostrukim dnom izmeu kojega je ulje. Stvar je jednostavna - ulje izmeu dvije stjenke kotla zagrijava se ravnomjerno i isto tako ravnomjerno prenosti toplinu na cjelokupnu kolicinu koma pa ne moe doi do zagaranja. Ima jo puno toga o cemu bi se moglo pisati no nemam bas previse vremena.

flahajzn (zajebant) - 11. septembar 2007. u 03.15 (registrovani lan) E da... Dragans je pitao za pecenje dobre loze. Preporucujem da proba ispeci vinovicu. Radi se zapravo o rakiji dobivenoj destilacijom vina, a ne koma od grozdja. Rakoja je puno meksa na okus (nije zestoka), a zadrava vrlo visok postotak alkohola. Takvim nacinom se proizvodi konjak. Ako nema vina, neka proba nabaviti onaj ostatak mulja koji ostaje nakon pretakanja vina u bacve po zavrsetku procesa vrenja.

dunav101 (paprikas) - 11. septembar 2007. u 04.48 (registrovani lan)

Hvala za odgovor, ima li jo ta napomenuti za rakiju od kajsije? Stvarno mi treba i ve sam pitala po ovi diskusijama -

dragans (ing.grafike tehnologije) - 11. septembar 2007. u 17.08 (registrovani lan) Hvala Flahajzn iv bio!!!

Etanol
From Wikipedia
Skoi na - : navigacija- , pretraga - Etanol (poznat jos i kao etilni alkohol, etil-alkohol ili u narodu jednostavno alkohol) se u medicini koristi kao sretstvo za sterilizaciju (u koncentracijama od 70-80%), kao komponenta u alkoholnim picima (obicno manje koncentracije) i kao pogonsko gorivo (obicno vece koncentracije tj preko 80%). Najzanimljivija tehnicka primjena je kao pogonsko gorivo. Postoji nekoliko klasa goriva koje sadrze etanol: -E5 sadrzi 5% etanola i 95% benzina. Ima oktansku vrijednost od RON95 oktana. Koristi se bez ikakvih izmjena na benzinskim automobilima. -E85 sadrzi 85% etanola, 14% benzina i 1% aditiva koji izazivaju povracanje. Ima oktansku vrijednost od RON104 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 40% vise E85 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je -25'C do +78'C vanjske temperature. Kod nas ga jos nema na pumpama zbog neizgradjene infrastrukture. Cijena u EU je oko 0,7/litri, sto odgovara cijeni benzina od ca 1/litri. Mana: veca potrosnja E85 ca 30% u odnosu na gorivo. -E96 sadrzi 96% etanola i 4% vode. Ima oktansku vrijednost od RON118 oktana. Da bi se koristilo u automobilima potrebno je dodati motoru 50% vise E96 u odnosu na benzin. Ovo se postize stavljanjem vecih brizgaljki umjesto originalnih. Radni opseg goriva je +13'C do +78'C vanjske temperature, dakle zimi je potrebno predzagrijavanje i vazduha i goriva te se u praksi koristi samo kao ljetno gorivo. Ima odlicna rashladna svojstva, bolji stepen iskoristenja i cistije izduvne gasove u udnosu na benzin. Cijena u EU je oko 0,5/litar. Mana: veca potrosnja od ca 40% u odnosu na gorivo te je akcioni radius automobila kraci.

Etanol kvaliteta E96 se moze dobiti na vise nacina i to: -Destilacijom i fermentacijom voca, povrca i bioloskog otpada (neefikasno i skupo). Ovaj proces je u narodu dobro poznat kao tradicionalno pecenje rakije tj prepecenice. -Ekstrakcijom iz zemnog gasa metana CH4 (industrijska primjena koristena niz godina).

-Prelivanjem suve celuloze (npr suvih starih novina, suve piljevine, pamucne tkanine i slicnog celuloznog otpada) H2SO4 ili HCl kiselinom na sobnoj temperaturi i sobnom pritisku. Poslije ca 3 dana vrsi se normalizacija ph vrijednosti na izmedju 6 i 7 pomocu NaOH. Tek kada je ph vrijednost neutralna dodaje se kvasac. Poslije ca 3 dana fermentacije bez prisustva kiseonika smjesa sadrzi 14% alkohola te se pristupa destilaciji pod vakuumom. Etanol kljuca na nizoj temperaturi u vakuumu te je potrebno manje energije. Rezultat je E96. Za pun rezervoar tj 65 litara E96 je potrebno ca 245Kg starih novina. Proces se zove CHAP (Concentrated Hydrocloric Acid Process) i kod nas se ne koristi jer vise volimo da bacimo stare novine pokraj puta. -Sintezom ugljen dioksida i hidrogenskog gasa uz pomoc Mos2 ili slicnog katalizatora. 2CO2+6H2=C2H5OH. Ovaj proces se vrsi na temperaturama preko 255'C.

Kazan za rakiju pivo lanovi Poruka: 4 lan od: 07.06.07

Postavljeno 07.06.2007. 12:57 Pozdrav, Zelim da napravim (za licnu upotrebu) kvalitetan kazan za (destilaciju) pecenje rakije.

Nov, mlad i bez iskustva sam u svemu ovome. Pa molim za savete na sta obratiti paznju, koj Sve sto mislite da je vazno reci - samo napred.

Pocetna ideja je da napravim kazan od prohrona od 100litara, sa lulom i aparatom sa sto duzo Imam par pitanja Sta je bitno kod lule? Da li mora tacno odredjena duzina,sirina itd. Sta je bitno kod aparata(koji je minimum i maximum za duzinu spirale) Da li je potrebno ugraditi u kazan (rucnu) mesalicu za mesanje dzibre u toku pecenja rakije? Unapred zahvalan na odgovorima Uredio pivo dana 07.06.2007. 13:06 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 17.06.2007. 22:22 Ako smem da pitam: zato hoete sami da pravite kazan? Pogotovo to kaete da nemate nikakvih iskustava u destilaciji. No, svejedno, evo odgvora od amatera: Za destilacioni kazan koristiti iskljuivo bakar. Neki veliki destilateri su 70-ih, i 80-ih godina Razlog je bolja toplinska provodljivost (prilino vana osobina za destilaciju), a osim toga, n belanevine poeljne u alkoholu (o ovome ne znam nita vie, primio sam tu informaciju isto Mealica je neophodna kod destilacije gustih komina kad postoji opasnost da komina zagori greje direktno na plamenu drveta ili plina. Komina ljive (zavisno opet o vrsti) je obino tam korisno imati mealicu da bi se smesa u kotlu povremeno promeala i tako ujednaila temper destilacije na gas jer u tom sluaju imamo mali plamen (na maloj povrini dna kotla) sa visok podjednako zagrejana je kad nam rakija nepravilno curi, kao da je neto pumpa iz kazana. M U konstrukciji je dalje vano da se potrudite da ne napravite predubok kazan. Da ne ispadne, pola metra u preniku i pola metra duboka, nego da prenik bude vei da bi kazan bio plii. Dalje, kapak je jako vaan. Napravite ga sa to veom povrinom ali pri tome nemojte preter 15% samog kazana (znai kod vas izmeu 10 i 15 litara), ali ga izvedite tako da se prvo nagl iri. Teko mi je taj oblik opisati reima, a ovde ne mogu da crtam, pa mi ostaje jedino da ga

Uostalom, pogledajte neke kazane pa ete videti da svi imaju kapke manje-vie kao peurke. Spojna cev, ili lulica, kako vi kaete, nema veeg uticaja osim ako nije ekstremno uska (ili ek cev promera 25 mm (ili 27, zaboravio sam koji su standardni kalibri tih cevi). Hladionik ne mora biti ekstremno dugaak. Koristite istu bakrenu cev (25 ili 27 mm), zavijte visinom "vijka" 15-20 cm (sledei zavoj dolazi na toj udaljenosti od prethodnog), i sve to nam cm. Ovako kako sam opisao duina navoja je izmeu 4 i 5 metara. Hladionik (stabarku) obezbedite sa jednom vertikalnom cevkom, iznutra, koja na vrhu ima le vano ako morate rashlaivati vodu u stabarci da hladnu vodu sipate dole, a ne na na vrh. Os vrhu. Sve ovo vam je potrebno ako zaredom destiliete vie kazana. Ako je samo jedan kazan, pa se voda rashlauje. Srean rad. Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07 RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.06.2007. 12:11 [img][/img]http://www.agromex.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002.gif

Videh sad da forum ima mogunost postavljanja slika. Ne znam kako to tano funkcionie pa slovenakog proizvoaa. Ako se slika ne otvori ovde idite na tu adresu i sami pogledajte tam Ovo je jedan alambik bez mealice i cena mu je oko 600 evra. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 04.07.2007. 14:34 Sto se tice pitanja zasto pravim kazan; odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra, sto je za hobi jako puno para (za mene).

Autor pivo lanovi Poruka: 4 lan od: 07.06.07

Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana; koji ce se u kada se krene sa poslom .

Hvala jos jednom! Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 10.07.2007. 22:42 pivo napisa: Sto se tice pitanja zasto pravim kazan; odgovor je zbog cene kostanja novog kazana. Kazan(Valjevski) od 100Litara kosta oko 1000evra, sto je za hobi jako puno para (za mene).

Inace zahvaljujem se na ovako detaljnom opisu bitnih stvari za pravljenje kazana; koji ce se u kada se krene sa poslom .

Hvala jos jednom!

U tom slucaju je rec o rukom radjenom kazanu. Masinski ne sme biti toliko skup (premda, u nebo!). Mislim da vam je za hobi prevelik kazan od 100 litara. Ako je zaista rec o hobiju napravite k koristite takav kazan (a mogucnosti postoje, krenete od tresnje i visnje, pa kajsija i bresaka, d pravljenje travarica i slicnih stvari) i sa tako relativno malim kazanom mozete proizvesti nek Kazan od 100 litara, pod navedenim uslovima ekspoatacije, velicina za (semi)profesionalnu p

Autor pivo lanovi Poruka: 4 lan od: 07.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12.07.2007. 17:05 Tacno, u pitanju su kazani rucne izrade. A masinska proizvodnja ne uliva poverenje. Makar o Bezanija).

Kazan od 100Litara je vise pukim slucajem. Imam mogucnost da dobijem vojnicki kazan(pro Meni bi vise recimo odgovarao od 80Litara. Ali daj sta das; poklonu se zubi ne gledaju.

Od 25-35 litara mi se cini da je mnogo mali. Da bi trebalo mnogo vise vremena za citavu des dzibrom.

Mada, citao sam, u nekoj strucnoj literaturi(neki profesor za zemunskog poljoprivrednog fak nekog razloga koji nisam zapamtio. Pekao bih lozu/komovicu, kajsijevacu(sada aktuelna) i sljivovicu. Uredio pivo dana 12.07.2007. 17:06 Autor admin Super administrator RE: Kazan za rakiju Postavljeno 13.07.2007. 14:41 alambik napisa: [img][/img]http://www.agromex.si/proizvodni_program/pic/kotli_zganje/002.gif Videh sad da forum ima mogunost postavljanja slika. Ne znam kako to tano funkcionie... Poruka: 11 Lokacija: Kruevac lan od: 22.03.07

Dok piete svoju poruku, u editoru ispod postoji dugme img, i ono se koristi da umetnete slik 1. klinete na dugme img, 2. u polju gde piete tekst pojavi Vam se [img][/img], 3. izmeu ta dva taga ubacite svoj link. Drugi nain: 1. napiete svoj link, i markirate ga (obeleite ga miem da "poplavi" - pazite: samo link) 2. kliknete na dugme img Primer za Va sluaj:

I onda se ta slika vidi ovako...

Tako to ide... Uredio admin dana 13.07.2007. 14:47 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 14.07.2007. 10:27 Hvala administratoru na poduci (jeste da sam ekao dugo na odgovor, ali bolje ikad nego nik Pivo, ne razumem zato mainska produkcija ne uliva poverenje. Objasnite to. Takoe ne raumem zato bi rakija iz malog kazana bila bolja. Kod destilacije radi se o temperaturi, i to na "mostu". Most je ona taka posle koje isparavanja iz uzlazne putanje prelaze u silaznu. Uzmimo, na primer, da destiliete kominu od 10% alkohola. Ona e provreti na 93 stepena C u kapku, hladi se (zbog toga to kapak odaje toplinu prema okolini). Zbog hlaenja dolazi do Para je sastavljena od pare vode i pare alkohola, i upravo para vode se daleko vie kondenzuj Dakle, u gornjem primeru, kad komina od 10% alkohola provri u pari e biti 55% alkohola i na recimo,85 stepeni. Ovo ima za posledicu da se odreena koliina vode kondenzuje i padne imati 70% alkohola i 30 % vode. Ako pojaamo vatru poraste i temperatura u kapku pa se manje vode kondenzuje i sastav par smanjimo vatru pada i temperatura u kapku i curi jaa rakija. Jaina rakije, sama po sebi, nije toliko vana, ali jeste vano to to u jakoj rakiji imamo manj izvodi zakljuak da je jaa rakija kvalitetnija (mi emo nju kasnije razrediti vodom na eljenu destilacije). Iz sveg reenog proizlazi da veliina kazana nema uticaja na kvalitet rakije iako je kod veih kontrolom. RE: Kazan za rakiju Postavljeno 18.07.2007. 23:48 Ono sto sam video u Merkuru ja jako krhko(kazan) tj deluje na oko nekvalitetno. Recimo, debljina dna kazana je previse tanka. Odaje utisak da ce dzibra da zagori. Najverovatnije su moje predrasude u pitanju, jer do sada nisam video nikog da koristi masinski izradjen kazan.

Autor pivo lanovi Poruka: 4 lan od: 07.06.07

A sto se tice "bolje" rakije iz manjeg kazana - vec sat vremena pokusavam da nadjem taj tekst ali mi ne polazi za rukom. Pretpostavljam da sam ili pogresno procitao ili naleteo na kvazi strucnjaka. Tako da se izvinjavam za iznete tvrdnje.

Autor bone lanovi Poruka: 1 lan od: 31.08.07 Autor morrib lanovi

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 31.08.2007. 11:06 to se tie kotla za rakiju, mislim da je uz dobro i strpljivo peenje tako svejedno koji ima. N uzeti bez mjealice - lanca koji spreava da zagori. A ja bi imao jedno pitanje - Kako spei jabuku da ne zagori u kotlu bez mjealice. Probao sam drugo dno kji se moe skinuti i nikao sprijeiti da zagori. Mislim da u prodati ovaj kotao i k

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.09.2007. 02:03 Da bi se preveciono izbeglo zagorevanje kazana pri destilaciji jabuke, nemojte jabuke mleti i nemojte se plaiti da nece prevreti (fermentirati). Na taj nacin ste izbegli stvaranje kae koja U firmi gde radim, nijedno voe nismo seckali i uvek je fermentisalo sto posto.

