Mr Nemanja Duverovi93

UDC 327(73:7/8)19

ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI TOKOM XX VEKA

Saetak: Tekst se bavi analizom spoljne politike SAD prema Latinskoj Americi tokom XX veka sa posebnim osvrtom na period tokom Hladnog rata. Kroz komparativnu analizu politika SAD prema Gvatemali, ileu i Nikaragvi, kao i instrumenata koji su korieni za njihovo sprovoenje autor pokazuje da je intervencionizam jedna od glavnih determinanti amerikog spoljnopolitikog delovanja prema latinoamerikom kontinentu. Kljune rei: SAD, intervencionizam, Gvatemala, ile, Nikaragva, autoritarizam, Latinska Amerika Osnov delovanja Sjedinjenih Amerikih Drava u Latinskoj Americi predstavlja Monroova doktrina formulisana daleke 1823. godine. Po tom shvatanju Amerika podrazumeva tri Amerike (Severnu, Srednju i Junu) koje ine jedinstveno geopolitiko podruje, u kojem SAD imaju dominantan poloaj. (Redepagi, 1995: 193). U okviru takvog tumaenja Sjedinjene Drave predstavljaju industrijalizovani centar koji je organski povezan sa svojom sirovinskom bazom tj. ostatkom obe Amerike. Njihova primarna uloga je osiguravanje materijalne osnove za kapitalistiku proizvodnju koja se u tom trenutku razvijala u Novom svetu.94 Amerike administracije toga vremena, kao i one koje su usledile, smatrale su da zemlje kontinenta ne poseduju prava i mogunost samostalnog razvoja, prilagoenog specifinostima regiona u kojem se nalaze, a ne interesima Sjedinjenih Drava. U skladu sa tim, one su nebrojeno puta intervenisale kada su ameriki interesi u nekoj od latinoamerikih zemalja bili ugroeni (pogledati tabelu). Doktrina je istovremeno za cilj imala kreiranje iskljuive zone uticaja SAD u Severnoj i Junoj Americi to bi se postiglo odvajanjem evropskih sila od svojih kolonija i njihovim povezivanjem sa novom maticom.
93 Asistent,UniverzitetuBeograduFakultetpolitikihnauka. E-mail:nemanja.dzuverovic@fpn.bg.ac.rs 94 Vieodjednogveka,Amerikancisuverovalidazasluujupristuptritimaiprirodnimbogatstvima drugihzemalja.Kadaimtajpristupnijedozvoljen,oniuzimajuonotoelesilom,rueivladekojeim stojenaputu.Velikesilesetakoponaajuotkakojesvetaiveka.OnotoAmerikancerazlikujeodstanovnikabivihimperijajestenjihovaspremnostdaubedesebedajesvetoinezasnovanonahumanitarnimmotivima.NavedenopremaStivenKinzer,Svrgavanje, puevi, revolucije i invazije - Kako je amerika menjala reime od Havaja do Iraka, Politika,Beograd,2006,str.290.

478

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Strategija je stvarana u XIX veku koji predstavlja doba izolacionizma Sjedinjenih Drava. Nakon Drugog svetskog rata SAD e izai iz izolacionistike aure i u svome politikom i vojnom delovanju daleko prevazii granice kontinenta. Ipak, i pored globalne ekspanzije, Latinska, a posebno Centralna Amerika, zadrale su vano mesto u amerikoj spoljnoj politici kao njeno dvorite i prva i poslednja brana od komunizma. Tabela: Intervencije SAD u Latinskoj Americi u periodu 1898 - 2008
Direktne intervencije 1898-1902 1903 1905 1906-1909 1908 1910 1911 1912-1925 1914 1915-1934 1916-1923 1917-1923 1918 1920 1926-1933 1954 1960 1961 1961 1965 1966-1967 1973 1980-1990 1983 1989 1994 2002 2004 Kuba Panama Honduras Kuba(okupacija) Panama Nikaragva Honduras Nikaragva(okupacija) Meksiko Haiti(okupacija) DominikanskaRep.(okupacija) Kuba(okupacija) Panama Gvatemala Nikaragva(okupacija) Gvatemala Gvatemala DominikanskaRep. Kuba DominikanskaRep. Gvatemala ile Nikaragva Grenada Panama Haiti Venecuela Haiti 1909 1913 1914 1921 1932 1933 1941 1934 1944 1949 1953 1961 1963 1963 1963 1963 1964 1968 1969 1971 1973 1979 1980 1982 1982-1990 1983 1989-1990 Indirektne intervencije Nikaragva Meksiko DominikanskaRep. Gvatemala ElSalvador Kuba Panama Kuba Bolivija Panama Gvajana ElSalvador Bolivija DominikanskaRep. Gvatemala Honduras Brazil Panama Brazil Bolivija Urugvaj ElSalvador ElSalvador Gvatemala Honduras Gvatemala ile

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

479

IMPERIJALIZAM I NEOIMPERIJALIZAM Prisustvo i delovanje Sjedinjenih Drava u ovom delu sveta moe se podeliti na dva perioda. Prva, imperijalna faza (1898-1990) poinje sa ameriko-panskim ratom95 1898. godine, kojim je zavreno doba kolonijalne vladavine panije latinoamerikim kontinentom. Rat je predstavljao zavrni udarac posrnuloj kolonijalnoj sili koja je na izmaku XIX veka izgubila vei deo svojih poseda i iji uticaj u Junoj Americi je bio na zalasku. Sa njegovim zavretkom pansko kraljevstvo je izgubilo svoju poslednju veu koloniju, Kubu, i presudnu ulogu na kontinentu u vremenu koje je dolazilo. Povlaenjem panije i Portugalije iz June i nekoliko decenija pre toga Engleske iz Severne Amerike stvoreni su preduslovi da kroz ceo XX vek Sjedinjene Drave imaju dominantnu ulogu u ovom delu sveta. U tom periodu, sve do kraja Hladnog rata, SAD su nebrojeno puta intervenisale u dravama Centralne i June Amerike96 u cilju ostvarivanja svojih interesa - zatite poslovnih poduhvata amerikih multinacionalnih kompanija i eksploatacije prirodnih bogatstava. Interesi su se titili, pre svega, podrkom represivnim autokratskim i vojnim reima, intervencijama u dravama koje nisu bile spremne da prihvate njihovo prisustvo kao i borbom protiv pokreta koji su teili eliminaciji amerikog prisustva u regionu. Kao najoigledniji primeri za ovakve tvrdnje nameu se sluajevi poput Havaja, Paname, Kube, ilea, Gvatemale i Perua. Hladni rat i ideoloka sukobljenost sa SSSR ili su uporedo sa ostvarivanjem ekonomskih interesa na kontinentu. U skladu sa time formulisana je i politika pod nazivom Politika odvraanja (Rollback Policy) koja je podrazumevala pruanje aktivne podrke diktatorskim reimima du celog kontinenta u cilju odbrane od komunizma. Autokrate poput Fulhensia Batiste na Kubi, Anastasija Somoze u Nikaragvi, Avgusta Pinoea u ileu i Alfreda trosnera u Paragvaju bili su glavni saveznici u tom periodu i uivali su potpunu politiku i finansijsku podrku amerikih administracija. Njihov politiki opstanak bio je u direktnoj vezi sa obavezom da vode borbu protiv leviarskih gerilskih pokreta i socijalistikih partija koje su bile veoma aktivne u latinoamerikim dravama tokom Hladnog rata. Temelj ovako formulisane strategije leao je u uverenju da je autoritarne tj. diktatorske reime mogue demokratizovati dok totalitarne, u koje su preteno ubrajani oni koji su imali socijalistiki predznak, poput ilea za vreme Salvadora Aljendea, Kube pod vostvom Fidela Kastra i Brazila sa Mariom Vargasom na elu, nije bilo mogue promeniti.97

95 Ameriko-panskiratjenastavakkubansko-panskogratakojijeizbio1895.godineikojijeujedno predstavljaoratzanezavisnostKube. 96 SADsuuperioduod170godina(1800-1969)naovomprostoruintervenisale784puta,odega153 putatzv.posebnimsnagama.Zatojekljunatemalatinoamerikeistorijestalnaborbazanezavisnostod togmonogsuseda.VidiLjubomirPaligori,Istorija Latinske Amerike,Institutzameunarodnupolitikui privredu,Beograd,2003,str.381. 97 UporedisaWoldGrabendroff,WestEuropeanPercepitonoftheCrisisinCentralAmericainWalter Feichtinger, Franz Kernic, eds. Political Change in Central America and External Dimension, Westview SpecialstudiesonLatinAmericaandtheCaribbean,USA,1984,pp.287.

