M Politika 1134

MEUNARODNA pOLITIKA
OSNOVANA JUNA 1950. BEOGRAD GOD. LX, BR. 1134 APRILJUN 2009. SVET I SRBIJA Svetozar Stojanovi STANJE SAVREMENOG SVETA I SRBIJE Duan Relji ZAPADNI BALKAN U TROUGLU SAD EU RUSIJA Sanja Jelisavac PRELAZNI SPORAZUM O TRGOVINI IZMEU EU I SRBIJE, I NJEGOVA POETNA PRIMENA U FOKUSU Hasiba Hrusti SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA I STRATEGIJA IZLAZA Aleksandar Jazi DRUTVENE LINIJE PODELA U UKRAJINI ANALIZE Jovana Ninkovi ULOGA KOMORSKOG SISTEMA SRBIJE U POSTMODERNOJ EKONOMSKOJ DIPLOMATIJI I ODABIR EKONOMSKIH SAVETNIKA Mirjana Dolovac ROMI I MEDIJI DOKUMENTI
Institut za meunarodnu politiku i privredu
MEUNARODNA pOLITIKA
Makedonska 25, 11000 Beograd, Potanski fah 413, Tel. +381 11 3373 824 (glavni i odgovorni urednik), Tel/fax 337 38 32 (pretplata) E-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu; Internet: www.diplomacy.bg.ac.yu/medjunarodna.htm. Izlazi tromeseno Izdava Institut za meunarodnu politiku i privredu, 11000 Beograd, Makedonska 25 Direktor Instituta dr Duko Dimitrijevi, v.d. Glavni i odgovorni urednik dr Dragan ukanovi Zamenica glavnog i odgovornog urednika mr Svetlana urevi-Luki Izdavaki savet doc. dr Milica Delevi (predsedavajua), dr Vladimir Bilandi, mr Duan Lazi, dr Jelica Mini, prof. dr Obrad Rai, dr Goran Svilanovi, doc. dr Jovan Teokarevi, prof. dr Vatroslav Vekari, dr Ivan Vejvoda, prof. dr Ivo Viskovi, dr Milan ahovi Redakcija dr Miroslav Antevski, dr Mia urkovi, mr Aleksandra Joksimovi, Aleksandra Janoevi, mr Ana Jovi-Lazi, mr Ivona Laevac, mr Dejan Orli, mr Slobodan Jankovi, mr Irina arin, mr Dragan ivojinovi Prelom Sneana Vojkovi, Sanja Pavlovi Lektor Ivanka Andrejevi Godinja pretplata Pojedinci: 2000 dinara, Pravna lica: 6000 dinara Zahteve za pretplatu slati na adresu: Meunarodna politika, Makedonska 25, 11000 Beograd, Potanski fah 413, Uplata na raun 205-142866-36, Komercijalna banka Beograd, Makedonska 32 Za inostranstvo BiFS doo, Books and periodicals, Supilova 10, 11000 Beograd, Srbija Tel/fax +381 11 20 84 229, E-mail: bfsbooks@sezampro.yu Oglasi Informacije o ceni i raspoloivom oglasnom prostoru mogu se dobiti na telefon (011) 337 38 32 ili na e-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu tamparija elnid, 11000 Beograd, Nemanjina 6
MEUNARODNA pOLITIKA
UDK 327 Godina LX, br. 1134, apriljun 2009. ISSN 0543-3657
Sadraj
SVET I SRBIJA Svetozar Stojanovi Stanje savremenog sveta i Srbije ........................................................ 3
Duan Relji Zapadni Balkan u trouglu SAD EU Rusija ................................ 17 Sanja Jelisavac Prelazni sporazum o trgovini izmeu EU i Srbije, i njegova poetna primena ............................................. 26 U FOKUSU Hasiba Hrusti Svetska finansijska kriza i strategija izlaza ...................................... 46 Aleksandar Jazi Drutvene linije podela u Ukrajini .................................................... 66 ANALIZE Jovana Ninkovi Uloga komorskog sistema Srbije u postmodernoj ekonomskoj diplomatiji i odabir ekonomskih savetnika ..................................... 81 Mirjana Dolovac Romi i mediji .......................................................................................... 91
Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)
Meunarodna politika br. 1133, januarmart 2009. godine
PRIKAZI KNJIGA Laurent Cophen-Tangui, Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain (Rat ili mir, Esej o svetu sutranjice)..... 105 Jacues Attali, Une brve histore de l'avenir (Kratka istorija budunosti) ..................................................................... 105 Ignacio Ramonet, Gopolitique du chaos (Geopolitika haosa) ............. 105 Dragan Simi, Svetska politika Meudravni i meunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi......................... 109 KONFERENCIJE 45. godinja konferencija o latinskoj americi .................................... 112 Politika, strateka i vojna kultura u tranzicionim dravama ...... 116 Srbija i regionalne integracije .............................................................. 119 DOKUMENTI Zakon o potvrivanju sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) izmeu Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane Sjedinjenih Amerikih Drava ............................................................ 123 Uputstva za saradnike .......................................................................... 133
SVET I SRBIJA
Stanje savremenog sveta i Srbije

Svetozar Stojanovi*
Centar za nacionalnu strategiju, Beograd
SAD u sudbonosnoj tranziciji

Pad istonoevropskog i sovjetskog komunizma, i samog SSSR-a kao njegovog nosioca i jemca, bio je osnovni podsticaj za postavku o dostignutom demokratsko-kapitalistikom kraju istorije, a takoe i o SAD-u toj navodnoj supersili, i to jedinoj, kao njegovog stoera, promotera, garanta i lidera postavku koja se brzo rairila svetom. Oseanje amerike izuzetnosti bilo se pretvorilo u hibristiku iluziju o maltene amerikoj svemoi. Od samog poetka re je o mitu, a evo i zato: Apsolutni zaokret u istoriji, ali u obrnutom, negativnom smislu, najavljen je ve malom apokalipsom u Hiroimi i Nagasakiju, i to skoro pola veka pre nego to je Fakujama lansirao postavku o nastupanju kraja istorije. (Zar nije ironino teza o pozitivnom vrhuncu istorije potekla je ba iz zemlje koja je proizvela malu apokalipsu, nagovestivi njome mogunost i tendenciju kretanja oveanstva ka samoproizvedenom kraju istorije u bukvalnom smislu!) Jedva da je prolo nekoliko godina, a potvrdilo se da je demokratski kapitalizam dobio opasnog neprijatelja u islamskom fundamentalizmu i terorizmu. Od 11. septembra 2001. postaje sasvim zorno da je SAD samo zemaljska sila, krhka kao i svaka takva. Sam termin supersila sugerie neku vrstu nadzemaljske moi, te zato spada vie u teologiju nego u drutvenu nauku. SAD, dabome, nema nikakvu neogranienu mo, ve (i) zbog toga to apokaliptikim sredstvima, pored Rusije, Kine, Indije i drugih, raspolau i neke u svakom pogledu neuporedivo slabije drave (meu njima i jedna Severna Koreja). Ovim sredstvima one takoe mogu da unite ili isprovociraju unitenje dobrog dela oveanstva a sve kazuje da e se broj i snaga takvih drava uveavati. Sem toga, postavlja se i pitanje: kakva je to jedina
* Tekst predavanja odranog u Institutu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu,
17. marta 2009. Autor je predsednik Centra za nacionalnu strategiju u Beogradu i Foruma za nacionalnu strategiju sa seditem u Kragujevcu.
Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine
supersila kad nije u stanju da diktira stanje ni u nekim zemljama koje ne raspolau takvim sredstvima, kao to su primerice Iran, Irak, ili Avganistan. Da pomenem i to kako potez Administracije SAD-a da prizna otcepljenje Kosova i Metohije i izvri pritisak na druge zemlje da uine isto nije bio pametan, ve i zbog toga to je time ogolio ogranienost vlastite moi i uticaja u svetu. Jer, kakva je to supersila koja nije ni jednu petinu lanica UNa navikla da je slede! Isto vai i za neuspeno protivljenje SAD-a nameri da se Srbija preko Generalne skuptine UN-a obrati Meunarodnom sudu pravde za miljenje o legalnosti otcepljenja Kosmeta. ak i da je uspeo da sprei tu odluku Generalne skuptine, SAD bi otkrio da zazire od ocene tog Suda. U sklop supersilnog zanoenja SAD-a spada i uverenje da od kosmetskog secesionizma moe da napravi jedinstveni sluaj; uverenje koje se vojnom intervencijom Rusije u Gruziji i njenim priznanjem otcepljenja June Osetije i Abhazije ubrzo profanisalo kao fantazija. Zbog svega reenog i napomenutog, SAD nije ni bilo adekvatno karakterisati kao supersilu, ve samo kao velesilu (istina, jo sve-u-svemu snaniju od ostalih velesila, posebno u sposobnosti projektovanja moi na daljinu). SAD se sada budi iz dremea supersile, zapoinjui teku tranziciju od iluzije vlastite unilateralnosti do pristajanja na multilateralnost u svetskom odluivanju. Ideoloko i imidoloko samorazumevanje, sopstveni nain ivota i pogled na svet SAD nastoji da totalizuje. To je snana tenja da svoj uticaj i mo iri po celom svetu putem primera, aktivnog zalaganja, pa ako treba i kada moe i putem nametanja, ukljuujui i ono vojnom silom. SAD nastoji da univerzalizuje kapitalistiki nain proizvodnje i kapitalistiko trite, engleski jezik kao lingua franca naeg doba, slobodno zapoljavanje najboljih strunjaka i stvaralaca po celom svetu, suzbijanje terorizma, demokratiju i ljudska prava (naravno, onako kako ih Amerikanci shvataju). Ne smemo dozvoliti da nas zavede re total u korenu pojma totalitarizma. Ta re sugerie neto znaajno o SAD-u jedino ako se misli na ono to zovem ameriki totalizam, a nipoto na nekakav ameriki totalitarizam, zata SAD inae optuuju mnogi, a naroito totalitaristiki dihadisti. Dovoljno je ak i povrno uporediti SAD kao totalizatora (a ne totalitarizatora) sa faizmom, nacizmom i staljinizmom za koje se pojam totalitarizma s punim pravom upotrebljava, pa videti koliko je netano govoriti o amerikom totalitarizmu. Graansko drutvo u toj zemlji izuzetno je snano i nezavisno od drave, dok je za totalitarizam karakteristino njegovo totalno dravno potinjavanje i uopte totalna dravna kontrola drutvenog ivota. Da nije re o totalitarizmu, pored naina vrenja vlasti u SAD-u oito pokazuje i injenica da u njemu i van njega deluju sve snaniji antiglobalistiki pokreti koji ba iz amerikog graanskog drutva dobijaju snanu podrku. Laissez faire kapitalistike iluzije dvadesetih i tridesetih godina prolog veka zamalo su dole glave kapitalizmu. One su se u novije vreme obnovile, a sada izazivaju krizu svetskih razmera. Zato je kapitalistiki svet, prvenstveno u SAD-u i Velikoj Britaniji, zanemario uspene socijalliberalne,
socijaldemokratske i socijalhrihanske aranmane? U konkurenciji sa laissez faire kapitalizmom nalazi se i preteno dravni kapitalizam (u Rusiji) i svojevrstan komunistiki kapitalizam (u Kini), ali su ih amerike voe i ideolozi takoe do jue arogantno smatrali tek za tranzitnu stanicu prema vlastitom ustrojstvu. Amerikanci su tada masovno verovali da pod njihovim vostvom nastupa kraj istorije, ne samo u obliku demokratskog nego i laissez faire kapitalizma, koji vlada svim sferama drutvenog ivota (utakmicom za politiku mo, zdravstvenom slubom, socijalnim i penzionim osiguranjem, obrazovanjem, kulturom, umetnou, naukom, itd.), pa ga zato i u tom pogledu treba nazvati totalistikim kapitalizmom. Od njega su takoe oekivali da bude praktino imun na velike cikline oscilacije (booms and busts), i da im omogui beskonaan privredni rast i neogranieno troenje. A sada se SAD nalazi u pretekoj tranziciji ne samo od supersile do velesile, nego i od laissez faire i totalistikog do dravno regulisanog i netotalistikog kapitalizma, koji bi trebalo da ga izvue iz duboke recesije i optedrutvene krize. Na ironian nain potvrdilo se da je SAD supersila, poto je jedino ova zemlja mogla da izazove globalnu krizu. To, naravno, sa sobom povlai i zakljuak da se svet ne moe izvui iz krize ako to ne uini i SAD. Amerika je rtva svojevrsnog fetiizma robe i novca, pa tavie i svojevrsne teologizacije slobodnog trita oslanjanjem na nevidljivu ruku koja njegove rezultate takorei udotvorno preobraa u optu korist i dobro. U tom duhu, na svojevremeni zahtev da se Amerika centralna banka (Federal Reserve) umea u tuilatvo, Alen Grinspen koji joj je dugo i bespogovorno stajao na elu odgovorio je ovako: Ne, ne znam vie od trita. Neu to uiniti. (No, I dont know more than the market. I want do it.) Nedavno je pred Kongresom SAD-a pokajniki priznao da je bio u velikoj zabludi. Otuda ta iluzija da je trite nasuprot dravi i svim ostalim ljudskim tvorevinama u krajnjem rezultatu ipak savreno, ne samo sa stanovita politike ekonomije, ve i iz nekakve podsvesne teoloke perspektive. Veoma plodno tle za nju predstavlja duboko ukorenjen religiozni fundamentalizam u dobrom delu itelja SAD-a. Po svoj prilici, postoji sinergija izmeu prevarantsko-pekulativne dimenzije kapitalizma SAD-a i njegovih intervencija po svetu kojima po pravilu prethodi bara medijskih i drugih humanitarnih i demokratskih obmana. Uostalom, ta se drugo moglo oekivati od reima koji je forsirao trite bez autoritativnih pravila, nego da i u spoljnoj politici vrluda od jednog do drugog jedinstvenog sluaja. To su pouzdani simptomi degeneracije zvanine ideologije od iskrivljene svesti do laljive svesti. U objanjenju onoga to se desilo sa ekonomijom, i to svetskom a ne samo amerikom, ekonomisti sve vie moraju da pribegavaju antropolokim i psiholokim kategorijama kao to su pohlepa, gubitak poverenja ili panika. Time pada i zabluda da ekonomija moe biti striktna nauka poput prirodnih nauka... Evo jedne od tvrdnji da sada dolazi do povratka istorije: ini mi se da je svet ponovo postao normalan, u tom smislu da se vratila utakmica velikih sila koja je vekovima oblikovala meunarodne odnose, a izgledalo je
da je nestala posle 1989. Glavna odlika meunarodne scene ponovo su borbe za ast, status i uticaj. Ispostavilo se da je onaj posthladnoratovski trenutak bio samo poremeaj. Istorija se vratila.1 Nasuprot tome, tvrdim da do povratka istorije niti dolazi niti moe doi, jer kraja istorije nije ni bilo. Samo, da ne budem pogreno shvaen: kapitalistiko trite i uopte kapitalistiki ekonomski sistem ipak jo predstavlja najpovoljniji i najneodoljiviji ambijent za nauno-tehnike inovacije i njihovu primenu u stvaranju materijalnih dobara i usluga. Nekapitalistiki ekonomski sistemi diljem sveta gube trku sa kapitalizmom kao najefikasnijim nainom proizvodnje i primarne raspodele, jer se on zasniva na slobodnoj konkurenciji, a ne kao zamiljeni socijalizam na tenji za jednakou i pravdom. Pa ipak, ako globalni kapitalizam ne bude regulisan i kombinovan sa nekom vrstom globalnog socijalizma (solidarizma) koji tek treba uspostaviti, stalno e se vraati svetska kriza. Da dodam: najizgledniju ansu za solidaristiki humanizam, po mom miljenju, valja traiti u sekundarnoj raspodeli iji su osnovni principi jednakost i pravda. ta pre pomenute sistematske kombinacije mora da se uradi? Ali prethodno treba da podsetim na jedan trend koji je preovladavao u dosadanjoj istoriji: Ljudska drutva su u krajnjoj liniji pre sklona da promene ostale komponente svog ivota politiku, pravnu, obrazovnu, religijsku, moralnu, ideoloku nego da ouvanjem tih komponenata takvih kakve su, onemogue dalji napredak nauke i tehnike i njihovu primenu u stvaranju materijalnih dobara i usluga. Drutva i civilizacije u kojima je suprotna tendencija prevladala, stagnirala su, nazadovala i propadala, esto pod udarcima prilagodljivijih konkurenata i neprijatelja. Opisana tendencija prilagoavanja postajala je sve jaa, naroito od poetka modernih kapitalistikih vremena (kada je u tehnoznanju dominantnu ulogu preuzimala tehnonauka), da bi se najzad globalizovala postajui planetarno pravilo praktino bez izuzetka (svojevrstan istorijski zakon). Jedan od sudbonosnih problema sadanjeg oveanstva lei u tome to se kapitalizam globalizuje, ali u uslovima u kojima za njega jo nisu stvorena potpuno efikasna pravila i regulativna tela ni u okviru nacionalnih drava dok takva tela ne svetskoj razini zasad spadaju u utopiju. Pridruujem se onima koji tvrde da je neophodna neka vrsta globalne vlasti, a ona nije ni u povoju. Ljudska drutva su zbog opasnosti od konkurenata i neprijatelja bila prinuena da otklanjaju prepreke napretku u proizvodnji materijalnih dobara i usluga. Problem je, meutim, u tome to sada glavnu prepreku ini neujedinjenost oveanstva, a ono naravno nema nikakvog konkurenta ili neprijatelja da ga prinudi da je otkloni.
Rusija i Srbija deo evroatlantske civilizacije

Radi boljeg razumevanja savremenog sveta, pored uobiajenih koncepata kao to su nacionalizam, patriotizam, globalizam itd., postoji potreba i za
1 Robert Kagan, NIN, 22. maj 2008, prema prevodu Lj. Nedeljkovi.
pojmom civilizacionizam. Ovde u se, dabome, usredsrediti na evroatlansku civilizaciju koju u sadanjosti i vrednosno selektivno govorei karakteriu: prosveenost, (post)moderna, liberalizam, kapitalizam, hrianstvo, odvojenost drave i crkve, demokratija, tehno-nauna avangardnost, izuzetno materijalno blagostanje, najdue proseno ivljenje i sl. Velim da je to karakterie u sadanjosti i vrednosno selektivno, zato to je ta ista civilizacija vodila i krstake ratove, bila najvei rasistiki kolonizator, istrebljivala domoroce, koristila robovski rad, zapalila dva svetska rata, proizvela nacizam i holokaust, staljinizam i Gulag, prva stvorila i jedina dosad upotrebila apokaliptika sredstva (Hiroima i Nagasaki), itd. ak i izmeu odabranih karakteristika nae civilizacije postoji izvesna tenzija, recimo izmeu sekularne drave i hrianstva. A da i ne govorimo o osciliranju izmeu laissez faire i dravno-regulisanog kapitalizma. Pa i izmeu amerikog oseanja vlastite izuzetnosti i dominacije sa jedne, i opiranje tome sa druge strane. Nedavno preminuli Samjuel Hantington nije pogreio to je ponovo aktuelizovao kategoriju civilizacija. Ispostavilo se da on ispravno locira najinherentniji otpor tehno-nauci, kapitalizmu i demokratiji, u islamsku civilizaciju. Ali je istovremeno upao u grdnu predrasudu kada je iz evroatlantske civilizacije iskljuio istonohriansku (pravoslavnu) komponentu i sveo tu civilizaciju na njenu protestantsku i katoliku dimenziju. Prevario se i kada su Srbi i njihovo pravoslavlje u pitanju. Demantovali smo ga i 5/6. oktobra 2000. svrgnuem vladajueg reima Slobodana Miloevia, koji nas je u prethodnoj dekadi drao u megalomanskom orsokaku.. Kada je govorio o istonom hrianstvu Hantingtona je izgleda zavela antievropska i uopte antizapadna ica tradiconalistike Rusije sa verom u rusku izuzetnost, univerzalnu mesijansku ulogu ruskog pravoslavlja, a donedavno i u rusku ulogu u nastojanju da se komunizam globalizuje. Rusija, meutim, sada odluno prevazilazi svoje vievekovno evro-azijsko dvojstvo. Njen bivi predsednik i sadanji premijer za sve vie Rusa postaje Putin Veliki. A i njen predsednik Medvedev istie da njegova zemlja zajedno sa Evropom i Severnom Amerikom pripada evroatlantskoj civilizaciji (kako voli da kae: Od Vankuvera do Vladivostoka). Ne verujem da bi SSSR, za razliku od preostale Rusije, ak i da je opstao i da se promenio u svakom drugom pogledu, ve zbog svog demografskog sastava bio u stanju da se tako odseno civilizacijski opredeli. Pre dvadesetak godina komunistiki disidenti i antikomunistiki kritiari u zapadnim zemljama Varavskog bloka, ponosei se svojom centralnoevropskom samobitnou, otro su protestovali kada bi ih neko istorijski, kulturno i civilizacijski svrstao u Istonu Evropu. A SSSR su jedva iz Azije priputali i u nju. U tom kontekstu valja se prisetiti svojevremenih Kunderinih antiruskih izjava, ali i ogorenih reakcija ruskog nobelovca Brodskog na njih. Istorija je nesumnjivo dala za pravo Brodskom. Pa ipak, ak ni Brodski ni sanjati nije mogao da e njegova Rusija ubrzo sasvim mirno, gotovo ravnoduno, raspustiti vlastitu imperiju, zata uopte nema drugog primera u istoriji inae prilino samohvalisave evroatlantske civilizacije.
Simptome ogromnog hibrisa SAD-a trebalo je videti ve u iroko rasprostranjenom uverenju da je, naroito pod Reganovim vostvom, oborio komunizam namernim iscrpljivanjem vojnotehnolokom utakmicom i demokratskom kontaminacijom i preoptereenjem. A kljuna istina glasi da su samo Gorbaov i njegovi podravaoci naivno verovali da ak i naglo uveden demokratski pluralizam nee razoriti nego samo reformisati komunistiki sistem i SSSR kao dravu. Ali zato su u to verovali ako se zna da je samom Zapadu trebalo dva veka da postepeno i muno napreduje od vrlo parcijalne do optebirake demokratije. (Teko je zamisliti da bi tadanje stanovnitvo, da je nekim udom imalo opte birako pravo, dobrovoljno pristalo da nosi ogroman teret razvoja kapitalizma). Dabome, ja ne sugeriem da je komunistiki sistem pred sobom imao dugu, a jo manje lepu budunost u Istonoj Evropi i SSSR-u, nego samo to da nije morao da se skljoka ba tada (19891991), tako naglo i ak takorei bez opaljene puke. Uostalom, odluan kontrolni test za moju tvrdnju imamo u politikom komunizmu koji i dalje opstaje u nekoliko zemalja. Od njih je bez sumnje najuspeniji onaj u Kini. Ako je SAD navodno bacio na kolena komunizam u Evropi i sovjetskoj Evroaziji, zato to nije uinio i u Kini? Bie da je odluujuu razliku u poreenju sa SSSR-om inilo tamonje vostvo na elu sa Deng Sjaopingom. ak ni vrhunski naunici nisu predvideli kolaps SSSR-a i komunizma. Rekao bih da nisu ni bili u stanju da nauno predvide takve prekretnike istorijske kontingencije oliene u Gorbaovu i Jeljcinu. Najvie to su naunici mogli da tvrde jeste da je komunizam u tolikoj meri postao neuspean i problematian da ga mora odravati sila. Ipak, polazei od strukturno-sistemskih pravilnosti u celokupnoj istoriji komunizma na vlasti, ko je mogao nauno ustvrditi da ta sila uopte nee biti upotrebljena. Ali, evo, jo jedne odluujue kontingencije, i to u jeljcinovskoj, postkomunistikoj i postsovjetskoj Rusiji. Re je svakako o Putinu. Ko je mogao da pretpostavi, a kamoli da nauno predvidi da e jedan Jeljcin, veliki politiki slabi u odnosu na Zapad, kao svog naslednika ustoliiti oveka potpuno suprotnih osobina, pogleda i politike, unutranje i spoljne! Da je neko anketirao najtemeljnije naune poznavaoce i najbolje obavetajne analitiare u svetu, ubeen sam da bi svi odreda odgovorili da je to potpuno iskljueno, ili u najboljem sluaju vrlo malo verovatno. Verujem da jedan voa kategorije i kvaliteta Putina ne bi pao na pamet ni ekstremnim postmodernistima, koji inae prenaglaavaju ulogu sluajnosti odbacujui modernistiki naglasak na pravilnostima, zakonitostima i nunostima u istoriji. Sa Putinom kao Jeljcinovim naslednikom doiveli smo jo jedno zapanjujue istorijsko iznenaenje, a ne manje od onog sa Gorbaovom. Naravno, Putin je suta suprotnost gorbaovljevskom pristupu, gleditima, a jo vie rezultatima. Dovoljno je samo da uporedimo njegovu izjavu: Nacionalna bezbednost se ne gradi na obeanjima2 sa Gorbaovljevim vajkanjem kako je Zapad prekrio dato mu obeanje da se NATO nee iriti na zemlje biveg Varavskog pakta.
2 Na Samitu NATORusija 4. aprila 2008.
Velikomali narod Srbi spram velesila SAD i Rusije

Evo nekoliko najvanijih razloga to su Srbi postali velikomali narod i to neto svojim izborima a neto sticajem okolnosti i stratekim geopolitikim poloajem o koji se mone zemlje otimaju: Boj na Kosovu polju 1389; Ustanci protiv turske okupacije 18041815; Odbijanje Austrougarskog ultimatuma 1914. i znaajno uee u saveznikoj pobedi u Prvom svetskom ratu; Stvaranje Jugoslavije 1918, a ne Velike Srbije; Razvrgavanje Pakta sa Hitlerom sklopljenog 25. marta 1941. i borba na strani antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Zbog te srpske tradicije i kulture otpora Tito je maja 1941. CK KPJ preselio iz Zagreba u Beograd i odatle neto kasnije pozvao na oslobodilaku borbu protiv okupatora. Nipoto ne smemo prevideti da kolosalnu traumu iz Prvog svetskog rata Srbi nisu ni priblino prevladali kada su samo 23 godine kasnije doiveli strahovit genocid, i to od nekih pripadnika bratskih naroda i u zemlji koju su stvorili nezamislivim ljudskim i materijalnim gubicima; Doprinos uspenom ne Staljinu 19481953; Univerzitetski trajk i demonstracije protiv crvene buroazije 1968; Dranje za vreme vienedeljnog bombardovanja od strane NATO-a 1999, i uopte odbrana Kosmeta. Neki nai nedovoljno obrazovani i neosetljivi ateisti olako i grubo proglaavaju za izraz zatucanost lazarevski izbor carstva nebeskog umesto carstva zemaljskog. Kao da mnogi veliki mislioci ne stavljaju sveto na vrh vrednosne lestvice, i kao da shodno tome ne definiu moralnost kao davanje prednosti toj vrednosti nad svim ostalim. Dodue, na taj nain pod izvesnim uslovima moe se dovesti u pitanje neophodno razlikovanje etike svetaca i heroja od etike obinih ljudi. Shodno njemu nije opravdano svetaki i herojski nivo propisivati ljudima, a pogotovo ne naciji kao celini. Ne postoji etika dunost da se i ivot rtvuje, to inae ine sveci i heroji (to ne znai da oni ne zasluuju da budu najvie moralno vrednovani). U svetskoj nauci dosta se prouava preangaovanost koja dovodi do nazadovanja, pa ak i propasti mnogih velikih carstava, drava i nacija. Mi Srbi nismo dovoljno upoznali svet sa injenicom da smo u Prvom ustanku izgubili 21% stanovnitva, u Prvom svetskom ratu 28%, a u Drugom svetskom ratu 10%. Imali smo velike ljudske gubitke i u nedavnim meunacionalno-graanskim ratovima, ali i o tome malo govorimo jer zbog oseanja nacionalne veliine ne volimo da se prikazujemo kao rtva, to inae obilato ine narodi u novim nezavisnim dravama koje nas okruuju. Srbija sada opet dobija na vanosti koja je inae i sada u velikoj nesrazmeri sa njenom materijalnom snagom. Srpsko pitanje postaje evropsko, pa u izvesnoj meri i svetsko. Zato e naa osnovna strateka tema jo zadugo biti: na
velikomali narod i njegova drava spram dominantnog sveta, i to sveta u kojem se odnedavno ponovo znaajno menja odnos snaga. Zbog toga se poveava prostor za nas Srbe da branimo svoje nacionalne interese, ukljuujui i one na Kosmetu, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i drugde. Pada u oi da SAD eli da se to vie vojno i uopte materijalno dezangauje na Balkanu, ali istovremeno da i dalje diktira stanje na njemu, i to vrlo nepovoljno po Srbe i Srbiju. Amerika je uinila sve to je bilo u njenoj moi da eliminie, ili bar bitno smanji uticaj ruskog faktora u svetu, a naroito Evropi, ali se to pokazalo neuspenim i ak kontraproduktivnim. Rusija se velikom snagom vraa: politiki, diplomatski, energetski, privredno, finansijski, investicijski, turistiki. Srbija nipoto ne treba da se libi primernih odnosa sa tom velikom silom. Uostalom, to ne ine ni sami SAD, EU i NATO (zato i postoje stalni Saveti za partnerstvo EU Rusija i NATO Rusija, i ak njihovi redovni susreti na vrhu). Srbija bi trebalo da nastavi da unapreuje odnose kako sa SAD-om, tako i sa Rusijom velim da nastavi poto naa vlast to ve nekoliko godina ini. Umesto da se opredeljujemo u rivalskom partnerstvu te dve velesile, trebalo bi da podrimo njihov dijalog i saradnju. To e, dabome, biti teko jer zvanina Amerika tumai svako pribliavanje Srbije Rusiji kao istovremeno udaljavanje od nje. U SAD ima mnogo predrasuda u pogledu odnosa Srba i Rusa, pa se ima utisak da malo nedostaje da Amerikanci poveruju da, pored recimo Belorusa, postoje i Srborusi! Nedavno smo dobili i zvaninu potvrdu da oni i problem Kosmeta vide prvenstveno u tom trouglu: visoki funkcioner amerike vlade Frank Vizner priznao je da je vojni napad na Srbiju 1999. izveden zbog stratekih potreba, a pre svega protiv interesa Rusije u ovom delu Evrope i Balkana. Bez uvijanja je izjavio: Neemo Rusiju u naem dvoritu.3 Uzgred reeno: ako SAD bude nastojao da i Ukrajinu pretvore u svoje dvorite, teko da e se ona odrati kao celina. Kolektiviteti, isto kao i pojedinci, najtanije otkrivaju vlastite prioritete kada ih prilike dovedu u iskuenje. Poto su im interesi vaniji od vrednosti koje sugeriu svojom ideologijom, mnogi ameriki zvaninici i drugi monici esto od sluaja do sluaja sutinski menjaju svoj pristup ostalom svetu, pri emu za sluajeve koji su praktino identini upotrebljavaju razliita, ak i suprotna merila. Nazovimo to amerikom spoljnopolitikom ideologijom singularizacije. Nisu tu na delu samo dvostruki, nego viestruki standardi. Takva spoljna politika postupa prema arbitrarno odabranim sluajevima kao da su sui generis. U toj ideologiji lana singularizacija postie se maksimalizacijom razlika izmeu odabranog sluaja (Slobodan Miloevi, Kosmet, Srbija, Republika Srpska, Srbi u Hrvatskoj itd.) i ostalih sluajeva iste vrste. Nema sumnje da su za uspenost spoljne politike nae zemlje izuzetno vani odnosi sa SAD-om. Jedna mala zemlja kao to je naa ne moe realistiki da oekuje jednakost u odnosima sa takvom silom. Naravno, to ne znai da nema nikakvih ansi da nastavimo da otvoreno i odluno postavljamo pitanje i naih nacionalno-dravnih interesa i prava nastojei da ih
3 Intervju objavljen u Politici, 18. mart 2008.
10
Srbija i Evropska unija

Evo nekoliko manje upotrebljavanih argumenta za tenju Srbije da postane lan EU. Prvi: u na identitet spada kako KiM tako i Evropa. Drugi: borei se za KiM zalaemo se i za potovanje evropskih vrednosti i principa. Trei: nae brojne i masovne seobe kretale su se sa Juga Balkana ka Severu i Severozapadu, dakle dublje u Evropu. etvrti: stotine hiljada naih suna4 Zapis od 17. januara 1998. citiran prema osievim Pievim zapisima 19931999, Slubeni
glasnik, Beograd, 2008. str. 142.
to vie uskladimo sa interesima i pravima te najsilodavnije zemlje. Na odnos prema SAD-u trebalo bi da bude kombinacija istinoljubive iskrenosti i pragmatinosti. ta to znai? Podseam na to da se istina, ma koliko inae neprijatna, moe izraziti razliitim jezikom, prijateljskim ili neprijateljskim. Da u vezi sa tim podsetim na mudre rei Patrijarha Pavla u jednom razgovoru sa Dobricom osiem: ovek ne sme da se odrekne istine. Ali ima pravo da se slui vetinom u zastupanju i odbrani istine.4 Po meni, srpska kritika zvanine Amerike trebalo bi da se napregne da bude to vie prijateljska, a to izmeu ostalog znai i imanentna: u ime njenih ideala, vrednosti i postignua. A nema sumnje da SAD krasi: pluralistika, legalistika, demokratska i federalistika organizacija drave; podela vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku; stanovnitvo koje po kulturno-etnikom poreklu i sadanjem sastavu predstavlja oveanstvo u malom; ubrzano prevazilaenje rasnih predrasuda o emu najbolje svedoi Obamin izbor za predsednika (eto najnovijeg zapanjujueg istorijskog iznenaenja!), ogroman doprinos pobedi demokratskih zemalja u dva svetska rata; kljuni prilog stvaranju i funkcionisanju Ujedinjenih nacija; predvodnika uloga u nauno-tehnolokom progresu u svetu; visok ivotni standard; ogromna pokretljivost stanovnitva; slobodno eksperimentisanje ivotnim stilovima; vrhunska kulturna dostignua u mnogim oblastima (samo neobaveteni tvrde da tamo cveta jedino pop-kultura). Mi doista imamo razloga da izraavamo razoaranje zbog politike SADa prema nama, ali i da po svaku cenu izbegavamo utisak mrnje. ak i kada ne bi bilo drugih razloga protiv te omraze, sasvim dovoljno bi bilo to to u njima ivi nemali broj naih sunarodnika. Velim razoaranje kako stoga to bismo s obzirom na njihove ideale, vrednosti i dostignua, oekivali suprotan odnos prema nama, tako i zbog prethodnog vrlo pozitivnog istorijata meusobnih odnosa. Ravi odnosi nae zemlje sa SAD-om nastali poetkom devedesetih godina prolog veka, koji su kulminirali njihovim vojnim napadom 1999, stvarno ine istorijsku anomaliju. Od 1878. godine (kada smo ponovo postali potpuno nezavisni) pa sve do tih godina, nai odnosi su bili dobri, ak i izvrsni tokom saveznitva u dva svetska rata, kao i kada nam je SAD mnogo pomogao da posle sukoba Staljina sa Titom 1948. ouvamo nezavisnost od SSSR-a i njegovog Varavskog bloka, i da se materijalno podignemo.
11
12
rodnika i njihovih potomaka odavno ive, rade i postali su dravljani u nizu vanih lanica te Unije, i arko ele da im se pridruimo. Peti: i za naa prava na KiM izglednija je borba iznutra nego van EU. Kad od nas zahteva da se suoimo sa svojom prolou, od EU bi se to isto moglo traiti za njene odnose sa nama. A nema sumnje da su neke od njenih lanica i sama EU poinile dosta katastrofalnih politikih, pravnih i moralnih greaka, i ak nepoinstava: Na prvom mestu je doprinos razbijanju SFRJ i Srbije. A niko u EU nije za to odgovarao ni politiki, a kamoli krivino (radi toga je mandat Hakog suda za bivu Jugoslaviju namerno ogranien na ponaanje u naim ratovima, ali ne i za njihovo izazivanje, za zloine protiv mira). Vojni napad na nau zemlju 1999, i to uz namerno zaobilaenje Saveta bezbednosti UN-a. Nekritiki odnos prema Hakom sudu, a posebno prema njegovom Tuilatvu. Stav prema nacionalnim manjinama u naoj zemlji koji je u suprotnosti sa stavom prema vlastitim lanicama u pogledu prava nacionalnih manjina. Tako EU ni na pamet ne pada da podri nastojanje bilo koje od njenih manjina da se otcepi, pa ak ni da dobije samo politiko-teritorijalnu autonomiju. A istovremeno veini njenih lanica nije bila dovoljna ni naa ponuda sutinske autonomije za KiM koja se praktino granii sa pojmom nezavisne drave, nego je podrala punu secesiju KiM, i to zaobilazei SB UN-a. Kada je to obavljeno, neki politiari i funkcioneri iz tih zemalja poeli su da nam ispostavljaju udne zahteve za Vojvodinu. Kako bi bilo da naa zemlja i u vezi sa tim predloi odravanje jedne evropske konferencije sa zadatkom da komparativno razmotri stvarni poloaj nacionalnih manjina. Nije teko zamisliti kako bi EU reagovala kada bi naa zemlja podrala eventualno referendumsko samoopredeljenje Republike Srpske, mada je velika veina njenih lanica priznala otcepljenje Kosmeta. Pored toga, EU je u svoje redove primila Kipar kao celinu, mada jednim njegovim delom (kao i u sluaju naeg KiM) ne upravljaju centralne vlasti, a pri tom joj ni na kraj pameti nije bilo da prethodno prizna nezavisnost tog turskog dela. Retko koji politiki faktor u naoj zemlji dovodi u pitanje stav o nepriznavanju otcepljenja Kosmeta, ak i ako bi to bilo postavljeno kao uslov, za prijem nae zemlje u Evropsku Uniju. Uostalom, na to obavezuju i Ustav Srbije i odgovarajue rezolucije Narodne skuptine. Nepriznavanje otcepljenja naravno nije isto to i odbrana Kosmeta, iako je svakako sadrano u njoj. Meu relevantnim politikim partijama i drugim organizacijama upravo i nastaju razilaenja, aktualizovana ili zatomljena, eksplicitna ili implicitna, oko toga ta odbrana Kosmeta praktino znai. Da li je re o aktivnoj ili pasivnoj, ofanzivnoj ili defanzivnoj strategiji? Samo konkretni odgovori na to pitanje mogu da isteraju na istinu sve aktere. Da se podsetimo na mere naih vlasti protiv kojih je teko biti na ubedljiv nain:
Povlaenje ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosmet (neslaganja su poela tek oko njihovog povratka); Uspeno zalaganje kod ostalih drava da to ne ine (uprkos kontrapritiska dominantne velesile); Prihvatanje naeg predloga da se Generalna skuptina UN-a obrati Meunarodnom sudu pravde za konsultativno miljenje o legalnosti samoproglaenja nezavisnosti Kosmeta. Ovo ima i opti meunarodnopravni znaaj jer e tom Sudu pruiti priliku da formulie i neka univerzalna pravila ne samo o pravima nacionalnih manjina, nego i o njihovim obvezama prema dravama kojima pripadaju. Nastavljanje institucionalnog i drugog povezivanja veinskosrpskog dela Kosmeta sa Srbijom kao svojom dravom, to je po svemu sudei najvaniji deo posla. To, svakako, ne znai da treba prestati sa insistiranjem na pripadanju celog KiM-a Srbiji i na potrebu uspostavljanja sigurnosti za nae stanovnitvo u enklavama okruenim Albancima, na povratku interno raseljenih i izbeglica, ouvanju crkava, manastira i spomenika nae kulture, vraanju ili barem kompenzaciji za uzurpiranu i unitenu imovinu itd. Ako je imenovanje uputno, to bi trebalo zvati politikom podele kontrole na Kosmetu, a ne njegovom teritorijalnom podelom. Takoe bi vredelo razmotriti mogunost zakonskih pa ako je neophodno i ustavnih promena da bi se veinskosrpski deo KiM-a direktno ukljuio u Republiku Srbiju, dok bi njegov najvei deo i dalje bio tretiran kao sutinski autonoman. Do raskola izmeu vlasti i opozicije, meutim, dolo je u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju sa EU. Stav o tome izneo sam odavno, pa u ga ovde samo reprodukovati: EU tvrdi da nije uslovila potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa njom, naim odricanjem od Kosova i Metohije? Ako EU ne uslovljava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju naim odricanjem od KiM-a, mi ne treba sami sebi da vezujemo ruke racionalna politika ne sme da podlee ak ni opravdanoj ljutnji, da o inaenju i ne govorimo. Uostalom, potpisu predstavnika nae Vlade na takav Sporazum mogue je, a moda i neophodno, dodati objanjenje o tome kako ga naa strana tano razume. ini se da Srbija neprekidno oscilira u definisanju odnosa prema EU? Ne treba da se optereujemo fatalistikim anticipacijama tipa: Na kraju krajeva EU moe da nas uceni kada na red doe nae formalno kandidovanje za lanstvo ili prijem u njega. Jedna od naih loih osobina jeste preoptereivanje nacionalne agende hipotetikim pitanjima i opsesivnim traenjem odgovora na njih. Hou da kaem da bi se tim problemom valjalo opteretiti tek ako i kada bi postao stvaran. A ako se to dogodi? Onda bismo, prvo, nastojali da razluimo ko nas ucenjuje, da li EU kao celina, ili jedan broj njenih lanica. Pored toga, uvek nam ostaje na raspola-
13
ganju referendum kojim bi graani odluili da li pristaju da u EU uemo samo kao celina ili okljatreno bez Kosova i Metohije. Takav referendum, po mom miljenju, bio bi ak i neophodan ukoliko ne bi bila postignuta velika saglasnost u Narodnoj skuptini. Da kaem i to da neki pojedinci, stranke i nevladine organizacije zahtevaju od nae izvrne vlasti da u pogledu KiM-a postupi potpuno arbitrarno, kao da njima i svima nama ruke ne vezuju Ustav i rezolucije Narodne Skuptine!5 A iz pismenog odgovora na svojevremenu molbu nekih prijatelja iz rukovodstva DS-a da im dam miljenje o predloenoj Pravnoj analizi Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU koju je uradila njihova grupa pravnih eksperata, evo onoga to sam smatrao i jo smatram najvanijim: Ona za merodavnu uzima interelektualnu i praktinu interpretaciju tog Sporazuma od strane veine zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, ali uopte ne i stav zemalja koje to nisu uinile. Zato se, izmeu ostalih, postavlja i pitanje da li ta manjina uopte nije razumela ta je potpisala ili je to, to bi bilo jo gore, uinila mada je bila svesna da time zavarava i druge, ukljuujui i Srbiju, a ne samo sebe. Po sebi se razume da u toj stvari ne moe da odlui to to jednih zemalja ima gotovo triput vie od drugih. Oko dve treine graana Srbije eli da postanemo lanica Evropske unije. Veliku komplikaciju, meutim, stvara to to se nae pridruivanje uprkos suprotnim proklamacijama teko moe odvojiti od sudbine Kosmeta. Stoga nam je birako telo podeljeno (evroentuzijasti vs. evroskeptici). Sadanja vladajua koalicija ima vrlo tanak izborni mandat, a zna se da je dala velika obeanja. Ona jo nije u stanju da od EU isposluje ak ni primenu potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. A ta bi se tek zbilo sa tim mandatom ako bi zamena UNMIK-a EULEKS-om proticala u znaku pojaanog albanskog nasilja nad Srbima, zatim podstakla brojna nova priznanja nezavisnosti Kosmeta, dovela do smanjenja a pogotovo eliminacije nae faktike kontrole nad veinskosrpskim delom, a naroito ako bi bila zloupotrebljena i kao nae bar samo de facto priznanje te nezavisnosti? Ogroman problem za evroentuzijaste nastao bi i ako bi se ispostavilo da EU i dalje odugovlai sa davanjem mogunosti naim dravljanima da bez viza putuju u njene drave, i sa prihvatanjem nae kandidature za lanstvo. Uostalom, ta ako bi EU prihvatila nau kandidaturu ne traei da izjavimo kako se odriemo Kosmeta i ignoriui nau tvrdnju da se kandidujemo sa njim kao sastvnim delom poto polazi od toga da je ono u stvarnosti najveim delom ve otcepljeno. Ako izostane brzo napredovanje ka ulanjenju u EU, ne verujem da e birai kao kompenzaciju prihvatiti objanjenje nae sadanje vlasti da i tako izgraujemo drutvo poput onog u njenim lanicama. I tada bi moralo da doe do novih izbora na kojima ne bi dobro prole, jer Srbi odbijaju da budu tretirani kao mali narod. Sa druge strane, dodatna nevolja opozicionih evroskeptika sastoji se u tome to nije mogue ubediti organe EU i ogromnu veinu njenih lanica da sa Sr5 Intervju u Politici, 26. januara 2008.
14
****
Naalost, vlast i opozicija stalno se meusobno napadaju, umesto da iniciraju to iru i racionalniju debatu o spornim a kljunim pitanjima i odgovorima. Primerice, o tome kako se praktino postaviti prema protivrenosti izmeu, sa jedne strane, pozivanja na Rezoluciju 1244 SB UN-a u odluci o stacioniranju EULEKS-a na Kosmetu (kojeg ta Rezolucija tretira kao sastavni deo Srbije) i, sa druge, nalogu da EULEKS bude statusno neutralan. Na prvu okolnost pozivaju se evroentuzijasti, a na drugu evroskeptici. Valjda debata i o tom sporu treba da prethodi inae dobrodolim pozivima na objedinjavanje svih snaga i radi zatite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Ako ve predsednici parlamentarnih stranaka nisu u stanju da zaponu optedrutvenu raspravu, zato je ne bi zapoeli recimo njihovi politiki saveti. Polazim od toga da, za razliku od parlamentarnih grupa, u njima ima i nezavisnih linosti. Meu poslanicima ih i nee biti sve dok njihovim mandatima raspolau partije (itaj njihovi vrhovnici). Vladajua koalicija nastoji da tematiku i problematiku za javnu raspravu i okupljanje to vie ogranii na ekonomsku krizu, kao da ona nema i ozbiljne politike i uopte socijalne dimenzije i razmere. Takva kriza lako moe postati tolika i takva da diktira stvaranje takozvane velike koalicije, a verovatno i nove parlamentarne izbore. Oni koji bi to i tada spreavali koncentracijom celokupne moi u svojim rukama, izloili bi se opasnosti da se itava kriza srui njima na glavu. A opet, ako opozicija samo negira politiku vlasti, onda e onemoguiti plodotvornu diskusiju, da nacionalno okupljanje i ne pominjemo. Neophodno nam je razlono sueljavanje konkretnih i realistikih alternativa pre svega o tome kako savladavati sve dublju ekonomsku, politiku i uopte drutvenu krizu. Vrlo je znaajno javno definisati standarde meusobnog odnosa i komuniciranja vlasti i opozicije. Njima sigurno protivrei zavoenje i uznemiravanje javnosti najotrijim sukobima pred javnou, uz istovremeno bezmalo prijateljsko askanje iza njenih lea. Najvanije je da niko ne dovodi u pitanje dobre namere politikih takmaca i suparnika. Naravno, moe biti i retkih izuzetaka, primerice ako postoje nepobitni dokazi da su neije namere u suprotnosti sa interesima njenih finansijera, naroito ako su ti finansijeri stranke, nevladine organizacije, udruenja
bijom obnove bilo kakve razgovore o statusu Kosmeta, a pogotovo da izjave da Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Srbijom ukljuuje i Kosmet kao njen sastavni deo. Negativnom stavu tih evroskeptika prema zameni UNMIK-a EULEKS-om nipoto ne ide u prilog ni zvanina izjava Rusije da se i ona saglasila sa tom zamenom. Na narod dobro zna i to da Srbija ne moe da isforsira povlaenje priznanja nezavisnog Kosmeta od strane vodeih zemalja EU, i uopte Zapada. Tolikom grandomanijom zanosi se malo ko meu Srbima, ak i kada je sasvim ubeen da pripada jednom velikom narodu.
15
16
graana, istraivai javnog mnjenja i sl. jer jo nisu primorani da pod materijalnom i krivinom odgovornou redovno objavljuju odakle im pritie novac. Suparniku politiku po pravilu valja dovoditi u pitanje ukazivanjem na njene posledice, stvarne i hipotetike, a ne na njene namere. Budui po definiciji neizvesne, hipotetike posledice ne trpe apodiktike sudove. I inae, u politici se pored znanja trai i sposobnost za dobru procenu (good judgement), a ona se definitivno moe proveriti tek a posteriori. Najzad: treba napustiti dosta proireno uverenje da principijelizam politici automatski obezbeuje etiki karakter, dok je pragmatizam navodno uvek za etiku osudu. Principijelizam se deformie u moralistiki ekstremizam kada postavlja i nastoji da ostvari nesredstvushodne ciljeve. A pragmatizam u nemoralni optimizam kada se slui nesvrsishodnim sredstvima. Izbegavanje obe te krajnosti i kombinovanje principijelizma i pragmatizma karakterie stvaralako dravnitvo koje je u suprotnosti sa politikantskim stranarenjem.
Zapadni Balkan u trouglu SAD EU Rusija

Duan Relji
Nemaki institut za meunarodnu politiku i bezbednost (SWP), Berlin* ABSTRACT
The West Balkans is not yet beyond the point of no return to conflicts. In particular, Kosovo and Bosnia-Herzegovina will remain on the agenda for a time to come. The US will continue to exert decisive influence in the region, although the EU strives to be a driving force in the conflict transformation. The EU transformational potential in the region is diminished because of the weakening ofcredibility of its membership offer to the Western Balkans countries. If Russia succeeds in building the South Stream gas pipeline, its future influence on the region will rest on maintaining energy security and not, as it is today, primarily on Moscow's support to Serbia in resisting Kosovo's secession and the attempts to abolish the Serb entity in BosniaHercegovina. Kljune rei: SAD, EU, Rusija, Zapadni Balkan, Srbija, Kosovo, BosnaHercegovina, Nato, sfere uticaja, gasovod
Sjedinjene Amerike Drave (SAD) e, po svemu sudei, i u narednom razdoblju odigrati presudnu ulogu u pokuajima nalaenja reenja za preostale sukobe proistekle iz raspada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Amerika bi mogla da odredi politiku Zapada, pre svega, u odnosu na dva najvanija spora: prema pitanju osiguranja regionalne bezbednosti posle proglaenja nezavisnosti Kosova, naroito u svetlu sve otvorenijih tenji da se objedine podruja nastanjena Albancima i prema pitanju budueg unutranjeg ureenja Bosne i Hercegovine, i nastojanjima da se osnae nadlenosti centralne drave.1 Srbija bi mogla da se nae na putu ostvarivanja ciljeva amerike politike i u odnosu na albansko, i u odnosu na bosansko pitanje. To je uglav* Pogledi izneti u ovom lanku iskljuivo izraavaju miljenje autora. 1 Steven Woehrel, Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns, Congressional Research
Service, 13 May 2009, p. 9, Internet: http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL32136.pdf .
UDK: 327:622.691](061.1+497+7+470) Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 1725 Izvorni nauni rad April 2009.
17
nom ve bio sluaj tokom protekle dve decenije.2 Uporedo s tim, veliki su izgledi da e se produiti i ameriko-ruska razmimoilaenja na prostoru Jugoistone Evrope. U isto vreme, teko je zamisliti da e se Evropska unija (EU), koja sebe vidi kao pokretaku snagu politikog i ekonomskog preobraaja na Zapadnom Balkanu, osloboditi zavisnosti od politike SAD-a u tom regionu.3 Pri tom, radi se o odnosu EU prema dravama koje su ili kandidati ili mogui kandidati za lanstvo u njoj, i o podruju na kojem je stvorena i na kojem se neprestano sa manje ili vie uspeha dokazuje Zajednika spoljna i bezbednosna politika EU (CFSP). Uprkos tome to je ekonomski uzdrman i zaglibljen u ratove u Iraku i Avganistanu, SAD je nesumnjivo i dalje dovoljno moan da odredi glavne smernice politike Zapada na podruju bive Jugoslavije. ak i ako Zapadni Balkan nije od posebnog geopolitikog interesa za Vaington, dokaz amerike nadmoi u tom regionu bio bi, kao uvek tokom protekle dve decenije, svakako dobrodoao. Naroito ako se nastavi slabljenje amerikih pozicija na kljunim geopolitikim takama kao to su Srednji i Bliski istok, i zbog toga naraste potreba za uspesima na drugim podrujima. Meutim, ni samostalno, ni u sprezi sa Evropskom unijom (EU), SAD nije toliko moan da bi mogao da suzbije nove sukobe koji mogu da proisteknu iz nedostataka reenja nametnutih regionu. Primer Kosova to najbolje pokazuje: umesto da se ispune na Zapadu esto izraena oekivanja da e formalno otcepljenje Kosova konano privesti kraju posle-jugoslovensku krizu, nastali su novi zapleti sa regionalnim (jaanje zahteva za objedinjavanjem Albanaca u regionu), evropskim (podele unutar EU oko Kosova), pa i svetskim odrazima (rat u Gruziji u leto 2008).
Nova sfera uticaja SAD-a

Dve decenije posle poetka raspada bive junoslovenske federacije, petnaest godina posle Dejtonskog sporazuma o Bosni i Hercegovini, i deset godina posle napada Severnoatlantskog pakta (NATO) na Srbiju, u regionu jo nije dostignuta taka posle koje se ne bi mogao dogoditi povratak u neprijateljstva, pa i nasilje. Sve je manje uverljivo rasprostranjeno oekivanje da e pribliavanjem svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji nastupiti konaan preokret u pravcu uspostavljanja trajnog mirovnog poretka u Jugoistonoj Evropi. Nije izvesno da li e te drave uspeti da se dovoljno politiki i ekonomski preobraze da bi mogle da pristupe Uniji. Najbogatija drava Zapadnog Balkana, Hrvatska, sada ostvaruje etvrtinu nivoa pro2 Duan Relji, Serbia, Russia, and the Pax Americana in South East Europe, Harvard
18
International Review, 22 August 2008, Internet: http://hir.harvard.edu/index.php? page=article&id=1753. 3 O moguim nepovoljnim odrazima poveanog uea SAD-a u daljem politikom procesu na Zapadnom Balkanu na odnose Vaingtona sa EU i Rusijom, videti: David Binder, Dr. Steven Meyer and Obrad Kesi, U.S. Policy and Bosnia-Herzegovina: An Assessment, Usipeace briefing, US Institute of Peace, Washington D.C., June 2009, p. 6. http://usip.org/ files/resources/U.S.%20Policy%20and%20Bosnia-Herzegovina.pdf.
4 Ubedljivu analizu predoio je Radovan Vukadinovi u: Amerika politika i stvaranje
kosovske drave, Meunarodne studije, Zagreb, 2008/1, str. 14ff.

