Broj 5, oktobar 2011

krip

Nad zgaritem iekivanja druge beogradske Parade ponosa 2. oktobra, i u iekivanju daljeg razvoja kulta linosti ambasadora Rusije Konuzina meu desniarskim i nacionalno svesnim biem (biima, bitcima), izlazi, vama na plezir i polzu, sa jednomesenim zakanjenjem, peti broj asopisa krip. U ovom broju nudimo postletnji izbor tekstova koji se bave, kao i uvek, razliitim aspektima meuljudsih odnosa i njihovih kontemplacija, uz pregrt kvalitetno nasuminog materijala: ovaj put to je mala selekcija vesti tokom protekla tri meseca, koji su verno oslikavali bezidejnost na mnogim planovima birokratskog aparata drave Srbije; osim toga, reili smo da unesemo i dah nekih prohujalih, a jednako ivih vremena: naime, u obliku ukrasa, zanimacije i, to ne rei i ovako, male mentalne mape blaga, donosimo ,,oglasni deo znamenite Pantologije, prireivaa Stanislava Vinavera, na osnovu kojih zainteresovano italatvo moe rekonstruisati mapu meusobnih uticaja, sukoba i odnosa na knjievnoaktivistikoj(?) sceni Kraljevine SHS, 1922 g. Te oglase moete pratiti od same naslovne strane, pa kroz ceo broj. Od autorskih tekstova, donosimo nastavak feljtona o danskom esid roku kasnih ezdesetih: pria se razvija, kultura se grana (rola se granja), Miroljub Ostengard pie silom stabilnim i stamenim. Stefan Aleksi donosi kratku analizu poimanja roda, pola i njihovog odnosa u delu Ursule le Gvin ,,Leva ruka tame. Dejan Matlak je ponudio kratak proizvod misaonog eksperimenta u kome je ena nestabilni lovac, a mladi anker stabilni plen sa suzom u oku (i dui)... O ostalim tekstovima se sami dublje informiite, ili donesite odluku na osnovu njihovih naslova. Do sledeeg, novembarsog, prvog tematskog broja, sa temom Antizapadnjatva (u Srbiji), otpozdravlja vam krip kolektiv

Potovano italatvo,

Uvodnik

Foto: Ivan Grahek

Tao u Srba i duh globalnog kapitalizma - II

Danski esid rok (2)

Ursula Le Gvin, Leva ruka tame

Caught Up in a Dream

Mali prilog hronologiji politiantskog mazanja ociju i sinekuratva u Srbalja

Gde je mesto za treceg?

Uloga Srpske pravoslavne crkve u kreiranju rata

Saka u glavu, mrzim te i ubij pedera jednostavno nisu odgovori Viski

dosadno mi je

Pie: Nenad Marinkovi

Tao u Srba i duh globalnog kapitalizma - II

Goribor umesto Frenklina

Goribor:
Ja sam verni bez crkve, graanin bez grada, ljubavnik bez ene, ritam bez bubnjara
Foto

Nama nije potreban jedan Bendamin Frenklin kako bi nam ukazao na ono to podrazumevamo pod radnim etosom bila nam je i ostala strana ideja o vremenu-novcu, racionalnom, marljivom radu, preduzetnitvu, ulaganju, profitiranju. Za to moemo okriviti petovekovno ropstvo, socijalistiku prolost, ili nas same. Meutim, kako su danas okolnosti drugaije, od nas se nuno oekuje da posedujemo neto od ovih kvaliteta, ako ni zbog ega drugog, a ono bar zbog pribavljanja osnovnih egzistencijalnih potreba. Ako je Veberu posluio Advice to a young tradesman da bi ilustrovao ono to podrazumeva pod protestantskom

etikom kao nunom uslovu za razvoj zapadnog kapitalizma, nama e biti dovoljna muzika poruka benda Goribor da bismo, sumirajui sve prethodno, videli kako se duh globalnog kapitalizma ispoljava na ono to podrazumevamo pod taoistikom etikom. Bor grad na istoku Srbije, okruen prelepom prirodom, velelepnim jezerom zbog bogatstva rude bakra, bio je jedan od prvih gradova koji su naglo industrijalizovani u drugoj polovini dvadesetog veka. Za vreme SFRJ bio je jedan od najnaprednijih i najbogatijih gradova, pa se moglo uti da je Bor hranio pola tadanje drave. Meutim, sa

raspadom i implozijom socijalizma, ovaj grad je, kao rtva otimaine, nestrunosti u proraunima i odloene tranzicije, poeo naglo da propada, da gori, a sa njim i tadanje proizvodno, industrijsko drutvo. Da bi objasnili promene do kojih je dolo u drugoj polovini dvadesetog veka, a usled sve veih potroakih navika kod omladine, stalnog razvoja novih informacionokomunikacionih tehnologija, zatim intenziviranja drutvenih odnosa sa sve veim stepenom meuzavisnosti i druge procese koji su, uslovno reeno, promenili onaj kapitalizam koji se razvijao od esnaestog veka, teoretiari su poeli da govore o

dosadno mi je

potroakom drutvu, postmodernom drutvu, globalnom selu, ili umreenom drutvu. Sa propalom privatizacijom, preuranjenim pokuajem uvoza liberalnog kapitalizma, i tek pokojom preostalom fabrikom koja proizvodi, a bez onog radnog etosa, nama preostaje jedino potroaki mentalitet koji odlikuje razvijena drutva Zapada. O vulgarnom umreavanju i fleksibilnou politikog, ekonomskog, verskog, medijskog, a na tetu kritike, ve je bilo (ne)dovoljno rei. Meutim, valja jo jednom videti kako se taj mentalitet realizuje u jednom novom
Foto

bezizlazu. Identitet koji se uruio u neprepoznavanju i nepripadanju Ja sam vernik bez crkve, graanin bez grada, ljubavnik bez ene, ritam bez bubnjara sutinski doarava distanciranost od modela identifikacije i gubljenja istog. Sve moemo da budemo, ali nam nedostaje izvor preko koga bismo legitimisali nau pripadnost, slobodu za neto. Nema objekta naih strasti, naih htenja, a ako nema njega, moemo jedino da ivimo po modelu odsustva, odstranjivanja, to nas stavlja u nezavidnu situaciju ne moemo nigde dokazati autentinost nae egzistencije,

pogledu na svet, gde vrednosti gube svaki izvor, gde nema modela, uzora, gde se identiteti kupuju, i gde na mesto angaovanosti vlada ravnodunost i apatija. Jecaji kojima odzvanjaju tekstovi Goribora, upotpunjeni brilijantnim blues-om, alju nam sliku kataklizmikog stanja duha, izmorenog naporima, pitanjima, planovima za neko maglovito bolje vreme. Sa najiskrenijim oseanjima, koji na eksplicitan nain dodiruju dubinu beznaa i teskobe, ovaj bend dvehiljaditih, na osobenom jeziku, govori o lutanju, bolu, stanju pomuene svesti, opijanju, novom pogledu na ivot,

ali moemo iveti bez iste. Relativnost svega, nepristajanje na konsenzus oko identifikacije, gubljenje vrednosti, neodreenost, gde je sasvim mogue da objekt otkriva nas ivim u stanu, ali sam na ulici, nisam narkoman, ali se drogiram, pijem, ali mogu i da ne pijem. Ko sam, ta sam, eto to sam. A to to jesmo, sasvim je irelevantno ako svet koji opaamo nema smisao, a jedino to vidimo je besciljno prelivanje najrazliitijih boja i oblika, od kojih nijedan ne pretenduje da bude njegova differentia specifica, onda je sasvim iluzorno traiti od nas da se identifikujemo i pronaemo u

naem delanju bilo kakav smisao. Pa i da elimo, nema objekta, nema drugog, nema neprijatelja, jedino nam preostaje da odgovaramo na tua pitanja, izgubljeni u moru kompromisa. Borei se sa teskobom vremena kojeg je sve manje, gde kazaljka gori, a sa kalendara otpadaju dani, mi ni ne stiemo da mislimo, da se realizujemo, da tumaimo svakodnevnu realnost, a za to nema ni potrebe, jer mozak, primajui obilje informacija kojima je izloen na delove se lomi mozak u brzoj hrani, prebrzo se vari. Vie ne moemo uskoiti u svet, da bismo ga onda i razumeli, odredili, nama je unapred data matematika shema ivljenja, i ta god uradili van propisanog puta, istine, samo emo nakoditi i sebi i njoj ustani, obuci se, dobro je, svuci se, udahni, prikljui se, kasno je, iskljui se, stani, saberi se, vreme je, pokreni se, izdahni, osloni se, mirno je, odmori se. Ako se usudimo i postavimo pitanje o valjanosti bilo kakvog zakljuivanja, odreivanja, zauzimanja strane, nuno emo odgovoriti sa nije da nije tako, a nije ni da nije. Nema ni dobra, ni zla oni zajedno jesu. Sve prolazi, svi smo rtve ovog procesa indiferencijacije, saznajne i moralne relativnosti, manjka vrednosti. Dijalektika nostalgija. Sa njihovom implozijom, uruila se i svaka ideja o osloboenju, a ekonomija opstaje bez bilo kakve ideologije, prelivajui se u svim izopaenim procesima globalnog kapitalizma. Nivo eksploatacije oveka je vei nego ikada radio sam za dnevnicu od tri i po evra, kod ovih domaih biznismena, e to je tek beda, kad te takav lopov opominje zbog nerada posebno u nas, gde je teko i pruiti ansu oveku da se realizuje kao radno bie. Katastrofina plejada zakona vrednosti, zakona trita, spekulacije, vlastite logike kapitala, izrabljivanja, gde svi ute i drhte, a otkazi se dele svakog dana. Preostaje nam jedino da se upustimo u nezainteresovano nedelanje, i izmoreni kaemo sebi neka hvala, neka hvala. Savremeni eksploata-

dosadno mi je

Foto

tori politike, ekonomske, verske birokrate poput indijske kaste bramana, obavijeni velom svetosti i apsolutnog znanja, guraju nas u onu veliku varnu nedodirljivih, izoptenika, kojima preostaju vazda najgori i najprljaviji poslovi. Postoji nain da se beznae, besmisao, patnja i udnja za nekim boljim i pravednijim sistemom reguliu, a to je upravo isezavanje, potiskivanje elje, a mi kao preobraenici moramo pitati sebe Dalaj-lama, da li me se sea? Za kraj ovog kratkog osvrta na poruku Goribora i njenu korelaciju sa onim to podrazumevam pod taoistikom etikom, moram sebi postaviti isto pitanje koje, na izvanredan nain postavlja St, frontmen ove grupe Iako mislim, moda to to mislim greim, da li ja stvarno neto traim, ili se malo ee ruim.