480

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Sa postepenim zavretkom Hladnog rata dolo je i do politikih promena na latinoamerikom kontinentu pri kojima su autokratski reimi, do tada glavni stub spoljne politike SAD u ovom delu sveta, zamenjeni novim (proto)demokratskim vladama. Sredinom osamdesetih godina bilo je jasno da postojei sistemi ne mogu dati adekvatne odgovore na izazove koji su se pred njih postavljali. Hunte su iskazale potpunu nesposobnost za pronalaenje kompromisa sa gerilskim pokretima koji su bili aktivni u veini latinoamerikih drava. Broj poginulih u oruanim sukobima u zemljama kao to su Gvatemala, Honduras, El Salvador i Nikaragva se poveavao iz meseca u mesec da bi poetkom osme decenije dostigao milionske razmere. ak 90% ubistava u ovim sukobima poinjeno je od strane vladinih oruanih snaga. Na politikom planu obraun sa protivnicima nije se previe razlikovao od borbe sa pobunjenicima na terenu. Kada nije bilo mogue postizanje kompromisa ubistvo je uvek bilo jedna od opcija. Primer hunte u Argentini (1976-1983) gde je vie od 30 000 ljudi stradalo zbog politikog neslaganja sa vlau najbolje ilustruje ovakve tvrdnje. Na ekonomskom planu vojne vlasti nisu uspevale da sprovedu reforme koje bi spreile, ili barem ublaile, krizu koja je nastala prelaskom na uvozno-orjentisani model u godina pre toga.98 U takvim okolnostima dolazi do odravanja izbora u regionu, koji su trebalo da predstavljaju uvod u politiku tranziciju i kljuni korak u demokratizaciji latinoamerikog kontinenta. Meutim, deklarativno ukidanje diktature i raspisivanje izbora nisu bili dovoljni preduslovi za stvaranje institucija sa punim demokratskim kapacitetom. Umesto njih na sceni su pojavile protodemokratske forme, koje su formalno zadovoljavale sve zahteve demokratskog procesa, ali su u svojoj osnovi ipak posedovale demokratski deficit (Edelberto Torrse-Rivas: 2005).99 Politika mo se u ovom periodu decentralizuje, u pravcu lokalnih vlasnika krupnog kapitala koji postaju partneri amerikih multinacionalnih kompanija a samim time i glavni zatitnici njihovih interesa u Latinskoj Americi. Izborni ciklusi i redovna smena politikih struktura slue kao paravan za stvarne procese koji se odigravaju iza scene i koji idu u pravcu koncentrisanja politike i ekonomske moi u rukama lokalne elite. Navedeno stanje bie prisutno u Latinskoj Americi sve do zavretka Hladnog rata.100

98 EkonomijelatinoamerikihdravasutokomsredineXXvekaprelenauvoznoorijentisanuprivredu tojepodrazumevalodaseprivrednirastzasnivanauvozusirovinairazvijanjusopstveneindustrije.Uzto odluenojedasecelokupanmodelrazvojabaziranaindustrijidokjeproizvodnjaprimarnihproizvodazanemarena.Problemnastajekadajepostaloevidentnodanijerazvijenasrednjaklasakojabiimaladovoljnosredstavazakupovinudomaihindustrijskihproizvodakojisuestobiliskupljiodistihnasvetskom tritu.Takojestvorenasituacijadadravenisumogleostvaritidovoljneprihodekojimabibiopokriven uvoz.Istovremeno,odlukadasezapostavipoljoprivrednaproizvodnjaonemoguilajestvaranjedodatnihizvoraprihodaizkojihbibiopokrivendeficit.Navedenifaktoridovelisudostvaranjadunikekrize. 99 Postoje i drugi izrazi, poputpoliarhijeVilijema Robinsona, ali miljenja smo da ovaj kao i brojnidrugineopisujuupotpunostiispraznostinstitucijaikvazidemokratskoglegitimitatekojisuegzistirali u datom trenutku.VidiWilliam I. Robinson, Promoting Poliarchy, Globalization, US intervention and Hegemony,CambridgeUniversityPress,1996,pp.13-73. 100 AutoripoputVilijemaRobinsonausvojimanalizimatakoeistiudakrajHladnogratauLatinskojAmerici dovodidostvaranjadrutveneklimeukojojlokalneekonomskeelitezadobijajuikljunupolitikuulogu.Vidi WilliamRobinson,Transnational Conflicts Central America, Social Change and Globalization,Verso,London,2003.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

481

U drugoj, neoimperijalnoj fazi (1990-2009) zbog gubitka vidljivog neprijatelja i nemogunosti da interveniu na bazi ideolokih pretpostavki, tj. ouvanja demokratskog poretka, a usled inteziviranja procesa globalizacije, Sjedinjene Drave zapoinju usmeravanje procesa u Latinskoj Americi putem korienja instrumenata meunarodnih finansijskih institucija i globalnog trita kapitala u okviru kojeg imaju vidno preimustvo kao najjaa drava sveta. Nametanje politika Svetske banke, Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne finansijske korporacije, gde SAD zajedno sa zemljama Evropske unije poseduju kontrolne pakete upravljakih prava,101 irenje zona slobodne trgovine (NAFTA, LAFTA i CAFTA), deregulacija i privatizacija javnog sektora samo su neki od instrumenata koji se koriste da bi se ostvarila takva nastojanja. U uslovima globalizacije ekonomskog i politikog ivota primena navedenih mehanizama dovodi do sve vee zavisnosti drava kontinenta, ovog puta ne orujem i vojnim trupama ve kapitalom i tritem.102 U nastavku rada bie prikazana dva konkretna primera intervencija Sjedinjenih Drava u Centralnoj i jedan u Junoj Americi kao i razliiti politiki i ekonomski instrumetni koji su tokom njih korieni. Opravdanost izbora Gvatemale, ilea i Nikaragve nalazi se u tome to naini na koji su izvrene intervencije (upotreba vojske, ekonomske i politike blokade) kao i razlozi zbog kojih su one preduzete (zatita poslovnih interesa i odbrana od socijalistike pretnje) na najbolji nain ilustruju politiku Sjedinjenih Drava ne samo prema navedenim dravama ve prema celokupnom latinoamerikom kontinentu tokom XX veka.

