Uvod U Evropskoj uniji doneto je pet direktiva radi usaglaavanja propisa drava lanica u oblasti osiguranja od odgovornosti automobilista.

Prve tri direktive omoguile su nesmetan saobraaj izmeu drava lanica Evropske unije i uspostavljanje jedinstvenog evropskog trita. One su doprinele da u Evropskoj uniji bude uspostavljen sistem osiguranja koji obezbeuje rtvama saobraajnih nezgoda osiguravajue pokrie koje se ne razlikuje u veoj meri od drave do drave. Tom usaglaavanju doprineo je i Evropski sud pravde, koji je svojim tumaenjem pravila sadranim u direktivama obezbedio njihovu primenu koja odgovara ciljevima zbog kojih su donete. Direktive su uklonile graninu kontrolu osiguranja i uvele mehanizam obeteenja rtava saobraajnih nezgoda od inostranih vozila. To je postignuto preko mree nacionalnih biroa u okviru sistema zelene karte, koji omoguava rtvama saobraajnih nezgoda u kojima uestvuju strana vozila da zahtev za naknadu tete podnesu subjektu sa seditem u domaoj zemlji, ime je njihov poloaj izjednaen sa poloajem lica koja su tetu pretrpela od domaih vozila. etvrta direktiva je doprinela zaokruivanju sistema obaveznog osiguranja automobilista ustanovljenjem mehanizma brzog reavanja zahteva za naknadu teta koje nastanu izvan mesta boravita oteenih lica. Peta direktiva je dala reenja za neka praktina pitanja, ime je doprinela poboljanju funkcionisanja jedinstvenog evropskog trita. 1. Prva direktiva (1972) 1.1 Svrha Cilj Prve direktive i usaglaavanju propisa u oblasti obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila bio je, pre svega, ukidanje kontrole zelene karte, koja bila oigledno prepreka za odvijanje meunarodnog saobraaja i uvoenje obaveznog osiguranja od odgovornosti za tete iz saobraajnih nezgoda 1.2 Sadrina 1.2.1 Ukidanje kontrole osiguranja Direktiva predvia da drave lanice treba da se uzdre od kontrole osiguranja za vozila koja dolaze iz druge drave lanice. Za vozila iz treih zemalja ostala je kontrola zelene karte, pri emu je ta kontrola izostajala ako je nacionalni biro tree zemlje sa nacionalnim biroom drave lanice zakljuio dpunski sporazum o ukidanju kontrole. Za vozilo iz tree zemlje koje nije lanica sistema meunarodne karte osiguranja moralo je da

zakljui osiguranje na granici (granino osiguranje). Ukidanjem kontrole osiguranja izmeu drava lanica dokaz pretpostavljenog osiguranaj odgovornosti za vozilo iz drave lanice na podruju svih zemalja lanica jeste registarska oznaka vozila. Da bi cilj direktive mogao da se ostvari, etrnaest zemalja lanica zakljuilo je sporazum koji je garantovao naknadu teta koje vozilo iz jedne drave lanice prouzrokuje u drugoj dravi lanici od strane tela (nacionalni biro) koje obrauej i isplauje nacionalne tete. Pretpostavka za funkcionisanje dopunskih sporazuma jeste postojanje osiguranja za svako vozilo koje je stacionirano u dravi lanici na osnovu jedne polise koja vai na celom podruju Zajednice. Drave lanice ne mogu da sprovode kontrolu osiguranja graanske odgovornosti za vozila koja su registrovana u drugoj dravi lanici. Takoe ne mogu da kontroliu postojanje ovog osiguranja kada je vozilo koje dolazi iz druge drave lanice registrovano u nekoj treoj dravi jer je drava lanica u koju je vozilo prvo ulo duna da sprovede kontrolu. Ako je vozilo ulo na podruje EEZ u jednoj dravi, kontrola osiguranja druge drave moe da kontrolie da li je za vozilo zakljueno osiguranje samo sporadino. 1.2.2 Obaveza uvoenja osiguranja od odgovornosti automobilista

Da bi sistem meunarodnog osiguranja na osnovu dopunskih sporazuma nacionalnih biroa o ukidanju kontrole zelene karte kao dokata o zakljuenom osiguranju drava lanica mogao da dejstvuje i kada je inostrano vozilo neosigurano, neophodno je bilo uvoenje obaveznog osiguranja automobilske odgovornosti u svim dravama lanicama. Obavezno osiguranje prua osiguravajue pokrie prema propisima drave lanice u kojoj je saobraajna nezgoda nastala. Drava lanica moe da izuzme neka lica od obaveze zakljuenja osiguranja, ali je o tome duna da obavesti ostale drave lanice i Komisiju EEZ. Takoe je duna da odredi organizaciju koja e da nakndai tete od vozila iji vlasnici nisu duni da zakljue osiguranje. Ako se obaveza da se zakljui osiguranje ne primenjuje na odreene tipove vozila ili odreena vozila sa posebnim tablicama, drava lanica koja je u svom zakonodavstvu predvidela ovakve izuzetke duna je da napravi spisak izuzetih vozila i da ga dostavi drugim dravama lanicama i Komisiji EEZ. Drave lanice imaju pravo da kontroliu da li imalac ovakvog vozila prilikom ulaska na njihovu teritoriju ima valjanu zelenu kartu, odnosno da li je zakljuio granino osiguranje. Sve drave lanice su uskladile svoje propise sa pravilima iz direktive i postupile po odlukama Komisije EEZ koje su se odnosile na ukidanje kontrole zelene karte za vozila iz drava koje su naknadno postale lanice EEZ, kao i treih drava koje su potpisale dopunske sporazume sa

dravama lanicama ili koje su potpisale multilateralni sporazum o ukidanju kontrole zelene karte. 1.2.3 Obaveza osiguranja teta na licima

Direktiva zahteva od drava lanica da utvrde obavezu vlasnika motornih vozila da zakljue osiguranje od graanske odgovornost i za tete usled smrti ili povrede tela koje nastanu od motornih vozila koja su redovno stacionirana na njihovoj teritoriji. Smatralo se da obavezno osiguranje treba da pokrije tete koje vie pogaaju oteena lica, a to su svakako tete usled smrti, povrede tela ili zdravlja. tete na samom motornom vozilu druge tete na stvarima mogle su da se osiguraju dobrovoljno. Praksa je, meutim pokazala da da je obavezno osiguranje koje pokriva samo tete na licima defektno kako zbog nedovoljne imovinske zatite samih osiguranika tako i oteenih lica, jer nisu mogli po osnovu osiguranja da naknade tete na vozilu i druge tete na stvarima kada odgovorno lice nije zakljuilo dobrovoljno osiguranje od graanske odgovornosti, to nije bio redak sluaj, naroito u nekim dravama lanicama. Osim toga, tete na stvarima po pravilu su nastajale zajedno sa tetama na licima i njihovo iskljuenje iz obaveznog osiguranja za oteena lica bilo je teko razumljivo. 2. Druga direktiva (1984) 2.1 Svrha U praksi primene pravila o obaveznom osiguranju automobilista, od donoenja Prve direktive, pokazalo se da postoje neprihvatljive razlike u nacionalnim zakonodavstvima u pogledu obima osiguravajue zatite rtava saobraajnih nezgoda. Da bise to postiglo, Direktivom je predvieno: a) uvoenje obaveznog osiguranja od odgovornosti i za tete na stvarima koje prema propisima nekih drava lanica nisu bile obuhvaene obaveznim osiguranjem b) osnivanje organizacije koja bi obezbeivala naknadu tete rtvama saobraajnih nezgoda u kojima su uestvovala nepoznata i neosigurana vozila i putem direktnog zahteva takvoj organizaciji za naknadu tete c) ograniavanje dejstva iskljuenja iy ugovora o osiguranju na odnose izmeu osiguravaa i odgovornog lica d) pruanje vozau osiguravajueg pokria za telesne tete lanovima porodice osiguranika, koje odgovara pokriu koje osiguranje prua drugim licima e) izosi obaveznih minimalnih suma osiguranja

