OI Pusto groblje prekriveno tankom, belom koprenom izgledalo je jo usamljenije na mutnoj svetlosti decembarskog jutra.

Razuzdani, ledeni vetar je jurcao izmeu mermernih spomenika i natrulih krstaa koje su nosile imena ljudi davno iezlih u utrobi zemlje. Snena belina bila je poremeena sveom rakom, veitim domom za novog pokojnika. Pored jame su bili samo koveg, svetenik, grobar i devojka zavijena u crno. Smrtnu tiinu razbijao je samo jauk vetra i glas svetenika, matorog popa u mantiji koja nije uspevala da sakrije njegovu okruglu stomainu. Njegov snani glas je odzvanjao grobljem. Izgovarao je stihove odavno nauene napamet, povremeno mrmljajui ispod glasa kletve zbog prevelike hladnoe.Devojka je delovala odsutno, nesvesna hladnoe i njenih tamnih lokni koje su divlje poigravale na vetru. Njeno glatko,mlado lice bilo je narueno podbulim oima i dvema mokrim brazdama. Zavrivi opelo, pop ree: - 'Ajde zatrpavaj, ovee! Ko je mrtav njemu ne smeta urnim korakom je ve odmicao niz stazu ali nas ive ova hladnoa moe da otera u grob i pre vremena. Grobar, suvonjavi ovek tvrdog lica, hitrim pokretima je ve zakopavao. Devojka zgrabi aku tvrde, ledene zemlje i baci je u grob uz novi nalet jecaja i suza. *** Pada sitna, jesenja kia, i to ona dosadna koja sipi satima natapajui sve. Bela bolnika zgrada izgleda sivo i sumorno na ovoj svetlosti, ali u njenoj dui je jo sumornije. Ve pola sata stoji pred ulazom ne marei za kiu koja joj je slepila kosu i prodrla sve do koe. - Radije bih stajala na kii nego da se suoim sa istinom prekoravala se ali u pre ili kasnije morati da uem! Napravila je nesigurni korak napred i ponovo zastala. - Hajde, bre, saberi se! Odrasla si devojka! Zar e veito beati od problema kao neka klinka?! pokuavajui da se obodri, njeno lice poprimi odluan izraz i odsenim korakom prolete kroz vrata. Uavi, na mah nije mogla da die. Guio ju je miris bolnice, odvratni zadah lekova i bolesti od kojeg joj je bilo muka. Unezvereno je zverala oko sebe i ne primeujui ispijena lica bolesnika i namrgodene medicinske sestre. Uzela je trenutak da se presabere i ponovo krenula odlunim korakom veto manervisajui kroz guvu popodnevne posete. Kretala se brzo kroz dobro znane hodnike ne obazirajui se ni na ta. - ODELJENJE ZA PLUNE BOLESTI Ovaj natpis ju je naterao da uspori svoj mar. Nesigunost se ponovo vratila. Zastala je da skloni slepljene bieve kose sa lica i popravi mokru odeu. Zapravo je pokuavala da se smiri i povrati izgubljeno samopouzdanje. Podigavi pogled sa svojih blatnjavih farmerica srce joj je zadrhtalo, hodnikom ka njoj je iao doktor Mari, mladi lekar koji je ve dva meseca revnosno leio njenog dedu, barem pokuavao da ga izlei. - Gospoice, kako ste? Pa vi ste skroz mokri! Na ovom vremenu moete da navuete gadnu prehladu!