5 Tokom 1989/1990, u sklopu pregovora o ujedinjenju Nemake, tadanji sovjetski
predsednik Mihail Gorbaov dobio je uveravanja amerikog predsednika Dorda Bua Starijeg i nemakog kancelara Helmuta Kola (Kohl) da se NATO nee iriti na istok. Bilo je to, meutim, samo usmeno obeanje bez meunarodnopravnog znaaja, koje nije obavezivalo Buove naslednike. 6 Skuptina Srbije je 26. decembra 2007. usvojila Rezoluciju o zatiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. U njoj se proglaava vojna neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojee vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konana odluka o tom pitanju.
senog drutvenog proizvoda u zemljama EU. Najsiromanije podruje, Kosovo, dostie tek oko pet odsto. Meutim, ak i ako ispune uslove, ostaje da se vidi da li e EU, ukoliko njeni unutranji odnosi budu zapali u jo dublju krizu nego to je sada sluaj, ostati pri obeanju da e u lanstvo primiti sve zemlje Zapadnog Balkana Uprkos tome to je od poetka uruavanja bive Jugoslavije EU nastojala da predvodi spoljna nastojanja da se prevazie kriza, amerika nadmo ispoljila se ne samo u odreivanju pojedinih politikih ishoda, ve naelno i u jaanju uticaja SAD-a i NATO-a na nekadanjem prostoru nesvrstane Jugoslavije tokom protekle dve decenije.4 Sa izuzetkom Srbije i Bosne i Hercegovine, ostale nekadanje jugoslovenske republike su ili ve u NATO-u, ili su na putu da postanu njegove lanice. SAD odrava bilateralne vojno-bezbednosne veze sa svim dravama u regionu. Vojni projekti sa Beogradom su ak vodei oblik ameriko-srpske politike saradnje, uprkos tome to su SAD i NATO tokom 1999. godine bombardovali Srbiju tri meseca, i prethodnim udarima avijacije SAD-a i NATO-a na poloaje Vojske bosanskih Srba za vreme rata u Bosni i Hercegovini. U celini posmatrano, SAD je posle okonanja Hladnog rata bez veih tekoa uspeo da pomeri granice svog vojno-politikog uticaja ne samo u Jugoslaviji, koja se nalazila izmeu dva bloka, ve i daleko na istok u dubinu prostora nekadanjeg Varavskog ugovora pod sovjetskom kontrolom. Meutim, ruska intervencija u Gruziji u leto 2008. i sve vei pritisak Moskve na Ukrajinu, kavkaske i srednjoazijske drave, pokazuju da je Rusija odluila da, ako treba i robusnim sredstvima, sprei dalje irenje NATO-a i amerikog uticaja na podruje biveg Sovjetskog Saveza.5 U Jugoistonoj Evropi, Rusija podrava Srbiju, jedinu preostalu formalno vojnopolitiki neutralnu dravu u regionu, jer u tome vidi mogunost moda ne ba zaustavljanja, ali bar ometanja SAD-a.6 Dokle god postoje sukobi izmeu Vaingtona i Beograda, Moskva ima razloga da oekuje da region nee u potpunosti potpasti pod ameriku dominaciju. Srbija je zavisna od ruskog prava veta u Savetu bezbednosti u vezi sa meunarodnopravnim statusom Kosova. Takoe bez ruske saglasnosti, sutinske promene u Bosni i Hercegovini nisu sprovodljive.
19
Take sukobljavanja
Za SAD su nezavisnost Kosova i ouvanje Bosne i Hercegovine neosporivi, pored ostalog i zato to je Vaington u oba sluaja uloio ogroman politiki kapital. Nemali broj uticajnih osoba u sadanoj amerikoj vlasti, poput Riarda Holbruka (Richard Holbrook), zagovara ukidanje posebnog entiteta bosanskih Srba, drei takav korak za preduslov opstanka drave BiH. Povrh toga, pojedini lanovi vlade biveg efa amerike drave, Dorda Bua (Georg Bush), videli su u NATO-u garanta spreavanja podele Kosova na srpski i albanski deo.7 Posetivi u maju 2009. godine Sarajevo, Beograd i Pritinu, ameriki potpredsednik Dozef Bajden (Joseph Biden) nastojao je da potvrdi znaaj politike SAD-a u regionu. Pre svega neopozivost novosteene samostalnosti kosovskih Albanaca i neophodnost daljeg uvrivanja drave Bosne i Hercegovine. Ponudivii iznova Srbiji lanstvo u NATO-u, potpredsednik je ukazao i na to kakav ishod Vaington eli u odnosu na srpskoameriko sukobljavanje. Meutim, Srbija (i moda Bosna i Hercegovina) u doglednoj budunosti teko da moe da se svrsta u sferu uticaja SAD-a. Politika klasa i stanovnitvo u Srbiji u velikom se delu protive ulanjivanju u NATO. Prema neobjavljenim, ali pouzdanim istraivanjima javnog mnjenja, za ulanjenje u Severnoatlantski pakt izjanjava se oko pet odsto stanovnitva. Uzrok ove pojave lei u injenici da su se od poetka izbijanja sukoba na podruju bive Jugoslavije politiki interesi SAD-a i Srbije, bez obzira na trenutni politiki karakter vlasti u Beogradu ili Vaingtonu, neprestano i duboko razilazili. Svaka vlada u Srbiji koja bi pristala da se odrekne polaganja prava na meunarodnopravni suverenitet nad Kosovom, ili bi prihvatila ukidanje Republike Srpske, ne bi dugo opstala. Bajden je ponovio i to da e se SAD zaloiti za prijem Srbije i svih ostalih drava Zapadnog Balkana u EU.8 Motiv za Bajdenov dolazak tek nekoliko meseci posle stupanja na poloaj, predstavnici amerikog ministarstva inostranih poslova objasnili su zabrinutou Vaingtona za sudbinu regiona. Ocenili su da se ne ostvaruje neophodan napredak u uspostavljanju trajnog mira, i samim tim preduslova za bri ekonomski oporavak.9 Neophodno je, prema miljenju Vaingtona, da EU delotvornije pristupi daljem reavanju zapadnobalkanskih problema, jer trenutno te drave u EU ne nalaze zainteresovane sagovornike. Uprkos tome to je Bajdenova poseta bila oznaena kao podrka politici EU (poverenik EU za zajedniku spoljnu i
7 Bivi pomonik ministra spoljnih poslova SAD-a, Nikolas Berns (Nicholas Burns), izjavio je
20
u amerikom Senatu da trupe NATO-a i amerike trupe na Kosovu treba da preduprede pokuaje podele ili izazivanja nestabilnosti. Navodi Glasa Amerike, US Reaffirms Backing for Supervised Kosovo Interdependce, VOANews online, 14. novembra 2007. 8 To obeanje nije moglo sasvim da obraduje ni EU niti zemlje koje bi htele u EU. Svima je u seanju prisutan primer Turske koja, uprkos snanoj podrci SAD-a, nije tokom viedecenijskog nastojanja uspela da se sutinski primakne EU jer veina njenih lanica ne vidi da je Turskoj mesto u evropskoj integraciji. Tu je i naelno pitanje da li SAD treba da se mea u politiku irenja EU. 9 Razgovor autora sa upuenim amerikim sagovornicima, maj 2009.
bezbednosnu politiku Havijer (Xavier) Solana pratio je Bajdena u Sarajevo, ali ne i u Beograd i Pritinu), ipak je taj ameriki potez delovao kao kritika na raun neefikasnosti EU. Delom i kao odgovor na takvu kritiku SAD-a, Solana je u julu posetio vie glavnih gradova u regionu, nastojei da osnai naruenu verodostojnost politike irenja EU na Zapadni Balkan. Pored naelnih sumnji u ostvarivost politike irenja EU na Zapadnom Balkanu, Unija je suoena i sa ozbiljnim tekoama u svom nastojanju da oblikuje demokratski preobraaj Kosova i osposobi Bosnu i Hercegovinu za samostalni opstanak. Ta dva sluaja predstavljaju ispit koji EU mora da poloi kako bi dokazala da je ravnopravna meu akterima na meunarodnoj politikoj sceni. Meutim, EU se podelila oko pitanja priznavanja Kosova (pet od 27 lanica ne prihvata to otcepljenje), i samim tim Evropska komisija (EK) mora da uvai stav tih disidenata.10 U odnosu na Bosnu i Hercegovinu u EU postoje suprotstavljena gledita: veina bi htela to pre da se odrekne tutorstva nad tom dravom, dok je deo lanica sklon da nastavi protektorat.
Verodostojnost strategije irenja EU

Politika osnova za delovanje EU na podruju bive Jugoslavije oslanja se s jedne strane na elju drava tog regiona da pristupe EU. Samim tim obavezale su se da prihvate pravila i uslove koje odreuje Unija. S druge strane, EU je stekla mogunost da upravlja uspostavljanjem trajnog mirovnog poretka na Zapadnom Balkanu tek kada je SAD iznudio presudne politike sporazume meu sukobljenim stranama. Zbog toga EU deluje na Zapadnom Balkanu i na osnovu neke vrste naelnog ovlaenja koji joj je dodelio SAD. Uspostavljena je pax americana koja bi, i to je osnovni cilj politike EU u Jugoistonoj Evropi, jednoga dana trebalo da se pretvori u pax europeana. Time bi EU konano na Zapadnom Balkanu pruila dokaz da je u stanju da samostalno deluje kao inilac u meunarodnim odnosima. Meutim, sam pristup EU, kao proces koji se pokazao kao najdelotvornije sredstvo podsticaja politikih i ekonomskih reformi u zemljama kandidatima za lanstvo, izgubio je svoju toliko spominjanu magnetsku privlanost. Tako je nastala spirala meusobnih razoaranja: to je manje verodostojno da e zemlje Zapadnog Balkana biti primljenje u EU, to je manja njihova spremnost da ispunjavaju uslove EU za prijem.11 to je manji napre10 Izlaz iz te podeljenosti politiki inovnici u Briselu vide, dugorono, u pronalaenju
reenja za Kipar. Ukoliko bi se sa Turskom, Kiprom i Grkom nalo reenje za tursku autonomiju na severu Kipra, onda bi Nikozija i Atina mogle da priznaju Kosovo, pa bi Rumunija, Slovaka i panija odustale od daljeg protivljenja nezavisnosti Kosova. Beograd vie ne bi imao kuda, nego da se pomiri sa gubitkom svoje june pokrajine to je scenario koji se spominje u seditu EU. 11 Solveig Richter and Duan Relji, Credibility and Compliance, The EUs Common Foreign and Security Policy (CFSP) Risks Forfeiting Its Leverage in the Western Balkans, Stiftung Wissenschaft und Politik, Dezember 2008, Berlin (SWP Comments, 32/08), www.swp-berlin.org/en/ common/get_document.php?assetid=5612.
21
dak reformi, to je EU odbojnija prema nameri zemalja Zapadnog Balkana da joj to pre pristupe. Pored naelne zamorenosti EU kada je u pitanju njeno dalje irenje (prvenstveno zbog nejasnoa oko mogunosti daljeg produbljivanja evropske integracije), pojavile su se prepreke koje prilikom ranijih prijema novih lanica nisu postojale. To su blokade pojedinih drava EU koje proistiu iz njihovih posebnih interesa, a koje ostale lanice ne dele: Kipra spram Turske zbog pokuaja otcepljenja severnog dela ostrvske drave; Grke spram Makedonije zbog pitanja imena te drave; Slovenije spram Hrvatske zbog toka granice izmeu te dve drave u Piranskom zalivu; i Holandije spram Srbije zbog toga to bivi ef vojske bosanskih Srba, Ratko Mladi, jo nije privreden pravdi. U meuvremenu su EU i vlade njenih pojedinih lanica postale svesne i mnogobrojnih nereenih graninih sporova na Zapadnom Balkanu na primer, tok srpsko-hrvatske granice na Dunavu ili razgranienje Makedonije i Crne Gore sa Kosovom. Takvi teko reivi sporovi bi, kao u sluaju Slovenije sa Hrvatskom, mogli da se presele unutar EU, i time dodatno oteaju politike procese unutar EU. Zato se uje sve vie glasova kako je neophodno sve te sporove razreiti pre prijema novih lanica. Podsea se na to da je prijem Kipra, bez reenja spora sa Turskom, dodatno opteretio proces pristupa Turske Uniji. Najtee reiv granini spor na prostoru bive Jugoslavije predstavlja otcepljenje Kosova. Na to se nadovezuju tenje za uspostavljanjem, kako se u novije vreme navodi u delu albanske javnosti, prirodne Albanije, na osnovu ponovnog ujedinjenja nacije. Objedinjavanje teritorija veinski nastanjenih Albancima na prostoru izmeu istone Crne Gore i zapadne Makedonije trenutno deluje kao politiki izuzetno teko ostvariv posao. No, injenica je da postojea demografska kretanja neminovno vode daljoj etnikoj homogenizaciji tog prostora.12 Kao rastua, mlada i migraciono pokretljiva zajednica, Albanci u Jugoistonoj Evropi postali su nezaobilazan politiki inilac o kojem moraju da vode rauna ne samo okolne drave, ve i glavni vanregionalni akteri SAD, EU i Rusija. Politike Vaingtona i Moskve u Jugoistonoj Evropi nisu optereena nikakvim unutranjim obzirima ili protivrenostima, ve su jasno usmerene. U odnosu na EU, to nije sluaj. Oba najvanija instrumenta politikog delovanja EU na Kosovu ograniena su pravnim i politikim nedostacima. Eulex, misija EU za uspostavljanje pravne drave na Kosovu, bila je primo12 Albansko stanovnitvo Kosova uvea se godinje za oko 30.000 ljudi, Srbija godinje izgubi
22
oko 40.000 stanovnika. Prirodan prirataj meu Albancima i dalje je izuzetno visok (na Kosovu preko 12 promila), dok sve slovenske etnike zajednice u regionu belee smanjenje broja stanovnika. U Srbiji je godinji gubitak stanovnitva 4,5 promila. Podaci su sadrani u redovnim godinjim izvetajima EU o napretku zemalja Zapadnog Balkana.http://ec. europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/index_en.htm.
rana da se proglasi neutralnom u odnosu na meunarodnopravni status Kosova kako bi delovala i meu kosovskim Srbima. Istovremeno, predstavnik Evropske unije na Kosovu je i ef Meunarodnog civilnog ureda (ICO) iji je zadatak da sprovodi plan Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) za nadziranu nezavisnost Kosova. Zbog te protivrenosti politika EU na Kosovu gubi u verodostojnosti, a samim tim i sposobnosti da na dugi rok preobrazi albansko-srpske sukobe u i oko Kosova. U meri u kojoj isezavaju perspektive Albanije, Makedonije i Kosova, da brzo ree svoje untranje probleme i brzo uhvate korak na putu do lanstva u EU, to vie raste tenja da se albansko stanovnitvo Zapadnog Balkana ujedini u jednoj dravi. Amerika podrka aktuelnim albanskim politikim ciljevima (otcepljenje Kosova, lanstvo Albanije u NATO-u, dalekosena samouprava u severozapadnoj Makedoniji, izgradnja patriotskog autoputa od Draa do Pritine, itd.), svakako da proistie iz procene da Albanci pokazuju izrazitu privrenost prema SAD-u i da samim tim albanskoj zajednici pripada posebna uloga u sklopu amerike strategije u Jugoistonoj Evropi. Jer, Vaington moe da rauna da e u budunosti na svojoj strani imati najdinaminiju naciju na tom podruju. Povrh toga, u delu amerike politike klase postoji sklonost da se Albanci doivljavaju kao deo meunarodne islamske politike zajednice. Tako shvaeni, Albanci u oima uticajnih amerikih politiara, meu kojima je i potpredsednik Bajden, dobijaju znaaj u sklopu onoga to je prethodna administracija nazivala ratom protiv terorizma.13 Sam Bajden je ocenio da je narod Kosova, ve sada najvie pro-ameriki u islamskom svetu, i da se na Kosovu uspostavlja preko potreban primer uspenog partnerstva SADa i muslimana.14
Nasuprot tome, na Zapadu se Srbija esto oznaava kao saveznik Rusije. Rusku podrku Srbiji u vezi sa statusom Kosova i u Bosni i Hercegovini, Vaington je protumaio kao pokuaj Moskve da se nametne kao politiki i bezbednosni inilac na podruju na kojem zapravo nema ta da trai. Prema reima amerikog pregovaraa za Kosovo Frenka Viznera (Frank Wiesner), SAD je odgovoran za bezbednost Evrope, a Rusija ne moe da deli podjednake interese jer nije ni sused Srbije, i ne bi trebalo da zalazi u tua dvorita.15 Nema sumnje, da je Rusija sused Srbije, i da nije uspostavljen neprekidni lanac drava lanica NATO-a izmeu Baltika i Crnog mora, niti bi bilo intervencije NATO-a protiv Srbije 1999, niti proglaenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.
13 Ben Lombardi, Great Game in the Balkans: The US, Europe, Russia and Kosovo, Defence
R&D, Cetre for Operational Research and Analysis, Ottawa, Juli 2007, p. 4; http://pubs.drdc.gc.ca/PDFS/unc62/p527982.pdf. 14 Joseph Biden, Opponents of Kosovo must be stopped, op. ed. Financial Times, London, January 2, 2007.
Povratak Rusije na Zapadni Balkan
23
Geostrateki odnosi na jugoistoku Evrope su se, meutim, promenili u trenutku kada je nestala nesvrstana Jugoslavija, NATO se proirio na bivi prostor Varavskog ugovora, a Rusija potisnuta hiljade kilometara na istok. Ono to je ostalo jeste naklonost prema Rusiji u mnogim dravama Jugoistone Evrope zbog istorijskih, kulturnih i religioznih veza. Kao i bitni ekonomski interesi, naroito u oblasti osiguranja snabdevanja energijom. U sluaju Srbije jo i odluujui znaaj ruskog prava na veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji spreava pravnu overu secesije Kosova, kao i jednostrane promene unutranjih odnosa u Bosni i Hercegovini uspostavljenih Dejtonskim sporazumom 1995. godine.16 Rusija trenutno nastoji da osnai i proiri svoj ekonomski, a samim tim i politiki uticaj izgradnjom gasovoda Juni tok, i poveanim ulaganjem u energetiku i druge privredne grane u Jugoistonoj Evropi. Jo poetkom 2007. godine, na energetskom samitu Jugoistone Evrope u Zagrebu, tadanji ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Moskva, ulaui u energetske projekte u tom regionu, vodi rauna i o namerama tih zemalja da pristupi EU.17 Ulaskom drava Zapadnog Balkana u EU, sva preduzea sa ruskim kapitalom postae firme EU i stei mogunosti za jaanje svog poloaja unutar zapadnoevropske privredne integracije. Povrh svega, u Grkoj, na Kipru, u Bugarskoj, Srbiji, Maarskoj i drugim dravama Jugoistone Evrope postoji, na osnovu istorijskih i kulturnih veza, neuporedivo izraenija spremnost na svestranu saradnju sa Rusijom nego to je to sluaj na Baltiku ili u srednjoistonoj Evropi. Ukoliko Rusija bude uspela da izgradi Juni tok, gasovod od istone obale Crnog mora do juga i severa Italije, njen uticaj u Jugoistonoj Evropi dobie dodatnu, trajnu osnovu, koja ne zavisi od ishoda kosovskih peripetija ili drugih konfliktnih situacija, pa ni istorijskih i drugih meusobnih simpatija.Veina zemalja regiona ve sada je najveim delom energetski zavisna od isporuka iz Rusije. Imujui u vidu loa iskustva sa Ukrajinom i Belorusijom, kada su pokuale jednostrano da promene pravila energetske i ekonomske saradnje sa Rusijom zemlje regiona e, posle uspostavljanja trajnog oblika snabdevanja putem Junog toka, voditi vie rauna nego do sada i o ruskim politikim interesima. Ve sada je Hrvatska, nastojei da izbegne da bude kako se izrazio njen predsednik Stjepan Mesi zaobiena u energetskim projektima u regionu, oivela dvostrani komitet za ekonomsku saradnju sa Rusijom koji godinama nije zasedao. Bugarska je poruila novu nuklearnu elektranu u Rusiji, a Grka 420 oklopnih trupnih
15 Wiesner: Russian Opposition to Kosovo Independence Unbelievably Regretable,
24
interview with Bernard Gwertman, Council of Foreign Relations, February 12, 2008; kao i Vizner: Neemo Rusiju u svom dvoritu, Politika, Beograd, 18. marta 2008. 16 Duan Relji, Russlands Rckkehr auf den Westlichen Balkan., Stiftung Wissenschaft und Politik, (SWP-Studie 2009/S 17), Berlin, Juli 2009. Internet: http://www.swpberlin.org/produkte/ swp_studie. php?id= 10901&PHPSESSID=ccc3e63f6dc229214d6227 bc6bef4fe8 17 President of Russia, Speech at the Balkan Energy Cooperation Summit, Zagreb, 24.6.2007; www.kremlin.ru
Bibliografija
1. Biden, Joseph, Opponents of Kosovo must be stopped, op.ed. Financial Times, London, 2 January, 2007. 2. Kandelj, Pavel Serbij medu Kosovo, ES i Rossiej. Mirovaja ekonomika i medunarodnye otnoenija, Moskva (Januar 2009) 1, str. 60. 3. Lombardi, Ben, Great Game in the Balkans: The US, Europe, Russia and Kosovo, Ottawa: Defence R&D Canada, Cetre for Operational Research and Analysis, July 2007, p. 4ff. 4. Relji, Duan, Russlands Rckkehr auf den Westlichen Balkan. Berlin, Stiftung Wissenschaft und Politik, (SWP-Studie 2009/S 17), Juli 2009. 5. Relji, Duan, Serbia, Russia, and the Pax Americana in South East Europe, Harvard International Review, 22 August, 2008. 6. Richter, Solveig and Duan Relji, Credibility and Compliance, The EUs Common Foreign and Security Policy (CFSP) Risks Forfeiting Its Leverage in the Western Balkans, Stiftung Wissenschaft und Politik, Berlin, Dezember 2008 (SWP Comments 32/08). 7. U.S. Policy and Bosnia-Herzegovina: An Assessment, Authors: David Binder, Dr. Steven Meyer and Obrad Kesi, Usipeace briefing, US Institute of Peace, Washington D.C., June 2009, p.6. 8. US Reaffirms Backing for Supervised Kosovo Interdependce, VOANews online, 14. novembra 2007. 9. Vizner: Neemo Rusiju u svom dvoritu, Politika, Beograd, 18.marta 2008 10. Vukadinovi, Radovan Amerika politika i stvaranje kosovske drave, Meunarodne studije, Zagreb, 2008/1, str. 14. 11. Wiesner: Russian Opposition to Kosovo Independence Unbelievably Regretable. Interview with Bernard Gwertman, Council of Foreign Relations, 12 February, 2008. 12. Woehrel, Steven Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns, Congressional Research Service, 13 May 2009, str. 9.
18 Pavel Kandelj, Serbij medu Kosovo, ES i Rossiej, Mirovaja ekonomika i medunarodnye
otnoenija, Moskva (Januar 2009) 1, str.60.
transportera. Beograd je Gazpromu povoljno ustupio Naftnu industriju Srbije (NIS). Prema reima moskovskog analitiara Pavela Kandelja, Rusija je svoj u Srbiji steeni spoljnopolitiki kapital delotvorno iskoristila u sklopu Gazpromovih poslova.18 Postoje, znai, opravdani razlozi da se oekuje kako e Zapadni Balkan dugorono ostati podruje sueljavanja interesa EU, SAD-a i Rusije. Posebni izazovi stoje pred Evropskom unijom, jer ak i ako se uspori i dugorono odgodi njeno irenje, na jugoistoku Evrope ostaju nereeni sporovi koji ugroavaju stabilnost kontinenta.
25
UDK: 339.16.012.332(497.11+061.1) Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 2645 Izvorni nauni rad April 2009.
Prelazni sporazum o trgovini izmeu EU i Srbije, i njegova poetna primena*

Sanja Jelisavac
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
ABSTRACT Serbia has made a significant progress in the European integration process since 2000. The Stabilization and Association Agreement, as an important benchmark in this process, should enable Serbia to establish close and permanent relationships with the European Union. It stipulates two main obligations for Serbia: the establishment of a free trade zone, and the harmonization of national laws and regulatios with those of the European Union. Although the implementation of the Interim Agreement on Trade and Trade-Related Matters and the ratification of the Agreement are yet to be approved by the EU Council of Ministers, the Serbian Government unilaterally started to implement the trade part of the Agreement on 30 January 2009. There are opposite views on its benefits for Serbia under current circumstances. This paper will present the Agreement with the purpose of its better understanding, and offer a forecast of the effects of its unilateral implementation on the Serbian economy. Kljune rei: Srbija, Evropska unija, trgovina, SAA, Prelazni sporazum.
Uvod
Evropska unija (EU) nedavno je proslavila svoj pedeseti roendan, ali ideje da se Evropa ekonomski i politiki ujedini stare su nekoliko vekova. Evropska unija se danas uzima kao najznaajnija regionalna ekonomska integracija u svetskim razmerama, i kao model integracije na koji se ugledaju
* Tekst je rezultat istraivanja autora u okviru projekta Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi uvrivanja spoljnopolitikog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog poloaja Srbije u savremenim procesima u meunarodnoj zajednici, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 149002D, za period 20062010.
26
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u procesu stabilizacije i pridruivanja. Neke su otile dalje na tom putu i ve dobile status kandidata za lanstvo u EU, kao to su Hrvatska i Makedonija, dok se druge zemlje nalaze u razliitim fazama pregovora i primene sporazuma. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju Srbije sa Evropskom unijom zvanino su poeli u oktobru 2005. Tokom te i naredne godine odrano je nekoliko optih i tehnikih rundi pregovora, ali su suspendovani odlukom EU u maju 2006. zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju. Pregovori o ovom sporazumu nastavljeni su 13. juna 2007, nakon pozitivne ocene o saradnji sa Tribunalom. Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom parafirala 7. novembra 2007. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Republike Srbije i Evropske unije potpisan je 29. aprila 2008. Dve najvanije obaveze koje Republika Srbija preuzima ovim meunarodnim ugovorom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklaivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske unije. Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine izmeu Srbije i EU, u prelaznom periodu od est godina. Rok za liberalizaciju trgovine odreen je u skladu sa sposobnou srpske industrije i poljoprivrede da se prilagode slobodnoj trgovini, ali i sa eljom Srbije za to brim zavretkom reformi i pristupanjem Evropskoj uniji. Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz Evropske unije u prelaznom periodu. Sa druge strane, Evropska unija ovim ugovorom potvruje slobodan pristup robi iz Srbije tritu EU. Tempo liberalizacije i stepen zatite zavise od stepena osetljivosti proizvoda za industriju Srbije. Prema ovom kriterijumu definisane su tri grupe industrijskih proizvoda, za koje e liberalizacija biti ostvarena nakon perioda od dve, pet, odnosno est godina. Za proizvode koji se ne nalaze na ovim listama carine e
1 Predrag Bjeli, Meunarodna trgovina, Centar za izdavaku aktivnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd, 2008, str. 357.
mnogi regioni u svetu. Ona je postala najznaajniji svetski izvoznik i veoma moan subjekt u savremenim meunarodnim odnosima.1 Narodna skuptina Republike Srbije je 9. septembra 2008. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima. Time je formalno zavren proces koji je zapoeo 10. oktobra 2005. godine kada su otvoreni pregovori za zakljuenje ovog Sporazuma, izmeu Republike Srbije, sa jedne strane, i Evropske unije i njenih drava lanica sa druge. SSP i Prelazni sporazum su parafirani 7. novembra 2007, a potpisani 29. aprila 2008. godine. SSP e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament, i nakon ratifikacije u svim dravama potpisnicama, lanicama EU. Prelazni sporazum e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament.
27
biti ukinute momentom stupanja na snagu sporazuma. Obezbeeno je da kljuni sektori domae industrije (poput industrije automobila, igraaka, obue, keramike, itd.) ostanu na visokom stepenu zatite u toku prelaznog perioda od pet odnosno est godina. Srbija je do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU zakljuila samo jedan sporazum iz oblasti trgovinskih odnosa, a to je Sporazum o tekstilu iz 2005. godine. Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju predvia se i obaveza Republike Srbije da u dogovorenim rokovima domae zakonodavstvo uskladi sa propisima koji spadaju u pravne tekovine Evropske zajednice (EZ). S obzirom na obim pravnih tekovina EZ, odreena su prioritetna podruja koja imaju direktan uticaj na stvaranje zone slobodne trgovine izmeu EU i Srbije: zatita konkurencije i kontrola dodele dravne pomoi (subvencija), pravo intelektualne svojine, javne nabavke, standardizacija i zatita potroaa.2 U trgovinskom smislu, pridruivanje je proces u kojem zemlje uspostavljaju sve jae trgovinske odnose sa Evropskom unijom. Zemlje Zapadnog Balkana sada ureuju svoje trgovinske odnose jednostranim merama EU (Autonomne trgovinske mere EU ATM), kojima im je EU podarila znaajne trgovinske preferencije a nije traila nikakve protiv-ustupke, to pokazuje da se radi o asimetrinim preferencijalima. Ali na putu ka lanstvu EU ove zemlje e svoje trgovinske odnose sa EU podizati na sve vii nivo trgovinske integracije. Prvo e sa EU uspostaviti zonu slobodne trgovine, kandidaturom za lanstvo u EU, a kada postanu lanice EU ui e u carinsku uniju i morae da usvoje Jedinstvenu spoljnotrgovinsku politiku EU. Zemlje Zapadnog Balkana kao nove zemlje lanice EU nee odmah postati deo Jedinstvenog trita EU, jer e biti ogranienja u kretanju radne snage, niti e biti deo ekonomske unije, jer nee moi odmah da uvedu jedinstvenu valutu, to vidimo na primeru zamalja koje su EU pristupile 2004. i 2007.3
Trgovina izmeu Srbije i Evropske unije

Evropska unija je najznaajniji spoljnotrgovinski partner Republike Srbije. Uee EU u ukupnoj trgovinskoj razmeni zemlje, u periodu 20002007. kretalo se od 48,8% do 55,4%. U okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja Evropska unija je novembra 2000. godine odobrila tadanjoj SR Jugoslaviji preferencijalni tretman autonomne trgovinske mere za izvoz proizvoda na trite zemalja EU, sa rokom vanosti od 5 godina. Po isteku ovih mera 2005, njihovo vaenje produeno je do 2010. Robna razmena Republike Srbije sa zemljama Evropske unije u 2000. iznosila je 2.579 miliona evra, a u 2007. 10.959 miliona. Prosena godinja stopa rasta robne razmene u pomenutom periodu iznosi 19,8%. U periodu 20002007, izvoz roba u EU povean je sa 862 miliona evra na 3.603 miliona (56% ukupnog izvoza Republike Srbije u 2007). Prosena godinja stopa rasta izvoza u EU u pomenutom periodu iznosi 19,6%. Uvoz robe iz EU, u pe2 Kancelarija za evropske integracije, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, Internet,
http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=409, 04/03/2009.
3 Predrag Bjeli, Meunarodna trgovina, op. cit., str. 498.
28
Tabela 5: Trgovina robom izmeu Srbije i EU u periodu 20002007, u milionima EUR

Godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. Izvoz 862 1.037 1.214 1.204 1.457 1.939 2.681 3.603 Indeks 144 120 117 99 121 135 138 122,9 Uvoz izvoza 1.717 2.385 3.274 3.611 4.677 4.233 5.078 7.356 Indeks 125 139 137 110 130 91 120 129,1 Saldo uvoza - 855 - 1.348 - 2.059 - 2.408 - 3.221 - 2.294 - 2.397 - 3.753 Pokrivenost uvoza izvozom% 50.2 43.48 37.08 33.34 31.15 46.44 52.80 48.98
Izvor: Republiki zavod za statistiku
4 Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku
uniju, Beograd, oktobar 2008, str. 148149.
Deficit u trgovini sa EU poveao se sa 855 miliona evra u 2000. na 3.753 miliona u 2007. Republika Srbija u 2007. belei deficit robne razmene sa svim zemljama lanicama EU, osim sa Kiprom, Litvanijom, Letonijom i Portugalom, sa kojima je takoe zabeleen i nizak nivo ukupne robne razmene. U 2007. pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU iznosila je 49%. Posmatrajui ukupan izvoz Republike Srbije u EU, pojedinano po zemljama, u 2007. najvie se izvozilo u Italiju (22,2%), zatim slede Nemaka, Slovenija i Austrija, a najvie se uvozilo iz Nemake (21,4%) i ostalih zemalja, kao to su Italija, Maarska i Slovenija. Republika Srbija je u 2007. u EU najvie izvozila sledee proizvode: eer, gume, toplovaljane trake, delove maina, obuu i delove obue, katode, kukuruz, beli lim, malinu Rolend, polietilen, itd. Takoe je zabeleen i rast izvoza gotovih tekstilnih proizvoda, kao rezultat sklopljenog Sporazuma o tekstilu. Republika Srbija je u 2007. najvie uvozila iz EU: nove putnike automobile, dizel goriva, lekove, katode, elektrinu energiju, preparate za ienje, itd. Trgovina tekstilnim proizvodima u 2007. belei najvei rast u poreenju sa prethodnim godinama. Ukupna trgovinska razmena iznosila je 929 miliona USD, to je za 40% vie u odnosu na 2006. Izvoz tekstilnih proizvoda iz Srbije u EU je u periodu 20052007. konstantno rastao, kada je i zabeleen najvei iznos od 432 milion USD, to je za 40,2% vie u odnosu na 2006. godinu. Uvoz tekstilnih proizvoda iz EU takoe je u datom periodu rastao, i zabeleen je iznos od 497 miliona u 2007. (rast od 40% u odnosu na 2006). Pokrivenost uvoza izvozom u 2007. godini iznosila je 87%.4
riodu 20002007, povean je sa 1.717 miliona evra na 7.356 miliona (55% ukupnog uvoza Republike Srbije u 2007). Prosena godinja stopa rasta izvoza u EU u pomenutom periodu iznosi 20%.
29
Grafikon 1: Grafiki prikaz trgovine robom izmeu Srbije i EU u milionima EUR

8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Izvoz Uvoz
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Jedan od najveih izazova sa kojima se suoava makroekonomska politika u Srbiji, kao to je sluaj sa veinom zemalja u tranziciji, jeste veliki spoljnotrgovinski deficit. Uzrok ove neravnotee krije se kako u strukturi srpske privrede, tako i u nedostatku jasno definisane spoljnotrgovinske strategije. Trgovinska liberalizacija koja je zapoela 2001. dovela je na domae trite jaku konkurenciju, i moe se rei da je domaa privreda vie usmerena na pokuaje da se zatiti od nje, nego na osvajanje novih trita.
Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima

Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evropske zajednice i Republike Srbije (u daljem tekstu: Prelazni sporazum) je sredstvo kojim se to je bre mogue sprovode odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju o trgovini i trgovinskim pitanjima. Pralazni sporazum je u celini usklaen sa odgovarajuim odredbama Svetske trgovinske organizacije, posebno sa lanovima XXIV Opteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (GATT) i lanom V Opteg sporazuma o trgovini i uslugama (GATS). Prelazni sporazum predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Odnosi se na meusobnu trgovinu industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, i primenjivae se do ratifikacije SSP-a u zemljama lanicama Evropske unije. SSP e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament, i nakon ratifikacije u svim dravama potpisnicama, lanicama EU. Prelazni sporazum e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament. Nakon to je Narodna skuptina Republike Srbije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i Prelazni trgovinski sporazum, oba sporazuma objavljena su u Slubenom listu RS, broj 83/2008 od 10. septembra 2008. Prema ovom sporazumu EU i Srbija e, u periodu od najvie est godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, postepeno uspostaviti zonu slobodne trgovine u skladu sa njegovim odredbama. Zakljukom Saveta ministara Evropske unije od 29. aprila 2008. godine odlueno je da se primena Prelaznog sporazuma odloi (zamrzne) zbog nedovoljne saradnje Srbije sa tribunalom u Hagu. Zato, a u cilju skraivanja vremena izmeu poetka primene Prelaznog sporazuma i dobijanja statusa
30
5 Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www.mfin.sr.gov.yu/
news-src/1411/.
kandidata za lanstvo u EU, Vlada Republike Srbije je na sednici odranoj 16. oktobra 2008. usvojila Zakljuak kojim se prihvata Informacija o poetku primene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. godine. U vezi sa Zakljukom Vlade, imajui u vidu da su carinske stope koje se primenjuju na uvoz robe utvrene u Zakonu o Carinskoj tarifi, Ministarstvo finansija zadueno je da, izmeu ostalog, dopuni i Zakon o Carinskoj tarifi odredbom koja glasi: Ako Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ne stupi na snagu do dana stupanja na snagu ovog Zakona, na uvoz robe poreklom iz Evropske zajednice stope carine utvruju se u skladu sa dinamikom smanjenja stopa carine predvienom Zakonom o potvrivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Slubeni glasnik Republike Srbije Meunarodni ugovori, broj 83/08). Odredba stava 1. ovog lana prestaje da vai danom poetka primene, odnosno stupanja na snagu Prelaznog sporazuma iz stava 1. ovog lana. Pomenutom odredbom ustanovljen je pravni osnov za poetak jednostrane primene sporazuma. Potpuna liberalizacija bie zavrena nakon est godina, odnosno 2014. Tempo liberalizacije moe biti ubrzan u zavisnosti od stanja u privredi, odnosno odgovarajuem privrednom sektoru, to je i predvieno lanom 8. Prelaznog sporazuma (SSP, lan 23). Zakon o dopunama Zakona o Carinskoj tarifi (Slubeni glasnik RS, br. 5/09) stupio je na snagu 30. januara 2009. Danom stupanja na snagu ovog Zakona poinje primena Prelaznog sporazuma.5 Vlada je, prema tome, konano od 30. januara 2009. godine poela sa jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, u sklopu veeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. elnici Evropske unije su vlastima u Srbiji i predloili da pokrenu primenu Sporazuma, bez obzira na to to on zvanino nije overen u Briselu. Holandija je faktiki zamrznula sprovoenje SSP-a dok Srbija ne uhapsi Ratka Mladia. Prelaznim sporazumom predvia se postepeno smanjivanje carinskih naknada na robe uvezene iz EU u toku narednih est godina, nakon ega bi se te naknade u potpunosti ukinule. U ovoj prvoj godini, Srbija treba da smanji carine na sirovine za 70%, a za poljoprivredne proizvode za 80 do 95%. Koncesije EU za industrijske proizvode poreklom iz Srbije odreene su lanom 5. Sporazuma, prema kojem e se carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije, kao i dabine koje imaju isto dejstvo, ukinuti odmah nakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Koncesije Srbije za industrijske proizvode poreklom iz EU odreene su lanom 6. ovog Sporazuma, prema kojem e se carine na uvoz u Srbiju industrijskih proizvoda poreklom iz EU predviene Aneksom I postepeno smanjivati i ukidati, u prelaznom periodu od najvie 6 godina. Carine na robu koja nije navedena u Aneksu I ukidaju se stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma.
31
Aneks 1 Prelaznog sporazuma sadri liste osetljivih industrijskih proizvoda grupisane po stepenu osetljivosti na: osetljive Lista A, veoma osetljive Lista B, i najosetljivije Lista C.
Tabela 1: Dinamika snienja carinskih stopa po listama
Srbija 2008. LISTA A LISTA B LISTA C 70% 80% 85% 2009. 40% 60% 70% 2010. 0% 40% 55% 2011. 0% 20% 40% 2012. 0% 0% 20% 2013. 0% 0% 0%
Izvor: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www.mfin.gov.rs/ news-src/1392/, 26/03/2009.
Liste su formirane na osnovu sledeih kriterijuma: 1. postojeeg nivoa carinske zatite, 2. fiskalnih efekata liberalizacije, 3. osetljivosti odreenih industrijskih sektora i njihove konkurentnosti, 4. uea izvoza odnosno uvoza, uea u stvaranju bruto drutvenog proizvoda, 5. socijalne dimenzije i broja zaposlenih, 6. procesa budue privatizacije, regionalnog aspekta, i 7. konsultacija sa privredom (PKS).6 Radi realizacije Prelaznog sporazuma, odnosno radi ostvarivanja prava na uvoz robe bez plaanja carine ili uz plaanje carine po snienoj stopi na
6 A osetljivi proizvodi (so; mineralna goriva i ulja i proizvodi njihove destilacije;
32
neorganski i organski hemijski proizvodi; plastine mase i proizvodi od plastinih masa; kauuk i proizvodi od kauuka i gume; drvo i proizvodi od drveta; hartija i karton, eiri i kape; proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona, azbesta i slinih materijala, staklo i proizvodi od stakla; proizvodi od gvoa i elika; razni proizvodi od prostih metala; maine, mehaniki ureaji; elektrine maine i oprema; vozila za sneg, golf vozila i slino, karoserije, radna vozila na elektropogon; merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurki instrumenti i aparati; asovnici; igrake). B veoma osetljivi proizvodi (sapun; organska povrinska sredstva; razni proizvodi hemijske industrije; plastine mase i proizvodi od plastinih masa; kauuk i proizvodi od kauuka i gume; prirodno i vetako krzno; proizvodi od krzna; drvo i proizvodi od drveta; obua; proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona, azbesta i slinih materijala; keramiki proizvodi; staklo i proizvodi od stakla; prirodni ili kultivisani biseri; proizvodi od gvoa i elika; bakar i proizvodi od bakra; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; alati; maine, mehaniki ureaji, oprema; elezniki ili tramvajski vagoni; traktori vee snage, putnika i teretna vozila u rastavljenom stanju, asije, karoserije; asovnici; nametaj; igrake). C najosetljiviji proizvodi (proizvodi od koe; hartija i karton; obua; keramiki proizvodi; staklo i proizvodi od stakla; gvoe i elik i proizvodi od njih; bakar i proizvodi od bakra; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; elektrine maine i oprema; motokultivatori i traktori manje snage, nova i upotrebljavana putnika i teretna vozila, specijalna vozila, bicikli; oruje i municija; nametaj).
Sprovoenje Prelaznog sporazuma

Vlada Republike Srbije je, razmatrajui napredak nae zemlje u procesu pribliavanja EU, ocenila da se sve obaveze iz Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU sprovode po dinamici predvienoj Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju, sa izuzetkom obaveze o liberalizaciji tranzitnog transporta preko teritorije Srbije za prevoznike iz Evropske unije, koja e biti sprovedena kada i Evropska unija pone sa primenom Sporazuma. U informaciji koju je sainila Kancelarija za evropske integracije, navodi se da je ukupna vrednost uvezene robe iz EU u februaru, koji je i prvi mesec sprovoenja Prelaznog sporazuma, bila 550,6 miliona evra. Prema podacima Ministarstva finansija, prihod od naplaene carine u februaru je iznosio 7,95 miliona evra, to je za 3,83 miliona evra manje nego to bi iznosio da se Prelazni sporazum ne primenjuje. Evropska komisija obavestila je 7. aprila 2009. godine izvoznike iz EU da je Srbija zapoela primenu Sporazuma, ukazujui time na mogunost povoljnijeg plasmana robe u Srbiju, ali i na neophodnost da roba koja ulazi na srpsko trite ima potvrdu da je poreklom iz EU. Zakoni o zatiti konkurencije i kontroli dravne pomoi, na ije je usvajanje Vladu obavezivao zakljuak o poetku primene Prelaznog sporazuma, usvojeni su od strane Vlade i upueni u skuptinsku proceduru. Usvajanje drugih evropskih zakona, koji proizilaze iz pribliavanja zemlje EU, prati se kroz redovno izvetavanje o Nacionalnom programu za integraciju.7 Srbija trenutno realizuje projekte iz sredstava pretpristupne pomoi za 2007. i 2008, to predstavlja uobiajenu dinamiku korienja Instrumenta za pretpristupnu pomo, tzv. IPA fondova.8 U okviru pomoi tranziciji i izgradnji institucija, to je prva komponenta IPA, za 2007. ukupno je odobreno 36 projekata, od kojih je do sada ugovoreno 40 miliona evra. Finansijski
7 Kancelarija za evropske integracije, Internet, http://web.uzzpro.gov.rs/, 10/04/2009. 8 Instrument for Pre-accession Assistance IPA.
robu poreklom iz EU, potrebno je prilikom uvoza nadlenoj carinarnici podneti dokaz o poreklu robe. Graani Srbije su podeljeni oko odluke Vlade Srbije da se jednostrano primeni Prelazni sporazum. Deo javnosti, pre svega u poljoprivredi, smatra da bi jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma ugrozila domau proizvodnju. S druge strane, u Vladi i strunoj javnosti procenjuju da e primenom Sporazuma graani Srbije i srpske firme imati znaajno vei izbor, i veu trgovinsku konkurenciju, to znai da e graani jeftinije plaati robu i usluge iz zemalja lanica Evropske unije. Jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija pre predvienog roka otvara svoje trite ka Evropskoj uniji. Primena tog Sporazuma znai smanjenje carina za jedan broj proizvoda, ali i poveanje kvota za izvoz u evropske zemlje.
33
sporazum za korienje sredstava iz programa IPA 2008. u vrednosti od 168 miliona evra potpisan je 1. aprila, dok je za 2008. godinu Evropska komisija Srbiji odobrila 37 projekata. U toku je proces programiranja prve komponente IPA programa za 2009, za koju postoji mogunost da delimino, zbog posledica globalne finansijske krize i predvienog manjka u budetu, bude odlukom Evropske komisije preusmerena u budetsku pomo.
Tabela 2: Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja Prethodna godina = 100
2001. Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR* Izvoz robe Izvoz robe u EU Uvoz robe Uvoz kapitalnih proizvoda* * Uvoz intermedijarnih proizvoda* * Deficit robne razmene 1,922.2 892.4 4,759.2 2,870.4 960.7 5,956.6 2,441.0 1,202.3 6,585.5 1,779.4 2,831.6 1,456.5 8,623.3 2,495.3 3,608.3 2,117.6 5,102.5 2,942.9 6,432.2 3,602.7 7,428.3 4,028.4 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. III
770.2 440.4
8,439.2 10,462.6 13,506.8 15,580.5 1,611.8 1,971.6 2,429.8 3,495.9 3,829.8 361.6
2,251.9
2,830.6
3,027.6
3,781.4
4,892.1
5,331.0
506.3 841.6
2,837.0 3,754.7 4,144.3 5,791.7 4,831.0 5,360.1 7,074.5 8,152.1
* U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini ukljuena je Crna Gora. * * Nova klasifikacija primenjuje se od 2004. godine.
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije (RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih), aurirano 6.4.2009. godine.
34
Otvaranje srpskog trita za poljoprivredno-prehrambene proizvode koji dolaze iz Evropske unije bie za nau domau privredu praktino udarac vie, uz postojeu ekonomsku krizu, budui da se po prvi put susree sa ozbiljnom konkurencijom iz inostranstva. Otvaranje trita neminovno e voditi do velikih investicija u domaem procesu proizvodnje, prerade i plasmana hrane, do investicija koje treba da dovedu do unapreenja konkurentnosti. Jednostrana primena sporazuma predstavlja izazov za poljoprivredu Srbije. Evropska unija bi na taj nain mogla da plasira svoje velike robne fondove hrane, poto ne potcenjuje nijedno trite, koliko god ono veliko ili malo bilo, i sigurno e njeni vikovi robe doi do nas. Treba biti zaista obazriv, jer nas eka period otre konkurencije. Meutim, u sektoru za proizvodnju tekstila i koe, treem po vrednosti izvozniku iz Srbije, smatraju da bi odmrzavanje trgovinskog sporazuma pozitivno uticalo na izvoz i rast domae proizvodnje. Drava Srbija mora biti otvorena zemlja, mora ubudue da skine mnoge carinske stope, koje je imala na pet, osam i dvanaest odsto, kako bismo mogli da se snabdevamo sirovinom bez optereenja i kako bi se formirao gotov proizvod koji nije optereen tim ulaznim inputima. U sektoru za proizvodnju tekstila i koe ne vi-
Tabela 3: Ukupan izvoz i uvoz Srbije po koliini i vrednosti