2.2 Sadrina 2.2.1 Obavezno osiguranje od odgovornosti za tete na stvarima Druga direktiva predvia da obavezno osiguranje automobilista (lan 3. stav 1. Prve direktive 72/166) obezbeuje pokrie i tete na licima i tete na stvarima (lan 1. stav 1.). u nekim dravama lanicama iz obaveznog osiguranja bile su uskljuene tete na stvarima, tako da je pravo oteenog na naknadu ove tete zavisilo od toga u kojoj je zemlji saobraajna nezgoda nastala. Komunitarnim pravilom o obaveznom osiguranju i teta na licima i teta na stvarima uklonjena je znaajna razlika u nacionalnom zakonodavstvu drava lanica o obaveznom osiguranju od graanske odgovornosti vlasnika motornih vozila, to je doprinelo izjednaavanju prava rtava saobraaja na podruju EEZ. 2.2.2 Minimalni iznosi na koje se osiguranje mora zakljuiti

U nacionalnom zakonodavstvu nekih drava lanica i pre donoenja Dorektive predvialo se neogranieno pokrie teta na licima, a u drugim je limit i za tete na licim i za tete na stvarima bio vei od limita koji predvia Druga direktiva. Meutim, u ekonomski manje razvijenim lanicama obavezni limit pokria bio je isuvie nizak, tako da osiguranje u sluaju veih tetta nije znaajnije doprinosilo zatiti rtava saobraaja. Direktiva predvia da svaka drava lanica treba da utvrdi iznose na koje obavezno osiguranje mora da se zakljui. Ono zahteva od drava lanica da (1. stav lan 2.) u propisima koji se odnose na obavezno osiguranje automobilista predvide minimalne sume osiguranja, posebno za tete na stvarima i posebno za tete na licima (lan 2. stav1.). Za tete na licima minimalna suma je 350.000 ECU, ako je samo jedno oteeno lice. Ako je vie lica pretrpelo tetu u istoj saobraajnoj nezgodi, ovaj iznos se mnoi sa brojem tih lica. Za ette na stvarima minimalni iznos je 100.000 ECU po svakom tetnom dogaaju, nezavisno od broja oteenih lica i prirode ete. Drave lanice mogu da predvide umesto navedenih iznosa minimalni iznos od 500.000 ECU za tete na licima kada ima vie oteenih lica ili za tete na licima i za tete na stvarima ukupan minimalan iznos od 600.000 ECU po saobraajnoj nezgodi, nezavisno od broja oteenih lica i od prirode tete. 2.2.3 Naknada teta od neosiguranih i nepoznatih vozila

Do donoenja Druge direktive u nekim dravama lanicama EEZ nije postojao mehanizam naknade teta nastalih u saobraajnim nezgodama koje su prouzrokovala nepoznata ili neosigurana vozila. Da bi se uklonila takva razlika u nacionalnom zakonodavstvu u interesu zatite rtava saobraaja, Drugom direktivom je predvieno da u svakoj dravi lanici mora da postoji organizacija koja e da obezbedi naknadu tete od nepoznatih i neosiguranih vozila u obimu predvienom propisima o obaveznom osiguranju (lan 1. stav 4.). Direktiva dozvoljava da se u nacionalnom zakonodavstvu predvidi da intervencija ove organizacije ima supsidijarni znaaj, ali i oteeno lice moe u svakom sluaju da joj se obrati i ona je duna da se, na osnovu podataka koje joj to lice dostavi, izjasni o svojoj obavezi u konkretnom sluaju. Direktiva ostavlja dravama lanicama da reguliu odnose izmeu ove rganizacije i odgovornog lica, kao i odnose sa davaocima socijalnog osiguranja koji, u vezi sa istom saobraajnom nezgodom, imaju obavezu odreenih isplata oteenim licima po osnovu zdravstvenog i penzionog osiguranja. Dravama lanicama se dozvoljava da iskljue obavezu ove organizacije prema oteenim licima koja su se u momentu saobraajne nezgode nalazila u vozilu a ynala su da je to vozilo neosigurano. One takoe mogu svojim nacionalnim propisima da predvide da ta organizacija ne naknauje tete an stvarima koje su nastale u saobraajnoj nezgodi koju je prouzrokovalo nepoznato vozilo. Takoe, mogu u svojim propisima predvideti ogranienje obaveze ove organizacije putem obavezne franize, to jest uea oteenog u teti na stvarima koje je prouzrokovalo neosigurano vozilo, ali ne vie od 500 evra. Ova organizacija se u veini drava lanica naziva garantni fond, koji ima pravni subjektivitet i u ijem finansiranju uestvuju sva drutva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova obaveznog osiguranja odgovornosti za tete u saobraaju. Ovoj organizaciji neke drave lanice poverile su inaknadu tete koju oteeno lice ne moe da ostvari od osiguravaa u steaju ili, pak, i u sluajevima kada je teta koju je pretrpelo iskljuena iz osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju (namera, vonja pod uticajem alkohola i dr.). 2.2.4 Obavezno osiguranje teta koje su ugovorom iskljuene iz osiguranja

Ako je ugovorom o osiguranju predvieno za neke sluajeve da ne postoji obaveza osiguravaa da naknadi tetu za koju je odgovorno osigurano lice (vlasnik vozila, voza), drave lanice treba da predvide u svom zakonodavstvu mehanizam naknade teta iskljuenih iz osiguranja radi

zatite oteenih lica. Ugovorom o osiguranju najee se iskljuije obaveza osiguravaa da naknadi tete koje su posledica saobraajne nezgode u kojoj je uestvovalo vozilo kojim je upravljalo neovlaeno lice ili vozilo kojim je upravljalo lice bez vozake dozvole ili, pak, lica koja nisu potovala tehnike norme o sigurnosti vozila. Direktiva predvia da ugovorna iskljuenja obaveze osiguravaa, nemaju dejstva prema treim licima, rtvama saobraajnih nezgoda (lan 2.stav 1). Klauzula o iskljuenju se, ipak, moe istai onom oteenom licu koje se nalazilo u vozilu koje je prouzrokovalo tetu, ako osigurava moe da dokae da je znalo da je vozilo ukradeno. Kada se radi o nezgodama koje su nastale na njihovoj teritoriji, drave lanice mogu da predvide da trea oteena lica nemaju pravo na onaj deo tete koji je pokriven po osnovu davanja iz socijalnog osiguranja. Kada se radi o ukradenim vozilima, drave lanice mogu u svom nacionalnom zakonodavstvu da predvide da organizacije za naknadu tete od nepoznatih i neosiguranih vozila naknauju tete od ukradenih vozila umesto osiguravaa. U Zakonu o osiguranju Francuske, na primer, sve tete koje su iskljuene iz osiguranja, a ne samo one od ukradenog vozila, padaju na teret garantnog fonda. Dravama lanicama je ostavljena mogunost da nacionalnim propisima reguliu niz pitanja obaveznog osiguranja, pa i ona koja se tiu obaveza garantnog fonda, ako nisu obuhvaena direktivama, kao i da prihvate svako drugo reenje koje je povoljnije za rtve saobraajnih nezgoda. 2.2.5 Naknada tete srodnicima osiguranika

