Merenje i kontrola

Razlika izmeu merenja i kontrole

Merenje je skup aktivnosti koje imaju za cilj da odrede vrednost jedne veliine. Rezultat merenja se zasniva na numerikim vrednostima, kao na primer 5mm. Kontrola je skup aktivnosti koje imaju za cilj uporedjivanje vrednosti jedne veliine sa nekim propisanim granicama. Rezultati kontrole se izraava atributima unutar granice ili ispod gornje granice. Izmeu merenja i kontrole postoji i razlika u primeni. Merenje se cesce primenjuje za proveri veliine jednog predmeta i pri tome se dobija manji broj dobijenih vrednosti, dok se kod kontrole primenjuje izmerena veliina na veem broju predmeta kada se dobija vei broj izmerenih vrednosti. Merenje i kontrola geomet. proizvoda

Ona je odreena uglavnom pomou sledeih veliina 1. 2. 3. 4. 5. Mere predmeta Oblik predmeta Poloaj mesta, pravca i povrine predmeta Pravilnost obrtanja povrina oko izvesnih osa predmeta Povrinska hrapavost

Merni sistem

Merni sistem ima sledei skup elemenata 1. 2. 3. 4. 5. Merni predmet Mp Merni aparat za merenje geometrijskih veliina Mi Pomoni ureaj Pu Merna maina Mm Upravljaki podsistem mernog sistema U

Pomoni ureaj pri merenju je tehniko sredstvo koje slui za merenje kao na primer odravanje, regulator kontaktnog pritiska, zatim da pomogne u procesu merenja, kao na primer nosa ili promenu osetljivih procesa, nrp. Elektronski pojaiva. Ukratko, pomoni ureaj olakava proces merenja. Merna maina je tehniko sredstvo sa sopstvenim pogonom koje olakava, ubrzava i pojednostavljuje proces merenja. Ona takoe sadri sopstvene merne instrumente.

Osnovni elementi svakog aparata 1. 2. 3. 4. 5. Prijemni element koji moe biti neposredan ili preko sonde Prenosnik mehaniki, optiki, pneumatski ili elektrini Transduktorski element Pokaziva koji moe biti skala ili indeks Pomoni element moe biti regulator, naslon, zatita

Prijemni element osetljivi deo aparata, nalazi se pod direktnim dejstvom merene ili kontrolisane veliine. Prenosnik obuhvata elemente koji prenose informacije od prijemnog elementa do transduktorskog elementa ili pokaznog ureaja. Transduktorski ureaj slui za transformaciju primljene merene tj. Kontrolisane veliine u drugu veliinu ili drugu vrednost iste veliine ali se ne moe koristiti odvojeno. Pokazni element on je u obliku skale ili indeksa. Skale mogu biti linearne ili nelinearne. Indeks otvoreni ili pokretni deo pokaznog ureaja iji poloaj u odnosu na znakove omoguuje rezultate merenja tj. Kontrole. Ima oblik kazaljke, igle, povrine, tenosti, mrlje, iljka, olovke.

- Merna i kontrolna oprema

Merna ili kontrolna oprema obuhvata skup svih mernih ili kontrolnih instalacija odreenih za izvravanje merenja ili kontrole veliine jedne ili vie vrsta. Oprema ima najvii rang u hijerarhiji tehnikih sredstava. Instalacije obuhvataju instrumente, transduktorske pomone instrumente i pomone ureaje. Instrumenti su tehnika sredstva odreena za izvravanje merenja tj kontrole. Sastoje se od merila i aparata. Merila mogu biti samostalna i nesamostalna, a obuhvataju induktore, brojila, dozatore, integratore, sabirae, predodreivae i registratore. Pomoni instrumenti slue za merenje tj kontrolu veliina koje su uticajne ili veliine koje karakteriu Merila su instrumenti u obliku materijalizovanih mera koji stalno reprodukuju u toku upotrebe jednu ili vie poznatih vrednosti date veliine.

Aparati su merni tj kontrolni isntrumenti, slue za transformaciju merene tj kontrolisane veliine u jedno pokazivanje ili ekvivalentnu informaciju. Razlika je da merila ne poseduju indeks i da ona uglavnom ne sadre nikakav pokretni element u merenja. Mogu biti samostalna i nesamostalna. Indikatori aparati koji daju vrednost merene veliine jednim pokazivanjem bez registrovanja. Integratori Aparati koji odreuju vrednost veliine pomou integracije. Brojila Aparati koji daju progresivne vrednosti merene veliine koje su akumulisane u odreenom vremenu. Sabirai Aparati koji odreuju vrednost veliine inei zbir izmerenih parcijalnih vrednosti. Predodreivai Aparati opremljeni ureajem koji se automatski zaustavlja kada rezultat unapred dostigne odreenu vrednost unapred utvrenu, bez obzira da li je ureaj induktor ili nije. Dozatori Aparati koji automatski i periodino isporuuju prethodno odreene veliine. Registratori Aparati koji ispisuju na podlozi za regostrovanje podataka o merenju tj. kontroli koje su izvreene za jednu ili vie veliina.

- Metode merenja
Metode merenja se mogu razvrstati na grupe i to sa obzirom na nain dobijanja vrednosti rezultata kontrolisane vrednosti. Prema dobijanju rezultata direktne, kombinovane i indirektne metode Direktne dobijmo neposredno vrednosti merene veliine bez dodatnih prorauna. Indirektne koriste drugu veliinu koje su sa veliinom koje treba meriti vezane matematikom metodom. Kombinovane daju vrednost merene veliine prema rezultatima direktnog ili kombinovanog merenja tj. kontrole raznih kombinacija vrednosti i posle reavanja sistema pojedinih jednaina.