Koliina u tonama Godina 2005. 2006. 2007. 2008. izvoz 6.106.600 8.344.039 9.465.530 9.536.483 uvoz 13.073.059 15.250.636 16.306.676 16.514.410 Vrednost u hiljadama USD izvoz 4.480.816 6.426.639 8.823.521 10.971.443 uvoz 10.458.686 13.169.670 18.550.758 22.996.324
Izvor: Republiki zavod za statistiku, Internet, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/spoljna/ indexsp41.php?ind1=0, 20.05.2009.
Za potroae je spovoenje Prelaznog sporazuma pozitivan pomak, jer je za njih korisno da bude svih onih artikala koji mogu konkurisati na domaem tritu, odnosno koji mogu da se na domaem tritu ponude iz uvoza po nioj ceni od one koju daju domai proizvoai. Sa druge strane, to je jedini nain da i oni nai proizvoai, koji su blizu osvajanja odreenog proizvoda i koji ga takoe delimino nude, poure da iskoriste inovacije, da ponu da kontroliu svoje trokove i da tako i oni postanu konkurentni, ne samo na domaem ve i na inostranom tritu. Vrlo brzo e svakom proizvoau biti nemogue da svoju robu ponudi samo na domaem tritu, i da se odri ak i na njemu. Moramo se ukljuiti u svetsku zajednicu. Od primene Sporazuma neposrednu korist osetie i graani Srbije i srpske firme, jer e biti uspostavljena vea trgovinska konkurencija i znaajno vei izbor, to znai da e graani jeftinije plaati robu i usluge iz zemalja lanica Evropske unije. Strunjaci istiu da bez pristupnih fondova, koje e Srbija dobiti tek kada i Evropska unija bude poela da primenjuje sporazum, postoji slaba mogunost ulaganja veih sredstva u privredu, ali i da se sa druge strane domae trite ipak mora pripremiti za nadolezeu otru konkurenciju. Ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Saa Dragin je miljenja da u prvoj godini jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU poljoprivreda Srbije ni na koji nain nee biti pogoena. U tom periodu bie ukinute carine na proizvode koji se u Srbiji ne proizvode, a Prelazni trgovinski sporazum predstavlja korak blie EU i istovremeno najznaajniji ugovorni odnos za poljoprivredu u isto-
de razlog da bilo koja konkurencija ugrozi postojeu proizvodnju. Naprotiv, konkurencija je uvek gurala sve napred, tako da e i jednostrana primena ovog trgovinskog sporazuma biti pozitivna stvar. Deo politike javnosti veruje da je jednostranom primenom Prelaznog sporazuma Vlada Srbije direktno ugrozila opstanak domae privrede, ostavljajui je nezatienu pred konkurencijom iz EU koja se smatra najotrijom konkurencijom iz inostranstva. Zbog toga se u javnosti mogu uti duboki tonovi da bi odmrzavanje prelaznog sporazuma moglo da ugrozi srpsku poljoprivredu.
35
riji Srbije. Ministar je najavio da e u narednih est godina carine biti postepeno smanjivane, dok e ministarstvo subvencionisanjem uvoenja sistema i standarda kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, ueem u nabavci mehanizacije i opreme i investicijama u poljoprivrednu proizvodnju podsticati poveanje konkurentnosti domae proizvodnje. Podjednako je vano da se odgovarajuim merama agrarne politike domai poljoprivrednici podstiu na konkurentnost, kako bi u momentu potpune liberalizacije trita bili konkurentni na evropskom i svetskom tritu. Takoe, neophodno je da bude izgraeno i domae trite na kojem e poljoprivrednik biti stub sistema, dok bi dravna administracija trebalo prvo da titi poljoprivrednika. U cilju efikasnijeg funkcionisanja itavog poljoprivrednog sistema u Srbiji i u cilju pariranja konkurenciji koja dolazi iz zemalja Evropske unije, bilo bi dobro da poljoprivrednici ponu da se udruuju i time ojaaju svoj nastup na tritu. Osim toga, moda bi ak i proizvoai i preraivai koji su zajedno u lancu dovoenja konanog proizvoda do krajnjeg korisnika, mogli da pregovaraju o zajednikim interesima i naprave proizvodno-prodajni plan za predstojei period. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede istaklo je da je naredni korak u reavanju problema dampinkih cena poljoprivrednih proizvoda na naem tritu trajna zatita od damping uvoza. Zbog toga su, na primer, prilikom reavanja problema sa otkupom mleka, uvedeni kriterijumi za uvoz mleka u prahu koje koriste najrazvijenije zemlje, to podrazumeva detaljne laboratorijske analize, koje su skupe i koje e poveati uvoznu cenu i koje neki uzorci verovatno nee ni proi, to bi trebalo da doprinese da konditori kupe domae mleko u prahu. Ukupni napredak Srbije u procesu pribliavanja Evropskoj uniji putem sprovoenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, jo uvek je rano oceniti, jer je njegovo sprovoenje od strane Srbije tek poelo i potrebno je da proe jo vremena za konani sud. Meutim, sa sigurnou se moe tvrditi da bi sprovoenje ovog Sporazuma za Srbiju bilo daleko lake da je i Evropska unija u isto vreme odmrzla SSP i poela da primenjuje dogovoreni trgovinski reim prema Srbiji.
Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Srbija se obavezuje na postepeno usklaivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropskih zajednica, kao i na njegovu doslednu primenu. U vezi sa tim, prema lanu 72. SSP-a, Srbija je u obavezi da u dogovoru sa Evropskom komisijom pripremi poseban Program za sprovoenje obaveza iz SSP-a, iju e realizaciju pratiti Evropska unija. Nacionalni program za integraciju (NPI) je dokument koji priprema svaka drava kandidat za lanstvo u EU. Budui da Srbija jo nema takav status, Vlada Srbije je ovaj dokument pripremila i pre podnoenja zahteva za kandidaturu u EU, kako bismo pokazali da imamo veoma dobre administra-
36
9 Nacionalni program za integraciju, Internet, http://web.uzzpro.gov.rs/kzpeu/srb_
master_npi.doc, 04/04/2009.
10 Kancelarija za evropske integracije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije
u Evropsku uniju, Internet, http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=413, 04/03/2009.
tivne kapacitete koji su u stanju da ubrzaju proces evropske integracije.9 Nacionalni program za integraciju je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi drava postala lanica EU, od politikih i ekonomskih, do najdetaljnijih standarda koji postoje u Uniji u oblastima trgovine, poljoprivrede, zatite ivotne sredine, infrastrukture i slino. Ovaj dokument usvojen je na sednici Vlade 9. oktobra 2008, a prvi izvetaj o sprovoenju Nacionalnog programa za integraciju usvojen je 5. februara 2009. godine. Program je sainjen tako to su saradnici u ministarstvima proitali sva pravna pravila EU, utvrdili ta je u naem zakonodavstvu usvojeno, i napravili veoma jasan plan u kojem bi roku standardi koji jo nisu prihvaeni u Srbiji trebalo i ovde da zaive, sve do 2012, koja se smatra godinom kada e naa drava biti spremna da preuzme sve obaveze iz lanstva EU. Istovremeno, definisano je i kakve nove institucije moramo da kreiramo kako bismo jaali svoj administrativni kapacitet, i iz kojih e se izvora sve to finansirati. Nacionalni program za integraciju govori i o prevoenju pravnih tekovina EU na srpski jezik. S obzirom da Nacionalni program za integraciju predstavlja detaljnu sliku reformi i aktivnosti koje e se realizovati narednih godina, on ujedno moe koristiti i kao informacija privrednom sektoru u planiranju njegovih buduih aktivnosti.10 U Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju stoji da je u periodu 20002005. Republika Srbija sprovela unilateralnu liberalizaciju trgovine prema svim trgovinskim partnerima, a kasnije je dodatno liberalizovala trgovinu, kroz sprovoenje bilateralnih trgovinskih sporazuma. Poetni talas trgovinske liberalizacije u Republici Srbiji ostvaren je 2001. godine, sputanjem nivoa carinske zatite u proseku sa 14,5% na 8,7% (stope carine se kreu u rasponu 130%). Novi talas liberalizacije ostvaren je kroz Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore (sredinom 2003. godine), nakon ega je prosena carinska stopa iznosila 7,4%. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi (kojim je izvreno usklaivanje sa nacionalnom cariskom tarifom i kombinovanom nomenklaturom EU za 2008. godinu i HS 2007), stupio je na snagu juna 2007, i prosena carinska stopa (industrija i poljoprivreda zajedno) iznosila je 8,63%. Liberalizacija spoljne trgovine nastavljena je sklapanjem bilateralnih trgovinskih sporazuma sa Ruskom Federacijom i zemljama Jugoistone Evrope. U okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, 19. decembra 2006, u Bukuretu je potpisan Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006). Ovaj Sporazum je zamenio mreu od ukupno 32 bilateralna sporazuma, koji su se primenjivali u regionu Jugoistone Evrope. CEFTA je za Srbiju stupila na snagu 24. oktobra 2007. Zakljuivanjem CEFTA, ostvaren je uslov za ravnomerniji razvoj regi-
37
38
ona, usklaivanje politika strukturnih reformi, investicija i razvoja, poboljanje infrastrukture, konkurentnosti privreda, stvaranje povoljnog imida za bre i lake pribliavanje EU i ukljuivanje u meunarodnu trgovinu. O efikasnom sprovoenju Sporazuma govori injenica da ukupna robna razmena Republike Srbije sa regionom belei kontinuiran rast, tako da je u 2007. udeo razmene sa CEFTA u ukupnom izvozu iznosio 32,3%, a u uvozu 8,2%. U toku iste godine, zabeleen je gotovo identian rast izvoza i uvoza (46%). Region je za Srbiju znaajniji kao trite za plasman domaih proizvoda, i kako se skoro etiri puta manje robe uvozi, Srbija belei suficit u toj razmeni. Posle EU, lanice CEFTA su po vanosti drugi spoljnotrgovinski partner Srbije. Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice (Slubeni glasnik RS, broj 45/05) stupio je na snagu 1. jula 2005. godine. Ovaj Sporazum ima viestruki znaaj i od izuzetne je ekonomske vanosti, jer je njegovom primenom uspostavljena slobodna trgovina tekstilnim proizvodima. U Sporazumu se naglaava da je on deo ireg procesa stabilizacije i pridruivanja EU. Sporazumom su ukinuta sva ogranienja u trgovini tekstilnim proizvodima sa dvadeset pet zemalja EU, ime su tekstilni proizvodi srpskog porekla dobili bescarinski tretman. Takoe je uveden i pojam dijagonalne kumulacije porekla robe (odevni predmeti uraeni od osnovnih materijala i pribora koji su dopremljeni iz bilo koje od zemalja EU pri izvozu u EU imaju bescarinski tretman). S druge strane, Sporazum predvia fazno smanjenje carinskih stopa za uvoz tekstilnih proizvoda poreklom iz EU u Srbiju. Od 1. januara 2008, u skladu sa dinamikom predvienom u Prilogu II Sporazuma, tekstilni proizvodi poreklom iz EU na tritu Srbije imaju bescarinski tretman. Dalja liberalizacija trgovine ostvarie se primenom Prelaznog sporazuma. Sadanja prosena carinska stopa u oblasti industrije, bez tekstila, iznosi 5,13%. Po isteku prelaznog perioda, trgovina industrijskim proizvodima izmeu EU i Srbije odvijae se potpuno slobodno. Republiku Srbiju oekuje jo jedan novi talas liberalizacije koji e uslediti kao posledica pregovora o lanstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kroz bilateralne pregovore sa lanicama STO, Republika Srbija e preuzeti obaveze u vezi sa liberalizacijom trita industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i trita usluga. Kada su u pitanju industrijski proizvodi, oekuje se da e se po okonanju pregovora prosena konsolidovana MFN carinska stopa kretati oko nivoa ili neto ispod primenjene prosene stope (77,5%). Ovo je posledica potrebe prihvatanja tzv. sektorskih inicijativa (sniavanja carina na 0%) u liberalizaciji hemijskih i farmaceutskih proizvoda, medicinske opreme, proizvoda informacionih tehnologija i proizvoda namenjenih civilnim vazduhoplovima. Srbija je prihvatila da liberalizuje carinsku zatitu za proizvode ovih sektora industrije, odnosno harmonizuje carine na nivo od 5,5% i 6,5% za hemijske proizvode. U oblasti poljoprivrede do sada ponuena odreena liberalizacija u kontekstu pristupanja STO kree se oko nivoa primenjenih carinskih nivoa. Ka-
Sprovoenje Nacionalnog programa za integraciju u EU

Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je u periodu od 1. jula do 31. decembra 2008. ispunjen 29%. Narodna skuptina je usvojila 35% predloga zakona predvienih Programom. Vlada je utvrdila, odnosno usvojila, 66% predvienih predloga zakona i podzakonskih akata. Posmatrajui propise koji su Programom rada Vlade predvieni za usvajanje u prvom tromeseju 2009, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je ispunjen 53%, jer je od ukupno planiranih 68 propisa, usvojeno njih 36. Narodna skuptina je usvojila 22% predloga zakona predvienih Programom rada Vlade (od planiranih 36 usvojeno je 8). Vlada je utvrdila, odnosno usvojila, 75% dostavljenih predloga zakona i podzakonskih akata.
Tabela 4: Pregled utvrenih predloga zakona i usvojenih zakona, po mesecima i kvartaliima
Druga polovina 2008. Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Ukupno: Broj utvrenih predloga zakona od strane Vlade Po Kvartalno mesecima 10 2 13 14 3 7 49 24 25 Broj usvojenih zakona u Narodnoj skuptini Po mesecima 0 0 0 8 0 9 17 17 0 Kvartalno Realizacija u procentima Po mesecima 0% 0% 0% 57% 0% 129% 35% 71% 0% Kvartalno
Izvor: Kancelarija za Evropske integracije, Izvetaj o sprovoenju Nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju za period juldecembar 2008. godine.
Ukoliko se uporedi efikasnost Vlade i Narodne skuptine u dva do sada sainjena izvetaja, zabeleen je znaajan napredak u pogledu stepena ispunjenosti NPI-ja u celini. Za raliku od perioda juldecembar 2008, kada je procenat ispunjenosti bio 29%, u prvom tromeseju 2009. godine on iznosi 53%.
uniju, op. cit., str. 107108.
da su u pitanju sektorske inicijative u oblasti poljoprivrede, Srbija je prihvatila potpunu liberalizaciju za pivo nakon isteka prelaznog perioda.11 Nacionalni program za integraciju, prema tome, predstavlja jedan sveobuhvatan i planski dokument aktivnosti u kojem je precizno navedeno ta i ko treba da uradi u dravnoj administraciji do 2012. godine, kako bi Srbija od tog roka bila spremna da se pridrui Evropskoj uniji.
39
Narodna skuptina je na istom nivou uspenosti kao i ranije sa 35% usvojenih predloga evropskih zakona, dok je Vlada umanjila svoj rezultat utvrdivi dve treine predvienih zakona, dok je ranije taj procenat bio 77%, tako da je na vei procenat uspenosti, pre svega, uticao veliki broj usvojenih podzakonskih akata. Ukupno, u prethodnih devet meseci, u periodu od jula 2008. do kraja marta 2009, Nacionalnog programa za integraciju je do sada ostvaren 47%. U Narodnoj skuptini usvojeno je 28 procenata dostavljenih predloga zakona, Vlada je usvojila 84% podzakonskih akata, a ministarstva 86% propisa koji se donose na tom nivou. Miljenja smo da bi procenat ispunjenosti NPIja morao biti daleko vei. Iako je on u drugom periodu ispunjeniji nego u prvom, odnosno kree se u pozitivnom smeru, ipak je tek odraeno malo preko polovine, to nije zadovoljavajue. Moe se oekivati da ekonomska kriza utie i na planirane zakonodavne aktivnosti. Rebalans budeta podrazumeva i da ministarstva i Vlada u celini planove rada prilagode novonastalim ekonomskim okolnostima, imajui u vidu da usvajanje nekih propisa podrazumeva i znaajne trokove iz dravnog budeta. Stoga potpuno ispunjenje NPI-ja nije realno oekivati.
Ostvareni napredak i problemi sa kojima se Srbija suoava

Prema Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama od 2008. godine srpska ekonomija nastavlja sa energinim rastom i zemlja je ostvarila odreeni napredak prema uspostavljanju funkcionalne trine ekonomije. Meutim, dobre stope rasta bile su praene sve veim spoljnim disbalansom, a pojaale su se i slabosti u svetlu globalne finansijske krize. Fiskalna politika je u 2008. i dalje ekspanzionistika, doprinosei ponovnoj pojavi inflatornih pritisaka. Uprkos nedavnim visokim stopama ekonomskog rasta, problem nezaposlenosti i dalje predstavlja glavni izazov.12 Ostvaren je odreeni napredak u privatizaciji, ali strukturalne reforme su se generalno usporile. Zemlja je nastavila da privlai direktne strane investicije, meutim, na neke strane investitore negativno je uticala nestabilna politika klima. Konkurentni i dinamini privatni sektor jo nije u potpunosti uspostavljen. Potrebni su dodatni napori kako bi Srbija mogla da se, srednjorono posmatrano, nosi sa pritiscima konkurencije i trinim silama u okviru Unije. Poveanje kvaliteta demokratskih stremljenja, upravljanja i vladanja, kljuni su kriterijumi na osnovu kojih se utvruje da li je uinjen progres na putu u Evropsku uniju. Perspektiva prikljuenja EU mora se uiniti bliskom lokalnoj upravi i posluiti kao objektivno snaan faktor njihove motivacije ubudue.13
12 Komisija Evropskih zajednica, Izvetaj o napretku Srbije za 2008. godinu, Brisel, 5.
novembar 2008, str. 26.

13 Filip Turinovi, Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend, Beograd, 2005,
40
str. 101.
Ekonomske politike i reforme, koje je Republika Srbija sprovodila u periodu tranzicije od 2001. do 2007, dale su znaajne rezultate u pogledu privrednog rasta, ali uz poveanje unutranjih i spoljnih neravnotea. Visoku stopu rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP) u ovom periodu pratili su inflacija, povremeni deficiti u javnim finansijama, poveanje spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekueg rauna platnog bilansa, i visoka stopa nezaposlenosti. Spoljne i unutranje neravnotee ugroavaju perspektivu dugoronog rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji. Takoe, visok nivo deficita tekueg rauna ini privredu Srbije ranjivom na znaajniji pad priliva stranog kapitala. Republika Srbija ostvarila je realni rast BDP-a u periodu 20012007. od 5,6% proseno godinje. Rast BDP-a je relativno iroko disperzovan po delatnostima, pri emu prednjae usluge. Dinamian privredni rast u proteklih sedam godina tranzicije zasnovan je preteno na rastu domae tranje i izvoza, kao i na niskoj startnoj poziciji. Sa odmicanjem tranzicije jaali su i faktori na strani ponude zahvaljujui izvrenoj privatizaciji, investicijama i poveanju efikasnosti privrede. Stopa nezaposlenosti, merena prema metodologiji Meunarodne organizacije rada (ILO), smanjena je na 18,8% u 2007. godini. Prethodnih godina stopa nezaposlenosti po ILO definiciji iznosila je 2122%. Smanjenje stope nezaposlenosti u 2007. ne odraava u celini promene na tritu rada njeno smanjenje je jednim delom posledica promene statistike metodologije u pravcu primene ILO metodologije. Vlada Srbije je u periodu tranzicije, od 2001. do 2007, drala inflaciju pod kontrolom. Kljunu ulogu u smanjivanju inflacije imale su fiskalna i monetarna politika i stabilan kurs dinara prema evru. Kombinacijom mera ekonomske politike i sprovoenjem ekonomskih reformi smanjena je stopa inflacije sa 40,7% u 2001. na 10,1% u 2007. godini. (Tabela 6) U oblasti spoljnoekonomskih odnosa ispoljene su negativne tendencije, uz njihovo pojaavanje u 2007, kada je Srbija ostvarila rekordne deficite u spoljnotrgovinskom (21,5% BDP-a) i tekuem platnom bilansu (17,5% BDPa). Kljuni generator deficita eksternog sektora je snaan rast domae tranje zasnovan na rastu javne potronje i rastu zarada, kao i rastu domaih i stranih kredita. Aprecijacija dinara doprinela je rastu uvoza i posledino poveanju spoljnotrgovinskog deficita. U odnosu na prethodne godine, priliv kapitala je usporen, a u njegovoj strukturi je poveano uee kredita. Kao rezultat navedenih tendencija, rast deviznih rezervi je usporen, a rast spoljne zaduenosti ubrzan u odnosu na prethodne godine. Krajem iste godine, javni dug drave iznosio je 29,8% BDP-a, a spoljni dug 59,5% BDP-a. U Republici Srbiji postoji najiri koncenzus da je makroekonomska stabilnost, koja ukljuuje unutranju i spoljnu stabilnost, od kljune vanosti za uspostavljanje i funkcionisanje trine privrede, i da je preduslov za odrivi privredni rast, jer stvara klimu predvidivosti za privredne subjekte. Stoga je planirano da se u periodu do 2012. godine posebna panja posveti uspostavlja-
41
Tabela 6: Indikatori makroekonomske stabilnosti

2001.
1. BDP, u tekuim cenama, mlrd. dinara 2. BDP, mlrd. evra3 3. Realni rast BDP-a, u % 4. Inflacija ukupno, kraj perioda, u % Bazna inflacija Regulisane cene Cene poljoprivrednih proizvoda 5. Stopa nezaposlenosti, prema ILO, u %4 6. Prosean broj zaposlenih, rast, u % 7. Spoljnotrgovinski deficit, % BDP-a (izvoz i uvoz f.o.b.) 8. Deficit tekuih transakcija,bez strane pomoi,5 % BDP 9. SDI, neto, mil. evra5 10. SDI, % BDP-a 11. Konsolidovani fiskalni deficit/suficit, u % BDP-a 12. Spoljni dug, mlrd. evra 13. Spoljni dug, u % BDP-a 14. Kurs dinara prema evru, prosek perioda 783,9 13,1 4,8 40,7 20,5 60,8 20,7 0,2 19,6
2002.
1.020,1 16,8 4,2 14,8 4,4 27,3 13,3 1,7 20,3
2003.
1.171,6 18,0 2,5 7,8 6,1 11,1 6,3 1,2 19,7
2004.
1.431,3 19,7 8,4 13,7 11,0 16,8 8,4 19,5 0,5 26,4
2005.
1.747,5 21,1 6,2 17,7 14,5 20,2 36,1 21,8 0,9 20,2
2006.
2.042,01 24,3 5,7 6,6 5,9 7,4 6,7 21,6 2,1 20,4
2007.
2.393,02 29,9 7,5 10,1 5,4 14,3 23,7 18,8 1,2 21,5
7,4 184,0 1,4 12,4 94,3 59,78
11,0 502,2 3,0 10,8 64,0 60,68
9,3 1.205,7 6,7 10,9 60,3 65,05
13,7 776,6 3,9 10,4 52,5 72,57
9,7 1.244,6 5,9 0,8 13,1 62,0 82,92
13,8 3.492,2 14,4 -1,5 14,9 61,4 84,16
17,5 1.601,6 5,4 -1,9 17,8 59,5 79,98
1 Prethodni podatak: Republiki zavod za statistiku. 2 Procena: Ministarstvo finansija. 3 Preraunato prema prosenom godinjem kursu dinar/evro, Narodna banka Srbije. 4 Prema anketi o radnoj snazi stope nezaposlenosti su od 2004. usklaene sa metodologijom 5 Za preraunavanje iz dolara u evro korien je prosean odnos dolar/evro za odgovarajue
MOR-a.
godine. Izvor: Ministarstvo finansija, Republiki zavod za statistiku, Narodna banka Srbije.
42
nju i odravanju makroekonomske stabilnosti koja podrazumeva odgovarajuu stabilnost cena, odrivost javnih finansija i platnobilansnu odrivost. Smernice ekonomske politike i strukturnih reformi u narednom srednjoronom periodu definisane su Memorandumom o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011, koji je usvojen na Vladi 15. maja 2008. Ovim Vladinim dokumentom predvien je dinamini privredni rast od oko 7% proseno godinje u periodu 20092011, uz
Tabela 7: Projekcija glavnih makroekonomskih pokazatelja

2008. 1. Realni rast BDP-a, u % 2. BDP, per capita, u evrima 3. Inflacija, kraj godine, u % 4. Stopa nezaposlenosti (ILO), u % Deficit tekuih transakcija, % 5. BDP-a 6. Fiskalni deficit, % BDP-a 6,0 4.532 8,0 18,6 -17,1 -1,7 2009. 6,5 5.110 6,0 17,8 -15,8 -0,4 2010. 6,5 5.686 5,0 16,9 -14,5 1,0 2011. 7,5 6.322 4,0 15,7 -12,7 1,1 2012. 7,0 7.080 4,0 14,5 -11,5 1,1
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije.
uniju, op. cit., str. 102.
Strunjaci Meunarodnog monetarnog fonda su u prolee 2007. godine konstatovali da su tri najvea problema Srbije: ogroman deficit tekueg rauna platnog bilansa, netransformisan, glomazan dravni sektor, spoljni dug i visok stepen spoljne zaduenosti. Osim toga, u Srbiji se od kraja 2008. godine, a posebno poetkom 2009, oseaju posledice globalne finansijske krize. Vlada Srbije je, kao odgovor na krizu, izvrila rebalans budeta, tako da su se okolnosti u kojima funkcionie privreda Srbije i na ovaj nain promenile. Srbija se susree sa problemom nemogunosti dobijanja novih kredita iz inostranstva. Priliv deviza po osnovu prodaje preduzea strancima i grin fild investicija takoe se osetno smanjuje, to je posledica svetske ekonomske krize, ali i vrlo niskog kreditnog rejtinga Srbije. Priliv deviza po osnovu tekuih transfera takoe je smanjen, a posebno je smanjen po osnovu izvoza robe i usluga. Ovo su samo neki od problema sa kojima se naa drava suoava u 2009. godini. Prevazilaenje navedenih problema nuno je i zato to Srbija za svoje privrednike i preduzetnike mora da obezbedi uslove za uspeno integrisanje u globalnu ekonomiju. Ekonomski razvoj nae zemlje koe i korupcija, kriminal, loe rukovoenje i velika zavisnost od meunarodne zajednice. Nastavak i produbljivanje reformi u administraciji, ureenje regulative i poreskog sistema, zavretak privatizacije, kao i intenziviranje izgradnje bazine infrastrukture, kao to su putevi, eleznica, elektrini sistem i slino, olakali bi i ubrzali celokupan ekonomski razvoj Srbije. Proces pristupanja Evropskoj uniji i krai period po prijemu u lanstvo nose sa sobom odreene trokove, materijalne i nematerijalne. Oni su neiz-
smanjivanje makroekonomskih neravnotea. Makroekonomskom projekcijom predvieno je smanjenje inflacije na nivo koji e 2012. godine biti priblian nivou inflacije u zemljama EU. Predvieno je znaajnije smanjenje deficita tekueg rauna u 2012, smanjenje stope nezaposlenosti, i znaajnije smanjenje fiskalnog deficita na 0,4% BDP-a u 2009. godini, a zatim prelazak u fiskalni suficit od 2010. i u naredne dve godine od oko 1% BDP-a.14
43
beni, i po pravilu kratkoroni trokovi premauju koristi u ovom periodu. U svim zemljama raena je analiza trokova i dobitaka od integracije, obino pre sticanja statusa zemlje kandidata. Ona je preduslov za njihovo planiranje i pregovore sa EU, a sve do samog ina prijema u lanstvo obino se najvie operie trokovima. Jedna od prvih posledica liberalizacije spoljne trgovine je rast obima uvoza, iji je pretean deo poreklom iz Evropske unije. Izmeu ostalog, to dovodi do deficita trgovinskog i tekueg bilansa. injenica da to znai priliv akumulacije iz inostranstva, ima na drugoj strani stvaranje obaveze prema inostranstvu. Drugi troak u vezi sa liberalizacijom uvoza je gaenje odreenog broja domaih proizvoaa i rast nezaposlenosti, posebno u prvim godinama. Ukupan dug prema inostranstvu po pravilu raste, po osnovu trgovinskog deficita, reprograniranja dugova i novog zaduivanja. Njegov relativni deo se vremenom moe smanjivati, ali obaveza ostaje narednim generacijama. Opta liberalizacija imala je za posledicu rast inflacije, troak najirih slojeva stanovnitva, a uslovljavanje naina voenja monetarne i kreditne politike od strane Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke suavanje manevarskog prostora domaim vlastima. Veina zemalja uspela je da tek u drugoj fazi, kada se prikljui Evropskoj uniji, uspostavi kontrolu nad inflacijom. Trokovi ukupne harmonizacije sistema u najveoj meri su internog karaktera. Spoljna finansijska podrka je vana, ali pokriva samo njihov manji deo. Njih je teko, ako ne i nemogue izmeriti, jer se odnose na viegodinje aktivnosti velikog dela zaposlenih.15 Sa prijemom u lanstvo Evropske unije zemlje se suoavaju sa drugom vrstom trokova. Njih je nuno podneti da bi se zemlja u potpunosti prilagodila novom okruenju. Bilans davanja i primanja iz budeta EU uvek je pozitivan za nove lanice i radi se o vrlo znaajnim sredstvima. Do izraaja dolazi solidarnost EU koja novim lanicama, pokrivanjem dobrog dela trokova, omoguava da to lake prebrode taj poetni i prelazni period. Takva politika oslobaa domae resurse za razvojne investicije.
Zakljuak
Svrha Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, kao i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, jeste da se uspostave bliski i trajni odosi Srbije i Evropske unije. Ti odnosi trebalo bi da budu zasnovani na uzajamnosti i obostranom interesu, i da se u narednom periodu ire i jaaju. Srbija je poslednjih godina, od poetka evropskih integracija, znatno napredovala. Evropske integracije su u poslednjih devet godina bile stabilizujue i za srpsku politiku scenu. Svi zakoni, koji se tiu procesa evropskih integracija, vode ostvarenju interesa graana Srbije. Nacionalni program za integraciju je dokument koji priprema svaka drava kandidat za lanstvo
15 Miroslav Antevski, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd, 2008, str. 231.
44
u EU. Srbija jo nema takav status, ali je Vlada Srbije ovaj dokument pripremila i pre podnoenja zahteva za kandidaturu u EU, kako bismo pokazali da imamo veoma dobre administrativne kapacitete koji su u stanju da ubrzaju proces evropske integracije. Srbija je jednostrano poela da primenjuje Prelazni sporazum od 30. januara 2009. godine. Poto je ovo kratak period i rano je za detaljnu analizu, moemo primetiti neke pozitivne i negativne efekte jednostrane primene Prelaznog sporazuma. Kod poljoprivrednika u Srbiji postoji strah od jake konkurencije iz Evropske unije, dok se sa druge strane u tekstilnoj industriji ovaj sporazum doekuje sa pozitivnim isekivanjima. Evropska unija je najvaniji trgovinski partner Republike Srbije. Dalja liberalizacija trgovine ostvarie se primenom Prelaznog sporazuma. Potpuno otvaranje naeg trita za proizvode poreklom iz EU e se ostvariti postepeno u narednih pet godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Po isteku prelaznog perioda, trgovina industrijskim proizvodima izmeu EU i Srbije odvijae se potpuno slobodno. Nadamo se da e odgovorni u Evropskoj uniji odluiti da je dolo vreme za celokupnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. To bi bio motiv vie za privrednike i stanovnitvo Srbije da pojaaju napore u prihvatanju evropskih standarda i evropske perspektive.
Bibliografija
1. Antevski, Miroslav, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Antevski Miroslav, Beograd, 2008. 2. Bjeli, Predrag, Meunarodna trgovina, Centar za izdavaku aktivnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2008. 3. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www. mfin.sr.gov.yu/news-src/1411/. 4. Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Beograd, oktobar 2008. 5. Kancelarija za evropske integracije, Internet, http://www.seio.sr. gov.yu/. 6. Komisija Evropskih zajednica, Izvetaj o napretku Srbije za 2008. godinu, Brisel, 5. novembar 2008. 7. Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, izmeu Evropske zajedice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. 8. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. 9. Turinovi, Filip, Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend, Beograd, 2005.
45
U FOKUSU
UDK: 339.726.2(100) Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 4665 Izvorni nauni rad Jun 2009.
Svetska finansijska kriza i strategija izlaza*

Dr Hasiba Hrusti
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd ABSTRACT
The author elaborates the sources of the current global financial crisis, comparing it with the localized crisis in the late XX century, and focusing on the strategies applied by Denmark, Sweden and Finnlad. The key elements for an exit strategy are presented. Within the current financial crisis, fiscal policy is squarely focused on avoiding a deep recession. It is vital that any discretionary action is timely, temporary and designed to ensure maximum effectiveness. Infrastructure investment is a desirable instrument for stimulus. Policy measures aimed at restoring economic growth are essential, but to do so, the government should also deal with the issues such as competition, education, and the required reforms. Neglecting other important challenges as are the climate change, migration, development aid, innovation and investment in human capital, will result in the emergence of another crises in the future. Growth will only be acheived if the society creates the institutions and pursue the policies that will encourage innovation, reallocation, investment, and education. Kljune rei: fiskalna politika, fiskalna stimulacija, monetarna politika, budetski deficit, javni dug, dokapitalizacija, privredni rast, infrastrukturne investicije, obrazovanje, klimatske promene, protekcionizam, konkurencija, inovacije.
46
* Tekst je rezultat istraivanja autora u okviru projekta Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi uvrivanja spoljnopolitikog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog poloaja Srbije u savremenim procesima u meunarodnoj zajednici, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 149002D, za period 20062010.
Uvod
Finansijska kriza pogodila je celu svetsku privredu, zbog ega su vlade gotovo svih zemalja posegle za planom oporavka kao odgovorom na mogui kolaps finansijskog sistema i pad privrednih aktivnosti. Smele mere koje su donete predstavljale su trijumf fiskalne politike. Tako se fiskalna politika ponovo vratila u centar javnih i politikih debata. Ameriki plan mera spaavanja u jesen 2008. godine od 700 milijardi USD bio je prvi znaajniji odgovor na finansijsku krizu, nakon kojeg su sledile sline mere i u drugim zemljama.1 Panja je usmerena ne samo na stabilnost finansijskih institucija u uslovima svetske finansijske krize, ve i na strategiju daljeg razvoja i procene rizika u narednom periodu. Tekoe u otplati ogromnog broja subprimarnih hipotekarnih kredita prouzrokovale su nelikvidnost finansijskog sektora SAD-a u leto 2007. godine, to je izazvalo nedostatak gotovog novca i kolaps investicija na finansijskom tritu. Finansijska kriza u SAD-u dostigla je svetske razmere, delujui na usporavanje finansijskih tokova, pogotovo na tekoe u dobijanju kredita ne samo za kompanije i pojedince, ve i za finansijske institucije ime je dovedeno u pitanje funkcionisanje finansijskog sistema. Kriza likvidnosti dovela je do bankrotstva izvesnog broja velikih finansijskih institucija, pretei da njihovim uruavanjem povue za sobom i ameriku privredu. Pod teretom dugova nale su se velike brokerske kue, investicione banke, i osiguravajue kompanije, prisutne u celom svetu tako da bi njihov krah imao globalne posledice. Regulativa u pogledu strukture kapitala banaka, procene rizika i finansijskih derivata bila je nedovoljna i neefektivna. Poto je finansijska imovina postajala sloenija i vrednija, investitori su se reosiguravali a agencije za procenu vrednosti finansijske imovine i banini regulatori, koji su se na njih oslanjali, prihvatali su kao validne teoretske matematike modele koji su prikazivali rizike manjim od stvarnih u praksi.2 Usled finansijske liberalizacije i slabosti u proceni rizika banaka na finansijskom tritu, izbio je problem u naplati stambenih hipoteka. Zato su deregulacija finansijskih trita i bankarskog sistema i ekspanzivna monetarna politika sa niskim kamatnim stopama de facto oznaeni kao osnovni uzrok aktuelne svetske finansijske krize.3
1 Zakon je izglasan 29. septembra 2008: The Emergency Economic Stabilization Act of 2008,
H.R. 3997, House Committee on Financial Services, September 30, 2008. Videti: Andrew Clark, Paulson abandons plans to buy up America's toxic mortgage assets, The Guardian, November 13, 2008, Internet, http://www.guardian.co.uk/business/2008/nov/13/harrypaulson-banking-rescue-mortgage. Retrieved on 15 November 2008; David Lawder, U.S. backs away from plan to buy bad assets, Reuters, November 12, 2008, Internet, http:// www.reuters.com/ article/ousiv/idUSTRE4AB7P820081112. Retrieved on 15 November 2008. 2 George Soros, The worst market crisis in 60 years, The Financial Times, January 22, 2008, Internet, http://www.ft.com/cms/s/0/1a7af090-c956-11dc-9807-000077b07658.html; Floyd Norris, News Analysis: Another Crisis, Another Guarantee, The New York Times, November 24, 2008, B1. 3 Crisis Marks Tectonic Shift in Financial Markets, IMF Survey Magazine, September 25, 2008; Rescue Plan Stirs Calls for Deeper Regulation, The Wall Street Journal, January 15, 2009, p A1.
47
Prve reakcije na svetsku finansijsku krizu

Vlade velikog broja drava, a pogotovo SAD-a, u poetku su potcenjivale snagu krize. Trina ekonomija nuno podrazumeva ciklinost, a na regulatornim i nadzornim organima je da je prate i kontroliu, ali na nain koji bi izbegao da se propisima i merama jo pojaava. Prema miljenju nobelovca za ekonomiju Dozefa tiglica, uzrok krize lei u besprizornoj primeni neoliberalne ekonomske politike. tiglic ukazuje na to da svet nije sazdan na postulatu po kojem se trite regulie samo po sebi, kao to tvrde pristalice neoliberalne ekonomske politike. Trite nas nije pripremilo na snaan rast cena nafte i hrane, koji nisu primer slobodnog trita, a jesu deo problema. On tvrdi da neoliberalni, trini fundamentalizam slui kao teorijska osnova za propagiranje privatizacije, liberalizacije i nezavisnosti centralnih banaka, i da neoliberalna teorija nikada nije imala istorijsko uporite u drutvu, niti je uivala iroku podrku.4 Globalno finansijsko trite toliko je isprepleteno i integrisano da se kriza putem trgovinskih i finansijskih kanala lanano prenela i na ostatak sveta. Mnoge finansijske institucije u svetu, ukljuujui i velike evropske banke, radi sticanja dobrih zarada, ulagale su novac u rizino ameriko hipotekarno trite.5 Najvee evropske banke bile su prinuene da otpiu novane iznose izraene u milijardama, zbog nemogunosti naplate odobrenih hipotekarnih kredita. Nepoverenje na tritima novca, podstaknuto padom cena nepokretnosti, prouzrokovalo je nelikvidnost. Nestaica na tritu novca stvorila je probleme u finansiranju banaka, a njihova meunarodna izloenost proirila je kanale kontaminacije i dodatno izazvala nepoverenje meu finansijskim institucijama. Otar pad berzanskih indeksa i nagli skok meubankarskih kamatnih stopa kao reakcija na drastino umanjeno poverenje meu finansijskim institucijama, izazvali su hitne reakcije centralnih banaka. Jedna od prvih mera centralnih banaka irom sveta bila je vraanje likvidnosti finansijskih trita. Da bi ograniile tetno delovanje globalne finansijske krize, Amerika uprava federalnih rezervi (FED), Evropska centralna banka (ECB), Banka Engleske (Bank of England), centralne banke vajcarske, Norveke, vedske, Kanade, Japana, Kine, Novog Zelanda, centralne banke Australije (The Reserve Bank of Australia RBA), Saudijske Arabije, Tajvana i dr., intervenisale su smanjenjem referentne kamatne stope i ubacivanjem novca na finansijsko trite, kako bi se omoguila likvidnost na tritima i funkcionisanje kredita.6
4 Videti: Simon Kennedy and Matthew Benjamin Banks to resist push for casting spotlight on
48
finance systems, When it comes to transparency, the world's bankers won't surrender without a fight,Bloomberg News, Internet, http://seattletimes.nwsource.com/html/busines stechnology/2008678342_davosbankers28.html?syndication=rss 5 From crisis to recovery: the tools for the job, No 12, January 2009, Brussels, p. 5. 6 Rescue packages: what governments have offered, Telegraph, Internet, http://www. telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packages-what-governments-haveoffered-financial-crisis.html.
Od poetka 2008. godine gotovo da nije postojala berza u svetu na kojoj nije zabeleen pad berzanskih indeksa. Nijedna dravna mera i garancija nisu doprinele otklanjanju krize. Intenzitet finansijskih turbulencija iao je u pravcu pogoranja ekonomskih pokazatelja. Pad privredne aktivnosti u kombinaciji sa teim meunarodnim uslovima za dobijanje kredita i gubici u dohotku zahvatili su gotovo sve drave. Smanjenje privrednog rasta na globalnom nivou posledica je znatno smanjene tranje u razvijenim zemljama i usporavanja kreditne funkcije banaka.7 Samo jaka i snana intervencija drave mogla je da povrati i obezbedi likvidnost. Drava je u poetku uspeno ograniila paniku, ali je bilo potrebno da finansijske institucije funkcioniu sa manjim zaduenjem i da isprave njihove bilansne nedostatke prouzrokovane nepokrivenim izvorima sredstava. Dok je progres uinjen sa finansijskim institucijama u pogledu likvidnosti, jaanje njihove finansijske pozicije bilo je tee usled neophodne korekcije njihovih bilansa, pada privredene aktivnosti, cena akcija i prihoda od aktivnosti kakve su sekjurizacija i zaduivanje pomou dravnih garancija. Osnovni pokretai brzine irenja krize su na izvestan nain zaustavljeni, ali je finansijski stres iz 2008. godine produen i u 2009.8 Obezbeenje likvidnosti kratkorono je ublailo krizu ali nije uticalo na ekonomski oporavak, te se kriza produila.
Prethodne krize obrazac nastanka

Nekoliko finansijskih kriza izvrilo je udar na svetsku ekonomiju od devedesetih godina dvadesetog veka, do sadanje krize. Postoji velika razlika izmeu ovih kriza i zemalja u kojima su se dogodile, u pogledu obima krize i veliine zemlje, politikog sistema i standarda ivota u tim zemljama. Meutim, obrazac nastanka krize identian je, i u osnovi poinje od stanja privrednog uspona buma, a zavrava se slomom, odnosno padom privrednih aktivnosti.9 Privredni prosperitet obino je poinjao sa nekom novinom, tj. inovacijom u kombinaciji sa finansijskom deregulacijom. Ekspanzivna monetarna politika sa niskim kamatnim stopama i rapidnim rastom kredita pogodovala je privrednom rastu. Poveanje kredita u bankama kanalisalo se u trinu imovinu, naroito u nepokretnosti i hartije od vrednosti (HoV). Kada su cene nepokretnosti rasle, via trina cena koristila se kao kolateral za nove zajmove. Razvoj u finansijskom sektoru vrio je uticaj na rast realne ekonomije. Potronja i investicije, pogotovo u graevinarstvu, rapidno su rasle. Meutim, usled visokih trinih cena nepokretnosti dolazilo je do zastoja u otplati kredita to je bio prvi znak, te je nakon visokog rasta privrednih aktivno7 Klaus Schmidt-Hebbel, Managing the global financial crisis and economic downturn,
ECONOMIC OUTLOOK No.84, OECD, Paris, November 25, 2008, pp. 710.
8 Videti: Beyond the crisis, OECD Observer, No 270/271, December 2008-January 2009. 9 Lars Jonung, The financial crisis of today: a rerun of the past?, European Economy News, N
12, January 2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, European Commission, Brussels, p. 8.
49
sti poinjalo usporavanje. Situacija na tritu se menjala tako to je posle optimizma u privrednom bumu nastupila nelikvidnost. Kamatne stope poele su naglo da rastu, vrednost nepokretnosti i HoV da pada. Gubici su uticali na smanjenje potronje i investicija uz poveanje nezaposlenosti, dok su javna potronja i budetski deficit dramatino rasli. Privreda je u datim okolnostima padala u duboku depresiju. U toj etapi, vlada je ubrizgavala kapital u banke i preduzimala druge mere da sauva finansijski sektor. Grosso modo, opisani scenario bio je obrazac nekoliko kriza od 1991. godine: u vedskoj, Norvekoj i Finskoj (1991), Meksiku i Brazilu (1994), Japanu, na Tajlandu, u Indoneziji i Junoj Koreji (1997), Rusiji (1998), Turskoj (2000), Argentini (2001), i sadanje krize, koja je nastala u SAD-u 2007. godine, dobivi svetske razmere 2008.10 Prethodne krize bile su i ostale lokalne ili regionalne, poto su zahvatale jednu ili manji broj drava i nisu se proirile na ostali deo sveta, to danas nije sluaj. Sadanja kriza, nastala u SAD-u, prenela se u svetsku jer je amerika privreda najvea u svetu i usko je povezana sa svim svetskim tritima (Tabela 19). Uee SAD-a u svetskoj trgovini iznosi 15,2%, a u svetskom BDP-u 22,3 %, tako da je duboka globalizacija finansija i trgovine prouzrokovala bre irenje krize nego u prolosti.
Tabela 1. Kljuni ekonomski pokazatelji drava evro zone, SAD-a i Japana, 2007.
Kljuni ekonomski pokazatelji Stanovnitvo (u milionima)
Evro zona-15 320 16,7 7,4
SAD 302 22,3 4,6
Japan 128 6,9 3,9
Kina 1.331 10,3 4,0
Uee u svetskom BDP-u (u %) Nezaposlenost (u % od ukupne radne snage) Uee u svetskoj trgovini (% od robne razmene, iskljuujui razmenu unutar EU)
16,4
15,2
6,6
10,4
Izvor: European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs, IMF World Economic Outlook and World Bank data, 2008.
Mada dosadanje finansijske krize nisu bile egzaktne, isti obrazac nastanka krize od devedesetih godina pa nadalje, ponovio se u neoekivanom obimu i u SAD-u. Kriza u SAD-u proistekla je iz finansijske liberalizacije i inovacije, koje su podstakle kreditni bum u poslednjih deset godina. Period neposredno pre poetka turbulencija na svetskim finansijskim tritima obeleen je ekspanzijom svetske ekonomije. Svetska ekonomija je, nakon
10 Izvor podataka: Lars Jonung, The Swedish model for resolving the banking crisis of
50
199193. Seven reasons why it was successful, DG ECFIN, European Commission, Economist Papers 360, Brussels, February 19, 2009, pp. 1213.
potresa u 2001. godini, ula u period prosperiteta. Veliki broj razvijenih privreda, kao i privreda u razvoju, ostvarivao je visoke stope ekonomskog rasta uz niske stope inflacije. Ekspanzija pozajmljivanja stvorena je u sektoru stambene izgradnje sa rastom subprimarnih zajmova. Rastue vrednosti imovine pruale su sigurnost, dok je ubrzavanje meunarodnih integracija omoguilo laki protok kapitala i njegovu dostupnost velikom broju zemalja u razvoju. Pojava novih trita sa snanim razvojnim potencijalom i visokom domaom tranjom, po osnovu naglog rasta dohotka, otvorila je put investicijama sa viom stopom prinosa. Stanje amerike ekonomije bilo je slino stanju na svetskom nivou. Visoka likvidnost i laka dostupnost sredstava omoguili su investiranje u rizinije aktivnosti. Kao i devedesetih godina, finansijski sistem bio je u snanom usponu. Predvodnik privrednog razvoja bilo je graevinarstvo, koje je usled ekspanzivne stambeno-kreditne politike dodatno raslo. Visok stepen finansijske inovacije uinio je SAD centrom finansijske krize, stvarajui ekstremno zaduen finansijski sistem. Strukturni finansijski proizvodi, sofisticirani finansijski derivati i visok stepen sloene i nejasne sekjurizacije poveali su obim u ukupnoj zaduenosti SAD-a. Dobit je bila preterana usled rasta kredita i ogromne zaduenosti, to je konano i dovelo do insolventnosti i panike kada su cene nepokretnosti prestale da rastu i model zasnovan na refinansiranju 2007. godine slomljen. Privredni procvat se sa kontrakcijom kredita preokrenuo u krah u leto 2007. godine, i rapidno se proirio na ostatak sveta.
Znaaj fiskalnih mera