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 03.09.2007. 19:44 Pa sad....kad se jabuke iseckaju verovatno da hoce do kraja fermentisati samo je pitanje kolik (nisam rekao burno!) sa selektovanim kvascem, seckanje na cetiri nece nam biti dovoljno. Tr pektoenzimom. Ja sam pre destilovao guste komine (ukljucujuci i od jabuka) na sloju ciste i prethodno proku mi jeste zagorelo (a onda je gore nego da nisam stavljao slamu, ali sam se brzo uvetio kako sam prvo na postavljenu slamu sipao vodu da tako tecnoscu pokrijem dno. Jedino dobro resenje za guste komine je kazan sa indirektnim grejanjem. U njemu ne samo d komine najvise ujednacena. A sta znaci kad je komina gusta, i kad se neravnomerno zagreva kominu od rai koja je bila gusta kao deja kaica. Pojedini delovi komine bi se toliko pregre izlazila neohlaena iz hladionika, a ako samo malo smanjim vatru, prestane potpuno da kuva

Autor e2e4 lanovi Poruka: 5 lan od: 08.09.07

RE: kazan i kom Postavljeno 09.09.2007. 01:33 Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Dospe se kanta vode, ispere se kazan, pa opet Jovo nanovo. e2e4 Uredio e2e4 dana 09.09.2007. 22:21

Autor e2e4 lanovi Poruka: 5 lan od: 08.09.07

RE: prepravljeni slovenac Postavljeno 11.09.2007. 00:32 Evo jednog kazana za rakiju kojega sam prepravio. Nesto su radili drugi majstori a nesto sam slovenacke proizvodnje. Kazan ima zapreminu od 100 litara. r na 2 X h=100

Cabar ovoga kazana je bio upravo jadan. 200 litara vode sa spiralom kao kondenzatorom. Za Kapak na cabru je isto tako bio vrlo mali.

Mjesalica je bila na istoj strani gdje jei izljevna cijev. Ako okreces mjesalicu a podignes pok prvoj slici. Uz to poklopac izljevne cijevi se otvarao sa pogresne strane.

Na vratima lozista je bio napraljen prosjek koji je drzao bravu da ne pada dole nize od vrata a Parovodna cijev je bila 30mm siroka i kratka oko 1.5,m. Lanac je toliko bio los da je to grozno. Napravljen iz dva dijela. Strugao je dno tako da bi ga mnogo radio kada sam ga kupio polovnog.

KO je ovakav kazan mogao konstruisati? Toliko gresaka se moglo napraviti samo namjerno.

Dakle napravio sam mu cabar zapremine 600 litara. Visina cabra je 125cm. Na nogaima je vi U njemu je cilindar 100cm visok, vanjskog precnika 30cm. Destilovao sam vodu. On sad izla Na cilindru su profi mesingani holenderi za parovodnu cijev Fi50mm. Parovodna cijev je duga, od holendera do holendera 2.4m. Kada se sve namontira, parovodna cijev je odignuta od zemlje 183cm. Posto sam visok 178c

Kapak sam produzio tako da je sada visok 55cm. Na vrhu kapka je kupasti zavrsetak na koji oblik obrnute kruske ili gljive ali to se nije moglo izvesti. Jedino da sam napravio potpuno no Kapak je sada zapremine 40 litara sto je dovoljno za precnik kazana od 60cm. Dubina ovog kazana je 30cm ali cu ga ja puniti na 27cm. ( Kada se dno izlize skraticu ga na 24cm. Dno cu napraviti od lima debljine 4mm. Jest da ce Kao sto sam spomenuo okrenuo sam mu i mjesalicu za 180*.Sad onaj koji okrece mjesalicu Rucicu mjesalice sam fiksirao kuglicnim lezajem u nosacu. Odlicno centrirano. Ne pusta ni k Napravio sam mu i lijevak od bakarnog lima 0.55mm. ( Bakar je stravicno poskupio, samo m 200KM, 100EUR. Banda.) Nisam htio napraviti lijevak od celicnog lima jer bi celicnij lijevak upropastio ivice otvora za Jos bi se tu neke stvari mogle prepraviti ali o tom po tom. Moram ga sada ovakvog isprobati sa komom od sljive.

Autor admin

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 11.09.2007. 17:42

Super administrator

ekamo rezultate rada sa ljivom...

Poruka: 11 Lokacija: Kruevac lan od: 22.03.07

Autor e2e4 lanovi Poruka: 5 lan od: 08.09.07

RE: i ja sam nestrpljiv Postavljeno 11.09.2007. 22:19 Ja sam nestrpljiv da ga probam sa komom ali upravo sam odlucio da cabar ponovo lakiram iz Covjek koji je pravio cabar nije posao odradio posteno, odnosno onako kako treba. Izvana je cabar bio kako tako lakiran ali iznutra samo sa temeljnom bojom koja je propala za gornjem dijelu cabra jje oprala tu njegovu temeljnu boju. Izvadio sam cilindar, premazao sve antirostom pa iznutra ponovo nanio temeljnu boju. Zatim sam sve lakirao u bijelo. Iznutra i izvana. Sad moram cekati da se lak osusi. To ide sporo jer se okisalo. Zatim cu kompletan cabar ponovo lakirati u tamno plavo. Onda cu vratiti cilindar. Interesuje me vase misljenje o prepravkama kazana. Sta ocekivati u vezi sa kuvanjem koma. sam odradio. Pozdrav

Autor alambik

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 12.09.2007. 21:05

lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

e2e4 napisa: Zasto pregust kom u prvom kazanu ne razrijedis vodom? Mozes usuti i kompletnu rakiju dobivenu iz prethodnog ciklusa (kotla). Sva ce ta rakija opet Zatim mozes dodavati patoku iz prethodnog kotla. Mislim da mjesalica pomaze da se ujednaci temperatura koma ali nece pomoci kod zagaranja Isto tako mjesalica pomaze da se za sto krace vrijeme prekuvani kom izbaci iz kazana. Pri tome se na vatru dodaju nova drva tako da pregrade plamen. Dospe se kanta vode, ispere se kazan, pa opet Jovo nanovo. e2e4

Sve to to navodite jestu mogunosti, jedino je pitanje ta nam treba i ta hoemo. Svi mi, ili ogromna veina nas, destilie u alambiku, dakle bez deflegmatora i pregradnih tan odravanjem eljene temperature na "mostu), imamo samo jedanu mogunost: distilacija kom Nikad neete dobiti istu rakiju ako je komina, recimo, 10%, ili ste je, zbog toga to je gusta, r Autor e2e4 lanovi Poruka: 5 lan od: 08.09.07 RE: ispario alkohol? Postavljeno 30.09.2007. 19:04 U redu, nego da ja sada iznesem iskustvo sa ovim novim kotlom kojega sam probao, doduse Rezultat: Kada sam dosao i vidio kom odmah mi se nije dopalo to sto ga je odozgo hvalilo. Kolac se sasusio i bio je debeo barem 12cm u hrastovoj kaci precnika 90cm. Visina koma ispod kolaca bila je oko 65cm. Taj dio koma je bio vrlo voden. Skinuo sam dio kolaca a ostatak promijesao sa tecnim dijelom koma. Sve je bilo vrlo vodeno i nije mnogo mirisalo na alkohol. Cijelo vrijeme sam imao osjecaj da je neko bio i ulio vode u kom.

Ispod kace se vidio trag curenja koma. Izgledalo mi je kao da je dio koma iscurio iz lose zaptivene kace a onda je neko dosao i dolio isteknutog koma. U tom kraju pojedini dripci to rado rade. Ja nazalost nisam na toj lokaciji gdje je kom pa svako ko zeli moze to jednostavno da uradi. O obavljenog posla istim putem se vrati. Sta je tu junastvo nemam pojma.

Kada sam pekao rakiju nisam mogao istjerati jacinu vecu od oko 45 stepeni a trebalo bi da se prve 4 litre. Ne mogu mjeriti prije nego istekne u kantu bar 4 litre jer je kanta siroka pa alkoh Trebalo je da kom dadne oko 50 litara rakije a ja sam dobio 35. Morao sam prepjecati rakiju da bih istjerao stepene. Kada sam prepjecao meku rakiju dobio sam jacinu i od 75 stepeni pa sam to posllije razredjiv odmah zamuti. To mi nije bitno jer ovu cu rakiju ionako koristiti da isperem parovodnu cijev i cilindar jer su U cijevi ima jos ulja i ostataka raznih hemijskij jedinjenja nastalih prilikom letovanja holend isticala mutna zbog te prljavstine u cijevi i cilindru. Destilirao sam vodu u kazanu ali vodena para ne moze otopiti ulje i ta jedninjenja. Alkoholne

Pitanje za vas je da li alkohol moze ispariti iz koma ako su prilikom sipanja sljiva u kacu bile gdje je stajao kom temperatura tokom vise od 15 dana bila visa od 30 stepeni. Kom je inace ukupno previrao 25 dana jer ja nisam bio u mogucnosti da odem ispeci rakiju n kace nije bio svezan najlon.

Zog onako velikih vrucina i sljive "prskulje" trebalo je rakiju peci nakon samo 12 dana. Inace, dok sam sipao sljivu, koju sam uzgred da kazem propustio kroz muljacu, kom je samo

U svakom slucaju nisam primijetio da kotao igdje pusta. Pekao sam i navece po mraku i obas alkoholne pare ali nista nisam vidio. Posto je pri prepjecanju kotao isjerao rakiju od 75 stepeni mislim da mogu reci da kotao nigd Kotao uopste nije tako spor kao sto se prica. Dubok je 30 cm a sirok 60 cm. 100litara zaprem

Cabar je prevelik. Njegovih 550 litara je puno za ovaj kapacitet kazana. Mislim da bi 450 litara bilo vise nego dovoljno i visina cilindra ne mora biti 100cm nego je d Curak vode koja dotjece u cabar je bio toliko mali da se ustvari poredi sa curkom rakije koja

Mislim da kazan dobro radi. Opet cu u ovu rakiju dodati malo novoga koma i prepjecati je ponovo da je iskoristim za ispi

Nakon sto isperem cijev onda cu pokusati ispeci rakiju od crne sljive. Nadam se da ce sa tim novim komom biti sve u redu jer je u plasticnoj kaci i sada su daleko m |Pozdrav e2e4

Uredio e2e4 dana 30.09.2007. 19:08 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.10.2007. 21:18 Puno podataka i puno pitanja e2e4, pa u vam odgovoriti sa sc6. Kao prvo, mislim da vam je kapak mali. Mislim da ne usporava dovolno paru paova brzo pro bi dovoljno odavao topline na okolinu i tako termodinamiku ravnoteu uspostavio na nioj t Ako sam u pravu onda je to razlogom to niste u prvoj destilaciji mogli da izvuete jainu rak Inae, kaete da ste oekivali 50 litara ali ne kaete na emu ste bazirali ta oekivanja. Kolik ljivama? Bez tih podataka nije mogue nita oekivati a da ta oekivanja imaju bilo kakvu potporu na Ako ste razreivali obinom vodom velike tvrdoe, doi e, naravno, do zamuenja. Vodu za prokuvati (dakle, ne mora se uvek destilovati) i na taj nain joj sniziti relativnu tvrdou.

Ja nisam uo, niti mislim da moe, alkohol iz komine ispariti u znaajnijim koliinama. Ipak Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 01.10.2007. 23:03 Da li sam u pravu ovo za loe karakteristike kapka moete i sami proveriti prilikom sledee d Kao prvo, nabavite jednu menzuru od 250 ml da biste mogli da merite jainu destilata a ne da Dakle, ako ponovo krene rakija slabija od vaeg oekivanja stavite preko kapka vodom navla u vodu i iscedite je, neka ostane mokra ali neka ne curi voda iz nje). Kad se ona krpa na kapku ugreje zamenite je novom, a ovu sad rashladite vodom i pripremite radite tako dok ne uhvatite punu menzuru. Ako sad, umesto 45% merite 65% (na primer), bie to dokaz da vam se kapak slabo hladi zbo

RE: mali kapak e2e4

Postavljeno 03.10.2007. 00:00

lanovi Poruka: 5 lan od: 08.09.07

Sljiva prskulja obicno daje oko 8 litara rakije 50 stepeni na 100kg koma.

Vi hocete reci da uz alkohol ide lako i dosta vode u cilindar. Ako je to tako onda sam trebao dobiti bar 10 litara rakije od prskulje jacine oko samo 40 stepeni. Moguce je da ste vi u pravu ali pokusajmo uociti sledece. Kazan je dubine 30cm. Precnika je 60cm. Dakle povrsina sa koje isparava alkohol i vodena para i nije tako velika. Vidio sam vece kapkove ali na kotlovima koji imaju u precniku oko 75cm. Povrsina takvog kotla je 1 puta ili 60% veca nego povrisna ovoga kotla. I pod takvim kotlovima se lozi vatra kao da se hoce pretopiti i sam kazan. Alkohol vrlo brzo prelazi u kantu. Mlaz zna biti po 5, 6mm debeo. Za takve kotlove treba i bar 60% veci kapak. Na ovom kotlu je visina kapka 55cm, precnika 30cm. Ako sam dobro izracunao zapremina kapka je 40 litara. To bi trebalo biti dovoljno.

U svakom slucaju mlaz destilovane rakije koja je izlazila iz moga cilindra je bi vrlo mali. Precnika 3m odnosno bar 3 puta manjeg presjeka nego kod ovih sirih kotlova. Iako sam mozda lozio i prejaku vatru. Lozio sam jacu vatru da vidim hoce li kazan da povrati odnosn baci kom u cilindar. To se nije desavalo. Izgleda da nema sanse da se to desi. Da je mlaz rakije koja izlazi iz cilindra bio jak ja bih mogao zakljuciti da uz alkohol ide i dosta vode. Ovako ne mogu to zakljuciti. Posebno ako je hvalila kolicina rakije koja se ocekivala.

Obavezno cu nabaviti visok a uzak sud u koji cu destilovati rakiju, prvenac pa ostalo, tako da mogu ra da mjerim jacinu. Mora se na prve tri litre imati jacina oko 70 stepeni sa crnom sljivom. Ona bez prob daje 10 litara rakije 50 stepeni.