- Ja sam dobro, ali to je sada nevano.- znala je da se ponaa nepristojno, ali sada nije imala vremena za lepo ponaanje, imala je ona druge, vanije brige Recite mi... Kako je mom dedi? Da li su stigli rezultati testova? Nestalo je vedrine sa lekarevog lica, gledao je u pod ne mogavi da podigne pogled, a kamo li da govori Ipak, tiho rece: - Da. - I?- jedva je prevalila tu rec preko usana, srce joj je ludo lupalo. Tiina. Doktor je i dalje prouavao pod kao da na njemu ima neeg veoma interesantnog. Neizvesnost ju je ubijala. Slutila je da ta god joj doktor kae to nee biti dobro. - Doktore, recite mi! Gore mi je ovo iekivanje nego... Nego strepnja od onoga to ete mi rei! Poveo ju je do oblinje klupe i zamolio da sedne. Seo je kraj nje i uzeo njenu ruku. Sada je ve bila potpuno sigurna da se dogodilo neto loe. - Uredu onda...Bojim se da imam loe vesti. Nae strepnje su se obistinile. Va deda ima rak plua. I to zloudni. Bila je zateena. Znala je da se ovo moe desiti. Jo pre nego to su uradili testove, doktor ju je upozorio na ovo.Pokuala je da se pripremi na najgore, ali nije ni slutila da e biti ovako teko... -Moda ima leka. Moda moe da se operie i deda Radetu e biti bolje-mislila je. Drei se te nade, kao davljenik slamke, pokuala je da koliko-toliko smirenim glasom progovori: - Da li moe da se operie ili izlei? Bilo ta? - Bojim se da je to nemogue. Nema leka. Rak je zahvatio preveliku povrinu plua da bi se odstranio operativnim putem, a i hemoterapija bi pre odmogla nego pomogla.Da je otkriven ranije... Vie nije sluala.Lekar je govorio smireno i saoseajno, ali nije mogla da ga slua. U glavi joj je odzvanjalo: "Nema leka...Nema leka..."Svet joj se zavrteo pred oima i ,jedva, ulauci poslednje atome snage, upita na ivici suza: - Koliko? - Molim, ne razumem... - Koliko mu je vremena ostalo? -Ne moe se rei sa sigurnou. Moda nedelju dana, jedan mesec, pola godine...Ko to moe znati? Nije mogla vie da izdri.Iako je vrsto reila da e biti jaka i da nee plakati, suze su probile branu. - Uinili smo sve to je u naoj moi.Jedino to moemo je da mu olakamo bol.Moete da ga odvedete kuci da umre u miru okruen voljenima... - Kakvim voljenima!- neto u njoj je puklo, nije mogla da se kontrolie - On ima samo mene! On mi je sve na svetu! - Izvinite, nisam znao... - Nema veze...Samo...Samo me ostavite na miru. Ostala je sam na klupi.Pokuala je da presabere misli. -Zato? Zato od svih ljudi ba on?On je najbolji ovek na svetu koji postoji i da ba on da umire od tumora!Bio je moj i otac i majka koje nisam imala.Odgajio me je,nauio svemu...A sada je...umirao.O,Boe,teko je ak i misliti o tome! Najzad je ,nakon prave venosti kako se njoj inilo, ustala i krenula da poseti dedu.Umila

se i pre nego to je ula u sobu namestila lani osmeh. -Deko, stigla sam. Zabezeknula se onim to je videla. Deda Rade je stojao u uglu kraj prozora i gledao negde u daljinu.Od njegove punake figure ostala je samo sena, ruke su mu bile tanje i krhkije od najtanjih granica,a koa bleda bez trunke rumenila.Ali ono to ju je najvie zaprepastilo su bile njegove oi.Nekad ive, tople, smede oi su bile nekako sitne,usukle, a pogled mu je bio nekako stran,zamagljen.Nije shvatala kako to do sada nije primetila.Kao da joj je neko skinuo povez sa oiju, kao da ga vidi prvi put posle dva meseca.Nedeljama se zavaravala da e mu biti bolje, da zapravo svakim danom izgleda zdravije, a sada kada su spale sve maske moe da vidi istinu. - Marina dete, stigla si.Mislio sam da danas nee doi.Znam kako ima puno posla...Jao, pa ti si pokisla!Vidi kako si mokra! -Nije to nita deda.Nego, kako si ti?Kako se osea?ta ti je rekao doktor Mari? Nije mogao da govori od naleta kalja, ljutog kalja zbog kojeg joj se srce steglo. -Ma,ja sam odlino!Mogu volu rep da iupam!Oseam se k'o da mi je opet dva'es pet! Smejao se i alio kao uvek,ali ipak nije bio isti.Njegove oi vie nisu bile oi ivog oveka. -ta ti je rekao doktor Mari za nalaze? -Rekao je ...ovaj...da imam malu upalu plua.Nita strano. Znala je da lae.Ne zbog toga to joj je lekar