Sa prvim znacima krize bilo je vano hitno reiti problem likvidnosti. Monetarne mere za stabilizaciju finansijskog sistema poveale su likvidnost ubacivanjem sredstava, ekspanzijom dravnih garancija za banke i smanjenjem referentne kamatne stope centralne banke. Odluke donete kao odgovor na svetsku krizu bile su fokusirane na vraanje poverenja u trite, kako bi se spreio slom globalnog finansijskog sistema. Odsustvo kredita pretilo je da zaustavi ekonomiju. Nastavljeno pogoranje ekonomskih pokazatelja na globalnom nivou, kao posledica krize, odrazilo se na smanjenje trgovinske razmene, poveanje nezaposlenosti i pad industrijske proizvodnje i investicija. U tim okolnostima trini sistem je u krizi, a pokuaji da se kriza rei sama od sebe i da se prepusti trinom mehanizmu, bili bi katastrofalni. Kako monetarne mere nisu bile dovoljne da zaustave krizu, drugog izbora i nije bilo, tako da je dravna intervencija u reavanju krize preuzela dominantnu ulogu. Jedino drava ima kapacitete da intervenie sa obimom sredstava neophodnim u savlaivanju krize, jer privatni sektor nije u stanju da u kratkom roku deluje sa zadovoljavajuim efektom. Da bi reile problem nemogunosti nalaenja kapitala potrebnog za saniranje gubitaka finansijskih institucija i izbegle potpuni kolaps bankarskog sistema, vlade irom sveta reagovale su merama dokapitalizacije finansijskih institucija, tj. direktnim ukljuivanjem dravnog kapitala, ili davanjem zajma najugroenijim institucijama, ili kupovinom problematine imovine na-
51
roito HoV koje su pokrivene hipotekom. U nekim zemljama dokapitalizacija finansijskih institucija podrazumevala je nacionalizaciju banaka (Velika Britanije, Nemaka, Austrija, Italija, Holandija, Island, vajcarska, i dr.).11 Dravna intervencija obuhvatala je mere pruanja garancija za meubankarske transakcije i zajmove velikim kompanijama u krizi, poveanje iznosa osiguranih depozita radi prevencije od povlaenja depozita i emitovanje dravnih obveznica.12 Dakle, fiskalna stimulacija kao osnova Dona Majnarda Kejnza (John Maynard Keynes) u suprotstavljanju Velikoj ekonomskoj depresiji tridesetih godina, postala je ponovo popularna. Fiskalna stimulacija primenjena je i u vreme naftne krize sedamdesetih godina, ali je izgubila na znaaju u reavanju krize osamdesetih, a naroito u postizanju dva cilja makroekonomske politike ekonomskog rasta, s jedne strane, i suzbijanja inflacije i nezaposlenosti, sa druge. Tada su mere monetarne politike imale presti u odnosu na fiskalne i druge mere.13 Meutim, nakon nekoliko kriza iz devedesetih godina, a pogotovo posle krize u Japanu, kada su 1997. godine deflacija i kamatna stopa bili negativni, postalo je jasno da su mere monetarne politike neefikasne. Identina situacija bila je potvrena i u SAD-u, gde je uprkos drastinom snienju kamatne stope dolo do kolapsa privrednih aktivnosti, to se naalost ponovilo i u Evropi. Dakle, mere fiskalne politike javna potronja, porezi i upravljanje dugovima postale su dominantne u reavanju sadanje svetske krize. Argument za povratak dominacije fiskalne politike zasnovan je na injenici da se u uslovima krize samo preko fiskalnih mera moe stimulisati ekonomski oporavak. Znaajna pouka iz prolih finansijskih kriza jeste vanost razumevanja podsticaja i programa prilagoavanja, ali i ispravnost informacija o efektima mera i nainu na koji se kriza razvija.14 Fiskalna politika u tekuoj finansijskoj krizi usmerena je na izbegavanje duboke depresije, tako da su kljune mere koje se preduzimaju stimulisanje privrednih aktivnosti, poto se samo tim merama mogu obezbediti izvori potrebni za rast investicija i strukturnu transformaciju. Zapravo, fiskalna politi11 Rescue plan for UK banks unveiled, BBC News, 8 October 2008, Internet,
52
http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009; RESCUE PACKAGE APPROVED, German Cabinet Agrees on Conditions for Bank Bailouts, 10/20/2008, Internet, http://www.spiegel.de/international/business/0,1518,585156,00.html, 28.01.2009; SUMMARY OF THE AUSTRIAN RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIAL MARKETS, Govt_Rescue_Plan_Austria_19_Nov.pdf., Internet, http://www.dlapiper.com /structure, 24.02.2009; ITALY, Stagnating economic activity and further competitiveness losses, Member States, Italy, Economic Forecast, Autumn 2008, European Commission Directorate-General for Economic and Financial Affairs, Internet, http://ec.europa.eu /economy_finance/publications/publication13290_en.pdf, 22.02.2009: i dr. 12 Rescue packages: what governments have offered, Following are the latest measures taken by governments to limit damage from the global financial crisis, Telegraph, Internet, http://www.telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packages-what-governmentshave-offered-financial-crisis.html. 13 Jeff Dayton-Johnson, Is fiscal policy back? An emerging markets perspective, OECD Observer, No 270/271, December 2008-January 2009. 14 Videti: Lessons from World Bank Research on Financial Crises, Policy Research Working Paper 4779, Development Research Group, The World Bank, November 2008.
15 Angel Gurra, From the financial crisis to the economic downturn, Restoring growth is a key challenge, OECD Observer, No 269 October 2008. 16 Economic storms, Weathering the credit crunch, European Economy News, N 12 January 2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, European Commission, Brussels; EU leaders approved the package at their summit in Brussels on 11 and 12 December 2008, Financial crisis on the DG ECFIN website, Internet, http://ec.europa.eu/economy_finance/focuson/focuson13254_en.htm.
ka u svojoj sutini jeste socijalni ugovor izmeu vlade i njenih graana u slubi razvoja. U tom smislu u krizi je vano obezbeenje javnih dobara i uslova za funkcionisanje finansijskog sistema i budui privredni razvoj. Krajnji cilj je zatita privrede od pogoranja sadanjeg stanja i stvaranje uslova za rast i razvoj. Razumevanje uzroka krize bilo je preduslov za preduzimanje efektivnih mera da se kriza ove vrste ne ponovi u budunosti ako ne budu otklonjeni njeni izvori. Svaka zemlja koja se suoava sa krizom ima svoje specifinosti i preduzima mere koje su odgovarajue u datim okolnostima, tako da ne postoji univerzalni recept u savladavanju krize. Meutim, u svakoj zemlji politiki faktor je odluujui i blagovremen odgovor na krizu koji je izuzetno vaan, pa je takoe vano da intervencija drave bude brza i snana. Finansijske krize bile su predmet velikog broja studija i analiza izvrenih od strane raznih autora i meunarodnih organizacija. Svrha svih tih radova bila je da se sagledaju uzroci kriza kako bi se u budunosti izbegli. Imajui u vidu pouke iz kriza poslednje dve decenije, bitan je nain fiskalnog prilagoavanja odreene zemlje. Planovi oporavka za izlazak iz krize procenjuju se za svaku zemlju posebno, u zavisnosti od toga koliko je irok prostor za fiskalni manevar, to u krajnjem sluaju odreuje trajanje krize i trokove.15 To podrazumeva fiskalni teret usled znaajnog porasta budetskog deficita i javnog duga. Na primer, u nekim dravama lanicama EU e usled fiskalnih mera javni dug porasti za 10 do 20%, a budetski deficit probie dozvoljenu granicu od 3% BDP-a, kako je utvreno u Sporazumu o stabilnosti i rastu (he Stability and Growth Pact), tako da se oekuje da e iznositi 5 do 7%. Meutim, imajui u vidu posledice krize, ova situacija se ini prihvatljivom poto je budetski deficit privremenog karaktera a oekuje se da e pomoi brzini oporavka.16 Zatim, postoji razlika meu zemljama u pogledu pripremljenosti na krizu. Na primer, zemlja koja u prvom naletu krize raspolae dovoljnim obimom deviznih rezervi nije zavisna od meunarodnih zajmova i manje je izloena raznim vrstama spoljnih okova. Svakako da su u teoj situaciji zemlje koje su pre nastanka krize imale visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ili visoko uee budetskog deficita i javnog duga u BDP-u. Sigurno je da je u uslovima fiskalne discipline daleko bolja situacija i da je lake odupreti se finansijskoj krizi. Takoe, uz manju stopu nezaposlenosti ekonomska pozicija svake zemlje u uslovima krize je jaa, bilo da je izazvana unutranjim, bilo spoljnim okovima usled poveanja globalizacije. Zato fiskalna disciplina i jeste priprema na negativne uticaje, polazei od injenice da trina privreda nuno podrazumeva ciklinost i povremene krize. U planovima oporavka veine zemalja dominiraju fiskalne mere koje stimuliu tranju, zaposlenost i ekonomski rast, poput investicija u infrastruk-
53
turu, obrazovanje i tehnologiju, i davanja zajmova za razvoj malih i srednjih preduzea. Investicije u infrastrukturu su preduslov privrednog razvoja, traju dui period i oznaavaju siguran put ka oporavku privrede (putevi, energetika, eleznica, mrea cevovoda). Primenjuju se i fiskalni stimulansi koji utiu na poveanje ponude kroz poveanje tranje: odobravanje investicionih olakica i smanjenje poreskih stopa i doprinosa za socijalno osiguranje koji reduciraju trokove rada; davanje potroakih kredita graanima i kredita preduzeima; poveanje socijalnih naknada za odreene kategorije stanovnika, finansijska pomo za nezaposlene i siromana domainstva. U nekim zemljama deo sredstava u okviru planova oporavka usmeren je ne samo za poboljanje likvidnosti vanih kompanija za privredni razvoj, ve i za njihovu reorganizaciju, kako bi se prilagodile zahtevima novog doba. Na primer, u SAD-u finansijska podrka automobilskoj industriji usmerena je, osim na reavanje problema nelikvidnosti, i za preureenje fabrika u smeru proizvodnje vozila napredne tehnologije prema novim standardima potronje goriva i smanjenja zagaivanja.17 U Italiji, EU je pomogla plan oporavka vazduhoplovne kompanije Alitalia sa dve milijarde evra, a konzorcijum investitora i italijanska Vlada uloili su milijardu evra u novu kompaniju koja je nastala spajanjem profitabilnog dela stare Alitalije i glavnog domaeg rivala (Air One). 18 Izuzetno vaan deo planova oporavka u nekim zemljama jeste i izdvajanje sredstava za istraivanja, tehnoloke projekte i obrazovanje, u susretu sa novim izazovima (SAD, Nemaka, Austrija, Italija). Ove investicije i promovisanje preduzetnitva, grinfild investicije, podsticanje mera za zatitu ivotne sredine, odranje i jaanje konkurentnosti, u sutini odreuju pravce budueg razvoja. Mere za obnavljanje ekonomskog rasta su esencijalne, poto jesu odgovor na pitanje ta je zapravo budui cilj razvoja; da li su to ciljevi ekonomskog blagostanja ljudi, zaposlenost, zatita ivotne sredine i poboljanje obrazovne strukture stanovnitva u susretu sa novim tehnolokim izazovima? Mere protekcionizma u trgovinskoj razmeni su od strane privredno razvijenih zemalja ocenjene kao pogrene, bez obzira na pad svetske trgovine koji je prouzrokovan svetskom krizom, poto uvoenje uvoznih restrikcija moe da bude obostrano praeno. Naprotiv, jaanje konkurencije i promovisanje strategije meunarodnog poslovanja su ciljevi koji doprinose jaanju pozicije svake zemlje u uslovima globalizacije. Zato mere koje drave preduzimaju kako bi uticale na ublaavanje efekata svetske ekonomske krize imaju istorijski karakter, jer strategija reava17 Al Gor je 2007. godine u svojoj knjizi Neugodna istina kritikovao poznate proizvoae
54
automobila, tzv. veliku trojku (General Motors, Ford i Chrysler), istiui da prodaju velika i neefikasna vozila koja troe mnogo goriva, ak i pored toga to ih sve manje ljudi kupuje, u: Al Gore, An Inconvenient Truth, Rodale, 2007; Zero percent financing? Automakers get $25 billion car loan from Uncle Sam, Reuters, October 2008, Internet, http://www. financialweek.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20081001/REG/810019995/1036, 02.02.2009. 18 Italy Announces $103.2B Rescue Package, Friday, November 28, 2008; Internet, http://www.foxbusiness.com/story/markets/italy-announces-b-rescue-package /22.02.2009.
Prilagoavanje ekonomskoj krizi sluaj Danske, Finske i vedske

Tri nordijske drave lanice EU Danska, Finska i vedska predstavljaju primer modernih socijalnih drava ili drava blagostanja (welfare states) sa znaajnim socijalnim programima i visokom javnom potronjom, u kojima su visoke poreske stope izbalansirane sa zahtevima konkurentne privrede. Ovo su otvorene trine privrede koje su demonstrirale zdravu ekonomsku i fiskalnu politiku u prethodnoj deceniji. Sve tri zemlje postigle su visok privredni rast i zavidne stope zaposlenosti.19 Gotovo svake godine, od 1999. pa nadalje, ove zemlje imaju ekonomske rezultate iznad proseka EU i evrozone (Tabela 2). U 2007. godini ostvarile su budetski suficit i pozitivan saldo tekueg platnog bilansa, BDP po stanovniku i realni rast BDP vei od proseka u EU, dok su stope nezaposlenosti i inflacije bile nie od prosene za EU; kao i nie uee javnog duga u BDP-u od prosenog u EU. Tabela 2. Opti ekonomski pokazatelji , 2007. Danska Broj stanovnika u mil. Indeks rasta BDP-a po stanovniku (EU - 27 = 100) Realni rast BDP-a u % u odnosu na prethodnu god. (EU = 2,9) Budetski deficit/suficit (u % od BDP-a) Inflacija u % Javni dug u % od BDP-a Tekui platni bilans (u % od BDP-a) (EU = -0,7) Trgovinski bilans u mlrd. Ecu/evro (EU = -73,0) Stopa nezaposlenosti u % (EU = 7,1) 5,5 122 1,7 4,5 1,7 26,2 1,2 -2,1 3,8 Finska 5,2 116 4.5 5,3 1,6 35,1 5,3 8,7 6,9 vedska 9 125,8
3,6 1,7 40,4 8,4 15,2 6,1
Izvor: Economic Forecast, Autumn 2008, European Economy, 6/2008, European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs, pp. 158165.
19 Member State Profile, The EUs Nordics: responsive to changing circumstances, No 12,
January 2009, Brussels, pp. 1113.
2,7
nja ove krize oznaava put savremenog svetskog finansijskog i ekonomskog sistema.
55
Danska je 2007. godine bila zemlja sa najniim stepenom korupcije u svetu, rangirana prema globalnom indeksu od strane Transparensi interneenel (The Transparency International). Finska je na drugom, a vedska na etvrtom mestu, iza Singapura.20 Ono to je pouno iz prakse ovih nordijskih zemalja jeste njihov veliki socijalni kapital, tako da je za vlade ovih zemalja lake da postignu saglasnost i mobiliu podrku javnosti u voenju ekonomske politike. Tradicija otvorene javne debate i poverenje u voenje javne politike predstavljaju specifinost ovih zemalja.21 Karakteristiku ovih nordijskih zemalja predstavlja i tradicija stalnih ekonomskih reformi i prilagoavanja promenjenim prilikama. Relativna deregulacija njihovih trita i manje obimna birokratija doprinose njihovoj duoj konkurentnosti na globalnom tritu u odnosu na druge drave lanice EU. Nordijski prilaz monetarnoj politici demonstrira irok stepen moguih odstupanja u okviru EU. Finska je lanica evrozone, te se njena monetarna politika ustanovljava u Evropskoj centralnoj banci. Danska nije usvojila evro kao jedinstvenu nacionalnu valutu, poput Velike Britanije, ali je za razliku od Velike Britanije izabrala vezivanje svoje valute kroz mehanizam deviznog kursa ERM II (the Exchange Rate Mechanism), prema kojem je devizni kurs danske krune prema evru fiksiran, s tim da moe da fluktuira u rasponu od plus do minus 2,25%. vedska takoe nije usvojila evro; njena centralna banka je nezavisna institucija sa zadatkom da odrava cenovnu stabilnost. Odreivanje deviznog kursa vedske krune naspram evra sprovodi se prema reimu ciljane inflacije. Danska je u periodu 19701980. smatrana zemljom koja ima najvii stepen otvorene privrede. Kada je 1982. zapala u krizu imala ja visoku stopu nezaposlenosti i inflacije, budetski deficit i deficit spoljnotrgovinskog bilansa. U kombinaciji sa fiskalnom konsolidacijom, fiksni devizni kurs vodio je ka znaajnom padu inflacije i kamatne stope. Deficit platnog bilansa eliminisan je 1993, kada je ostvaren suficit od 3% od BDP-a. Danska je izabrala put jaanja konkurencije, smanjenja cena i poveanja kvaliteta rada putem stalnog procesa obrazovanja. Za Finsku i vedsku karakteristian je nain prilagoavanja ekonomskoj krizi u koju su zapale nakon finansijske deregulacije u vreme privrednog prosperiteta 19881990. Privredni prosperitet zavrio se visokom kamatnom stopom koja je prouzrokovala bankarsku i valutnu krizu i duboko usporavanje realne ekonomije 19911993. Ekonomska kriza izazvala je veliki pad industrijske proizvodnje i nezaposlenost, a do 1993. godine obe drave su ostvarivale budetski deficit. Nakon tri godine primene mera za suzbijanje krize, stopa zaposlenosti porasla je za 23% u obe zemlje. vedska je budetski suficit od oko 4% u BDP-u, ostvarivan u vreme privrednog prosperiteta, koristila u krizi, kada se pretvorio u deficit od 12% u BDP-u, uglavnom kao
20 Annual Report 2007, Transparency International, June 2008, Berlin, p. 27. 21 Lars Jonung, The Swedish model for resolving the banking crisis of 199193. Seven reasons
56
why it was successful, DG ECFIN, European Commission, Economis Papers 360, Brussels, February 19, 2009, p. 18.
22 Ibidem, p. 13. 23 Swedish model inspires US financial crisis plan, September 08, 2008, Internet,
http://www.thelocal.se/14496/20080922/11.02.2009.
automatski stabilizator ija je uloga bila podrka bankarskom sektoru.22 Kriza je zahtevala aktivnu intervenciju drave putem likvidacije banaka, prodajom problematine imovine ili konsolidacijom ostatka banaka preko merdera sa drugim bankama. vedska je u vreme krize delimino izvrila nacionalizaciju tako to je uloila 65 mlrd. vedskih kruna u problematine banke, a taj novac je posle povratila preko dividendi i prodajom nacionalizovane imovine.23 Nakon vanih poreskih reformi 1991. godine, kada su sniene poreske stope i uvedena iroka poreska osnovica, reformisan je i penzijski sistem. Reavanju problema problematine imovine u bankama pristupilo se podelom imovine banke tako da se izdvojila problematina imovina, koja se potom prenela u posebno formirane korporacije za upravljanje tom imovinom i prodavala po niskim trinim cenama. Ovaj prilaz bio je drugaiji od japanskog, prema kojem je u vreme krize 1997. godine utvrivana visoka vrednost problematine imovine, to je zatim doprinelo zamrzavanju trita nepokretnosti za dui period. Finska i vedska iskusile su posledice krize iz devedesetih godina, te su nakon te krize uspele da ostvare porast industrijske proizvodnje i izvoza. Zahvaljujui prednostima svog otvorenog trita, a delom i uspehu Nokie, realan rast BDP-a Finske vii je od proseka EU i proseka evrozone. Investicije u informacionu i komunikacionu tehnologiju igraju vanu ulogu u rastu BDP-a. to se tie radne politike, vaan cilj ekonomske politike sve tri zemlje predstavlja puna zaposlenost. Danska je bila naroito uspena sa fleksibilnim tritem rada. Aktuelna svetska finansijska kriza potresa privrede ovih zemalja, s tim to je njihova ekonomska pozicija daleko bolja od pozicije veine drava lanica EU. Sve tri zemlje direktno su izloene krizi, ali na razliite naine. Danska je relativno izloenija krizi trita stambene izgradnje, dok su vedska i Finska vie izvozno orijentisane privrede i vie ih pogaa pad tranje na globalnom tritu. Meutim, fiskalna disciplina ovih zemalja pokazuje bolju pripremu za reakciju na negativne uticaje, nego to je to sluaj sa drugim dravama lanicama EU. Ovi modeli socijalne drave i zaposlenosti lake se odupiru finansijskoj krizi izazvanoj poveanjem globalizacije. Ono to ini modele ovih zemalja posebnim jeste kombinacija monetarne i fiskalne politike kojom su uspele da se smanjenjem poreza i redukcijom dravnih rashoda prilagode uslovima svetske finansijske krize. Njihov moto je odranje dugorone konkurentnosti bez obzira na globalizaciju, i prilagoavanje trita radne snage novim izazovima identifikovanim u Lisabonskoj strategiji rasta i zaposlenosti. Plan oporavka od aktuelne svetske finansijske krize danska Vlada donela je u julu 2008. godine, u iznosu od 750 miliona danskih kruna (100 miliona evra), da bi potpomogla osam najveih banaka i pruila neograniene ga-
57
rancije nacionalnoj banci Danske kojim se obezbeuje finansijska podrka za likvidnost banaka 24 U oktobru 2008. godine Vlada je donela novi plan u iznosu od 35 mlrd. danskih kruna (4,67 mlrd. evra), kojim je, izmeu ostalog, obezbeeno finansiranje banaka, pruanje garancija za bankarske obaveze i poveanje iznosa osiguranih depozita kako bi sauvala poverenje u finansijske institucije. Finansijska pomo odobrava se u zavisnosti od veliine banke i drugih dodatnih kriterijuma Vlade. Program pomoi e se primenjivati dve godine, a produie se ukoliko se ne poboljaju uslovi poslovanja. Banka koja dobija garancije ne moe da preduzima riskantne aktivnosti u svom poslovanju.25 , , , U odgovoru na tekuu globalnu krizu, Finska je usvojila paket mera za smanjenje poreza na dohodak sa primenom od 2009. godine. Finska Vlada je u oktobru 2008. godine usvojila paket mera u iznosu od 54 mlrd. evra za pomo finansijskom sektoru.26 Istovremeno, izmenjeni su propisi u pogledu omoguavanja garancija banaka za kredite i investiranja dravnog kapitala u banke. Plan mera bie predmet ponovnog razmatranja u toku 2009. U vedskoj je u okviru odgovora na globalnu krizu privremeno smanjen porez na dohodak za 2007, 2008. i 2009. godinu. vedska Vlada donela je plan podrke finansijskim institucijama, koji ukljuuje kreditne garancije, kupovinu problematine imovine i davanje zajmova po povoljnim kamatnim stopama. Obaveze finansijskih kompanija pokrivene su garancijama u iznosu od 1.500 mlrd. vedskih kruna (152 mlrd. evra), dok 15 mlrd. kruna ini stabilizacioni fond za ulaganje dravnog kapitala u banke u zamenu za prioritetne akcije.27 Kako bi ublaila negativne efekte svetske krize, vedska Vlada odobrila je iznos od 5 mlrd. vedskih kruna u cilju podrke razvoju industrije i trgovine, javnog sektora, finansijskih institucija, domaih i stranih investitora, stimulisanja novih poslova, odnosno malih i srednjih preduzea, inovacija u vedskom poslovanju i pruanja pomoi dravnim korporacijama (The Swedish Export Credit Corporation, ALMI Fretagspartner AB).28 Tri nordijske drave Danska, Finska i vedska ukazuju na razliitost ekonomskog prilaza koji koegzistira u EU. Ove zemlje imaju kapacitete i
24 Mark Latham, Rescue plan for Danish bank cleared, Danish government given the go-
58
ahead to help bank hit by poor mortgage loans, 31.07.2008, Internet, http://www. europeanvoice.com/article/2008/07/2803/rescue-plan-for-danish-bank-cleared/61953. aspx, 09.02.2009. 25 Danish banks and government agree on bail-out plan, 06.10.2008, Internet, http://www. uniglobalunion.org/unifinance.nsf/$webDocuments/8C274D190C1B5DF1C12574DE002B EC11?Opendocument, 10.02.2009. 26 Finland presents 54-billion-euro bank rescue package, 20 October 2008, Internet, http://www.eubusiness.com/news-eu/1224510422.12/22.02.2009. 27 Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan, 29 October 2008, Internet, http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99/22.01.2009. 28 SUMMARY OF THE SWEDISH RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIAL MARKETS, 4948949_1_UKGROUPS (EMEA Govt Rescue Plan Sweden 27 Jan), 30.10.2008, Internet, www.dlapiper.com/structure, 11.02.2009.
Strategija izlaza iz krize

Vrste mera i prilagoavanja koje dominiraju u planovima oporavka opredeljuju budue pravce razvoja. Zato je vano da li se radi o merama podrke za poveanje likvidnosti i stabilizaciju finansijskog sektora, ili su ove mere udruene sa razvojnim ciljevima tako da ne utiu samo na dubinu i trajanje krize.29 Pre svega, mere usmerene na obnavljanje ekonomskog rasta su esencijalne, i planovi oporavka od krize trebalo bi da u narednom periodu, osim kratkoronog oporavka, obuhvate i dugorone socijalno-ekonomske ciljeve i pravce razvoja. U nekim privredno razvijenim zemljama kriza je podstakla i ukazala na znaaj strukturnih reformi koje vode ka privrednom rastu i elastinosti ekonomije u suprotstavljanju okovima i njihovom apsorbovanju. Zato su mere u kojima su sadrani podsticaji za privredni rast vane, jer pokreu inovacije i preduzetnitvo. U poslednje dve decenije inovacije u informatici, telekomunikacijama, farmaciji, biotehnologiji, zabavi i umetnosti, trgovini i globalizaciji, doprinele su poveanju prosperiteta. ak je kao uzrok sadanje finansijske krize oznaena finansijska inovacija sa sloenim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, koja je vodila u rizike u trgovini. Prema tome, izlazak iz krize nije samo reavanje pitanja nelikvidnosti, problematine imovine u bankama i korekcije njihovih bilansa. Strategija izlaza iz krize mora da bude sveobuhvatna, i zasnovana na odravanju otvorenog trita i jaanju konkurentnosti. U tom kontekstu neophodna je meunarodna saradnja u izbegavanju mera kao to je protekcionizam, koje ne doprinose konkurenciji. Na sastanku ministara i guvernera zemalja grupe G-20, sredinom novembra 2008. godine u Vaingtonu, iniciran je akcioni plan koji vodi ka procesu, i koji naglaava vanost globalnog napora za pokretanje svetske ekonomije, nastavka multilateralne saradnje u prevazilaenju hitnih problema sa kojima se suoava globalna ekonomija i jaanja internacionalne finansijske arhitekture u srednjoronom periodu.30 Rast je mogu ukoliko drutvo kreira institucije i politiku koji e podsticati stalne reforme radi prilagoavanja promenama, a zatim i preraspodelu, investicije i obrazovanje. Drava bi morala da osigura uslove za rast produktivnosti i konkurentnosti, te poveanje efikasnosti jasnim pravilima i nadzorom trine konkurencije, uz stabilno odvijanje poduzetnikih aktivnosti. Dakle, ukoliko u okviru strategije izlaza iz krize nisu predviene mere koje podstiu rast i razvoj u uslovima globalizacije i konkurencije, otvoren je prostor da se kriza kratkorono rei, ali i ponovo vrati.
29 Weathering the Storm: Economic Policy Responses to the Financial Crisis, The World Bank,
November 2008, p. 12.
spremnost prilagoavanja globalizaciji i novim tehnologijama. Mada globalizacija i demografske promene utiu na njihove javne finansije i trite rada, privrede ovih zemalja nastavljaju prilagoavanje svojih modela socijalne drave buduim izazovima, i ostaju tradicionalno otvorene kako bi sauvale konkurentnost.
59
Zatim, u okviru planova oporavka potrebno je, inter alia, vriti i usmeravanje sredstava kroz preduzete mere. Usmeravanje sredstava je danas bolje nego ikada, jer upravo konkurencija na globalnom tritu omoguava optimalnu meunarodnu podelu rada. U tom smislu nuno je raditi na poboljanju konkurentnosti, edukacije i razvoju preduzetnitva, jer su to oblasti koje doprinose podsticanju inovacija, kvalitetu rada i rastu zaposlenosti.31 Vaan pravac predstavlja i ulaganje u istraivanja i investicije u ljudske resurse, kako bi se stvorili uslovi za odriv ekonomski rast; ali i implementacija politike ublaavanja klimatskih promena, koja e krajem 2009. biti predmet razmatranja na sastanku UN-a o klimatskim promenama, u Poznanu u Poljskoj, i u Kopenhagenu. U uslovima krize intervencija drave je neizbena, ali se mora voditi rauna o tome da se ne narui trini model privreivanja. Ukoliko nakon smirivanja oka i sa prvim nagovetajima privrednog oporavka ne prestane dravna intervencija, podravanje populistike politike okrenulo bi se protiv trita, to bi stvorilo barijeru za nesmetani privredni rast. Zato je vano da se mere drave, poput nacionalizacije, preduzimaju tako da se mogu brzo povui kada se finansijska trita normalizuju, jer je trini sistem zavisan od slobodnih tokova kapitala. Sa prvim znacima privrednog oporavka program intervencija bi automatski morao da prestane, kada na tritu kredita prestane potreba da se koriste dravna sredstva. Zato su neophodne jake institucije za obavezan povratak tritu i odgovarajua regulativa koja podrava profitabilni trini sistem u kojem budunost zavisi od ekonomskog rasta. Na primer, jedan od prvih planova oporavka, britanski plan, predvideo je ubrizgavanje kapitala u banke u zamenu za uee drave u vlasnitvu banke. Ovaj plan je kasnije postao model dokapitalizacije banaka u mnogim zemljama, mada je bilo i miljenja da je ova mera drave usmerene protiv slobodnog trita, i da po svojoj sutini predstavlja opasnost za trinu privredu na dugi rok.32 Kako se ovim planom finansijski sistem jo nije stabilizovao i problemi oko problematine imovine nisu reeni, vlada Gordona Brauna (Gordon Brown) je poetkom 2009. godine usvojila novi paket mera, koji je ukljuio davanje garancija za kupovinu hipotekarnih HoV, kako bi se poveala ponuda pozajmljivanja velikim kompanijama i produenje kreditnih garancija bankama, i perioda pozamljivanja radi odravanja likvidnosti.33 Realizacijom ovog plana zaustavljena je panika, ali se problem nije potpuno reio, te je oigledno da je potcenjena vrednost problematine imovine u bankama, a time i dubina krize. Zato je bio potreban vei iz30 G20 Declaration and offers support, Paris, 17 November 2008, Internet, http://www.oecd.
org/document/57/0,3343,en_2649_201185_41685433_1_1_1_1,00.html, 22.02.2009.
31 Ben S. Bernanke, The crisis and the policy response, 13 January 2009. The original speech,
Internet, http://www.bis.org/review/r090115a.pdf, 22.01.2009.

32 Rescue plan for UK banks unveiled, BBC News, 8 October 2008, Internet, http://news.
bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009.
33 Gordon Browns bank rescue plan, Telegraph, 19 Jan 2009, Internet, http://www.
60
telegraph.co.uk/news/newstopics/politics/labour/4289849/Gordon-Browns-bankrescue-plan---what-the-key-measures-really-mean.html, 23.02.2009.
Zakljuak
Svet se danas kroz finansijsku krizu suoava sa kratkoronim i dugoronim izazovima, ije reavanje zavisi od modela izabrane strategije izlaska iz nje. Vrsta strategije odreuje ne samo razlike u fiskalnim trokovima krize zemalja, ve i dalje pravce njihovog razvoja. Brzina i obim dravne intervencije pod uticajem su politikog faktora. Fiskalna politika moe da stimulie privredne aktivnosti, ali oporavak zahteva sveobuhvatan plan stabilizacije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokova kredita i ulaganja koji direktno utiu na privredni razvoj. Svaka zemlja mora da kroz planove oporavka identifikuje segmente koje titi. Istovremeno, to podrazumeva i fiskalni teret usled znaajnog porasta sredstava budetskog deficita i javnog duga, koje drave koriste u savladavanju krize. Ukoliko je u nekoj zemlji pre nastanka krize postojala fiskalna disciplina to svakako daje vie mogunosti za prevazilaenje krize u uslovima poveanja globalizacije, i predstavlja bolju pripremu na negativne uticaje. Prioritet u planovima oporavka od finansijske svakako bi morao da bude stimulisanje ekonomskog oporavka i stvaranje uslova za privredni rast. U svakom sluaju, ti planovi bi trebalo da podravaju ekonomski rast i humani razvoj, kako bi se privreda zatitila od nestabilnosti. Iskustvo iz dosadanjih kriza upuuje na zakljuak da se kriza lake prevazilazi putem investicija u infrastrukturu i ljudske resurse, koje predstavljaju kljuni faktor dugoronog razvoja i smanjenja nezaposlenosti. Izazovi fiskalne politike sastoje se u reavanju kratkoronih i dugoronih rizika makroekonomske stabilnosti. Planovi oporavka koji ne sadre mere za usaglaavanje makroekonomskih neravnotea otvaraju mogunost da se kriza ponovo vrati. Odlaganje rada na predvianju i reavanju dugoronih pitanja, poput ulaganja u istraivanja i energiju, ouvanja ivotne sredine i ublaavanja klimatskih promena bilo bi luksuz i pretnja za dalji razvoj. Kakve uspehe ili neuspehe e imati pojedine drave u narednim decenijama zavisi od politikih odluka i privatnog sektora, kao i da li e te odluke u pogledu izbora biti strategijski razvojne. Mere za obnavljanje ekonom34 U.K. bank rescue plan, a model for others, is in trouble, The International Herald Tribune,
December 14, 2008, Internet, http://www.iht.com/articles/2008/12/14/business/ britbank.php, 23.02.2009.
nos intervencije, ali to je bila i pretnja od veeg obima nacionalizacije i dravnog usmeravanja trinih tokova. Otpis problematine imovine i ubrizgavanje kapitala pomogli su likvidnost i kreditni mehanizam, ali su izazvali i nedoumice poto je kriza je stvorila impuls za vee dravno vlasnitvo. Drave su direktno preuzele ili otkupile problematinu bankarsku imovinu, a plan privatizacije je za sada odloen ili suspendovan. Meutim, pritisak i diktat drave da se privredi i stanovnitvu daju zajmovi po niskim kamatnim stopama uinio je da ekspanzivna monetarna politika bude neefektivna, jer banke nemaju korist od pozajmljivanja.34
61
skog rasta su esencijalne, poto jesu odgovor na pitanje ta su zapravo budui ciljevi da li su to ciljevi ekonomskog blagostanja ljudi, zaposlenost, zatita ivotne sredine ili poboljanje obrazovne strukture stanovnitva u susretu sa novim tehnolokim izazovima. Zato mere koje drave preduzimaju kako bi uticale na ublaavanje efekata svetske ekonomske krize imaju istorijski karakter, jer strategija reavanja ove krize oznaava put savremenog svetskog finansijskog i ekonomskog sistema. Ujedno, ova kriza je pokazala neophodnost meunarodne saradnje, kako bi se izbegle mere koje ne doprinose konkurenciji, poput protekcionizma u trgovinskoj razmeni. Naprotiv, jaanje konkurencije i promovisanje strategije meunarodnog poslovanja su ciljevi koji doprinose jaanju pozicije svake pojedine zemlje u uslovima globalizacije. Naravno, sa prvim znacima oporavka od krize nuan je povratak na koncept trine ekonomije na kojem se sistem i zasniva. To je jedini koncept koji se tokom vremena i irom sveta pokazao efikasan u postizanju razvoja. Ne postoji nijedan drugi sistem koji bi mu mogao parirati u pogledu efikasnosti, bez obzira na ciklina kretanja trita i sve njegove dosadanje slabosti. Zbog toga je bitno naglasiti privremenost dravne intervencije, jer uesnici na tritu ne bi trebalo da se naviknu, inter alia, ni na ulogu centralne banke kao posrednika.
Bibliografija
1. Annual Report 2007, Transparency International, June 2008, Berlin. 2. Bernanke, S. Ben, The crisis and the policy response, 13 January 2009. The original speech, Internet, http://www.bis.org/review/r090115a.pdf, 22.01.2009. 3. Beyond the crisis, OECD Observer, No 270/271, December 2008 January 2009. 4. Crisis Marks Tectonic Shift in Financial Markets, IMF Survey Magazine, GLOBAL, September 25, 2008. 3. Danish banks and government agree on bail-out plan, 06.10.2008, Internet, http://www.uniglobalunion.org/unifinance.nsf/$webDocuments/ 8C274D190C1B5DF1C12574DE002BEC11 ?Opendocument, 10.02.2009. 6. Dayton-Johnson, Jeff, Is fiscal policy back?An emerging markets perspective, OECD Observer, No 270/271, December 2008 January 2009. 7. Economic storms, Weathering the credit crunch, European Economy News, N 12 January 2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, European Commission, Brussels. 8. EU leaders approved the package at their summit in Brussels on 11 and 12 December 2008, Financial crisis on the DG ECFIN website, Internet, http://ec.europa.eu/economy_finance/focuson/focuson13254_en.htm. 9. Finland presents 54-billion-euro bank rescue package, 20 October 2008, Internet, http:// www.eubusiness.com/news-eu/ 1224510422.12/22.02.2009.
62
10. Floyd, Norris, News Analysis: Another Crisis, Another Guarantee, The New York Times, November 24, 2008. 11. Foote, Angus, Italy's bank rescue package: news from around Europe, 09 October 2008, Internet, http://www.citywire.co.uk/selector//news/newspaper-summaries/content. aspx?ID=317031, 22.02.2009. 12. From crisis to recovery: the tools for the job, Issue 12, December, Brussels. 13. G20 Declaration and offers support, Paris, 17 November 2008, Internet, http://www.oecd.org/document/57/0,3343,en_2649_201185_ 4168 5433_1_1_1_1,00.html, 22.02.2009. 14. Gordon Browns bank rescue plan, elegraph, 19 Jan 2009, Internet, http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/politics/labour/4289849/Gordon-Browns-bank-rescue-plan-what-the-key-measures-really-mean.html, 23.02.2009. 15. Gore, Al, An Inconvenient Truth, Rodale, 2007. 16. Gurra, Angel, From the financial crisis to the economic downturn, Restoring growth is a key challenge, OECD Observer, No 269, October 2008. 17. ITALY, Stagnating economic activity and further competitiveness losses, Member States, Italy, Economic Forecast, Autumn 2008, European Commission Directorate-General for Economic and Financial Affairs, Internet, http://ec.europa.eu/ economy_finance/publications/publication13290_en.pdf, 22.02.2009. 18. Italy Announces $103.2B Rescue Package, Friday, November 28, 2008; Internet, http://www.foxbusiness.com/story/markets/italy-announces-b-rescue-package/22.02.2009. 19. Jonung, Lars, The financial crisis of today: a rerun of the past?, EMU: the first decade, Successes and challenges, European Economy News, N 10 June 2008, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, European Sommission, Brussels. 20. Jonung, Lars, The Swedish model for resolving the banking crisis of 199193. Seven reasons why it was successful, DG ECFIN, European Commission, Economis Papers 360, Brussels, February 19, 2009. 21. Kennedy, Simon and Matthew Benjamin, Banks to resist push for casting spotlight on finance systems, Bloomberg News, Internet, http://seattletimes.nwsource.com/html/ businesstechnology/ 200867 8342_davosbankers28.html?syndication=rss. 22. Latham, Mark, Rescue plan for Danish bank cleared, Danish government given the go-ahead to help bank hit by poor mortgage loans, 31.07.2008, Internet, http://www.europeanvoice.com/article/2008/ 07/2803/rescue-plan-for-danish-bank-cleared/61953.aspx, 09.02.2009. 23. Lessons from World Bank Research on Financial Crises, Development Research Grou, Policy Research Working Paper 4779, Development Research Group, The World Bank, November 2008.
63
64
24. Member State Profile, The EUs Nordics: responsive to changing circumstances, Issue 12, December, Brussels. 25. Rescue packages: what governments have offered, elegraph, Internet, http://www.telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packageswhat-governments-have-offered-financial-crisis.html. 26. Rescue plan for UK banks unveiled, BBC News, 8 October 2008, Internet, http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009. 27. Rescue Package Approved, German Cabinet Agrees on Conditions for Bank Bailouts, 10/20/2008, Internet, http://www.spiegel.de/international/business/ 0,1518,585156,00.html, 28.01.2009. 28. Rescue Plan Stirs Calls for Deeper Regulation, Wall Street Journal, January 15, 2009. 29. Schmidt-Hebbel, Klaus, Managing the global financial crisis and economic downturn, ECONOMIC OUTLOOK No.84, OECD, Paris, November 25, 2008, pp. 710. 30. Schmidt-Hebbel, Klaus, OECD Global Economic Outlook for 2009, February 2, 2009, World Trade Magazine, Internet, http://www.world trademag.com /CDA/Articles/Column/BNP_GUID_9-5. 31. Soros, George, The worst market crisis in 60 years, The Financial Times, January 22, 2008, Internet, http://www.ft.com/cms/s/0/1a7af090c956-11dc-9807-000077b07658.html. 32. Stiglitz, Joseph. A Better Bailout, The Nation, September 26, 2008. 33. SUMMARY OF THE AUSTRIAN RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIAL MARKETS, Govt_Rescue_Plan_Austria_19_Nov.pdf., Internet, http://www.dlapiper.com/structure, 24.02.2009. 34. SUMMARY OF THE SWEDISH RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIAL MARKETS, 4948949_1_UKGROUPS(EMEA Govt Rescue Plan Sweden 27 Jan) 30.10.2008, Internet, http://www.dlapiper.com/structure, 11.02.2009. 35. Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan, 29 October 2008, Internet, http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99 /22.01.2009. 36. Swedish model inspires US financial crisis plan, Sep 08 2008, Internet, http://www.thelocal.se/14496/20080922/11.02.2009. 37. Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan, 29 October 2008, http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99/ 22.01.2009. 38. The Emergency Economic Stabilization Act of 2008, H.R. 3997, House Committee on Financial Services, September 30, 2008, Internet, http://www.guardian.co.uk/business/2008/nov/13/harry-paulsonbanking-rescue-mortgage. 39. The Global Economy and OECD: Distilling Lessons from a Financial Crisis, Speech by Angel Gurra, OECD Secretary-General, to the Parliamentary Assembly of the Council of Europe, Strasbourg, 1 October
2008, Internet, http://www.oecd.org/document/12/0,3343,en_2649_ 34487_41420876_1_1_1_1,00.html., 24.02.2009. 40. The New Financial World Order, Wall Street Journal, January 16, 2009. 41. U.K. bank rescue plan, a model for others, is in trouble, International Herald Tribune, December 14, 2008, Internet, http://www.iht.com/articles /2008/12/14/ business/ britbank.php, 23.02.2009. 42. Weathering the Storm: Economic Policy Responses to the Financial Crisis, The World Bank, November 2008. 43. Zero percent financing? Automakers get $25 billion car loan from Uncle Sam, Reuters, October 2008, Internet, http://www.financialweek. com/apps/pbcs.dll /article?AID=/ 20081001/REG/810019995/1036, 02.02.2009.
65
UDK: 316.643.3(477) Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 6680 Izvorni nauni rad Maj 2009.
Drutvene linije podela u Ukrajini

Aleksandar Jazi
Fakultet politikih nauka, Beograd ABSTRACT
The author discusses the ethnic, religious and socio-economic divisions in Ukraine. There is a part of the population in Ukraine with a clear sense of their national identity. However, there is another part that is in dilemma over its ethnicity, what further complicates the ethnic structure. The religious divisions are the most prominent ones. A large number of religious organisations in Ukraine make them even more obvious. Just like in other former socialist republics after the collapse of the SSSR and the change of economic system, in Ukraine the socio-economic divisions emerged growing stronger, what also became evident through the newly born oligarch groups. The course of the Ukrainian foreign policy i.e. making decision whether to get integrated within the NATO, the EU or establish closer ties to Russia will depend on the changes within these three social division lines. Kljune rei: Ukrajina, etnike podele, verske podele, ekonomske razlike, oligarhija, istorijski razvoj, drutvene podele
Uvod
Najvei deo dananje Ukrajine je u XIV veku, tanije 1377. godine, zaposednut od strane Poljske i Litvanije pa se taj period uzima kao poetni u formiranju specifinih karakteristika Ukrajinaca.1 Godine 1667. teritorija dananje Ukrajine podeljena je izmeu Rusije i Poljske, a kada je 1793. i sama Poljska podeljena, najvei deo dananje Ukrajine pripao je Ruskom carstvu.2 Od 1772. i tokom XIX veka krajnjim zapadnim delom dananje Ukrajine, Galicijom, vladala je Habsburka monarhija, dok je ostali deo njene teritorije ostao u okviru Ruskog carstva. U ovim istorijskim periodima nastala je podela na zapadne Ukrajince, zbog njihove duge interakcije sa vlastima Poljske i Habsburzima, i na
1 Videti detaljnije: Aleksandra J. Efimenko, Istorija ukrajinskog naroda, Institut za politike stu-
dije, Beograd, 1999, str. 91146.