Ako pogledamo sliku koma u kaci vidi se dokle je bio usut kom u kacu. Nakon dva dana kuvanja i stabilizacije, kom je pao nekih 5cm. Po meni to je normalno. Zatim je kasnije pao jos 12 do 15cm. To nije normalno. Kolac je bio odvojen od kace nekih 2 do 3cm. Toliko se bio sasusio. Sve se to vidi sa slike. Sam kom nije imao miris odnosno snagu iz koje se da zakljuciti da je u komu dosta alkohola. U komu bilo dovoljno alkohola. Sve je imalo okus na patoku. I dalje mislim da postoji mogucnost da je neko izvukao pravi kom a onda usuo svoju patoku. Mene najvise interesuje da li alkohol moze da ispari ako su temperature iznad 30 stepeni i to traje 20 Prihvatam da je mogao dio tecnog koma iscuriti iz kace ali to ne bi trebalo uticati na snagu prvenca je kace alkohol i voda isticu zajedno a ne samo alkohol.

Jos nesto sam se sad sjetio. Mozda su tokom prvih par destilacija alkoholne pare bile potrosene na interakciju sa onim uljima i os hemijskim jedinjenjima koja sam spominjao da su postojala u prepravljanom kapku, novoj cijevi i nov cilindru. U svakom slucaju hvala za anallizu.

Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Kazan za rakiju Postavljeno 15.10.2007. 20:23 Potovani e2e4, nisam video da je otvorena druga stranica na ovom topicu pa zato nisam odmah video va post. Inae vam odmah odgovorio.

Ja ne iskljuujem mogunost da je neki aljivdija ispustio "orbu" iz vaeg koma i dolio vodu. Razni razni obiaji. A i ne razumem se u folklor vaeg kraja (pogotovo to niste rekli ni koji je). Znam da u pesmi od Sedmorice mladih, kad ia pee rakiju, i zatvori kapiju, da se jedan bezobrazan sakrije za k pa popije ra-a-kiju. Ali ako nije to u pitanju, i ako vi znate kakav kom daje vaa ljiva, i ako ova godina nije bila drugaij onda razlog to niste mogli u jednoj destilaciji postii jainu destalita treba traiti u nainu destilacije, jest karakteristima aparata za destilaciju. Da jedna stvar bude jasna: ako ste imali oekivanu koliinu alkohola u komu, bez obzira na aparat, i b obzira na nain destilacije, vi ste ga morali i dobiti u destilatu. Sad, da li vie u rakiji, ili vie u patoci, svejedno je - raun mora biti taan. To je kao ono kad se pravi iventura u duanu: izlaz mora biti jednak ulazu, pa sad da li kao prodana ro ili kao pokvarena pa rashodovana, nema veze. Gledajte ovako: ako imate kom odreene jaine onda on vri na nekoj temperaturi i sastav pare koji izl koma je odreen, Tu nema nikavih uticaja koliko jaku vatru loite i kakav je kazan. Uzmimo na primer da je va kom bio 10% alkohola. U tom sluaju je on provreo na 93 stepena C i pa koja se podizala iz koma imala je 55% alkohola. Ovo meutim ne znai da e ta para sa tom temperaturom, i u tom sastavu, proi i najviu taku u apa doi u stabarku. Podiui se ova para, sa temperaturom od 93 C udara u stenke kapka i odaje mu topli Kapak se tako zagrejava i odaje toplinu u okolinu. to je kapak topliji to vie odaje topline i sve tako ne pone odavati isto toliko koliko primi. Sistem je tad u termodinakoj ravnotei. Kapak se tad vien

zagreva. Uzmimo da je termodinamika ravnotea uspostavljena na 85 C. U tom sluaju para ima an se i sama ohladi na tu temperaturu. Ako bi se sva ohladila na 85 C kondezovalo bi se toliko vode iznje kapalo nazad u kotao) da bi para sad imala 78% alkohola. meutim ne moemooekivati da e se sva para ohladiti na tu temperaturu.. Da bi to uspelo para bi m i to sva, da stoji dovoljno dugo uz stenku kapka. Meutim, jedan deo para prolazi direktno u cev iznad kapka, a drugi, moda ne direktno, ali ne kree se blizu kapka, i osim toga i on relativno brzo napusti kapak. Zamislite potok koji tee nekom brzinom. I sad mi napravimo jezerce kojeg ovaj potok puni, a na kra jezera voda istie dalje potokom. Ako nam je cilj da se to vei deo vode zadri to je mogue due u jezeru, a ne da sredinom matice proe direktno dalje, jezero moramo oblikovati tako da voda, kad iz p ue u njega, pone da se kovitla, da pravi virove, drugim reima da menja smer toka. Iz tog razloga mi se ne svia ovaj va kapak. On jeste volumiozan ali je nekako kao odak. Para se u n ne zakree, ne koi, nego se, kao i u svakom dobrom dimnjaku, direktno sprovodi na gore. Ovo pak z da nema ni mogunost da se ohladi. Pogotovo ako ste destilisali velikom snagom., Kad poveate snagu (jaa vatra) onda vie pare u jedini vremena dolazi na kapak, to znai da je dotok nove topline vei od gubitka i kapak se dalje zagreva d uspostavi novu ravnoteu, ali sad na vioj temperaturi. Dakle, ako ste pekli na jakoj vatri, kapak vam bio 85 C ve, moda, 90 C pa ve zbog toga para nije moga da se ohladi, a pogotovo u kombinaciji sa kapkom-odakom koji je direktno sprovodi dalje. U tom sluaju idete ozbiljno u pravcu onih poetnih koji dolaze iz kazana a oekivanih 75% ostaje daleko. Odbrojani dani sumpor dioksidu...? SO2 protiv antimikrobskih peptida u ouvanju vina Prva upotreba biolokih metoda za uvanje hrane datira unazad sve do 6000 do1000 godine p.n.e. kad su hleb, pivo i vino bili proizvodi dobijani fermentacijom. Ovo moe biti iznenaenje za dananje korisnike fermentacione tehnologije i potroaa fermentisanih proizvoda, ali prvobitna vrednost ove tehnologije u ovim davnim vremenima je bila sposobnost ouvanja hrane, a ne dodavanje jedne ili druge atraktivne osobine u finalni proizvod (alkohol, ukus...), i pored toga to su i ovi aspekti nesumnjivo igrali odreenu ulogu u popularnosti ovih proizvoda. I dok su se tehnologije fermentacije razvijale kroz vreme, tek je 1864. Luj Pasteur pokazao da su mikro-organizmi uzrok i fermentacije i kvarenja hrane. Kao kontrola rasta organizama koji kvare hranu, sumpor dioksid (SO2) se koristi za mikrobioloku stabilizaciju vina. Pored toga to je SO2 ekstraktivni rastvara, kao i anti-oksidant, njegova prekomerna upotreba moe biti pogubna po kvalitet vina. Ozbiljna je briga da SO2 izaziva alergijski odziv kod nekih ljudi, sa simptomima koji se kreu od munine, povraanja gastrikih nadraaja, i glavobolja do napada astme. Potroai vina koji za to znaju zahtevaju oznaavanje na etiketama koje precizno pokazuje sadraj ove supstance. Ovi zahtevi su u istoj liniji sa trendom za zdravijim ivotom koji vlada meu potroaima, to je povezano sa konzumiranjem zdrave hrane i pia. Pratei ove trendove, yahteva se da svi proizvodi treba da budu manje obraeni, sa manje prezervativa i to vie prirodni. Oznaavanje na etiketi za sva vina koja sadre sulfite je obavezno i u Junoj Africi i u zemljama Evropske unije, i to od 25.novembra 2005. Ovo se primenjuje za sva zavrena vina koja imaju u svom sastavu vie od 10 mg/lit SO2, mereno kao ukupni SO2. Fraze "sadri sulfite" ili "sadri sumpor dioksid" su obavezno inkorporirane na svim etiketama vina posle 25. novembra 2005. Vina etiketirana pre tog datuma mogu se i dalje izvoziti u EU bez te oznake, sve dok traju zalihe. Sa ciljem da se adekvatno odgovori na zahteve potroaa, postala su vana istraivanja koja se bave alternativama upotrebi SO2. Nekontrolisani rast mikroba tokom i posle fermentacije vina moe promeniti hemijski sastav i konano i kvalitet finalnog proizvoda. Sojevi bakterija mlene i siretne kiseline su najee ukljueni u kvarenje vina, i mogu dovesti do pojave isparljivih kiselina, stvaranja akroleina i gorine, i mnogih drugih neeljenih pojava. Pojedini sojevi bakterija mlene kiseline, takoe, mogu da proizvedu prekurzore biogenikih amina i etil karbamata. Uprkos znaaju bakterija mlene kiseline u malolaktikoj fermentaciji, vano je kontrolisati

prisustvo prirodno nastalih bakterija mlene kiseline u okruenju u kome se proizvodi vino. Bakterije mlene kiseline su uvek bile tesno povezane sa fermentisanom hranom, i rezultat toga je povean interes za njihovu primenu u ouvanju hrane. Ove bakterije proizvode specifine proteinine supstance, nazvane bakteriocini, koji inhibiraju rast patogena kao to su Listeria, Clostridium, Staphylococcus, Bacillus spp. i Enterococcus spp. Bakteriocini takoe imaju i baktericidnu aktivnost protiv vrsta koje su u bliskom srodstvu sa bakterijama koje ih proizvode. Meutim, bakteriocini nemaju efekat na gram-negativne bakterije, kvasce i bu. Danas se bakteriocini smatraju idealnim prezervativima za hranu, jer su bezbojni, bez mirisa i ne-toksini. Verovatno najuveniji bakteriocin je nisin, koga proizvodi Lactococcus lactis. To je dozvoljeni dodatak hrani u vie od 50 zemalja irom sveta, i prodaje se pod trgovakim imenom Nisaplin. Nisin se koristi da sprei kvarenje obraenih i prirodnih sireva, konzervirane hrane i da produi rok trajanja mleka u toplim zemljama. Nisin je trenutno jedini bakteriocin koji se legalno koristi kao dodatak hrani, a njegova primena u vinu je u fazi istraivanja. Lizozim je jo jedna komponenta koja je nala svoju primenu kao prezervativ za hranu. Lizozim je enzim ekstrahovan iz belanceta kokoijeg jajeta i visoko je aktivan protiv izvesnih gram-pozitivnih bakterija. Lizozim se ve uspeno koristi kao antimikrobijalno sredstvo kod mnogih vrsta hrane, posebno kod sira, i ima pozitivne ocene od meunarodnih agencija kao to su Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Food and Drug Administration (FDA). Pre skorog vremena je prikazan i u industriji vina, i nudi dodatne mogunosti za kontrolu malolaktike fermentacije u vinu. Kao organoleptiki neutralna alternativa, lizozim moe biti od koristi daljem smanjenju nivoa SO2 u proizvodnji vina. Obzirom da je lizozim aktivniji kod belih nego kod crvenih vina, veruje se da polifenolne komponente igraju ulogu u bakteriolitikoj akciji lizozima. Kako pH vina raste, tako raste i antimikrobijalna aktivnost lizozima, to ga ini privlanim za prevenciju kvarenja kod vina sa viom pH. Izvedene studije su pokazale da nema znaajnih promena u hemijskim i organoleptikim karakteristikama vina posle dodavanja lizozima. Drugi antimikrobijalni enzimi (npr. hitinaze, endoglukanaze, itd.) i peptidi (zimocini i bakteriocini, drugi sem nisina) se trenutno ispituju i razmatraju kao mogui bioprezervativi. Preieni antimikrobijalni enzimi i bakteriocini e, meutim, biti vrlo skupi u primeni. Kod vina, ovaj problem moe biti reen kroz upotrebu efektivnih antimikrobijalnih enzima i peptida u sojevima starter kultura vinskog kvasca. Lizozimski egen belanceta kokoijeg jajeta (HEL1), Pediococcus acidilactici pediocin gen (PED1) i Leuconostoc carnosum leucocin gen (LCA1) su ve korieni u Institutu za biotehnologiju vina. Pediocin i leukocin su ve testirani na efikasnost kao bioprezervativi u vinu. Pronaeno je da ovi bakteriocini nemaju efekta na kvasac i bakterije siretne kiseline koje su normano povezane sa vinom i bili su stabilni dovoljan period vremena u simulaciji vinskog okruenja. U budunosti, bakteriocini mogu obezbediti vinarima vredne dodatne alate koji se mogu kontrolisati i biti alternativa primeni SO2. Poto je SO2 jo uvek neophodan u procesu proizvodnje vina (za spreavanje oksidacije), bakteriocini se verovatno mogu koristiti u kombinaciji sa SO2 i drugim fizikim, hemijskim i mikrobijalnim prezervativima kako bi spreili pojavu i rast bakterija koje kvare hranu. Kako bi se zadovoljio zahtev potroaa za zdravijim vinim vieg kvaliteta, pojedine firme su ve krenule sa razvojem odreenih proizvoda koji se mogu praktino koristiti. Neki od njih su i starter kulture kvasca sa definisanim trinim prednostima, drugi su proizvodnja bakteriocina u komercijalnima sojevima vinskih kvasaca. Nekoliko vanih pitanja e zasigurno igrati vanu ulogu u eventualnoj komercijalizaciji transgenikih kvasaca (npr. nauno, bezbednosno, zakonsko i etiko). Vremenom e se uvideti potencijali transgenikih kvasaca, i na duge staze moemo biti optimisti da e u budunosti ovi kvasci postati vane alatke industrijama koje se baziraju na fermentaciji. Mali saveti proizvoaa rakije Autor zile Bure 10 litara za dunjevau Postavljeno 12.10.2007. 09:35

lanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd lan od: 11.10.07 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

Hteo bih da kupim bure od oko 10 litara za uvanje dunjevae. Interesuje me koje je drvo najbolje za tu vrstu rakije i gde se moe kupiti takvo bure.