Vu vej

Tao koji se moe izraziti reima nije veiti Tao. On je nevidljiv, tajanstven, neartikulisan, bezoblian, neujan, ali ga ima u svim stvarima, svim pojavama Ako pokuamo da ga konvencijalnom upotrebom rei dotaknemo u njegovoj

neodreenosti, neuhvatljivosti, nai emo se u nezavidnoj situaciji on je svuda i u svemu, izvorite je sve realnosti, prirode i onoga to zovemo drutvom. Kao tvorac svega, on je neizdiferenciran, bezoblian, a kao stvaranje, tao ima bezbroj oblika i likova, od kojih su svi meuzavisni. Nijedan deo ne moe postojati, a da je u isto vreme odvojen od celine. Jednolino i umreeno mnotvo stvari. Tao je amoralan, nejasan, apsolutan, i ne zasniva se ni na kakvom pojedinanom stavu ta god rekli o nekoj pojavi je istinito, jer su sva miljenja deo jedinstvenog poretka. Njegovo kretanje odreuje ivote miliona, cikluse dana i noi, sree i nesree, rata i mira. Jedino to nama preostaje, kako bismo se pribliili totalitetu i, u krajnjoj instanci, povezali sa njim, jeste da usvojimo etiku aktivnog nedelanja vu vej. Time obezbeujemo sebi smirenost, lienost elje, strasti, i bilo kakve namere. Ako budemo prijemivi, spontani, pokorni i slabi, uspostaviemo harmoniju sa ritmom, obrascem sveg postojanja, sa strukturom, ime emo osigurati sebi spokojstvo i nepokolebljivi mir. Dalje, ukoliko ga posedujemo, moramo se postepeno oslobaati znanja ono je prepreka naoj novousvo-

jenoj slobodi i zrelosti i prepustiti se ustaljenom poretku, toku stvari. Preostaje nam da se upitamo koliko smo, zapravo, daleko od ovog ideala? Ako nismo, onda mora da smo postali slobodni. Ako smo postali slobodni, onda mora da smo se liili znanja i prepustili intuiciji. Kako emo onda znati da razlikujemo slobodu od neslobode? Sasvim je mogue da nam nedostaje ono crveno mastilo, iz poznate iekove ale o nemakom radniku u Sibiru*, kojim bismo artikulisali nau (ne) slobodu. Ili, objasnili tao? ari globalnog kapitalizma pretenzije na venost. Umnoavanje zarad opstanka. Nemogue je uperiti prstom u onoga ko vlada, ko odluuje i donosi odluke u ime svih nas mediji, politiari, svetenici, biznismeni, trite, kapital, MMF, Amerika, masoni, tvoje komije? Onaj ko najmanje vlada, najbolje vlada, uio je Lao Ce. ak i da imamo slobodu, ta bismo uradili sa njom? Usudili bismo se da, kao robovi sopstvenog identiteta, like-ujemo e Gevaru, Trockog, Maj 68., vodei se tom nadmenom i suludom (pre svega hrianskom, a kasnije mas-medijima intenziviranom) idejom da smo sami odgovorni za svoje ivote? Posle godina ratova, sankcija, razorenog drutva, krae izbora, izlazaka na ulice, bombardovanja, revolucije, spletkarenja, borbe za vlast, atentata, privatizacije, tranzicije, upotrebe boga bio nam je i potreban dok je bilo svega navedenog upotrebe oveka i ukidanja oba, ostaje nam jedino da se prepustimo ovom tajanstvenom i sve brem Putu, da ravnoduno meditiramo nad svekolikom patnjom, koju usput sreemo, i da zajedno sa inceniranim svetom otputujemo do one take inercije, gde e se prividi unititi u svojoj zasienosti. Do tada, imamo sve predispozicije za globalni kapitalizam, ak i vie od toga svojom namuenou i ravnodunou emo ga izjedati iznutra, ime moemo ubrzati njegovo propadanje. Ili eventualno nae!?

dosadno mi je

Pie: Stefan Aleksi

Ursula Le Gvin, Leva ruka tame:

Koliko destabilizacije moe da stane na vrh ciode
Iako se, ponekad i u svetskim okvirima, nauna fantastika smatra drugorazrednom knjievnou, ipak nije daleko od istine da u nipodatavanju ove vrste knjievnosti moda i prednjaimo. Od preozbiljnih ruskih dua, samoubilakih Hemingveja, zamiljenih Hesea, praznih flaa preljute rakije i/ili vodke i/ili viskija, da ne pominjem roditelje nacija i njihove romane-ustave, veliki deo zanimljive knjievnosti teko dolazi na red. Jedna od takvih spisateljica, nepravedno marginalizovanih, je i Ursula Le Gvin, danas ve ena u poodmaklim godinama, ali ena koja i dalje nastavlja da pie zapanjujuom energijom. Njena knjievnost zanimljiva je barem koliko i njen ivot, a videla je i vremena velike krize i Drugi svetski rat i hladni rat i burne ezdesete i neonske sedamdesete i lude osamdesete i (ne znamo jo kakve, jer, za nas su bile ratne) devedesete i ove poslednje.
1

Ursula Le Gvin

I ovo je veoma est trop kod Le Gvin, kao to je i est antropoloki trop. Planeta dobija ime po nekoj jako vanoj odlici; tako u njenom romanu Svet se kae uma naziv za svet koji je kompletno prekriven umom je uma. to se njenih stanovnika-humanoida tie, uma je svet. Planeta Zima se, dodue, Zimom naziva od strane izaslanika lige svetova, kao to kolonizatori esto plemenima daju sopstvene, mahom uvredljive nazive. 2 Liga svetova zahteva posebnu panju. Ona je temporalno decentralizovana jer njom vladaju fiziki zakoni, koji brzinu komunikacije i transporta ograniavaju na brzinu svetlosti. Svakoj informaciji je potrebno onoliko godina da doe do destinacije koliko je svetlosnih godina udanjena od poiljaoca, to su esto i vekovi. Pa ipak, ovaj imaginarni savez opstaje jer je voen principima i malobrojnim jednostavnim pravilima. Da li je ovo neka vrsta politike imaginacije nauno fantastinog ustavnog partiotizma, ostaje tema za razmiljenje i dalje angaovanje.

Njen rad, moda daleko vie nego neki drugi, potvruje, smatram, moju dugogodinju tezu da nauna fantastika bolje opisuje istorijski trenutak u kojem nastaje od bilo kakvog realistikog pristupa i da je nauna fantastika najbolji medij u kojem se neka kljuna pitanja istorijskog trenutka mogu razvui do logikog maksimuma. Njena dela obiluju antropolokim tropima, to nesumnjivo imamo zahvaliti njenoj porodinoj istoriji (njen otac je poznati ameriki antropolog Alfred Luis Kreber), plemenskim drutvima, za itaoce romana nerazumljivim obiajima, antropolozima ili izaslanicima koji imaju za cilj da razbiju kulturoloke barijere ili koji pokuavaju da prevladaju kulturoloki ok i slino. Roman leva ruka tame bavi se, meutim, jednim specifinim problemom. Ovaj roman je smeten na planetu koja se naziva Zima, jer na toj planeti dominira jedno godinje doba1, na kojoj izaslanik

lige svetova, temporalno i prostorno decentralizovane politike strukture pokuava da nagovori drutvo te planete, koje podsea na kasnu srednjovekovnu evropsku dravu, iako tehniki napredniju, da se toj trgovinsko-ideolokoj alijansi pridrui2. Bioloki specifino za stanovnike Zime, i ono to ini taku mentalnog zapleta, jeste to da oni nemaju pol. Tanije reeno, oni ciklino menjaju svoj pol u skladu sa kemerom, mesenim ciklusom, i dobijaju muki ili enski pol. Hormonske mesene varijacije dovode do toga da se jednom meseno javlja polni nagon i da tada Zimljani stupaju u seksualne odnose, i to sa nekim koji je u datom trenutku sa njima u seksualnom saglasju, dakle sa partnerom sa kojim su u nekoj vrsti sinusnog slaganja u okviru kojeg dobijaju kompatibilne oblike seksualnog nagona. Pored kompleksnog ifgretora, sistema ohoenja i politikog delovanja, ova osobina i konsekventna pitanja koja je Ursula

dosadno mi je

Le Gvin pokuala da postavi verovatno ine centralni motiv ovog romana i ono to je ovaj roman izdvojilo iz ostatka njene knjievnog dela.