Podela n-merenja prema zavisnosti merenja odnosno kontrole delimo osnovne i komparativne metode. Osnovna metoda merenja zasnovana je na def. merene veliine, a komparativna metoda na poreenju vrednosti merne veliine tj. kontrole sa poznatom vrednou iste veliine ili sa poznatom vrednou neke druge veliine koja mora da bude u funkciji veliine.

Postupci pri merenju Kontrola mernih instrumenata (etalomovanje) Podeavanje Badarenje Graviranje

Kontrola mernih isntrumenata etalomovanje predstavlja skup radnji 1) Ispitivanje mernih isntrumenata u vezi sa odobravanjem etalomovanjem instrumenata. Metroloki nadzor ispitivanje instrumenata je skup radova u smislu kontrolisanja mernih instrumenata tj. da li instrument odgovara propisima ili preporukama nekog standarda, ili tehnikih specifikacija. Overavanje vri organizacionalna sluba za legalnu metrologiju koji imaju za cilj da konstatuju i potvrde da merilo u potpunosti zadovoljava propise i obuhvataju ispitivanje i igosanje. Metroloki nadzor skup radova sa mernim isntrumentima i to pri putanju u upotrebu u toku opravke ili u korienju da bi se obezbedila njihova potreba. igosanje Skup radnji koje imaju za cilj da se na mernim instrumentima postave znaci e. koji potvruju da li odgovaraju propisima o odgovaranju. Etalomovanje Skup radnji koje imaju za cilj odreivanje veliina greaka mernih instrumenata i odreivanje drugih metrolokih karakteristika. Badarenje utvrivanje poloaja znakova na mernom instrumentu u funkciji vrednosti koje odgovaraju mernoj veliini. Graviranje Postupak izrade skale mernog instrumenta polazei od ve odreenih znakova. Podela mernih instrumenata prema nameni

U pogledu namene merni tj. kontrolni instrumenti mogu biti obini i etaloni. Obini su odreeni za uobiajena merenja tj. kontrolu ali ne i za kontrolu i overavanje drugih instrumenata. Etaloni su instrumenti koji su odreeni da definiu ili materijalizuju, zatim sauvaju ili reprodukuju mernu jedinicu jedne veliine da bi mogla da bude preneta poreenjem na druge insturmente. Dele se na grupne i individualne. Individualni su instrimenti koji mogu da vre ulogu etalona, a grupni etalon predstavlja grupu instrumenata istog tipa i istih odgovarajuih metrolokih karakteristika i na taj nain zajedniki vre ulogu etalona.

Individualni se dele na primarne, sekundarne i rezervne. Primarni etalon je etalon koji ima najbolje metroloke karakteristike u odreenom podruju. Sekundardni etalon ima vrednost koja je utvrena direktnim ili indirektnim poreenjem sa jednim primarnim etalonom kao i sa utvrenim vrednostima. Rezervni je odreen za kontrolu nepromenljivosti primarnog etalona i za zamenu etalona ako je oteen. Sekundarni etaloni se dele na radne i referentne Referentni je etalon pomou kojeg se porede referentni etaloni nieg reda sa referenetnim etalonom i koristi se za overu linih i insturmenata manjh prenika. - Greke pri merenju Delimo ih prema funkciji, karakteru i uzroku. Prema funkcijama se dele na apsolutne relativne srednje kvadratne prividne i relativno prividne

Apsolutna greka predstavlja razliku izmeu izmerenih vrednosti i prave vrednosti merene veliine koje uvek ostaju nepoznate. Relativna greka predstavlja odnos izmeu apsolutne greke i prave vrednosti merene veliine. Srednja kvadrtatna greka (standardna devijacija) Prividne greke razlike merene veliine i aritmetike sredine Prema karakteru se dele na sistemske, sluajne i grube greke. Sistemske greke nastaju usled nesavrenosti mernog isntrumenta i procesa merenja kao i mernog sistema. Sistemske greke mogu biti stalne i promenljive. Promenljive su kada je i uzrok promenljiv (habanje neke opreme, temperatura usled merenja). One se ne mogu smanjiti ponavljanjem merenja, odnosno kontrole ve samo izmenom izvesnog elementa sistema, a one se mogu odrediti ili proceniti. Praktino je poeljno da ih smanjimo na minimalne vrednosti.

Sluajne greke nastaju pri ponavljanju procesa merenja i u naizmeninim uslovima. One se mogu statiki proceniti i mogu se smanjiti paljivim ponavljanjem merenja, ali se ne mogu potpuno ukloniti. Grube greke nastaju zbog nepravilnog ili nemarnog oitavanja izmerenih vrednosti, zbog primene nelegalnih mernih sistema, usled velikih spoljanjih poremeaja.

Prema uzrocima greke merenja se mogu podeliti na 1. Greke elemenata mernog sistema 2. Greke procesa merenja 1. Ovde spadaju metodska, geometrijska greka nastala pri izradi pojedinih emenata sistema, greka postavljanja predmeta u procesu merenja, greka baziranja elemenata pre merenja odnosno kontrole, greka regulisanja sistema, greka stezanja elemenata pre merenja odnosno kontrole. 2. Ovde spadaju greke elstinih deformacija elemenata sistema, greke zazora, trenja i mrtvog hoda mernog instrumenta, greke habanja elemenata, greke usled promene temperature, promene klime, greke usled plastinih deformacija Najee greke koje se javljaju je metodska greka, geometrijska greka mernog instrumenta, greka baziranja mernog predmeta, greka elastinih deformacija mernog predmeta, lina greka, greka toplotnih deformacija