101 UMeunarodnommonetarnomfonduzemljeEUiSADzajednoimaju50%glasakihprava(EU 33%,SAD17%),uSvetskojbanci44,5%,(EU28%,SAD16,5%),auMeunarodnojagencijizarazvojta brojkaiznosi48%(EU34,5%SAD14,5%).NavedenopremaDutaManoranjan,European Union and Euro Revolution,EmeraldGroupPublishing,UnitedKingdom,2007,pp.151-154. 102 Sociolog Vilijem I. Robinson smatra da je proces globalizacije svetskog drutva, u kome se trenutnonalazimo,doveoidostvaranjaglobalnogkapitalistikogporetkauokvirukogaproizvodniprocesikapitaldobijajunovu,promenjenuulogu.Onprimeujedadolazidodeteritorijalizacije procesaproizvodnjekojisevienevrinajednommestuvenavielokacija(drava)kojeobezbeuju za to najpovoljnije uslove. Kapital se odvaja od teritorije i postaje mobilan, putuje svetom u potrazizanajoptimalnijimparametrimazasvakufazuglobalizovanogproizvodnogprocesapoput jeftineradnesnage,fiskalniholakicailisocijalno-ekonomskestabilnosti.Utakvimuslovimadolazi dokompresijedravnihtritaujednoglobalnogdejesvakazemljazaduenazaodreenideoproizvodnogprocesa.Nacionalnedravegubesvojsuverenitetipostajujedinicerazvoja.Oneviene mogudautiinakapitalkoji,otrgnutodkontrole,putujeneometanopocelomsvetuimultiplikuje setamogdesuzatonajpovoljnijiuslovi.Ikaotoseproizvodnjaglobalizujeistiprocessedeavasa elitama.Stvarasetransnacionalnaklasakojapostajenovavladajuaelita.Onadonosiodlukegde ekapitalbitiinvestirannezavisnoodnacionalnihinteresa.Klasuinevodeiljuditransnacionalnih imultinacionalnihkorporacijarazvijenihkapitalistikihzemalja,prvenstvenoizSAD.Poredtoga,u svakojzemljiglobalnogJugatransnacionalnaklasainkorporiradeolokalneelite.Upravljanjeneverovatnimkoliinamafinansijskogkapitalakaoimogunostdaseonusvakomtrenutkupreusmeri udrugudravudajejojmogunostdadiktiraproceseunutarpojedinihdravabezobziranamoguaprotivljenjalokalnihvlada.VidiWilliamIRobinson,Transnational Conflicts-Central America, Social Change and Globalization,p.19.

482

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

GVATEMALSKO PROLEE Kao najilustrativniji primer intervencionizma SAD u Centralnoj Americi namee se Gvatemala u kojoj je zbog meanja u unutranje poslove od strane severnog suseda izbio najdui graanski rat u istoriji centralnoamerikog regiona. Period koji se esto naziva i gvatemalskim proleem trajao je nepunih deset godina (1944-1954) i predstavljao je prekid u nizu diktatorskih reima koji su u Gvatemali bili prisutni tokom veeg dela XX veka. Deceniju pre prolea obeleio je tadanji predsednik, general Horhe Ubiko, po metodama vladavine slian Rafealu Truhilju u Dominikanskoj Republici i Anastasiju Somozi u Nikaragvi, koji je svoju vlast u potpunosti zasnivao na dravnim instrumentima sile i podrci Sjedinjenih Drava. On je zbaen u tzv. Oktobarskoj revoluciji koju je izvela sitna buroazija nezadovoljna stanjem u zemlji, korupcijom koja je nagrizala sve pore drutva i neravnomernom preraspodelom profita koji je mahom odlazio severnoamerikim kompanijama koje su poslovale u ovoj dravi. Na elo drave sukcesivno dolaze Hose Arevalo i Hakobo Arbensas. Oni sprovode radikalan preobraaj drutva, sa ciljem smanjivanja otre socijalne polarizacije i osamostaljivanja od Sjedinjenih Drava koje su do tada, preko Ubika, kontrolisale sveukupne politiko-ekonomske procese u zemlji. Tokom nepunih deset godina izvrena je transformacija drutva: zatiena su nacionalna bogatstva, unapreeno je obrazovanje, modernizovana zaostala privreda, uvedeno je socijalno osiguranje, ostvarena prava radnika i omoguen neometani rad sindikata. Arevalo i Arbensas su uspeno balansirali izmeu interesa naraslog radnitva, interesa seljaka i najnaprednijeg i najdemokratskijeg sektora buroazije koji je bio za nacionalni industrijski razvoj, protiv oligarhije zemljoposednika i ekonomski nezavisnu Gvatemalu (Ini, 1999: 74). Uporedo sa ovim dostignuima politiki vrh je poeo da vodi nezavisnu spoljnu politiku i prestao je da glasa u Ujedinjenim nacijama prema direktivama koje su dolazile iz SAD. Takoe je odbijeno uee Gvatemale u Korejskom ratu kao i pristupanje Paktu iz Rija.103 Mada SAD nisu prihvatale navedene reforme sa odobravanjem, one nisu predstavljale dovoljan razlog za vojnu intervenciju. Povod se pojavio kada je vlada Gvatemale odluila da sprovede agrarnu reformu koja je direktno pogaala amerike interese u toj zemlji. Naime, amerika multinacionalna kompanija pod nazivom Junajted frut kompani

103 Interameriki sporazum o meusobnoj zatiti,poznatijipodnazivomPakt iz Rija,predstavljadokumentokolektivnojsamoodbranikojijenastao1947.godineuRiodeeneiru.Dokumentjepredviao kolektivnuintervencijusvihamerikihdravausluajunapadanajednuodnjih.Odsamogpoetka, sprovoenjeodredbiPaktajenailonapotekoejersubrojnelatinoamerikedraveunjemuvidele instrumentSjedinjenihDravauborbiprotivkomunizmauzapadnojhemisferi.NepoverenjelatinoamerikihzemaljaposebnojedolodoizraajatokomKubanskekrize1962.godinekadasuSADzahtevalezajednikuintervencijuitokomFoklandskograta1982.godinekadasuSjedinjeneDravepodraleVelikuBritanijunamestoArgentineiodbiledaprimeneodredbesporazuma.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

483

(United Fruit Company)104 imala je u svom vlasnitvu velike posede du celog centralnoamerikog regiona, a posebno u Gvatemali. Reformom su stranim kompanijama oduzeta zemljita koja one u tom trenutku nisu obraivale. U sluaju Junajteda to je bila treina njihovih poseda (Ospina Kalvo, 2009). Oduzimanje zemljita jednoj od multinacionalnih kompanija bio je dovoljan razlog da Sjedinjene Drave uu u otvoreni sukob sa vladom male centralnoamerike drave i da se odlue da srue vladu Hakoba Arbensasa. Intervenciju je sprovelo lokalno stanovnitvo, a uz pomo amerike vojske koja je obezbedila svu materijalnu i logistiku podrku. U timu koji je izvrio intervenciju nalazili su se i ambasadori SAD u Gvatemali, Nikaragvi, Hondurasu i Kostarici kao i braa Duls105 koji su imali poslovne veze sa Junajted frutom. U sluaju Gvatemale sprega poslovnih i politikih interesa bila je u potpunosti ispunjena. Nakon intervencije Sjedinjene Drave su na elo Gvatemale postavile vojnu vladu koja je predstavljala kontinuitet sa reimom iz 1944. godine. Intervencija je dovela do polarizacije drutva. Na jednoj strani nali su se vojska i vlasnici krupnog kapitala, tj. grupe koje su najvie izgubile prethodnim reformama, a koje su ponovnim dolaskom na vlast, elele iste da ponite. Sa druge strane se nalazila sitna buroazija, radniki pokreti i seljaci koji su predstavljali slojeve koji su najvie dobili promenama. Podela i radikalizacija unutar drutva doveli su poetkom 60-ih godina do zapoinjanja graanskog rata u kome se hunta sukobila sa nezadovoljnim stanovnitvom mobilisanim u marksistiko-gerilski pokret pod nazivom Front gvatemalskog nacionalno-revolucionarnog jedinstva.106