Razlike u nacionalnom zakonodavstvu drava lanica u oblasti osiguranja automobilista postojale su i u vezi regulisanja koje se odnosi na krug lica koja imaju pravo na naknadu tee po osnovu osiguranja (tzv. Trea lica). U nekim pravima treim licim se smatrao irok krug lica, dok je u drugim bilo ogranienja, uih ili irih, od iskljuenja branog druga i bliskih srodnika do iskljuenja svih srodnika i lica koja ive i zajednikom domainstvu sa osiguranikom. Ove razlike su u velikoj meri doprinosile nejednakom polaju rtava saobraaja u Zajednici. Taj problem je reen drugom direktivom, koja predvia da iz osiguranja mogu biti iskljuene tete usled telesne povrede koju pretrpe lanovi porodice osiguranika, vozaa ili bilo kog lica koje je graanskopravno odgovorno za saobraajnu nezgodu. Sve drave su prihvatile da obavezno osiguranje u saobraaju pokriva branom drugu i srodnicima osiguranog osiguranje telesne tete, dok osiguravajue pokrie tete na stvarima ovih lica priznaju neke drave lanice. Odbojnost prema pokriu tete koju

pretrpi brani drug ili lica koja su bliski srodnici osiguranog lica moe se objasniti tradicionalnim shvatanjem da osiguranje od graanske odgovornosti ne pokriva tete koje pretrpe lica koja u svakodnevnom ivotu po pravilu ne postavljaju odtetne zahteve protiv osiguranog lica zbog zajednikih imovinskih interesa. 2.3 Interes za Srbiju Zakon o osiguranju imovine i lica SRJ, koji je donet 1996. godine, vie od decenije poto je Direktiva stupila na snagu, preuzeo je neka reenja u cilju priliavanja evropskom zakonodavstvu. Zakonom su predviene minimalne sume osiguranja vee od onih utvrenih ranijim propisima i proiren je obim osiguravajueg pokria. Minimalne sume su izraene u dolarima da se ne bi, zbog pada vrednosti dinara, poveavale odlukama nadlenog organa, to je bio sluaj u ranijem periodu. Tako je Zakonom o osiguranju imovine i lica iz 1990. godine bilo predvieno da najnie sume osiguranja na koje se mora ugovoriti osiguranje odreuje Savezno izvrno vee. U praksi je ovakvo reenje bilo nepovoljno jer je do donoenja odluke o poveanju sume obaveza osiguranja bila ograniena iznosom koji je bio obezvreen, te su oteena lica bila uskraena za naknadu tete od osiguravaa koja bi odgovarala realnom iznosu sume osiguranja iz vremena kada je prvobitno utvrena. Naroito su bila pogoena lica koja su zbog spora sa osiguravaem naknadu tete dobijala i posle nekoliko godina od nastanka saobraajne nezgode. esto je ta naknada bila simbolina. Sume iz sadanjeg zakona nie su od onih iz Direktive, ali je to razumljivo jer ekonomske prilike u naoj zemlji ne dozvoljavaju da obaveze osiguravajue organizacije budu iznad njihovih finansijskh mogunosti. Minimalne sume nisu odreene po vrstama teta, kao u Direktivi, ve se razlikuju prema tome da li je osiguranje zakljueno za autobuse i teretna vozila (200.000 amerikih dolara) ili za druga vozila (100.000 amerikih dolara). Iako se ini da ta razlika nije od znaaja za obim osiguravajueg pokria, nije uopte tako. Naime, sume iz Direktive dozvoljavaju pokrie teta velikom broju oteenih lica u jednoj saobraajnoj nezgodi jer nema ogranienja u tom pogledu. Prema zakonu o osiguranju imovine i lica, ako je vie lica oteeno u nezgodi, osigurava moe da isplati najvie dvostruki iznos sume osiguranja. Utvrivanje visine minimalnih suma osiguranja delikatan je zadatak aktuara i drugih strunjaka iz oblasti osiguranaj, jer moera da odgovara standardima naknade teta u zemlji u kojoj osigurava obavlja delatnost.

Zato je de lege ferenda potrebno utvrditi minimalnu obavezu osiguravaa tako to bi se uzela u obzir reenja iz Direktive, ali iznos minimalne sume osiguranja treba odrediti s obzirom na domae standarde naknade tete i stvarne materijalne mogunosti domaih drutava za osiguranje. Naknada tete od nepoznatih i neosiguranih vozila, prema naim propisima o obaveznom osiguranju automobilista, obezbeivana je tako to je svaka osiguravajua organizacija koja je poslovala na podruju na kome je nastala saobraajna nezgoda bila duna da teti naknadi. Zakon o osiguranju imovine i lica preuzeo je iz Direktive reenje da takve tete naknauje posebna organizacija koja se, kao i u veini evropskih zemalja, naziva garantni fond. U tom pogledu izmeu naeg i evropskog osiguranja nema razlike. Garantni fond, prema Zakonu, pokriva i tete koje je prouzrokovalo motorno vozilo, za koje je zakljuen ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajuom organizacijom koja ne moe da izvrava svoje obaveze zbog insolvetnosti. Kako garantni fond ima obavezu da naknadi tetu kada se utvrdi da teta nije mogla da se naknadi iz steajen mase, a ne kada je otvoren steajni postupak, to ova njegova obaveza nije u skladu sa takvim obavezama fonda u drugim zemljama u kojima oteeno lice ne mora da eka okonanje ovog postupka. Garantni fond, prema naem Zakonu, nema obavezu da naknadi tete koje su iskljuene iz osiguranja. Te tete duan je da naknadi osigurava kod koga je zakljuen ugovor o osiguranju sa pravom regresa prema licu koje je odgovorno za tetu koja nije pokrivena osiguranjem. Tu spadaju i isljuenja predviena Drugom direktivom (ukradenovozilo, vonja bez vozake dozvole), ali i sva druga iskljuenja predviena ugovorom o osiguranju. Direktiva dozvoljava dravama lanicama da utvrde nain naknade teta koje su iskljuene iz osiguranja, tako da u toj materiji nema potrebe za usaglaavanjem sa Direktivom. Jo je Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1990. godine prihvatio reenje iz Direktive da pravo na naknadu tete imaju i suprunik i srodnici osigurania, tako da je obezbeena bolja osiguravajua zatita od one koja je prethodno postojala u naem osiguranju. To jue prihvaeno u sadanjem zakonu, to je sasvim u skladu sa tenjom da se nae pravo osiguranja prilagodi evropskom pravu. Zakon ne predvia franizu u obaveznom osiguranju. Franiza bi, meutim, mogla da rei bar deo problema nedovoljnosti fondova za naknade teta iz saobraajnih nezgoda, koji je stalno prisutan u ovom osiguranju. U buduem usaglaavanju naeg zakonodavstva sa evropskim treba imati u vidu kako reenja koja doprinose poboljanju poloaja rtava saobraajnih nezgoda, tako i ona koja doprinose stabilnosti i efikasnosti osiguravajuih organizacija.