RE: Bure 10 litara za dunjevau Postavljeno 12.10.2007. 11:19 Ja mislim da standarda za to, za dunjevau nema. Pitanje: da li dunjevaa treba da ostane bezbojna ili je treba obojati? Ako treba onda je pitanje kojom bojom i koliko, kao i, ako se boja drvetom, da li je, i ta, potrebno iz drveta u rakiji, i koliko. Mislim da vam na to pitanje niko ne moe dati odgovor jer jednostavno niko nije ni pokuao da standardizuje dunjevau. Drugim reima: imate pred sobom neoranu ledinu pa pustite mati na volju i kreirajte svoju dunjevau. Ja lino bih je obojao utom bojom, otprilike onom koju ima zrela dunja. Za to se moe koristiti bagremovo drvo. Bagremovih buradi se jo i moe, tu i tamo,nai, ali ne znam da li ima tako malih. Morali biste dati da vam se napravi. Samo znajte: bure od 10 litara nije 10 puta jeftinije od onog od 100 litara. Pre e biti da je tek neto malo jeftinije. Osim toga, bojim se da u takvom buretu neete dugo moi uvati rakiju a da ona ne postane tamno uta, a onda braon. Moda je bolje da je drite u staklenom balonu a da je obojate bagremovim daicama potopljenim u rakiju, dok ne dobijete eljenu boju. Posle toga rakiju redovno, na svakih, recimo, 15 dana pretaite, da simulirate zrenje koje bi imala u drvenom buretu. Ili moete, s obzirom na malu koliinu, na svakih 15 dana da je prespete u neki vei otvoren sud i akvarijumskom pumpom prozraujete, recimo, pola sata. RE: Bure 10 litara za dunjevau Postavljeno 13.10.2007. 18:49 Hvala Vam puno na odgovoru. S obzirom na to da nemam iskustva u uvanju rakije u buretu, a eleo bih da probam s manjom koliinom (10 litara), dopada mi se Vaa ideja da je drim u staklenom balonu. Samo, ostalo mi je jo ne jasno, koliko meseci treba da na 15 dana pretaem rakiju, tj. koliko traje "zrenje" i da li je to uopte ogranieno vremenom. RE: Bure 10 litara za dunjevau Postavljeno 13.10.2007. 22:54 zile napisa: Hvala Vam puno na odgovoru. S obzirom na to da nemam iskustva u uvanju rakije u buretu, a eleo bih da probam s manjom koliinom (10 litara), dopada mi se Vaa ideja da je drim u staklenom balonu. Samo, ostalo mi je jo ne jasno, koliko meseci treba da na 15 dana pretaem rakiju, tj. koliko traje "zrenje" i da li je to uopte ogranieno vremenom. Zrenje za jaka alkoholna pia nije ogranieno i vai pravilo: to due to bolje. Pretakanje i prozraivanje u poetku treba da je ee, a kasnije se postepeno proreuje. Tanu emu ne mogu da vam dam. Probajte, recimo, u poetku, kao to sam rekao, na svakih 15 dana. Prvih 5-6 meseci, recimo. Tada proredite na meseno pretakenje, do godine. Ako je i dalje uvate proredite pretaknje na dvomeseno, pa onda na kvartalno. Pretakanjem se postie da se rakija "oslobodi" lako hlapivih supstanci. Nedostatak prozraivanja je neizbena oksidacija rakija. Eto, izmeu ove dve stvari treba pronai

Autor zile lanovi Poruka: 3 Lokacija: Beograd lan od: 11.10.07 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

optimalnu meru. Prejako i preesto prozraivanje dovee do neeljenog stepena oksidacije. Zato je destilat najbolje uvati u poroznom sudu (drvenom buretu) jer ono omoguava da destilat ispusti lako hlapive tvari (naalost, zajedno sa alkoholom, ali to se ne moe izbei), a sa druge strane dobro titi destilat od oksidacije. Bure za odleavanje rakije Solotnik lanovi Poruka: 3 lan od: 21.08.07 Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07 RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 29.08.2007. 21:57 Ne. Bojanjem bureta se zatvaraju pore u drvetu i na taj nain drveno bure dobija, to se odleavanja destilata tie, karakteristike staklene ambalae. Istina, na taj nain, kao i u staklenom balonu, ili rosfraj buretu, nemamo gubitka rakije, ali nema ni zrenja. U odleavanju konjaka, ili kalvadosa, gde su u buradima od oko 200 litara uva jak destilat ovih pia (oko 65%), svake godine se "izgubi" iz bureta oko 20 litara destilata, dakle 10%. Ali samo na taj nain je mogue da destilat zri. RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 30.08.2007. 16:57 Uskoro emo na ovim stranama imati i proizvoae buradi (pintere). Pregovori su u toku...

Postavljeno 21.08.2007. 22:46 Da li se burad koja se koriste za odleavanje rakije farbaju sa spoljne strane?

Autor admin Super administrator

Poruka: 11 Lokacija: Kruevac lan od: 22.03.07

Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 03.09.2007. 19:54 Evo nek` gospon pintera, im se pojavi, eka ovo moje pitanje: Treba mi drveno bure u kojem bi due vreme uvao destilat da zri, ali ne elim da postane (destilat) taman. Znai, stavio bih ga u, recimo, dudovo bure dok ne dobije nenu utu boju, a onda mi boje vie ne treba, ali zrenja da! Ako ga prespem u inox vie nee zreti. Proitao sam negde da burad od jasenovog drveta ne odaju boju. Da li ste ikad pravili takvu burad, i da li je tano da jasen ne odaje boju, a ni druge (naroito ne nepoenje) materije. I ako je odgovor pozitivan gde bih mogao naruiti nekoliko jasenovih buradi od oko 4 akova (moda kod vas?) RE: Bure za odleavanje rakije

Autor

Solotnik lanovi Poruka: 3 lan od: 21.08.07

Postavljeno 06.09.2007. 22:41 Na hrvatskom sajtu krizevci.net/vinograd za zastitu drvenih delova bureta oni predlazu laneno ili parafinsko ulje ili 60 % rastvor plavog kamena bez vapna ( ? ) i dodaju : " Nemojte bave premazivati firnajzom ili lakom. Ta sredstva zatvaraju pore na duicama, putem kojih se obavlja diskretna oksidacija, odnosno sazrijevanje vina. " Da li je neko ima iskustva sa koriscenjem ovih stvari? Nezasticeni drveni delovi bureta svakako imaju manji rok trajanja.

Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 12.09.2007. 22:16 Ako je znak pitanja stavljen iza vapna znak da ne znate ta je vapno onda da kaem da je vapno kre i da je naglaeno da ne stavlja vapno jer vinogadari sigurno podsveno, im se spomene plavi kamen, pomisle i na kre, za pravljenje bordovske orbe. Naravno, to to ste naveli da na tom sajtu kau potpuno je korektno. Znai rastvor plavog kamena ili laneno ulje, a nikako lak ili firnajz. Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti, inae nije dobar) ne treba nikakva zatita. Istina, i u suvim uslovima postoji razlika u trajnosti drveta ali je ona, i kad je drvo zatieno, i kad je nezatieno, meri stotinama godinama. Sad, da li e zatiena hrastovima u suvim uslovima trajati 400 godina, a nezatiena samo 300, mislim da je nevano. RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 23.09.2007. 23:47 alambik napisa: Ja opet mislim da ako je podrum suv (a morao bi biti, inae nije dobar) ne treba nikakva zatita.

Autor Solotnik lanovi Poruka: 3 lan od: 21.08.07

U knjizi Dr Slobodana Jovica Prirucnik za spravljanje rakije kaze se sledece : " Za pravilno sazrevanje rakije racuna se da je najpogodnija relativna vlaznost prostorije od oko 75 %. Pri nizim relativnim vlaznostima rakija se jako gubi usled isparavanja,a pri visim relativnim vlaznostima od 75 % rakija, alkohol i voda ne isparavaju ravnomerno i to remeti pravilno sazrevanje rakije. " Podatak od 75 % vlaznosti vazduha svakako ne govori da podrum treba da bude bas suv. Ukoliko uzmemo da je normalna vlaznost vazduha 40-70 %. Ovo je naravno samo za odlezavanje rakije, ali verujem da je i sa vinom slicna situacija. O slicnim temama pogledati i na sajtu solotnik.freehostia.com/rakija/tehnologija_proizvodnje_rakije.htm U istoj knjizi se govori da burad nacinjena od jasena ne odaju boju. Uredio Solotnik dana 24.09.2007. 00:26 Autor morrib RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 25.09.2007. 23:00

lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Burad za rakiju u porumima obavezno drati na drvenim stalcima, podvaljcima, nabolje na visini od 40-tak santimetra, viak-manjak vlage, najbolje e te reiti ako u mreaste pvc vree stavite umur za rotilj blago posut kreom u prahu, i stavite u sva etiri podrumska ugla. umur sa kreom bie odlian regulator vlage u podrumu i nee se javljati bu.

Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

RE: Bure za odleavanje rakije Postavljeno 01.10.2007. 21:09 Da, pitanje je sad ta ko podrazumeva pod vlanim a ta pod suvim. Ja kad kaem vlani podrum mislim na podrum koji, ako ne uvek, onda bar jednom godinje, dobije podzemnu vodu. Dakle, relativna vlanost od 75%, po meni, ne moe se zvati vlanim podrumom. U takvom podrumu, a to kae i morrib, ako su brad podignuta na klocne (ili stalke, ili grede, ta ve ko napravi), mislim da bure ne treba premazivati nikakvom zatitom.

| Specijalne rakije Autor morrib lanovi MASTIKA Postavljeno 10.04.2007. 00:06 Moda niste znali? Mastika se dobija destilacijom prevrelog groanog kljuka uz dodatak anisa. U kazan za destilaciju sipati prevrelo izmuljano groe (kljuk), i dodati anis (zrnca, odnosno seme).Koliina anisa se ubacuje prema zapremini kazana. Odokativno u domaoj, kunoj proizvodnji, za jedan kazan zapremine 120lit., potrebno je od 300 do 800grama anisa, a opet zavisi od eljenog inteziteta mirisa i ukusa na mastiku.Destilaciju vriti sa odvajanjem frakcija, stim to u svaki naredni kazan ponovo ubaciti anis.

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor zarizoj lanovi Poruka: 5 lan od: 24.04.07

RE: Hvala Postavljeno 25.04.2007. 15:29 Pojma nisam imao, da to tako ide ! Ja sam ti brate pravio zimus neku travaricu pa sam dodao i malo tog anisa; onako uz druge trave. Ispalo je odlicno! U propisno ispecenu komovicu (od Zarcina) sam potopio gazu, u koju sam umotao nekih 20-tak suvih trava i u avanu istucano zrnevlje anisa. Sve to je odstojalo mesec dana u staklenom balonu - pa sam onda izvukao gazu. Stvarno prva liga. Nije da, Ciga hvali konja, nego bre bratac ostalo jos malo - svima se svidja !!! Sve u svemu, cini mi se da sam od prilicno "slabe" komovice (a iskreno i ne moze od Prokupca neka bolja) dobio pristojnu travaricu. Ma smislio sam joj i Ime i etiketu i sve sto ide,... ali.... Ma da ste mi zivi i zdravi SRBADIJO !!!

Autor morrib lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

RE: Travarice Postavljeno 01.06.2007. 00:34 Postoji dva naina proizvodnje rakija travarica: -Potapanjem odreenih delova biljke(korena, cveta, stabla, lista, ploda ili semena ili meavina istih) u ve dobijeni destilat i odleavanje odreeni vremenski period u njemu, pri tom vodei rauna da se ne pretera, a ujedno izabrati odgovarajue mesto to se tie svetla, temperature, kao i odabir suda. Neki to zovu i ekstrakcija. -I drugi nain je ubacivanje biljaka ili delova u prevreli kljuk u kazan pa onda vrenje destilacije, gde se ukusi biljaka nemogu preneti na destilat, ili vrlo malo, a aromatine materije da. Naveu neke od biljaka koje se mogu koristiti u proizvodnji travarica: Nana, bosiljak,ruzmarin, hajduka trava,lincura, kleka,anis,kantarion itd... Vrlo lepe rakije mogu se dobiti, ako se u rakiju neutralnog mirisa ili blagog mirisa potopi i jedno vreme odstoji voe sueno na promaji (kajsija, breskva, dunja, kora od pomorane, limuna itd..). Pritom treba paziti da ne doe do razlaganja voa a samim tim i zamuenosti rakije. - I jo jedna zanimljivost: U Bugarskoj sam se sreo i prisustvovao vrlo zanimljivom peenju aromatine rakije. Sa unutranje strane kapka namau med, pa na njega nalepe smolu etinara, koju oni nazivaju "duvka" a koja je slina tamnjanu, i kupuje se u humanim apotekama na meru.Potom poklope kazan i destilacija tee, pritom postepeno se otapaju mirisne smole, gde se aroma vezuje za alkoholne pare i preko tabarke se kondezuje lepa mirisna rakija dobijena od izmuljanog i prevrelog groa obogaena mirisima smola etinara.

Autor morrib lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

RE: Medovina Postavljeno 01.06.2007. 00:59 Postoji mnogo recepata za proizvodnju medovine, i svaki pelar ima svoju tajnu. Ja u vam preporuiti ovaj koji je ve oproban: U izmuljano groe, ili sakupljenu ljivu ubaciti 2-3 kg meda rastvorenog u mlaku vodu i ostaviti da prevri(izfermentira). Od tako dobijenog kljuka pei rakiju sa izdvajanjem metila, ne jau od 45 alkoholna stepena, a najbolja je od 40 stepeni. U tu rakiju ubaciti 5 do 10 procenata kvalitetnog meda predhodno rastvorenog u manjoj koliini blago uzmlaene (zagrejane) rakije, pa sve to sjediniti sa ostalom rakijom uz dobro meanje. Ovako pripremljenu rakiju sipati u sud za starenje. Najbolje je hrastovo bure,pripremljeno i ovinjeno, samo za tu vrstu rakije. Odleavanje traje od minimum tri meseca pa nadalje, stim to se na svakih petnaest dana, prva dva meseca, vri kruno pretakanje da se med nebi skoncentrisao na dnu bureta, kasnije to vie nije potrebno. Ako ubacite med koji ima izraenu cvetnu aromu (lipov, etinarski, lekovitog bilja i dr), dobit e te kasnije sve izraeniju aromu cveta sa koga je skupljan med, to daje poseban ulni uitak pri konzumiranju. Jo na neto obratite panju, ako vam je bure novo ne preterati sa odleavanjem, jer postoji opasnost da doe do prevelike ekstrakcije boje i mirisa novog bureta, to e pokvariti suptilni ukus i miris medovine. Prijatno Vam bilo i nazdravite samnom, iveli!!! RE: MASTIKA Postavljeno 17.06.2007. 23:20

Autor alambik

lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07

Tehnika pravljenja pia kod koje se voe ili trave (biljke), cele ili njihovi delovi, potapaju u alkohol, ili brendi (rakiju), i ostave tako odreeno vreme, zove se maceracija. Ono to treba rei je da se pie na taj nain moe i konano formirati i tad se govori o ratafiji, ili se posle maceracije moe destilisati. Drugi nain, generalno gledajui, daje obino bolje rezultate, samo treba prilagoditi koliinu dodatih pecija kao i vreme maceriranja. Bilo je rei o anisu i mastici. Poznato jako alkoholno pie je aniseta. Danas se na tritu u Evropi javljaju razni proizvoai aniseta, iz svih zemalja, a postupak pravljenja je ili kao ratafija, ili macerat koji se redestilie.