104 United Fruit Company je predstavljala jednu od najveih amerikih multinacionalnih kompanija zaproizvodnjuitrgovinuvoem(pretenobananamaiananasem).Kompanijajenastala1899.godine ujedinjavanjemdvejukompanija, Minor S. Kejt (Minor C. Keith) i Endru V. Preston (Andrew W. Preston)iz Bostona.SvojvrhunacjedostiglauprvojpoloviniXXvekakadasuunjenposeddoleveliketeritorije uCentralnojAmerici,Karibima,naobalamaKolumbijeiEkvadora.Uticajuovimzemljamabiojetoliko velikdasusevladeformiraletekpodobijanjusaglasnostidirektoraJunajteda,aveinaintervencijaSAD uovomdelusvetabilajepravdanazatitominteresaovekompanije.Nazivbananadravaupravojei skovandabiseopisaouticajkojijekompanijaimalaukreiranjupolitikogivotauovomregionu.UdrugojpoloviniXXvekakompanijaslabiigubiprimatkakouCentralnojAmericitakoinasvetskomtritu. Danaspostojiiposlujepodnazivomikita brend (Chiquita Brands). 105 AlanDulsjeutovremebioefCIA,dokjeFosterDulsbionamestudravnogsekretara.Pretoga suobojicaradiliuadvokatskojfirmiSaliven&KromvelizNjujorkakojajeporedJunejtedfrutazastupala brojnedrugeamerikekompanijekojesutakoeimalesvojeintereseuLatinskojAmerici.Meunjihse ubrajajuiD.P Morgan & kompani(J.P.Morgan&Company),Meunarodna kompanija nikla(International NickelCompany)iKubanska korporacija za proizvodnju eerne trske(CubanSugarCaneCompany).Vidi NaomiKlajn,Doktrina oka-Procvat kapitalizma katastrofe,SamizdatB92,Beograd,2009,str76. 106 Front gvatemalskog nacionalno-revolucionarnog jedinstva jepredstavljaokrovnuorganizacijukoja jeokupljalamanjegerilskepokrete.UovugrupuspadajuRevolucionarna urbana komanda(Comando UrbanoRevolucionario),Gerilska armija siromanih(EjrcitoGuerillerosdelosPobres),Naoruane pobunjenike snage(FuerzasArmadasRebeldes),Organizacija naroda pod orujem(OrganizacindelPueblo enArmas)iGvatemalska radnika partija(PartidoGuatemaltecodelTrabajo).NavedenopremaBrignoli HctorPrez,Breve historia de Centroamrica,Alianzaeditorial,Madrid,2000,pagina217.

484

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Prvi znaci koji e nagovestiti postepeni zavretak sukoba pojavili su se tek nakon dve decenije, poetkom 80-ih godina. Usled jaanja gerilskog pokreta i pritisaka koje su vlasti trpele zbog masovnog krenja ljudskih prava i eskadrona smrti koji su bili aktivni na celokupnoj teritoriji, Sjedinjene Drave bile su primorane da se odreknu hunte i da organizuju prve, (proto)demokratske izbore na kojima je vojna vlast zamenjena civilnom. Meutim promena vlasti nije dovela i do trenutne promene politike. Usled snanih pritisaka Reganove administracije, koja je smatrala da sa leviarskim pobunjenicima ne treba pregovarati, nove vlasti Gvatemale nisu bile spremne na zapoinjanje pregovora sa Frontom ve su nastavile oruane borbe i u sledeih deset godina iako situacija na terenu nije govorila da je pobeda nad gerilskim pokretima mogua. Zauzimanjem stava koji je podravao nastavak vojnih operacija SAD su u potpunosti ponitile mogunost da budu odluujui akter u postizanju budueg mirovnog sporazuma.107 Upranjeno mesto vremenom su preuzele latinoamerike zemlje Meksiko, Panama, Kolumbija i Venecuela, okupljene u grupu pod nazivom Kontadora (Contadora), Evropska zajednica i Ujedinjene nacije koje su se aktivno ukljuile u postizanje mira i svojim brojnim inicijativama omoguile da isti bude postignut. Sporazum o vrstom i trajnom miru, kojim je okonan najdui graanski rat u istoriji centralnoamerikog regiona, potpisan je 1996. godine, etiri decenije nakon njegovog izbijanja. Gvatemala predstavlja oigledan primer zemlje kojoj je onemogueno da se razvija samostalno, u skladu sa svojim mogunostima i potencijalima. Direktne posledice viedecenijskog sukoba, prouzrokovanog intervencijom SAD, bile su brojne rtve.108 U sluaju Gvatemale ukupni broj rtava se popeo na stravinih 200 000 pri emu su najvei deo inili civili.109 Graanski rat ekonomski je ruinirao dravu, ponitio sve pretpostavke drutvenog razvoja i produbio siromatvo koje je postalo neizleiva bolest gvatemalskog drutva. Sa druge strane doneo je znaajne profite amerikim korporacijama koje su za sve vreme trajanja sukoba poslovale u Gvatemali vez ikakvih ogranienja i nadzora.

107 AmerikaadministracijazauzelajeidentianstavipremaratovimauElSalvadoru(1979-1992)i Nikaragvi(1980-1988). 108 Uase ovog sukoba najbolje opisuju sledee reenice:..vojska Gvatemale koristila je tako surove taktike da je svaki normalni politiki ivot zaustavljen. Odredi smrti su tumarali zemljom, proganjajuiiubijajuipolitiare,sindikalnevoe,studentskeaktivisteivoeseljaka.Nepoznatiljudiu civilnojodeikakosuihnazivaliunovinama,kidnapovalisunahiljadeljudikojenikovienikadanije video.Mnogisumuenidosmrtiuvojnimbazama.Uunutranjostizemlje,vojnicisupustoiliselai masakrirali na stotine Maja indijanaca. Ovakva represija besnela je ak tri decenije; tokom tih godina,uGvatemalisuvojniciubiliviecivilanegouitavojpreostalojhemisferizajedno.StivenKinzer, Svrgavanje, puevi, revolucije i invazije - Kako je amerika menjala reime od Havaja do Iraka,str.189. 109 Uporedi sa Noam Chomsky, Year 501-The Conquest Continues, South End Press, Boston, 1993, pp.172-182.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