2 Videti detaljnije: Background Notes on Countries of the World: Ukraine, Bureau of Euro-
66
pean and Eurasian Affairs, August 2004, pp. 112.
3 Videti detaljnije: Peter Rodgers, Understanding Regionalism and the Politics of Identity in
Ukraines Eastern Borderlands, Nationalities Papers, Vol. 34, No. 2, May 2006.
4 Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, The Ukraine: Country Conditions: Bac-
kground, 2005.
5 Videti detaljnije: Carina Korostelina, The Multiethnic State-building Dilemma: National
and Ethnic Minorities Identities in the Crimea, National Identities, Vol. 5, No. 2, 2003.
6 Videti detaljnije: Oksana Malanchuk, Social Identification versus Regionalism in
Contemporary Ukraine, Nationalities Papers, Vol. 33, No. 3, September 2005, pp. 347349.
istone Ukrajince, zbog dugog perioda koji su proveli u okviru Ruskog carstva.3 Kada su Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija sruili dva carstva, Austrougarsku i Rusko carstvo, jedan deo stanovnitva na teritoriji Ukrajine proglasio je nezavisnost. Godine 1917. Centralna skuptina ( ) proglasila je autonomiju Ukrajine, a 1918, nakon preuzimanja vlasti u Petrogradu od strane boljevika, Ukrajinska Nacionalna Republika proglasila je nezavisnost. Nakon tri godine konflikata i graanskog rata, zapadni deo teritorije Ukrajine prikljuen je teritoriji Poljske, dok su vee, centralne i istone oblasti prikljuene Sovjetskom Savezu 1922, pod nazivom Ukrajinska Sovjetska Socijalistika Republika. Upravo ova podeljenost na istok i zapad, koja je nastala spletom istorijskih okolnosti, danas najbolje oslikava podelu ukrajinskog drutva na nacionalistiki zapad ukrajinskog govornog podruja i separatistiki istok ruskog govornog podruja. Nakon invazije Nemake na Poljsku, zapadni delovi dananje Ukrajine koji su tada bili u sastavu Poljske zauzeti su od strane Sovjetskog Saveza, a posle Drugog svetskog rata, 1945. godine, taj region i zvanino je postao deo SSSR-a. Nikita Hruov je 1954. dozvolio pripajanje poluostrva Krima koje je tada bilo sastavni deo Ruske Sovjetske Socijalistike Republike Ukrajini, kako bi se obeleilo 300 godina jedinstva Ukrajine i Rusije.4 Inae, zbog optube da su tokom okupacije tog dela SSSR-a saraivali sa Nemcima, 18. maja 1944. godine sa Krima je u specijalne zone u Uzbekistanu deportovano oko 250.000 Tatara (tokom prethodnih deset godina na Krim se vratila oko polovina).5 U periodu od 1955. do 1964, odnosno za vreme vladavine Nikite Hruova, koji je oznaen kao period relativne liberalizacije, ukrajinski komunisti radili su u pravcu ostvarenja nacionalnih ciljeva, to je takoe bio sluaj i u periodu vladavine Mihaila Gorbaova. Ukrajina je bila jedna od republika SSSR-a sve do 24. avgusta 1991, kada je proglasila nezavisnost. Podeljenost dananje Ukrajine najbolje je oslikana kroz gradove Lavov i Donjeck, koji su tipini predstavnici drutvenih podela u ovoj istonoevropskoj zemlji.6 Lavov (), koji se nalazi na zapadu Ukrajine, predstavlja centar ukrajinskog nacionalizma i uvek je bio sredite iz koga su kretali svi drutveni pokreti u smeru ostvarenja ukrajinske nezavisnosti. Ovaj region postao je deo Sovjetskog saveza 1939. godine, i ima oko 800.000 stanovnika. Veina stanovnitva izjanjava se kao etniki Ukrajinci, govori ukrajinskim jezikom i mahom je grko-katolike vere, uz manji deo koji je pravoslavne veroispovesti. to se ekonomije tie, u ovom regionu postoje razvijena industrija prevoznih sredstava i autobusa, proizvodnja robe iroke potronje,
67
kao i poljoprivreda. Privatizacija je izraenija nego u ostalim delovima Ukrajine, a sam grad Lavov odrava tesne ekonomske veze sa Poljskom. Donjeck se nalazi na jugoistoku Ukrajine, sa populacijom od preko milion ljudi. Populacija koja se izjanjava kao etniki Ukrajinci jedva da ini veinu, ali kao i velika ruska manjina i pripadnici drugih naroda govori ruskim jezikom. Priblino jedna polovina stanovnitva nema interesovanja za religiju, dok je druga polovina podeljena na ruske pravoslavce, ukrajinske pravoslavce i jedan broj stanovnika koji ispoveda judaizam. Oblast u kojoj se nalazi Donjeck je 90% urbanizovana, dok je prosek urbanizacije u celoj zemlji 67%. U oblasti Lavova ovaj prosek iznosi 59%. Donjeck je centar industrije uglja, a sindikati rudara imaju znaajno mesto u nastojanju da se grad funkcionalno to vie osamostali u odnosu na centralnu vlast. Nivo privatizacije u regionu Donjecka je nizak, jer ovde dominiraju velike dravne firme.
Religijske podele
Ukrajinska grko-katolika crkva (UGKC) ima slinu obrednu tradiciju kao pravoslavna crkva, ali kao vrhovnog poglavara priznaje papu, i ujedinjena je sa katolikom crkvom u Rimu. Ukrajinska grko-katolika crkva nastala je u Brestu 1596. godine, kada je grupa pravoslavnih biskupa sa Vatikanom potpisala dogovor koji je predstavljao politiki kompromis izmeu istone hrianske tradicije Ukrajinaca i politike realnosti toga doba kada je vei deo danannje Ukrajine bio deo katolike Poljske i Litvanije. Jaka samosvest stanovnika Galicije o sopstvenim specifinim karakteristikama u velikoj meri je bazirana na posebnom tipu regionalne kulture, u kojem je osnovna taka Grko-katolika crkva. Posle Drugog svetskog rata, u periodu od 1946. do 1948, Staljin je ukinuo UGKC zbog optubi da je saraivala sa nacistima, a parohije ove crkve pripale su Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC). UGKC je ponovo uspostavljena 1989. godine, i od tada igra veoma vanu ulogu u ukrajinskom nacionalnom pokretu i ima jake veze sa nacionalistikim politikim organizacijama. Vraanje parohija koje su formalno bile pod nadzorom RPC, a koje su pripadale UGKC, poelo je 1990. godine. Takoe, 1990. doneti su zakoni koji su omoguili vraanje kompletne imovine UGKC, konfiskovane u periodu od 1946. do 1949, pa je do 2001. godine broj parohija UGKC porastao na 3.240. U parohijama je na slubi 1.976 svetenika a ova crkva ima 78 manastira i 12 teolokih obrazovnih institucija.7 Ipak, ak 90% parohija UGKC koncentrisano je u oblastima Lavov, Ternopil () i Ivano-Frankivsk (). Procenjuje se da postoji od 3 do 5, 5 miliona vernika UGKC, odnosno izmeu 6% i 10% od ukupnog broja stanovnika Ukrajine. Od 50% do 75% vernika UGKC su stanovnici oblasti Galicije. Dakle, UGKC ostaje pre svega regionalna crkva, to znai da je njena sfera uticaja odnosno duhovnog autoriteta ograniena na oblast Galicije.
7 Videti detaljnije: John L. Allen Jr., A brief history of the Greek Catholic church, National
68
Catholic Reporter, July 13, 2001.
8 Videti detaljnije: Zenon V. Wasyliw, Orthodox Church Divisions in Newly Independent
Ukraine, 19911995, East European Quarterly, XLI, No. 3, September 2007.
Danas su neslaganja izmeu Grko-katolike i pravoslavniih crkava u drugom planu, u poreenju sa razmiricama koje postoje po pitanju pravoslavne jurisdikcije, odnosno razmirica izmeu Ukrajinske pravoslavne crkve koje je pod jurisdikcijom moskovskog patrijarha (UPC-MP), Ukrajinske pravoslavne crkve koja je pod jurisdikcijom Kijevske patrijarije (UPC-KP) i Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve (UAPC). UPC-MP je najvea religijska organizacija u Ukrajini, sa 8.950 parohija, 7.509 svetenika, 122 manastira i 15 teolokih obrazovnih institucija. Ona je nezavisna u svojim unutranjim poslovima, ali je u sakralnom jedinstvu sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Od 1991. do 1994, tokom mandata prvog predsednika nezavisne Ukrajine Leonida Kravuka, UPC-MP doivljavala je skoro otvoreni pritisak od strane ukrajinskih vlasti. Meutim, nakon izbora Leonida Kume 1994, pozicija ove crkve na nacionalnom nivou postala je stabilna. Ipak, slika o UPC-MP kao stranoj crkvi koja je vekovima bila sastavni deo ideologija raznih nacionalih elita na teritoriji Ukrajine, ostaje bez obzira na multietniku strukturu njenog svetenstva. Na takozvanom Sveukrajinskom crkvenom saboru, odnosno saboru verskih lidera odranom u periodu od 14. do 31. oktobra 1921. godine u Kijevu, osnovana je Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva (UAPC), i za njenog prvog poglavara izabran je mitropolit Lupinski.8 Sabor je proglasio nelegitimnim preuzimanje jurisdikcije nad Kijevskom mitropolijom od strane Moskovske patrijarije u XVII veku, i uveo ukrajinski jezik kao zvanini jezik u crkvenoj slubi. UAPC nikada nije priznata od strane drugih pravoslavnih crkava kao kanonska, a osnova za utemeljenje UAPC povezana je sa eljom da se osnai ukrajinski nacionalizam. Svetenici u Galiciji koji su eleli da ostanu pravoslavni, ali ne pod jurisdikcijom moskovskog patrijarha, bili su osnova iz koje je nastala UAPC. Ideologija UAPC izraava jasnu elju da naglasi razliku od katolicizma, sovjetskog sistema, kao i od poljskih i ruskih kulturnih uticaja. Na osnovu toga glavni svetenici UAPC nastojali su da ostvare dva cilja: da formiraju nezavisnu nacionalnu pravoslavnu crkvu sa jasnim ukrajinskim karakteristikama, i da sauvaju pravoslavnu veru u zapadnoj Ukrajini od ubrzanog rasta UGKC. Sfera uticaja UAPC je ograniena, kao to je sluaj i sa UGKC, na oblast Galicije, gde su koncentrisane dve treine od ukupno 1.000 njenih parohija. Takoe, to se tie organizacije, UAPC nema snanu vertikalnu strukturu rukovoenja, pa veina parohija funkcionie bez koordinacije sa drugim parohijama. UPC-KP je po veliini druga pravoslavna crkva i trea verska organizacija u Ukrajini sa 2.781 parohijom, 2.182 svetenika, 22 manastira i 16 teolokih obrazovnih institucija. Ova crkva je slina UAPC po svom nacionalnom i patriotskom programu, ali za razliku od UAPC, UPC-KP promovie ideju unije svih ukrajinskih crkava vizantijske tradicije u jednoj Ukrajinskoj patrijariji, ukljuujui tu i UGKC.
69
Ravnotea snaga izmeu UPC-MP, UPC-KP i UAPC ima viedimenzionalni karakter koji se zasniva na nekoliko elemenata.9 Prvi element ove ravnotee snaga bio bi raspored parohija. UPC-MP ima vie parohija od UPCKP i UAPC zajedno, i to u svim administrativnim oblastima, izuzev u oblasti Galicije. UAPC je najsnanija u Galiciji, ali i tu je samo u oblasti Ternopil () jaa od UPC-MP i UPC-KP. UPC-KP ima iru geografsku zastupljenost od UAPC. U Galiciji, UPC-KP dominira u oblastima Lavov i IvanoFrankivsk. Takoe, zastupljena je i u zapadnoj Ukrajini u Volinjskoj ( ), Rivanjskoj ( ), ernivskoj ( ), Vinikoj ( ), Hmeljnikoj ( ) i itomirskoj oblasti ( ), ali i u gradu Kijevu i Kijevskoj oblasti ( ). Drugi element ravnotee snaga izmeu pravoslavnih crkava u Ukrajini odnosi se na broj lanova, odnosno pripadnika ovih crkava. Veliki broj prosenih vernika nema snaan oseaj pripadnosti bilo kojoj od ovih crkava. Veina, pre svega, sebe vidi kao pripadnike pravoslavne veroispovesti. Problem sa kojima se danas suoavaju UPC-MP, UPC-KP i UAPC su nestabilna lojalnost svetenstva, kao i neodlunost parohija to predstavlja trei element multidimenzijalne ravnotee snaga pomenutih crkava. Prisutvo veeg broja crkvenih jurisdikcija u jednoj oblasti omoguava svetenicima da lako prelaze iz jedne u drugu crkvu u zavisnosti od promene okolnosti u crkvama. etvrti element balansa snaga, ujedno i najvaniji, od kojeg zavise implikacije koje se odnose na budunost sve tri crkvene organizacije, jeste odnos UPC-MP, UPC-KP i UAPC sa drugim priznatim nacionalnim pravoslavnim crkvama, Vatikanom, UGKC, raznim politikim snagama u Ukrajini, kao i sa ukrajinskim sekularnim vlastima na dravnom i regionalnom nivou. Od sve tri danas prisutne pravoslavne crkve u Ukrajini, od strane Ekumenske patrijarije u Konstantinopolju, Rimokatolike crkve (RKC) i drugih priznatih pravoslavnih crkava, kao legitimna crkva priznata je samo UPC-MP. to se tie odnosa izmeu katolikih verskih organizacija u Ukrajini, odnosno izmeu UGKC i Rimokatolike crkve, moe se rei da njihov odnos karakterie percepcija UGKC kao ukrajinske crkve i Rimokatolike crkve kao poljske crkve, bez obzira na njihovo jedinstvo kada je u pitanju priznavanje vrhovnog autoriteta pape. Lokalne vlasti u Galiciji posmatraju UGKC kao crkvu koja doprinosi razvoju ukrajinskog nacionalnog identiteta i kulture, dok Rimokatoliku crkvu na izvestan nain posmatraju kao stranu crkvu. Snana administrativna i inostrana podrka doprinele su brzom razvoju RKC u postsovjetskoj Ukrajini. U periodu od 1991. do 2001, broj lokalnih verskih zajednica RKC porastao je skoro tri puta. Problem koji se tie nedostatka kvalifikovanog svetenstva za novoosnovane parohije imaju sve verske organizacije u Ukrajini, ali je samo RKC sposobna da ga rei dovodei svetenike iz inostranstva, uglavnom iz Poljske. Od 431 svetenika, koliko danas RKC ima u Ukrajini, ak 260 su iz drugih zemalja. Takoe, dok je
9 Videti detaljnije: Alexei D. Krindatch, Religion in Postsoviet Ukraine as a Factor in Regio-
70
nal, Ethno-Cultural and Political Diversity, Religion, State & Society, Vol. 31, No. 1, 2003, pp. 5460.
10 Videti detaljnije: Alexander Bogomolov and Serge Danylov: Is There Political Islam in
Ukraine, Review of International Affairs, Vol. 2, Issue 4, Summer 2003, pp. 89106.
UGKC rairena i koncetrisana samo u Galiciji, parohije RKC rasprostranjene su irom teritorije Ukrajine. Glavni svetenici u hijerarhijiji UGKC smatraju svoju crkvu sveukrajinskom nacionalnom crkvom, ali Vatikan vie posmatra UGKC kao etno-regionalnu crkvu, ije su granice i sfera uticaja ograniene samo na oblasti u kojima postoji dominantna veina pripadnika grko-katolike veroispovesti ukrajinske nacionalnosti. U Ukrajini postoji i deo stanovnitva koji ispoveda islam, mahom Tatara sa Krima, kazanskih Tatara i Azera, a zabeleeni su i sluajevi prelaska na islam etnikih Ukrajinaca i Rusa, najvie enskog pola. Krimski Tatari pokazuju tendenciju stavljanja islama na poziciju osnovne take svog etnikog identiteta. Lideri islamskih organizacija smatraju da u Ukrajini ima oko dva miliona muslimana, a u glavnom gradu Kijevu oko 40.000. Ipak, zvanini podaci govore da u Ukrajini ivi oko 400.000 muslimana, meu kojima je najvie krimskih Tatara. Prema podacima ukrajinskog Dravnog komiteta za religiju, broj islamskih zajednica u toj zemlji iznosi 416 i njihova aktivnost najvie je izraena u oblastima Kijeva, Donjecka i Krima. Prema geografskom i demografskom rasporedu, etnikim razlikama i drutvenim kontaktima sa drugim grupama, islam se u Ukrajini moe podeliti na dve glavne zone: Krim i ostali deo Ukrajine. Medlis (i ), koji predstavlja najvii opunomoeni reprezentativni organ krimskih Tatara, preduzima odreene korake kako bi pitanje religije stavio pod svoju kontrolu. Sa ovim organom sarauje Muftijat koji formalno kontrolie aktivnosti vezane za religiju na Krimu. Pored krimskih Tatara, druga veoma aktivna grupa kada je u pitanju religija su kazanski Tatari. Oni imaju znaajnog udela u svim islamskim zajednicama u Ukrajini, ukljuujui i onu na Krimu, i mogu se smatrati jednim od kljunih elemenata islama u ostalom delu Ukrajine. Godine 1994. odreen broj zajednica kazanskih Tatara prikljuio se Asocijaciji nezavisnih muslimanskih zajednica (ANMZ), kojom je rukovodio Raid Bragin. Ova asocijacija osnovala je Duhovni centar muslimanskih zajednica u Ukrajini, registrovan u januaru 1995. Postoje dva raziita pristupa organa vlasti strukturisanju ukrajinskog islamskog miljea, predstavljena sa dva glavna aktera meu ukrajinskim muslimanima, i to: 1. projekat u skladu sa eljom dravnih organa da nametnu jedan verski autoritet za muslimane, a bazira se na strogoj hijerarhijskoj koordinaciji lokalnih zajednica; i 2. neformalna organizaciona struktura koja ima iri uticaj na islamsku zajednicu.10 Prvi element predstavlja Duhovna uprava ukrajinskih muslimana ( ) kojm rukovodi Ahmad Tamim, dok drugi inilac meuregionalna asocijacija Alraid ( ). DUMU uiva odreenu podrku dravnih vlasti delujui kao samostalni predstavnik svih mu-
71
slimana u raznim formalnim organima, kao to je Savet vera. Moe se rei da dravne vlasti u Ukrajini vide DUMU kao svoju omiljenu muslimansku organizaciju na dravnom nivou, dok je na Krimu ovu ulogu preuzeo Medlis, osnivajui Duhovnu upravu krimskih muslimana jer DUMU ovde nije uspeo da proiri svoj autoritet. Najbolji primer muslimanske organizacije u Ukrajini koja ima veze sa arapskim zemljama predstavlja organizacija Araid, koja ima mreu od 12 regionalnih organizacija sa centrom u Kijevu. Njeni vodei ljudi su veinom Arapi, a zvanini sponzori Odeljenje za islamske poslove drave Katar, Drutvena organizacija Al-Eslah i drava Bahrein.
Etnike podele
Od tri istonoslovenske zemlje, Ukrajina je u periodu raspada Autrougarske i Ruskog carstva po nekima imala najjae formiran etniki identitet, za razliku od identiteta koji je promovisan u Rusiji, a za koji postoje odreena shvatanja da se zasnivao na pripadnosti Carstvu, a kasnije Sovjetskom Savezu.11 Pobornici ovakvog shvatanja ruskog identiteta dokaz nalaze u injenici da Ruska Sovjetska Republika za vreme postojanja SSSR-a nije imala nijednu republiku instituciju, jer su Rusija i SSSR bili spojeni u jedan identitet. Takoe, nijedna ruska disidentska grupa nije nastojala da izazove izdvajanje Ruske Sovjetske Republike iz SSSR-a, ve je nastojala da utie na njenu demokratizaciju. U Ukrajini je sovjetski identitet bio dominantan samo u oblasti Donbasa, odnosno Donjeckog basena ( ), i to poetkom 90-ih godina prolog veka i od tada je u opadanju. Jedno od najveih dravnih istraivanja koje je ikada sprovedeno u Ukrajini, u decembru 1997, pokazalo je da se od ukupnog broja ispitanih 69% izraava kao Ukrajinci, 20% kao Rusi, dok se 6% izraava i kao Ukrajinci i kao Rusi.12 U istom istraivanju ispitanicima je omogueno da se u sluaju izabranog odgovora da se podjednako oseaju i Ukrajincima i Rusima opredele izmeu sledeih opcija: vie Ukrajinac nego Rus, jednako Ukrajinac i Rus, i vie Rus nego Ukrajinac. Ovo drugo pitanje pokazalo je da srednju grupu koja se osea delom oba identiteta (ukrajinskog i ruskog) ini oko 26,7% ispitanika. Pripadnost ukrajinskom nacionalnom identitetu najizraenija je u najzapadnijem delu Ukrajine, tj. u Galiciji, Volinjskoj oblasti i delimino u Zakarpatskoj Ukrajini ( ).13 Posle Drugog svetskog rata, naroito za vreme vladavine Nikite Hruova, u SSSR-u je ukrajinski nacionalni identitet poeo da se formira i u irim slojevima stanovnitva, koji nisu unijati i ive u sredinjem delu ove sovjetske republike, a maternji jezik im nije ruski. Ovaj identitet ih, kao posebnu nacionalnu grupu, jasno diferencira u od11 Videti detaljnije: Taras Kuzio, National Identities and Virtual Foreign Policies among the
Eastern Slavs, Nationalities Papers, Vol. 31, No. 4, December 2003.

12 Videti detaljnije: Andrew Wilson, Elements of a theory of Ukrainian ethno-national iden-
tities, Nations and Nationalism, January 2002, Vol. 8, Issue 1, p. 3154, pp. 3233.
13 Videti detaljnije: Dr Dragan Petrovi, Rusija na poetku XXI veka, Prometej i Institut za po-
72
litike studije, Novi Sad, 2007, str. 424 427.
14 Videti detaljnije: Lowell W. Barrington and Erik S. Herron, One Ukraine or Many? Regi-
onalism in Ukraine and Its Political Consequences, Nationalities Papers, Vol. 32, No. 1, March 2004. 15 Videti detaljnije: Andrew Wilson, Elements of a theory of Ukrainian ethno-national identities, Nations and Nationalism, op. cit., pp. 3744. 16 Videti detaljnije: Mikola Rjabuk, Od Malorusije do Ukrajine, Biblioteka grada Beograda, igoja tampa i Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi, Beograd, 2003, str. 5460.
nosu na pripadnike ruske nacionalnosti. Ruska nacionalna manjina najvea je u Ukrajini, i njen procenat varira u zavisnosti od veliine regiona koji se posmatra, ali se moe zakljuiti da u oblastima velikih gradova ivi vei broj ove nacionalne manjine nego u manjim gradovima.14 Moe se rei da je podeljenost nacionalnog identiteta srednje grupe zasnovana na odreenim, snanim regionalnim i lokalnim identitetima, kao i istorijskim periodima kroz koje su ti regioni i lokalne oblasti, kao i Ukrajina u celini, proli. Srednja grupa u Ukrajini nije opozicija ukrajinskim ili ruskim idejama, ve predstavlja razliite verzije ukrajinskog projekta kojih ima vie, i to:15 Prvi identitet, odnosno verzija za drugu Ukrajinu, jeste sovjetski identitet. Mnogi elementi ovog identiteta u Ukrajini i dalje postoje, i na razliitim nivoima predstavljaju odreene oblike nostalgije za SSSR-om. Takoe, ovaj identitet je jednim delom nadnacionalni i pan-kulturalni, oslikan u retorici anti-nacionalizma i prijateljstva meu narodima. Sovjetski identitet baziran je delom i na nasleenom protivljenju Zapadu. Istonoslovenski identitet je zasnovan na mitu o istom poreklu, zajednikim precima i razvijenoj zajednici iste vere Ukrajinaca, Rusa i Belorusa. Postoji mogunost da iz istonoslovenskog identiteta nastane dnjeparski nacionalizam, koji predstavlja ukrajinski nacionalizam baziran na kijevskim, a ne na zapadnoukrajinskim tradicijama. Kijevocentrizam se razlikuje od dnjeparskog nacionalizma koji zastupa grupa Ukrajinska nacionalna skuptina Ukrajinske snage za samoodbranu ( ). Njihova verzija istonoslavizma bazira se na ideji ukrajinskog Kijeva kao glavnog naslednika originalne ruske kulture. Njihove ideje najbolje su oslikane kroz stav da misija ujedinjenja ruskih zemalja ne pripada Moskvi, jer u Rusiji Sloveni ni u jednom regionu nisu ubedljivo dominantni; Belorusi su suvie malobrojni; dok u Ukrajini Sloveni ine 98% stanovnitva. to se tie snanog lokalnog identiteta, moe se rei da taj deo srednje grupe poseduje podnacionalnu identifikaciju koja u velikoj meri utie na njihovo nacionalno opredeljenje ali, za razliku od prethodno navedenih regionalnih identiteta, lokalni identiteti u sebi ne nose mogue vizije drugaije Ukrajine. To su individualci koji poseduju veoma izraen lokalni identitet i nazivaju se tuteni (), to u prevodu znai oni koji su odavde.16 Ovakav lokalni identitet ima tri ili etiri tipa. U prvi tip moemo svrstati pojedince koji imaju istonoukrajinski donbaki identitet.
73
Oni svoj lokalni identitet baziraju na mitu o urbanom melting potu (eng. melting pot) koji je razbio specifinosti odreenih etnikih pripadnosti i spojio ih u zajedniku radnu kulturu. U ovaj tip spada i lokalni identitet karakteristian za junu Ukrajinu crnomorski ili novoruski identitet. Ovaj identitet zasniva se na posmatranju pomenutog regiona kao Nove Evrope u XIX veku, u ijoj osnovi lei mit o multietnikoj imigraciji u nedirnutu primorsku teritoriju koja je nudila novu priliku za ivot, i o slobodnom usvajanju ruskog jezika. To znai da ova grupa u nacionalnom smislu predstavlja neki oblik ruske podgrupe. Multietninost odreene oblasti, geografska poluizolovanost i mit o istorijskoj izuzetnosti su osnovni elementi na kojima poiva tip lokalnog identiteta krimski narod, ili ree narod Krima ( ), ali se ipak moe rei da se ovaj identitet zasniva na dominaciji ruske manjine u ovom delu Ukrajine. U drugi tip spadaju lokalni identiteti kao to su: Kijevljani, Volinjci i Podolci ( , ) koji predstavljaju podtipove ukrajinskog identiteta kao celine. Trei tip je slian drugom tipu, ali je za njega karakteristino da su na periferiji Ukrajine, kada su naselja u pitanju, uvek postojale podgrupe ije je potpuno jedinstvo sa irim ukrajinskim identitetom bilo onemogueno lokalnim interpretacijama etnikog identiteta ove podgrupe i interpretacijama koje su dolazile iz drugih delova Ukrajine. Takoe, jedinstvo ovih podgrupa sa irim ukrajinskim identitetom bilo je onemogueno i interpretacijama njihovog etnikog identiteta od strane susednih nacionalizama. Najbolji primer ovog tipa lokalnog identiteta su karpatski Rusini, koji su istorijski uvek bili podeljeni izmeu oseaja pripadnosti ruskom, ukrajinskom, maarskom i slovakom identitetu, i ideje da lokalno stanovnitvo, iji su oni deo, ini posebnu, etvrtu istonoslovensku naciju. Takoe, postoji grupa koja se naziva Lemki (e) a ine je ili Ukrajinci ili Poljaci, mada postoje tvrdnje da i oni spadaju u Rusine. Grupa Poliuki ili Litvini moe se smatrati Ukrajincima ili Belorusima. Poseban sluaj snanog regionalnog identiteta ini galicijski nacionalizam, koji predstavlja zapadnoukrajinski nacionalizam a svoje shvatanje ukrajinskog nacionalizma definie nasuprot ostalog dela Ukrajine. Tradicionalno, ovaj deo Zapadne Ukrajine, koji je dugo bio pod vlau Habsburke monarhije, vidi sebe kao Pijemont ukrajinskog ujedinjenja. Moemo rei da su etnike podele najizraenije na Krimu. Ruska nacionalna manjina na Krimu nastoji da uspostavi tesne veze sa Rusijom, a na autonomiju koju zahtevaju krimski Tatari gleda kao na korak ka spajanju Krima i islamskog sveta. Meu krimskim Tatarima vlada miljenje da im lokalna autonomija nee nikada biti omoguena ukoliko Krim, na bilo koji nain, postane deo Rusije. Krimski Tatari smatraju da imaju legitimno pravo na ponovno uspostavljanje teritorijalne autonomije, zbog ega su izabrali nacionalni kongres Kurultai (tatar. Qor ltay, ukr. ) i nacionalnu skuptinu Mejlis, kao predstavnika tela, nastojei da budu priznati kao glavna nacionalna grupa na Krimu.17 Inae, Krim je jedina posebna republi17 Videti detaljnije: Karyna Kostelina, Concepts of national identity and the readiness for
74
conflict behaviour, National Identities, Vol. 10, No. 2, June 2008, pp. 207223, 210212.
Ekonomske razlike i razvoj oligarhije

Prema istraivanjima Kijevskog meunarodnog instituta za sociologiju, koja su sprovedena u periodu od 1994. do 2001, moe se primetiti da je, na skali od 0 do 10, standard ivota u Ukrajini u periodu izmeu 1994. i 1999. opao sa 2,95 na 2,52 da bi zabeleio manji skok u 2000. i 2001.18 Godine 1994. od ukupnog broja ispitanika 51% je sebe okarakterisao kao pripadnike srednje klase, odnosno kao pojedince koji imaju prosene potrebe, a 47% kao pripadnike nie klase. Najznaajnija promena dogodila se 1999. godine, kada je samo 31% ispitanika sebe svrstalo u srednju klasu, dok je nia klasa porasla na ak 69%. Stanje se neznatno popravilo do 2001, kada je 62% ispitanika sebe svrstalo u niu klasu. Ukrajina ima mnoge elemente ekonomije razvijenih evropskih zemalja: bogate farme, dobro razvijenu industrijsku bazu, struno osposobljenu radnu snagu i dobar obrazovni sistem. Tokom osam godina ekonomske krize koja je trajala od poetka do kraja 90-ih godina prolog veka, ivotni standard graana opao je za oko 50%, to je dovelo do velike rasprostranjenosti siromatva. Od 2000. do 2004. ekonomski rast stabilizovan je na oko 5% do 6% godinje, a u tom periodu je dolo i do rasta linih primanja.19 Ukrajinska valuta hrivnja () uvedena je u septembru 1996, i od tada je stabilna. Bez obzira na ekonomski rast, dugorona ekonomska perspektiva Ukrajine u velikoj meri zavisi od ubrzanja trinih reformi. Osnovni problemi koji optereuju ekonomski razvoj su: odreene vladine mere, korupcija, i slabost u domenu pravosua. Do 2003. godine, ukupne strane investicije u Ukrajinu iznosile su oko 6,04 milijarde dolara. a prihod po glavi stanovnika iznosio je oko 126 dola18 Videti detaljnije: Stephen Shulman, The Role of Economic Performance in Ukrainian Na-
tionalism, Europe-Asia Studies, Vol. 55, No. 2, 2003, pp. 217, 233237.
19 Videti detaljnije: Background Notes on Countries of the World: Ukraine, Bureau of Eu-
ropean and Eurasian Affairs, op. cit., pp. 45.
ka u sastavu Ukrajine i njen zvanini naziv je Autonomna Republika Krim ( ). Grad Sevastopolj ne pripada ovoj autonomnoj ukrajinskoj republici, ve njime direktno upravlja ukrajinska vlada. Na Krimu ivi oko 2,5 miliona stanovnika, od ega Rusi ine 64%, Ukrajinci 23%, Tatari 10%, dok 3% ine Belorusi, Jermeni, Grci, Nemci, Jevreji i drugi. Situacija na Krimu moe se opisati kroz etiri glavna faktora. Prvo, postoji problem spoljanjih afiniteta Rusi su manjina u Ukrajini dok su veina na Krimu. Drugo, upadljivost etnikih identiteta i negativni stereotipi uveali su se tokom poslednjih decenija. Tree, sve etnike grupe su u odreenim periodima imale oseaj dominacije; Rusi tokom postojanja SSSR-a, Ukrajinci nakon proglaenja nezavisnosti; Krimski Tatari imali su svoju autonomiju pre deportacije. Moe se rei da su etnike borbe za dominaciju nad Krimom pojaane povratkom Tatara, kao i proglaenjem nezavisnosti Ukrajine.
75
ra to je jedan od najniih prihoda po glavi stanovnika u tom delu sveta. Ukrajina poseduje obrazovanu i sposobnu radnu snagu a nivo pismenosti je skoro 100%. Prema zvaninim podacima, nezaposlenost je u novembru 2006. godine iznosila oko 2,3%, ali postoje nezvanini podaci da je u stvari oko 7,4%. Zarade su u Ukrajini, u poreenju sa zapadnim standardima, veoma niske, ali je u prethodnom periodu zabeleen njihov skok. U ovom periodu iste godine, prosena neto zarada u Ukrajini iznosila je 1.073 hrivnje (oko 214 dolara), dok je najnia zarada 450 hrivnji, odnosno 90 dolara. Najvie zarade su u finansijskom i vazduhoplovnom sektoru, dok najnie plate imaju ljudi koji rade u poljoprivredi i u dravnom zdravstvenom sektoru.20 Od proglaenja nezavisnosti Ukrajine, glavni uzronik socijalnog nezadovoljstva su ekonomske tekoe, ponajvie na Krimu gde su odreene secesionistike aktivnosti u najveoj meri izazvane socijalnim problemima. Siromatvo i stopa nezaposlenosti su meu najviima u regionu. Istona Ukrajina, u kojoj se nalaze visokoindustrijalizovani gradovi, mnogo je urbanizovanija od zapadne Ukrajine. Jedan od razloga za ovakvu nezavidnu ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi ukrajinsko drutvo jeste razvoj oligarhijskog sistema to je, kao i mnoge postsovjetske drave, nakon nezavisnosti doivela i Ukrajina. Sredinom 90-ih godina prolog veka, politiki uticaj, dostupnost izvora politike moi i kontrola nad politikim institucijama omoguili su nekim monim pojedincima u sektoru privrede da dou do izuzetnog ekonomskog bogatstva, i putem privatizacije osiguraju vlasnika prava nad bivim dravnim privrednim dobrima. Ekonomske elite u Ukrajini pojavile su se kao posledica ekonomskih reformi krajem 80-ih i poetkom 90-ih godina prolog veka. Ekonomsko bogatstvo akumulirano je kroz etiri glavna kanala: Trgovinu metalima i hemikalijama kupljenim u Ukrajini po dravnim cenama, koje su tada iznosile oko 10% od cene na svetskom tritu, i njihovom prodajom u inostranstvu po trinim cenama; Trgovinu prozvodima koji su uvoeni po subvencionisanim cenama a prodavani za konvertibilne valute; Kroz subvencionisane kredite sa kamatom od 20% godinje kada je inflacija iznosila oko 10,15%; Putem budetskih subvencija koncentrisanih najvie u poljoprivrednom sektoru, gasnoj i industriji uglja.21 Insajderska privatizacija omoguila je dalju konsolidaciju ekonomske elite, pretvarajui direktore dravnih preduzea u vlasnike. Poslovna i politika elita povezale su se i postale meusobno zavisne, to se ogleda kroz odnos grupe koja traga za posedima i grupe koja omoguava te posede. U ovoj meusobnoj razmeni, monim ekonomskim pojedincima pruena je politika zatita i omogueno da realizuju sumljive poslovne dogovore, dok su politiki lideri dobili snanu ekonomsku podrku kako bi konsolidovali svoj
20 Videti detaljnije: Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, 2009, preceding pp. 224. 21 Videti detaljnije: Sabine Fischer, Rosaria Puglisi, Katarina Wolczuk and Pawel Wolowski,
76
Ukraine: Quo Vadis?, Institute for Security Studies, Paris, 2008, pp. 5759.
poloaj. Tokom dva mandata predsednika Kume, odnosno tokom osam godina, ovakav sistem dostigao je savrenstvo. Oligarhijski sistem nastao je i konsolidovao se zahvaljujui posebnim privilegijama koje su predsednik i njegova administracija omoguili uem krugu ljudi u svom okruenju. Asimetrina kontrola nad politikim institucijama stvorila je liniju podela izmeu razliitih interesa i razliitih mogunosti velikih i srednjih preduzea. Zahvaljujui politikoj moi, pojedinci iz sektora krupnog biznisa mogli su da oblikuju trina pravila u skladu sa sopstvenim ciljevima, i na taj nain sauvaju svoje tek steeno bogatsvo i privilegije. S druge strane, mala i srednja preduzea bila su iskljuena iz domena politike moi i u potpunosti izloena trinim tokovima kao i nepredvidljivom birokratsko-ekonomskom okruenju. Ekonomska liberalizacija postojala je samo u onoj meri u kojoj je to bilo neophodno kako bi se izvrila privatizaciju dravne svojine, ali ne i ispravili nedostaci trita. Selektivno uvoenje odreenih marketinkih mehanizama i postepena akumulacija imovine stvorili su pojedince pobednike ovakvog sistema, koji su aktivno radili na ouvanju postojeeg stanja. Odvajanje politike i biznisa bio je jedan od osnovnih zahteva pristalica narandaste revolucije 2004. godine. Novi premijer, Julija Timoenko, obeala je reviziju 3.000 sluajeva privatizacije obavljenih tokom mandata predsednika Kume. U svom obraanju Parlamentu 2006. godine, predsednik Juenko ponosno je objavio da e oligarhija u Ukrajini biti rasformirana ali, i pored snanih obeanja, Juenkova vlast uradila je malo kako bi uzdrmala uspostavljene odnose i balans biznisa i politike. I samo nestabilno usled nereenih unutranjih i strukturalnih pitanja koja su oslabila odlunost da se krene u borbu protiv politikih veza, narandasto rukovodstvo nije uspelo da uspostavi koherentan pristup sutinskim reformama u ovoj sferi. Nakon smene Julije Juenko sa mesta premijera u jesen 2005, ukrajinske vlasti opredelile su se, po pitanju oligarhije i sprega biznisa i politike, za strategiju oprosti i zaboravi. Novi premijer Ukrajine Jurij Ekanurov, objavio je da je proces reprivatizacije zavren. Postojali su pokuaji da se pronae metod mirnog poravnanja u sumnjivim sluajevima privatizacije, prema kojem bi vlasnici zadrali kompanije uz adekvatnu kompenzaciju, ali prihvatljivo reenje ovog problema nikada nije pronaeno. Proces reprivatizacije je zavren na isti nain na koji je zapoet kao rezultat politike odluke. Ipak, moe se rei da Ukrajina za vreme Juenka nije ista kao drava za vreme Kume. Ako je pre revolucije politika vladala biznisom, narandasta revolucija otvorila je mogunost da velika i srednja preduzea preuzmu mo. Kao rezultat, kako bi ga neki nazvali rata milionera protiv milijardera, monopolistika kontrola moi koju su uivali oligarsi pre revolucije prekinuta je, a u sistem je uveden kakav-takav oblik ekonomske utakmice. Ipak, oligarsi su usvojili drugaije strategije interakcije sa institucionalnom vlau. Na primer, Rinat Ahmetov, koji je u prethodnim periodima bio van javnog ivota kada je politika u pitanju, kandidovao se i osvojio mesto u Parlamentu ispred Partije regiona. U prolee 2006, Partija regiona Viktora Janukovia osvojila je, pojedinano gledano, najvie mesta u Parlamentu, a nakon sporazuma sa predsednikom Republike Viktorom
77
Juenkom, formirala je Vladu u koaliciji sa socijalistima Morozova i komunistima, ime je Viktoru Janukoviu obezbeeno mesto premijera.22 U kontradiktornom razvoju dogaaja, u poreenju sa prvim danima upravljanja narandastog rukovodstva, klima nesigurnosti i politikog udara doprinela je da se obezbedi kontrola oligarha nad institucijama. Kao protivtea Janukovievoj Partiji regiona, koja je prema sopstvenom priznanju poslovno orijentisana stranka, kao i konkretan izraz industrijskih interesa tzv. Donjeckog klana, u jesen 2006. godine predsednik Juenko iznudio je podrku odmetnute frakcije Donjeckog klana, Industrijske unije Donbasa (IUD) Sergeja Taruta. Sa raspadom narandaste koalicije, nedostatkom adekvatne strategije unutar njegovog tima, oslabljene baze moi unutar njegove partije Naa Ukrajina i obaranja popularnosti imenovanjem Vitalija Hajduka, suvlasnika IUD-a na mesto sekretara Saveta za bezbednost i odbranu, kao i imenovanja Oleksandra alija, biveg zamenika ministra spoljnih poslova koji je takoe blizak upravi IUD-a na mesto zamenika predsednikog sekretara postalo je jasno da je uspostavljen novi savez izmeu predsednika i jedne od najmonijih finansijsko-industrijskih grupa. Moni biznismeni ponovo su se pojavili na drutvenoj i politikoj sceni, preporoeni i spremni da se u potpunosti ukljue u velike politike kampanje kako bi oprali svoje ime i ponovo izgradili reputaciju. Poto su izbegli pretnje o preraspodeli imovine, odluili su da izau iz senke u kojoj su bili od propasti Kuminog reima i postanu ponovo javne linosti. Neki su uspeli i da uu u Parlament. Drugi nisu eleli zvanine politike pozicije, ali su se ukljuili u znaajne drutvene projekte. Odbijajui obeleje oligarha, sada sebe predstavljaju kao nacionalne kapitaliste. Iza ovakvog preobraaja i nastojanja da u javnosti izgrade novu sliku o sebi, oligarsi imaju znaajne razloge za takve aktivnosti. Naime, faza primarne akumulacije kapitala za vreme reima Kume je gotova. Broj i kvalitet dobara koja bi trebala da se privatizuju znaajno je manji u odnosu na broj dobara koja su privatizovana tokom 90-ih. U fazi koja je vie konsolidacija kapitala nego ekspanzija, moni biznismeni shvatili su da, ukoliko se ele odrati pozitivni trendovi u Ukrajinskoj ekonomiji, a samim tim i omoguiti opstanak njihovih kompanija moraju biti ispunjena dva uslova. Prvo, neophodno je uspostavljanje transparentnog sistema sa manje ili vie univerzalno primenljivim normama, koji bi ujedno i definitivno uvrstio njihova vlasnika prava i garantovao njihovim poslovima zatitu od strane sudova. Drugo, nain funkcionisanja industrije mora biti drastino modernizovan, fabrike moraju biti dodatno razvijane, i mora doi do uvoenja tehnologija koje tede energiju. Promena mora biti izraena na polju pristupa ekonomskom rastu, tj. akcenat treba staviti na intenzivni, a ne iroki razvoj ekonomije. Drugim reima, ukrajinska ekonomija mora postati deo svetske ekonomije kako bi ostvarila znaajan profit na svetskom tritu. Da bi se ovo sprovelo u delo, sigurnost domaih i stranih investicija postaje stvar od kljune vanosti.
22 Videti detaljnije: Dr Dragan Petrovi, Geopolitika postsovjetskog prostora, Prometej i Institut
78
za meunarodnu politiku i privredu, Novi Sad, 2008, str. 42.
Zakljuak
Ukrajinsko drutvo je bez sumnje jedno od najpodeljenijih drutava u Evropi. Ukrajina je, kao i druga drutva koja su imala burnu istoriju, podeljena po mnogim linijama. Geopolitiki poloaj Ukrajine uinio je da kroz istoriju njena teritorija bude pod dominacijom raznih drava. Tokom dominacije razliitih sila, nastale su i odreene nacionalne podele, odnosno velike meusobne razlike unutar stanovnitva Ukrajine po pitanju identiteta. Prelomni istorijski periodi delom su doveli i do religijskih podela, koje su danas najuoljivije kroz veliki broj verskih organizacija sa ogromnim uticajem na identitet odreenih delova ukrajinskog stanovnitva. Ove podele u velikoj meri utiu na spoljnu i unutranju politiku zemlje, pa e uticati i na dalji razvoj ukrajinskog drutva i njegovo spoljnopolitiko usmerenje. Tek unutar SSSR-a, ukrajinska teritorija je zaokruena u jednu celinu. Ipak, vreme provedeno u sastavu SSSR-a imalo je uticaja i na Ukrajinu kao dravu. Najbolji primer je Krim koji je dodeljen Ukrajini. Ova injenica danas u odreenoj meri komplikuje odnose sa Rusijom, ne samo zbog teritorije, ve i zbog ruskog stanovnitva koje je u tom delu Ukrajine veinsko. Takoe, Tatari koji su za vreme SSSR-a raseljeni sa Krima, vratili su se na Krim to dodatno pojaava etnike podele u ovom delu ukrajinske teritorije. Ekonomske razlike i razvoj oligarhije kroz insajdersku privatizaciju takoe doprinose izostanku unutranje socijalne kohezije.
Bibliografija
1. Allen Jr., John L., A brief history of the Greek Catholic church, National Catholic Reporter, July 13, 2001. 2. Background Notes on Countries of the World: Ukraine, Bureau of European and Eurasian Affairs, Aug. 2004, p. 112. 3. Barrington, Lowell W. and Herron, Erik S., One Ukraine or Many? Regionalism in Ukraine and Its Political Consequences, Nationalities Papers, Vol. 32, No. 1, March 2004. 4. Bogomolov, Alexander and Danylov, Serge, Is There Political Islam in Ukraine, Review of International Affairs, Summer 2003, Vol. 2, Issue 4, pp. 89106, 18p, 2 charts. 5. Efimenko, Aleksandra J., Istorija ukrajinskog naroda, Institut za politike studije, Beograd, 1999. 6. Fischer, Sabine, Puglisi, Rosaria, Wolczuk, Katarina and Wolowski, Pawel, Ukraine: Quo Vadis?, Institute for Security Studies, Paris, 2008. 7. Krindatch, Alexei D., Religion in Postsoviet Ukraine as a Factor in Regional, Ethno-Cultural and Political Diversity, Religion, State & Society, Vol. 31, No. 1, 2003.
79
80
8. Korostelina, Carina, The Multiethnic State-building Dilemma: National and Ethnic Minorities Identities in the Crimea, National Identities, Vol. 5, No. 2, 2003. 9. Korostelina, Karyna, Concepts of national identity and the readiness for conflict behaviour, National Identities, Vol. 10, No. 2, June 2008, pp. 207223. 10. Kuzio, Taras, National Identities and Virtual Foreign Policies among the Eastern Slavs, Nationalities Papers, Vol. 31, No. 4, December 2003. 11. Malanchuk, Oksana, Social Identification versus Regionalism in Contemporary Ukraine, Nationalities Papers, Vol. 33, No. 3, September 2005. 12. Petrovi, dr Dragan, Rusija na poetku XXI veka, Prometej i Institut za politike studije, Novi Sad, 2007. 13. Petrovi, dr Dragan, Geopolitika postsovjetskog prostora, Prometej i Institut za meunarodnu politiku i privredu, Novi Sad, 2008. 14. Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, 2009, preceding pp. 224, 62p, 13 charts, 7 graphs, 1 map. 15. Rjabuk, Mikola, Od Malorusije do Ukrajine, Biblioteka grada Beograda, igoja tampa i Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi, Beograd, 2003. 16. Rodgers, Peter, Understanding Regionalism and the Politics of Identity in Ukraines Eastern Borderlands, Nationalities Papers, Vol. 34, No. 2, May 2006. 17. The Ukraine: Country Conditions: Background, Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, 2005, p. 47, 8p. 18. Wasyliw, Zenon V., Orthodox Church Divisions in Newly Independent Ukraine, 19911995, East European Quarterly, XLI, No. 3, September 2007. 19. Wilson, Andrew, Elements of a theory of Ukrainian ethno-national identities, Nations and Nationalism, January 2002, Vol. 8, Issue 1, pp. 3154.
ANALIZE
UDK: 339.977(497.11) Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 8190 Pregledni rad Jun 2009.
Uloga komorskog sistema Srbije u postmodernoj ekonomskoj diplomatiji i odabir ekonomskih savetnika
Mr Jovana Ninkovi
Privredna komora Beograda, Beograd ABSTRACT The article analyzes the role of the modern chamber system in helping achieve the goals of Serbian business society. Due to the longterm economic hardships that the Serbian economy has undergone, it is highly important to revive the economic and business diplomacy. Cooperation between the Government and business society is indispensable in order to achieve sustainable economic growth. Chambers of commerce as business representatives, which are actively involved in the activities of SMEs, represent and stand for the interests of companies. With the network of 1200 chambers of commerce in Europe, they are the voice of the world business championing the global economy as a force for economic growth, job creation and prosperity. Full inclusion of all relevant bodies and stakeholders and consensus on cooperation may lead to progress and structural reforms, especially in the economic diplomacy. Kljune rei: ekonomska diplomatija, privredne komore, diplomatsko-konzularna predstavnitva, privredni subjekti, spoljna trgovina, internacionalizacija
Uvod
Razvoj internacionalizacije poslovanja preduzea otvorio je put jaanju uloge trgovinske, a posebno ekonomske diplomatije. Globalizacija i otvaranje granica drava prema meunarodnoj trgovini, omoguili su akterima savremene poslovne zajednice ulazak na nova trita i irenje poslovanja.
81
82
Globalizacija trinih privreda nosilac je ekonomskog razvoja, i svaka zemlja koja se kloni ekonomske globalizacije rizikuje nemogunost da odri svoj ekonomski prosperitet. Koristei se teorijom, pozitivnim iskustvima i dobrom praksom, cilj ovog rada jeste da prikae ulogu, znaaj, kao i intenzitet aktivnosti i uticaja komorskog sistema u internacionalnom biznisu i meunarodnom poslovanju. Uslovi u kojima posluju kompanije u inostranstvu snano zavise od politike zemlje porekla, kao i zemlje domaina (recipijenta), menjajui se i prilagoavajui dravnim prioritetima, konkurentskom okruenju, resursima i promenama poslovne i investicione klime. Takoe e se na osnovu analize rada i pozicije komorskog sistema u naoj zemlji, i uz sagledavanje ekonomskih i politikih uticaja na rad komora u svetu, doi do modela za dalje unapreenje organizacije i aktivnosti komorskog sistema Srbije u meunarodnim odnosima, posebno sa stanovita naina finansiranja. Posmatrajui koncept same ekonomske diplomatije, moe se zakljuiti da se ona razlikuje od zemlje do zemlje, to je pre svega uslovljeno dostignutim nivoom privrednog i drutvenog razvoja, nacionalnim interesima i politikim strategijama, ulogom i mestom u svetskim privrednim tokovima i meunarodnim odnosima. Diplomatija se permanentno nalazi u procesu transformacije, saglasnom novim izazovima i zadacima koje nameu prilike, a pre svega interesi uesnika u meunarodnim ekonomskim odnosima. Ekonomska diplomatija postala je strateka preokupacija svake drave koja tei brem ekonomskom razvoju, oporavku privrede i integrisanju u meunarodne tokove, kao to je sluaj sa Srbijom. Sa demokratizacijom drutva i korenitim reformama nakon 2000. godine, Srbija je otvorila prozor u svet, zahvaljujui svojim intenzivnim diplomatskim aktivnostima u meunarodnoj areni, izmeu ostalog i kako bi se kroz ekonomsku diplomatiju ojaale sposobnosti i pozicije Srbije. Promene koje se deavaju u meunarodnom okruenju, poput novih politiko-ekonomskih odnosa, internacionalizacije privrede, intenziviranja konkurencije, tehnolokog razvoja i novih trendova u potronji, postavljaju sve vee zahteve za uspeh privrede Srbije na meunarodnom tritu. Prelazak sa jedne ekonomije na drugu menja prioritetne zadatke savremene drave, usmerevajui ih ka stvaranju uslova za stabilno privreivanje, usaglaenih sa visokim standardima koje namee internacionalno poslovno okruenje; a zatim i dinamikoj aktivnosti privlaenja direktnih stranih investicija i podrci ulaganjima domaih privrednih subjekata u interncionalne poslovne operacije. Globalizovanjem privrednih tokova i sve veom ekonomskom meuzavisnou drava i njihovih preduzea, mrea institucija ekonomske i biznis diplomatije postaje sve gua. Prema podacima Agencije za privredne registre iz 2008, u Srbiji postoji 1.486 stranih privrednih predstavnitava i 130 ogranaka stranih pravnih lica, to je dokaz da postoji interesovanje inostranih investitora za ulaganje kapitala u srpsku privredu.
Organizacija komorskog sistema na globalnom nivou

U cilju ostvarivanja zadataka multilateralne ekonomske diplomatije, najvii stepen ingerencija i autonomije u radu ima Meunarodna trgovinska komora. Meunarodna trgovinska komora (MTK) je najstarija i najvea poslovna asocijacija na svetu, osnovana 1919. Ona predstavlja glas poslovne zajednice i laboratoriju u kojoj se proizvode meunarodni standardi i propisi, primenljivi irom sveta. O ulozi i znaaju MTK-a govori njegovih 7.315 lanova iz ukupno 131 zemlje sveta. Meu njima su i Coca-Cola, Sony, IBM, Yahoo, Nestle, Fiat, Telecom Italia i mnogi drugi. U osnovne ciljeve MTK-a ubrajaju se: unapreenje meunarodne trgovine kreiranjem meunarodnih vaeih pravila potovanih od strane svih uesnika u trgovini; poslovanje u korist afirmacije svetske privrede; predstavljanje i zastupanje interesa poslovnog sveta na meunarodnoj sceni. Kao krovna organizacija svih komora, Meunarodna trgovinska komora predstavlja znaajnog i pre svega prepoznatog partnera i sagovornika vlada. Njen pravac delovanja i rada podrazumeva prikupljanje i formulisanje miljenja relevantnih pojedinaca, aktera u privredi, kao i trgovakih drutava, radi prenoenja njihovih stavova vladama. lanstvo Srbije u MTK-u datira jo iz 1923. godine, a potom 1927. biva osnovan Nacionalni odbor MTK-a, koji u radu uestvije preko svojih komisija i radnih grupa. U Srbiji ime preko sto lanova. Zastupljena su proizvodna i spoljnotrgovinska preduzea, udruenja bankarskih, finansijskih i drugih srodnih organizacija, ugledne javne linosti i eksperti. lanstvo u nacionalnom odboru Meunarodne trgovinske komore prua mogunost neposrednog rada u svim komisijama MTK-a, priliku da se utie na definisanje pravila kojima se ureuju odnosi u meunarodnoj privrednoj aktivnosti, kao i pribliavanje sopstvenog biznisa standardima. Globalizacija, odnosno denacionalizacija svetske privrede je neminovnost, a biti deo velike svetske privredne porodice, na izvoru poslovnih informacija, predstavlja korak blie integrisanju u svetske tokove.
Paradiplomatija
Paradiplomatija predstavlja diplomatske aktivnosti koje se obavljaju izvan dravnih institucija nadlenih za spoljne politike. Bilateralnim ugovorom izmeu dve zemlje mogu se obrazovati posebne meudravne komisije, komiteti i druga radna tela za bavljenje odreenim pitanjima koja se tiu unapreenja meusobnih bilateralnih politikih i ekonomskih odnosa.1 U tom smislu, aktivnosti kulturnog i informativnog centra, privrednog predstavnitva, trgovinskog predstavnitva, turistikog biroa u inostranstvu, i najzad predstavnitva komore, koja su izvan dravne slube definisani su kao para- ili pseudo-diplomatija.
1 Susan Strange, States, firms, and diplomacy, International Affairs, Vol 68, No. 1 (1992), pp.
68.
83
Ekonomski i drugi odnosi i saradnja u oblasti regionalnih ekonomskih integracija postali su globalni trend, jer tim putem protie najvei deo trinih vrednosti, roba, usluga, kapitala, radne snage i ljudi u savremenom svetu. Privrede postaju sve vie meuzavisne, i potrebno ih je institucionalno povezati i trasirati put biznisu. Stoga su privredne komore ukljuene u proces regionalnih ekonomskih integracija, povezujui se sa partnerima u funkciji ekonomskog, trgovinskog, pravnog i kulturnog povezivanja u irem smislu. Proces diplomatizacije zahvatio je najvanije segmente privredne saradnje i orijentisanost privrednih tokova na saradnju sa inostranstvom.2 Zajednika ulaganja, greenfield i brownfield investicije, davanje koncesija, dugorona proizvodna kooperacija i izvoenje zajednikih radova, samo su neki od poslova u kojima domaa preduzea vide ansu za stvaranje veeg profita. Privredne komore, sa misijom ostvarivanja viih oblika privredne saradnje, prate celokupan proces privrednih subjekata od ideje i izrade studije izvodljivosti, do razrade i realizacije projekta sa inostranim partnerom. Kako bi se Srbija promovisala kao pouzdan privredni partner i kao atraktivna destinacija za ulagae, vano je obratiti panju i na broj nastupa u sredstvima informisanja, kao i na broj organizovanih sajmova i privrednih izlobi. Savremeni svet karakteriu meusobno isprepleteni procesi globalizacije i regionalizacije, i povezivanje privreda u regionima sa ciljem stvaranja interregionalnih i geoekonomskih prostora.3 Najuticajnije savremene regionalne integracije odvijaju se u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, koja predstavlja strateki cilj Srbije.
Podrka biznisu kroz projektne i poslovne usluge

Podrka biznisu kroz projekte i poslovne usluge nalazi se u sreditu aktivnosti komora i od opteg je interesa za privredni rast i razvoj Srbije. Pruanjem inoviranih usluga komore kontinuirano doprinose ostvarivanju rasta i razvoja svojih lanova i jaanju njihove konkurentne sposobnosti na unutranjem i meunarodnom tritu. Na meunarodnom planu, najbolje ostvarivanje interesa privredni subjekti postiu posredstvom privrednih komora i njene mree predstavnitava u inostranstvu. Privredne komore, kao nosioci aktivnosti i usluga prema svojim kompanijama lanicama, zastupaju i tite interes privrednih subjekata u inostranstvu. Dugoroni ciljevi komorskog sistema Srbije su stabilna i konkurentna privreda, unapreenje uslova za investiranje i poslovanje, vii ivotni stanadard graana, kao i ekonomski rast i razvoj Srbije. Kao podrka srpskoj privredi u poveanju izvoza i privlaenju direktnih stranih investicija, evropskim i meunarodnim inetgracijama komora razvija svoju ekonomsku saradnju preko mree predstavnitava u svetu i kroz bilateralne sporazume sa partnerskim komorama. U cilju intenziviranja sa2 Ibidem.
84
3 Milica Delevi, Globalizacija kao savremeni meunarodni proces, Beograd, 2006.
4 Pajevi, Milan (ur.), Ekonomsko-privredni vodi kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju,
ISAC Fond, Beograd, 2008, dostupan na www.ino.komora.net/Portals/5/EP_vodic_kroz_SSP.pdf.
radnje srpskih preduzea sa inostranim, kao i prisustva roba i usluga iz Srbije, komore nude niz konkretnih usluga koje vode do ostvarivanja pozitivnog poslovnog rezultata. Neke od usluga koje privrednici koriste prilikom internacionalizacije poslovanja su: uspostavljanje direktnog kontakta sa potencijalnim partnerima, provera boniteta kompanije, pruanje usluga o optim informacijama o tritu, pravnoj i poreskoj regulativi i carinama, organizacija i poseta privrednih delegacija, podrka u naplati potraivanja, spoljnotrgovinski poslovi, obezbeivanje nastupa na sajamskim manifestacijama. Spoljnotrgovinski poslovi ine sredite aktivnosti predstavnitava privrednih komora, jer se uspeh rada ogleda upravo u broju sklopljenih poslova, poveanju izvoza, obimu deviznog priliva. Po pravilu, uspena spoljnotrgovinska saradnja izmeu dve drave odnosno njihovih preduzea, najvie doprinosi i unapreenju politikih i drugih bilateralnih odnosa. Na polju evropskih integracija, komore pruaju pomo lanovima u aktivnostima na pripremi za ukljuivanje na jedinstveno evropsko trite, istiui potrebu podizanja konkurentnosti proizvoda i usluga, investiranja u tehnoloki razvoj i inovacije, kao i uvoenja novih znanja i programa. Predmet lana 16 Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je pre svega unapreenje ekonomske i trgovinske saradnje sa dravama koje su u procesu stabilizacije i pridruivanja.4 Srbija ne samo da potuje ovu obavezu, ve i unapreuje saradnju sa zemljama potpisnicama Sporazuma CEFTA 2006, Rusijom, Ukrajinom i Turskom, sa kojima kao i sa zemljama regiona ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. U kontekstu ovog meunarodnog ugovora i regionalne saradnje, komore potpomau ovaj proces organizovanjem susreta poslovnih ljudi (B2B) i privredno-dravnih delegacija, i povezivanjem partnera. Uvoenje evropskih standarda i sveobuhvatni poslovni inenjering, pomeraju granice dosadanjeg poslovanja i menjaju tok daljeg privreivanja. Privredne komore takoe uestvuju i u realizovanju niza projekata sa inostranim partnerima, iji rezultat zavisi od ishoda tendera i pregovora sa meunarodnim organizacijama i institucijama. U procesu javnog zagovaranja, komore uestvuju sa izvesnim stepenom lobiranja prema potencijalnom partneru, kako bi obezbedile sigurne poslove za privredne subjekte, lanice komore. Tako je u kontekstu svetske finansijske krize u februaru 2009. godine, Svetska komorska federacija pokrenula prvo istraivanje na temu uticaja svetske ekonomske krize na privredne komore. Rezultati pokazuju da je kod velikog broja komora dolo do porasta lanstva. Kao jedan od razloga za to navedeno je otputanje radnika, koje je uticalo na otvaranje novih preduzea, pa se ti novi preduzetnici obraaju svojim lokalnim privrednim komorama radi pomoi i podrke. O znaaju komore govori i podatak da se u uslovima krize preduzea okreu komorama radi pomoi i usmerenja, jer
85
se broj upita preduzea koja trae pomo u uslovima ekonomske krize poveao za 63%.5
Ekonomska diplomatija Srbije i njene perspektive

Politika realnost sa poetka 21. veka nametnula je novo etabliranje odnosa na meunarodnoj sceni. Ukljuivanje zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji u tradicionalne meunarodne institucije (STO) i razliite ekonomske integracije i trgovinske blokove (EU, NAFTA, ASEAN i dr.), zahteva novi model nastupa i diplomatskog delovanja, radi to bolje zatite njihovih ekonomskih i politikih interesa u procesu globalizacije savremenih ekonomskih odnosa.6 Radi jaanja diplomatskih odnosa i osnaivanja diplomatsko-konzularnih predstavnitava, Vlada Republike Srbije donela je odluku da se raspie konkurs za izbor ekonomskih diplomata, sa zadatkom promovisanja Srbije kao ekonomskog partnera i osnaivanja procesa evropskih i ekonomskih integracija. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je javni konkurs za izbor ekonomskih diplomata, kako bi privuklo kadrove koji imaju iskustva u radu u privredi. Pred kandidate su postavljeni visoki kriterijumi koje bi trebalo da ispune u nekoliko krugova testiranja, kako bi se isprofilisali i odabrali najbolji. Ovaj proces sprovodi se po Zakonu o dravnim slubenicima i u njemu, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, aktivno uestvuje i Sluba za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo spoljnih poslova potpisali su Sporazum o delegiranju ekonomskih diplomata i utvrdili mehanizme funkcionisanja ovog procesa, jer je prema sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predvieno da na dunost stupi 32 ekonomskih diplomata na bilateralnoj osnovi. Zemlje u koje e biti delegirani ekonomski savetnici odabrane su prema kriterijumu obima robne razmene i investicija koje dolaze iz konkretnih zemalja, kao i znaaja tih zemalja u ukupnim odnosima sa Srbijom. Gradovi u koje e se slubenici delegirati prepoznati su kao ekonomski i trgovaki centri, sa snanom privrednom orijentacijom. Tako su najznaajniji spoljnotrgovinski partneri Republike Srbije Italija, Austrija, Rusija, Bosna i Hercegovina i Nemaka. Ekonomske diplomate, pored promocije Srbije kao ekonomskog partnera, aktivno e ispitivati trita zemalja, poslovnu praksu, zakone, prepreke za uvoz roba i usluga, i istraivati poslovne mogunosti za domae firme, stvarajui tako neophodne uslove za uspostavljanje direktnih poslovnih kontakata izmeu preduzea dve zemlje. Aktivnosti usmerene na privlaenje investicija, pored prezentiranja uslova i
5 Chamber CEO Survey: First Quarter 2009,World Chambers Federation and International
86
Chamber of Commerce, Paris 2009; dostupno na http://www.iccwbo.org/uploadedFiles/ICC/ICC_Home_Page/News_articles/2009/CEO_survey_final.pdf 6 Jelica Stefanovi, Istorijska evolucija ekonomske diplomatije do savremenih diplomatskih metoda i struktura, Beograd 2007.
Perspektive ekonomske diplomatije

Posledino, postavlja se pitanje potrebe za irenjem administracije, finansiranjem veeg broja slubenika, odnosno poveanjem trokova iz budeta Republike Srbije, ukoliko istovremeno postoje i kancelarije predstavnitava Privredne komore Srbije u 10 zemalja najznaajnijih srpskih tr7 Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Ministarstvo za ekonomske odnose sa
inostranstvom Republike Srbije, Sektor za strana ulaganja, Beograd, mart 2006.