Pol/rod

Razlikovanje pola i roda dodalo je jo jedno poglavlje na prastari sukob nature/nurture. Staviti jasnu i vrstu granicu izmeu biologije (pola), bioloke karakteristike i kulturolokih znaenja koja se toj biologiji (ovom ili onom polu) dodeljuju, i drutvenih uloga koje se tom rodu dodeljuju (rod), bila je uslov mogunosti velikog teorijskog pomaka koji se desio sredinom dvadesetog veka. Ovaj pomak omoguio je, uzgred, i drugi talas feminizma i njegove emancipatorske politike, jer je omoguio da se drutveni poloaj odvoji od biolokog pola. Tako niko vie nije mogao tvrditi da su ene, recimo, manje sposobne za ovo ili ono, ve se moralo poeti govoriti o mehanizmima koji tu nesposobnost u ene upisuju i sledstveno dre neke sfere javnog ivota enama nedostupnim. Epistemoloki pomak koji je ova distinkcija proizvela za feministike politike je oigledno ogroman. to se tie seksualnosti, pol/ rod distinkcija takoe je donela promene u nainima na koji su se pojmovi mislili. Odnos prema homoseksualizmu bio je, a u drutvima u razvoju kao to je nae i dalje je, uslovljen imaginarnom vezom izmeu pola i seksualnog ponaanja, preciznije reeno, elje. Mukarci su mukarci ne samo utoliko ukoliko imaju muke polne organe, ve i utoliko koliko ele seksualni odnos sa enama. To je definicija mukarca. Isto tako se definie i ena. Homoseksualci (ali i svi oni koji ove heteronormativne standarde ne ispunjavaju), tako ine konceptualnu, epistemoloku nevolju za razmiljanje i sistem definisanja, jer to su mukarci koji

nisu u potpunosti mukarci ili ene koje ne ispunjavaju kompletnu definiciju ene. Upravo zbog ovog intelektualnog napora, homoseksualizam je stavljen u neku vrstu nejasne liminalne pozicije, granine pojave, teke za razumevanje i, jednom reju, na neku vrstu margine. Znanje o homoseksualizmu esto je pokuavalo da tu pojavu objasni pripisujui joj neku utemeljenost, bioloku osnovu, genetsku varijaciju. Zanimljivo je, uzgred, da je i emancipacija homoseksualaca insistirala na biolokoj utemeljenosti: kao homoseksualci se raamo. A to je, paradoksalno, na korak od bolesti. Jedina razlika je ta sa genetikom raditi - tretirati je kao bolest ili specifinost. Ursulin roman iz 1969. godine precizno je definisao granicu znanja kategorije pola i roda u tom istorijskom trenutku. Iako je destabilizacija, za njeno poimanje, okotalih i petrifikovanih diskursa, jedan od ciljeva njene knjievnosti, ostaje da se razmotri do koje granice je ta destabilizacija u datom momentu bila mogua. Svakako, ona destabilizuje kategoriju pola. Pol u njenom romanu je promenljiv (ve je to dovoljna destabilizacija); vrlo je nejasno ta je on uopte, da li su to crte lica, polni organi, primarne i sekundarne polne odlike, elja, ili neto tree. Ako stanovnici Zime dobiju pol na neko vreme, da li ostatak vremena provedu potpuno bez pola? I da li tada nemaju ni rod, kulturno specifina znaenja i uloge vezane za jedan ili drugi pol? Nejasnost ovih kategorija, smatram, nije sluajna, naprotiv, direktni cilj im jeste da italake intelektualne kapacitete adekvatno angauju na ponovnom promiljanju kategorija koje su u vreme pisanja romana prihvatane nekritiki, poput aksioma. Dakle, moje pitanje je: da li je Ursula Le Gvin uspela da destabilizuje rod kao drugu stranu ove distinkcije i, moda od jo vee vanosti, da li je uspela da destabilizuje osovinu pol/rod.

Ono to je dvdesetak godina kasnije primetila Dudit Batler, bez koje je svaka savremena diskusija o kategorijama pola i roda besmislena, je da bivanje nekim polom stoji u (moda neesencijalnoj, ali ipak postojeoj) vezi sa bivanjem datim rodom (Batler, 2010.). To to je rod deesencijalizovan znanjem koje je distinkcija pol/rod proizvela i za koje je ova distinkcija napravila uslove mogunosti ne znai da je to postala neka slobodna kategorija, da se moemo probuditi i obui rod za danas (kao to to implicira naslovnica knjige Dermejn Grir [Germaine Greer], The Female Eunuch). Rod je i dalje ostala kompulsivna kategorija, postoji neka mo i snaga koja nas prisiljava da budemo neki (ne bilo koji!) rod: muka tela su pod pritiskom da postanu mukarci, a enska ene. Ipak, za ovakvu problematizaciju kategorija pola i roda, iz pozicije Ursule Le Gvin (U pitanju je kraj ezdesetih i to ikonika 1969. godina, doba koje je kljuno za ameriku istoriju dvedesetog veka: sputanje na mesec, Roling Thunder, Tet ofanziva, antiratni protesti, hipi pokret, spaljivanje poziva za regrutaciju, ubijanje studenata na univerzitetima; sve se ovo deavalo ili kulminiralo oko ili tano te 1969. godine), trebalo je saekati Fukoa, njegovu deesencijalizaciju moi, tela i seksualnosti i njegove dve metodologije. Za Ursulu Le Gvin, stanovnici Zime moraju promeniti (ili dobiti) sopstveni pol da bi promenili (ili dobili) rod. (Ne mogu se oteti utisku da sam, tokom itanja knjige, stanovnike Zime, iako ne-polne, ipak zamiljao kao mukarce, to moe biti veoma indikativno za na savremeni izraz logike, koju je svojevremeno iskazala Simon de Bovoar. Mukarac je default oblik ljudskosti, a ena, to je izuzetak, iskrivljenje, aberacija.) Imaginarnu taku slobode bivanja nekim polom, ili jednostavno slobode seksualnosti, Ursula je morala da postigne prizivajui i dalje osovinu pol-rod koja se svojevremeno,

dosadno mi je

a zapravo u isto vreme u kojem je roman nastao, doivljavala kao problematina i time je reprodukovala. Sloboda za Ursulu Le Gvin u ovom romanu nije samo slobodna, ona je i dalje utemeljena u biologiji i, samim tim, neslobodna od biologistike utemeljenosti. Ursula Le Gvin prieljkuje osloboenje, meutim, ono to ona eli da oslobodi je problematino utoliko ukoliko je produkt biologije. Dakle, iako eli destabilizaciju, i Ursula Le Gvin zavrava u, sutinski, biologizaciji kategorije koju pokuava da problematizuje, dakle, u kategoriji koju od poetka pokuava da izbegne. Isti problem progoni i psihoanalitiarski diskurs, iji je uslov mogunosti pomalo lakonska distinkcija unutranjosti i spoljanjosti i vrsta, postojana granica izmeu ta dva pojma. Modela psihe je mnogo, ali Frojdov je svakako najpoznatiji i on podrazumeva inherentni sukob izmeu unutranjosti (nagona, Ida) i spoljanjih drutvenih normi (Superega), sukob iz kojeg proizilazi linost pojedinca (Ego). Ovako postavljen model nuno je uslovio i

Omot za knjigu The Left Hand of Darkness

nove normativne modele oliene u imaginarnoj originalnoj (pravoj) seksualnosti i diversifikovanom politikom projektu naknadno nazvanom Seksualna revolucija. Kako kultura dri neku originalnu energiju i neku pravu seksualnost zarobljenom, onda tu seksualnost treba osloboditi, to psihoanalitiarski diskurs ini nezamenljivim kada je u pitanju projekat osloboenja. Problem je, meutim, nastao kada se doe do pitanja ta je to, zapravo, to treba da oslobodimo?, a svi mogui odgovori su bili normativni na isti nain na koji je normativan i, recimo, omrznuti viktorijanski model seksualnosti (Fuko, 2006.). Kako god okrenuli, neko je morao opisati to ta imamo osloboditi i onda to postaviti kao normativni model. Jo jedna nunost proistekla iz oslobodimo zarobljeno, kao i iz nuno normativne prirode ovog projekta, je i tenja za utemeljenou tog modela, jer, da bi bio dovoljno vrst i, ako elite, uverljiv, on je morao imati i patinu prediskurzivnosti. Otuda je projektu oslobaanja uvek previe blizu bila i biologizacija seksualnosti kao neupitno veoma jaka

10

strategija utemeljivanja. Iako Ursula Le Gvin zaista pripada generaciji koja trai neko radikalno novo oslobaanje i, iako u svojim delima radi na tome da se neke kljune take paradigme njenog vremena destabilizuju, u njenom radu takoe je vidljiv i konceptualni problem kada doe do granica pojmova o kojima pie. Leva ruka tame to moda najbolje pokazuje: ak i za nju, koja radi na tome da deesencijalizuje kategoriju pola i rodne uloge tako to e ih prikazati iz neoekivanih uglova i sa neoekivanim znaenjima i posledicama. Ali, utemeljenje koje je ona sama za sebe (i svoje itaoce) napravila, i koje je morala napraviti, pokazuje da su kategorije pola i roda i vrstoj epistemolokoj vezi, te da destabilizacija pola ne znai i destabilizaciju epistemoloke veze pola i roda. Trebalo bi se zamisliti i nad njenom potrebom da utemelji ono to, paradoksalno, eli da rastemelji. Pol je za rod u neku ruku neophodan: ako elimo da rod okarakteriemo kao promenljivu kategoriju, kulturni konstrukt koji se moe menjati ukoliko ne zadovoljava, onda je neophodno imati i neki pojam koji nije promenljiv: to je pol. Utoliko je utemeljenost pola ovom distinkcijom donekle i pojaana. Isto tako, Ursula Le Gvin mora prvo da iskoristi utemeljenost biologije da bi prikazala neutemeljenost rodnih i seksualnih uloga i da bi ih, na kraju krajeva, veoma plastino prikazala kao problematizovana polja i problematizovane kategorije. to se tie Ursule Le Gvin, istorijski pristup pokazuje granice pojmova pola i roda u datom trenutku i opisuje mentalni napor koji je bilo potrebno savlaivati (nekad uspeno a nekad neuspeno) da bi se destabilizovale neke problematine kategorije. Da li je Ursula Le Gvin u tome uspela, kao i u svakom knjievnom delu, potrebno je da prosudite sami, posle itanja knjige.

dosadno mi je

11

dosadno mi je

Pie: Ivana Vuji

Caught Up in a Dream

The beach at noon. Boy talking to his imaginary friends, Andrea and Ivan: It is very quiet here. It is noon. I`m under a vast rock that hides this particular place. This place is very simple, just gray-yellowish sand, gray-bluish sky, gray rockme, boy with a pale-green eyes that once were grass colored. I`m a boy in waiting. This scene was in color, at The Beginning. It was full of life, joy of red love expecting, seems forever, Her to appear. I`m a boy in waiting. Our every meeting was eruption of the divine spirits mergin. Spirit of flesh, and spirit of soul. The happiness of just one kiss remained. Quiet. She`s here. Andrea and Ivan, listening to the boys story slowly disappeared from the scene. ... The boy focused on the colors emerging from the sea.