485

ILE NIJE KUBA, ALI KOGA TO VE INTERESUJE U prikazu zemalja u kojima su Sjedinjene Drave intervenisale primer ilea jo je oigledniji. U navedenom sluaju dolo je do preklapanja dveju pretnji: pobede promarksistikog kandidata Salvadora Aljendea na predsednikim izborima i ugroenosti amerikih poslovnih interesa. Dolazak na vlast leviarskog reima putem demokratskih izbora odredie dalji pravac delovanja SAD koji je vodio u direktnu konfrontaciju sa novoizabranom vladom. Na izborima 1970. godine Salvador Aljende, sa liste Fronta narodne akcije (Frente de Accion Popular-FRAP), izabran je za predsednika ilea. Iako socijalista Aljende je imao drugaije vienje drutvenih promena u Latinskoj Americi od kubanskog lidera Fidela Kastra. Njegova vizija zasnivala se na revoluciji bez zidova za streljanje (Revolucion sin paredon) tj. na promenama koje bi se ostvarile mirnim putem (Ini, 1999). Reforma sistema, a ne njegovo ponovno stvaranje, bilo je naelo koje je pomoglo Aljendeu da osvoji pobedu na izborima. I pored ove krupne razlike SAD su u njemu videle Kastra bez brade i pristalicu kubanskog modela revolucije. Novi politiki vrh ubrzo je zapoeo veliku agrarnu reformu i nacionalizaciju rudnih bogatstava kojih ile ima u izobilju. Vlada je, u razdoblju od 1971. do 1972. nacionalizovala ili stavila pod kontrolu drave kljune segmente rudarstva i metalurgije i brojna krupna industrijska preduzea monopolskog tipa, a to se nalazilo u vlasnitvu stranih kompanija (uz spremnost vlade da obeteti bive vlasnike). Posebno je bila znaajna nacionalizacija rudnika bakra, koju je Aljende odavno najavljivao, sa eljom da bakar postane ileanski (Ini, 1999: 84). Ovako voenom politikom najvie je bila pogoena amerika korporacija pod nazivom Anakonda koper majning (Anaconda Copper Mining Company) koja je 80% svoje dobiti ostvarivala zahvaljujui rudnicima u ileu.110 Ostvareni profit se najveim delom odlivao u centralu koja je bila smetena Sjedinjenim Dravama ime je onemoguena modernizacija proizvodnog procesa rudnika u ileu. Istovremeno, prosek nadnica u ileanskim rudnicama u posedu Anakonde iznosio je osminu od osnove koju su imali radnici u SAD, uprkos tome to je produktivnost bila na istom nivou. Vlada nacionalnog jedinstva je pored nacionalizacije rudnih bogatstava sprovela i agrarnu reformu kojom su od veleposednika, glavnih amerikih saveznika u ileu, oduzete velike zemljine povrine. Kao proizvod svih navedenih mera u zemlji je ubrzo porasla i zaposlenost, oborena je stopa inflacije, nacionalni dohodak je u velikoj meri preraspodeljen u korist niih socijalnih slojeva i radnitva. Povean je minimum plata, penzija i pomoi siromanijim porodicama, kao i davanja za socijalno staranje, zdravstvo,

110 Zasamo50godinaizzemljejeuviduprofitaodlivenasumakojapremaujevrednostcelokupne industrijestvaraneuileutokom400godina.Izmeu1955.i1970.godineAnaconda je ostvarilagodinji profitod21,5%(udrugimzemljama3,6%)aKenekot Koper (Kennecot Cooper Corporation)52,85%stim tojeunekimgodinamaprofitimaoneverovatnerazmere:1967.106%,1968.113%,a1969.205%. Istovremenojeprosekprofitaovihkompanijaudrugimzemljamabio10%.NavedenopremaLjubomir Paligori,Istorija Latinske Amerike,str.339.

486

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

stambenu izgradnju, obrazovanje i sl. (Ini, 1999: 84). Nacionalizacija rudnika i zemljina reforma bili su razlog zbog kojeg su se SAD odluile da interveniu i uklone demokratski izabranog predsednika. Obru oko ilea je poeo da se stee 1972. godine otkazivanjem svih kreditnih linija koje su bile odobrene od strane amerikih banaka, uvoenjem blokade na izvoz bakra u SAD to je snano pogodilo ileansku ekonomiju, organizovanjem, u saradnji sa domaom opozicijom, trajkova i diverzija koji su paralizovali svakodnevni ivot u zemlji. Kada ove mere nisu dale konkretne rezultate Sjedinjene Drave su se odluile da izvre atentat na naelnika generaltaba Rene najdera, koji nije eleo da dozvoli uee vojske u akcijama protiv Aljendea. Posebno ulogu u njegovom atentatu imao je tadanji dravni sekretar SAD Henri Kisinder111. Na njegovo mesto postavljen je Karlos Prac koji je koristei sva sredstva na raspolaganju, i sledei politiku formulisanu tokom njegovog prethodnika, pokuao da osigura neutralnu poziciju vojske u pitanjima koja su se ticala unutranjeg ureenja ilea. Takav stav je od strane Vaingtona okarakterisan kao podrka Aljendeovom reimu pa je Prac, pod pritiskom amerike administracije, bio primoran da se povue sa mesta naelnika generaltaba. Za njegovog naslednika imenovan je Avgusto Pinoe, to e se ispostaviti kao odluujui dogaaj. Dravni udar iz 1973. godine, u kome je ubijen Salvador Aljende a na mesto predsednika postavljen upravo Pinoe, koji e u maniru centralnoamerikih diktatora iz prve polovine XX veka, vladati sledeih petnaest godina je ostvaren uz punu podrku administracije Riarda Niksona. Nakon Aljendea eliminisani su i drugi eminentni lanovi socijalistike vlade poput ministra odbrane Orlanda Letelijera koji je ubijen u centru Vaingtona. Za one kojima nisu mogli da uu u trag hunti je pomogla CIA koja je kroz Operaciju Kondor (Operacin Cndor) povezala latinoamerike obavetajne slube radi razmenjivanja podataka o subverzivnim elementima i njihovog uklanjanja. Novopostavljena hunta ubrzo je ponitila sve tekovine prethodne vlasti i krenula u surovu odmazdu prema pristalicama biveg reima.112 Otpoeo je krvavi lov na ljude, teror nevien u istoriji ilea. Zemlja je pretvorena u veliki koncetracioni logor. U

111 Izjava savetnika za nacionalnu bezbednost Henrija Kisindera reito govori o odnosu i nameramaSADpremasocijalistikojvladiSalvadoraAljendea:Nevidimzatobimistajalipostraniiposmatralikakojednazemljapostajekomunistikazbogneodgovornostinjenognaroda.Navedenoprema WilliamI.Robinson(1996),Promoting Poliarchy, Globalization, US intervention, and Hegemony,Cambridge University Press. pp. 146. O celokupnom odnosu prema Latinskoj Americi govori i sledee realistiko objanjenjeKisinderaileanskomministruinostranihposlovaiz1969.godine:GospodineMinistre,dolaziteovdeigovoriteoLatinskojAmerici,alitonijebitno.NitabitnonemoedapristignesaJuga.Istorija senikadnijestvaralanaJugu.OsaistorijezapoinjeuMoskvi,prolazikrozBon,prelazinaVaingtoniproduavadoTokija.tasedogaanaJugunijeniodkakvevanosti.Gubitevreme.Robinsonjepreuzeo citatiz:S.HershThePriceofPower:Kissinger,NixonandChile,Atlantic Monthly, December,1980,p.38. 112 Ugodinamakojesuprethodilepuu,amerikiinstruktori,mnogiizCIA,usadilisuileanskimvojnicimaantikomunistikumaniju,ubediviihdasusocijalistifaktikiruskipijuni,silastranaileanskom drutvu-lokalniunutranjineprijatelj.Ustvari,vojskajebilaonakojajepostalaistinskiunutranjineprijatelj,spremnadaokreneorujeprotivnarodazakojisezakleladaegatititi.NavedenopremaNaomi Klajn,Doktrina oka-procvat kapitalizma katastrofe, SamizdatB92,Beograd,2009,str.90.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