Rakija od ljiva Autor morrib lanovi Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 09.04.2007. 23:56 Koliko vam se puta desilo da vam se dibra(prevrela ljiva) ukiseli i destilacijom (peenjem), dobijete kiselu rakiju. Neki od naina kojim se moe skinuti kiselost: -Ubacivanjem izmrvljene kolske krede -Ubacivanjem mermerne praine -Ubacivanjem krea u prahu -Ubacivanjem pepela od drveta -Ubacivanjem celih klipova kukuruza itd... Koliina ubaenog prirunog sredstva za skidanje kiselosti i nain. specifino a prema koliini kiselosti, ali se skoro uvek preporuuje ponovna destilacija! Dalja razrada ove teme prema ineresovanju, i postavljenim pitanjima! RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 13.04.2007. 08:44 U narodu je standardna procedura sa klipovima kukuruza i pepelom... Ipak, najbolje reenje je da se ne dozvoli da prevrela ljiva ukiseli. I tu ide pria o fermentaciji, temperaturi, kvascima i enzimima...

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor admin Super administrator

Poruka: 11 Lokacija: Kruevac lan od: 22.03.07

Autor zarizoj lanovi Poruka: 5 lan od: 24.04.07

RE: nije nam se desilo Postavljeno 25.04.2007. 15:12 A dace Bog i nece jer postujemo i sljivu i sljivovicu !

Nego prijatelju daj neki drugi savet koji nema veze sa "maskiranjem" ! ...... Jer ako tako pocnemo .... moze i pita od ..... !!! Ozbiljnost nam je potrebna; posebno kada su SLJIVA i SLIVOVICA u pitanju !!!

ZATO PAMET U GLAVU I CIST OBRAZ PRED BOGA I LJUDE !!!

Autor morrib lanovi

RE: Opti principi Postavljeno 28.04.2007. 23:22 Da bi se proizvela dobra i kvalitetna ljivovica, treba se pridravati optih principa pri branju, sakupljanju ljiva, pravilan smetaj za fermentaciju, optimalno vreme fermentacije i temperatura iste. Blagovremena destilacija i pravilan nain destilacije, i pravilno smetanje i starenje ljivovice. Berba, sakupljanje: ljiva za proizvodnju ljivovice se sakuplja u fiziolokoj zrelosti, to znai da je postigla maksimum eera i da su plodovi zdravi.Najbolje je , kako pristie na sakupljanje, stabla ljiva protresati, gde e samo zreli plodovi otpasti. Pri sakupljanju odbacivati lie, granice i druge otpatke koji se lepe na otpalu ljivu. Protresanje nastaviti periodino sve dok se svi plodovi ne otresu sa stabla. Smetaj za fermentaciju: Sudovi u koje e mo odlagati sakupenu ljivu da bi prevrela, moraju biti besprekorno isti i smeteni u prostorije koje imaju priblino konstasntnu temperaturu oko 20 stepeni selzijusa. Poeljno je da prostorija nema previe svetla. Preporuena temperatura omoguava pravilan rad kvasaca i nee doi do burne fermentacije, gde bi se u startu omoguili preduslovi za dobar kvalitet. Optimalno vreme za destilaciju: Pod optimalnim fremenom za destilaciju prevrele ljive podrazumeva se period od ubacivanja zadnje koliine sakupljene ljive, fermentacija i mirovanje.Mirovanje posle glavne fermentacije je potrebno jer period tihe fermentacije tee i posle smirivanja, tako da se retko moe vizuelno uoiti.Neko iskustveno vreme za peu ljive je od petnaest do mesec dana od zavretka fermentacije.Kako to odrediti? Pa kada se potpuno smiri vrenje ljive i polako pone da se hvata korica, a na povrini suda nema vie pene. Destilacija, peenje ljivovice: Dakle, skupili smo ljivu, prevrela je, ekali smo od 15 do mesec dana i stigao je kazan. Destilaciju, i na obinom kazanu vriti sa izdvajanjem frakcija. Napuniti kazan sa prevrelom dibrom, pri sipanju u kazan preporuljivo je da se to vie izdie sud kada se sipa u kazan, da bi se oslobodio ugljen dioksid zaostao od vrenja, a koji hoe da podigne penu u podloenom kazanu, i ne mali put se desi da orba krene na lulu, pa se mora ponoviti pea, uz ispiranje lule i kondezatora(aparata).Pri nalaganju kazana voditi rauna da se ravnomerno raspodeli odnos gustine i orbe na sve kazane. Intezitet loenja vatre mora biti umeren i ujednaen, bez veih oscilacija, a posebno smiriti vatru kada proe vie od polovine kazana da ne zagori i da ne doe do izdvajanja vee koliine viih alkohola, ketona i patonih ulja a koji negativno utiu na kvalitet. Takoe kontinuitet hlaenja mora biti stabilan tokom celog procesa

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor morrib

RE: Izdvajanje frakcija, uvanje i nega ljivovice Postavljeno 29.04.2007. 00:01

lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Izdvajanje frakcija pri destilaciji ljivovice je moguno i ako nemamo destileriju koja je tehniki projektovana za takvu destilaciju. Naloili smo obian kazan i rakija kree, uzmemo jedan sud ili flau i izdvojimo prvenac u koliini od 250 do400mililitra. Zato? Pa u prvencu pored ostalih alkohola je najvie metil-alkohola, a za njega svi znaju, koliko je otrovan. Metil-alkohol poinje da isparava ve na temperaturi 55 stepeni cezijusa, zagrejanosti dibre, i ide do 65 stepeni (opciono). Kada samo to uradili, stavljamo pod lulu glavni prihvatni sud i peemo rakiju sve dok na luli jaina alkohola ne pokae nulu (eom kontrolom). Drugi kazan: U razloen i opran kazan sipamo kompletnu rakiju iz prvog kazana(izdvojeni metilalkohol ne), dopunimo kazan sa prevrelom ljivom (dibrom), i ponovo kree peenje. Opet prihvatamo Prvenac u istoj koliini i odlaemo na stranu, podmeemo glavni sud za prihvat i pratimo jainu sada u prihvatnom sudu. Kada jaina alkohola u prihvatnom sudu bude onakva kavu vi elite obino oko 50 stepeni alkohola, tada sud sklanjamo a podmeemo drugi, gde e mo rakiju "terati" do nule na luli, kao i kod prvog kazana.Dobijenu rakiju ispod 50 stepeni alkohola sipamo u naredni kazan, a rakiju od oko 50 stepeni, ili druge eljene jaine, sipamo u bure za uvanje. Ovaj proces traje nadalje isto, sve dok imate sirovine za destilaciju, znai samo je start drugaiji. Dobijenu ljivovicu koju ste spremili za kozumiranje sipate u sudove za odleavanje, starenje.Sudovi mogu biti drveni(najbolje hrastovi), metalni sa narezanim hrastovim letvicama, stakleni baloni ili inox burad. U staklenim balonima i inox buradima rakija e ostati bezbojna. Duina odleavanja je relativna i zavisi od inteziteta boje i oplemenjnosti drvetom koju vi elite, to due to bolje.U staklenim balonima i inox buradima rakija nee stariti, doi e do stabilizacije, ali oplemenjenosti i "ukrtavelosti" nema jer za razliku od vina, rakija u takvim sudovima ne stari, jer njena jaina i destilacija to onemoguavaju. Vane napomene: Metil-alkohol bezbedno unititi, ni sluajno ga ne koristiti za obloge ili slino, posebno paziti da deca ne dou u dodir sa njim, jer je OPASAN OTROV! Dobijenu konzumnu ljivovicu ne izlagati svetlosti zbog karbamata koji se mogu javiti, a i oni su vrlo tetni i kancerogeni. Ako su burad nova(drvena), ili daice od hrastovine, burad prvo oviniti, pa onda sipati rakiju, i ne drati predugo zbog jake ekstrakcije, to zna ozbiljno da pokvari kvalitet. RE: Ovinjavanje buradi Postavljeno 29.04.2007. 00:28 I za vino i rakiju postupak ovinjavanja novih drvenih sudova je isti. Novo bure napunimo istom hladnom vodom i ostavimo da stoji 24 asa.Ispraznimo bure posle tog vremenskog perioda i pripremimo sledeu meavinu za tretiranje: za svakih 100litara zapremine suda potrebno je u 10 litara hladne vode rastvoriti 250grama kaustine sode.Primer: Imate bure zapremine 200litara, za njega je potreban rastvor 500gr. kaustine sode rastvorene u 20 litara hladne vode. Tako pripremljen rastvor sipamo u bure, koje smo postavili na dve gredice da bi ga mogli kotrljati napred-nazad, za ceo obim, i svremena na veme tako da rastvor vode i sode obliva sa unutranje strane i dance, najbolje klackanjem. To radimo, normalno sa prekidima, oko 4 sata. Posle toga ispustimo taj rastvor, i naemo nain da ga neutraliemo zbog otrovnosti.Kada ispustimo rastvor bure tri do pet puta dobro isperemo hladnom vodom, pa ga zatim napunimo do vrha sa hladnom vodom koja e da stoji u njemu sledeih 24 asa. Pranjenjem vode koja je stajala 24 asa smo zavrili proces ovinjavanja i bure je spremno za upotrebu! to se tie hrastovih letvica koje bi sloili u stakleni, metalni ili eventualno

Autor morrib lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

poliesterski (nije preporuljiv ovaj zadnji), sud njih pripremiti na sledei nain: Suve hrastove izstrugane letvice, debljine 3-5mm i eljene ili mogue duine, bez kore i beljika(neposredni drvenasti sloj ispod kore), poreati u neku kadu ili kacu, moe i plastina, i naliti hladnom vodom da ogrezne, uvrstiti povrinski sloj da ne ispliva.Hladnu vodu drati 24 asa pa ispustiti, ovo ponoviti tri puta, znai tri puta po 24 as i uvek nova voda. Posle toda letvice izvaditi iz kade(kace), poreati ih na prikladno mesto da se ocede i prosue, tada su spremne za slaganje u sud za odleavanje rakije i nalivanje iste. Napomena ri tretiranju sa kaustinom sodom, koristiti zatitne naoare i gumene rukavice, decu drati dalje od vas dok radite i bezbedno razblaite i neutraliite isputeni rastvor, da ne doe u dodir sa ljudima i ivotinjama. To je to poteno i pravilno! Autor admin Super administrator RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 01.05.2007. 21:09 Ovo je prilino detaljno uputstvo za "tradicionalnu" proizvodnju. Sada se ve mogu kupiti i kvasci i enzimi koji postupak fermentacije ubrzavaju drastino, i koji omoguavaju potpunu kontrolu nad fermentacijom. Iskustvo hobi proizvoaa pokazuje da se na kvantitetu dobije i do 25% (poreeno sa istom ljivom, fermentacija bez kvasca), a o kvalitetu da se i ne govori. Tu potroje i male "cake" sa kontrolom temperature (fermentacija sa kvascem trai nisku temperaturu, a nemaju svi ureaje za kontrolu temperature), kao to su PVC flae pune vodom, pa smrznute i potopljene u dibru. Dalje, pogledajte u okviru naih stranica priu o "delestage" postupku. To je neto to se moe iskoristiti i kod ljive. Treba se interesovati, pitati, razgovarati, itati... i sve e biti bolje Autor alambik lanovi Poruka: 18 lan od: 17.06.07 Vinograd u CH Dule lanovi RE: Kisela rakija-mali trikovi Postavljeno 17.06.2007. 22:48 Ja, obino, sve komine putam da se fermetiu uz selektovani kvasac i pod vodenim kljuem (dakle, bez pristupa vazduha. vrste delove pritsnem odgovarajuim poklopcem da ne mogu isplivati. Na taj nain ne dobijem krovinu.

Poruka: 11 Lokacija: Kruevac lan od: 22.03.07

Postavljeno 19.04.2007. 14:07 Dobar dan svima, ivim ve decenijama u vajcarskoj. Moja kua i bata su u jednom selu u Ementalu u jednoj dolini na obronku na prisojnoj strani (gleda na jug) na oko 600 metara nadmorske visine. Pre est godina sam posadio 24 okota na jednoj padini u bati, pre svega da bih Poruka: 2 stabilizovao teren. Reeno mi je da loza ima dubok koren i da je idealna za taj posao. Lokacija: Krauchthal Sama zemlja je prilino nekvalitetna - ilovaa. Napravio sam etiri terase po est lan od: 16.04.07 okota. Na gornje dve sam stavio lokalnu vajcarsku sortu "Blauburgunder" (Pinot noir) a na donje dve "Riesling x Sylvaner". Ve prve godine je bilo par grozdova i bilo je sve u redu. Sledea godina (2003-a) je bila arka i sve je "izgorelo". Od sledee, 2004. godine poinju problemi. Sredinom jula se pojavi bela branjava "skrama" na donjoj strani lista koja posle par nedelja pocrni i listovi uvenu. Zrno, ako i poraste, ispuca i pocrni. Ta godina, kao i dve sledee su bile prilino vlane. Reeno mi je da je to bolest koju izaziva gljivica "Oidium tuckeri". Sledee dve godine sam prskao standardnim sredstvima protiv gljivica, svake dve nedelje ali nije pomoglo.