8 Dominic Kelly, The Business of Diplomacy: The International Chamber of Commerce meets the
United Nations, Centre for the Study of Globalization and Regionalisation, Working Paper No. 74, Warwick, May 2001.
podsticaja za investiranje u privredu Srbije, podrazumevae i organizaciju susreta i sastanaka na meudravnom nivou, seminara, investicionih foruma i drugih poslovnih konferencija. U skladu sa Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja, sledei sektori odreeni su kao sektori koji bi najvie mogli da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije: poljoprivreda i prehrambena industrija, auto-delovi, bankarstvo i finasijske usluge, ICT sektor, drvna industrija i drugi.7 Takoe, ekonomske diplomate imae posebna ovlaenja u organizaciji poslovnog sveta iz dijaspore, predstavljajui potencijale ulaganja u Srbiju. Na taj nain potpomoi e se i proces redefinisanja odnosa drave prema svojim sunarodnicima. Uspostavljanje i obnavljanje privrednih aktivnosti sa maticom dovee do akumulacije kapitala i poveanja opteg ivotnog standarda graana. Posledino e i sama struktura direktnih stanih investicija biti diversifikovana i opredeljena na dugorono ulaganje i drutveno odgovoran rad. Istovremeno, vanost ekonomskih diplomata ogleda se i u promovisanju kulturno-privrednog potencijala, i kreiranju lepeg imida i slike o Srbiji kao ravnopravnom i pouzdanom ekonomskom partneru. Merie se i posmatrati pokazatelji ekonomskih efekata aktivnosti kroz obim spoljnotrgovinske saradnje sa zemljom prijema, broj i vrednost potpisanih ugovora, obim direktnih investicija iz drave prijema u zemlju imenovanja, kao i broj uspostavljenih produktivnih kontakata u dravnim organima i preduzeima drave prijema. U diplomatskim misijama najrazvijenijih zemalja sveta (SAD, Japan, Nemaka, Francuska i dr.), kao i velikih drava i ekonomija u razvoju (Kina, Indija i Brazil), posebno kada su locirane u industrijski razvijenim gradovima, obrazovana su posebna odeljenja koja se neposredno bave poslovima ekonomske diplomatije.8 Paralelno, postoje i pojedine drave koje su poslove ekonomske diplomatije izdvojile iz diplomatsko-konzularnih predstavnitava (DKP) i poverile ih predstavnitvima privrednih komora u dravi prijema. U svim DKP-ima Srbije posebna panja posveuje se vrenju poslova ekonomske diplomatije, s tim to u veim predstavnitvima postoje posebna odeljenja dok se u manjim DKP-ima bar jedan diplomata bavi ovim veoma opsenim i zahtevnim poslom.
87
govinskih partnera Evrope (Ruska Federacija, Nemaka, Austrija, Francuska, Belgija, Italija, Bugarska, Ruminija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina). Prema istom modelu, u Beogradu su osnovana brojna predstavnitva inostranih privrednih komora, meu kojima su francusko-srpska, italijanskosrpska, austrijska, britanska, amerika i druge. Prema podacima Agencije za privredne registre iz 2008. godine, u Srbiji postoji 1.486 stranih privrednih predstavnitava i 130 ogranaka stranih pravnih lica, to je poseban dokaz da postoji interesovanje inostranih investitora za ulaganje kapitala u srpsku privredu.9 Nadalje, potrebno je napraviti jasnu distinkciju poslova izmeu predstavnika poslovne zajednice, delegiranih od strane privrednih komora, i poslova koje treba da obavlja ekonomski diplomata. Predstavnici komora su ujedno i veliki poznavaoci trinih prilika, i zahvaljujui direktnoj komunikaciji sa privrednicima prepoznati su partner od strane biznis zajednice. Kompanije su navikle da imaju sagovornika i instituciju kroz koju mogu da ostvaruju svoje interese i potrauju usluge. Sa druge strane, odrivost postojanja komorskih predstavnitava u inostranstvu ostvaruje se i komercijalizacijom odreenih usluga, to dodatno umanjuje optereenje budeta komore, odnosno privrede. U zapadnim ekonomijama razvijenih zemalja komore su znaajan inilac u odnosima izmeu privrede i dravne administracije, i u ekonomijama zemalja poput Nemake, Austrije i Francuske postoji obaveza njihovog organizovanja. Komore predstavljaju partnera vladi, odnosno sagovornika sa kojim se u dijalogu dolazi do boljih zakonskih reenja iz oblasti privrede, i unapreuje drutveno-ekonomski razvoj. Sa druge strane, koncept po kojem bi ekonomski savetnici bili birani iz redova komorskog sistema, odnosno privrede, bio bi dobar iz vie razloga. Uvoenjem komorskih eksperata iskoristio bi se postojei kadar koji poseduje iskustvo i logistiku u vidu mrea privrednih komora u svetu, kao najznaajnijih institucija organizovanih od strane privrede. Potrebno je ustanoviti jednoobrazni sistem komunikacije, kako bi se poslovi vodili na jednom mestu, a pruale potpune i valjane informacije. Ne treba posebno istai da je nuno kreirati tim ekonomskih savetnika koji e zastupati interese drave i graana. Biznis utie neposredno putem lobiranja na nivou kompanija, preko granskih asocijacija i preko asocijacija koje obuhvataju nacionalnu privredu, to upravo govori da su komore direktni uesnici u ekonomskoj diplomatiji. Pretpostavlja se da e ovako jasna koncepcija opravdati napore drave kao i sredstva, jer e se stvoriti novi kadrovi osposobljeni za meunarodne odnose u oblasti privrede. Uz proaktivni pristup i dvosmerno obavetavanje i razmenu informacija sa resornim ministarstvima, komorama, nevladinim sektorom i drugim privrednim udruenjima, otvorie se nove poslovne mogunosti za snanije delovanje privrednih subjekata. U tom smislu, podeljeni su stavovi o slanju ekonomskih savetnika u diplomatsko-konzularna predstavnitva, jer zbog naina na koji se programi
9 Prema izvorima Agencije za privredne registre.
88
realizuju nee mnogo pomoi u dovoenju stranih investitora u Srbiju. Naravno, ovo je stav odreene grupe, ali je vano da se drava okrenula ekonomiji i privredi. U partnerskom odnosu sa privrednim subjektima, posebno malim i srednjim preduzeima, mogue je oporaviti zanemoalu privredu. Zemlje u razvoju neminovno bi trebalo da se ugledaju na najrazvijenije zemlje, i da po ugledu na njihove ekonomske i politike programe opredele svoje spoljnopolitike i spoljnoekonomske prioritete, jer i one same pomou snanog ekonomsko-diplomatskog angamana ostvaruju svoje interese.10 U tom kontekstu, opredeljivanje za to jau ekonomsku diplomatiju namee se kao neminovnost. Srbija je, posle izvrenih demokratskih promena i opteg drutvenog konsenzusa za politikim i ekonomskim promenama, istakla kao jedan od spoljnopolitikih prioriteta potrebu povratka ili obnavljanja lanstva u meunarodnim organizacijama, to je u velikoj meri do sada i uinjeno. Srbija e svoju spoljnopolitiku dimenziju posebno unaprediti u nainu zastupanja odnosa sa drugim meunarodnim organizacijama. Ekonomska integracija Srbije nije napredovala samo kroz procese trgovinske liberalizacije, ve i kroz poveanje priliva iz EU, putem razliitih oblika ulaganja kroz brownfield i greenfield investicije, privatizaciju i akvizicije. Stoga je od posebnog znaaja ukljuivanje Srbije u multilateralne monetarne i trgovinske sisteme (Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i dr.). U tom smislu, jedan od znaajnijih prioriteta nae spoljne ekonomske politike i diplomatije jeste pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uzimajui u obzir globalni znaaj ove organizacije i njenu institucionalnu povezanost sa MMF-om i Svetskom bankom u kreiranju makroekonomskog okruenja. Ove aktivnosti Srbiju bi vodile zaokruivanju ekonomskog i finansijskog ambijenta neophodnog za ubrzano sprovoenje reformi i razvoj.
Zakljuak
Institucije sistema i regulativa u privredama u tranziciji imaju veliki znaaj za proces dostizanja razvijenih trinih privreda. Predstavnitva privredne komore u inostranstvu i meukomorska saradnja predstavljaju vani kariku u razvijanju privredne saradnje izmeu domaih i inostranih preduzea u ostvarivanju zadataka ekonomske diplomatije. Stoga su se privredne komore oduvek, u okviru svojih nadlenosti, trudile da na najbolji mogui nain promoviu izglede domae privrede u inostranstvu, jer esto su velike i uspene kompanije ambasadori pozitivnog imida ekonomije u svetu.11 Samim tim to su razvijenije privreda, drava i njene institucije, znaajnija je i uloga ekonomske diplomatije u njima, i obrnuto.
10 Da li su potrebne ekonomske diplomate?, prilog RTS-A, 23. maj 2009, dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/63241/.
11 O ovome takoe videti: Henri Kisinder, Diplomatija, knjiga I i II, Verzal Press, Beograd,
1999.
89
Najvei preduzetnik sveta kako se i sam naziva Bil Gejts je izjavio: Voenje biznisa ne moe se zamisliti bez uea vlade i njenog podsticaja od drutvene koristi.12 Posledino, jedino kroz tesnu saradnju privrede i drave moemo ostvariti cilj opteg ekonomskog dobra. Diplomatsko-konzularna predstavnitva predstavljaju dravu, a komore privredu jedne zemlje. Stoga inicijativa za imenovanje ekonomskih savetnika pri diplomatsko-konzularnim predstavnitvima jeste dobra, ali nije dovoljna, jer bi predstavljala multiplikaciju dravnog delovanja u cilju ostvarivanja ekonomskih interesa, to nije mogue bez sudelovanja privrede. Autor smatra da je potrebno da se ekonomski savetnici regrutuju iz redova komorskog sistema, kako bi se kroz saradnju sa privrednim komorama i njihovim predstavnitvima u inostranstvu sinergino radilo na kreiranju povoljnog privrednog ambijenta.
Bibliografija
1. Chamber CEO Survey: First Quarter 2009,World Chambers Federation and International Chamber of Commerce, Paris 2009 2. Delevi, Milica, Globalizacija kao savremeni meunarodni proces, Beograd, 2006. 3. Kelly, Dominic, The Business of Diplomacy: The International Chamber of Commerce meets the United Nations, Centre for the Study of Globalization and Regionalisation, Working Paper No. 74, Warwick, May 2001. 4. Kisinder, Henri, Diplomatija, knjiga I i II, Verzal Press, Beograd, 1999. 5. Pajevi, Milan (ur.), Ekonomsko-privredni vodi kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, ISAC Fond, Beograd, 2008. 6. Stefanovi, Jelica, Istorijska evolucija ekonomske diplomatije do savremenih diplomatskih metoda i struktura, Beograd, 2007. 7. Strange, Susan, States, firms and diplomacy, International Affairs, Vol 68, No 1, January 1992, pp. 68. 8. Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije, Sektor za strana ulaganja, Beograd, mart 2006.
90
Romi i mediji
Mirjana Dolovac
Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad ABSTRACT
The paper treats the position of the Roma focusing on its media dimension. The transformation of the system in the post-communist period has reduced job opportunities in the social sector, while economic activities based on market rules have created competitive conditions that have made predominantly uneducated and unskilled Roma population face with even smaller job opportunities throughout Eastern Europe. By a larger part, the Roma population is presented to the public in Serbia through the eyes of non-Roma media, using numerous stereotypes. At the same time, Roma media neither pursue educational function nor do they foster a cultural dialogue in the interaction with the majority population. Local Roma radios practically operate in isolated zones, but in the opinion of the Roma elite such kinds of media are the most suitable. Electronic Roma media should be better linked with each other and more co-operative, too. They should make and exchange broadcasting programmes more often among them. At the same time, they should offer to national and local, nonRoma broadcasters their news and information programmes and make independent broadcasting production in Roma language. Kljune rei: Romi, informisanje, mediji, prava manjina, televizija, radio
Uvod
Romi su narod indijskog porekla. Razlozi njihovog nomadskog ivota bili su proterivanje, proganjanje, ratovi i potraga za boljim ivotnim uslovima. Ukupan broj romske populacije u svetu veoma je teko sa sigurnou utvrditi. Procene kazuju da u razliitim delovima sveta ivi izmeu 5 i 10 miliona Roma. Najvea naseljenost Roma zabeleena je u Jugoistonoj Evropi, Centralnoj Evropi, Americi, i Rusiji i ostalim zemljama naslednicama nekadanjeg SSSR-a. Manji broj Roma rasut je po Zapadnoj Evropi, Srednjem istoku i Severnoj Africi. Meunarodni romski kongres (RIC) odrao je svoju prvu konferenciju u Londonu 1971. godine. Rezolucija Ujedinjenih nacija koju je Potkomisija za
UDK: 316.774-054.57 Biblid 0543-3657, 59 (2009) God. LX, br. 1134, str. 91104 Pregledni rad Maj 2009.
91
zatitu od diskriminacije manjina prihvatila 1977. bila je prva koja je Rome pomenula kao manjinu. Od tada su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OEBS i EU prihvatili nekoliko rezolucija i preporuka koje se posebno odnose na Rome. Godine 1991. odobrena je Rezolucija br. 65 za zatitu Roma, a 1992. Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina priznala je romski jezik kao neteritorijalni jezik. U Srbiji, Romi status nacionalne manjine imaju tek od 2002. godine. U ovom radu emo se, nakon prikazivanja optih podataka o naseljima i jeziku Roma i optim problemima, osvrnuti na poloaj Roma u Evropi danas. Sredini deo teksta bavi se pitanjem razlike izmeu medija manjina i manjina u medijima, i nudi analiza delovanja romskih medija u Srbiji, kao i predstavljanja Roma u mejnstrim medijima. Analiza se oslanja prvenstveno na podatke iz istraivanja koja su obavile nevladine organizacije, domai strunjaci, i meunarodne organizacije i agencije koje deluju u Srbiji.
Naselja, jezik i opti problemi Roma

Romi se sredinom jedanaestog veka javljaju u srednjovekovnim vizantijskim zemljama. Izmeu 1289. i 1309. pominju se u balkanskim zemljama. Vea romska grupa stigla je u makedonske i srpske zemlje u vreme vladavine srpskog kralja Stefana Deanskog. Iz tog perioda potie podatak da je 1323. godine jedna artistiko-akrobatska romska grupa posetila ove predele. Posle Kosovske bitke Romi su masovno stizali u Srbiju i ostale junoslovenske zemlje. Najvie je bilo zanatlija metalopreraivake struke, ali i pevaa, sviraa i drugih muzikanata. Posle Prvog svetskog rata kao Romi se izjasnio mali broj stanovnika Jugoslavije. Po zvaninim podacima tada je bilo 34.919 Roma, mada istraivai procenjuju da ih je bilo mnogo vie. Tako se procenjuje da je pred Drugi svetski rat u Jugoslaviji bilo 250.000 Roma. Razlog je bio to je meu Romima bilo simbioze, asimilacije i pretakanja u sve druge narode, o emu postoje mnogobrojni podaci. Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina osnovana su prva romska udruenja u zemlji. Ovo se odrazilo na rezultate popisa, te ih je od popisa 1971. na svakom sledeem bilo sve vie. Na poslednjem popisu 2002. godine utvreno je da u uoj Srbiji ima 108.193, a u Vojvodini 29.057 Roma dok prema miljenju romskih lidera u Srbiji danas ivi izmeu 650 i 800 hiljada Roma. Danas u Evropi ne postoji nijedan centar koji bi sakupljao, obraivao i poredio podatke o stanovanju Roma, kao i izvodio zakljuke i pouke iz njih. Kako stvarni broj Roma i njihovih porodica, tako i materija stanovanja, ostaju zamagljeni. Romsko stanovnitvo u Srbiji ivi u tekim stambenim i naseljskim uslovima. Tipologiju romskih naselja odreuje nekoliko osobenosti. Kako objanjavaju strunjaci, vanu osobenost predstavljaju morfoloke karakteristike naselja. U ovaj sklop ulaze oblik uline mree, oblik i izgled blokova koje one formiraju, oblik i veliina parcela, vrsta kua i sl. Pitanje morfologije je kljuni faktor u definisanju mera za tretman nekog naselja u donoenju odluke da li e naselje biti porueno, unapreeno ili rekonstrui-
92
1 Zlata Vuksanovi-Macura i Vladimir Macura, Stanovanje i naselje Roma u Jugoistinoj Evro-
pi: prikaz stanja i napretka u Srbiji, Drutvo za unapreenje romskih naselja, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007, str. 36. 2 Svenka Savi, O jeziku Roma, u: Milo Macura (prir.), Cigani/Romi u prolosti i danas, Zbornik radova sa naunog skupa, Komisija za prouavanje ivota i obiaja Roma, SANU, Beograd, 1996, str. 25.
sano. Poloaj romskih naselja u gradu jedan je od elemenata koji ne govori samo o istoriji ili socijalnim odnosima u drutvu, ve je to jedan od bitnih faktora koji govori o mogunostima za unapreenje naselja.1 Glavna orijentacija u procesu unapreivanja romskih naselja trebalo bi da bude poboljanje onih naselja koja u budunosti mogu da postoje kao koheretne zajednice. Legalizacija romskih naselja i reavanje imovinskih pitanja prvenstveno je politiki proces. Ovaj proces moe se sprovesti uz dobru volju i primenu inovativnih reenja. Neka od naselja morae da budu poruena, budui da se u njima uslovi ne mogu poboljati, ali bi ovakvom reenju trebalo pribegavati jedino ako ne postoji nijedno drugo. Romi bi trebalo, i morali bi da budu ukljueni u izradu stambenih i naseljskih projekata od samog poetka rada na njima. Sadanja urbanistika praksa i regulativa ne odgovaraju izazovima konsolidacije romskih naselja, i zato bi trebalo da budu promenjeni i prilagoeni. Inkluzivni urbanizam zasnovan na meunarodnim dokumentima predstavlja novi profesionalni izazov koji bi trebalo da odgovori na potrebe Roma u oblasti stanovanja i naselja. Jezik Roma, romani hib, mnogo je blii staroindijskom, odnosno sanskritu, nego dananjem hindu jeziku. Meutim, milioni Roma rasuti po svetu nemaju jedinstveni standardni jezik, jer je nemogue uspostaviti i odrati jedinstven jezik bez drave, odnosno bez njenog kulturnog aparata u koji spadaju obrazovanje od osnovne kole do univerziteta, masovni mediji i kulturne institucije. Mediji koji bi bili u funkciji svih Roma kao pripadnika globalizovane manjine nemogui su iz lingvistikih razloga, jer ovu etniku grupu odlikuje heterofinija. Naime, o jeziku Roma postoje podeljena miljenja. Ibrahim Osmani smatra da Romi imaju jedan jezik, koji je trpeo uticaje jezika raznih sredina od kojih je primio odreene elemente u fonetici, morfologiji i sintaksi. Zbog toga i dolazi do razlike u govorima raznih grupa Roma. Romski jezik danas mnogi dele na dijalekte koji to u stvari nisu, jer su to nazivi prema zanimanjima: Erlije, Arabadije, Dambazi, Lejai, Koritari i dr. Svenka Savi navodi dve osnovne tendencije u pogledu standardizacije romskog jezika. Jedna izgrauje osnovne principe standardizacije romskog jezika na integracionalnom nivou, kako bi se povezali razliiti dijalekti Roma, ime bi standardizacija jezika po sebi postala integracioni faktor meu rasutim romskim grupama u svetu. Drugi proces standardizacije tee u pojedinim zemljama u kojima Romi ive.2 Pokuaji standardizacije romskog jezika u naoj zemlji, na kojoj je 1995. godine radio Trifun Dimi, ukazuje na tri osnovne tekoe: izrada ortografije, renika i osnovnih udbenika i prirunika za poetno obrazovanje dece, i obrazovanje nastavnika Roma za razrednu nastavu na maternjem romskom jeziku. Istraivaki rezultati o obrazovanju romske dece u okviru po-
93
stojeeg obrazovnog sistema u Srbiji ukazuju na to da takav sistem ne odgovara potrebama romske zajednice, ve doprinosi veoj deprivaciji romske dece i u koli i u drutvu. Siromatvo je dominantan faktor svakodnevnog ivota Roma, i ono se generalno definie kao viestruka uskraenost mogunosti zadovoljavanja potreba u kljunim sferama ivota u poreenju sa prosenim mogunostima koje postoje u jednoj zajednici. To nije samo nedostatak materijalnih sredstava ve i nedostatak obrazovanja ili prihvatljivog zaposlenja, loi stambeni uslovi i zdravstveni problemi. Siromatvo jeste viestruki nedostatak u kljunim sferama ivota (ishrana, zapoljavanje, obrazovanje, zdravlje, stanovanje, drutveni napredak, itd.) koji je ispod prosenih mogunosti jedne zajednice. Ovo je relativistiki pristup koji siromatvo vidi u kontekstu odreenog socioekonomskog miljea. Romsko siromatvo dodatno je optereeno stigmatizacijom, predrasudama i iskljuivanjem onih koji su drugaiji od veinske populacije. Znaajan deo romske populacije koji je uhvaen u krug siromatva, bez mogunosti da se iz njega izvue sopstvenim snagama nikada nije bio prihvaen od strane dominantnog stanovnitva, to predstavlja oteavajue elemente koji utuu na romsko stanovnitvo. Tokom devedesetih godina Soro fondacija Jugoslavija (kasnije Fond za otvoreno drutvo) bila je glavni podravalac mnogobrojnih projekata usmerenih na poboljanje poloaja romske populacije. Podrka nije bila samo moralna ve i materijalna. Ovoj aktivnosti kasnije su se pridruile i druge brojne inostrane i meunarodne organizacije i razvojne agencije. U drugoj polovini devedesetih i poetkom dvehiljaditih stvoreno je mnotvo romskih organizacija koje su na terenu sprovodile programe edukacije i bavile se humanitarnim radom, a delom i programima iz ekonomske sfere. Ovaj rad ojaao je romsku zajednicu i pomogao joj da se uzdigne iznad nekadanjih romskih organizacija iz vremena socijalizma u nove i moderne NVO, kao i da se prilagodi novim okolnostima tranzicije. Oformljen je Nacionalni savet romske nacionalne manjine kao telo koje operativno deluje na podruju itave zemlje i u svim oblastima ivota. U periodu od 2002. do 2004. odvijao se rad na pripremi Nacrta Strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima. Na osnovu toga izraeni su akcioni planovi za obrazovanje, zapoljavanje, zdravlje i stanovanje, iji je nosilac bilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Uporedo s tim, u mnogim drugim resorima razvijale su se i pojedinane i sloene strategije i akcioni planovi koji su se ticali, pored ostalog, i Roma. Sve je ovo poetkom 2005. godine dovelo do uea Srbije u meunarodnom projektu Dekada za ukljuivanje Roma 20052015.
Poloaj Roma u Evropi

Romi se mogu smatrati prvim evropskim narodom koji je uklonio evropske granice mnogo pre postojanja bilo kakvih meunarodnih ugovora ili konvencija. Putovali su irom Evrope obogaujui svoju kulturu kulturom zemalja u kojima su boravili, i istovremeno obogaujui evropsko kulturno naslee.
94
3 Dosta diskriminacije Roma, Danas, Beograd, 1. mart 2007.
Savet Evrope je, uz finansijsku podrku Evropske komisije, svojevremeno pokrenuo kampanju pod nazivom Dosta!, iji je cilj bio da pobolja stanje Roma u drutvu, razbije predrasude i stereotipe, pobolja njihovu politiku edukaciju i podigne svest Roma o njihovim osnovnim pravima ali i svest drugih graana o tome da je ta nacija ista kao i svaka druga. Kampanja se sprovodi i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Ona ukljuuje izlobe, predavanja, televizijske spotove, audio-materijal, kao i razna vizuelna pomagala i slogane za podizanja svesti o Romima. Koordinator kampanje iz Odeljenja za Rome i nomade pri Savetu Evrope Ivana DAlesandro objasnila je da je za naziv kampanje izabrana re Dosta! zato to ima isto znaenje u itavom regionu. Ona je istakla da su Romi najdiskriminisanija grupa u Evropi.3 U ovom poduhvatu Savet Evrope, kao uvar ljudskih prava, podran je od strane Evropske komisije; obe institucije bore se za promenu stavova da podsete da Romi imaju ista prava kao i bilo koji drugi Evropljani. Sama kampanja predstavlja svojevrstan paradoks, jer u Evropi na poetku 21. veka ne bi ni trebalo da postoji potreba za borbom za prepoznavanje graanskih prava manjinskih grupa. Savet Evrope se bori da preokrene predrasude i Evropljanima postavi izazov, na taj nain to e se osloboditi predrasuda i bolje upoznati Rome. Medijska kampanja Dosta! sadri medijski paket koji je dizajniran za novinare sa namerom da vie saznaju o Romima, ali takoe i da dou u kontakt sa njima kroz kompletiranu listu romskih i neromskih nevladinih oranizacija u njihovoj zemlji. Medijski paket takoe sadri i audio-vizuelne materijale koje novinari besplatno mogu koristiti u svom izvetavanju o Romima. Dokumenti ukljueni u ovaj paket ne mogu se smatrati sveobuhvatnom slikom veoma sloene romske kulture i identiteta, ve samo naporima u poetnom doprinosu, kroz medije, za borbu protiv predrasuda i stereotipa u odnosu na Rome. Kroz otvoreno takmienje, kole i akedemije umetnosti, umetnici i agencije zemalja uesnica pozvani su da izrade kratki video zapis koji promovie osnovne poruke kampanje. Pobedniki video zapisi bie besplatno emitovani na televizijskim stanicama uesnicama, i korieni od strane Vea Evrope i njegovih partnera. Istovremeno, Program UN-a za razvoj (UNDP) pozvao je zemlje na istoku Evrope da pomognu Romima da se izvuku iz drutvene izoptenosti. Romska manjina u istonoj Evropi po nekima broji i do 10 miliona, i u dananje vreme meu njima je veoma malo nomada, ali oni tvrde da im se poloaj od 1990. pogorao, to potvruje i statistika UN-a. Svaki esti Rom konstantno gladuje, svaki trei je bez stalnog zaposlenja, otprilike isto toliko je u proseku uspelo da zavri osnovnu kolu, a svaki peti Rom ne alje svoju decu u kolu zato to nemaju pristojnu odeu. Ovo su podaci iz studije UNDP-a, koja se zasniva na iskazima oko 5.000 anketiranih Roma iz pet zemalja. Prema reima direktora UNDP-a za Evropu, donatorske grupe obezbeuju pomo, ali nevladine organizacije nisu uspele da se udrue i da
95
pripreme projekte koji bi romskim zajednicama pomogli da prestanu da primaju milostinju, da se izvuku iz sitnog kriminala i da se trajno plasiraju na trite rada. Ukoliko se ne preduzmu mere za integrisanje Roma u drutvo, EU e se suoiti sa ogromnim brojem nezaposlenih pripadnika ove manjine i sa porastom napetosti zbog njihove izoptenosti iz drutva, dodaje se u izvetaju UN-a, koji su prenele agencije.4 Evropski parlament je prva evropska institucija koja je ozbiljno shvatila teinu poloaja romskih grupacija u zemljama EU, posebno u novim lanicama sa istoka Evrope. Parlamentarci su skrenuli panju na jedini dosad sainjeni izvetaj Evropske komisije o poloaju Roma u proirenoj EU, iz 2004. godine, u kojem se ukazuje na krajnje neprihvatljivu ravan odbojnosti i krenja ljudskih prava protiv Roma, Cigana i Putnika u Evropi. Taj izvetaj je, u sutini, zasnovan na podacima i nalazima samih lanica EU na istoku Evrope.5 Evropski parlament je, u obrazloenju rezolucije o Stanju Roma u EU, podvukao da su Romi najvea etnika manjina u zemljama EU od ukupno deset miliona ljudi, a da ive u veini drava EU u uslovima krajnje bede i socijalnog iskljuenja, gurnuti na rub drutava u kojima su nastanjeni, bez pristupa obrazovanju, zapoljavanju i zdravstvenoj zatiti. Evropski parlamentarci konstatovali su da praktino ne postoji uee Roma u javnom ivotu i donoenju odluka koje se njih neposredno tiu, dok se priznavanje romske kulture odvija usporeno. Ocenili su da se teina nacistikih zloina u istrebljenju romskog ivlja mora javno priznati Zatim su osudili svaku vrstu diskriminacije prema Romima i zatraili da se u EU i zemljama kandidatima za ulazak u lanstvo Unije, Romi priznaju kao evropska i lingvistika manjina. Poslanici Parlamenta Evropske unije zatraili su od Evropske komisije da izdejstvuje kod vlada lanica preduzimanje mera koje e poboljati ekonomsku, socijalnu i politiku integraciju romskog ivlja, a posebno ena. Do sada je izgleda bilo malo konkretnih mera Evropske komisije i drugih tela EU na evropskoj ravni, kada su u pitanju nastojanja da se sprei diskriminacija i pobolja poloaj romske populacije. Akcije su uglavnom vodile nevladine organizacije ili vlasti zemalja u kojima romske etnike manjine ive. U pokuajima da se u sektoru komesara nadlenog za ljudska i manjinska prava u Evropskoj komisiji sazna da li su na osnovu izvetaja Komisije preduzimani neki koraci, rezultiti su bili veoma turi. Pitanje romskih zajednica na nivou cele Evropske unije stavlja se u kontekst zatite ljudskih i manjinskih prava, zajedno sa ostalim etnikim grupama u zemljama EU. Ipak, negde ima i drugaijih primera, kao u Andaluziji tako i u celoj paniji. Romi su tamo ostali privreni svojoj kulturi i jeziku, i drevnom identitetu. Velikim delom ukljueni su u pansko drutvo. ive u stalnim naseljima, i uglavnom su ulini prodavci. Rauna se da oko 80 odsto panskih Roma pripada kategoriji takozvanih nevidljivih Roma, to znai, kako su to
4 The Roma in Central and Eastern Europe: Avoiding the Dependency Trap, UNDP, Bratislava,
2002.
5 The Situation of Roma in an Enlarged European Union, European Commission, Brussels, 2004.
96
sami za sebe rekli u istraivanju koje je objavila panska tampa, da su graani kao i svi drugi koji se bore za svakodnevni ivot, krov nad glavom, posao, porodicu. Gitanos, kako panci zovu Rome, u paniju su doli u 15. veku. Sada ih ima 650 hiljada, a jedan posto njih ima fakultetsku diplomu. Od tih romskih akademskih gradana 80 odsto su ene. Kada se govori o integraciji Roma, dobro bi bilo da se ima u vidu da uspeh integracije zavisi od toga da li se ona primenjuje na svim nivoima, a ne samo meu nevladinim organizacijama, jer dravom upravljaju politiari a ne nevladin sektor. U tom pogledu dobar primer predstavlja Maarska. U ovoj lanici EU politike partije se utrkuju koja e od njih u svoje liste ukljuiti to vie kvalitetnih Roma. Evropski parlament ima dve pripadnice Romske manjine iz Maarske, iz razliitih politikih partija. Ove se partije takmie ne samo da zadobiju to vie pristalica i lanova, nego i u pogledu ideja koja e od njih ponuditi bolje inicijative da se problemi Roma uspenije reavaju. U Evropi ive milioni Roma, i kao grupa Romi poseduju veoma znaajnu koliinu potencijalne moi. Dok sa jedne strane postoji mnogo antiromskih oseanja, istovremeno rastu i simpatije za Rome i razumevanje za njihove tekoe, i sve vei broj ljudi koji nisu Romi podrava ideju o jaanju romskog pokreta.
Razlika izmeu medija manjina i manjina u medijima

Manjina se socioloki odreuje kao drutvena grupa koju karekterie nedostatak moi u odnosu na veinu. Tu spadaju stari, siromani, kao i jezike i religijske, a naroito etnike manjine. Odnos veine prema manjini uvek je odnos moi: veina koja dominira je jedna, dok se naspram nje nalazi vie manjina. Povezanost brojnosti i drutvene moi veoma je uoljiva kada se porede razliite etnike manjine meusobno, i u odnosu na veinu. Pored isto socioloke dimenzije moi, za konstituisanje manjina neophodne su i zajednike vrednosti, verovanja i samoopaanja, odnosno grupni identitet. Ako toga nema, ne moe biti ni rei o manjinskoj svesti, ve pre difuznom oseanju razliitosti koja se obino definie kao uskraenost u odnosu na veinu. Da bi se mogla razumeti uloga manjina kao agenasa informaciono-komunikacionog sistema, potrebno je uoiti razliku izmeu prisustva manjina u medijima i medija manjina. Kako obrazlau Miroljub Radojkovii i Branimir Stojkovi, prvo se odnosi na prisustvo manjina i njihovu drutvenu (ne)vidljivost u veinskim medijima, to ukljuuje i stereotipe i predrasude o manjinama koji se ponekad oblikuju kao govor mrnje. U drugom sluaju, re je o medijima samih manjina onima koji su, pre svega, u funkciji komunikacije unutar manjinske zajednice. Razlika izmeu ta dva tipa medija nije uvek odsena, i u stvarnosti ima dosta prelaznih sluajeva, kao to su na primer manjinske multikulturalne redakcije unutar nacionalnih RTV sistema. Ona je, meutim, vana makar i samo kao idealno-tipska konstrukcija, jer olakava razumevanje razliitih uloga medija u izgradnji i odravanju kulturnog identiteta manjina, usmeravanju njihovog drutve-
97
nog i politikog aktivizma i definisanju njihovog odnosa prema veini i drugim manjinama.6 Istorijski gledano, sve do Francuske buroaske revolucije 1789. godine, manjine su shvatane pre svega u kategorijama religijske pripadnosti. Tek je princip nacionalne suvernosti vodio konceptu nacionalne drave i otvorio mogunost nacionalnim odnosno etnikim kategorijama. Etnonacionalni princip pripadanja od tada postaje dominantan, i to ne samo u evropskim drutvima, koja su se prva konstituisala kao nacije, ve i svugde u svetu. Etnika manjina se u teritorijalno-politikom kljuu moe definisati kao socijetalna celina, odnosno zajednica unutar jedne drave, prostorno situirana na jedan od tri sledea naina: u pograninom prostoru drave; u unutranjosti dravnog prostora; i disperzovana na itavoj teritoriji drave ili samo u nekim njenim delovima.7 Treba razlikovati etnike manjine koje imaju dravu maticu, i one se obino oznaavaju kao nacionalne manjine, i etnike manjine bez nacionalne drave. Prve su alohtone, a druge su autohtone manjine. Povoljniji je poloaj alohtonih manjina, jer se nalaze u blizini granice matine nacionalne drave i uivaju prednosti i solidarnost svojih sunarodnika sa druge strane granice; ali mogu i da trpe zbog loih meudravnih odnosa, iji uzrok moe biti upravo postojanje manjina. Trea grupa manjina koja se naziva globalizovana manjina, kao to su Romi, ivi u vie drava i ak na vie kontinenata, disperzovana je, tj. ne postoji teritorija na kojoj ini veinu, a veza sa pretpostavljenom maticom Indijom vie je simbolika. Na primeru Roma moe se videti kako se etnika grupa koja nema svoju nacionalnu dravu susree sa problemima koji direktno utiu na njen poloaj unutar globalnog drutva, a zatim i njeno predstavljanje u medijima. Kada je re o manjinama u medijima, Miroljub Radojkovi i Branimir Stojkovi naglaavaju da mediji koji se obraaju manjinama nastoje da pridobiju te ciljne grupe i tako to ele da ih predstave auditorijumu u celini. Meutim, u tom predstavljanju veinski mediji uglavnom pribegavaju pojednostavljenim mentalnim konstrukcijama, odnosno stereotipima i predrasudama. Neki istraivai koriste predstavu kaveza (CAGE = Class, Age, Gender, Etnicity) da ukau na osnovne elemente iz kojih se konstruie identitet manjinskih grupa. Predstavljanje manjina u medijima trostruko je posredovano. Prvo posredovanje je u polju medijske produkcije, drugo u polju recepcije, a tree u polju referencije, odnosno egzistencijalne situacije manjina. Ta egzistencijalna situacija manjina prelama se najpre kroz stereotipe aktera u polju medijske produkcije (novinari, urednici, pisci scenarija, reiseri, itd.), a zatim i kroz stereotipe auditorijuma. Situaciju ini jo sloenijom to to deo
6 Radojkovi Miroljub i Stojkovi Branimir, Informaciono-komunikacioni sistemi, CLIO, Beo-
grad, 2004, str. 154.

7 Ibidem.
98
Romski mediji u Srbiji

Pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano je kao jedno od osnovnih prava manjina. U Srbiji se javno informisanje, pored srpskog jezika, ostvaruje i na maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom, romskom, hrvatskom, ukrajinskom, ekom, nemakom, makedonskom, bugarskom, albanskom, vlakom i bunjavakom jeziku. Kvalitet meuetnikih odnosa, stepen integrisanosti manjina u drutvo, odnosno stepen kohezije drutva, bezbednost i konano stabilizacija procesa demokratizacije drutva, umnogome zavisi od toga kako su ureena manjinska prava, pa prema tome i pravo na informisanje na jezicima manjina; i naroito na koji nain se normativni okvir ostvaruje u praksi. Oblast javnog informisanja upravo ulazi u zavrnu fazu transformacije u toku je svojin8 Ibidem, str. 151.
opteg auditorijuma ine pripadnici manjine. Za nju je takvo medijsko predstavljanje jednako ogledanju u krivom ogledalu onom u kojem manjina vidi sebe oima drugih.8 U ovom sluaju polazi se od dobronamernog ali pogrenog uverenja da e u medijima zaposleni pripadnici manjinske grupe svojim prisustvom garantovati autentino predstavljanje imagea i autentinih interesa svoje grupe. U stvarnosti, pripadnici bilo koje manjinske grupe meusobno se razlikuju koliko i pripadnici veine. Stereotipi ine da oni drugima izgledaju sliniji po (stvarnom i oekivanom) ponaanju, nego to to u stvanosti jesu. Mediji manjina su oblik komuniciranja unutar samih manjina, ali isto tako i sredstvo komuniciranja izmeu manjine i veine; takoe, ovi mediji predstavljaju i kanal komunikacije izmeu manjine i matine drave. U nekim zemljama ovi mediji su legalan oblik ostvarivanja manjinskih prava i uivaju dravnu podrku, a u drugima su kao i same manjine marginalizovani ili ak i zabranjeni, pa deluju ilegalno ili iz inostranstva. Problem manjinskih medija je njihov odnos prema globalnom drutvu, odnosno veini ma kako ona bila definisana. Prevelika orijentacija na nezavisnost dovodi u pitanje integritet globalnog drutva, dok premalo distance u odnosu na veinsko drutvo moe da vodi u asimilacuju i nestajanju manjina. Sve medijske organizacije deo su ireg informaciono-komunikacionog sistema u ijim okvirima deluju, i u tom pogledu mediji manjina nisu izuzetak. U ovom sluaju od bitnog znaaja je uloga drave, od ije manjinske politike i njenog organizovanja u okvirima medijske politike zavisi da li e mediji manjina biti podsticani, ignorisani ili suzbijani. Televizija je medijum koji manjine ini vidljivim na nain koji je istovremeno i prestian i efektan. Telvizija kao medijum je skupa, pa je neposredno u obliku vlastite televizijske stanice dostupna samo manjem broju manjinskih zajednica. Uz to ide i injenica da televiziju najee kontrolie drava, i to mnogo vie nego tampu i radio.
99
100
ska transformacija medija i preostala (pre)raspodela frekvencija na regionalnom i lokalnom nivou. Sve ove promene proizvode posledice i za medije koji se bave informisanjem na jezicima manjina, i u konanoj instanci utiu na ostvarivanje prava na informisanje na maternjem jeziku. Sa stanovita manjina, najpovoljnija mogunost je postojanje posebnih manjinskih medija u kombinaciji sa postojanjem redakcija za razliite jezike manjina, koji proizvode i emituju/objavljuju medijske sadraje na svom maternjem jeziku preko javnog medijskog servisa, a kojima je povereno javno ovlaenje da obavljaju javno informisanje. Najnepovoljnija mogunost jeste da se pripadnici manjina ne mogu informisati na svom jeziku, ni preko posebnih manjinskih medija, ni preko javnog servisa niti na bilo koji drugi nain. Drava, u ovom sluaju Srbija, duna je da obezbedi prikladan pravni okvir i uslove za ostvarivanje informisanja na jezicima manjina; a zatim i da uspostavi efikasan nadzor nad sprovoenjem zakona i utvrenih politika kako bi se obezbedilo puno ostvarivanje prava na informisanje na manjinskim jezicima. Pravo na informisanje na jezicima manjina moe se ostvarivati na dva naina ili osnivanjem posebnih medija, ili emitovanjem odnosno objavljivanjem posebnih sadraja na jeziku manjine unutar postojeih medija. Fond za otvoreno drutvo je 2007. godine izvrio analizu naina ostvarenja prava na informisanje na jezicima manjina. Sprovedeno je empirijsko istraivanje o rairenosti, karakteristikama i razvojnim potencijalima medija koji se bave informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Romska manjina formalnopravno spada u red takozvanih novih manjina, koje sve doskora nisu imale vlastite medije. Sa druge strane, poto izvestan broj romskih medija emituje program na srpskom jeziku, teko je bilo identifikovati ove medije. Naroito je bilo problema u unutranjosti Srbije. Identifikovano je nekoliko tampanih i elektronskih medija. Prema nalazima Jadranke Jelini, dvonedeljnik na romskom jeziku Them, kojem je osniva bio Nacionalni savet Roma, pojavio se tokom prve godine izlaenja 2004, 25 puta na 24 strane po broju. Tira je bio 3.000 po broju, a remitenda 89%. List kupuje otprilike svaka dvadeset peta romska porodica u Vojvodini, ili svaka stota romska porodica u Srbiji. U ustanovi je zaposleno pet radnika, od kojih dvoje ima visoku strunu spremu, a troje srednju. Subvencija iz budeta AP Vojvodine iznosila je 96,93%, a od prodaje lista ostvareno je 3,07%. U strukturi rashoda zarade zaposlenih inile su 23,20 %. Privatni mesenik Romano lil izlazi u Beogradu u tirau od 5.000 primeraka i, poput Thema, ima ambiciju da informie romsku populaciju u celoj zemlji. Radio-program na romskom jeziku u trajanju od sat vremena proizvodi urednivo na romskom jeziku Radio Novog Sada. Radio-program na romskom jeziku postoji na Radio Beogradu. Radio Sombor dnevno ima jedan i po sat programa na romskom jeziku, Radio Odaci nedeljno dva sata, a po jedan sat na romskom jeziku imaju sledee radio-stanice u Vojvodini: Radio Bela Crkva, Radio Kikinda, Radio Novi Beej i Radio Srbobran. U centralnoj Srbiji romski radio je Khrlo e Romengo iz Beograda, a programe na romskom jeziku imaju Radio Niava i Radio Romsko srce iz Pirota.
Predstave Roma u medijima

Prema nalazima Radojkovia, kulturne elite nacionalnih i etnikih manjina nisu zadovoljne nainom na koji Javni servis RTV servis Srbije slui komunikacionim potrebama njihovih zajednica. O tome negativni stav ima 65,8% ispitanika, 28,1% je delimino zadovoljno, a svega 4,5% je potpuno zadovoljno.10 Kada su u pitanju Romi, njihovi lokalni radiodifuzni mediji praktino rade u izolovanim zonama. Meutim, interesantno je da su po miljenu romske elite ba takvi mediji najpoeljniji, jer daju prednost lokalnim medijima u odnosu na regionalne i nacionalne. Mogunost da se obezbedi najmanje jedna novina na jeziku odreene etnike manjine, u sluaju Roma, zbog nepismenosti, ne predstavlja realni zahtev. Stoga se, u celini gledano, moe zakljuiti da preporuke Povelje o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope u Srbiji nisu u celini ostvarene.11 Mediji ponekad nesvesno, ali esto i svesno, ire anti-romska oseanja. U sluaju poinjenog kriminalnog dela pominjanje etnike pripadnosti nema nikakav pozitivan uinak. Mediji generalno ne obraaju panju na prie u kojima su Romi rtve, kao to je i sluaj sa rasistikim ispadima i govorima mrnje spram Roma izreenim od strane politiara, a to su dela u ijoj bi osudi mediji mogli da odigraju znaajnu ulogu. Romi su za medije atraktivna tema uglavnom ako se mogu prikazivati kroz ve postojee stereotipe. Romi se predstavljaju kroz iskrivljenu sliku i najee uz negativne konotacije. Mediji stvaraju pojednostavljene reprezentacije u koje je lako poverovati. Negativna slika o Romima predstavlja suen repertoar izdvojenih osobina koje se pooptavaju i uvruju u stalnom ponavljanju smisla ve postojeeg stereotipa. Stalna i standardna predstava dobrih i loih aktera, nas i drugih omoguuje negovanje nejednakosti i diskriminativne prakse. Prema definiciji Cambridge renika, stereotipi su rigidne ideje koje ljudi imaju o nekome ili neemu, posebno ako su neistinite, a predrasude su nepravedna i iracionalna miljenja ili oseanja, posebno kada su formirana bez dovoljno promiljanja ili znanja. Drugim reima, stereotipi su apriori formirane ideje i kliei, dok su predrasude iracionalna uverenja straha i averzije. Oni mogu biti shvaeni kao filteri koji nas na neki nain tite od preplavljenosti informacijama i omoguavaju nam da donosimo sud o ljudima koje ne poznaje9 Jelini Jadranka, Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Predlozi nove politike, Beo-
grad, 2007, str. 145146.