487

masovnim hapenjima zatoeno je oko sto hiljada politikih krivaca, a mnogi su odmah poubijani bez suda i svedoka. Samo u prva tri meseca ubijeno je izmeu 25 i 30 hiljada ljudi (Ini, 1999: 87). Hapenja i muenja nisu zaobila ni kole i fakulete gde je osam hiljada ideoloki sumnjivih nastavnika i profesora stradalo u istkama koje su inile deo Operacije jasnost (Klajn, 2009:122). Kao zahvalnost za podrku Pinoe je amerikim kompanijama vratio oduzete rudnike i dozvolio potpunu privatizaciju i deregulaciju dravnog sektora po receptima Miltona Fridmana. ikaki deaci (Los Chicago Boys) su postali omiljeni ekonomski savetnici u predsednikoj palati u Santjago de ileu (Palacio de la Moneda). Veliki ekonomski rast u godinama nakon dravnog udara ostvaren je zahvaljujui regresivnoj raspodeli dohotka u zemlji, osiromaenjem veine stanovnitva113 i poveanjem spoljnjeg duga. Dug je 1985. godine dostigao 20 milijardi dolara (u odnosu na 4 milijarde koliko je iznosio 1973. godine) dok je 1980. godine BDP bio na niem nivou nego u 1972. godini.114 U strukturi stranih ulaganja dominirala su amerika sa 76% od ukupnog iznosa. Jo jednom se pokazalo kako sloboda trita i sloboda preduzetnitva najlepe idu uz autoritarne reime, bez obzira na retoriku ljudskih prava i demokratskih sloboda koja pristie iz metropola globalnog kapitala ili ak sa zasedanja Generalne skuptine OUN kada se raspravljalo o teroru u ileu (Ini, 1999: 87). Kao u sluaju Gvatemale i u ileu je masovno krenja ljudskih prava i ubijanje politikih protivnika od strane hunte pretilo da ugrozi amerike poslovne interese i destabilizuje celokupni kapitalistiki poredak u Latinskoj Americi.115 Zbog toga su krajem 80-ih godina administracije Ronalda Regana i Dorda Bua odluile da ubrzaju proces transformacije diktatorskog reima. Uloena su znaajna sredstva i napori da se objedini desni deo politikog spektra koji je predstavljen kao jedina mogua alternativa ostarelom autokrati. Izvrena je i velika mobilizacija politike i ekonomske elite putem organizovanja raznih predavanja, seminara, studijskih grupa i edukacije buduih lidera, a sve u cilju unapreivanja demokratije. Glavna svrha svih ovih aktivnosti bila je pridobiti navedene grupe za promene koje e uslediti. Istovremeno se teilo da se u to veoj meri umanji uticaj leviarskih partija, pokreta i radnikih sindikata koji su u Vaingtonu vieni kao poednaka pretnja odlazeem predsedniku i mogua alternativa demohrianskoj koaliciji. Na izborima 1990. godine desniarska Koalicija stranaka za demokratiju je pobedila i Pinoe je bio prinuen da se povue sa vlasti.

113 AndreGunderFrank,ekonomskisavetnikSalvadoraAljendea,izraunaojedajezavremevladavinePinoea74%prihodaodlazilosamonakupovinuhlebadokjeuvremesocijalistikevladezakupovinuhleba,mlekaiplaanjeautobuskogprevozabilopotrebno17%prihoda.GunderFrankjeuviaodirektnupovezanostbrutalneekonomskepolitikekojusunametnuliikakimomciinasiljakojim sePinoeobraunavaosaneistomiljenicima.Fridmanovireceptibilisutakoizvitoperenidanisumoglibitinametnutibezdvojnogelementa:vojnesileipolitikogterora.VidiNaomiKlajn,Doktrina okaprocvat kapitalizma katastrofe,str.99. 114 UporedisaNoamChomsky,Year 501-The Conquest Continues,pp.185-195. 115 UporedisaRadmilaNakarada,Raspad Jugoslavije,Slubeniglasnik,Beograd,2009,str.247.

488

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Avgusto Pinoe i Henri Kisinder nikada nisu odgovarali za zloine koje su poinili, ali je celokupno ileansko drutvo odsluilo kaznu koja mu je bila namenjena zbog podrke demokratskim institucijama. Dravni udar, ubistvo demokratski izabranog predsednika i viedecenijska vojna diktatura naneli su duboke oiljke drutvu i doveli do socijalne i drutvene polarizacije. Suprotstavljenja tumaenja dogaaja kao i odsustvo spremnosti politikih elita da se suoe sa prolou onemoguavaju da ti oiljci nestanu. SANDINISTI NISU NAE UBRE Nain na koji je dinastija Somoza upravljala Nikaragvom Haime Vilok je okarakteristati kao intezivno autoritaran tip, represivan i antinacionalan, a kao klasian oblik dominacije nametnut od imperijalizma u tridesetim godinama. Naime, zbog nepostojanja snanih domaih vladajuih klasa, s ekonomskog i politikog gledita, koje bi bile u stanju da suzbijaju sve iru i sve jau borbu masa podvrgnutih eksploataciji i ugnjetavanju, bilo je nuno da se praktino spolja organizuje instrument vojne dominacije potreban da se pre svega garantuju geopolitiki i ekonomski interesi imperijalizma. (Stanojevi, 1988: 57) Dinastija je, da bi se odrala na vlasti, sklapala brojne politike dogovore, organizovala izborne prevare, proganjala i uklanjala politike protivnike i postavljala lanove svoje porodice na kljune dravne funkcije. Nametnuli su buroaziji neravnopravne poslovne ugovore i obogatili se uz pomo korupcije, ucenjivanja, ubistava i svakog mogueg vida privrednog i drugog kriminala. Koncentracija bogatstva klana Somoze dostigla je 40% ukupnog drutvenog bogatstva i 50% svojine nad ukupnom obradivom povrinom (Paligori, 2003). I pored irokog spektra politikih i ekonomskih instrumenata koje je dinastija koristila da bi se odrala na vlasti dve konstante tokom njene vladavine bile su kontrola vojske i podrka Sjedinjenih Drava koje su bile spremne da zanemare represivnu prirodu nikaragvanskog reima u zamenu za zatitu poslovnih interesa koje su amerike kompanije imale u ovoj centralnoamerikoj dravi. U ovakvim uslovima dolazi do oruane pobune Sandinistikog fronta za nacionalno osloboenje (Frente Sandinista Liberacion Nacional-FSLN). Front je predstavljao naslednika Avgusta Sezara Sandina koji je vodio borbu za nezavisnost Nikaragve 30-ih godina. Pobuna je dovela prvo do oruanih borbi izmeu vladinih snaga i FSLN, a nakon toga i do svrgavanja Anastasija Somoze116 1979. godine ime je zavrena vladavine dinastije Somoza koja je trajala vie od etiri decenije. Sandinistikim osvajanjem vlasti Nikaragva je zadobila centralno mesto u Reganovoj politici odvraanja. Strah da e nakon promena na Kubi i u Nikaragvi uticaj SSSR osnaiti primorao je administraciju Sjedinjenih Drava da u ovoj dravi formiraju paravojnu desniarsku organizaciju pod nazivom Kontra (Contra) koja e zapoeti oruanu borbu protiv novih vlasti u Managvi. Sukobi sandinistikih vlasti sa desniarskim pobunjenicima prerae u prljavi graanski rat koji e trajati gotovo itavu osmu deceniju
116 Otac Antonija Somoze Debajle i prvi u nizu familije Somoza od strane amerikog predsednika FrenklinaD.Ruzveltaokarakterisanjereenicom:ModajeSomozaubre,alijeonnaeubre.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