- Da li postoji neko "jae" sredstvo? S druge strane, predloili su mi da lozu "podignem u vis". Da ice po kojima se vodi loza razapnem na visini od oko 2 metra (iznad glave) tako da groe visi slobodno i bolje se "provetrava". - Da li e to da pomogne? Iz ovog mog "pisanija" se vidi da sam potpuni amater i da sam u startu napravio gomilu greaka. U meuvremenu sam shvatio da su te dve sorte vrlo osetljive, pogotovu u severnijim krajevima. - Da li da to sve poupam i da stavim neku otporniju sortu? Paralelno sa tim, otprilike u isto vreme sam napravio "venjak" ili kako se to ovde zove "pergolu". U rasadniku sam traio neku sortu loze koja brzo raste i ima veliko lie. Dali su mi neku hibridnu "Buffalo" sortu. Dva okota sam zasadio, svaki sa po jedne strane. Danas je to sve pokriveno (oko 60 kv-metara). Em to je hladovina boanstvena, em to sam prole godine sa ta dva okota ubrao neto jae od sto kila groa. Niti prskam niti mu bilo ta radim, jednostavno otporna sorta. Jesenas sam probao i vino da napravim ali o tome u drugom topiku. Sada loza ve pupi (vegetacija ovde kasni oko mesec dana u odnosu na Srbiju). ta da joj radim? Pomagajte! Autor morrib lanovi RE: Pomoc Postavljeno 19.04.2007. 16:53 Pa ako kasnim sa savetom za rezidbu, mislim da to nije bas najbitnije, jer predpostavljam da vec imate iskustva u tome. Podizanje, preformiranje oblika uzgoja moramo ostaviti za narednu godinu. Sada je bitno da svi osteceni lastari (od mraza ili bolesti), skrate ili potpuno uklone rezidbom, onoliko koliko su osteceni.Sam nacin rezidbe mora biti primeren sorti, tojest rezidbom se omogucava optimalni rod i dalji razvoj cokota, odnosno priprema loze u toku ove godine za narednu.Najbolji nacin za sorte koje imate, a i najednostavniji, je jednogubi Gijov, ako su cokoti formirani. Najednostavnije receno je da se pri rezidbi na visini zice, i sto blize glavi cokota ostave dva kratka kondira sa po dva okca. Sledece je odabrati luk duzine 8 do 12 okaca i blago ga saviti i vezati u polukrug.Paziti da veza ne bude cvrsta zbog rasta loze u toku vegetacije.Savijanje luka ide ukoso prema sledecim redovima zice na gore, pa polako vracanje vrha na dole prema prvoj zici.Nadam se da sam uspeo recima da opisem nacin fiksiranja, vezivanja luka, na zici. I da rayjasnim sta je luk a sta kondir. Luk je orezana proslogodisnja loza, orezana na duzinu od 6 do 14 okaca. kondir je isto to samo je duzina do 5 okaca. Za dalje savete u vezi zastite napisacu u roku od 5 dana, jer je jos rano za zastitu. RE: Vinograd u CH Postavljeno 20.04.2007. 09:21

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor Dule

lanovi

@morrib Hvala na promptnom odgovoru. Ne, ne kasnite sa savetom. Svi su mi saveti dobrodoli. Ovo e, izgleda, biti itavo kolovanje i ja obeavam da u biti dobar i posluan ak. Odrastao sam na asfaltu i do etrdesete godine biljke prepoznavao tek u tanjiru. Dan i no provodio na poslu sa Poruka: 2 glavom zabijenom u kompjuter. Tek kad smo se preselili u ovo malo seoce sam poeo Lokacija: Krauchthal da otkrivam prirodu. lan od: 16.04.07 Dakle, rezidba. Jo jesenas sam isekao sve bolesne delove i spalio (ne kompostirao). Zima ove godine ni u ovim krajevima nije bila jaka tako da nema promrzlih delova. Ove godine, poetkom marta, sam orezao otprilike tako kao to Vi savetujete. Jedino luk nisam dobro formirao. Na sreu ostalo je dovoljno duine (7-8 okaca). Ako sam dobro shvatio, dobro formirani luk lii na veliki znak pitanja. Tu u greku ve danas popodne da probam da popravim. Sutra ujutru putujem za Beograd na nedelju dana tako da e Vai dalji saveti da stignu u pravom trenutku. Jo jednom, veliko hvala za dobru volju da pomognete jednom amateru koji je prilino kasno otkrio da groe ne raste u samoposluzi. Uredio Dule dana 20.04.2007. 09:24 Autor morrib lanovi RE: Zatita vinove loze i groa Postavljeno 30.04.2007. 14:25 Vinovu lozu titimo od bolesti i tertoina! Sredstva koja se koriste za suzbijanje pojave i unitavanjem izleglih insekata zovu se insekticidi. A sredstva koja se koriste za subijanje pojava bolesti i spreavanja delovanja pojavljenih bolesti nazivaju se fungicidi. i sredstva za unitavanje korova su herbicidi.Sva sredstva za zatitu prema nainu i duini delovanja delimo na trnutna ili nesistemina i sredestva sa produenim dejstvom ili sistemina. I jedna i druga sredstva su otrovna, neka manje neka vie, i zato se treba strogo pridravati upustva za upotrebu i potovati rokove o duini otrovnosti ili kako se to naziva karenca. Znai ako je karenca nekog sredstva 30 dana ono se moe upotrebiti minimum trideset dana pred berbu. Nabrojau neke najee bolesti i tetoine koje napadaju vinovu lozu i groe: Bolesti: Plamenjaa, pepelnica, siva trule tetoine:lisni mineri , pregljevi(crveni pauk),groani moljac Plamenjaa i pepelnica se javljaju skoro u toku itave vegetacije loze i znaajno mogu da umanje, pa i da unite rod groa. U zavisnosti od meteorolokih uslova i vitalnosti, odnosno opte forme loze u toku jedne godine se obavljaju 3-5 prskanja protiv ovih bolesti, a protiv sive trulei obino dva prskanja, stim to se drugo prskanje obavlja kada bobice dostignu odreenu veliinu, ali da nisu sklopile, zatvorile grozd, a opet vodei rauna o karenci sredstva za zatitu.Sredstva se mogu meati uz konsultaciju sa strunjakom u poljoprivrednoj apoteci, ili slinoj ustanovi gde se ista nabavljaju, jer postoje sredstva koja se nemogu meati sa nekima, pa pri kupovini , da bi se moglo u jednoj turi oprskati i protiv bolesti i tetoina, trba uzeti ona koja se podnose. Kada se zna od ega se titi onda naziv sredstava je razliit, ali su aktivne materije koje deluju na bolesti i tetoine skoro uvek iste, zato koristite preporuku prodavca sredstava i reili ste problem. Ove godine se startno i vrlo rano javlja pepelnica jer njenom razvoju pogoduju hladne noi i topli dani. Pored pepelnice skoro svakog prolea sa kretanjem vegetacije javljaju se i lisni mineri, a upotrebom nekog sisteminog insekticida uspeno e te eliminisati i pojavu i drugih insekata, a koji ima i dejstvo protiv pauka i moljca. Jo par preporuka, bolje je vriti preventivno delovanje, nego sankcionisati ve

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

stvorene pojave. Preporuuje se i jedno zimsko prskanje loze, kada miruje vegetacija, a kada je temperatura vie od pet stepeni celzijusai kada nema vetra. Na taj nain se preventivno eliminie pojava nekih bolesti i tetoina a koje uspeno prezimljavaju na zemljitu, stablu i lastarima. Takoe se preporuuje da se nita ne radi u vinogradu u fazi cvetanja, sem ako to nije preko potrebno. Izbegavati rad kada su velike vruine, a svu zelenu masu koju u toku vegetacije odstranjujete (zalamanje i plevljenje loze), obavezno sakupiti i izneti iz vinograda.Obradu zemljita kada su velike vruine je najbolje vriti kasno popodne ili kad je oblano vreme. I ako ima problema sa padavinama, a imate mogunosti da zalijete, zalivajte uvee, a sutradan izvrite zatitu protiv plamenjae. I ako niste znali, tri praenja vinograda je kao i jedno zalivanje, jer se praenjem povinskog sloja zatvara poroznost zemljita i na taj nain spreava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. ubrenje, prihranjivanje vinograda, ako se vri granulisanim vetakim ubrivom, a ne folijarnim,vriti po celoj povrini a ne samo pored okota jer se korenov sistem prua svuda, i razvoj sitnih ilica sisavica je na krajevima ila a koje se rasprostiru uvek dalje od samog okota. Autor morrib lanovi RE: aktuelni trenutak Postavljeno 28.05.2007. 22:56 Vinova loza je u cvetanju, i stara dilema, dali je tititi dok cveta? Kini period, este promene temperature stvaraju uslove za pojavu bolesti. Preporuljivo je iskoristiti pogodan trenutak i obaviti jedno prskanje sa cinebom i kosano(kolosulom), nee koditi. Izbegavati upotrebu sredstava na bazi bakra dok je vinograd u cvetu!

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

Autor morrib lanovi

Poruka: 18 Lokacija: krnjevo lan od: 09.04.07

RE: Groani moljac i siva trule Postavljeno 01.06.2007. 00:04 Po zavretku faze cvetanja pored ostalih radova u vinogradu treba u okviru zatite vinove loze primeniti preventivno prskanje sisteminim preparatima protiv pojave groanog moljca i sive trulei (botritis), kao i redovno praenje stanja u odnosu na pojavu plamenjae i pepelnice. Jo jedno prskanje se obavlja protiv sive trulei i moljca, neposredno pred zatvaranje grozda.

Rakija
Rakija se svrstava u estoka alkoholna pia,ali ja svoju svrstavam u plemenita i humana pia jer je spravljam po specifinoj tehnologiji koju koristim dui niz godina,usavravam i dopunjujem,a mislim da jo nisam dostigao vrhunac. Mislim da moe jo bolje jer svake godine napravim bolju rakiju od prethodne iako koristim isto voe i groe. Predlaem je dobrim domainima da je koriste sa svojim dragim gostima prilikom proslave znaajnih jubileja,jer osvjeava organizam i utie na poboljano dobro raspoloenje bez ikakvih tetnih posledica i mamurluka.

Pored svega savjetujem ljubiteljima dobre kapljice da moja rakija "Nije za napijanje,nego za uivanje"

Pecenje srpske rakije Dragoljub-- - 8. septembar 2007. u 07.28 (registrovani lan) Istorijska istrazivanja za pocecima ove vestine vode do persiskog lekara Rhasesa koji je pronasao tehniku destilacije alkohola i objavio na arapskom i persiskom jeziku. Dalje usavrsavanje je zasluga arapskih alhemichara tokom osmog ili devetog veka koji su usavrsili opremu za pecenje u danasnjem smislu. Iako je Islam branio konzumaciju alkohola bi ispecen prvi arak negde na srednjem istoku. Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije, a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan.

DRAGANOVIC (Panonski mornar) - 8. septembar 2007. u 08.17 (registrovani lan) RAKI ME RAKlIJA

Dragoljub-- - 8. septembar 2007. u 08.48 (registrovani lan) Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentine iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. Tamo je pravi lampek za peenje rakije iz doba Karaora, sa lulom od trenjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. Da zavidi i zabrani, ba kao to i ini onima koji su na kulturni zapad pourili...

DRAGANOVIC (Panonski mornar) - 8. septembar 2007. u 12.11 (registrovani lan) U diskusionoj grupi istorija idem u buducnos Srbije. Jedna civilizvana zemlja mora imati : ogovarajuce standarde zivota rada i proizvodnje u skladu sa odedjenim propisima koji garantuju kvalitet poreska politika u interesu sirokih masa ali ubogih bolesnih koji ne moguda rade akscisa je ekskluzivno dravno pravo za novac od proizvodje prometa odredenih proizvoda Niko nee braniti gajenje klemljenje sljiva i proizvodnju rakije ako je slivovica komovica napravljena u higijenskim uslovima po standardima proizvodnje propisanim od nekog cice ... meraklije majstora za pecenje

prirodne rakije . Ne seceruse(brlja) ve sjlivovice sa garacijom kvaliteta iakciza markicom Domainski je hrianski Caru carevo ... Izvinite za ovaj odlazak iz istorije u buducnost u interesu kvaliteta nae stare dobre Sljive i srpske ekonomije da se niko ne napije od seceruse . Dobro znamo zato se neka rakija zove brlja i kako od nje boli glava za razliku od Cica ... sljive koja budi stimulise PIJ MALO PIJ DOBRO a porezi se moraju platit., red je domcinski bre .

beli_vuk (samotnjak) - 9. septembar 2007. u 04.55 (registrovani lan) danasnji beli covek nema buducnosti.

dragoljub-- - 10. septembar 2007. u 07.10 (registrovani lan) . , ... , , , , ...', ..., . ...

mandalina (vila) - 10. septembar 2007. u 19.23 (registrovani lan) Pecenje srpske rakije Alkohol i pecenje alkoholnih pica udje u Evropu s Arapima preko Spanije,a srpska rakija poce da se pece po dolasku Turaka na Balkan. -----------------------------------------------------------------------Uopte ja ne verujem i ovo.. nekako sve je dolo (i Sunce verovatno) tek sa Turcima..ime su nazdravljali svi oni vitezi i sokolari aslava Klonimirovia, Strojimira , Duana i ostalih na svojim bogatim i prebogatim trpezama u dvoru????Medovinom? U emu su je pravili, kako??? Dragoljub-Dalji sacuvani tragovi rakijske srpske proslosti vode do Knjazevca i Moravske kuce autentine iz tog doba kad se pekla rakija na drevnom lampeku. Tamo je pravi lampek za peenje rakije iz doba Karaora, sa lulom od trenjevog drveta i tehnologijom destilacije na kojoj bi Evropa i danas mogla da zavidi. --------------------------------------------------------------Ba u tom kraju izraz obnosi se kao kokoka odnosi se na na jednu udnu i jedinstvenu pojavu, koja je verovatno dola sa Turcima..Radi se o izmenjenom stanju svesti kokoi (verovatno po dolasku Turaka N Balkan) kad, lutajui dvoritem, iskljuca i nagnjilo voe- pa se, blago reeno, napije i tetura i saplie...Ostaje istorijska enigma da li se radilo o gnjiloj vinji ili ljivi.. tzv. preteama arapke destilacije vinjevae i

ljivovice..(mada se se i Slovenci bore za licencu)... Ta udna pojava fermentacije verovatno je tajnim kanalima stigla do Arapa i njihovih saplemenika i srodnika ..

mandalina (vila) - 10. septembar 2007. u 19.28 (registrovani lan) U onim starim spisima, indijskim vedama, ostao je zapisan neki udan obiaj rave..kad se ritualno , na odreeni dan, ispija specijalno priredjena oma .. U ovom knjaevakom kraju, to ga Dragoljub pomenu u svetlu razotkrivanja udnih puteva rakijske tehnologije, oomati se danas znai napiti se (uglavnom od ve pomenutie dibre)..Neka tajna veza postoji..kako su ti beli ljudi to su recitovali Vede i pripovedali ih potomcima kao zavet i amanet, pripremali omu..kad su Arapi jedva nekoliko hiljada kasnije otkrili tplu vodu, da ne kaem rakijski kazan..

Dragoljub-- - 11. septembar 2007. u 13.45 (registrovani lan) ... , . ,... ... ' , -! ... , , ! , ... , !... ... ' , , ; , , : , , !... ... , , : , - , !

 , ,... Kako se krsno ime slui Sveca slavi Srpski car Stepane,(Dusan Silni) Sveca slavi, svetog Aranela, Svu gospodu na sveca sazvao, Sazvao je trista svetenika... Lepo i je care posadio: Sve koleno jedan do drugoga, A car Stepan ladno vino slui,... Vidi se da su samo rujno srpsko vino pili Nemanjici Mrnjavcevici Hrebeljanovici, Obilici i Brankovici a nikako raki turski ni grcki raki tzv rakizio od kog bi izvedena rakijica rakichina srpska to se tiche fermentacije voca, pirinca zitarica , meda ... pronalazak seze do Neolita. Danas duva Zapadni vetar anglosaksnski i za to vreme donese transparentnost aksidente brendove konzumiranje brandije konjak viski kuliranje stejkove bebibifove sexiranje... Kad je duvao Vetar istocni proslih vekova doneo je sarme baklave pastrmu jogurt, rakiju. Jezik istoka se uvlacio u srpski preko turskih dupelizaca kao to se danas anglosaksonski uvlaci preko prozapadnih.