3. Trea direktiva (1990) 3.1 Svrha Trea direktiva o usaglaavanju zakonodavstva drava lanica u oblasti osiguranja graanske odgovornosti za tete nastale iz upotrebe motornih vozila doneta je u cilju daljeg usaglaavanja zakonodavstava drava lanica o obaveznom osiguranju od graanske odgovornosti za tete u saobraaju. Prvom i Drugom direktivom nisu uklonjene neke znaajne razlike u nacionalnim zakonodavstvima koje su i dalje uticale na neprihvatljivo drugaiju osiguravajuu zatitu lica koja su pretrpela tete u saobraajnim nezgodama na podruju drava lanica. S obzirom na razliit obim i visinu obeteenja iz sredstava osiguranja u pojedninim dravama lanicama, Trea direktiva dopunjava prethodne dve direktive u pogledu obavezne sadrine osiguranja od graanske odgovornosti, kako bi sva lica koja su pretrpela tetu u saobraaju mogla da ostvare pravo na slinu naknadu u primerenom roku, bilo od osiguravaa, bilo od posebne organizacije koja se finansira iz sredstava osiguravajuih organizacija. Zahteva se od drava lanica da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide da su osiguranjem obavezno pokrivena sva lica koja su putnici u vozilu, da obaveza organizacije koja obezbeuje naknadu od neosiguranih i nepoznatih vozila ne moe biti supsidijarna, kao i da se osiguranjem pokriva celo podruje Zajednice na osnovu jedinstvene premije. U interesu breg ostvarivanja prava na naknadu tete Direktiva predvia takoe da drave lanice moraju preduzeti mere da bi podatak o tome kod kog je osiguravaa zakljueno osiguranje od odgovornosti za tetu od motornog vozila koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi bio brzo dostupan oteenim licima. Takoe se od drava lanica trai da predvide da se na inostrane tete primenjuje pravo drave lanice u kojoj je nzgoda nastala ili pravo drave u kojoj je vozilo redovno stacionirano, ako je ono za oteenog povoljnije. Usaglaavanje nacionalnih zakonodavstava na osnovu pravila utvrenih Treom direktivom doprinelo je boljoj zatiti rtava saobraajnih nezgoda, u velikoj meri olakalo prelaz unutrenjih granica Zajdnice i time uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog trita. 3.2 Sadrina 3.2.1 Obavezno osiguranje putnika Prva direktiva zahteva od drava lanica da primene sve mere koje su potrebne da bis egraanska odgovornost za tete iz upotrebe motornih vozila koja se nalaze na njihovoj teritoriji (stacionirana na podruju drava lanica) bila pokrivena osiguranjem. U praksi se pokazalo da zahtev iz Prve

direktive da drave preuzmu mere kojma se odreuje koje su tete pokrivene osiguranjem, kao i nain tog osiguranaj, nije doveo do eljenog niova usaglaenosti propisa o osiguranju. Razlike u sadrini osiguranja, koje je u svim dravama bilo obavezno, ostale su i posle usaglaavanja nacionalnih zakonodavstava drava lanica sa pravilima sadranim u Drgoj direktivi. Zbog postojeih razlika, posebno u pogledu kruga lica koja imaju pravo na naknadu iz osiguranja, imovinska zatita rtava saobraajnih nezgoda bila je i dalje znaajno drugaija od drave do drave. Razlika je postojala, pre svega, u pogledu zatite putnika u vozilu koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi. U nekim dravama nacionalnim propisima o obaveznom osiguranju iz kruga treih lica bili su iskljueni putnici u vozilu, pri emu se to iskljuenje odnosilo ili na sve putnike ili samo na osigurana lica i njihove srodnike. Ta praznina u osiguravajuem pokriu, koja je imala za posledicu to da se zatita osiguranjem nije odnosila na ovu posebno ranjivu kategoriju lica, morala je da se popuni jer je dovodila do socijalno neprihvatljivih posledica kada su ta lica bile rtve saobraajnih nezgoda. Potreba da na jedinstvenom tritu osiguranja poloaj rtava bude izjednaen, bez obzira na to da li su tete pretrpele u vozilu ili izvan njega, dovela je do potrebe da se dopuni Druga direktiva i osiguravajuim pokriem obuhvate i tete koje pretrpe svi putnici u vozilu, osim vozaa (lan 1. stav1.). Svojim nacionalnim propisima drave ne mogu da iskljue iz pokria vlasnika vozila, ugovaraa osiguranja, suvlasnika, ako su pretrpeli tetu kao putnici u vozilu, pod uslovom da u momentu nezgode nisu upravljali motornim vozilom. I u drugim dravama istone i centralne Evrope koje nisu lanice Evropske unije proiren je krug treih lica pod uticajem ove direktive. 3.2.2 Primena prava

Druga direktiva je predvidela da osiguranje treba da pokrije tete iz saobraajnih nezgoda koje nastanu na podruju drugih drava na osnovu zakonodavstva o odgovornosti za prouzrokovanu tetu propisa o obaveznom osiguranju sutomobilista tih drava. Dileme u praksi su postojale, naroito u sluajevima kada su tete nastale u u zemlji u kojoj je osiguranjem obezbeeno daleko nie pokrie nego u zemlji iz koje je vozilo koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi. Ako je osigurava odgovornog lica, prema ugovoru o osiguranju, imao veu obavezu nego osigurava sa seditem u zemlji u kojoj je nezgoda nastala, onda nije bilo opravdano da se primene propisi o osiguranju ove druge zemlje. Tako, ako je francuski dravljanin pretrpeo tetu u Grkoj od vozila registrovanog u Nemakoj, u kojoj su sume vrlo visoke, primena grkog prava, kojim se predviaju minimalne sume iz druge direktive, nije nikako bila u interesu oteenog

lica. Oteeni je u takvom sluaju mogao za deo tete koja nije pokrivena osiguranjem zbog primene grkog prava da se obrati direktno tetniku, ali to je produavalo postupak obeteenja i poloaj oteenog neopravdano oteavalo. Zbog toga se u praksi vodilo rauna o interesima oteenih, naknada oteenim licima neretko se priznavala prema propisima zemlje registracije vozila, ako su oni za njih bili povoljniji. Zbog toga se Teom direktivom predvia da se na naknadu tete primenjuju propisi drave u kojoj je teta nastala ili propisi drave u kojoj je vozilo redovno stacionirano, ako je pokrie po tom pravu vee. U dravama lanicama u kojima postoji slian nivo ekonomskog razvoja, zatita oteenih koji su pretrpeli tetu u saobraajnoj nezgodi koja je nastala u nekoj od tih drava lanica ne razlikuje se u veoj meri. Pravo o graanskoj odgovornosti je slino, a slinost postoji u propisima o osiguranju od te odgovornosti, kako u pogledu sadrine pokria osiguranja, tako i u pogledu visine najnie zakonom utvrene sume osiguranja kao gornje obaveze osiguravaa u svakom sluaju pokrivenom osiguranjem. Meutim, u nekim dravama lanicama (Portugal, panija, Grka) pokrie iz osiguranja je ogranieno na minimalne sume iz Druge direktive, pa su u nekim sluajevima oteena lica, koja su pretrpela tetu u saobraajnoj nezgodi koja je nastala u tim dravama, u loijem poloaju nego da je saobraajna nezgoda nastala u dravi u kojoj je vozilo registrovano. Iako su Drugom direktivom utvrene najnie sume osiguranja, drave su, naravno, imale slobodu da utvrde i vie sume, to je veina i uradila, jer je to u interesu ne samo oteenih lica ve i osiguranika koji nisu izloeni riziku da zbog iscrpljene sume plate oteenom deo tete koja nije pokrivena osiguranjem. Treom direktivom se sasvim opravdano omoguava izbor oteenim licima, koja su pretrpela tetu u dravi u kojoj su nie sume osiguranja, sa naknadu ostvare prema povoljnijem pravu. Ovo pravilo se primenjuje na sva oteena lica, pa i na dravljane drave u kojoj je nezgoda nastala. Grki dravljanin koji je pretrpeo tetu u Grkoj od vozila koje je stacionirano u nemakoj ima pravo da naknadu ostvari prema nemakom pravu, koje je za njega povoljnije od domaeg, grkog prava. 3.2.3 Jedinstvena premija