489

(1980-1988). Sjedinjene Drave su tokom ovog perioda vojno obuavale i finansijski podravale Kontre koje su do sredine 80-ih narasle do brojke od 80 000 i koje su stalnim vojnim akcijama i diverzijama pokuavale da destabilizuju sandinistiku vlast. Dejstva Kontri dovela su do smrti 31 000 ljudi i tete od 12 milijardi dolara, i sve to u zemlji sa 3,5 miliona stanovnika i godinjim BDP od 2 milijarde dolara. Ako bi se isti parametri primenili na Sjedinjene Drave dobili bi smo brojku od pet miliona poginulih i ekonomske gubitke u vrednosti od 25 biliona dolara (Robinson, 2003). Tokom trajanja sukoba Kontre su za svoje baze koristile granine oblasti Hondurasa ime je destabilizovana jo jedna drava u regionu. Honduras je postao poligon za obuavanje Kontri ija pomo je sa 4 miliona dolara u 1980. godini porasla na 78,5 miliona u 1984. dok je ameriko vojno prisustvo poveano sa 26 na 33 000 vojnika tokom vrhunca vojnih akcija.117 Uporedo sa podrkom koju su pruale Kontrama SAD su minirale sve mirovne inicijative koje su pokretale latinoamerike drave u cilju postizanja mira u Centralnoj Americi.118 SAD su smatrale neprihvatljivim da sandinisti budu jedna od potpisnica buduih mirovnih sporazuma. Ako bi im priznale to pravo Sjedinjene Drave bi istovremeno priznale vlast u Nikaragvi to nije bilo mogue. Sandinistiki reim morao je biti u potpunosti uniten. U sluaju Nikaragve nije dolo do prelaska autoritarnog u protodemokratski model ve do stvaranja participativnog modela usled reformi koje su izvrili sandinisti. Umesto da doe do transfera vlasti od vojnih struktura ka vlasnicima krupnog kapitala ona je preusmerena ka novostvorenim institucijama drave. Dolo je i do preraspodele drutvenog bogatstva i agrarne reforme ime je prekinut scenario koji je uoen na primerima Gvatemale i ilea. Nikaragva je u tom trenutku predstavljala moguu alternativu sveprisutnoj nevidljivoj demokratizaciji koja se odigravala u regionu. Meutim, teka situacija koja je kulminirala u drugoj polovini 80-ih godina a prouzrokovana amerikom ekonomskom blokadom, stalnim napadima i diverzijama od strane Kontri, politikom izolacijom na kontinentu kao i podelama koje su se javile unutar samog sandinistikog pokreta omoguile su Sjedinjenim Dravama da ponovno zadobiju odluujuu ulogu unutar Nikaragve. Uticaj SAD je postignut uskraivanjem podrke Kontrama koje su zbog masovnih ubijanja civila izgubile svaki legitimitet i oslanjanjem na umerenu desnu opoziciju koja je bila spremna da promovie demokratiju kakva je bila prisutna u ostalim centralnoamerikim dravama.119 Teite je stavljeno na stvaranje kontrahegemonistikog bloka sandinistikoj vladi. To je podrazumevalo ujedinjavanje politike, antisandinistike, elite koja bi u transnacionalnom savezu, predvoenom SAD, osvojila vlast, kao i stvaranje mree graanskih organizacija, kako bi se stvorio front graanske opozicije (Nakarada, 2009: 251). Posebnu ulogu u mobilisanju i ujedinjavanju opozicije u iroku koaliciju pod nazivom Unija opozicionog

117 Uporedi sa Susanne Jonas,The Reagan doctrine and Nicaragua in Rigoberto Garsia, ed. Central America: Crisis and Possibilities,InstituteofLatinAmericanStudies,Monograph16,Stockholm,1988,p.234. 118 IstovremenosagraanskimratomuNikaragvitrajalisuisukobiuGvatemaliiElSalvadoru 119 UporediWilliamIRobinson,Transnational Conflicts-Central America, Social Change and Globalization,p.73.

490

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

narodnog jedinstva (Unidad Nicaragense Opositora-UNO) imala je Nacionalna fondacija za demokratiju (National Endowment for Democracy-NED)120 koja je vodila celokupnu kampanju i za to prikupljala finansijska sredstva u Sjedinjenim Dravama, iako njen statut izrazito zabranjuje finansiranje izbornih procesa. Na izborima odranim u februaru 1990. godine opozicija je odnela pobedu i njen lider, Violeta amoro, izabrana je za novog predsednika Nikaragve. Sandinistiki pokret postao je prvi gerilski pokret koji je oruanom borbom doao na vlast koju je nakon toga, izgubivi na izborima, napustio.121 Iako su dometi sandinistike borbe neosporni, mora se zakljuiti da je za ubedljiv poraz na izborima velikim delom zasluan i sam FSLN koji je tokom desetogodinje vladavine ispoljio autoritarne crte, unutranje podele kao i potpunu nemo da realizuje ekonomske mere iz svog socijalnog programa.122 Nakon poetnog perioda prilagoavanja, nova vlast je inicirala svedrutvenu reformu. Zapoeta je desandinizacija nikaragvanskog drutva koja je podrazumevala ponitavanje tekovina sandinistike vlasti. Posebnu ulogu u ovom procesu imale su katolika crkva koja je bila glavni zagovornik desandinizacije i tvrda struja unutar Unije na elu sa potpredsednikom drave Virhilijom Godojem. Kao primarni zadaci postavljeni su: ponitavanje zakona kojima je izvrena preraspodela zemlje tj. njihovo vraanje prethodnim vlasnicima, liberalizacija ekonomije, privatizacija drutvenih i dravnih preduzea, smanjivanje javne potronje, umanjivanje subvencija i socijalnih davanja kao i promena spoljnopolitikog kursa. Nova vlast je preduzela sve neophodne mere kako bi se Nikaragva ukrcala na protodemokratski voz u kojem su se ve tada nalazile neke od centralnoamerikih drava.

120 NEDjeorganizacijakojujeosnovaoamerikiKongresnapredlogpredsednikaRonaldaRegana 1983.godine. Iako je projektovana kao nevladina, NED je u stvari kvazi-dravna organizacija jer se do 1994.godinefinansiralaiskljuivonovcemkojiizglasavaKongres(prosenooko16milionadolara80ihgodina,asadaoko30milionadolara),itokaodeobudetaObavetajneagencijeSjedinjenihDrava (USIA). Od 1994. godine, NED prima i donacije privatnog sektora, kojima dopunjava sredstva dobijenaodKongresaSAD.Tridesetprocenatanjenogbudetasainjavadiskrecionifondzadirektnofinansiranje organizacija irom sveta i ravnopravno je raspodeljen na takozvaneetiri kljune organizacije:Meunarodnirepublikanskiinstitut(IRI),Nacionalnidemokratskiinstitutzameunarodneposlove (NDI), Centar za meunarodno privatno preduzetnitvo (CIPE) i Institut udruenja slobodnih sindikata(FTUI).SutinupostojanjaNacionalnefondacijezademokratijuobjasniojeAlenVajntajn,jedanod osnivaaNED,izjavivi:Veinustvarikojeradimodanas,CIAjeutajnostiradilapre25godina.B.Raman, Nacionalnazadubinazademokratiju,Z magazin,br.3,str.39.DodatnopogledatiErnandoKalvoOspina, KadjednauvaenafondacijaodCIApreuzmetafetu,Le Monde Diplomatique,br.21,jul2007,str.16-18. 121 Izgleda paradoksalno, ali su sandinisti gubitkom vlasti zapravo ouvali sopstvenu egzistenciju, opstanaknapolitikojsceniNikaragve.Dasupobedili,unutranjeispoljanjeokolnostibiih,verovatno, brzodoveleubezizlaznusituacijuidalekoteaiskuenjauodnosunaonasakojimasudanassuoeni. ZoranStanojevi,PolitikiprocesiiproblemitranzicijeuNikaragvipoetkom90-ihgodinauRozitaLevi, ur.Latinska Amerika i savremeni svet,JugoslovenskoudruenjelatinoamerikanistaiInstitutzameunarodnupolitikuiprivredu,Beograd,1995,str.234. 122 Realnenadnicepalesudodevedestihgodinanadesetinuvrijednosti,industrijskajeproizvodnja smanjivalazapetinusvakegodine,adomaiproizvodpoglavistanovnikasrozaosena300dolaranagodinunajniurazinuuregiji.NavedenopremaPeterCalvocoressi,Svjetska politika nakon 1945,Nakladni zavodGlobus,Zagreb,2003,str.808.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

