Izvor informacija:

"AVALON PARTNERS"
NEMANJINA 4/XII 11000 Beograd Srbija tel/fax:(+381 11) 268 53 11 tel/fax:(+381 11) 268 41 78 tel/fax:(+381 65) AVALONP e-mail: nlaketic@avalon.rs

www.avalon.rs

Vrna snaga i Prekomerna vrna snaga

Vrna snaga je maksimalna izmerena srednja vrednost aktivne snage na bilo kom 15-tominutnom intervalu tokom meseca. U praksi, ureaji koji mere vrnu snagu maksigrafi, neprekidno mere aktivnu energiju i na svakih 15 minuta podele izmerenu energiju sa 900 sekundi (tj. 15 minuta) i tako dobiju srednju vrednost aktivne snage na datom intervalu. Ukoliko je tako dobijena vrednost vea od srednje snage zabeleene u prethodnom intervalu, ta vrednost se proglasi za vrnu snagu i pamti u posebnom registru. Potom ponite broja energije na nulu i ponu merenje energije od poetka. Po isteku sledeih 15 minuta, rauna se nova vrednost srednje snage i poredi sa vaeom vrednosti vrne snage. U jednom karakteristinom obraunskom periodu ima: 30 dana x 24 asa x 4 intervala/as = 2880 ovakvih intervala. Ugovorena vrna snaga je tehniki i ekonomski parametar koji se dogovara sa ED preduzeem prilikom potpisivanja ugovora o isporuci elektrine energije. Na osnovu ovog parametra ED preduzea i elektroprivreda planiraju svoju proizvodnju i svoje prenosne kapacitete. Zato je za stabilnost sistema i optimalni reim rada opreme bitno da to vei broj potroaa ostane u okvirima ugovorene potronje. Osim ugradnje osiguraa zadate snage (tj. limitatora) elektrodistribucja pokuava i tarifnim sistemom stimulisati potroae da ostanu u okvirima ugovorenih snaga, te da oscilacije u vrnoj snazi svedu na tehniki mogui minimum. Zbog toga je novim tarifnim sistemom uveden pojam prekomerna vrna snaga koja se definie kao razlika izmeu izmerene vrne snage fabrike i vrne snage ugovorene sa elektrodistribtivnim (ED) preduzeem. Cena kilovata vrne snage je 575.71 din. za svaki kilovat (mereno na niskom naponu) do vrednosti ugovorene snage; a ako je potronja vea, iznos razlike od ugovorene do ostvarene snage naplauje se po 1151.42 din/kW. Finansijski gledano, troak za vrnu snagu e biti isti bez obzira na to da li je data vrednost vrha dostignuta jedan ili vie puta tokom meseca. Da odmah razbijemo jednu predrasudu uvreenu u naoj industrijskoj praksi, vrna snaga nije isto to i maksimalna trenutna vrednost aktivne snage. Vrna snaga je, jo jednom istiemo, maksimalna zabeleena srednja vrednost aktivne snage fabrike mereno na petnaestominutnim intervalima tokom jednog obraunskog meseca. Pomenuto usrednjavanje dozvoljava da tokom normalnog radnog ciklusa dolazi do povremenih, kratkotrajnih poveanja trenutne snage (startovi velikih elektromotora, reimi topljenja indukcionih pei, itd...) a da se to, zbog usrednjavanja, ne odrazi drastino na vrednost vrne snage. ta utie na vrnu snagu i kako smanjiti istu Kao to je pomenuto start nekoliko elektromotora ozbiljne snage nee dovesti do znaajnijeg poveanja vrne snage. U sluaju polaska motora metodom direktnog prikljuenja na mreu ili uputaem zvezda-trougao, struja polaska elektromotora je izrazito reaktivne prirode, tj. aktivna komponenta struje tokom polaska se menja u relativno malim granicama. Posledica je da polazak elektromotora ne doprinosi toliko porastu aktivne, koliko reaktivne snage fabrike. Dodajmo ovome da polazak elektromotora srednjih snaga, u zavisnosti od metode uputanja, traje najvie nekoliko sekundi. Ovo je isuvie kratak vremenski intervali da bi porast trenutne vrednosti aktivne snage uticao na vrednost srednje petnaestominutne snage. Vrnoj snazi znaajno doprinosi dugotrajan rad velikih potroaa i/ili istovremeni rad velikog broja malih potroaa. S obzirom da je vremenska konstanta obrauna vrne snage 15 minuta, dovoljno je da se tokom jednog 15-to minutnog intervala tokom meseca poklope reimi punog optereenja na veini potroaa u fabrici i troak za vrnu snagu je nastao. Zbog toga je optimalno da dijagram optereenja fabrike bude ujednaen, tj. bez velikih kratkotrajnih udara, kako bi vrna snaga bila to priblinija prosenom optereenju fabrike. Postoji jednostavan test za trokove vrne snage. Vrednost energije iz stavke AVT podelite sa 384 (prosenih 24 radna dana x 16 asova u vioj tarifi). Ovako se dobija proseno ostvarena snaga fabrike u kW. Ako je ova snaga drastino manja od vrne snage iskazane na raunu, ima osnova da razmiljate o sistemima za kontrolu i ogranienje vrne snage.