Drave lanice treba da preduzmu mere kako bi obavezno osiguranje od graasnke odgovornosti pokrilo tete iz upotrebe motornih vozila na osnovu polise koja vai na celom podruju Zajednice, i to za jedinstvenu premiju, a to znai da se od osiguranika nee traiti da plata doplatu za proirenje osiguranja izvan teritorije drave u kojoj je polisa izdata. U interesu je osiguranika da se svakom polisom osiguranja garantuje pokrie rizika

graanske odgovornosti koji se ostvaruje u svakoj dravi lanici, i to na osnovu jedne jedinstvene premije. U praksi osiguranja je tradicionalno pravilo da se osiguranjem pokriva rizik koji nastane u zemlji, a ako se pokrie obezbeuje i za druge zemlje, re je o teritorijalnom proirenju pokria, za koje se plaa posebna premija. U obaveznom osiguranju od odgovornosti za tete u saobraaju takvo pravilo nije prihvatljivo, jer proirenje pokria rizika nastalog u drugim dravama lanicama nije klasino pokrie u inostranstvu. To, jednostavno, nije u skladu sa potrebom uspostavljanja i funkcionisanja jedinstvenog evropskog trita. Osim toga, promet izmeu drava lanica veoma je razvijen a naplata posebne premije za pokrie rizika u inostranstvu samo oteava sprovoenje osiguranja. U interesu je osiguranika da se za pokrie na podruju Zajednice obraunava jedinstvena premija, u koju je uraunat rizik u zemlji i u drugim dravama lanicama. Na taj nain svi osiguranici uestvuju u stvaranju fondova za naknadu teta u saobraaju, kako oni koji esto putuju u druge drave lanice, tako i oni koji to ine retko ili nikada. Ovi drugi nisu, meutim, finansijeri obaveza onih koji mogu prouzrokovati tetu u drugiim dravama lanicama, jer obaveza na naknadu inostranih u odnosu na domae tete nije bitno drugaija zahvaljujui usaglaenim propisima o osiguranju. Posebna premija se plaa samo na proirenje osiguranja na podruje treih drava, to je i razumljivo. 3.2.4 Obaveze organizacije koja pokriva tete neosiguranih i nepoznatih vozila

Druga direktiva zahteva od svake drave lanice da osnuje ili ovlasti neku organizaciju sa zadatkom da naknaije tete od vozila koja nisu osigurana ili od nepoznatih vozila. Direktiva, meutim, ne zadire u pravo drava lanica koje intervenciji ove organizacije daju supsidijaran znaaj. Supsidijarnost obaveze ove organizacije (garantni fond u veini drava lanica) dovodila je do neefikasnog obeteenja rtava saobraajnih nezgoda. Trea direktiva zahteva od drava lanica da nastanak obaveze ove organizacije ne uslovlavaju time da li je prethodno oteeni pokuao da ostvari naknadu tete od tetnika ili, pak, osiguravaa u onim dravama koje su na garantni fond prenele i tete koje su iskljuene ugovorom o osiguranju (lan 3.). U praksi nekih drava lanicaobaveza koja je nalagala oteenim licima da se prvo obrate odgovornom licu znaajno je produavala vreme u kome je oteeno lice moglo da ostvari pravo na naknadu od navedene organizacije i dovodila organizacije raznih drava lanica u nejednak poloaj.

Ova direktiva zahteva da drva lanice u svom zakonodavstvu predvide da oteeni ima neposredno pravo prema organizaciji za naknadu teta od neosiguranih ili nepoznatih vozila (grantnom fondu), bez obzira na solventnost tetnika. U domaem propisu mora se predvideti i to da, ako postoji spor izmeu garantnog fonda i osiguravajue organizacije, oteeni ne mora da eka da se taj spor rei. Drave moraju u svoj propisima da predvide da li e do reenja spora tetu isplatiti garantni fond ili osiguravajua organizacija. Ako se spor okona tako da je obaveza na organizaciji koja nije isplatila naknadu pre okonanja spora, druga organizacija ima prema njoj pravo na regres u visini isplaene naknade (lan 4). 3.2.5 Identifikacija osiguravaa

Potreba za dopunom Druge direktive nastala je i zbog toga to se vreme obrade i isplate teta od stranog vozila produavalo zbog toga to su oeena lica u nekim sluajevima teko dolazila do podataka koji je osigurava izdao polisu osiguranja za vozilo kojim je prouzrokovana saobraajna nezgoda. Drave lanice treba da preduzmu mere da takve informacije budu brzo dostupne oteenim licima (lan 5). U toku funkcionisanja sistema osiguranja na osnovu registarske oznake, koji je uveden da bi se izbegla kontrola zelene karte koja je usporavala saobraaj izmeu drava lanica, pokazalo se da je jedan od ozbiljnih razloga zakanjenja u isplati naknade tete utvrivanje identiteta osiguravaa vozila inostrane registracije. Registraska oznaka je dokaz da je vozilo iz odreene zemlje, ali ne i injenice kod kog je osiguravaa vozilo osigurano, to je mogue utvrditi iz zelene karte, koja ima rubriku u koju se unose podaci o osiguravau. Radi efikasnije osiguravajue zatite oteenih lica, reenje je moralo da se nae, i zato Trea direktiva zahteva od drava lanica da predvide mere bre identifikacije osiguravaa vozila koje nosi njihovu registarsku oznaku. Reenje koje su drave uglavnom ptihvatile naeno je u saradnji sa organima policije, koji imaju podatke o svim registrovanim vozilima i osiguravajuim organizacijama kod kojih je vlasnik vozila zakljuio osiguranje od odgovornosti. Ako prilikom uviaja saobraajne nezgode ne moe da se unese u zapisnik o nezgodi podatak o osiguravau kod koga je zakljueno osiguranje od odgovornosti, nacionalni biro drave u kojoj je nezgoda nastala trai podatke od nacionalnog biroa drave iju regiistarsku oznaku vozilo nosi. Ovaj biro brzo dobija podatke od organa koji vode podatke o vozilima. 3.3 Znaaj za Srbiju