12

dosadno mi je

Mermaid. She is approaching to the beach. Sun tangle with her long chestnut hair. She is in strong colors of green and blue, and one can hear soft aria hymn beneath the deep sea. Her eyes grow wider of new freedom rejoicing. As she comes near, her fins start to unfold the beautiful ways of her body, gently allowin the wind to caress pearl salt away. The boy is smiling. He is smiling at her, his sweet one, his only one, his powerful one, he is smiling as she`s coming to him, one more time. She wears a ruby in her belly, sign of her strong and delicate power. His forehead is marked with scar on the right side, sign of a fearless leader. They are standing in front of one another, hauntingly drinking each others eyes. The dream grew old, so their love became more simple and pure. No one wants to get out. No one wants to see the World behind this great rock. And, you know what? the boy suddenly started to talk with his friends We don`t even have to. And we chose not to. His friends once more disappeared. Her hair is pounding with his heart. The things bellow are changing the mermaid said -But, there will be many more meetings? the boy asked Ours shall never stop she smiled And what`s happening above? - Another war, I believe. I`m always caught up here, between the sand and the sea. Some newspapers are seldom thrown here, sometimes a man, or a girl walks by, tellin me whats new in the world. Sometimes I can hear radio music playin`. But, mostly, and thank God, nothing. What`s the word from the Sea? he asked. The Great Mother is changing the old rules for the new ones. Enough was the Dream world polluted and closed from the Reality, which is just one of many forms of Being. Mother said it is time for blooming, it is time for peace. Dream shall grow into a conscious mind of a woman and a man, with all its ancient power. And it shall start with this dream. Suddenly, the boy realized that the beach is yellow, anew. The sun blinds him with its unfolded color, and he is in color, too! How can this be so? the boy is amazed. The magic and love of The Great One is quick, love. This Dream is only the beginning of the big flowery feast. -Does it mean that you`ll stay now, with me? he hoped No, not now, but once, yes. Many more meetings are required for Awakening. This scene shall again culminate in colors of red and green and when we become strong again, together we will unite and go into the World. -But the boy suddenly realized you exist only in my head. And I have known you in mine she smiled have Faith, as you had for many meetings before: you`ll recognize me in the World. With a fin, or two less, but with a familiar smile. That`s why you`re always dreamin of me to know me well. God bless. The boy smiled, too as she fell asleep on his chest. It is always noon here. She softly turned into sand. It is always noon here. But he knew, he was sure, looking at blue-pearled sky, it was noon of a new Beginning.

Pria je nastala u okviru radionice Stories Untold, Ameriki kutak.

13

dosadno mi je

Pie: Miroljub S. stergaard

Danski esid rok (2)

Talasi promene
Upuujui svoj pogled prema obalama vedske, koje su se nazirale u daljini, stanovnik nekog od ivopisnih mesta na obali Oresunda ili putnik koji bi se, jednostavno, zatekao tamo tog drugog avgusta 1958. godine, video bi naizgled uobiajenu sliku brodova koji prolaze moreuzom na svom putu izmeu dva mora. Moreuz Oresund, poznat i kao jedan od tri danska prolaza izmeu Baltikog i Severnog mora, proglaen je za meunarodne vode Kopenhagenkom konvencijom, donetom 1857. godine. Za mnoge trgovce i putnike ova konvencija bila je od velikog znaaja jer je omoguavala utedu ukidanjem taksi na prolaz koje su do tada postojale i koje su inile gotovo osminu dravnih prihoda Danske. Novoj konvenciji obradovali su se i gradski trgovci iz Kopenhagena, koji su poeli da profitiraju od sve veeg prometa. Sto godina kasnije, Kopenhagenka konvencija i druge konvencije o meunarodnim vodama dobijaju jo jedno znaenje za stanovnike Danske znaenje koje na neobaveteni obalski posmatra verovatno ne bi mogao da uoi na prvi pogled. Drugog avgusta 1958. godine, u vodama Oresunda, svega nekoliko kilometara od obale, naizgled obian ribarski brod borio se sa jakim vetrom i talasima. Jedino to je plovilo izdvajalo od ostalih slinih objekata na vodi bili su povea radio antena i entuzijazam njegove posade. Tog dana, Peer Jansen, mladi srednjih dvadesetih godina iz Kopenhagena, i njegovi prijatelji plovili su sa misijom da stanovnicima Danske ponude neto novo i uzbudljivo piratski Radio Mercur poeo je sa emitovanjem! Stidljivim poecima onoga to e postati verovatno prvi komercijalni piratski radio u svetu prethodile su gotovo dve godine razraivanja i priprema. Danska je iz Drugog svetskog rata izala kao jedna od najbogatijih drava sveta i verovatno najbogatija drava u Evropi, posle vajcarske. Zemlja nije bila razruena ratom poput mnogih evropskih zemalja i nije bilo velike potrebe za obnovom. Istovremeno, dansko drutvo karakterisala je zatvorenost, okrenutost samom sebi i sopstvenoj tradiciji. Od mladih ljudi se oekivalo da potuju autoritete i postojee norme. Danska drava pratila je slinu matricu ponaanja i imala naglaenu ulogu u ivotima graana. Pored rastueg obima razliitih dravnih programa i podravljenosti odreenih aspekata privrede, monopol i direktive drave bile su konstanta i u kulturnom ivotu. Dva kanala danske nacionalne radio-televizije uivala su monopol na teritoriji zemlje. Stanice danskog dravnog radija emitovale su program uglavnom u skladu sa uvreenim pogledima na svet i nisu bile okrenute uvoenju novina niti promovisanju novih muzikih anrova koji su postajali sve popularniji u Americi i Velikoj Britaniji. Ipak, novi kulturni trendovi su nalazili put do mladih ljudi u Danskoj. Povremena prikazivanja najnovijih amerikih filmova, kao i gostovanja amerikih muziara bila su rado poseivana, a kada ih nije bilo, veliki broj mladih Danaca provodio je vreme pored svojih radio aparata pokuavajui da uhvati slab signal Radio Luksemburga, na kome su se mogle uti emisije i najnovija muzika na engleskom jeziku. Jedan od ovih mladih ljudi bio je i Peer Jansen. Dve godine pre nego to e zaploviti meunarodnim vodama na preureenom ribarskom brodu, Peer Jansen je boravio u poseti mediteranskim zemljama. Provodei izvesno vreme na obali Sredozemnog mora, imao je prilike da gleda amerike vojne brodove, meu kojima je bio i MV Doddrige sa koga se emitovao program Glasa Amerike, namenjen publici u zemljama Istone Evrope. Peer Jansen je doao na ideju spojiti program nalik onom sa Radio Luksemburga sa metodama amerike vojske i pruiti danskoj publici svakodnevan pristup novoj muzici i drugim kulturnim sadrajima. Vizija o Radiju Mercur bila je stvorena. Po povratku sa puta, Jansen poinje sa razradom planova. Obraa se roaku, studentu prava, za pomo u analizi meunarodnih

14

dosadno mi je

konvencija koje ureuju radio emitovanje i koje se bave meunarodnim vodama. Analizom dokumenata Peer Jansen i njegov roak shvatili su da postoji rupa u propisima, te da zakoni i konvencije nisu predvidele mogunost emitovanja radio signala iz meunarodnih voda. Za pomo u tehnikim stvarima Jansen se obratio oveku po imenu William Petersen, prijatelju svog prijatelja, radio entuzijaste. Petersen, inae majstor za bicikle, bio je takoe vet u pravljenju radio-odailjaa i prihvatio se posla pravljanja antene za novi radio. Projekat je zahtevao i veu koliinu novca: bilo je potrebno kupiti brod, opremiti ga, nai strunu posadu, zakupiti studio za snimanje materijala i orkestar koji e svirati dinglove. Peer Jansen se za finansijsku pomo obratio Ibu Fogu (Ib Fogh), biznismenu i rukovodiocu porodine fabrike escajga u kojoj je Jansen radio. Ib Fog se zainteresovao za ideju i prihvatio da postane suosniva novog radija. Entuzijastina grupa latila se posla. Ribarski brod je kupljen i preureen, nabavljena je oprema, a zakupljena je i vila u Kopenhagenu, koja je preureena u studio. Ideja je bila da se materijali nasnimavaju u studiju na kopnu i emituju sa broda. Ekipa Radija takoe je u tajnosti kontaktirala jedan od poznatijih danskih orkestara, koji je pristao da svira dinglove i muziku za Radio. Ugovoreno je i emitovanje reklama za nekoliko danskih kompanija. Posle godinu dana priprema, bili su spremni da zaplove. Ipak, poetak nije bio jednostavan. Prvo uspeno emitovanje, posle nekoliko neuspenih pokuaja, bilo je drugog avgusta 1958. godine. ak i tada, jak vetar je onemoguavao usmeravanje radiotalasa, tako da je isprekidani program Radija uspeo da dopre samo do malog broja slualaca. Poetni problemi nisu demotivisali posadu i, kako je vreme prolazilo, Radio je poeo da dopire do sve veeg broja.

Meutim, trokovi odravanja Radija i isplaivanja zarada ljudima koji su bili angaovani postajali su sve vei, a danske firme jo uvek nisu bile spremne da se reklamiraju na Radiju Mercur u dovoljnoj meri, pre svega zbog nemogunosti procene veliine publike i odrivosti projekta. Do zime, Radio je bio pred bankrotom. Plate su bile dovoljne da se zaposleni snau do sledee isplate, a prvo su ih dobijali zaposleni sa decom, dok su ostali raspodeljivali ono to bi preostalo. Ugovor sa izdavaima je prekinut, dok je orkestar napustio projekat zbog kanjenja plata. Organizatori su morali da trae finansijsku pomo. Pomo u novcu stigla je od strane male privatne banke, koju je vodio kontroverzni bankar Alex Brask Thomsen. Kredit je bio dovoljan da se Radio izvue iz finansijske krize i nastavi sa radom. Do avgusta 1959. godine, Radio je uspeo da vrati novac Tomsenu, posle ega je uspeno nastavio sa radom sve do leta 1962. godine, kada je danska vlada donela zakone koji su onemoguavali rad Radija Merkur, odnosno zaplene broda i opreme. Ubrzo po poetku emitovanja, Radio je postao poznat meu entuzijastima iz drugih zemalja. veanin Nils Eric Svensson je sa istog broda emitovao program za vedsku publiku u terminima kada nije bilo programa na Radiju Mercur. Njegov radio, pod nazivom Skaanes Radio Mercur, 1962. godine e promeniti naziv u Radio Syd, koji e u razliitim oblicima nastaviti da postoji do 2001. godine. U drugim delovima Evrope, velikim delom inspirisani uspehom Radija Mercur, entuzijasti zapoinju sline projekte. U Holandiji, uz pomo i savete pokretaa Radija Mercur, 1960. godine poinje sa radom VRON, koji e ubrzo promeniti naziv u Radio Veronica i svojim radom promeniti holandsku medijsku scenu u svojih 14 godina postojanja i nastaviti da je kreira kroz svoje kasnije oblike do