10 Radojkovi Miroljub, Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbiji, u: Ljubomir Tadi,
Goran Bai (prir.), Drutvene nauke o Romima u Srbiji, Komisija za prouavanje ivota i obiaja Roma, SANU, Beograd, 2007, str.74. 11 Ibidem.
U Vojvodini program na romskom jeziku emituju Romska redakcija TV Novi Sad, i regionalna RTV Panevo dva puta nedeljno po pola sata. U centralnoj Srbiji program na romskom jeziku emituju Televizija Niava, Televizija Leskovac i Televizija Belle Amie iz Nia.9
101
102
mo lino, ili ih znamo samo povrno: oni ograniavaju na pogled u odnosu na stvarnost. Politiari i mediji vrlo esto koriste stereotipe. Igrati se negativnim oseanjima ili strahom predstavlja dobar recept za pobedu na izborima, ili ako elite da se dobro prodate. Ljudi uobiajeno koriste stereotipe da okarakteriu i opravdaju status quo. Jedini koji trpe od stereotipa nisu oni iji su strahovi iskorieni, ve oni koji su predstavljeni u negativnom svetlu stereotipa. Da bi se ova praksa nekako promenila, romski mediji su veoma bitni prvenstveno za promovisanje jo nezavrene standardizacije romskog jezika, ali isto tako i za predstavljanje samih Roma, onako kako oni sebe vide, a ne kroz prizmu veinske populacije. Mediji su znaajno sredstvo u podizanju svesti i promociji razliitosti i multikulturalizma ukoliko su posveeni promenama. Umesto fokusiranja na negativne vesti o Romima, teite treba staviti na pronalaenje afirmativnih pria, i dati Romima priliku da se uje njihov glas. Postoje advokati, nastavnici, politiari i doktori romske nacionalnosti, pa zato onda ne izvetavati o njima? U skladu sa takvim merama su i odredbe Krivinog zakona Srbije, na osnovu kojeg se moe izrei sankcija do tri godine zatvora onome ko javno izvrgava poruzi pripadnike etnikih zajednica koje ive na njenoj teritoriji. Uprkos tome, domai mas-mediji, ustanove i pojedinci, esto izriu negativne stavove prema Romima. Poinioci tih krivinih dela kanjavani su tek u sluajevima fizikih napada. Situacija se delimino poboljala tek posle 2005. godine, nakon koje su poele da se primenjuju afirmativne akcije u okviru Dekade ukljuivanja Roma (20052015). Kulturna i politika elita Roma u Srbiji, bar njen vei deo, svesna je injenice da je obrazovanje kljuni faktor za postizanje boljeg statusa i integraciju u drutvo. ine se veliki napori da se napiu udbenici na romskom jeziku, a u osnovnim kolama se uvode romski asistenti. Meutim, obrazovna funkcija romskih medija se ne ostvaruje. Razlozi su slab domaaj tampanih medija i knjiga, i samo deklarativno izjanjavanje radodifuznih medija da e doprineti obrazovanju romske populacije, dok je praksa sasvim drugaija. Velika prepreka da mediji ostvare obrazovnu funkciju, pored nepismenosti, je i injenica da dijalekti romskog jezika jo nisu standardizovani. Zbog toga neki romski intelektualci preporuuju da televizijske stanice, prilikom emitovanja programa na romskom jeziku, istovremeno koriste i titlove, kako bi se svi gledaoci poduavali kako da rei itaju i piu. Ova ideja morala bi svakako da se uzme ozbiljno u razmatranje. Ne postoji nijedan vid obrazovanja na daljinu, a to isto vai i za moguu upotrebu digitalnih medija u obrazovne svrhe. Zajednica Roma u Srbiji ivi bez upotrebe ove tehnologije. U drugoj polovini 2007. neke humanitarne organizacije poele su da obrazuju vie desetina romske dece za rad na raunaru. Multikulturalizam je koncept prema kojem su skrojeni radiodifuzni mediji Roma. Miroljub Radojkovi meutim naglaava da njihovi sadraji takoe ne podstiu mnogo ni kulturni dijalog u interakciji sa veinskom populacijom u Srbiji. Jednim delom, to bi se moglo razumeti kao bojazan da ne doe do asimilacije manjine. U tom smislu priznanje za multikulturalizam
Zakljuak
Marginalnost drutvenog polaaja Roma, diskriminacija i socijalna distanca prema pripadnicima ove etnike grupe, utiu na njihov vrednosni sistem i opti pogled na svet, kao i odnos prema sebi i drugima. Nepovoljni drutveni poloaj Roma i negativni stavovi dominatne veine prema njima uslovljavaju njihovo nisko samoptovanje i nepoverenje u sebe i druge, kao i oseanje line bespomonosti i nemogunosti uticaja na ishode sopstvenih postupaka i sopstvenu sudbinu. Medijsko pojavljivanje Roma jo je skrajnuto, tj. oni imaju vrlo malo uea u formiranju medijske agende, a medijski dnevni red oslikava
12 Radojkovi Miroljub, Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbii, op.cit, str. 76.
je prihvatljivo. Publika romskih RTV stanica lako se identifikuje sa njima, a oekuje se da one upoznaju javnost sa problemima manjine. Posledica je injenica da su programi romskih elektronskih medija popularni, i to gotovo sasvim ekskluzivno samo meu pripadnicima te grupe. Publiku ovih medija ine, prema istraivanjima, najee mladi, bolje obrazovani i ene. injenica da ovi mediji emituju i na jeziku veinske populacije (na srpskom), nema veliki uticaj na sastav publike. Istorija, tradicija, umetniki dometi etnike zajednice Roma, i na kraju njihovi politiki zahtevi se ne vide, zato to slabo uestvuju u javnom diskursu a potom i u kognitivnoj mapi veinske populacije.12 Poto emituju najee zabavne programe i muziku, romski elektronski mediji ne doprinose u dovoljnoj meri socijalnoj promociji i integraciji ove etnike manjine. To je razlog to bi ona, i njeni mediji, trebalo vie da se posvete konceptu interkulturalizma. Do sada ima malo zabeleenih primera da su lokalne RTV stanice ohrabrivale proimanje manjine i veine i pozivale na to. Miroljub Radojkovi obrazlae ideju Dona Kina o tome da graani mogu politiki da rezonuju i aktiviraju se u razliitim javnim sferama. On tako razlikuje mikro, mezo i makro javnu sferu. Prva se stvara u lokalnim zajednicama, a poslednja se konstituie u globalnom svetu. Romski radiodifuzni lokalni mediji dopremaju glas ove etnike zajednice samo u politiki diskurs koji se odvija u mikro javnim sferama. Politiki sistem Srbije takoe nije dovoljno decentralizovan, mo lokalne vlasti da donosi vane odluke pod uticajem mikro javne sfere je ograniena. Romski radiodifuzni mediji ne mogu sami da promene nepovoljnu poziciju svoje zajednice u politikoj komunikciji, jer se njihov rad iscrpljuje u mikropolitikim sferama, odnosno optinama. Kako bi unapredili pristup romske zajednice politikom diskursu Srbije, njeni postojei i budui elektronski mediji trebalo bi da budu i bolje povezani i kooperativniji. Morali bi meusobno ee i vie da razmenjuju programe. Istovremeno, trebalo bi da svoje vesti i informativne emisije vie nude nacionalnim i lokalnim, neromskim emiterima. Bilo bi dobro da se osnivaju i nezavisne produkcije programa na romskom jeziku.
103
drutveni dnevni red. Glavne medijske tehnike proizvodnje dominatnih negativnih predstava o Romima su generalizacija, akumuliranje kvantiteta o izabranoj ideji, etiketiranje, korienje prolosti u pokuaju da se sugerie trajnja karakteristika, i ponitavanje pozitivnog romantiarskog mita. Kada se izvetava o Romima, to izvetavanje uvek podrazumeva isti tematski sklop konfliktne situacije. Ponekad se objave ozbiljni tekstovi sa nepristrasnim izvetavanjem, ali to je vrlo retko, i naravno nije dovoljno da se medijska predstava o Romima pobolja. Proces politike i ekonomske transformacije odvija se veoma sporo. Promena politike matrice od etnonacionalizma ka kompromisu i multikulturalnosti dugoroan je proces koji moe da utie na smanjenje etnike distance, ali samo uz itav niz prateih instutucionalnih promena. Dodatni problem predstavlja i nereen odnos izmeu medija, vlasnika i drave. Mediji bi trebalo da budu stoer drutva u kojem e se negovati tolerancija i multikulturalnost, a ne generator govora mrnje i diskriminacije koji vode u nasilje.
Bibliografija
1. Dosta diskriminacije Roma, Danas, Beograd, 1. mart 2007. 2. Jelini, Jadranka, Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Predlozi nove politike, Fond za otvoreno drutvo, Beograd, 2007. 3. Radojkovi, Miroljub, Mediji nacionalnih manjina izmeu pozitivne i negativne diskriminacije, u: Milo Macura, Vojislav Stanovi (prir.), Poloaj nacionalnih manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, SANU, Beograd, 1995, str. 405419. 4. Radojkovi, Miroljub, Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbiji, u: Ljubomir Tadi, Goran Bai (prir.), Drutvene nauke o Romimima u Srbiji, SANU, Beograd, 2007. 5. Radojkovi, Miroljub, Branimir Stojkovi, Informaciono-komunikacioni sistemi, CLIO, Beograd, 2004. 6. Savi, Svenka, O jeziku Roma, u: Milo Macura (prir.), Cigani/Romi u prolosti i danas, Zbornik radova sa naunog skupa, Komisija za prouavanje ivota i obiaja Roma, SANU, Beograd, 1996. 7. The Roma in Central and Eastern Europe: Avoiding the Dependency Trap, UNDP, Bratislava, 2002. 8. The Situation of Roma in an Enlarged European Union, European Commission, Brussels, 2004. 9. Vuksanovi-Macura, Zlata, Macura, Vladimir, Stanovanje i naselja Roma u Jugoistonoj Evropi: Prikaz stanja i napretka u Srbiji, Drutvo za unapreenje romskih naselja i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007.
104
PRIKAZI KNJIGA
TRI FRANCUSKA AUTORA

Laurent Cophen-Tangui, Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain (Rat ili mir, Esej o svetu sutranjice), Paris, Hachette, Pluriel, 2007, p. 229. Jacues Attali, Une brve histore de l'avenir (Kratka istorija budunosti), Paris, Fayard, 2006, p. 312. Ignacio Ramonet, Gopolitique du chaos (Geopolitika haosa), Paris, Gallimar, 2005, p. 267. Iako se svetski znaaj francuske kulture sve vie smanjuje, ba koliko i meunarodni uticaj francuske drave francuska intelektualna produkcija, ukljuujui i onu koja se odnosi na analizu meunarodnih odnosa, zadrala je zavidan kvalitet, a njen odjek mnogo je iri nego to je sueni domet francuskog jezika. Jedan od razloga ovome lei moda u injenici da bar deo francuske intelektualne elite (jo) nije podlegao globalnom misaonom loncu za topljenje predstavljenom u vidu anglosaksonske kole trijumfalistikog ultraliberalizma koja je, jo do jue, pretendovala da postane ne samo dominantan, nego i jedini nain za razumevanje i objanjenje meunarodnih pojava i trendova. Jedan od istaknutih predstavnika kole otpora intelektualnom globalizmu je Igancio Ramonet, dugogodinji glavni urednik uglednog asopisa Le Monde diplomatique (asopis koji ve godinama redovno izlazi i u srpskoj verziji). U svojoj poslednjoj publikaciji Geopolitika haosa, objavljenoj dve godine pre najnovije svetske ekonomske krize, Ramonet pomalo proroki navodi da kapitalizam, pobednik konfrontacije sa sovjetskim socijalizmom, izgleda sve vie diskreditovan svojim sopstvenim ekscesima, olienim u rulet-ekonomiji (ije su se slabosti ogoljeno pokazale tokom poslednjih meseci). Mnoge od autorovih teza i analiza, baziranih na estokoj kritici vladajueg ultraliberalizma, nalazimo i u renomiranom asopisu koji je ureivao. Istiui da je potrebno da pronaemo nove oblike analize sadanjice, Ramonet u centar svojih razmiljanja postavlja problem meunarodnog haosa, koji umesto mrtvoroenog novog svetskog poretka dominira onim to moemo da smatramo meunarodnim sistemom. Svedoci smo mutacija koje e, po prvi put od XVI veka, voditi sistemu kojim ne gospodare zapadne zemlje. Zapad sve nejasnije ita u ogledalu budunosti, opsednut neizvesnostima, nezaposlenou, potresen globalizacijom, opsednut propadanjem sredine, demoralisan iroko rasprostranjenom korupcijom. Autor u neke od osnovnih globalnih pojava svrstava metamorfozu moi (na svim nivoima od meunarodnih organizacija, preko nacionalne drave, do porodice i kole), pojave konflik-
105
106
ta i pretnji novog tipa, optu urbanizaciju, neprekidan napredak tehnologije i komunikacija, pojave novih svetskih gospodara koje manje ine klasine drave, a mnogo vie meunarodne korporacije (finansijske ili druge). Autor ukazuje na to da je meunarodni finansijski sistem dostigao do sada nevieni stepen apsurda, a da su ultraliberalni zakoni ekonomskog profita kao glavnog, ako ne i iskljuivog cilja i smisla organizovanih drutava, zamenili nekadanje tendencije dravnog totalitarizma (trend kojem autor daje novi naziv globalitarizam). U meunarodnom haosu autor pronalazi i neke elemente na kojima e se graditi sutranje globalno, planetarno drutvo (mutacije za budunost). Ramonet ukazuje i na produbljivanje nejednakosti u svetu u kojem 358 najbogatije osobe milijardera, raspolau sa vie bogatstva nego 45% svih stanovnika planete, odnosno 2,6 milijardi ljudi! u drutvenim sistemima u kojima demokratija u prvom redu podrazumeva ukidanje drave i socijalnih prava, privatizaciju i bogaenje male kaste privilegovanih. Ramonet ne iskljuuje ni nove konfrontacije, posebno po liniji SeverJug, zalaui se za razvoj drutva solidarnosti umesto vladajueg koncepta drutva rasipanja. Ramonet je posebno poglavlje posvetio Zapadnoj intervenciji na Kosovu, koju tumai kao prvi korak u pokuaju stvaranja amerikog planetarnog carstva, u kojem bi nekadanja Brenjevljeva doktrina ogranienog suvereniteta od strane SAD-a bila primenjena na celu Planetu. Otar kritiar intervencije, Ramonet u svom tekstu postavlja sledee pitanje: U ime kog morala legitimna zatita Kosovara podrazumeva unitenje Srba? Za razliku od pomalo klasinog leviara i antiglobaliste Ramoneta, analize Lorana Koen-Tangija u knjizi Rat i mir esej o drutvu budunosti nemaju tako prisutan ideoloki naboj i pre bi mogle biti svrstane u standardniju geopolitiku kolu. Kvalitet Koen-Tangijeve knjige u prvom redu lei u jasnoi i preciznosti analiza svetskih trendova, koje ovu relativno kratku knjigu mogu da preporue kao vrlo dobar prirunik meunarodne politike. Polazna taka Koen-Tangijeve studije zasniva se na konstataciji da se nalazimo u procesu stvaranja novog nestabilnog multipolarnog svetskog sistema, koji karakteriu povratak konflikta zasnovanih na afirmaciji nacionalnih i drugih identiteta, na nadmetanju za energetske izvore i na strategijama sile. Vrlo uravnoteen u svojim zakljucima, Koen-Tangi naglaava da novi trendovi ne znae kraj ekonomske globalizacije i liberalne demokratije, nego novu svetsku redistribuciju moi. Novu sliku globalizacije ilustruju konflikti Zapada sa islamskim pokretima ili zemljama, uspon Juga (Kina, Indija, Brazil) i sve prisutnija problematika kontrole energetskih resursa. Kraj atlanske ere ogleda se u krizi u transatlantskim odnosima, krizi Evropske unije, kao i u sumraku pax Americana. SAD je za relativno kratko vreme izgubio dosta od svog ekonomskog i kulturnog uticaja (soft power), to je samo pojaano katastrofalnim ratom u Iraku (Dord Bu je napadom na Irak pogreio neprijatelja). U odeljku koji nosi naziv Geopolitika globalizacije, autor govori o tri strateka pitanja koja bi mogla odrediti geopolitiku XXI veka: iranska pretnja, obnova Rusije i (prvenstveno) nepoznanica Kine. Autor ukazuje na to da je kineski vojni budet ve sada po veliini trei na svetu (nakon SAD-a i
Rusije). Jedno od centralnih pitanja koje postavlja Koen-Tangi odnosi se na to kako Evropa moe da izbegne postepenu marginalizaciju u svetu kojim dominiraju ameriko-pacifiki / kineski odnosi. Autor nema mnogo iluzija u pogledu razvoja Evropske unije, koju definie kao kontinentalni prostor koji nije u stanju da postigne koheziju drave nacije, jer se njen politiki identitet topi u meri u kojoj se ona iri. Evropa e mnogo vie od SAD-a gubiti sa postepenim slabljenjem demografskih, ekonomskih i vojnih potencijala. Nesposobnost evropskih zemalja (graana) da prihvate neophodne reforme EU predstavlja slepilo i znak nemoi da se prihvate promene u periodu svetskih transformacija, koje se odvijaju nasuprot evropskih interesa. Autor se pita u kojoj meri je sadanja EU adekvatan odgovor na geostrateke izazove XXI veka (kraj Evrope?), u kojem e sve vie dominirati nacije kontinenti koje su nosioci i reafirmatori koncepta suverenosti i nacionalizma (Rusija, Kina, Japan, Indija, itd.). Evropi je u naelu potreban novi politiki elan zasnovan na federalistikoj ideji, ali autor je vrlo skeptian u pogledu mogunosti da u doglednom periodu doe do takvog razvoja. Povodom aktuelnih dilema oko proirenja EU, Koen-Tangi se zalae za jaanje politike susedstva, umesto irenja Unije. Na globalnom nivou, autor se zalae za obnovu solidarnosti Zapada (novi Atlanski pakt), uz zadravanje liderskog poloaja SAD-a i na politici zasnovanoj na podrci osnovnim humanistikim univerzalnim vrednostima, uz definisanje jasnih konkretnih ciljeva za akciju Zapada, poput strukturne reforme svetskog ekonomskog sistema, smanjenja energetske potronje, liberalizacije poljoprivrede, stabilizacije Bliskog i Srednjeg istoka (Irak, Avganistan), i drugo. Od tri dela koja ovde predstavljamo, Kratka istorija budunosti poznatog francuskog intelektualca aka Atalija sigurno je intelektualno najpodsticajnija. Radi se o izuzetno zanimljivom delu koje je kombinacija filozofije istorije, geopolitike, futuristike, politike utopije i naune fantastike. Intelektualac renesansne irine, nekadanji ef kabineta francuskog predsednika Miterana, Atali je kratko bio i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, odakle je uspeo da bude smenjen pre punog kraja svog mandata. Prvi deo knjige okrenut je jednoj od autorovih pasija: istoriji. Na tragu velikih teoretiara filozofije istorije, poput Arnolda Tombija, Atali prikazuje originalnu kratku istoriju kapitalizma u vidu razvoja svetskog trgovakog poretka, koncentrisanog oko sukcesivnih ekonomskih centara koji su srca kapitala u devet sukcesivnih epoha (Bri, Venecija, Antverpen i dr.). Ipak, Atalijeve analize deluju pomalo nategnute i slabije od bogatstva i koherentnosti Tombijevih vizija razvoja civilizacije. Drugi deo knjige, koji analizira nae doba (deveta epoha trgovakog poretka sa srcem Los Anelesom, koja je, prema autoru, otpoela oko 1980. i trajae do oko 2025. godine) moda je ipak najinformativniji za itaoca, jer je baziran na postojeim injenicama i na njihovoj ekstrapolaciji na budunost. U ovom periodu, autor analizira konjunkturne trendove uspona i kraja amerike imperije: odnosi snaga se menjaju, SAD stagnira, Evropa opada, Azija raste; usluge dominiraju ekonomijom; porast finansijskih usluga dostie nevien obim (danas ukupna svetska godinja trgovina (robom) vredi koliko finansijske transakcije na svetskim berzama tokom manje od 5 dana (!). U narednom periodu,
107
autor oekuje uspon jedanaest sila (Japan, Kina, Rusija, Koreja, Indija, Brazil, Indonezija, Meksiko, Kanada, Juna Afrika, Australija) koje e pratiti jo dvadesetak zemalja druge kategorije po snazi. U narednom periodu doi e do strukturnih promena iji se elementi ve naziru: potpuna komercijalizacija vremena (slobodnog i drugog) koje postaje apsolutna roba (svaki minut ivota dobija svoju cenu), urbana eksplozija, rastakanje uloge drava ije funkcije e preuzeti svetske korporacije i razna regulatorna udruenja; poveanje nomadizma (ljudi, proizvoda), dominacija privredom od strane dve grane: osiguranja i industrije zabave. Autor tamnim bojama prikazuje postepenu dehumanizaciju trgovake civilizacije u svetu u kojem nestaje biodiverziteta. I sama ljudska individua pretvara se u jednu vrstu robe. Analiza je puna zanimljivih zapaanja, poput opaske da je dananji laptop deset puta jai i deset puta skuplji nego to su realne potrebe potroaa (slino je i sa automobilima). Oko 2025. godine Atali najavljuje doba hiperimperije, u kojem e se sve vie drava raspadati po etnikom principu (nastae vie od 200 novih drava), ali e devet najveih nacija za odreeno vreme formirati neformalnu svetsku vladu. Drave e meutim biti prevaziene silama trita (svetsko trite e biti samoreguliue, uz hiperkontrolu i samocenzuru individua), politika vlast e se rastoiti na mega-gradove drave, a svetom e dominirati hipernomadi (ekonomske elite, firme nomadi, virtuelni nomadi, predmeti nomadi). Nestae klasina porodica i koncept braka. Dobu hiperimperije e slediti hipersukob (oko energije, vode, uticaja, religije i sl.). Najzad, kao u nekoj pozitivnoj katarzi, hiperkonfliktu e slediti svetska hiperdemokratija. Poslednji delovi Atalijevog dela mnogo vie podseaju na naunu fantastiku, nego na objektivne futuristike projekcije. Atalijeva negativno-pozitivna utopija je delo koje, i pored uoljivih slabosti, sadri neporecivu matovitost i ingenioznost. Ono navodi na razmiljanje i provocira, jer je u najveem delu ipak bazirano na ekstrapolaciji dananjih trendova i u tom smislu predstavlja upozorenje na bespue prema kojem vodi dananja konzumeristika civilizacija. Ako razvoj oveanstva sve vie lii na ponaanje kolonija leminga koji se nepokolebljivo kreu ka provaliji, postavlja se pitanje gde su reenja, osim u dobrim eljama i u nadi? Da li je to Ramonetovo drutvo solidarnosti, Koen-Tangijeva obnova Zapada bazirana na zajednikim vrednostima, ili Atalijeva hiper-demokratija? Kao to je to prikazano na koricama Atalijeve knjige, budunost oveanstva i Planete je pred drastinim izborom: cvetno polje ili spaljena, beivotna zemlja? Duko LOPANDI
108
STRATEKO PROMILJANJE GLOBALIZOVANE SVETSKE POLITIKE TEORIJA I STRATEGIJA NA POETKU 21. VEKA
Dragan Simi, Svetska politika Meudravni i meunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi..., Fakultet politikih nauka i igoja tampa, Beograd, 2009, 200 strana. Stavom da rasprava o uzrocima nastanka i razvoju nauke o meunarodnim odnosima jo nije zavrena, zapoinje teorijska studija Dragana Simia, profesora beogradskog Fakulteta politikih nauka, objavljena na devedesetogodinjicu osnivanja prve katedre za meunarodne odnose na velkom Univerzitetu Aberistvit. Podnaslov knjige Meudravni i meunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi..., ukazuje na izuzetnu sloenost etimoloko-pojmovnih i teorijsko-metodolokih problema u prouavanju meunarodne stvarnosti, koja stoji u sreditu autorovog promiljanja stanja discipline na poetku 21. veka. U tri tematske celine, autor analizira predistoriju i razvoj meunarodnih odnosa kao akademske discipline, konceptualnu i praktinu istoriju razvoja meunarodnog (svetskog) poretka, i mesto i ulogu strategije i stratekog miljenja u globalizovanoj svetskoj politici. Delovi neuobiajene strukture knjige, na prvi pogled ureene bez vodeeg principa, slivaju se u jedinstveni sintetiki tok miljenja, svodei vievekovnu uslovljenost teorije i prakse u onthos savremenih velikih strategija, jedinstvenog ishodita stratekog promiljanja meunarodne stvarnosti. Teite istraivanja se u prvom delu knjige nalazi na stalnoj i ne uvek uspenoj tenji istraivaa da ogranie i sadrajno odrede predmetno polje nauke o meunarodnim odnosima. Navoenjem akademskih i drutvenih uslova nastanka discipline, a onda preispitivanjem odnosa tradicionalnih i savremenih jezikih kovanica, kakve su meunarodni, svetski i globalni politika, sistem, poredak i odnosi autor analizira sporenja o predmetu nauke u tzv. velikim debatama, koje su tokom prolog veka odraavale sukob novih i tradicionalnih intelektualnih tokova u zapadnoj nauci. Ne traei srednji put u odreenju predmetnog polja, uzimajui u obzir injenicu da je poznavanje ukupnosti odnosa i politike meunarodnih subjekata neophodan uslov razumevanja zbiljske istine stvari (Makijavelijev izraz koji autor koristi), citirajui Kisa Brauna autor zakljuuje da fokus discipline treba da bude na svim prekograninim transakcijama uopte, kao i nainima pomou kojih se drave i nedravni akteri odnose izmeu sebe. Ovaj multidisciplinarni, maksimalistiki pristup, koji je najee navoen u cilju osporavanja naune prirode discipline, prema Simievom uenju predstavlja pre posebnu odliku (differentia specifica) nego ibris nauke o meunarodnim odnosima, i upotpunjuje je umesto da je diskvalifikuje. Eklektiki karakter discipline se u ovakvom odreenju predmeta prevazilazi stvaranjem tzv. velikih sinteza, istorijsko-sociolokih generalizacija visokog stepena, svojstvenih misliocima kakvi su Hans Morgentau
109
110
i Dord Kenan, u ijim radovima je svrsishodnost sintetikog pristupa najvernije i prikazana. Drugu tematsku celinu knjige ini preuzeti, preureeni i dopunjeni deo autorove knjige Poredak sveta (Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999), odbranjene doktorske disertacije na Fakultetu politikih nauka koja, u odsustvu domaih klasinih dela na ovu temu, predstavlja jedinu znaajnu studiju meunarodnog/svetskog poretka na srpskom jeziku. Sadraj ovog poglavlja, koji naunoj javnosti nije potrebno nanovo predstavljati, dopunjen je izvodima iz zavrnih dokumenata meunarodnih kongresa i konferencija, redom u Vestfaliji 1648, Utrehtu 1713, Beu 1815, Parizu 1856, i ponovo u Parizu 1919, koji empirijski dokazuju autorove zakljuke o postepenom prelasku od meudravnog poretka i meunarodnog sistema do globalnog drutva. Ovo evolutivno kretanje, meutim, prema Simievom zakljuku a suprotno optoj tendenciji u zapadnoj nauci nije smanjilo verovatnou meunarodnih sukoba (intenzitet meudravnih odnosa ne odreuje njihovu kakvou), kao ni njihov obim i intenzitet. Sve vea politika i pravna ogranienja nametnuta subjektima meunarodne politike od 1648. naovamo, koja su kulminirala stvaranjem sistema kolektivne bezbednosti UN-a i zabranom pretnje silom i upotrebe sile u odnosima drava (uz samoodbranu i mere Saveta bezbednosti UN-a kao dozvoljeni izuzetak, ali i to pod odreenim uslovima), praena su uveanim brojem meudravnih sukoba, daleko destruktivnijih i sa znatno veim brojem ljudskih rtava i materijalnih unitavanja. Otuda nastanak globalnog drutva i sve ee i detaljnije normiranje ponaanja subjekata svetske politike, naroito prisutno u meunarodnim organizacijama, ne znai ipso facto i zamenu moi i interesa kao kljunih odrednica ponaanja subjekata meunarodnih odnosa, i sutinsku promenu prirode meunarodne politike. Ovakvim pristupom Simi uvaava kvantitativne promene u procesu svetske politike, ali je znatno rezervisaniji u proceni kvalitativnih posledica takvih promena na prirodu globalnih odnosa, od mainstream-a zapadne nauke. Troslojna analiza strategije i stratekog miljenja u globalizovanoj svetskoj politici, predmet je tree tematske celine, ishodinog dela studije, posmatrano u odnosu na prethodne delove. Najpre, ispitivanjem aktuelnosti klasinih (usko vojnih) shvatanja strategije, i odnosa strategije i politike, autor navodi taktiku, strategiju i veliku strategiju, kao rastui niz po stepenu optosti, dajui pri tome sopstveni doprinos razumevanju sve sloenijih odnosa uslovljavanja vojnih, politikih, i uopte drutvenih odrednica dravne politike. Posle promiljanja samog pojma strategije u savremenoj politici, preavi iz praktinog na doktrinarni nivo, Simi daje istorijski i konceptualni uvid u znaaj stratekog miljenja i stratekih studija, kao poddiscipline politikih, meunarodnih i bezbednosnih studija. Najzad, analizom pojma i znaaja tzv. velikih strategija, koje objedinjavaju teorijsku i doktrinarnu funkciju analitikog instrumenta sa praktinom funkcijom dravnog plana u spoljnim odnosima, autor ukazuje na jedinstveni znaaj velikih strategija u globalizovanoj svetskoj politici, pitajui se da li je takva vrsta dokumenta i dravnog plana privilegija malog broja velikih sila, i
mogu li i male i srednje drave, premda je prostorni domaaj njihove politike ogranien, da imaju velike strategije, tj. da se bave ukupnom moi vlastitog drutva i planiraju ciljeve iza horizonta rata. U okviru autorovog opusa, ovo je etvrta objavljena teorijska studija, posle dela Pozitivan mir (Arhiv Kljaki, Beograd, 1993), Poredak sveta (Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999) i Nauka o bezbednosti (Slubeni list SRJ i Fakultet politikih nauka, Beograd, 2002). Odabrane oblasti istraivanja, redom mir, poredak, bezbednost, strategija ukazuju na izrazitu sklonost autora teorijskom promiljanju meunarodne stvarnosti, izuzetno retku u srpskoj nauci o meunarodnim odnosima. U kontekstu razvoja meunarodnih studija u Srbiji i Jugoslaviji, sopstvenim delom, Simi polae pravo na kontinuitet osnivaa domae nauke o meunarodnim odnosima Radoslava Stojanovia i Vojina Dimitrijevia sa Pravnog fakulteta u Beogradu, Radovana Vukadinovia sa Zagrebakog sveuilita i Andreje Miletia i Velibora Gavranova sa Fakulteta politikih nauka u Beogradu. Zanimljivo vizuelno reenje korica i preloma teksta, umetnuti ivotopisi mislilaca, delovi zavrnih dokumenata meunarodnih kongresa i portreti institucija, velike sinteze u promiljanju meunarodne stvarnosti, prepoznatljiv stil pisanja, sklonost ka irem intelektualnom pristupu predmetu prouavanja poznata iz ranijih dela ine da Svetska politika uveliko nadilazi konvencionalne kriterijume univerzitetskog udbenika. Miljan FILIMONOVI
111
KONFERENCIJE
45. GODINJA KONFERENCIJA O LATINSKOJ AMERICI

Znaaj ovogodinje 45. konferencije o Latinskoj Americi, koja je odrana na Univerzitetu Lids (Leeds), u Engleskoj, 26. i 27. marta 2009. godine, pod motom (Ponovna) Osvajanja i otkria Latinska Amerika se suoava sa izazovima XXI stolea, lei u injenici da proces integracije meu dravama Latinske Amerike ulazi u osetljivu fazu, podstaknutu svetskom finansijskom krizom. Istraivanja britanskih istraivaa i njihovih kolega sa amerikog kontinenta, sprovedena pod okriljem Drutva za latinoamerike studije (Society for Latin American Studies SLAS), pokazala su zapaen uspon drava Latinske Amerike u svim sferama drutvenog ivota, to je dovelo do vanih promena u unutranjoj strukturi tih drava, meunarodnih odnosa i savremenog svetskog poretka. Naime, do izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine, drave Latinske Amerike znatno su uticale na strukturu meunarodnih odnosa i savremenog svetskog poretka svojim ekonomskim rastom, stabilnim politikim sistemima, skromnim, ali znaajnim tehniko-tehnolokim razvojem i izvozom kulturnih vrednosti. Raznovrsnost tema na konferenciji posledica je ne samo multidisciplinarnog pristupa prouavanju Latinske Amerike, ve i interaktivnog delovanja britanskih i amerikih istraivaa u tom pravcu. Sagledavanje sloenosti prouavanja Latinske Amerike pretpostavlja saradnju domaih istraivaa sa kolegama iz Latinske Amerike, kako bi se dobila realna predstava o aktuelnim temama latinoamerikog sveta. Zajedno sa brojnim istraivaima, Latinska Amerika predstavljena je kroz prizmu klimatskih promena, stalne borbe protiv zaostalosti, reavanja socijalnih problema, usvajanja integrativnog pristupa u donoenju odluka, i sposobnosti da se utie na kvantitet i/ili kvalitet odluivanja svetskih sila prema dravama Latinske Amerike i u globalnim razmerama. Nekoliko zapaenih predavanja kojima je autor prisustvovao, otkrivaju dubinu i temeljitost prouavanja Latinske Amerike. Izlaganje se sastojalo u tome da je svaki istraiva Latinske Amerike svoje istraivanje udruio sa kolegama iz relevantne oblasti, kao kopanelistima. Tokom rada konferencije, autor je prisustvovao okruglim stolovima dve radne grupe (od ukupno est). Cilj predavanja bio je da osvetle razliite aspekte prouavanja drava Latinske Amerike, pri emu je najzastupljeniji bio analitiki pristup predmetu istraivanja. Paneli na temu politike obuhvatili su pitanja odnosa drava Latinske Amerike prema Kini i Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD), posebno u kontekstu administracije SAD-a koju predvodi Barak Obama (Barack
112
Obama), ponovo razmiljanje (latinoamerike) drave u kontekstu novih perspektiva o socijalnoj mobilizaciji i politikoj participaciji, politika Kube, i sl. Paneli na temu prirodnih resursa obuhvatili su studije sluaja nekih drava Latinske Amerike, koje se odnose na etnicitet, socijalne konflikte po pitanju prirodnih resursa i ulogu drave, pitanja eksploatacije izvora energije i nalazita ruda kroz prizmu socijalnih pokreta, planiranje nadzora nad prirodnim resursima i bioloko istraivanje u Latinskoj Americi u kontekstu pitanja neokolonijalizma ili instrumenta za prihvatljiv razvoj i, najzad, uprava i socijalni konflikt nad prirodnim resursima u Latinskoj Americi u praktinoj perspektivi. Na panelima na temu socijalnog poretka u dravama Latinske Amerike razmatrana su socijalna pitanja, kao to su poloaj osoba sa invaliditetom, spreavanje nezakonite trgovine narkoticima, strategija ponovog pronalaenja individualnog i kolektivnog opstanka i sporazumevanja, etnicitet i identitet u savremenoj Latinskoj Americi i transformacija stanovnitva prema polu i starosti. Cilj panela na temu kulture u dravama Latinske Amerike bio je podseanje na borbu protiv diktatura u dravama June Amerike u kontekstu odavanja poasti rtvama i protesta zbog minulih diktatura, zatim rasprava o nasilju u latinoamerikoj literaturi i u svakodnevnom ivotu, kontinuitet i ponovno stvaranje novih naina leenja u Latinskoj Americi kroz mo i identitet u meusobnim odnosima izmeu tradicionalnih i savremenih mogunosti leenja, stvaranje i ruenje ponovo doivljenog nacionalnog identiteta kroz borbu drava Latinske Amerike u XXI veku, naune ustanove i drutvo u Latinskoj Americi kroz istorijski pregled XIX veka, kao i stanje u literaturi i kulturi Brazila. Paneli na temu institucionalne reforme obuhvatili su istraivanja prava domorodaca i standarda ljudskih prava, nova finansijska podruja i subjektivitete u Latinskoj Americi, institucionalizam i ruralni razvoj, programe protiv siromatva u Latinskoj Americi, kao i pitanja institucionalnih reformi, unapreenja i drave. Najzad, paneli iz metodolokih oblasti obuhvatili su izazove i mogunosti ponovog osposobljavanja aktivnog istraivanja u Latinskoj Americi i radionicu Tumaenje znakova: iskustva i dileme istraivanja u Latinskoj Americi. Zbog nemogunosti autora da bude istovremeno na dva mesta, kako bi pratio vei broj predavanja, u ovom radu e ukazati samo na neka predavanja kojima je prisustvovao. Za razliku od prethodnih administracija u najnovijoj istoriji SAD-a, koju su vodili Bil Klinton (Bill Clinton) i Dord Bu Mlai (George W. Bush), sadanja administracija Baraka Obame nema viziju politike SAD-a prema dravama Latinske Amerike, u kontekstu spoljnopolitike ocene da li je neka vlada latinoamerike drave podobna za politiku SAD-a prema dravama juno od Velike reke (Ro Grande) i Meksikog zaliva (Golfo de Mxico). S druge strane, drave Latinske Amerike izraavaju bojazan da SAD ponovo ne sprovede politiku potinjavanja latinoamerikog regiona pruanjem ekonomske pomoi, kao to se to povremeno dogaalo tokom
113
114
poslednjih 150 godina istorije drava Latinske Amerike stvaranjem interesne sfere SAD-a u tom delu amerikog kontinenta. Promena politike SAD-a prema Kubi je, prema miljenju arlsa Dounsa i njegovih kopanelista, posledica verovanja da meki pristup Obamine administracije moe pomoi SAD-u da uspostavi prijateljske odnose sa ovom dravom zatvaranjem vojnih baza SAD-a u zalivu Gvantanamo (Guantnamo). Sa stanovita moguih stratekih interesa SADa prema Kubi, zatvaranje vojnih baza SAD-a u Gvantanamu dolazi u zgodan as, jer se ini da se kubanski politiki reim Fidela i Raula Kastra (Fidel y Ral Castro) umorio od dugodecenijskog politiko-ideolokog konfrontiranja sa SAD-om. Uostalom, neki dogaaji u odnosima SADKuba, mogu dati za pravo toj tvrdnji. Pored stratekog interesa Rusije prema dravama Latinske Amerike, Kina je do izbijanja svetske finansijske krize beleila zapaen rast meunarodne trgovine sa dravama Latinske Amerike. Koristei statistike podatke, profesor za razvojnu ekonomiju sa Univerziteta Ist Anglia (University of East Anglia) Ris Denkins (Rhys Jenkins), tokom predavanja pod nazivom Latinska Amerika i Azija: novi odnosi u XXI stoleu ukazao je na rastui potencijal Kine kao znaajnog igraa meu dravama Latinske, odnosno June Amerike. Detaljni statistiki podaci, koje je profesor Denkins sa svojim kopanelistima prezentovao na predavanju u Lidsu, pokazali su postepenu tendenciju Kine da potisne neke spoljnotrgovinske partnere drava June Amerike. To se posebno odnosi na poljoprivrednoprehrambene proizvode i niskotehnoloku robu, o emu je autor pisao tokom 2008. godine. Izuzetnost socijalnih problema sa kojima se suoavaju drave Latinske Amerike, kada je re o upravljanju prirodnim resursima, govori o stalnoj borbi za pravinijom i ravnomernijom raspodelom prirodnog bogatstva, jer ta raspodela doprinosi sticanju dobiti u vidu nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. Moe se rei da drave Latinske Amerike koriste prirodni, ali i ljudski kapital za cirkulaciju umova na regionalnom, amerikom i svetskom nivou. Tanije, cirkulacija umova pomae da drave Latinske Amerike ostvare iru razmenu prirodnog i ljudskog kapitala u cilju ravnomernog uea u kreiranju svetskog poretka koji prati stalna dinamika. Socijalni problemi u pojedinim dravama Latinske Amerike iskrsavaju u vidu ozbiljne prepreke za dublju integraciju drava Severne, Srednje, Karipske i June Amerike kao posebnih integracionih celina. Kako bi se izbegli socijalni problemi, dravu treba da vodi politika struja koja ima jasno definisan socijalni program prihvatljiv za veinu birakog tela, odnosno za veinu stanovnitva. Meu dravama Latinske, odnosno June Amerike, posebno mesto po definisanosti socijalnog programa zauzima Venecuela. Ta drava se, kako je ukazao profesor sa Univerziteta u Bristolu Tomas Mur (Thomas Muhr) sa svojim kopanelistima, na predavanju pod nazivom Drava, socijalni pokreti i otpor globalnom kapitalizmu odlikuje visokim stepenom lokalne demokratije. Negativna strana iste medalje lei u iskoriavanju Saveta lokalne zajednice u politike svrhe. Preciznije reeno,
politiko-ideoloka propaganda vladajue Unije socijalistike partije Venecuele (Partido Socialista Unido de Venezuela PSUV) Uga avesa oslanja se na mnotvo saveta lokalne zajednice za sticanje politikih poena. S pravom se moe pretpostaviti da saveti za lokalnu zajednicu slue za formiranje politike mree preko koje se Ugo aves odrava na vlasti. Zanimljivo je da predsednik Venecuele ima pravo da, kao predsednik vlade, doe na vlast vie od dva puta. To znai da predsednik drave moe da bude ponovo izabran na istu funkciju ne kao predsednik drave, ve kao predsednik vlade te drave. Ustav Venecuele definie predsednika drave kao mandatara venecuelanske vlade. Ukratko, monocefalna egzekutiva pretpostavlja dva pristupa: izabrati predsednika drave kao efa i dravnog poglavara sa pravom na najvie dva mandata, ili izabrati predsednika drave kao mandatara vlade sa viestrukim pravom izbora. Na osnovu izloenog, ostaje otvoreno pitanje demokratinosti javne vlasti u Venecueli zbog posrednog politikog meanja PSUV-a u poslove Saveta lokalnih zajednica. Unija socijalistike partije Venecuele uiva veliku popularnost meu stanovnitvom i to moe da teti demokratiji u Venecueli. O stvarnom znaaju starosne strukture stanovnitva drava Latinske Amerike govorila je profesorka politike sociologije i direktorka za primenjene studije Amerike Maksin Molino (Maxine Molyneux). U svom temeljnom izlaganju, koje je predstavljalo krunu svih predavanja na konferenciji, profesorka Molino skrenula je panju naune javnosti na neprecizno definisane inovacije na polju socijalne politike, koje su uvele drave Latinske Amerike korienjem pojma neoliberalizam u cilju ublaavanja zaostalosti u odnosu na industrijski najrazvijenije drave sveta. Osvrui se na neoliberalizam kao na socioloko-politiki pojam, profesorka Molino ukazala je na njegovu prekomernu upotrebu u latinoamerikom svetu, bez obzira na originalno znaenje neoliberalizma koje se svodi na ideju uspostavljanja slobodne trgovine. Socijalna politika drava Latinske Amerike proeta je idejom slobodne trgovine u onoj meri u kojoj ta trgovina doprinosi socijalnom blagostanju i drutvenom miru meu dravama Latinske Amerike. O Konferenciji bi se moglo rei da predstavlja nastojanje prisutnih istraivaa da drave Latinske Amerike predstave kao nacije koje socijalne probleme reavaju u korist lakeg suoavanja sa moguim izazovima koje donosi XXI vek. Pored preovlaujueg analitikog pristupa u prouavanju drava Latinske Amerike, sintezu svih predavanja predstavlja misao vodilja da latinoameriki svet poseduje potencijal da uestvuje u komponovanju meuamerikog i svetskog poretka. Uostalom, zarad svog opstanka, drave Latinske Amerike teile su da se meusobno solidariu kako bi imale vei manevarski prostor za traenje reenja za socijalne probleme i spoljne uticaje svetskih sila u korist stabilnosti latinoamerikih nacija. Treba imati u vidu da, na primer, Meksiko odnosno Meksikanci predstavljaju jednu od latinoamerikih nacija koja svojim geografskim poloajem igra konstruktivnu ulogu na amerikom kontinentu i u svetu. Ivan DUJI
115
POLITIKA, STRATEKA I VOJNA KULTURA U TRANZICIONIM DRAVAMA

Centar za civilno-vojne odnose organizovao je meunarodnu konferenciju Kultura i reforma sektora bezbednosti: politika, strateka i vojna kultura u tranzicionim dravama u Sremskim Karlovcima, od 7. do 10. maja 2009. Skup je organizovan s namerom da se uesnicima ukae na prazninu koja postoji u istraivanju uticaja kulture na sektor bezbednosti, naroito u tranzicionim zemljama, ali i da se istakne znaaj konteksta kulture za studije bezbednosti i za razumevanje postignutih rezultata u reformi sektora bezbednosti. Tokom trodnevne konferencije na kojoj su uestvovali istraivai iz petnaest zemalja, prezentovano je dvanaest radova eminentnih strunjaka, od teorijskih rasprava do praktinih analiza sluajeva. U cilju istraivanja meuzavisnosti kulture i reforme sektora bezbednosti konferencija je tematski bila podeljena na etiri panela koji su obuhvatali teorijske pristupe u izuavanju kulture i bezbednosti, posebne aspekte kulture (politike, strateke i vojne) i njihovu povezanost sa bezbednosnim pitanjima, zatim nekoliko analiza sluajeva, i uticaj evroatlantskih institucija na reformu sektora bezbednosti i transformaciju politike, strateke i vojne kulture u tranzicionim drutvima. Uvodno izlaganje Vladimira Pavievia, asistenta na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, omoguilo je uvid u hronoloki sled dogaaja iz savremene politike istorije Srbije i ukazalo na formiranje politike kulture u Srbiji. Nastojei da uspostavi zajedniki imenitelj za pitanja kulture i bezbednosti sa konceptualnog stanovita, Demal Sokolovi, direktor Instituta za jaanje demokratije u Bosni, istakao je da su ova pitanja u svojoj sutini neodvojivo povezana sa pojmom teritorije i pojmom politikog. On smatra i da ova konferencija potvruje znaaj politike kulture, koja prema njegovom miljenju ukljuuje i vojnu. Nekoliko izlagaa pomoglo je boljem razumevanju razlike izmeu politike, strateke, bezbednosne i vojne kulture. Rade Rajkovevski sa Fakulteta za bezbednosne studije u Skoplju je radi boljeg razumevanja brojnih aspekata kulture prvo prezentovao niz definicija i predloio uvoenje razlike izmeu politike i strateke kulture. Orijentacija graana, njihove osnovne vrednosti i oseanja predstavljaju osnov politike kulture, i taj odnos verovanja i vrednosti utie na ponaanje nacionalne vlade. Rajkoevski je svoju analizu primenio na zemlje Zapadnog Balkana, na kojem je prisutna tendencija usvajanja pravila EU koja postepeno postaju nain ivota. Asle Toje, predava Norveke kole menadmenta, znaajno je doprineo boljem razumevanju strateke kulture, prikazavi uesnicima razvoj koncepta od sedamdesetih godina dvadesetog veka do danas, i saeto iznevi prednosti i mane samog koncepta sa analitikog stanovita. Poreeni su strateka kultura SAD-a i SSSR-a, i njihove snage i slabosti koje su presudno uticale na odluivanje. Od posebnog znaaja bila je i njegova analiza evropske strateke kulture koja se formira pod uticajem ostvarenog zajednitva. Sa druge strane, Svetlana Stanarevi,
116
asistent na Fakulteta bezbednosti u Beogradu, ponudila je koncept bezbednosne kulture i predloila dalje korake za njenu praktinu implementaciju. Jo jedan znaajan doprinos koji je dao rad konferencije jeste razjanjenje odnosa izmeu demokratije i reforme sektora bezbednosti, ime su se bavila tri izlagaa. ore Popovi, istraiva Beogradske kole za studije bezbednosti, utvrdio je da postoji meuzavisnost procesa demokratizacije i reforme sektora bezbednosti u tranzicionim drutvima. Nedovoljno reformisan sektor bezbednosti moe biti uzrok odlaganja konsolidacije u post-autoritarnom i postkonfliktnom drutvu. Konsolidacija demokratije je krajnji cilj procesa demokratizacije, a ovaj cilj nee biti postignut sve dok demokratija ne bude jedina igra u gradu. Pitanje koje se samo po sebi namee jeste na koji nain reforma sektora bezbednosti utie na konsolidaciju demokratije u tranzicionom drutvu? Samo nekoliko autora pokualo je da odgovori na pitanje: da li i u kojoj meri konsolidacija demokratije u drutvu zavisi od reforme sektora bezbednosti? Ipak, iskustva i teorijska saznanja nas upozoravaju da je jedan od preduslova za uspostavljanje slobodnog i demokratskog drutva, posebno nakon tranzicije od nedemokratskog politikog sistema, i reforma sektora bezbednosti. Stoga bi trebalo da imamo u vidu da nam tekoe i prepreke, kao i dostignua ove reforme, mogu posluiti kao indikator uspenosti procesa demokratizacije drutva. Nadalje, izlaganje Stivena Ekovia, profesora Amerikog univerziteta u Parizu, o povezanosti vojne kulture sa kulturom javne administracije, organizacijom ekonomije i tipom reima, takoe je otvorilo jedno znaajno pitanje demokratije, a to je potreba da liberalne i demokratske vrednosti oblikuju upravljanje sektorom bezbednosti. Dobra uprava i demokratski reim nisu sinonimi. Konano, prof. dr Zlatko Isakovi je, govorei o tenzijama izmeu transparentnosti i bezbednosti, rekao kako smatra da je potrebno nai pravu ravnoteu izmeu bezbednosti i slobode. Za uspostavljanje ove ravnotee kljuna su tri elementa: kontrolabilnost, pristup informacijama od javnog znaaja, i poverenje. Kao dodatak teorijskim pristupima u izuavanju meuzavisnosti kulture i reforme sektora bezbednosti, na konferenciji su se ula uporedna iskustva iz prakse drugih drava. Nastojalo se utvrditi u kakvoj su vezi procesi reforme sektora bezbednosti u tim zemljama sa slinim procesima koji se odvijaju u zemljama zapadne demokratije. Silvan Pejl, istraiva belgijskog Univerziteta u Lijeu, analizirao je uticaj standarda EU na vojnu kulturu drava lanica kroz pokretanje Vojnog projekta Erazmus. Bolonja e za vojno obrazovanje ouvati posebnost tog vida obrazovanja i autonomnost nacionalnih sistema. Projekat Vojni Erazmus je u skladu sa evropskim pravom i zajednikom bezbednosnom i odbrambenom politikom koja okuplja sve resurse lanica. Iako je prerano rei sa sigurnou, nema razloga za sumnju da e evropeizacija visokog vojnog obrazovanja dati iste rezultate kao i civilni Erazmus. Evropeizacija ne deluje samo unutar, nego i van granica EU. Nilufer Narli, profesorka turskog Bahesehir univerziteta, istakla je da je bezbednosna kultura Turske znaajno transformisana u toku procesa pristupanja Turske Evropskoj uniji. Vana odlika ove transformacije je izmena civilno-
117
118
vojnih odnosa u pravcu poveanja demokratske kontrole oruanih snaga, i u pravcu promene diskursa politikih i vojnih elita o percepciji bezbednosnih pretnji. Kao dodatak tome, Vjaaslav Pazdnjak, profesor Evropskog humanistikog univerziteta u Litvaniji, analizirao je transformaciju strateke i vojne kulture tranzicionih drava u post-sovjetskom prostoru pod uticajem evroatlantskih institucija, naroito NATO-a i njegovog programa Partnerstvo za mir. On je istakao da uvoenje zemalja Istone Evrope u partnerske odnose bitno menja njihovu strateku i vojnu kulturu, ali je napomenuo i to da ta transformacija tokom tranzicionog perioda moe imati i negativne efekte. Uzevi primer Belorusije, napomenuo je slab uticaj NATO-a i Partnerstva za mir u zemljama Zajednice Nezavisnih Drava. On smatra da je evropeizacija ipak mogua i bez NATO integracija. Stojan Slaveski, profesor Evropskog univerziteta u Skoplju, predstavio je zanimljivu analizu strateke kulture u Makedoniji ukazujui na njenu nestabilnost. Kako je ovaj aspekt kulture neodvojivo povezan sa pitanjem identiteta (u ovom sluaju radi se o imenu drave), vanost ovog pitanja ima nesumnjiv znaaj za spoljnu politiku. Stoga, on istie da je pred njegovom zemljom teka odluka odrei se identiteta i integrisati se u evroatlantske strukture, ili sauvati strateku kulturu u institucionalnoj izolaciji. Konano, Zvonimir Mahei sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu istakao je znaaj zanemarivanja fundamentalnih socijalnih, politikih i kulturnih inilaca koji bi trebalo da poslue kao osnova za promene u sektoru bezbednosti. U Hrvatskoj se od 2000. godine insistira samo na institucionalnim aspektima reforme sektora bezbednosti, ali ne i na poimanju kulture bezbednosti. Na konferenciji su otvorena i mnoga druga pitanja, navodei na zakljuak da treba nastaviti teorijska razmatranja i uporeivanja praktinih politikih, stratekih i vojnih kultura, naroito u krugu tranzicionih zemalja u kojem se nalazi i Srbija. Recimo, znaajno polje buduih israivanja mogu biti analize teorijskih tekoa, jer postoji veoma mnogo razliitih pristupa u definisanju kulture i identiteta koji su esto suvie sveobuhvatni i bezobalni pojmovi, koji pomalo zahvataju sve (all-inclusive). Takoe, tu je i epistemoloko pitanje kako studirati kulturu, da li samo kroz diskurs, praksu, interpretacije uesnika, ili kroz druge pristupe. Maja BJELOS eljko MIRKOV
SRBIJA I REGIONALNE INTEGRACIJE