O uticaju koji je Trea direktiva imala na domae zakonodavstvo svedoe razlike izmeu Zakona o osnovamaosiguranja imovine i lica koji je donet pred raspad SFRJ, 1990. godine, i Zakona o osiguranju imovine i lica SRJ iz 1996. godine. Zakon SFRJ iskljuuje iz osiguravajueg pokria ugovaraa osiguranja, vlasnika vozila, korisnika, suvlasnika i druge imaoce vozila i onda kada nisu upravljala motornim vozilom (lan 92. Zakona). Zakon je donet pre Tree direktive. Njegovi redaktori du iz ranijeg zakona preuzeli pravilo o iskljuenju osiguravajueg pokria teta koje pretrpe navedena lica. Meutim, Zakonom o osiguranju imovine i lica SRJ prihvata se proirenej pojma treeg lica i na putnike u vozilu, ali, za razliku od pravila koje sadri Direktiva, treim licem ne smatraju se, pored vozaa, i vlasnici vozila (lan 85. Zakona). Iako je Treom direktivom proiren pojam treeg lica na sve putnike, pa i na vlasnika vozila, na zakonodavac je vlasnika iskljuio pod uticajem ukorenjenog shvatanja da je vlasnik po pravilu odgovoran za tetu od vozila i da ne moe u jednom licu da se stekne osigurano i oteeno, tree lice. Meutim, pravilo iz Direktive uzima u obzir injenicu da vlasnik ne mora da bude odgovoran, to je sluaj kada je njegovim vozilom tetu prouzrokovao voza kome je poverio upravljanje vozilom (iskljuenje objektivne odgovornosti vlasnika vozila usled krivice treeg lica). Na Zakon o osiguranju imovine i lica SRJ Direktiva je uticala i u pogledu utvrivanja obaveza garantnog fonda. Njegova obaveza nije supidijarna, oteeno lice moe odmah po saznanju za tetu od neosiguranog i nepoznatog vozila da se obrati fondu i ovaj je duan da tetu naknadi. to se tie pribavljanja podataka o osiguranim vozilima, u praksi jugoslovenskog nacionalnog biroa postupalo se na nain na koji se postupalo u dravama lanicama EEZ. Uspostavljenja je uska saradnja izmeu organa unutrenjih poslova, koji brzo dostavljaju podatke o vozilima koja su registrovana u Jugoslaviji. To su podaci dostavljeni nacionalnim biroima ili osiguravajuim organizacijama drugih zemalja koji obrauju tete od vozila koja su registrovana u Jugoslaviji. Zakon o osiguranju imovine i lica, koji se ko uvek primenjuje na obavezna osiguranja u saobraaju, ne sadri odredbe o prekograninom osiguranju koje se zakljuuje na osnovu jedne polise i jedinstvene premije, kao ni odredbe o optoj primeni prava zemlje registracije vozila. Kako je SFRJ ratifikovala Konvenciju o primeni prava na saobraajne nezgode, pravo zemlje registracije vozila primenjuje se samo u nekim sluajevima (ako je u saobraajnoj nezgodi uestvovalo jedno strano vozilo: prema vozau, vlasniku ili svakom drugom licu koje je ovlaeni dralac vozila; prema putniku u vozilu sa redovnim boravitem izvan zemlje u kojoj je nastala nezgoda; prema oteenom izvan vozila, ako ima boravite u zemlji

registracije vozila; ako su u nezgodi uestvovala dva strana vozila pravo registracije vozila primenjuje se samo ako su sva vozila koja su uestvovala u nezgodi registrovana u istoj zemlji). Kako naoj zemlji predstoji izmena propisa o meunarodnom privatnom pravu, moe se predpostaviti da e evropske direktive uticati i na izmenu pravila o primeni prava na saobraajne nezgode. to se tie osiguranja na osnovu jedinstvene premije za zemlje lanice sistema meunarodne karte osiguranja, to je bila praksa i naih osiguravajuih organizacija pod uticajem drugih zemalja lanica sistema. Meutim, takvo reenje odgovara zemljama u kojima je veliki prekogranini saobraaj i nema velike razlike u visini pokria izmeu zemllje u kojoj je vozilo registrovano i zemlje u kojoj je nastala saobraajna nezgoda. Kod nas je to upravo sluaj. Mali broj lica putuje u druge zelje, a pravo najveeg broja zemalja lanica sistema meunarodne karte osiguranja priznaje znatno vee pokrie nego domae pravo. Nepravedno je, stoga, takav tizik u inostranstvu rasporediti podjednako na celokupnu rizinu zajednicu automobilista. Poveanje premije za rizik u inostranstvu treba, meutim, utvrditi u skladu sa statistikim podacima o kretanju inostranih teta i njihovoj veliini, a ne paualno i neodmereno, jer ako se ne vodi rauna o stvarnoj veliini rizika, premija za pokrie u inostranstvu moe da se pretvori u neku vrstu sankcije za one koji putuju u druge zemlje. 4. etvrta direktiva (2000) 4.1 Svrha I pored usaglaavanja zakonodavstva drava lanica Evropske unije koje se odnosi na obavezno osiguranje od odgovornosti u cilju poboljanja zatite rtava saobraajnih nezgoda, pokazalo se da se pravo na naknadu tete nastale u stranoj zemlji teko ostvaruje. Sve vei saobraaj izmeu drava lanica zahtevao je donoenje pravila koja e automobilistima i oteenim licima omoguiti da bez problema putuju na podruju cele Unije, da kupuju i osiguravaju vozila bez veih formalnosti i trokova, da zakljuuju osiguranja u dravi privremenog boravka, da lake promene osiguravaa i dr. etvrta direktiva utvruje pravila kojim se obezbeuje licima koja su tetu pretrpela u drugoj dravi da pravo na naknadu ostvare u svojoj zemlji. Peta direktiva je poboljala pravila o osiguranju automobilista tako to je dala odgovor na vei broj pitanja koja su nastajala u praksi i stvarala tekoe osiguranicima i oteenim licima. Sistem zelene karte osiguranja obezbeuje da oteena lica ostvare pravo na naknadu tete u njihovoj dravi bez obzira na to iz koje je zemlje vozilo koje je tetu prouzrokovalo. Meutim, ovaj sistem ne reava pitanje naknade

tete onih oteenih lica koja nemaju boravite u zemlji u kojj je nastala saobraajna nezgoda. Ta lica pravo na naknadu tete ostvaruju podnoenjem zahteva za naknadu tete u drugoj zemlj iz koje je tetnik i u kojoj je osnovno sedite osiguravaa. Uvode se informacioni centri. Informacioni centri imaju registre u koje se unose podaci o: registracionim brojevima vozila koja su redovno stacionirana u dravi u pitanju; brojevima polisa koje su izdate za ta vozila, isteku osiguravajueg pokria; brojevima polisa osiguranja i polisa graninog osiguranja ako se ovi dokumenti izdaju za neka vozila; osiguravajuim organizacijama koje praju osiguranje od odgovornosti za tete u saobraaju i poverenicima za likvidaciju teta koje su imenovale te organizacije; vozilima za koje se ne zakljuuje osiguranje i dr. Informacije o vozilima i o osiguranju moraju da se uvaju sedam godina od prestanka registracije vozila i prestanka ugovora o osiguranju. Centar dobija podatke od osiguravaa i od agencije za registraciju vozila. Informaciej kao to su ime i adresa vlasnik ili vozaa, broj polsie ili registarske oznake vozila predstavljaju line podatke koji moraju biti zatieni saglaasno nacionalnim propisima donetim u skladu sa Direktivom o zatiti linih podataka. Podaci o imenu i adresi vozaa mogu da se daju ako nacionalno zakonodavstvo to dozvoljava. 4.2 Sluba za naknadu tete Veoj sigurnosti pravnog poloaja oteenog doprinosi pravilo Direktive kojim se predvia da draave lanice osnivaju slubu za naknadu tete kojoj ono moe da se obrati ako osigurava nije odredio poverenika, kada neopravdano kasni sa reenjem odtetnog zahteva ili kada nije mogue identifikovati osiguravaa. Intervencija ove slube treba da bude ograniena na retek pojedinane sluajeve kad aosigurava nije postupio u skladu sa zahtevima iako je izloen sankcijama. Oteeno lice moe da podnese ovom telu zahtev za naknadu tete ako u roku od tri emseca od akda je pdoemlo zahtev osiguravau vozila koje je pruzrokovalo tetu ili njegovom povereniku nije dobilo odgovor, ili ako osigurava nije odredio poverenika u dravi boravita oteenog lica. Oteena lica ne mogu da podnesu zahtev ovoj slubi ako su ve podnela zahtev osiguravau i dobila odgovor u roku od tri meseca od podnoenja zahteva. Takoe, ne mogu da podnesu zahtev slubi za naknadu tete ako su pokrenli sudski postupak protiv osiguravaa. Sluba je duna da psotupi u roku od dva meseca od podnoenja zahteva, ali e prekinuti postupak ako osigurava ili poverenik naknadno odgovore na zahtev. Po prijemu zahteva sluba e odmah da obavesti osiguravaa i njegovog poverenika, slubu za naknadu tete u dravi lanici u kojoj je