dananjih dana. U Velikoj Britaniji 1964. godine osniva se Radio Caroline, legendarni piratski radio koji i danas postoji u obliku satelitskog radija. Danska vlada je 1962. godine odluila da stane na put piratskim radio-stanicama, onemoguavajui njihov rad na kopnu. U avgustu 1962. godine, posle nekoliko dana ilegalnog emitovanja, danska policija je zaplenila brod. Radio Mercur bio je zatvoren. Zatvaranje, meutim, nije spreilo osnivae Radija da pruaju pomo slinim projektima u Evropi, koji e vremenom takoe imati neprilike sa lokalnim vlastima eljnih da zatite monopol i medije zadre pod kontrolom. Iako danska drava jo due vreme po zatvaranju Radija Mercur nee ukinuti monopol nacionalnog medijskog servisa, ve nekoliko meseci po zapleni broda, dravna radio-kompanija uvodi novu, treu stanicu, pod nazivom P3, koja e poeti sa putanjem popularne muzike i emisija nalik onima sa Radija Mercur. Nova stanica nastala je kao direktan odgovor na zahteve publike koji su doli do izraaja popularnou Radija Mercur. Radio Mercur je svojim radom doveo do uspostavljanja novog kulturnog toka, koji je u Dansku donosio novu muziku sa zapada i emisije kakve se do tada nisu mogle uti na ostalim programima u Danskoj. Ovaj relativno mali podvig grupe entuzijasta stvorio je put za sline poduhvate u ostatku Evrope. to se Danske tie, Radio Mercur ustalasao je dansku kulturnu i medijsku scenu, istovremeno stvarajui inspiraciju i prostor za nove drutvene i kulturne pokrete, ije e delovanje kulminirati, svima poznatih, kasnih ezdesetih godina dvadesetog veka. Vie o istoj temi, za one koji znaju danski: Pirater i teren, Henrik Nrgaard

15

dosadno mi je

16

dosadno mi je

Pie: Damir Urban

Saka u glavu, mrzim te i ubij pedera jednostavno nisu odgovori

U celosti prenosimo tekst koji je napisao muziar Damir Urban povodom neonacistikog divljanja na LGBT paradi odranoj u Splitu, juna tekue godine. Tekst objavljen 17.6.2011. godine i preuzet je sa www.jutarnji.hr. Mi smo, naalost, nacija odgojena na mrnji (pri tome ne mislim da druge nacije nemaju problema s time, ali me one trenutno ne zanimaju). Od malih nogu se maltretiraju make i psi na ulici, kidaju se krila muhama, pa onda malo odrastemo i mrzimo susjeda jer je po neemu drugaiji od nas, pa mrzimo debele, pa mrzimo mrave glupe anoreksiare, pa nas ue da mrzimo purgere ili Dinamo, ili da mrzimo Spliane ili da mrzimo komunjarske Rijeane ili da mrzimo dosadnu enu kad doemo doma, ili da mrzimo glupe pedere ili da mrzimo nevjernike ili da mrzimo vjernike, ili da na kraju mrzimo i sami sebe i da se dobro nalijemo pivom i udarimo prvoga do sebe... Ne znam to je tono razlog tome, ali u ivotu ima izbor. Ili mrzi ili voli. Ako odabere da mrzi, onda mrzi sve redom. Sve drugaije. Pretpostavljam da si pokuava nekako posloiti u glavi ovi su nai - njih ne, a ovo su oni drugi - njih da... Ali, vjerujte mi da je granica koja to dijeli vrlo mala, a ponekad je ak i nema. to se tie Gay pride-a, do ove godine nisam zapravo mislio o vanosti Pride-

Priredio: Mladen T. Milanovi

17

a. Odnosno, u mojoj glavi za time nije bilo potrebe ono, ja nemam nita protiv, ne mislim o ljudima u terminima on je gay, ovaj je hetero, ne biram prijatelje po rasi, vjeri, niti seksualnoj orijentaciji. Meni je Pride bio dogaaj u kojemu LGTB osobe izau na ulicu i bore se za svoja prava i na vrlo uobiajen nain (paradom, etnjom, javnim okupljanjem) ukazuju panju na svoje postojanje, na svoje probleme.. Nisam Pride doivljavao bitnim kao to ga doivljavam danas. Naprosto jer za mene u itavoj

dosadno mi je

prii ne postoje dvojbe. Neija spolna orjentacija mi je bitna tema u ivotu kao i tema o uzgoju velebitskog empresa (a pritom ne elim umanjiti realne probleme koje homoseksulane veze zbog heteroseksualne veine mogu imati ili imaju). Ali danas je drugaije. Kada sam vidio koliko mrnje ima u ljudima, koliko su se svi digli na noge, koliko ih to smeta, ak toliko da su spremni u navali svog suludog bijesa uprotrijebiti silu, pa ak i ubiti, imam veliku potrebu i nagon podrati i prikljuiti se toj paradi. Kako bih stao u obranu tolerancije, prava na drugaiji stav i razmiljanje, kako bih stao u zatitu manjine nad veinom. Ja nisam (klasini) vjernik, ali da sam ivio u doba Isusa, vjerujem da bih stao i u njegovu obranu kada ga je zaluena svjetina, puna mrnje i nerazumijevanja kamenovala, pljuvala, na kraju i razapela. Bojim se mogunosti, da bi mu se to isto dogodilo i danas. U Hrvatskoj. Stvarno mi nije jasna situacija u kojoj se nalazimo. Miljenja sam

da, ako je netko za sebe siguran kako nije homoseksualac tj. da je hetero, onda to ga tono smeta u tome to je netko drugi homoseksualac? ega se tono boji? to on tono mrzi? Zato ima poriv udariti pedera? Zato je uope zainteresiran za to pitanje? Zato se osjea ugroen? Zato ga jednostavno ne preskoi? Miljenja sam da treba podrati sve to nas ui toleranciji, ljubavi i prihvaanju, a osuditi sve to nas ui mrnji, netoleranciji i nasilju. Mislim da nam je potrebna edukacija po tom pitanju. aka u glavu, mrzim te i ubij pedera jednostavno nisu odgovori. Zbog toga ta pederska zastava. Kao podrka jedne straight osobe onima koji to nisu. Isto kao to smatram ispravnim podrati sve one ije e pravo na normalan ivot i dostojanstvo zbog toga to su na bilo koji nain drugaiji (zbog boje koe, frizure, teine, visine, vjeroispovjesti, miljenja...) danas-sutra biti moda dovedeni u pitanje.

Foto

Foto

18

dosadno mi je

19

dosadno mi je

Pie: Nata Kovaevi

Uloga Srpske pravoslavne crkve u kreiranju rata

Ne ide narodna drava dokle mac moe ici, nego mac sme ici samo do granica jedne narodne drave, to jest, otadbine.

Nikolaj Velimirovic, Nacionalizam Svetog Save

Kada je re o balkanskom prostoru, uvek je teko jasno razluiti ta je mit, a ta istina. Tako, i kada se razgovara o ratovima tokom devedesetih godina XX veka, teko je jasno imenovati glavnog krivca. Slobodan Miloevi jeste bio predvodnik nacionalizma, koji e, ubrzo po njegovom dolasku na vlast, zahvatiti itavo podruje Balkana, ali neko je morao i da mu pomogne u tome; tu na scenu stupa srpska intelektualna i crkvena elita, obrazovana u vidu srpskog trolatinog cveta. Prva latica materijalizovana je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, instituciji koja je pod svojim okriljem tokom 80-ih veinski objedinjavala intelektualnu desniarsku elitu. Veruje se da se ba u ovoj instituciji tokom 1981. godine i skovao plan za Veliku Srbiju. Koliko je Akademija svoju ulogu smatrala relevantnom za kulturno-politiki ivot, vidi se na osnovu produkta njihove elje da se stvori jedinstveni dokument koji bi se bazirao na aktuelnim politikim, ekonomskim, socijalnim, naunim i kulturnim problemima. Predsednitvo SANU je jednoglasno izrazilo podrku i formiran je Odbor koji bi ovo sproveo i u delo. Nedovreni dokument, odnosno Memorandum, Veernje novosti su objavile u septembru 1986. godine. Iako nikada nije zavren, IO Predsednitva SANU je isticao da je re o dokumentu od izuzetne vrednosti i da javnost treba da ga shvati kao svojevrstan nacionalni program za hod srpskog naroda u budunosti. Ono to je interesantno kada je re o Memorandumu jeste to to je na njegov nastanak najvie uticao niko drugi do jedan od najistaknutijih lanova SANU, Dobrica osi. Poznati pisac je, verovatno, najvie uticao i na formiranje ratne klime u Hrvatskoj; konstantno je bio u kontaktu i odravao je izuzetno dobre odnose sa Srbima iz Hrvatske, sve vreme imajui na umu politiku korist koji bi mogao izvui iz toga. ak je i finansijski sudelovao u formiranju kninskog i paljanskog jezgra; u Kninu, kao mestu od izuzetnog stratekog znaaja za obe strane, lociran je i garnizon Jugoslovenske narodne armije (JNA), koji je krajem 80-ih naoruavao Srbe iz Hrvatske, prosleujui oruje koje je lino Slobodan Miloevi slao. Sam Knin je i tokom rata zadrao relevantnost svog poloaja, budui da ga je srpska vojska vrsto drala pod svojom kontrolom kao uporitem svoje moi, svesna da na taj nain spreava prodor Hrvatske u junu Dalmaciju. Istaknutiji lanovi SANU su u septembru 1981. godine osnovali Srpski sabor, udruenje koje je prema njihovim izjavama trebalo da okupi srpske intelektualce, akademike, pesnike i druge, koji bi radili na reavanju srpskih problema. Iako je bio kratkog veka i nije uinio nita od posebnog znaaja, Srpski sabor je za sobom ipak ostavio neto veoma vano - izraene etnike karte koje su ocrtavale buduu srpsku dravu, predate Kongresu srpskih intelektualaca u Sarajevu, sedam dana pre poetka sukoba u Bosni i Hercegovini. Drugu laticu predstavlja Udruenje knjievnika Srbije, institucija u koju su, zahvaljujui obilju objavljenih lanaka i knjiga, dospeli 1986. godine i istaknuti lanovi Srpske Pravoslavne Crkve, kao i profesori Bogoslovskog fakulteta: Amfilohije Radovi, Irinej Bulovi i Atanasije Jevti. Upravo je SPC inila tu treu laticu izrazito desniarski nastrojenog srpskog trolatinog cveta. SPC je pre Titove smrti, odnosno od kraja Drugog svetskog rata, pa sve do poetka 80-ih, bila prilino marginalizovana na drutvenoj lestvici. Svestan moi komunistike vlasti, tadanji patrijarh srpski, German, vrio je pritisak na ostale zvaninike Crkve da se ne sukobljavaju sa vlau, a neki su ak toliko daleko ili da su i javno hvalili Titove zakone. Ali, nakon Titove smrti, Crkva je videla novu ansu za povratak na sociokulturnu scenu u dravi i smatrala je da joj je preanji status nasilno oduzet. Ljudi koji su najvie uticali na formiranje njenog novog statusa, bili su upravo gorepomenuti istaknuti