Danilo779 - 11. septembar 2007. u 20.04 (registrovani lan) ... Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata vetina spravljanja slada od ita i varenje piva. Ni re rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnou moglo tvrditi da je na ove prostore dola sa Turcima u XIV ili XV veku... Izvod- iz strucne rakijaske disertacije poznavalaca rakijaske srpske istrorije. a ta li je s tom medovinom cuvenom treba da se vidi ta kau izvori

Danilo779 - 11. septembar 2007. u 21.19 (registrovani lan) : ... , , . , , , , , ! , ,

beli_vuk (samotnjak) - 12. septembar 2007. u 05.41 (registrovani lan) , , , , . . , , (, ), , ... , , ? ... - :)))) , , ... , , , , , , , . , , , , ? , , , , , ? , , , / / ;) , , , , , = . , , , , ? , . . , , .

Dragoljub-- - 12. septembar 2007. u 14.43 (registrovani lan) ... , ,; : \' . ... , , ... Vidi se blagotvorno delovanje sljive na poetak bune protiv dahija, ovo rasvetljava srpsku rakisku tradiciju.

danilo779 - 13. septembar 2007. u 20.21 (registrovani lan) <..., , , , , , ... _____________________________________________________________________

Da pogledamo malo ta je savremenik Kunisbert pisao kao ocevidac mnogih dogadjaja u tursko doba: ... . , , . , , ... , . , , , . , , , , . , . , , : , . , , . ... ... Govoriti o srpskoj trpezi u tursko vreme gde je ...od tie mleko na trpezi, pre je bajka za one koji vole bajke, stvarnost tadanja sve je bila drugo no to...

beli_vuk (samotnjak) - 13. septembar 2007. u 21.18 (registrovani lan) , . , ... 7. 1759. . , , , 15 , 16 , , , , 172 , 3 , 29 , . 1758. , : 123 , , , , - , , 200 , , 19 , 14 17 . 1759. ...

Danilo779 - 13. septembar 2007. u 21.31 (registrovani lan) Hopovo nije bilo pod turcima nego pod hrianskom cizmom tako da ne vari vodu ta prica..., a evo malo srpskih specijaliteta pod uticajem turske kuhinje:

...Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. Prethodno, u srednjovekovnoj Srbiji, hleb se mesio od sumjeice i suraice, meavina penice i jema i rai, i bio osnovna, esto i jedina hrana stanovnitva. U nevolji se jeo i ovas - u boljim vremenima sluio je za ishranu konja... - a srpsku nacionalnu kuhinju poesto su inili i korenje, trava, lie i kora sa drveta, koni pojasevi i obua, zabeleili su srednjovekovni letopisci... - prof. dr Momilo Spremi, u predavanju odranom na Institutu za ekonomsku istoriju

beli_vuk (samotnjak) - 13. septembar 2007. u 21.37 (registrovani lan) , , :))) ?:)))) , ? , , ? , .

danilo779 - 13. septembar 2007. u 21.51 (registrovani lan) , , : , . , ... - . ... !

Danilo779 - 13. septembar 2007. u 22.07 (registrovani lan) ... , , , (8). , , , , . (59), , , ...

beli_vuk (samotnjak) - 14. septembar 2007. u 06.14 (registrovani lan)

 , , .. , , .. , , 60% , . , ? ... Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima. Prethodno, u srednjovekovnoj Srbiji, hleb se mesio od sumjeice i suraice, meavina penice i jema i rai , , , ... , , 21. , ?:))) , , , , ? , , , , 80% , , , . , , , , . , ! , , , , , , , -, , , ... ;) ... , ... , , ( ) ... , , , .

Annika- - 14. septembar 2007. u 09.33 (registrovani lan)

Pecenje rakije je bilo nepoznanica u sredjovekovnoj Sbiji a vino tradicija: <Negovanje kulture gajenja vinove loze i srpskog vinarstva poinje od zaetaka srpske drave u 8. i 9. veku, a naroito za vladavine dinastije Nemanjia, od 11. do kraja 14. veka. U doba cara Duana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o emu svedoi zapis iz "Povelje Stefana Prvovenanog". U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog, dogovor, zakletva, opomena, obeanje, zakon i obiaj. Kad su predele Srbije zauzeli Turci, Srbi su se selili na sever i dolo je do unitavanja velikog dela vinograda, a i do seljenja umeca pravljenja vina. Zaharije Orfelin, jedan od najuenijih Srba 18. veka, spominje u svom "Iskusnom podrumaru" iz 1783. godine, da su naa najbolja vina manastirska i nadasve karlovako vino, naroito crno i iler i da su najbolja u starosti od tri do etiri godine...>

beli_vuk (samotnjak) - 14. septembar 2007. u 10.48 (registrovani lan) , , ,, , ... ? , , ?:)))))

beli_vuk (samotnjak) - 14. septembar 2007. u 10.53 (registrovani lan) , , , , , , , , ... :)))) .

Annika- - 14. septembar 2007. u 13.27 (registrovani lan) U Srbiji Nemanjica postoji zakon o vinu a ne i rakiji komovici ili slivovici tek u Milosevo doba pocinje da se zakonski uredjuje slivovica i porez na istu Treba da vam je poznata istoriska cinjenica, ako ste ljubitelj kapljice dobre, a bez onih vasih ruzni' KU... da se od komina pravio kominjak ili siler kad se otochi vino iz bureta, (a i sad, doduse redje), a postoje i neki drugi nazivi za prevrele komine sa vodom . kominjak se pio hladan (posto je lagan) a rezni kao shpricer... A dobri poznavaoci bi sa prvim mrazevima otocili kominjak u burence koje je iznoseno na mraz ostavljano napolju da smrzne pa je opet otakano koncentrovano vino posto je voda smrzla... Takva komina posle ovog tretmana se bacala u Dusanovo i sad u ovo danasnje -u njoj nema vise nichega Medovina je najstarije Slovensko pice, to vi bolje treba da znate a i recept je sacuvan do dansnji' dana ,jedino ga ne znadu Srbi ili se to trude da ne vide ili zmure ostali Sloveni znaju

beli_vuk (samotnjak) - 14. septembar 2007. u 18.47 (registrovani lan) , , . ...

KostaRoshkov - 14. septembar 2007. u 19.21 (registrovani lan) 1723 1834. . 1530. . 1708. . .

 1727. . 1696... 1708. , . , . : - , : , 2 , 2 , , , 2 ... . 100 . 5 , 6 . 2 , 4 , 6 , 10 , 6 , 5 80 . . , , ... , , .

beli_vuk (samotnjak) - 14. septembar 2007. u 21.24 (registrovani lan) ima li kakav usmeni trag o pravljenju rakije?

KostaRoshkov - 15. septembar 2007. u 19.17 (registrovani lan)

Grcki pogled na rakiju raki ili uzo : ...Od antickih vremena neki destilisana pica su bili poznata u Arapskom svetu i vizntinjskoj kulturi Konstantinopolja, grcki uzo (staro ime raki), pice ostrva Lezbosa, grcke populacije Aleksandrije i Smirne Raspolaganje u Vizantiji najboljih kovaca bakra iz Armenije i Ponta, koji su pravili lepo dekorisane uredjaje za destilaciju, potvrdjuje duboko poznavanje destilacije alkohola u celoj Vizantijskoj imperiji. S druge strane podneblje gde se radjalo gozdje, Mala Azija i Trakija, ostrvo Lezbos sa kultivisanim anisom, Chios sa aromaticnom Mastikom - Pistacia lentiscus, davaloje dobru osnovu za rakiju (Raki), potonji Uzo (Ouzo) Majstori pecenja rakije su se zvali rakitzides nastavili da pecu raki i posle pada Konstantinopolja kao i perioda kad pice nije bilo dozvoljeno u Turskoj, Da to zaobidje ili savlada tu prepreku najuticajnija klasa Otomanske imperije je davala najboljim rakitzides-ima naroite privilegije... pa se i dalje peklo... Interesantno je napomenuti da se najbolji Uzo danas pravi grckom mestu Tyrnavo (toponim je helenizirano Trnovo) Imajuci u vidu Srpsku dravu i njenu snagu u doba Nemanjica, kulturne duhovne i trgovacke spone dinastije Nemanjica i Vizantije, za ocekivati je da je i kazan za pecenje tada doputovao u Srbiju na dvore i vinograde Nemanjica, a sebri su mogli samo da sanjaju kazan za pecenje za njih tada potpuno nedostupan

beli_vuk (samotnjak) - 15. septembar 2007. u 20.50 (registrovani lan) Santren kad je o vinu re upucuje na Sredozemlje,valjda zato to ima vinograda,vina,vinogradarstva,vinove loze,vindzija pa naravno i vinopija. vinarina,vinarica,vinista,Vinko,Lozic,vinober,vinoboj,vinov,vinovan,Vinos planina,vinjaga,vinski,Vuk navodi i vinacavati se za vencavati se a vinac za venac valjda to se za vreme gozbi i pijanki stavljao venac na glavu.Ima jo vino-izraza u srpskom i cudno da su svi od vajkada. Evropski naucnici trae objanjenje u grckom -voinos-. U grckom slovo-v-se ne izgovara a u Ilijadi se ubacuje da bi se opravdala duzina pojedinih vokala. Platon u svom Kratilu izgovara kao srpsko -v-,evropski lingvisti kao -w- woinos,vinum(lat),navodi se i nemacku vergon od verk.Uporedjivanje starogrckog sa engleskim ili nemackim koji su mnogo mladji ne ide.Santren izbegava da pogresi pa kae:Dorski oblik voinos,latinski vinum,umbrijski vinu;mediteranska pozajmica. Svi nee da pogrese i svi tvrde neto naokolo Vino svi prisvajaju ali moe li iko da objasni znacenje same reci? Postojala je oblast pod imenom Ojnotrija na Siciliji a moda se zvala i Vojnotrija. Vino-vitis-cokot ali ne znaci to jer je i jela vita a i bor nema grozdja. Vin-kriv dolazi od vijan onoga koga vijaju,progone. Vojnik-voj on trpi silu vijan je.. Vin-kriv i krov od kuce je kos a vinograd je na kosim sunacanim stranama.. Vinograd-ogradjuje se pletenom ogradom pa odatle ono grad.. Vojnik i vino izgleda imaju isti koren. Pivo kao alternativa vina jer ga ima u vecoj kolicini... Vojnicima je bio potreban podstrek tada pa i sada. Pre bitke vino a i posle pobede vino. Ima rujnog vina pa onog sa medom pa ima obredno ...

KostaRoshkov - 16. septembar 2007. u 17.49 (registrovani lan)

Alambic destilisanje u specijalnim sudovima (grcki Ambix, arapski al- ambik )je vrlo stara tehnika koja je bila koriscena u Vavilonu 4000 godina pre Hrista upotrebljavana od Kineza 3000 godina pre Hrista, u istocnoj Indiji 2500 Pre Hrista, Egipcana 2000 g.Pre Hr. Grka 1000 godina pre Hr..., Rimljana 200 godina pre hrista... itd. Sve ove kulture su proizvodile tecnost kasnije nazvanu od strane Arapa kao alkohol, u poetku tecnost je koriscena u medicinske svrhe, a mnogo vishe u proizvodnji mirisa ili parfema ... Arheoloshki nalazi i zapisi tog vremena ilustuju najbolje tu istoriju... Arapi su negde tokom sestog veka nove ere usavrsili opremu za destilovanje koja se proirila na zemlje pod njihovom dominacijom... Tako bi napravljen prvi korak ka rakiji i opremi za pecenje u danasnjem smislu... Turci kasniji osvajaci Vizantije Bliskog istoka Mediterana... dodjose na na gotovu stvar, rakija se pekla u celom Mediternaskom bazenu, jedino im je ostalo da zakonski to urede, pa bi uveden porez u Otomanskoj carevini na alembike, grcke ambixe srpske lampeke ili kazane za pecenje rakije...
Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije

Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pica nece se naci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju, dok ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. U skladu sa tim, srpski seljaci ce i dalje moci da kolju ivinu, svinje, ovce i koze, ali samo za upotrebu u tom domacinstvu. Ukoliko planiraju da meso ivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama, morace da se sa domacim ivotinjama zapute u klanicu. Lani su i argumenti evropskeptika da ce Brisel staviti veto na pecenje ljivovice, pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Posle prikljucenja Srbije evropskoj familiji, rakija ce i dalje moci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama, ali ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pica - jedno domacinstvo ce za svoje potrebe moci da proizvede najvie 50 litara alkoholnog pica. Flae rakije koje su namenjene prodaji, morace da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pica. Takode, seljaci ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ce morati da je pakuju u originalne boce. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na srecu, cesto finansijska pomoc za preduzimanje tih mera stie upravo iz EU. Kada drava postane clanica Unije, u izuzetnim slucajevima Brisel moe da odobri takozvani tranzicioni period u okviru kojeg drava dobija jo neko vreme da dovri reforme nakon pristupanja EU. Tako Ceka, Litvanija i Letonija, Madarska, Poljska i Slovacka, na primer, imaju rok da do decembra 2007. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnonjim plantaama, moe biti prodata iskljucuvo na domacem tritu, gde je proizvedena. Potroaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi jo nisu u skladu da evropskim pravilima. Kljucni razlog otrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane, koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije. Zahvaljujuci tome, moe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir, kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji, naa rakija, sok od kupina ili sir moci ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao ljive i kupine, od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Srbija je vec krenula da se hvata u kotac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je, na primer, stocarima pocetkom ove godine omogucila da obelee i evidentiraju svoje ivotinje po povoljnim uslovima, a u skladu sa pravilima EU. Obeleavanje goveda po ivotinji kota 100 dinara, a ovaca, koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik dobijaju unu markicu za oba uha, markicu sa jedinstvenim brojem koji definie ivotinju i njeno poreklo, kao i licne pasoe u kojima se navodi vlasnitvo nad grlom. Po zavretku procesa obeleavanja samo ce krave sa pasoem, odnosno ivotinje sa unim markicama, moci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno, pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadri. Zabranjeno je da mleko sadri vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana irom Unije mora da bude jednolicna, naprotiv. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU, ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena, vec je i pod velom zatite Brisela. Unija titi tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su otre kazne. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zatite potroace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Naime, u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. (Tanjug)

Peenje rakije i evropske perspektive Srbije

stana - 19. avgust 2007.