osnovno sedite osiguravaa i, ako je poznato, lice koje je prouzrokovalo nezgodu. Zadatak je slube da odlui o odtetnom zahtevu u pogledu svih vidova teta ija se naknada trai samo u sluajevima kada je objektivno mogue da se odluka donese. Pravna lica koja su po zakonu subrogirana u prava oteenog prema odgovornom licu (to su npr. druge druge osiguravajue organizaciej ili ustanove socijalnog osiguranja) ne mogu da podnesu regresni zahtev protiv slube za naknadu tete. Sluba za knaknadu tete, meutim, ima pravo na subrogaciju ako je isplatila naknadu oteenom licu. U cilju lakeg ostvarenja regresa prema osiguravau koji nije odredio poverenika ili je neopravdano kasnio sa regulisanjem tete, sluba koja je obezbedila naknadu dravi u kojoj oteeni ima sedite iiva automatsko pravo na regres subrogacijom u prava oteenog lica prema osiguravau u dravi u kojoj je sedite osiguravaa. Drave lanice ne mogu u svom nacionalnom zakonodavstvu da predvide obavezu oteenog lica da podnese svoj zahtev odgovornom licu pre nego to ga podnese navedenoj slubi. Oteeno lice treba da ima najmanje isti pravni poloaj kao u sluaju kada se obraa garantnom fondu. 4.3 Znaaj za Srbiju Za razliku od drugih direktiva koje se odnose na osiguranje imovien i lica, ova direktiva jo due vreme nee imati vei znaaj za anu zemlju jer su pravila koja utvruje takve prirode da njihova primena ima puni smisao primene u dravama koje su lanice evropske unije. Ona ne sadri i pravila koja bi trebalo da se integriu u nae zakonodavstvo pre nego to Srbija postane punopravni lan Unije. Meutim, kao zemlja koja je lanica meunarodnog sistema zelene karte, i naa zemlja treba da se priprema za vreme kada e morati da prihvati sve evropeske standarde zatite rtava saobraajnih nezgoda. injenica je da nai dravljani koji pretrpe tetu u drugim dravama, pa i u dravama lanicama Unije, nemaju potrebnu osiguravajuu zatitu. Oni mogu da se obrate nacionalnom birou drave u kojoj je nastala saobraajna nezgoda ili osiguravau odgovornog lica, ali to je povezno sa svim onim tekoama zbog koji je u Evropskoj uniji doneta etvrta direktiva. Ne psotoji mogunost da pravo na naknadu tete nastale na podruju Evropske unije lica sa boravitem u naoj zemlji ostvare na nain na koji to mogu lica koja imaju stalni boravak u nekoj od drava lanica Evropske unije. Poloaj naih oteenih lica ipak je tei od poloaja u kome su bili oteeni iz drava lanica pre donoenja etvrte direktive, jer su ovi drugi imali mogunost da se zatite zakljuivanjem nekih drugih osiguranja. Za

takvu zatitu znaajno je osiguranje pomoi na putu koje sprovode evropski osiguravai i koje je regulisano posebnom direktivom EEZ, a koje je kod nas jo slabo razvijeno. Osim toga, postoji i osiguranje pravne zatite koje obezbeuje pravnu zatitu u sudskom i vansudskom postupku koji se vodi radi ostvarenja prava osiguranik, pa i prava na naknadu tete nastale u saobraajnoj nezgodi, u zemlji ili inostranstvu. S obzirom na to da se ne moe oekivati da e u dogledno vreme ova osiguranja imati vei znaaj, osiguravajua zatita lica koja su pretrpea tetu u drugoj zemlji mogla bi da se pobolja time to bi do integrisanja pravila etvrte direktive u nae nacionalno zakonodavstvo nacionalni biro zakljuivao sporazume sa dravama koje imaju isti takav interes, koji bi predvideli korienje mehanizma naknade tete iz ove direktive. To su, pre svega, susedne zemlje (Maarska, Rumunija, Bugarska) i drave nstale raspadom SFRJ. Uticaj direktive bie nepovoljan za nas jer se regulisanje tetea koje pokriva Direktiva izmeta iz nae zemlje u zemlju u koju oteeni ima boravite. Tako, na primer, francuski dravljanin koji je pretrpeo tetu u saobraajnoj nezgodi koja je nastala u naoj zemlji od vozila koje je registrovano u Italiji, mogao je da se obrati naem nacionalnom birou za zelenu kartu i nekom od domaih drutava za osiguranje. Saglasno pravilima Direktive, on sada moe da se obrati u Francuskoj povereniku koga je u toj zemlji imenovao osigurava iz Italije. Na biro je za obradu tete dobio naknadu, esto u devizama, tako da je to bio nezanemarljiv prihod za nae osiguranje. Ostae ipak i dalje neki vidovi saradnje naeg biroa i stranih osiguravaa, na primer u pogledu prikupljanja podataka o nezgodi i obavetavanju o naem pravu kada ima uslova da se ono primeni na odtetetne zahteve sa stranim elementom. 5. Peta direktiva 5.1 Svrha

Direktiva je doneta kao rezultat potrebe da se ranije direktive osavremene i dopune. Za razliku od ranijih direktiva ona se ne odnosi na jedan ili vie slinih problema. Sadri vei broj mera koje nisu u neposrednoj vezi. etvrta diektiva odnosila se na oteene koji su doiveli nezgodu u inostranstvu. Cilj nove direktive jeste proirenje primene tih reenja na sve oteene bez obzira na to gde je nezgoda nastala. 5.2 Sadrina

5.2.1

Izmene vezane za Prvu direktivu

5.2.1.1 Drava u kojoj su vozila redovno stacionirana Mesto gde je redovno stacionirano vozilo je, prema Prvoj sirektivi, teritorija drave iju registarsku tablicu vozilo nosi (lan 1. stav 4). U praksi primene ovog pravila bilo je problema jer direktiva nije precizirala da lis e radi o trajnoj ili o privremenoj tablici. Tumaena je tako da se radi o trajnoj. Tako je nastao problem vozila sa privremenim tablicama. Direktiva definie to da je mesto gde je vozilo redovno stacionirano podruje drave iju registarsku oznaku nosi, bez obzira na to da li je registracija trajna ili je privremena (lan 1. stav 1a). 5.2.1.2 Vozila sa falsifikovanim registarskim tablicama Prema Prvoj direktivi vozilo sa falsifikovanom ili ilegalnom registarskom tablicom smatra se da je redovno stacionirano u dravi anici koja je izdala prvu registarsku tablicu. To je imal za posledicu da je obaveza naknade tete bila na nacionalnim biroima koji sa tetnim dogaajem nemaju nikakvu vezu. Peta dierktiva utvruje pravilo da se vozilo sa ovakvim tablicama smatra stacioniranim u dravi u kojoj je saobraajna nezgoda nastala (lan 1. taka b). 5.2.1.3 Kontrola osiguranja Prva direktiva je dozvolila da drave lanice obavljaju povremenu (sporadinu) kontrolu osiguranja na podruju EEZ (lan 2. stav 1). To se zloupotrebljavalo pa je kontrola vrena i kada za to nije bilo opravdanja, ime obaveza ukidanja kontrole osiguranja nije imala pravi smisao. Peta direktiva zabranjuje sprovoenje kontrole, dozvoljava povremenu kontrolu koja ne sme biti stalna, diskriminirajua i ne sme joj jedini cilj biti provera osiguranja. 5.2.1.4 Osloboenje od obaveze osiguranja od odgovornosti Prva direktiva je dozvolila dravama lanicama da oslobode od obaveze zakljuivanja obaveznog osiguranja neka pravna i fizika lica, odnosno neka vozila sa posebnim registracijama (lan 4). Peta direktiva ostavlja takvu mogunost ali predvia nove obaveze drava koje su izuzele odreena lica i odreena vozila.