20

dosadno mi je

profesori Bogoslovskog fakulteta i lanovi UKS: Amfilohije, Irinej, Atanasije i Artemije Radosavljevi; zajedno su inili struju takozvanih justinovaca. Ovaj crkveni red dobio je ime po Justinu Popoviu, poznatom srpskom teologu i arhimandritu, koji je od komunistikih vlasti bio proteran u manastir elije, a koji je svojevremeno izjavio: On (evropski ovek) poto-poto hoe da ovlada prirodom, da je potini sebi; zato je i organizovao sistematski pohod na prirodu i taj pohod nazvao kulturom. Dakle, justinovci su, zapravo, inili onu nacionalistiku struju koja je zajednikom saradnjom sa UKS i SANU tokom 80-ih bila ta koja je imala izraziti uticaj na zaotravanje etnike netrpeljivosti na Balkanu, i to koristei se demagogijom i mitom o Velikoj Srbiji. Sam patrijarh je negodovao zbog justinovaca i njihovog dubokog meanja u politiku, ali oni su nastavljali sa svojim aktivnostima; i sam Vuk Drakovi ih je podravao, iako je za vreme komunista bio izraziti ateista. I ostali bivi komunisti su bili u uskoj poslovnoj vezi sa justinovcima, kao npr. Dobrica osi i Milan Komneni. Sve do prve polovine 90-ih najgrlatiji ovek iz SPC je bio je Atanasije Jevti, koji je zahvaljujui svojim ostraenim nastupima, priajui o ustakom genocidu nad Srbima, kao i problemu Srba na Kosovu, stekao dosta neprijatelja, ali i vatrenih oboavalaca. Upravo je Kosovo karta za kojom su oduvek posezali oni koji bi da izazovu u narodu fanatizam, kojim e posle lukavo (iz)manipulisati zarad svojih politikih ciljeva. Zbog Kosova e se i tadanja vlast i Crkva zdruiti, naravno, imajui u vidu zajedniki interes olien u ideji Velike Srbije. Meutim, kako je mitropolit Jovan, koji je upravljao Crkvom u periodu od 1989. do 1990. godine, izraavao veliku solidarnost sa vlau, ovaj period bi se mogao okarakterisati kao najharmoniniji na relaciji Crkva-vlast.

Ve 1990. godine radilo se na reafirmaciji stradanja Srba za vreme Drugog svetskog rata, i to kroz jaku medijsku kampanju: na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora od vlasti je zatraeno da se iz jama povade tela pobijenih da bi se dostojno sahranila. itave 1991. godine su irom Bosne i Hrvatske organizovana opela za te rtve. U iskopane jame sa kosturima sputali su se i Radovan Karadi, Nikola Koljevi, kao i srpski slikar, nacionalista i samoproklamovani vidovnjak, Mili od Mave, poznat po svojim govorima mrnje u kojima je Srbe veliao, a za ostale predviao apokalipsu. Inae, mitropolit Amfilohije mu je lino drao opelo. Ovo bio deli paljivo skovanog plana da se fokus javnosti smesti svuda sem na Srbiju: dakle, na Bosnu i Hrvatsku. SPC je bila upravo ta koja je aktivnim ueem u mobilisanju Srba pripremala teren za rat. Amfilohije je krajem 80-ih izjavljivao da je srpski narod dosta trpeo, i na taj nain je sve vie potpirivana la da e Srbi, ukoliko ostanu manjina, postati rtve genocida. Tokom 90-te godine Crkva se posebno isticala u javnosti: neki crkvenjaci su ak ili toliko daleko da su osnivali i stranke ( kao arko Gavrilovi, koji e 11 godina kasnije biti predvodnik huligan,a koji e maltretirati i brutalno prebiti neke od uesnika Parade ponosa). Ba sredinom iste godine se osniva i SPS, nakon ega Crkva menja svoj stav prema Miloeviu i na izborima otvorenu podrku prua SPO-u. Tada i u samoj SPC nastaje raskol, i na jednoj strani se nalaze justinovci, a na suprotnoj su crkvenjaci koji se protive meanju svojih lanova u politiku. itav sukob je zavren tako to je sazvano vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora gde je izabran novi patrijarh, Pavle. Ba malo nakon toga i Miloevi je stupio na vlast, na opte nezadovoljstvo Crkve. Kada je graanima ubrzo postalo jasno da je Miloevi ostao nepromenjeni komunista, zapoelo se sa protestima.

U maju 1991. godine na elo SPC su dospeli i sami justinovci: episkop Artemije Radosavljevi, episkop Atanasije Jevti, mitropolit Amfilohije i vladika Irinej Bulovi. Negde u to vreme i sam patrijarh uzima vie uea u politikoj retorici. U novembru 1991. godine na naslovnici Pravoslavlja objavljeno je pismo lordu Karingtonu, predsedniku Meunarodne mirovne konferencije o Jugoslaviji. Izmeu ostalog, u pismu se navodi sledee: Vreme je da se shvati da rtve genocida i njegovi negdanji, a moda i budui vinovnici ne mogu vie iveti zajedno. Iako to nije isticao javno, patrijarhove elje za teritorijama Republike Hrvatske bile su iste kao i eeljeve i Drakovieve. Sem toga, SPC je sasvim odgovarao Miloeviev plan za Hrvatsku i BiH zbog zajednike ideje koja je proimala njihovu ambiciju, a to je Velika Srbija. Zapravo, Crkva i Miloevi su se pomirili onoga trenutka kada je on odluio da naorua Srbe u Hrvatskoj. Nakon to je simulacija rata u Sloveniji iz stratekih razloga prekinuta, prelo se na Hrvatsku, koja je u tom trenutku predstavljala jedinog ozbiljnog protivnika Miloeviu. Da li je suluda ideja o mitskoj zemlji Velikoj Srbiji bila vredna decenije hladnokrvnog razaranja i ubijanja? Moramo se odupreti propagandi koja se i danas besramno plasira u vodeim medijima i truje generacije nanovo. LITERATURA: 1.Srpska elita , Zagorac , Beograd, 2001. 2.Mirko orevi, Srpska konzervativna misao , Zagorac , Beograd, 2003. 3.Milorad Tomani, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj , Medijska knjiara Krug , Beograd, 2001. 4.Kovanje antijugoslovenske zavere , Zagorac , Beograd, 2006. 5.Olga Popovi-Obradovi, Kakva ili kolika drava , Zagorac , Beograd, 2008.

21

dosadno mi je

Pie: Milan kobi

Gde je mesto za treceg?

- Licni doivljaj obrazaca nekih rasprava
Tekst pred vama nastao je kao mala primedba na jedan od naina na koji ljudi ostvaruju komunikaciju, a koji dovodi do okruenja sastavljenog od ljudi koji se jedni drugima preesto prikazuju kao potpuno suprotstavljeni, pretvarajui mnoge potencijalno duboke i bogate rasprave u kruno i jalovo ponavljanje uverenja. Ovo leto, to se mene tie, nije bilo kao dosadanja. Kao nikada pre suoavao sam svoje stavove sa tuim, dovodio u pitanja nae poglede na svet i beskonano dugo raspravljao o raznim optim i specifinim temama, stalno pokuavajui da razloim i situacije, ne bih li dobio jasan pregled onoga to se deava, kao i onoga to uesnici u raspravi izlau. U toku dugoasovnih rasprava, iscepkanih kroz nekoliko letnjih meseci, poeo je da mi se javlja jedan udan oseaj. Oseao sam da ne upravljam u potpunosti onim to govorim. Kao da je neka nevidljiva sila malo pomerala znaenja mojih rei i kao da se poigravala sa konstrukcijama mojih reenica. esto sam imao potrebu da iskaem stavove koje pre rasprave nisam oseao kao potpuno svoje. Oseao sam se kao da ta sila ima nameru da moje rei stavi na mesto koje im je, po njoj, pripadalo, a to je mesto ,,adekvatnog uesnika u raspravi, u potpunosti suprotstavljenog drugoj strani. Iako se intenzitet tog oseanja razlikovao od sluaja do sluaja, ono je, gotovo po pravilu, bilo efikasno: kako bi se neka rasprava istroila, ili kada bi se i dolo do naelnog zajednikog stava obeju strana, ostao bi mi neki oseaj da je sve to bilo krajnje jalovo i da se niko, u sutini, nee pomeriti sa svoje poetne pozicije kada doe do sledeeg povoda za suprotstavljanje miljenja (isto da ne bude zabune, u pitanju su situacije gde sueljavam stavove sa relativno ogranienim brojem ljudi, sa kojima sam u estom kontaktu, tako da esto o slinim temama i raspravljamo). Ta sila je uspeno postavila jednu stranu nasuprot druge, i usled toga onemoguila da utvrdimo take slaganja, ili ih barem prikazala kao nebitne i kratkotrajne. Takoe, ubrzo sam uvideo kod sebe jo jednu stvar: poetna pozicija ne postoji kao jasan i na poetku rasprave odreen stav: vie mi se ini da bi se to to nazivamo osnovnom, poetnom pozicijom, ili principom, izgradilo u toku nje same. Naravno, ti principi su iz rasprave u raspravu ostajali slini (barem na nekim planovima), ali, kako su se konkretni povodi za raspravu menjali, to su i u nekoj meri radili ti principi. Na kraju bi mi se nekako inilo da ono to je vanije od toga da li ljudi imaju konstantnu poetnu poziciju jeste da imaju skup odreenih stavova i namera koji e im omoguiti da valjano odigraju ulogu u raspravi za koju veruju da treba da je igraju (a to je najee uloga protivnika drugog uesnika u raspravi). Drugim reima reeno, sila na koju sam ranije referisao nas tera da se naim reima uklopimo u jedan model. Taj model podrazumeva raspravu dve protivnike (sic!) strane, koja, u manjoj ili veoj meri, lii na sukob. Ono to mi je omoguilo da tu silu spoznam jeste sumnja u to da taj model na odgovarajui nain opisuje stvarnost. Da se izrazim kolokvijalnim renikom, ,,nije realno da u raspravi uvek naletim na osobu sa dijametralno suprotnim stavovima. I tako stalno naleem na rasprave, polemike, koje redovno imaju ton prepucavanja, ija ideja vodilja nije da, na primer, svako sazna neto novo, ili da se doe do zajednikog stava. Cilj je da se dve strane sukobe, da, ukoliko je to mogue, jedna pobedi i da samom tom ,,pobedom ponizi drugu, nasukavi je na hridi sopstvenih stavova, tako zduno zastupanih do pred ,,poraz. Ukoliko rasprava dobije na ikakvom publicitetu (bilo u javnosti, bilo u grupi ljudi unutar koje je do rasprave dolo), zanimljivo je posmatrati i ponaanje publike, ali po tom pitanju neu ovako unapred iznositi nikakve postavke, ve u prei na razmatranje dva konkretna sluaja. Oba su se desila na internetu: jedan na portalu enovine, drugi na portalu Peanik. U prvoj raspravi su uestvovali moj