Iz napred navedenog jasno je da se upravljanje vrnom snagom moe vriti tako to se kontroliu radni reimi najveih potroaa. Cilj je izbei istovremeni rad, tj. rasporediti periode punog optereenja razliitih maina tako da se meusobno ne poklapaju. Odavde je oigledno da u odreenom broju fabrika nema mesta za znaajno smanjenje vrne snage s obzirom na linijski nain proizvodnje. Praktino reeno, itava linija mora da radi i tu nema prostora za znaajnija iskljuenja ili pomeranja. No, ak i za takve fabrike nije sve tako crno. Evo zato. Proces kontrole vrne snage u praksi se sprovodi iz dve faze. Prva faza je instalacija mrenih analizatora na kljunim energetskim takama u fabrici (transformatori, veliki potroai,...). Umreavanjem analizatora svi podaci se dovode na centralni raunar za nadzor i upravljanje potronjom. Na taj nain se u realnom vremenu prate svi energetski parametri ukljuujui i trenutnu snagu i vrnu snagu. Na osnovu dijagrama pojedinane i ukupne aktivne snage analizira se u vremenskom domenu rad pojedinih velikih potroaa. U praksi se pokazuje, da kada se meri potronja energije u realnom vremenu (a ne kumulativno kao sa brojilima) uvek se uoe primeri neracionalne i nelogine potronje. Tako ve prvi korak u kontroli vrne snage uvek rezultuje utedama od oko 5-10%. Imajui u vidu da trokovi vrne snage ine 3050 % ukupnog rauna za utroenu elektrinu energiju ak i ove male utede su znaajne. Dodatno, ve u ovoj fazi menadment dobija obilje korisnih informacija kao to su npr. utroak el. energije po linijama ili po jedinici proizvoda, preoptereenost transformatora i kablova, neuravnoteen rad, itd... U drugoj fazi se implementira upravljanje pojedinim velikim potroaima, tj. uslovima za njihovo ukljuenje i rad sa punom snagom. Upravljanje je ponekad mogue izvesti i disclipovanim radom operatera na velikim potroaima i uvoenjem pravila i rasporeda ukljuenja. U praksi ovakve metode imaju kratkotrajni efekat, zbog ljudskog faktora, te se veina investitora odluuje za automatizaciju upravljanja vrnom snagom. Ovaj posao obavljaju specijalizovana preduzea sa iskustvom u takvoj vrsti poslova. Pre ulaska u projekat kontrole vrne snage savetujemo da se izvre probna merenja koja e pokazati kolike utede su mogue i koja je vrednost investicije, tj. period otplate. Iskustvo pokazuje da se investicija u ovaj tip opreme isplati za izuzetno kratko vreme, tipino za manje od godinu dana.