Tradicionalni naini proizvodnje i prerade hrane i pia nee se nai na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju, dok e naini distribucije morati da budu prilagoeni standardima EU. U skladu sa tim, srpski seljaci e i dalje moi da kolju ivinu, svinje, ovce i koze, ali samo za upotrebu u tom domainstvu. Ukoliko planiraju da meso ivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama, morae da se sa domaim ivotinjama zapute u klanicu. Lani su i argumenti evropskeptika da e Brisel staviti veto na peenje ljivovice, pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Posle prikljuenja Srbije evropskoj familiji, rakija e i dalje moi da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama, ali e biti izvesnih ogranienja kada je re o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pia - jedno domainstvo e za svoje potrebe moi da proizvede najvie 50 litara alkoholnog pia. Flae rakije koje su namenjene prodaji, morae da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pia. Takoe, seljaci e biti prinueni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer e morati da je pakuju u originalne boce. Priprema Srbije za ulazak u EU znai preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na sreu, esto finansijska pomo za preduzimanje tih mera stie upravo iz EU. Kada drava postane lanica Unije, u izuzetnim sluajevima Brisel moe da odobri takozvani tranzicioni period u okviru kojeg drava dobija jo neko vreme da dovri reforme nakon pristupanja EU. Tako eka, Litvanija i Letonija, Maarska, Poljska i Slovaka, na primer, imaju rok da do decembra 2007. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Do tada hrana iji je proces proizvodnje zapoet na tamnonjim plantaama, moe biti prodata iskljuuvo na domaem tritu, gde je proizvedena. Potroai u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi jo nisu u skladu da evropskim pravilima. Kljuni razlog otrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane, koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije. Zahvaljujui tome, moe tano da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir, kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji, naa rakija, sok od kupina ili sir moi e da se nau na trpezama Evropljana jer e se u svakom trenutku znati ko je ubrao ljive i kupine, od mleka koje krave je napravljen sir i slino. Srbija je ve krenula da se hvata u kotac sa krutim i ponekad neuobiajnim evropskim standardima te je, na primer, stoarima poetkom ove godine omoguila da obelee i evidentiraju svoje ivotinje po povoljnim uslovima, a u skladu sa pravilima EU. Obeleavanje goveda po ivotinji kota 100 dinara, a ovaca, koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik

dobijaju unu markicu za oba uha, markicu sa jedinstvenim brojem koji definie ivotinju i njeno poreklo, kao i line pasoe u kojima se navodi vlasnitvo nad grlom. Po zavretku procesa obeleavanja samo e krave sa pasoem, odnosno ivotinje sa unim markicama, moi da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta meseno, pri emu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadri. Zabranjeno je da mleko sadri vodu ili bilo koju dodatu supstancu. Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana irom Unije mora da bude jednolina, naprotiv. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve lanice EU, ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena, ve je i pod velom zatite Brisela. Unija titi tradicionalnu hranu koja je karakteristina za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su otre kazne. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zatite potroae od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Naime, u zemljama EU ak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slinih bolesti. (Tanjug)

PROIZVODI
..ili mala pria o tome kako proizvodimo najlepu rakiju od voa!

JABUKOVAA
Poreklo jabuka: Bela Crkva Sorte:Ajdared 70%,Zlatni Delies 20% i Granny Smith 10% Jaina 45% v/v ili 18 gradi

Za proizvodnju jabukovae koristimo iskljuivo zrele i zdrave plodove jabuke koji su esto oteeni gradom ili imaju po neku taku na sebi to ne odgovara za uvanje u hladnjaama. Nae jabuke sadre neverovatno visok procenat suve materije u sebi, i to od 14 do 16%, to nam i daje tu lepotu u aici

LOZOVAA
Poreklo groa: Bela crkva Sorta: Hamburg Jaina: 50% v/v

Za proizvodnju lozovae koristimo "hamburg" groe iz kojeg izdvajamo peteljke , i mi ne izdvajamo vino! Takvu kominu uvamo na temperaturi od 18 do 20C , a nakon zavrenog vrenja pristupamo destilaciji, a potom i prepeku rakije. Odmah nakon dovoenja ljiva, mainski perfektno izdvajamo kotice i tako pripremljen voni kljuk ljive uvamo na temperaturi od 18 do 20C do 20 dana. Potom pristupamo destilaciji, a kasnije i prepeku meke rakije. Tako dobijenu ljivovicu jo uvek uvamo samo u staklenim balonima poto jo nismo savladali nain za pripremu novih buradi za sipanje destilata. Tako da nam je sigurnije da ostane bela za sada!

LJIVOVICA
Poreklo ljiva: Lopatanj kod Valjeva Sorta: Poegaa Jaina 47,5% v/v ili 19 gradi

DUNJEVAA
Poreklo dunja:Mladenovac, Leskovac, Blace (kako kad i gde rodi) Sorta:obino "Leskovaka" Jaina:45% v/v ili 18 gradi

Dunju dopremimo, a obino urimo jer se jako brzo ugnjili to ba i nije poeljno, odmah je dobrim mlinom sameljemo do kae tako da vrlo brzo otpone vrenje. Kominu dunje, za razliku od komine kajsije obino zagrevamo, jer njen rod stie sa hladnijim danima. Nakon zavrenog vrenja, odmah destiliemo kominu i vrimo prepek.

KAJSIJEVAA
Poreklo kajsija: Zaklopaa kod Grocke Sorta:"Domaa" Jaina:45% v/v ili 18 gradi

Kajsijevaa nas je proslavila! Prilikom otkupa biramo samo kajsije koje su dobro zrele i koje imaju minimum 16% suve materije. Uvek platimo za dva dinara vie da budu bolje! Zadnjih par godina ih otkupljujemo od ve poznatih i provereno pravih domaina (potenih). Kada dovezemo kajsije odmah im mainski idealno izdvojimo kotice i takav voni kljuk kajsije uvamo u hangaru koji je klimatizovan samo za njih,poto ona sazreva u vrelim julskim danima. Nakon zavrenog vrenja pristupamo destilaciji, a kasnije i prepeku.

VINJEVAA
Poreklo vianja: Mramorak kod Kovina sorta:"Nenkina" jaina:45 v/v ili 18 gradi

Vinjevaa je sasvim nov proizvod brenda "Papic Rakije", koji je odnedavno u paleti proizvoda...

VILIJEMOVKA
Poreklo kruke:Bela Crkva Jaina:42,5% v/v ili 17 gradi

Vilijamovke kao voke, naalost, sve manje ima, pa je zato vrlo malo i proizvodimo. Obino je dovezemo, ne ba skroz zrelu, pa je onda prebiramo. Tako dobro pripremljen kljuk uvamo do 20 dana na

temperaturi od 18 do 20C, a zatim destiliemo i prepeemo.

Pecenje rakije i evropske perspektive Srbije

Devil 08-19-2007, 10:41 PM http://www2.serbiancafe.com/lat/vesti/img/2007_08_19_rakija.jpg Tradicionalni nacini proizvodnje i prerade hrane i pica nece se naci na udaru evropskog zakonodavstva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju, dok ce nacini distribucije morati da budu prilagodeni standardima EU. U skladu sa tim, srpski seljaci ce i dalje moci da kolju ivinu, svinje, ovce i koze, ali samo za upotrebu u tom domacinstvu. Ukoliko planiraju da meso ivotinja prodaju na lokalnim pijacama ili prodavnicama, morace da se sa domacim ivotinjama zapute u klanicu. Lani su i argumenti evropskeptika da ce Brisel staviti veto na pecenje ljivovice, pripremu tradicionalne srpske hrane i lokalnih specijaliteta. Posle prikljucenja Srbije evropskoj familiji, rakija ce i dalje moci da se degustira u slavskoj atmosferi i drugim prilikama, ali ce biti izvesnih ogranicenja kada je rec o proizvodnji tog tradicionalnog srpskog pica - jedno domacinstvo ce za svoje potrebe moci da proizvede najvie 50 litara alkoholnog pica. Flae rakije koje su namenjene prodaji, morace da imaju i deklaracije kojima se garantuje kvalitet i ispravnost tog pica. Takode, seljaci ce biti prinudeni da zaborave na prodaju rakije istakanjem iz bureta jer ce morati da je pakuju u originalne boce. Priprema Srbije za ulazak u EU znaci preduzimanje revolucionarnih mera i u drugim sektorima poljoprivrede. Na srecu, cesto finansijska pomoc za preduzimanje tih mera stie upravo iz EU. Kada drava postane clanica Unije, u izuzetnim slucajevima Brisel moe da odobri takozvani tranzicioni period u okviru kojeg drava dobija jo neko vreme da dovri reforme nakon pristupanja EU. Tako Ceka, Litvanija i Letonija, Madarska, Poljska i Slovacka, na primer, imaju rok da do decembra 2007. godine usklade proizvodnju mesa i ribe sa evropskim standardima. Do tada hrana ciji je proces proizvodnje zapocet na tamnonjim plantaama, moe biti prodata iskljucuvo na domacem tritu, gde je proizvedena. Potroaci u tim zemljama mogu lako da prepoznaju nestandardizovane proizvode jer na njima stoji markica koja ukazuje da ti proizvodi jo nisu u skladu da evropskim pravilima. Kljucni razlog otrih briselskih standarda jeste sigurnost hrane, koja podrazumeva da svaki proizvod mora da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije. Zahvaljujuci tome, moe tacno da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir, kako se ona hranila i ko joj je bio vlasnik. Kada takav sistem bude uspostavljen u Srbiji, naa rakija, sok od kupina ili sir moci ce da se nadu na trpezama Evropljana jer ce se u svakom trenutku znati ko je ubrao ljive i kupine, od mleka koje krave je napravljen sir i slicno. Srbija je vec krenula da se hvata u kotac sa krutim i ponekad neuobicajnim evropskim standardima te je, na primer, stocarima pocetkom ove godine omogucila da obelee i evidentiraju svoje ivotinje po povoljnim uslovima, a u skladu sa pravilima EU. Obeleavanje goveda po ivotinji kota 100 dinara, a ovaca, koza i svinja 10 dinara. Svaka krava i bik dobijaju unu markicu za oba uha, markicu sa jedinstvenim brojem koji definie ivotinju i njeno poreklo, kao i licne pasoe u kojima se navodi vlasnitvo nad grlom. Po zavretku procesa obeleavanja samo ce krave sa pasoem, odnosno ivotinje sa unim markicama, moci da se prodaju na pijacama ili da budu zaklane u legalnim klanicama. Kravlje mleko mora da se testira najmanje dva puta mesecno, pri cemu se proverava njegov sastav i ukupan broj bakterija koje sadri. Zabranjeno je da mleko sadri vodu ili bilo koju dodatu supstancu.

Kruti briselski standardi ne podrazumevaju da hrana irom Unije mora da bude jednolicna, naprotiv. Sistem sigurnosti hrane jeste isti za sve clanice EU, ali je raznolikost i raznovrsnost proizvoda ne samo dozvoljena, vec je i pod velom zatite Brisela. Unija titi tradicionalnu hranu koja je karakteristicna za pojedine regione. Za kopiranje takve hrane propisane su otre kazne. Evropski standardi pre svega imaju za cilj da zatite potroace od nezdrave hrane i eventualnih zaraza. Naime, u zemljama EU cak osam odsto dece i tri odsto odraslih pati od alergije na pojedine vrste hrane i slicnih bolesti. (Tanjug)
PRIVREDNICI SA SEVERA VOJVODINE NA SAJMU U TEMIVARU Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rumunijom stupa na snagu 1. jula, pa ukidanje carina za 95 odsto industrijskih proizvoda i novi reim za poljoprivredne proizvode, otvara mogunost za intenzivniju saradnju privrednika, kae sekretar u RPK Kikinda Saa Tanackov KIKINDA: Regionalna privredna komora Kikinda priredila je privrednicima Severnobanatskog okruga jo jedno predstavljanje u Rumuniji, kome su se pridruile i dve firme iz Subotice. Na posebnom tandu RPK Kikinda na sajmu Temivar vrata zapada odranom u Temivaru, predstavilo se 12 preduzea sa severa Vojvodine, a uestvovalo je preko 120 izlagaa iz Rumunije, Italije, Maarske, Srbije, Austrije i Pakistana. tand RPK Kikinda imao je karakter nacionalnog, poto je asocijacija privrednika severnog Banata i Potisja nosilac saradnje sa Privrednom komorom Temivara, za ta je poetkom aprila i potpisan poseban sporazum dve komore. Od firmi iz Severnobanatskog okruga predstavili su se Mlekara Kikinda, Agroseme, Kikindski mlin, Blik produkt, Gauo i Kolumbija kafe iz Kikinde, Bel-Kemikals iz Banatskog Velikog Sela, DLS i FIM iz Kanjie i Altek Fermin iz Sente. - Sporazum o slobodnoj trgovini nae zemlje sa Rumunijom poinje da se primenjuje od 1. jula i tu privrednici vide ansu, jer 95 odsto industrijskih proizvoda oslobaa se carina - kae sekretar u RPK Kikinda Saa Tanackov. Za poljoprivredne proizvode vaie neto drugaiji reim. Carine se ukidaju za 20 odsto proizvoda, na reimu kvota bie 10 odsto proizvoda, a za 70 odsto proizvoda carine e se etapno ukidati do 2007. godine. Privrednici su nastojali da ostvare to vie poslovnih kontakata, pa je tako senanska industrija AltekFermin predstavila svoje proizvode od pekare do pekare, a izglede za konkretne poslove imaju kanjike firme FIM i DLS sa ponudom graevinskog materijala. U Rumuniji ima interesovanja za uvoz semena iz kikindskog Agrosemena, sireve Mlekare Kikinda, kao i za plastinu ambalau iz programa Blik produkta. Posebno veliko interesovanje uesnika i posetilaca sajma bilo je za hobi- kazane za peenje rakije subotikog preduzea DES. Kapacitet mini kazana je 25 litara, a u njemu se i u kunim uslovima moe ispei kvalitetna domaa kapljica. - U Temivaru i okolini ima veliki broj Italijana koji su u poslednje vreme svoj biznis preselili u Rumuniju, pa je otvorena mogunost za saradnju sa italijanskim firmama koje imaju svoje ekspoziture u ovom delu Rumunije saznajemo od Tanackova.

Rakijski mini kazani najtraeniji

2007-06-01 08:41:58 - , , , , , , , ... 120 , , 27. , " 2007". . , , , , "" . - , , - , , , , , , . - 20 ... , , . - ,

 . - . , - , , , " ". , . - , . - 300 , . "", , . . , , ' , - . . , . - , . , '. , 30 . 100 ' . 100 , 10 , - , , , . , , . - , ... . , - . , , , , , , ... - , , - , , . , , , , " ", , . - , , ... , . , , . - . , - , , . - , . , - . . "10", , . - , ... 16 ... . , , , . , , . , , . "", " ", 16 , , " ". , , , , .

- , , , , , 100 . , , , , 300 . , . . .