491

Moramo napomenuti da su se i pored svih napora koje su Sjedinjene Drave uloile u eliminisanje sandinistikog uticaja u Nikaragvi u poslednje tri godine desile nove promene kojima se na vlast vratio sandinistiki pokret sa Danijelom Ortegom koji je postao predsednik drave. Meutim, nae uverenje je da je implementiranje novih institucija unutar Nikaragve i restrukturiranje njene privrede toliko odmaklo da nije mogue oekivati nove, strukturalne promene koje bi ovu zemlju ponovno usmerile ka nekom drugom, socijalistikom pravcu.123 ZAKLJUAK Latinska Amerika je podruje koje istovremeno ima problem zavisnosti, neravnomernog razvoja i iskljuenosti to je u velikoj meri posledica dominacije Sjedinjenih Drava ovim prostorom tokom XX veka. Geografska blizina i splet meunarodnih okolnosti uslovili su da se SAD neretko meaju u unutranje poslove drava Latinske Amerike i determiniu politiko-ekonomske procese na nain koji je za njih bio najpovoljniji. Nije preterivanje ako se kae da su Sjedinjene Drave presudno uticale na oblikovanje latinoamerikog kontinenta kakvog danas poznajemo. Klatno odnosa uvek je ilo na stranu SAD koje su nametanjem reenja, uslovljavanjem razvoja odnosa i blokiranjem autohtonih latinoamerikih inicijativa dominirale kontinentom. Kroz analizu tri konkretna primera naa elja bila je da prikaemo instrumente pomou kojih su SAD dovele do stvaranja strukturalnih pretpostavki zavisnosti i hronine nerazvijenosti latinoamerikog kontinenta. U svojim namerama Sjedinjene Drave su se koristile: direktnim vojnim intervencijama, ekonomskim blokadama i naoruavanjem i obuavanjem paramilitarnih formacija. Primena ovih instrumenata najvidljivija je u sluajevima Gvatemale i ilea gde je demokratski izabrana vlast svrgnuta nasilnim putem od strane vojnih struktura koje su obuavane u SAD. Pored toga, Sjedinjene Drave su uestvovale i u politikom ivotu latinoamerikih zemalja i pruale podrku opoziciji tamo gde je to bilo neophodno kao i javno (gde je to bilo dozvoljeno) ili tajno finansirale njeno delovanje preko organizacija kao to su Nacionalna fondacija za demokratiju, Meunarodni republikanski institut, Nacionalni demokratski institut za meunarodne poslove i dr. Istovremeno, Sjedinjene Drave su bile veoma aktivne i u civilnom sektoru gde su uz pomo brojnih programa obuavanja/treninga/seminara/kola teile da pridobiju lokalne elite za svoje strategije promene vlasti. Diskreditovanje vladajuih struktura i mobilizacija opozicije i graanskog drutva bili su neki od najefikasnijih sredstava promene vlasti, to primer Nikaragve najbolje potvruje. Uzimajui sve navedeno u obzir na je zakljuak da je politika SAD prema latinoamerikom kontinentu tokom XX veka bila prevashodno represivne prirode. U ime odbrane demokratskih vrednosti u Latinskoj Americi administracije SAD su se koristile irokim spektrom nedozvoljenih sredstava, a intervencionizam je bio glavna
123 Uporedi sa William I. Robinson,Transformative Possibilities In Latin America, Socialist Register, 2008,MerlinPress,London,2008,pp.4-8.

492

FPN | Godinjak 2009 | III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

konstanta takve spoljne politike SAD. Multinacionalne korporacije i amerika nacija na kraju su mogle da odahnu; univerzalne tj. amerike vrednosti su odbranjene, spoljnopolitiki i poslovni interesi sauvani, a komunizam pobeen. Za rtve takve politike vie niko ne pita. LITERATURA
Brignoli Prez Hctor (2000), Breve historia de Centroamerica, Historia-Alianza Editorial, Madrid. Calvocoressi Peter (2003), Svjetska politika nakon 1945, Nakladni zavod Globus, Zagreb. Chomsky Noam (1993), Year 501 The Conquest Continues, South End Press, Boston. Duta Manoranjan (2007), European Union and Euro Revolution, Emerald Group Publishing, United Kingdom. Ini Trivo (1999), Revolucija u Latinskoj Americi u dvadesetom veku, u Latinska Amerika u dvadesetom veku, Jugoslovensko udruenje latinoamerikanista, Beograd. Kinzer Stiven (2006), Svrgavanje-puevi, revolucije i invazije (Kako je Amerika menjala reime od Havaja do Iraka), Politika, Beograd. Klajn Naomi (2009), Doktrina oka - Procvat kapitalizma katastrofe, Samizdat B92, Beograd. Nakarada Radmila (2009), Raspad Jugoslavije-Problemi tumaenja, suoavanja i tranzicije, Slubeni glasnik, Beograd. Ospna Kalvo Ernando (2007), Kada jedna uvaena fondacija od CIA preuzme tafetu, Le Monde diplomatique, br.21, str.16-18. Ospina Kalvo Ernando (2009), Udarna ekipa CIA, Le Monde diplomatique, br.39, str.13-14. Paligori Ljubomir (2003), Istorija Latinske Amerike, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd. Raman B. (2007), Nacionalna zadubina za demokratiju, Z magazin, br.3, str.39. Redepagi Sujeman (1995), Paradoski i dileme Latinske Amerike, u Levi Rozita, ur. Latinska Amerika i savremeni svet, Jugoslovensko udruenje Latinoamerikanista i IMPP, Beograd. Robinson I. William (1996), Promoting Poliarchy, Globalization, US Intervention and Hegemony, Cambridge University Press. Robinson I. William (2003), Transnational Conflicts-Central America, Social Change and Globalization, Verso, London. Robinson I. William (2008), Transformative Possibilities in Latin America, Socialist Register, Merlin Press, London. Rigoberto Garcia (1988), ed. Central America: Crisis and Possibilities, Institute of Latin America Studies, Stockholm. Sader Emir (2008), Neoliberalism in Latin America, New Left Review, N53, pp.5-21. Stanojevi Zoran (1988), Osobenosti nikaragvanske revolucije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd. Zoran Stanojevi (1995), Politiki procesi i problemi tranzicije u Nikaragvi poetkom 90-ih godina, u Rozita Levi, ur. Latinska Amerika i savremeni svet, Jugoslovensko udruenje latinoamerikanista i Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd.

Mr Nemanja Duverovi | ULOGA SAD U DRUTVENIM I POLITIKIM PROCESIMA U LATINSKOJ AMERICI

493

Torres-Rivas Edelberto (2005), The Paths to Political Democracy in Central America, Inter- American Development Bank (IDB), International Institute for Democracy and Electoral Assistance (IDEA), Organization of American States (OAS), UNDP, San Jose. Walter Feichtinger, Kernic Franz (1984), eds. Political Change in Central America and External Dimension, Westview Special studies on Latin America and the Caribbean, USA.

Nemanja Duverovi THE ROLE OF THE USA IN SOCIAL AND POLITICAL PROCESSES IN LATIN AMERICA DURING THE 20TH CENTURY Abstract: The article discusses the U.S. foreign policy toward Latin America during the twentieth century, with special emphasis on the period during the Cold War. Through a comparative analysis of the U.S. policies toward Guatemala, Chile and Nicaragua, as well as instruments that are used for their implementation, author shows that the interventionism is one of the main characteristic of American foreign policy in Latin America. Key words: U.S, interventionism, Guatemala, Chile, Nicaragua, authoritarianism, Latin America