rekao,ve zbog njegovih oiju.One su ga odale.U njima vie nije bilo elje za borbom za ivot.ak se i gorko nasmejala,opet je pokuavao da je zatiti od bola i tuge kao to je uvek radio kada je bila mala. -Rade,ja znam.Srela sam lekara pre nego to sam dola. Vie se nije smejao.Posadio ju je na krevet i seo kraj nje.Namrtio se i uzdahnuo ispravivi leda, ba onako kao kada joj je kao maloj pokuavao da objasni neto veoma vano. -Sine, tako ti je to.Ja sam svoje proiveo, a ti ima ceo ivot pred sobom.Svako na kraju umre... -Ne!Ne!Ne!Ne govori to!Traiemo drugo miljenje!Otiiemo u Beograd kod specijaliste - bila je histerina- Izleie se!ivee!Ja ne mogu bez tebe! -Sinko, nema vie pomoi.Svako mora na kraju da ode.Moe ti da ivi sasvim dobro i bez mene... Nije mogla vie da ga slua, a to je jo gore nije mogla da podnese njegov prazan,pomirljiv pogled.Suze su joj nekontrolisano tekle i istrala je napolje.Lutala je gradom bez cilja dok su se njene suze meale sa kiom. *** Prolo je oko dve nedelje od kada je dedu dovela kuci.Bila je sredina decembra i sneg je uveliko padao.Deda Radetu je svakim danom postajalo sve gore.Nije mogao ak ni da se kree, Pazila ga je kao malo dete i to je bilo ono to ga je ubijalo.Oduvek je bio snaan ovek koji se sam izborio za svoj ivot,a sad je bio bespomoan ,nesposoban da se brine o samom sebi.Ba je teko gledati ga kako lagano kopni, nestaje.Konstantno je gubio snagu, a kaalj je postajao sve gori.Toliko je kaljao da se guio, a nijedan lek mu nije mogao pomoi. *

Opet nije mogla da spava, ve danima nije ni spavala.Leala je u krevetu i besciljno prouavala senke koje su poigravale po tavanici,um joj je bio prazan, ni o emu nije mislila.Iznenada se trgla, dozivao ju je. -Deko,neto ti treba? -Ne, sreo moja, vie mi nita ne treba.Kucnuo je as.-disao je teko i priao promuklo. -Pozvau hitnu.Nita ne brini. -Kasno je, ero, za to.Nema potrebe, a ni vremena.Sedi,molim te, da porazgovaramo-jaki nalet kalja ga je prekinuo-Preturili smo svata preko glave nas dvoje...Bilo je i srenih i tunih trenutaka.Od smrti tvojih roditelja ti si moje svetlo u ivotu.-disao je sve tee, hrapavo-Uloio sam sve u tebe i najvea mi je radost to to sam doiveo da vidim kako si izrasla u vrednu,pametnu i potenu osobu.To mi je nagrada za sav moj trud! Brzo se zamarao.Disao je plitko, mogla je da uje itanje u njegovim pluima.Borio se poslednjim mrvicama snage da i dalje govori. -Molim te, smiri se.Odmaraj.Ne troi snagu uzalud.-pokuala je da ga umiri,ali on ju je grevito zgrabio za ruku i nastavio jedva ujnim,iteim apatom: -Odmoriu se ja uskoro za svagda.Ne brini za mene.Samo elim da mi obea jednu stvar. -ta god eli,deda!Sve u uiniti za tebe!-krupne suze su se kotrljale niz njene obraze. -elim da se uvek bori za sebe u ivotu.Hrabro koraaj napred,ali ne sama.ovek bez porodice je niko i nita!Zasnuj porodicu i voli,to je najvanije u ivotu.Molim te,obeaj mi! -Uredu,deda,obeavam.Nita ne brini.Sada se smiri!Doneu ti lekove. Krenula je da ih donese,ali starac je i dalje grevito stezao njenu ruku.Stvarno je neverovatno koliko je snage jo uvek bilo u njemu.Pogledao ju je poslednji put,ali ne onim stranim,hladnim oima ve blagim,toplim pogledom koji je oduvek pamtila.Osmehnuo se i dok su njegove usne bezglasno formirale reci "Volim te" izdahnuo.Praznom kuom se zaorio njen lelek, dugi,tuni jauci su cepali tiinu gluve noi.Plakala je,ni sama ne znajui koliko dugo,kvasei njegovu ruku iz koje se polako istakala toplina. *** Na mestu rake sada je bila humka.Rano jutro je ve odavno prolo,a Marina je ve dugo stojala sama na vetrometini.Stresavi se od iznenadnog naleta ledenog vetra jae stegnu kaput i prie krstai.Prekrstivi se poljubi krst i proaputa: -Zbogom,deda. Poivaj u miru. Najzad moe da se odmori.Hvala ti za sve.Ne brini,ispuniu svoje obeanje.Odrau re ba onako kako si me nauio da pravi ovek ini. Sitne pahuljice su igrale na vetru i uplitale se u njenu dugu kosu.Sporim koracima je odmicala stazom. Mislei na dedu u umu joj je treperela slika toplih, blagih oiju koje e uvek paziti na nju.