Na Institutu za meunarodnu politiku i privredu (IMPP), u saradnji sa Fondacijom Hans Zajdel iz Minhena, 15. juna 2009. godine, je odrana meunarodna konferencija pod nazivom Srbija i regionalne integracije. Na otvaranju konferencije, su govorili dr Duko Dimitrijevi, vrilac dunosti direktora IMPP, dr Klaus Fizinger, rukovodilac Odeljenja Fondacije Hans Zajdel za centralnu i jugoistonu Evropu, mr Luc Kober, direktor Projekata Fondacije Hans Zajdel u Srbiji i Crnoj Gori, Marina Jovievi, pomonik ministra i naelnik Generalne direkcije za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, dr Tibor Sabo, pomonik ministra u Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, Sran Majstorovi, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, i dr Jelica Mini, zamenik generalnog sekretara i ef eksperskog tima Regionalnog saveta za saradnju u Sarajevu. Tema prvog panela je bila Zapadni Balkan od konflikata do evropskih integracija. Na poetku ovog panela, dr Jelica Mini je predstavila glavne aktivnosti Regionalnog saveta za saradnju od maja 2008. do maja 2009. godine, i analizirala najznaajnija dostignua, izazove i glavne aktivnosti u prioritetnim oblastima delovanja Saveta, a na kraju izlaganja je iznela procene o tri mogua scenarija daljeg razvoja Procesa stabilizacije i pridruivanja: ubrzavanje i obogaenje, usporavanje i obogaenje, i odlaganje i zamrzavanje. Drugi uesnik, mr Miklo Derer, direktor Fondacije Manfred Verner iz Budimpete, je analizirao znaaj regionalne saradnje i politike unapreenja dobrosusedskih odnosa kao preduslova za evropske integracije, istiui iskustva drava centralne i istone Evrope. Dr Stefan Stratijev, direktor Diplomatskog instituta Ministarstva inostranih poslova Republike Bugarske, je obrazloio fenomen novog regionalizma u Jugoistonoj Evropi, analizirajui prepreke za saradnju u ovom regionu tokom Hladnog rata i regionalne inicijative nakon rata, a u drugom delu izlaganja je predstavio novi koncept mree mrea. U izlaganju dr Milana Jazbeca, direktora Odeljenja za politiko planiranje Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije, regionalna saradnja i uee u integracionim procesima su oznaeni kao jedinstvena ansa za sve drave Zapadnog Balkana da postignu politiku i ekonomsku stabilnost. Sledei uesnik ovog panela, dr Dragan ukanovi, nauni saradnik IMPP, dao je prikaz politike EU prema Zapadnom Balkanu, od 1996. godine, kada je ustanovljen njen regionalni pristup, i analizirao dosadanje rezultate, koje su drave regiona postigle u procesu pristupanja EU. Milan Simurdi iz Evropskog pokreta u Srbiji, u svom izlaganju je istakao da je najvei napredak u integracionim procesima svih drava regiona uinjen u oblasti energetike, i da je Energetska zajednica svojevrsna vebaonica za pristupanje EU. Na kraju prvog panela, Jasminka Kronja iz Evropskog pokreta u Srbiji je istakla da je razvoj ljudskih potencijala prioritet regionalne saradnje, predstavljajui glavne inicijative na polju obrazovanja i nauno-tehnolokih istraivanja u Jugoistonoj Evropi.
119
120
Drugi panel je bio posveen politikim aspektima meudravnh foruma za saradanju u Jugoistonoj Evropi. Prvi uesnik ovog panela, dr Sandro Knezovi, nauni saradnik Instituta za meunarodne odnose iz Zagreba, je analizirao razloge za ustanovljavanje mehanizma uslovaljavanja drava Zapadnog Balkana u procesu pridruivanja i pristupanja EU, i istakao da je EU morala da primeni drugaiji pristup prema ovim dravama u odnosu na drave centralne i istone Evrope, sa ciljem da stabilizuje region, koji je dugo bio poznat kao politiki trusno podruje, koje negativno utue na stabilnost svog okruenja. Mr Milo olaja, direktor Centra za meunarodne odnose iz Banja Luke, istakao je dva najvanija cilja institucionalizacije regionalne saradnje, prvi stvaranje okvira za stabilnost, bezbednost i podizanje ivotnog standarda u dravama regiona, i drugi ostvarenje politikog uticaja EU i SAD i stvaranje sigurnog okruenja za njihove investicije u regionu. Pravni aspekti politikih i ekonomskih kriterijuma za pridruivanje i pristupanje EU, sa posebnim osvrtom na proces usklaivanja propisa i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, koje su zakljuile drave regiona i EU, bili su predmet analize dr Tatjane Jevremovi-Petrovi, naunog saradnika IMPP. Mr Borislav Kneevi, vii savetnik Uprave za javne nabavke Vlade Republike Srbije, ukazao je na znaaj saradnje izmeu uprava za javne nabavke drava regiona Jugoistone Evrope, i predstavio projekte za unapreenje saradnje na ovom polju u okviru EU i regionalnih organizacija u Jugoistonoj Evropi. Na kraju ovog panela, dr Dragan Petrovi, vii nauni saradnik IMPP, govorio je o odnosu evropskih integracija i civilizacijsko-istorijskog naslea na Balkanu, ukazao na vanost prostora Balkanskog poluostrva za razvoj antike civilizacije, irenje hrianstva i uspon Vizantijskog carstva, i istakao da Balkan sutinski pripada Evropi, ali da su odreeni istorijsko-civilizacijski procesi (osmanlijska osvajanja i vievekovna okupacija, koja je donela istonjake uticaje, azijsko-afrike obrasce, ratove i politiku nestabilnost) izmenili evropski kod Balkana. Bezbednosni aspekti meudravnih foruma za saradanju u Jugoistonoj Evropi su bili tema treeg panela. Prvi uesnik, dr Jovan Teokarevi, profesor Fakulteta politikih nauka u Beogradu, je analizirao preduslove za postizanje bezbednosne zajednice na Balkanu, u teorijskim okvirima, koje je postavio Karl Doj. Mr Svetlana urevi-Luki, nauni saradnik IMPP, analizirala je glavne prepreke za regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti, istiui da su glavni problemi status Kosova i Metohije, stepen jedinstva Bosne i Hercegovine, saradnja sa Hakim tribunalom, konano utvrivanje graninih linija, kao i teko naslee prolosti. Do kraja prvog dela ovog panela, svoje radove su predstavili profesori i asistenti Kriminalistiko-policijske akademije u Beogradu. Dr Milan arkovi i mr Zvonimir Ivanovi su predstavili oblike saradnje u oblasti obrazovanja za policijsku slubu, sa posebnim osvrtom na projekte EU i programe Inicijative za saradnju u Jugoistonoj Evropi. Dr Milan Miloevi je analizirao napredak u primeni specijalnih metoda u borbi protiv organizovanig kriminala, istiui da su drave regiona Zapadnog Balkana napravile pozitivne pomake u oblasti zakonodavstva, ali da njihove slube (policija, specijalno tuilatvo i specijalni sudovi) jo uvek nisu potpuno opremljene i kadrovski osposobljene za prime-
nu ovih metoda. Dr Dane Suboi i mr Dalibor Keki su predstavili strukturu i funkcije Konzorcijuma policijskoh akademija, osnovanog sa ciljem unapreenja saradnje u oblasti policijskog treninga i obrazovanja. Na kraju prvog dela ovog panela, dr Dragan Mlaen i dr Aleksandra Ljutina-Viekruna su predstavili ciljeve i aktivnosti Evropskog civilno-vojnog planiranja za reagovanje u vanrednim situacijama. Drugi deo ovog panela je zapoeo dr Aleksandar Fati, nauni savetnik IMPP, analizom strukturne sloenosti organizovanog kriminala i predstavljanjem tehnikih potekoa sa kojima se Srbija suoava u borbi protiv ove bezbednosne pretnje. Regionalna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala je bila i predmet izlaganja mr Atanasa Kozareva, predsednika Centra za demokratiju i bezbednost iz Skoplja, koji je predstavio faktore njenog unapreenja i Sae orevia, istraivaa-pripravnika Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda, koji je analizirao dostignua policijske saradnje meu dravama Jugoistone Evrope. Drugi panel je zavren izlaganjima slubenika Ministarstva odbrane Republike Crne Gore, mr Nusreta Hanjalia, koji je predstavio glavne uspehe na evroatlatskom putu Crne Gore, i mr Zorana Lalovia, koji je ukazao na klimatske promene i prirodne katastrofe kao glavne bezbednosne izazove drava regiona Zapadnog Balkana. etvrti panel je bio posveen ekonomskim aspektima meudravnih foruma za saradanju u Jugoistonoj Evropi. Prvi uesnik, dr Bogdan Dima, profesor Zapadnog univerzita u Temivaru, je analizirao ekonomske aspekte Regionalnog saveta za saradnju, istiui da su odrivi regionalni ekonomski razvoj i prekogranina ekonomska saradnja kljuni faktor za ostvarenje ciljeva Saveta. Dr Miroslav Antevski i dr Dobrica Vesi, nauni saradnici IMPP, ukazali su na irenje i prelivanje znanja i tehnologija kao glavnu ekonomsku dobit od saradnje drava u Jugoistonoj Evropi. Mr David Veskov, lan predsednitva Panevropske unije Makedonije, ukazao je na ekonomske koristi od regionalnih integracija i lanstva u EU za Srbiju. Mr Milo Lutovac, predava na Visokoj poslovnoj koli strukovnih studija u Novom Sadu, je predstavio ciljeve i znaaj CEFTA za ekonomsku saradnju u Jugoistonoj Evropi. Na kraju ovog panela, mr Mina Zirojevi-Fati i mr Sanja Jelisavac, nauni saradnici IMPP, analizirale su mogunosti budue ekonomske saradnje meu dravama regiona Zapadnog Balkana, kao i glavne izazove na tom polju. Ratko VUKANI
121
DOKUMENTI
ZAKON
O POTVRIVANJU SPORAZUMA O SNABDEVANJU I UZAJAMNIM USLUGAMA (USA-SRB-01) IZMEU MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE U IME VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA ODBRANE SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA
lan 1. Potvruje se Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB01) izmeu Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane Sjedinjenih Amerikih Drava, koji je potpisan u Beogradu, 8. novembra 2006. godine, u originalu na srpskom i engleskom jeziku. lan 2. SPORAZUM O SNABDEVANJU I UZAJAMNIM USLUGAMA (USA-SRB-01) IZMEU MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE U IME VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA ODBRANE SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA PREAMBULA U elji da poboljaju interoperatibilnost, spremnost i delotvornost svojih vojnih snaga putem poveane saradnje u oblasti logistike, Ministarstvo odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Amerikih Drava, u daljem tekstu Strane, odluile su da zakljue ovaj sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (ovaj sporazum).
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
123
LAN I NAMENA Ovaj sporazum se sklapa u svrhu uspostavljanja osnovnih odredbi, uslova i procedura, kako bi se olakalo reciprono obezbeivanje logistike podrke, zaliha i usluga, na nain na koji se to definie ovim sporazumom. LAN II DEFINICIJE 1. Kako je navedeno u ovom sporazumu i bilo kojim dodatnim aranmanima koji se odnose na specifine procedure, primenjuju se sledee definicije: a. Razmena jednake vrednosti. Plaanje za transfer zakljuen u skladu sa ovim sporazumom u kome je dogovoreno da Strana Primalac u zamenu za logistiku podrku, zalihe ili usluge koje primi, obezbedi logistiku podrku, zalihe ili usluge jednake novane vrednosti. b. Dodatni aranman. Pisani dodatni dogovor o logistikoj podrci, zalihama i uslugama, koji definie specifine detalje, odredbe i uslove za sprovoenje ovog sporazuma na delotvoran nain. c. Faktura. Dokument koji sastavlja Strana Davalac u kome se zahteva nadoknada ili plaanje za specifinu logistiku podrku, zalihe ili usluge, obezbeene u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim drugim vaeim dodatnim aranmanima. d. Logistika podrka, zalihe i usluge. Hrana, voda, smetaj, transport (ukljuujui i vazduni transport), nafta, ulja, maziva, odea, komunikacione usluge, medicinske usluge, municija, podrka operacijama baze (i graevinski radovi u vezi sa podrkom operacijama baze), usluge skladitenja, upotreba objekata, usluge obuke, rezervni delovi i sastavni delovi, usluge popravki i odravanja, usluge kalibracije i luke usluge. Ova odredba takoe ukljuuje privremenu upotrebu vozila opte namene i drugih neubojitih artikala vojne opreme kada je takvo iznajmljivanje ili pozajmljivanje dozvoljeno u skladu sa vaeim nacionalnim zakonima i propisima. e. Porudbina. Pisani zahtev, u dogovorenom obliku i potpisan od strane ovlaenog lica, za obezbeenje specifine logistike podrke, zaliha ili usluga u skladu sa ovim sporazumom ili bilo kojim vaeim dodatnim aranmanom. f. Strana Primalac. Strana koja naruuje i prima podrku. g. Zamena iste vrste. Plaanje za transfer sproveden u skladu sa ovim sporazumom u kome je dogovoreno da Strana Primalac u zamenu za logistiku podrku, zalihe ili usluge koje primi, obezbedi logistiku podrku, zalihe ili usluge identine ili sutinski identine prirode u skladu sa dogovorenim uslovima. h. Strana Davalac. Strana koja obezbeuje podrku.
124
LAN III PRIMENJIVANJE SPORAZUMA 1. Ovaj sporazum je sastavljen da olaka recipronu logistiku podrku izmeu Strana koja se prvenstveno koristi tokom kombinovanih vebi, obuke, angaovanja snaga, operacija, ili drugih aktivnosti saradnje i za nepredviene okolnosti ili preke potrebe tokom koje jedna od Strana moe da ima potrebu za logistikom podrkom, zalihama ili uslugama. 2. Ovaj sporazum se odnosi na obezbeenje logistike podrke, zaliha ili usluga od strane vojnih snaga jedne Strane vojnim snagama druge Strane u zamenu ili za plaanje u gotovini ili za reciprono obezbeenje logistike podrke, zaliha i usluga vojnim snagama Strane Davaoca. 3. Sve aktivnosti Strana u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim dodatnim aranmanima bie izvedene u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima dveju zemalja. Sve obaveze Strana u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim dodatnim aranmanima zavisie od dostupnih novanih sredstava za takve namene. Ukoliko se Strane unapred ne dogovore drugaije, jedna Strana nee poslati porudbinu niti primiti podrku u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim dodatnim aranmanom ako nema novanih sredstava (ili dogovorenu zamenu iste vrste) raspoloivih za plaanje te podrke. Ako Strana Primalac otkrije da nema novanih sredstava za ispunjavanje svojih obaveza, odmah e da obavesti Stranu Davaoca koja ima pravo da prekine obezbeenje bilo kakve podrke koja treba da se plati tim novanim sredstvima. Ovo nee uticati na obavezu Strane Primaoca da plati za podrku koju je ve primila. 4. Sledei artikli ne mogu biti predmet transfera u skladu sa ovim sporazumom, i posebno je navedeno da ih on ne obuhvata: a. sistemi naoruanja; b. finalni sklopovi opreme, osim iznajmljivanja ili pozajmljivanja vozila opte namene i drugih neubojitih artikala vojne opreme gde je takvo iznajmljivanje ili pozajmljivanje dozvoljeno u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima Strana; i c. prve koliine delova za zamenu i rezervnih delova u vezi sa prvobitnom porudbinom glavnih artikala organizacione opreme; meutim, pojedinani delovi za zamenu i rezervni delovi potrebni za hitnu popravku i usluge odravanja mogu da budu predmet transfera. 5. U skladu sa ovim sporazumom, takoe su iskljueni iz transfera Strana svi artikli iji je transfer zabranjen shodno njihovim nacionalnim zakonima i propisima. U skladu sa zakonima i propisima SAD, prema ovom sporazumu, Sjedinjene Drave trenutno ne mogu da vre transfer sledeih artikala: a. voenih raketa; b. pomorskih mina i torpeda;
125
i. Transfer. Prodaja (bilo za plaanje u valuti, zamenu iste vrste, ili razmenu zaliha ili usluga jednake vrednosti), iznajmljivanje, pozajmljivanje, ili na drugi nain privremeno obezbeena logistika podrka, zalihe i usluge u skladu sa odredbama ovog sporazuma.
c. nuklearne municije, ukljuujui artikle kao to su bojeve glave, delovi bojevih glava, projektili, naoruanje za ruenje i municija za obuku; d. naprave koje se pokreu barutnim punjenjem i raketnim gorivom; e. materija za ometanje radara i njihove rasprivae; f. opreme za navoenje bombi ili druge municije; g. hemijskog naoruanja ili municije, to ne ukljuuju agense za kontrolu nemira; h. izvora, nusproizvoda ili specijalnih nuklearnih materija, ili bilo kojih drugih materija, predmeta, podataka, ili stvari od vrednosti iji transfer ne podlee Aktu o atomskoj energiji iz 1954 (Zakon 42, Zakonik Sjedinjenih Drava, Odeljak 2011 i sledei.); i i. artikli vojne opreme koji su oznaeni kao Vana vojna oprema na Listi naoruanja Sjedinjenih Drava (Deo 121 Zakona 22, Zakonika o saveznim propisima Sjedinjenih Drava) za privremenu upotrebu, kao to su iznajmljivanje ili pozajmljivanje, osim onih koji su dozvoljeni prema definiciji logistike podrke, zaliha i usluga u skladu sa zakonom SAD. LAN IV ODREDBE I USLOVI SPORAZUMA 1. Svaka od Strana e dati sve od sebe da u skladu sa svojim nacionalnim prioritetima zadovolji zahteve druge Strane u skladu sa ovim sporazumom. Meutim, kada dodatni aranman sadri stroi standard za ispunjenje takvih zahteva, primenjivae se standard u dodatnom aranmanu. 2. Porudbine mogu da alju i primaju samo osobe za kontakt ili imenovana lica koje Strane odreuju u Aneksima B do I ovog sporazuma. Kada vojne snage Srbije trae logistiku podrku, zalihe ili usluge izvan zone odgovornosti Evropske Komande Sjedinjenih Drava (u daljem tekstu USEUCOM), one mogu da alju porudbine direktno ve upuenoj osobi za kontakt, ili mogu da trae pomo od USEUCOM ili Komande komponente USEUCOM, da bi poslali porudbinu osobi za kontakt koja nije iz USEUCOM. 3. U skladu sa ovim sporazumom, u ime Ministarstva odbrane SAD, o dodatnom aranmanu moe da pregovara tab USEUCOM, tab drugih Borbenih komandi Sjedinjenih Drava ili lica koja oni imenuju. U ime Ministarstva odbrane Republike Srbije, o dodatnim aranmanima pregovara Sektor za materijalne resurse. Dodatni aranmani moraju da odrede osobe za kontakt i njihova specifina ovlaenja ili ogranienja. 4. Pre podnoenja pisane porudbine, Strana Primalac treba prvo da kontaktira osobu za kontakt Strane Davaoca telefonom, faksom ili elektronskom potom kako bi utvrdila dostupnost, cenu i eljeni nain plaanja za traenu opremu ili usluge. Porudbine moraju da ukljue sve podatke navedene u Aneksu A, kao i sve druge odredbe i detalje koji su neophodni za transfer. Minimalno neophodni podaci i jedan standardni formular porudbine priloeni su u Aneksu A. Broj ovog sporazuma USA-SRB-01 treba da bude naveden u svim porudbinama i korespondenciji koja je u vezi sa tim.
126
5. Obe Strane e da vode evidenciju svih transakcija. 6. Strana Primalac je odgovorna za sledee: a. da organizuje prijem i transport zaliha dobijenih u skladu sa ovim sporazumom. Ovo ne spreava Stranu Davaoca da pomogne prilikom utovara zaliha dobijenih u skladu sa ovim sporazumom na sredstvo transporta. b. da obezbedi sve vaee carinske formalnosti i organizuje druge zvanine aktivnosti koje propisuju nacionalni carinski propisi. 7. Pojedinac koga odredi Strana Primalac da primi logistiku podrku, zalihe ili usluge, u ime Strane Primaoca potpisuje standardni formular porudbine (Aneks A) na adekvatnom bloku kao dokaz prijema. Ako standardni formular porudbine nije dostupan na mestu izdavanja Strane Davaoca, pojedinac koji prima logistiku podrku, zalihe ili usluge potpisuje dokument o prijemu koji Strana Davalac obezbedi kao zamenu. Broj ovog sporazuma USA-SRB-01 se upisuje na dokument o prijemu. 8. Strana Davalac je odgovorna za sledee: a. da obavesti Stranu Primaoca kada i gde su logistika podrka, zalihe ili usluge dostupne za prijem; i b. da prosledi potpisani dokument o prijemu osobi za kontakt koja je ovlaena da prima porudbine u skladu sa ovim sporazumom. Potpisani dokument o prijemu e biti priloen uz originalni formular porudbine. 9. Logistika podrka, zalihe ili usluge koje se dobijaju u skladu sa ovim sporazumom nee se privremeno ili trajno dalje prenositi u bilo koju drugu zemlju, meunarodnu organizaciju ili entitet, osim osoblju, zaposlenima ili predstavnicima vojnih snaga Strane Primaoca, bez prethodnog pisanog odobrenja Strane Davaoca koje se pribavlja postojeim kanalima. LAN V
1. Za transfere logistike podrke, zaliha i usluga u skladu sa ovim sporazumom, Strane se slau da plaanje bude ili u gotovini (nadoknadiva transakcija) ili zamenom iste vrste odnosno razmenom jednake vrednosti (koje su transakcije razmene). Strana Primalac plaa Strani Davaocu kao to je definisano u stavu 1a ili 1b ovog lana. a. Nadoknadiva transakcija Strana Davalac podnosi fakture Strani Primaocu po zavretku isporuke ili izvrenju logistike podrke, zaliha ili usluga. Strane obezbeuju plaanje svih transakcija i svaka od Strana alje fakture drugoj Strani bar jednom u tri (3) meseca za sve transakcije koje prethodno nisu fakturisane. Fakture su propraene neophodnom pomonom dokumentacijom i plaaju se u roku od devedeset (90) dana od dana kada su pripremljene. Plaanje se vri u valuti Strane Davaoca ili kako se dogovori u porudbini. Tokom odreivanja cene za nadoknadivu transakciju, Strane prihvataju sledee reciprone principe odreivanja cena: (1) U sluaju kada Strana Davalac obezbeuje specifinu nabavku od svojih preduzimaa/ugovaraa u ime Strane Primaoca, cena nee biti manje po-
127
NAKNADA
128
voljna od cene koju preduzima/ugovara naplauje vojnim snagama Strane Davaoca za identine artikle ili usluge, umanjene za iznose koji su iskljueni po lanu VI ovog sporazuma. Cena koja se naplauje moe da ukljui razlike nastale usled rasporeda isporuke, mesta isporuke i ostalih slinih okolnosti. (2) U sluaju transfera iz sopstvenih resursa Strane Davaoca, Strana Davalac naplauje istu cenu koju bi naplatila svojim sopstvenim vojnim snagama za identinu logistiku podrku, zalihe i usluge od dana isporuke ili izvrenja, umanjenu za iznose koji su iskljueni po lanu VI ovog sporazuma. U bilo kom sluaju kada cena nije odreena ili se ne vre naplate svojim sopstvenim vojnim snagama, Strane e se unapred dogovoriti o ceni, uzimajui u obzir reciprone principe odreivanja cena, iskljuujui naplate koje su izuzete prema ovim istim recipronim principima odreivanja cena. b. Transakcije razmene. Transakcije razmene mogu da budu zamena iste vrste ili razmena jednake vrednosti. Strana Primalac plaa Strani Davaocu transferom logistike podrke, zaliha ili usluga o kojima su se dve Strane dogovorile da su identine (ili sutinski identine) ili da imaju istu novanu vrednost kao i logistika podrka, zalihe ili usluge isporuene ili izvedene od Strane Davaoca. Kada je razmena jednake vrednosti dogovorena kao nain plaanja, pre obezbeivanja traene podrke, obe Strane e se sloiti, u meri u kojoj je to mogue, o robi i uslugama koje e biti prihvaene kao nain plaanja. Strana Primalac je odgovorna da organizuje povratni transport i isporuku zamene za logistiku podrku, zalihe ili usluge na lokaciji koju zajedniki odrede Strane u vreme potpisivanja porudbine. Ako Strana Primalac ne zavri razmenu u okviru odredbi rasporeda zamene, koji je dogovoren ili je na snazi u vreme prvobitne transakcije, u roku od godinu dana od prvobitne transakcije, transakcija se smatra nadoknadivom i primenjuje se stav 1a. ovog lana, s tim to se cena odreuje korienjem postojeih ili procenjenih cena na snazi na dan kada je plaanje inae trebalo da se izvri. c. Odreivanje cene ili vrednosti. Sledei mehanizmi odreivanja cena se obezbeuju kako bi se pojasnila primena recipronih principa odreivanja cena. Cena odreena u inventaru zaliha opreme e biti cenovnik zaliha Strane Davaoca. Cena nove nabavke e biti ista cena koju Strana Davalac plaa preduzimau/ugovarau ili prodavcu. Cena usluga koje se pruaju e biti standardna cena Strane Davaoca ili, ako ona nije vaea, trokovi koji su direktno vezani sa pruanjem tih usluga. Cene koje se naplauju iskljuuju sve poreze i carine od kojih je Strana Primalac izuzeta od plaanja u skladu sa drugim sporazumima koje su vlade Strana zakljuile. Strane se slau da na zahtev, obezbede informacije koje su dovoljne da verifikuju da su potovani principi ovog recipronog odreivanja cena i da cene ne ukljuuju trokove kojih su Strane osloboene ili izuzete. 2. Kada se konana cena porudbine ne odredi unapred i u pisanom obliku, porudbina, dok se ne dogovori o konanoj ceni, ukljuuje maksimalne obaveze za Stranu Primaoca. Strane e onda odmah da zaponu sa pregovorima da bi utvrdile konanu cenu.
LAN VI OSLOBAANJE ILI IZUZEE OD TROKOVA U meri u kojoj nacionalni zakoni i propisi to dozvoljavaju, Strane obezbeuju da u skladu sa ovim sporazumom ne podleu postojeim carinama, porezima i slinim obavezama. Strane e saraivati da bi obezbedile adekvatnu dokumentaciju kako bi u maksimalnoj meri imale poreske i carinske olakice. Odredbe bilo kojih vaeih sporazuma o poreskim i carinskim olakicama takoe se primenjuju u skladu sa ovim sporazumom. Strane e jedna drugu obavestiti da li cena koja se naplauje za logistiku podrku, zalihe ili usluge ukljuuje poreze ili carine. Prilikom odreivanja da li carine, porezi ili sline obaveze treba da budu nametnute, principi odreivanja cena izraeni u lanu V ovog sporazuma e odreivati vrednost logistike podrke, zaliha ili usluga koje obezbeuje Strana Davalac. LAN VII BEZBEDNOST INFORMACIJA Namera je Strana da aktivnosti obuhvaene ovim sporazumom i bilo kojim dodatnim aranmanima treba da budu sprovedene na nivou za javnu upotrebu. Ukoliko nije specifino navedeno posebnim pisanim sporazumom ili dogovorom, nijedna poverljiva informacija ili materijal nee biti pruena ili proizvedena u skladu sa ovim sporazumom ili bilo kojim dodatnim aranmanima. LAN VIII TUMAENJE, IZMENE I DOPUNE 1. Sva neslaganja u vezi sa tumaenjem ili primenom ovog sporazuma, svih dodatnih aranmana ili transakcija izvrenih u skladu sa njima, bie razreeni putem konsultacija izmeu Strana i nee se podneti nijednom domaem ili meunarodnom sudu ili treoj strani na reavanje. 2. Svaka od Strana moe u bilo koje vreme da trai izmene i dopune ovog sporazuma uz davanje (prethodnog) pisanog obavetenja drugoj Strani. U sluaju da se napravi takav zahtev, Strane e odmah zapoeti pregovore. Ovaj sporazum moe da bude izmenjen i dopunjen samo na osnovu pisanog sporazuma izmeu Strana. Zamena Aneksa B do I, koja navodi spisak osoba za kontakt, moe da se obavi tako to jedna Strana prosledi zamenu Aneksa drugoj Strani putem zvaninih vojnih predstavnika, bez formalnih izmena i dopuna ovog sporazuma.
129
3. Osobe za kontakt za plaanje i izvrenje naplate kod obe Strane se odreuju u aneksima ovog sporazuma. 4. Cena logistike podrke, zaliha i usluga u skladu sa ovim sporazumom nee biti via od cene iste logistike podrke, zaliha i usluga koje su dostupne u skladu sa bilo kojim drugim sporazumom izmeu Strana ili njihovih vlada.
LAN IX STUPANjE NA SNAGU I RASKID SPORAZUMA Ovaj sporazum, USA-SRB-01, koji se sastoji od Preambule, lanova I do IX i Aneksa A do I privremeno e se primenjivati od dana potpisivanja i stupie na snagu danom prijema obavetenja da su ispunjene sve unutranje procedure u Srbiji koje su neophodne za stupanje na snagu ovog sporazuma. Ovaj sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme i bie na snazi dok ga Strane uzajamnom saglasnou ne raskinu ili jedna od Strana ne dostavi pisano obavetenje drugoj Strani o svojoj nameri o raskidu ovog sporazuma najmanje 180 dana unapred. Bez obzira na raskid ovog sporazuma, sve obaveze za nadoknadu nastale na osnovu njegovih odredbi ostaju obavezujue po Stranu Primaoca dok ne budu izmirene. Dole potpisani, propisno ovlaeni od strane svojih vlada, su potpisali ovaj sporazum (USA-SRB-01). SAINJEN u po dva originalna primerka na srpskom i engleskom jeziku, od kojih je svaki jednako autentian.
ZA MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE Zoran Stankovi, s.r. ministar odbrane
ZA MINISTARSTVO ODBRANE SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA Vilijem E. Vard, s.r. general, Vojska SAD zamenik komandanta Evropska komanda Vojske SAD
U Beogradu, Dana 8.novembra 2006. godine
U Beogradu, Dana 8.novembra 2006. godine
130
ANEKS A INFORMACIJA O PORUDBINI TABULATOR A MINIMUM OSNOVNIH PODATAKA TABULATOR B STANDARDNA FORMA NARUDBINE ANEKS B REPUBLIKA SRBIJA ANEKS C CENTRALNA KOMANDA SAD - USCENTCOM KONTAKT OSOBE TABULATOR A CENTRALNA KOMANDA SAD - USCENTCOM TABULATOR B CENTRALNA KOMANDA SAD KOV - USARCENT TABULATOR C CENTRALNA KOMANDA SAD - USNAVCENT TABULATOR D CENTRALNA KOMANDA SAD RV - USCENTAF TABULATOR E CENTRALNA KOMANDA SAD MARINSKI KORPUS TABULATOR F CENTRALNA KOMANDA ZA SPECIJALNE OPERACIJE SOCCENT ANEKS D PACIFIKA KOMANDA SAD USPACOM/ SNAGE SAD JAPAN USFJ KONTAKT OSOBE TABULATOR A PACIFIKA KOMANDA SAD USPACOM TABULATOR B PACIFIKA FLOTA MORNARICE SAD PACFLT TABULATOR C KOV SAD PACIFIK USARPAC TABULATOR D MARINSKE SNAGE PACIFIK MARFORPAC TABULATOR E RV SAD PACIFIK PACAF TABULATOR F KOMANDA ZA SPECIJALNE OPERACIJE SOCPAC TABULATOR G SNAGE SAD JAPAN USFJ TABULATOR H KOV SAD JAPAN USARJ TABULATOR I MARINSKE SNAGE JAPAN MARFORJ TABULATOR J RV SAD JAPAN USAFJ TABULATOR K SNAGE SAD KOREJA USFK ANEKS E EVROPSKA KOMANDA SAD USEUCOM KONTAKT OSOBE TABULATOR A EVROPSKA KOMANDA SAD USEUCOM TABULATOR B RV SAD EVROPA USAFE TABULATOR C KOV SAD EVROPA USAREUR TABULATOR D MORNARICA SAD EVROPA USNAVEUR TABULATOR E SNAGE MARINACA SAD EVROPA USMARFOREUR TABULATOR F KOMANDA SPECIJALNIH OPERACIJA SOCEUR ANEKS F ZDRUENA KOMANDA SNAGA SAD USJFCOM TABULATOR A ZDRUENA KOMANDA SNAGA SAD USJFCOM TABULATOR B KOMANDA RV ACC TABULATOR C KOMANDANT-ATLANTSKA FLOTA CDRLANTFLT
131
LISTA ANEKSA
TABULATOR D MARINSKE SNAGE ATLANTIK MARFORLANT TABULATOR E KOMANDA KOV FORSCOM ANEKS G KOMANDA JUG- USSOUTHCOM KONTAKT OSOBE ANEKS H KOMANDA SEVER- USNORTHCOM KONTAKT OSOBE ANEKS I TRANSPORTNA KOMANDA - USTRANSCOM KONTAKT OSOBE lan 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije - Meunarodni ugovori. 29. maj 2009. SLUBENI GLASNIK br. 42-09
132
UPUTSTVA ZA SARADNIKE
Meunarodna politika je tromesenik koji izlazi u januaru, aprilu, julu i oktobru svake godine. asopis objavljuje recenzirane autorske priloge i prikaze skupova i knjiga iz oblasti meunarodnih odnosa, spoljne politike, meunarodnog javnog prava i meunarodne ekonomije. Uslov za uzimanje u razmatranje priloga je da budu pripremljeni u skladu sa sledeim uputstvima. I Uputstvo za pisanje lanaka 1. Autorski prilozi (lanci) ne treba da sadre vie od 4500 rei odnosno do 32 000 znakova sa razmacima. 2. lanke pisati korienjem fonta Times New Roman, veliine 12, sa brojevima stranica u donjem desnom uglu. 3. Ispod naslova teksta stoji ime i prezime autora lanka (i eventualna titula), naziv institucije u kojoj je zaposlen i njeno sedite, kao i lina adresa autora za korespodenciju (potanska/institucionalna ili elektronska). Ovi podaci se navode u Italic-u. 4. Ukoliko autor ima elju da ukae itaocima da pojedini pogledi izneti u lanku odraavaju njegov lini stav, a ne institucije u kojoj je zaposlen, neophodno je da na kraju naslova teksta stavi posebnu fusnotu sa simbolom * u kojoj e to posebno napomenuti. 5. Apstrakt se prilae i na srpskom i na engleskom jeziku i u njemu autor treba da ukae na najbitnije hipoteze na kojima rad poiva. Apstrakt treba da sadri do 120 rei, a ispod njega autor navodi do 12 kljunih rei. 6. Latinske, starogrke i druge ne-engleske rei i izrazi u tekstu navode se u italic-u (npr. status quo, a priori, de facto, acquis communautaire, itd.). 7. U tekstu moraju biti data puna imena, nikako inicijali. Strano ime i prezime treba pisati u srpskoj transkripciji, s tim to se prilikom prvog pominjanja u tekstu mora navesti kako glase u originalu, i to u zagradi posle srpske transkripcije. 8. Fusnote je neophodno pisati na dnu strane (opcija Footnote), a oznake za fusnote stavljati iskljuivo na kraju reenice. Podatke o navedenoj bibliografskoj jedinici u fusnotama treba navesti u skladu sa sledeim sugestijama:
133
a) Monografije Puno ime i prezime autora, naslov monografije (u Italic-u), naziv izdavaa, mesto izdavanja, godina izdanja, str. ukoliko se navodi jedna ili vie strana izvora na srpskom jeziku, odnosno p. ukoliko se citira jedna strana izvora na engleskom ili pp. ukoliko se citira vie stranica. Ukoliko se navodi vie stranica koristi se srednja crta bez razmaka pre i posle (npr. str. 123245; pp. 2250). Kada se navodi zbornik radova na srpskom jeziku koji je priredila jedna osoba, stavlja se (ur.) ili (prir.) sa takom u oba sluaja. Sa druge strane, kada se radi o vie urednika monografije na srpskom jeziku stavlja se (urs), bez take. Kada se navodi prireeni zbornik radova na engleskom jeziku koji je priredilo vie prireivaa, iza imena prireivaa se u zagradama stavlja (eds), bez take. Ako se radi o jednom prireivau, stavlja se (ed.), sa takom. Primeri: Don Rols, Pravo naroda, Alexandria Press i Nova srpska politika misao, Beograd, 2003, str. 107. John Gillingham, European Integration 19502003, Cambridge University Press, Cambridge, 2003, p. 221. Duko Lopandi (ed.), Regional initiatives in Southeast Europe: multilateral cooperation programs in the Balkans, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2001, pp. 2432. Theodor Winkler, Brana Markovi, Predrag Simi & Ognjen Pribievi (eds), European Integration and the Balkans, Center for South Eastern European Studies, Belgrade & Geneva Centre for the Democratic Control of the Armed Forces, Geneve, 2002, pp. 2347. b) lanci u naunim asopisima Puno ime i prezime autora, naslov teksta (pod znacima navoda), naziv asopisa (u Italic-u), broj toma, broj izdanja, str. (ili pp.) od-do. Brojevi stranica se odvajaju srednjom crticom (), bez razmaka. Ukoliko su neki podaci nepotpuni neophodno je to i naglasiti. Primer: Michael Levi, The Organisation of Serious Crimes, in: Mike Maguire, Rod Morgan & Robert Reiner (eds), The Oxford Handbook of Criminology, Oxford University Press, Oxford, 2003, pp. 87884. (pp. 8789 ili p. 878). Robert J. Bunker & John. R. Sullivan, Cartel Evolution: Potentials and Consequences, Transnational Organized Crime, vol. 4, no. 2, Summer 1998, pp. 5576.
134
c) lanci u dnevnim novinama i asopisima Navesti ime autora (ili inicijale ukoliko su samo oni navedeni), naslov lanka pod znacima navoda, ime novine ili asopisa (u Italic-u) datum napisan arapskim brojevima, broj strane/stranica. Primer: John Gapper, Investor votes should count, The Financial Times, 17 April 2006, p. 9. d) Navoenje dokumenata Navesti naziv dokumenta (pod znacima navoda), lan, taku ili stav na koji se autor poziva, asopis ili slubeno glasilo u kome je dokument objavljen (u italic-u, broj toma, broj izdanja, mesto i godinu izdanja. Primer: Resolution 1244 (1999), Security Council of the United Nations, 10 June 1999. Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, Slubeni list APV, br. 17/91, Novi Sad, 18. jun 1991, str. 114. e) Navoenje izvora sa Interneta Ime autora, naziv dela ili lanka, puna Internet adresa koja omoguava da se do navedenog izvora doe ukucavanjem navedene adrese, datum pristupanja stranici na Internetu, broj strane (ukoliko postoji i ako je prilog objavljen u PDF-u). Primer: Maureen Lewis, Who is Paying for Health Care in Eastern Europe and Central Asia?, IBRD & World Bank, Washington D.C, 2000, Internet, http://Inweb18.worldbank.org/eca/eca.nsf/Attachments/Who+is+Payin g+for+Health+Care+in+Eastern+Europe+and+Central+Asia/$File/Who+i s+Paying+text.pdf, 14/09/2004, p. 3. f) Ponavljanje ranije navedenih izvora Kada se pozivamo na izvor koji je ve ranije navoen u tekstu posle drugih fusnota, obavezno treba staviti ime i prezime autora, naslov izvora, zatim op. cit. I na kraju broj strane (npr. Michael Levi, The Organisation of Serious Crimes, op. cit., p. 879). Ibid. ili ibidem koristiti iskljuivo pri navoenju izvora navedenog u prethodnoj fusnoti, uz naznaku broja strane/stranica, ukoliko je novi navod iz tog izvora (npr. Ibid., str. 11). 9. Na kraju lanka prilae se bibliografija koja treba da sadri sve izvore i literturu navoene u tekstu, a u formi kakva je navedena u uputstvu za fusnote. Jedina razlika je to se u bibliografiji obavezno navodi prvo prezime pa ime autora citiranog rada, i celokupna bibliografija se organizuje prema abecednom redosledu pocetnog imena navoenih autora (ili naziva korienih dokumenata).
135
II Uputstvo za pisanje prikaza knjiga i skupova 1. Prikazi skupova i knjiga ne smeju biti dui od dve i po stranice Word formata (prored single), odnosno ne smeju sadrati vie od 1.200 rei (8.800 znakova sa razmacima). 2. Na poetku prikaza se navode bibliografske odrednice knjige u skladu sa pravilima koja su navedena za navoenje monografija u fusnotama, s tim to na kraju treba navesti ukupan broj stranica (npr. 345 str; p. 345). 3. Prikazi knjiga i skupova ne smeju sadrati fusnote, dok se sve eventualne napomene mogu navesti u zagradi. 4. Autor moe navesti i nadnaslov prikaza knjige ili skupa velikim slovima veliina slova 14, to je podlono izmenama od strane redakcije asopisa. 5. Veliina slova, font i poravnanje teksta treba da budu u skladu sa ranije navedenim sugestijama za pisanje lanaka. 6. Na kraju prikaza se navodi puno ime i prezime autora u Italic-u, s tim to se prezime u celini pie velikim slovima (npr. aklina NOVII). *** Svi prilozi dostavljaju dr Draganu ukanoviu, glavnom i odgovornom uredniku Meunarodne politike na adresu: Institut za meunarodnu politiku i privredu, Makedonska 25, 11000 Beograd ili na e-mail: dragandjuk@yahoo.com. Rukopisi se ne vraaju. Redakcija
CIP Katalogizacija u publikaciji , UDK 327 MEUNARODNA POLITIKA glavni i odgovorni urednik Dragan ukanovi. God. 1, br. 1 (1950) . Beograd : Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1950. 24 cm Tromeseno ISSN 0543-3657 = Meunarodna politika COBISS.SRID 3092482
136
Primaoci asopisa
MEUNARODNA pOLITIKA
U zemlji diplomatska predstavnitva stranih zemalja u Srbiji, strana dopisnitva novinskih i televizijskih kua i agencija, organi vlasti, vojne institucije, politike partije, privredne ogranizacije i ustanove, banke, komore i instituti i preduzea, univerziteti, instituti i biblioteke, izdavake organizacije, javni mediji, istaknute linosti iz oblasti politike, naune, privredne i kulturne delatnosti. U inostranstvu diplomatska, privredna i kulturna predstavnitva Srbije u svetu, parlamenti i vlade zemalja na svim kontinentima, direkcije znaajnih politikih parlamentarnih partija u svetu, sve vee globalne i regionalne meunarodne organizacije (UN, EU, OEBS, UNESCO, Savet Evrope i dr.), privredne komore, vee privredne kompanije u svetu, univerziteti, instituti i biblioteke, pojedinci iz raznih oblasti i delatnosti. asopis Meunarodna politika ima Internet prezentaciju na adresi: http://www.diplomacy.bg.ac.yu/mp.htm Cena oglaavanja u Meunarodnoj politici: puna strana 30 000 dinara 1/2 strane 18 000 dinara k3 (unutranja korica) 40 000 dinara k4 (zadnja korica) 50 000 dinara Za sve dodatne informacije obratiti se na telefon (011) 3373 832 ili na e-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu
INSTITUT ZA MEUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU osnovan je 1947. godine. Njegova misija je sistematsko istraivanje osnovnih procesa u meunarodnoj zajednici i elemenata politikog, ekonomskog, vojnog, tehnolokog i kulturno-socijalnog karaktera u savremenom svetu. Pruajui naunu osnovu za utvrivanje i predlaganje strategijskih osnova spoljne politike zemlje, Institut je u radnom smislu najtenje povezan sa organima koji sprovode spoljnu politiku (Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije). Poseban zadatak Instituta je doprinos edukaciji ire javnosti o osnovnim tokovima meunarodnih odnosa, to se ostvaruje bogatom izdavakom delatnou, organizacijom skupova i uestvovanjem istaknutih politikih linosti, strunjaka i diplomata na tribinama Instituta. Od svog osnivanja Institut je bio i znaajan izvor kadrova za diplomatsku slubu ili druge politike funkcije na unutranjem i meunarodnom planu. Osim naunoistraivakog sektora, u kome radi 30 naunih radnika, Institut raspolae jednom od najbolje opremljenih specijalizovanih biblioteka u Jugoistonoj Evropi koja je, takoe, ekskluzivna depozitarna biblioteka edicija i dokumenata UN, Evropske unije i NATO. Pored Meunarodne politike (na srpskom) Institut objavljuje periodine publikacije: Meunarodni problemi (na srpskom i engleskom jeziku), Evropsko zakonodavstvo i The Review of International Affairs.
IZBOR IZDANJA
INSTITUTA ZA MEUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU
ASOPISI: Meunarodna politika Specijalizovani asopis za meunarodne odnose Izlazi tromeseno Review of International Affairs Specijalizovani asopis za meunarodne odnose (na engleskom jeziku) Izlazi tromeseno Meunarodni problemi Nauni asopis na srpskom i engleskom jeziku Izlazi tromeseno Evropsko zakonodavstvo Nauno-struni asopis za pravo Evropske unije Izlazi tromeseno KNJIGE: Vodi kroz pravo Evropske unije, zbornik radova, prireiva Blagoje Babi, tvrd povez, 2009, 768 strana. Dragan Petrovi, Francusko-jugoslovenski odnosi u vreme alirskog rata 19521964, tvrd povez, 2009, 452 strane. Dobrica Vesi, Specifini oblici upravljanja ljudskim resursima, broirano, 2009, 192 strane. Branko Pavlica, Odnosi Srbije sa Republikom Makedonijom 19962008, broirano, 2009, 182 strane. Japan and Serbia: Contemporary Issues, zbornik radova, prireivai Edita Stoji-Karanovi, emal Hatibovi i Ivona Laevac, broirano, 2009, 244 strane. Aleksandar Fati, Freedom and Heteronomy, broirano, 2009, 236 strana. Edita Stoji-Karanovi i Slobodan Jankovi (prir.), Elementi strategije spoljne politike Srbije, broirano, 2008, 414 str. Edita Stoji-Karanovi, Regionalna i susedska saradnja za odrivi razvoj Srbije u prvoj dekadi 21. veka, broirano, 2008, 292 str. Duko Dimitrijevi, Meunarodnopravno regulisanje teritorije drava, broirano, 2008, 214. Dragan Petrovi, Geopolitika postsovjetskog prostora, tvrd povez, 2008, 250 str. Nevenka Jefti (prir.) Aktuelna pitanja iz meunarodnih odnosa, broirano, 2008, 448 str. Milan ahovi, Meunarodno pravo u meunarodnim odnosima druga polovina XX veka, broirano, 2008, 388 str. Branko Pavlica, Privredni i politiki odnosi Srbije sa Nemakom 18822005, broirano, 2008, 302 str. Dragan ukanovi (prir.), Savremeni meunarodni izazovi, broirano, 2008, 494 str. Pero Petrovi, Savremena poslovna diplomatija, broirano, 2008, 360 str. Nevenka Jefti, Pravo na komuniciranje, broirano, 2008, 152 str. Duko Dimitrijevi, Meunarodno pravo sukcesije drava, broirano, 2007, 504 str. Dragan ukanovi (prir.), Meudravni forumi u Evropi, broirano, 2007, 252 str. Dragan ukanovi, Institucionalni modeli i demokratizacija postjugoslovenskih drava, broirano, 2007, 336 str. Mina Zirojevi, The place of NATO and the OSCE in EU Security Policy, broirano, 2006, 304 str. Ivana Popovi-Petrovi, Meunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima, broirano, 2006, 272 str. Aleksandar Fati (prir.), Pitanje Kosmeta, broirano, 2006, 316 str. Sanja Jelisavac, Intelektualna svojina, broirano, 2006, 208 str.

M Politika 1134

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M Politika 1134

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MEUNARODNA pOLITIKA

Institut za meunarodnu politiku i privredu

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1133, januarmart 2009. godine

Meunarodna politika br. 1133, januarmart 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Stanje savremenog sveta i Srbije

SAD u sudbonosnoj tranziciji

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Rusija i Srbija deo evroatlantske civilizacije

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Velikomali narod Srbi spram velesila SAD i Rusije

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Srbija i Evropska unija

glasnik, Beograd, 2008. str. 142.

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Zapadni Balkan u trouglu SAD EU Rusija

Service, 13 May 2009, p. 9, Internet: http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL32136.pdf .

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Nova sfera uticaja SAD-a

4 Ubedljivu analizu predoio je Radovan Vukadinovi u: Amerika politika i stvaranje

kosovske drave, Meunarodne studije, Zagreb, 2008/1, str. 14ff.

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Verodostojnost strategije irenja EU

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Povratak Rusije na Zapadni Balkan

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

Institut za meunarodnu politiku i privredu (IMPP)

Meunarodna politika br. 1134, apriljun 2009. godine

otnoenija, Moskva (Januar 2009) 1, str.60.