5.2.2 Izmene vezane za drugu direktivu 5.2.2.1 Izmene minimalnih suma osiguranja Sume osiguranja koje je predvidela Druga sirektiva vremenom su postepeno obezvreene usled dejstva inflacije zbog ega nisu bile odgovarajue s obzirom na visinu teta i broj rtava u saobraaju. Peta diektiva je poveala sume, i to za telesne tete na 1.000.000 E po oteenom licu ili 5.000.000 E po tetnom dogaaju nezavisno od broja oteenih. Za tete na stvarima suma je 1.000.000 E po tetnom dogaaju bez obzira na broj oteenih lica. Direktiva predvia usklaivanje suma sa kretanjem indeksa cena na tritu Evropske unije. U dravama lanicama visine suma znaajno se razlikuju i ostavljen je rok od 5 godina za poveanje suma do iznosa predvienog Direktivom. Meutim, u roku od 30 meseci sume se moraju poveati u iznosu od 50 % iznosa iz Direktive. 5.2.2.2 tete na stvarima od nepoznatih vozila Iako je razlog za iskljuenje tetea na stvarima koje su nastale od nepoznatih vozila bio razumljiv,da se izbegnu prevarni zahtevi, to je u praksi bilo prisutno, vreme je pokazalo da je to esto nepravedno prema licima koja su pretrpela ovakve tete. Ova irektiva predvia da lica koja su u saobraajnoj nezgodi pretrpea teu telesnu povredu imaju pravo na naknadu tete i na stvarima. Da u praksi ne bi biklo problema sa kvalifikacijom povrede kao tee, uyima se u obzir injenica da je bilo potrebno bolniko leenje. Da li se radi o teoj povredi ili ne, utvruje se prema pravu zemlje u kojoj je povreda nastala. Direktiva dozvoljava da drave lanice predvide za tete od nepoznatih vozila franizu do 500 evra. 5.2.2.3 tete od neosigranih vozila Direktiva zabranjuje uvoenje franize od 500 evra jer je to mera koja dovodi u neravnopravan poloaj rtve osiguranih i rtve neosiguranih vozila. 5.2.3 Izmene vezane za Treu direktivu

5.2.3.1 Pravo saputnika na naknadu tete prouzrokovane od vozaa pod uticajem alkohola ili drugog opijata Saputnici u vozilu koji su pretrpeli tetu u saobraajnoj nezgodi koju je prouzrokovao voza u stanju pijanstva ili pod dejstvom omamljujuih

sredstava u pravu veeg broja zemalja iskljueni su iz osiguravajueg pokria ako su znali ili su morali znati u kakvom je stanju voza. Peta dorektva zabranjuje iskljuenje saputnika iz kruga treih lica jer se u praksi pokazalo da oni esto nisu u stanju da utvrde u kakvom je stanju voza i ne mogu da utiu na njegovo ponaanje (lan 4. Stav 1). 5.2.3.2 Zatita peaka i biciklista Peta direktiva ima za cilj da se obezbedi osiguravajua zatita peacima i biciklistima koji spadaju u posebno osetljivu kategoriju rtava saobraajnih nezgoda. Da li je direktiva napravila vei pomak pokazae praksa, jer je ostala na reenju da se na odgovornost prema ovim licima primenjuje nacionalno pravo koje se znaajno razlikuje u zakonodavstvu drava lanica. 5.2.3.3 Drava lanica u kojoj je redovno stacionirano vozilo koje je prodato u inostranstvo Prodaja vozila i njegova isporuka u inostranstvo iz jedne u drugu dravu lanicu bila je problem u praksi, jer ta vozila najee nisu bila osigurana. Direktiva uvodi pravilo da je takvo vozilo stacionirano u dravi u koju se isporuuje u roku od 30 dana od isporuke vozila kupcu. Za tete od takvog vozila odgovorna su tela drave u koju se vozilo uvozi. 5.2.3.4 Pravo osiguranika na podatke o tetama Redaktori Direktive imali su u vidu potrebu osiguranika da dobiju podatke o kretanju teta, to neki osiguravai u praksi nisu davali. To je znaajno za zatitu osiguranika kao potroaa, jer oni mogu da ostvare pravo na povoljniju premiju ako nisu prouzrokovali tete u prolosti. Potvrda se izdaje na zahtev osiguranika, i to u roku od 15 dana. 5.2.3.5 Zabrana uea u teti oteenog lica (franiza) i pravo na direktnu tubu Osiguravai ne mogu potraivati od oteenih franizu koju su ugovorili sa osiguranikom. Pravo na direktnu tubu uvela je etvrta direktiva ali samo prema osiguravau iji je osiguranik tetu prouzrokovao u inostranstvu. Peta direktiva uvodi pravo na direktnu tubu oteenih iz svih saobraajnih nrzgoda (lan 48. stav 8).

5.2.4

Izmene vezane za etvrtu direktivu

5.2.4.1 Rokovi za reavanje odtetnih zahteva i nadlenost biroa za davanje podataka Rokovi za davanje podataka koji su vaili za tete iz saobraajnih nezgoda koje su nastale u inostranstvu vae i za tete iz saobraajnih enzgoda koje su nastale u domaoj zemlji (lan 4. stav 5). 5.2.4.2 Nadlenost sudova drave u kojoj oteeni ima prebivalite Direktiva uvodi pravilo da oteeni moe da tui osiguravaa tetnika u dravi lanici u kojoj ima prebivalite (lan 5. stav1). Ova odredba uneta je sa ciljem da se otklone nedoumice koje su postojale u praksi u vezi sa primenom Uredbe o sudskoj nadlenosti, priznanju i izvrenju sudskih odluka u trgovakim i graanskim stvarima. Uredba je priznavala pravo ugovaraa osiguranja, osiguranika u korisnika osiguranja da podnesu tubu protiv osiguravaa i sudu zemlje u kojoj imaju prebivalite. Kako oteeni nije ni ni ugovara osiguranja ni osiguranik ili korisnik osiguranja, pravi an sudsku zatitu pred sudom svog prebivalita nije priznavano oteenim licima, te je to razlog za ovo preciziranje. 5.2.4.3 Pravo na dobijanje informacija potrebnih za anknadu tete Drave su dune da utvrde organ koji je duan da daje potrebne podatke oteenim licima (policija, organ nadlean za registraciju vozila). Pravo na dobijanje informacija imaju sva zainteresovana lica, osiguravai, osiguranici, njihovi pomonici. Ti podaci trebalo bi da budu dostupni u elektronskom obliku