22

dosadno mi je

prijatelj Ivan Grahek i urednik enovina, Petar Lukovi, a u drugoj reiser Stevan Filipovi i Rastislav Dini, uz naknadno javljanje istoriara Srana Miloevia. Njegovo javljanje je za mene razreilo tu polemiku i on je adekvatno postavio strane u raspravi i ispratio njen tok, ali je simptomatino to to je uopte bio potreban on kao trei.
Primer I: Ivan Grahek vs Petar Lukovi

Na osnovu linog poznavanja I.G. i javnog angamana Petra Lukovia, za njih dvojicu bih mirno mogao rei da, iako se ne poznaju, dele najvei broj stavova o velikim temama koje mue dananjeg intelektualno angaovanog oveka. tavie, I.G. je redovan i posveen italac sajta koji ureuje P.L., a njihova kratka rasprava o liku i delu Vedrane Rudan, hrvatske spisateljice, bio je jedan od najitanijih i najkomentarisanijih tekstova na dotinom sajtu u poslednje vreme. Grahek je poslao e-mail relativno mirnog tona, u kome je pokuao da odbrani lik i delo Vedrane Rudan. Pritom je istakao svoje razoaranje i uenje postojanjem takvog sadraja na sajtu e-novina. Ali onda je usledio obrt, gde je Grahek doiveo da bude poreen, u neku ruku moda i poistoveen, sa Ratkom Mladiem. Ako mi verujete na

re kada kaem da je Grahek udaljen od Mladia po stavovima najvie to je mogue, lake e vam biti da uvidite da je u pitanju bila Lukovieva projekcija, konstrukcija Grahekovog lika u svrhu lakeg opljuvavanja i adekvatne binarizovacije rasprave. Tu se negde ispostavlja da je ova kratka razmena mejlova (koja se, barem za javnost, zavrila na albi i odgovoru na albu) vie bila mali ou nego ozbiljna rasprava. ini mi se da je tome dobrim delom doprinelo upravo izistinsko oslanjanje na obrazac o kome sam pisao ranije u tekstu. Primer II: (Stevan Filipovi vs Rastislav Dini) + Sran Miloevi Link Link Link Link 1 2 3 4

Ova polemika se na slian nain razvijala. Prvo je S.F. izneo svoje kritie stavove o Islamu u otrom tonu. Potom je R.D. suzio Filipovievu religiofobiju na islamofobiju, i onda po njoj opalio kritiku, koja se oslonila na neku nevidljivu pretpostavku da je Filipoviu Islam po sebi problem, a ne Islam kao religija. S.F. je pruio otpor svoenju na ulogu u raspravi (logino, s obzirom na njegovo autorstvo prvog teksta), ali najlepi

23

trenutak je bio kada se na kraju ukljuio i Sran Miloevi, koji je ispratio tekstove i uspostavio liniju koja je tekla od sporne take do sporne take, razreavajui niz malih nesporazuma. On je bio taj trei iz naslova ovog teksta. On kao trei, mogao je da poslui i etvrti, i peti i n-ti glas, to bi binarnu opoziciju uinilo bespotrebnom (ukoliko taj glas nije tu da bi se svrstao u neki od dotad uoblinih tabora). ini mi se da se ovakvo konstruisanje repertoara uloga u raspravi kao protivnika sa dijametralno suprotnim stavovima moe povezati sa antropolokom tezom o konstrukcijama identiteta, prvenstveno etnikih, koji poivaju na razlici ,,mene/nas od ,,njega/ nje/njih. Ne samo to poivaju, ve se tvrdi da se identitet konstruie prvenstveno preko toga ta ili ko neko nije, a ne toga ta neko jeste. To se moda i jasnije vidi u sluaju rasprava, koje u nekom trenutku, u prvom tekstu ili reakciji ponu da se zasnivaju na tome koje stavove ne zastupamo, i koji se onda pripisuju oponentu. Prvi tekst moe nastati kao odgovor nekom zamiljenom oponentu, kao napad u svrhu iskazivanja vlastite pozicije, a reakcija na taj tekst gotovo se po pravilu slui projektovanjem osobina na lik autora prvog teksta i njegovo delo, ne uspevajui da izbegne obrazac dihotomizacije uesnika u raspravi. To je posledica same ideje zauzimanja pozicija, koja onda zahteva graenje privremenog identiteta, koje se gradi po ve opisanom modelu. Slino je i u neformalnim raspravama; onaj koji prvi formulie stav moe lako poi, a u toku rasprave jo lake skrenuti na put konstrukcije svog oponenta koji se onda prima ili ne prima na tu igru. U toku rasprave se grade privremeni identiteti koje ljudi tee da ouvaju bez obzira na to koliko to nosilo projektovanja, neosnovanih uoptavanja i manjka volje za razumevanjem.

dosadno mi je

24

dosadno mi je

krip kolektiv

Mali prilog hronologiji politiantskog mazanja ociju i sinekuratva u Srbalja

Primanja i imovina Duana Bajatovia:

TAM 110 - WTF!?!?

25

dosadno mi je

,,Odbrana Kosova postala ,,odbrana Severnog Kosova.

Tadiev intenzitet:

Later that day...

26

dosadno mi je

Pie: Dejan Matlak

Viski
Viski. Nasmejala se. Saekala je njegovu reakciju. Plaila se da e pomisliti da ima problema i da zato pije tako rano. Saekala je njegovu reakciju hladnog lica, sa strepnjom. Imao je leptir manu i iroki osmeh. Bio je mlai od nje. Zapravo, samo je nagaala, bio je deaki zgodan sa nestanim pogledom, koji je isijavao plavilom. Zbog ega je mogla samo da nagaa njegove godine, nije htela ni da zna. Kada ju je pogledao znala je ono najbitnije, proela ju je jeza njegove harizme i momentalno je vrisnula u sebi, kao to i obino uradi. Samo je pratila svoja oseanja, oseanja koja su uvek bila intenzivna i ponekad nesnosna. esto je oseala kajanje zbog svojih odluka, ali nikada previe. ivot joj je bio idealan po standardima ljudi koji je okruuju. Ipak, njoj je uvek neto falilo. Nikada nije znala da opie ta, samo je znala da, kada dobije uzbuenje poput ovog, mora da ga sledi. Molim vas!, dodala je utivo. Zabacila je dugu smeu kosu, koju su proimali neni pramenovi boje meda. Pokazala mu je glatak vrat, na kojem su se ocrtavale ile i na kojima se video njen ubrzani otkucaj srca. Njemu je ovo bilo izuzetno zabavno, navikao je na ovakav tretman od ena. Znao je koju mo poseduje svojim izgledom, znao je kako da je iskoristi da dobije zadovoljstvo. Slabo je govorio, nije voleo da kvari momenat reima, samo se osmehivao i bacao ini svojim pokretima. Imao je crnu kosu, videla je svoje ruke u njoj, videla je kako ga neno upa. Morala je da suzdrava svoje reakcije na misli. Osmeh su mu krasili izraeni onjaci. Oi su sijale od plavila, kao da gledate u more. Videla je samo sebe u tim oima; jo jedan njegov dar. Kada pogleda, imate oseaj da samo vas gleda, da samo o vama misli i da ste vas dvoje jedini na svetu. Ubijao je pogledom, a ona je pala im je sela za taj ank. Koa mu je sijala, bila je tamnija, a svaki mii se iscrtavao. Svaki pokret njegove ruke, od podizanja flae do sipanja, iscrtavao je novi mii; kao da je bio presvuen svilom. Ona je samo zamiljala te ruke na sebi i nije mogla da suzdri dah. Zaboravila je u ovom momentu zbog ega je dola tako rano u bar da popije viski. Dodao joj je au i okrenuo se, radio je sve, samo joj nije posveivao panju. Bacio je udicu, a ona je i pre toga bila upecana. Ona nije mogla da suzbije pogled i, dok nije gledao, hranila je oi njegovim telom. Htela je sebe da lupi, jer nije uspevala da se suzdri. Imala je oseaj da e poeti da vriti u jednom momentu. Brzo je nategla au i naglo je spustila na ank. Okrenuo se jer je uo kako se staklo razbilo. Pogledao ju je i nasmejao se, pakosno. Ona je stajala sa ispruenim dlanom, na kojem je bilo stakla i malo krvi. Sram je bio toliki da je htela da propadne u zemlju i nestane, da se razgradi i bude prva materija koja e samo nestati. Zacrvenela se. Njene jabuice su sijale, a pogled joj je bio uplaen i zbunjen. Mislila je da je sada sve pokvarila. Zato sam kreten?! Imam trideset godina, a ponaam se kao glupi adolescent. Kao da nikada nisam videla muko. Dok su misli vritale po njenoj glavi on je prilazio. to je bivao blii, misli su postajale sve bunije i bunije. Nije vie znala da li govori ili su to glasovi u njenoj glavi. Uhvatio je za ruku i uperio je pogled ka njenim uplaenim oima. Imala je suzu u oku. Obuzdala je gorui um i samo je gledala u njega. Hoe da oistimo ovu ranu? Prevrtao je aku da vidi da li ima dubljih rana. Imam gaze i zavoj u skladitu, mogu ovo da oistim dok ne ode kod doktora. Oglupela je od njegovog glasa, bio je dubok i ravan, neno je oterao pistanje u njenim uima. Nije vie htela da okleva, aa je bila opravdanje da ga skloni od drugih ljudi i da pone ona njega da lomi. Da, molim te, bilo ta da stavim na ovo, malo me pee. Rekla je uzbueno sa nestrpljivim jecajem. Siktala je kao da je pee, a zapravo nije osetila bol. Neno joj je spustio ruku i izaao iz anka. Kada je ugledala njegov hod, pokrete ruku i telo u pokretu pomislila je da sanja. Doao je do nje. Sada ih nita nije razdvajalo. Polako se spustila sa stolice. Imala je neverovatne noge. Gledao je napred, ali, svakog momenta kada su mu oi to doputale i kada bi pamenje preuzelo kontrolu nad njegovim nogama, on je posma-

27

dosadno mi je

trao njene noge. Bile su bronzane, ne od sunca ili sprava ili preparata, ve prirodno bronzane. Struk je bio toliko uzan da je video sebe kako je lomi u struku svojim rukama. Ona je osetila njegov dodir kao toplotni udar. Ruke su mu bile vrele i teke. Pokuala je sebe da odgovori od odlaska u magacin, moralisala je, ali je uzbuenje bilo toliko da je zaboravila na verenika. Varao je i on mene. Sigurna sam u to. Pravdala je svoju strast. Nije mogao a da ne zagleda u njen dekolte, a cela situacija mu se inila preteranom. Pratio je svaki njen korak, ali mu je spontanost bila suvie oigledna i neinteresantna. Mrzeo je ponekad to toliko voli seks, mrzeo je sebe jer je lep, a jo vie je mrzeo ljude koji su oekivali da uti i radi ono o emu oni mataju. Mogao je sve da ih mrzi, ali to bi bilo licemerno jer je on radio ono to su od njega zahtevali. Igrao je ulogu koju su mu drugi dali, ulogu koju je sam izgradio i mrzeo. Kada je zatvorio vrata od magacina, pokazao joj je na stolicu. Magacin je bio ispunjen metalnim policama na kojima su leale boce. Jedini izvor svetlosti bio je mali prozor koji je stajao iznad stola, proputao je lenje ,prainom prekrivene, zrake sunca. Na stolu je bila plava kutija sa crvenim krstom. Otiao je po pribor, a ona je sela na pola zraka, tako da su joj se samo noge videle, a lice se ocrtavalo u priguenoj svetlosti. Kleknuo je pored nje, a ona se nagnula da vidi ta e da radi. Sada joj je polovina lica sijala. Nakrivio joj je ruku i polio je alkoholom. Siknula je. Neno je je hladio ranu svojim dahom. Bol je prestao u momentu. Dah iz njegovih usta je bio sladak. Prestala je da gleda u ruku i usmerila je svu panju na njega. On je jo bio posveen ruci, dok nije shvatio da ga ona jede pogledom. Kada je podigao glavu, video je njene poluotvorene usne, koje su se crvenile na suncu. Bile su male i izraene, poljubio ih je. Njegove usne su bile tople i kao medom punjene. Kada je poljubio, proela ju je neverovatna jeza. Kao da je doivljavala orgazam u elucu. Uzela je njegovu ruku i stavila je na svoju butinu. Koa joj je bila meka i svilena. Nije morao da pokree ruku, sama je klizila. Osetio je pokrete u gaama, ali nikakvo uzbuenje; nikakvu vatru u grudima ili orgazam u elucu, samo hladnu erekciju. Kako je rukom prilazio njenim gaama, sve je bilo toplije i toplije, a ona je sve vie dahtala. Njegov jedan pokret ruke preplavio ju je emocijama koje nikada ranije nije doivela. Samo je pomislila koliko joj je verenik lo, kada ovo dete prstima izaziva ovakvo uzbuenje. Video je da je ima, da moe sve. Bilo mu je smeno i neprijatno njeno dahtanje, ali je nastavio da je miluje i ljubi, sve dok nije stigao do mokrih gaa. Znao je tano koliko ga eli. Polako je preao prstima preko gaa, a onda ih je svukao. ipka. Klie, pomislio je. Polako je stavljao prste u nju, ona je sedela i nije umela da se pokrene. Sada je gledao u nju, direktno u oi, dok je neno ulazio i izlazio. Gledao je njene reakcije, posmatrao je njenu kou. Hteo je da vidi ta joj prija. itao je njeno telo. Crtao je po nemoj karti, a ona je htela da ga oseti. Bila je nestrpljiva i poinjala je da se gri, a on joj je dao ono to je elela. Poigravao se sa njom i smejao se zlobno dok ju je izluivao dodirima. Ona ga je gurnula na pod i skoila je na njega kao predator na rtvu. Kako je pao, nasmejao se. Videla je koliko su mu farmerke postale tesnije i ubijala ju je elja da mu skine gae i da sedne na njega. Lupila je sebe po butini koja se na momenat zgrila. Nespretno ga je otkopala, kao da prvi put svlai lic. Zavukla je ruku pod koulju i osetila svaku ploicu pod rukama. Sada je ona preuzela kontrolu, ali je bila toliko hitra, da on nita nije osetio, samo kratke nadraaje na rasutim delovima tela. Kada je stavila ruku u njegove gae i osetila toplotu, vene i golemost, nasmejala se i momentalno svukla farmerke i gae. Nije se trudila oko koulje, a svoju haljinu je samo podigla dovoljno da joj ne smeta. Sela je na njega i poela je da se pomera, da skae. Htela je sve od jednom, a on je samo leao i ekao. Nije mogla da se zaustavi, stenjala je, uzimala mu je ruku i grizla prste. Gledala je u njega omamljeno i zadovoljno i mogla je da vidi njegov nesretni pogled, ali, ignorisala je svaku emociju i gutala njegovu snagu svakim skokom. Sve dok nije poela da se gri, pala je na njega i on joj je stavio ruku na usta dok se nije umirila. On nita nije osetio. Erekcija mu je bila slaba na kraju, nije pulsirao kao to ume. Kao da je bio odseen od struka na dole. Ustala je, pokupila gae i, dok ih je oblaila, videla je kako on navlai farmerke preko erekcije. ekaj! Prila mu je i stavila ruku u gae. Moram nazad u ank, ef e biti ljut, a ne smem da izgubim ovaj posao. Pogledala je u njega i bio je toliko sladak da je htela da ga povue za obraze. Nasmeila se i izala je napolje. Ostao je sam da se zakopa i skloni stolicu i zavoje koje je bespotrebno otvorio. Nije umeo sebi da objasni tu koliinu anksioznosti. Samo se nadao da e da prestane to pre. Sramio se, ali nije ni sam znao zbog ega. Vie se sramio zbog nje. Kada je izaao napolje, ona je izlazila iz toaleta. Uao je u ank, obrisao je mesto na kojem je ona razbila au i pokupio staklo. Sela je i nasmejala se. Mislim da e mi ruka biti u redu sada. Pogledala je u njega, a on je izbegavao da gleda u nju. Nekako mu je bilo lake da je ne gleda, nije oseao toliki sram. Studira?, pravila se da je zainteresovana. Zapravo ju je samo interesovalo koliko ima godina. Znao je da to pitanje nije ni bitno, znao je da e zaboraviti i ako kae ta studira. Samo je klimnuo glavom. Trea sam godina. Klimala je glavom dok je on govorio, a i nakon toga. Nije ga sluala. Traila je papir. Zapisala je broj. Stavila ga je ispred njega. Izvini, moram da idem, ali moemo ovaj razgovor da nastavimo. Nazovi me kada ti se bude prialo. Samo se nakezila. Ostavila je mnogo vie novca nego to je bilo potrebno. Ustala je i krenula ka vratima. ula je zvuk svojih cipela koji joj je davao dodatnu snagu. Stavila je kez na usta i divila se svome ivotu. Oseala se jakom. On je gledao u papir sa brojem, zguvao ga i nije mogao da obuzda suzu. Proela ga je tuga i osetio je kajanje u grudima i kamen u elucu.

28

dosadno mi je

Impresum: Izdava: Omladinski odbor za obrazovanje, Vojvode Hrvoja 17, 11000 Beograd Za izdavaa: Naim Leo Beiri Glavni i odgovorni urednik: Milan kobi milan.skobic@ooo.org.rs Izvrni urednik: Ognjen Kojani

Redakcija: Stefan Aleksi, Stefan Beria, Petar ekerevac, Nata Kovaevi, Dejan Matlak, Mladen Milanovi, Ivana Vuji Saradnice/i: Marjan Bioanin, Milica Drakuli, Ana Jakimska, Korektor: Nikola ivkovi Design & dtp: Dane Popovi

Naslovna strana: OOO tampa: Online izdanje Kontakt: skrip@ooo.org.rs

asopis krip je neprofitno izdanje koje se distribuira besplatno. Tekstovi i stavovi objavljeni u ovoj publikaciji vlasnitvo su autora i ni na koji nain ne mogu odraavati zvanine stavove Omladinskog odbora za obrazovanje. Redakcija se izvinjava nepotpisanim autorima u prolom broju: Nenadu Marinkoviu za prvi deo teksta Tao u Srba i duh globalnog kapitalizma, Nikolini Nolevskoj za tekst (??) , Stefanu Aleksiu za tekst Lustracija i lustracija u Srbiji.