Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

1. UVOD Voda je osnovni preduslov za ivot svih ivih bia na Zemlji. Da bi iva bia mogla da ive normalno, voda u kojoj ive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled ovekovog delovanja znaajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kaemo da je voda zagaena. Znaaj vode za ljude, za sav ivi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki i mnogostruk poev od toga da je voda uslov ivota pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov ivota i medijum odakle je ivot poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu ukljuujui i oveka, izvor hrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge ive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvanije od svega je da je uslov ivota a prema podacima. Svetske zdravstvene organizacije, danas je ve kritina situacija sa rezervama iste vode i to kako stajaih i tekuih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za pie. ista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne naine, a najvie udelom oveka sa svijim aktivnostima odnosno vetakim zagaivanjem.

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

2. VODA I ZNAAJ VODE Ma koliko se to inilo dalekom proslou, voda je izvor i kolevka ivota, naa pramajka. Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivi je, udanuli smo prvi put ovozemaljski zivot. Voda ini oko 65% naseg tela. 70% nae planete ini voda, koja odrava celokupan ivot na Zemlji biljni i ivotinjski. ovek moe znatno due da izdri bez hrane nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdrali oko 40 dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili dehidracija moe biti opasna za svako ivo bie a za oveka gubitak 20% vode praktino znai smrt. U uslovima dehridacije krv se zgruava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu koliinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog oveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim to je toliko vana ona direktno odreuje ne samo razvoj ivih bia, ve je njom odreen napredak celokupne ljudske zajednice. Potrebe za vodom se poveavaju srazmerno uveanju broja stanovnika na zemlji a njena se koliina uprkos rastuim promenama ne menja. Statistiki podaci su zastraujui. Oni nam govore da e do 2025 godine 2/3 stanovnitva osetiti ozbiljan nedostatak vode, ve sada prema podacima strunjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a ak vie od 5 miliona ljudi godinje umire usled zagaenja vode. Ova istina je zastraujua jer smo sve blie vremenu kada e potreba za vodom premaiti njene zalihe. Eksperti naglaavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, to je direktno povezano sa drugim zagadjivaima, bilo da je re o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljite. Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujui korienjem municije sa osiromaenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge krake izvore i vrela po jugoistonoj Srbiji. Sve to zagadjuje zemljite kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen zagaenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti parametri su u porastu. Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladitenje deponija ve kada je o naim prostorima re nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno ureenih deponija. Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno unitavaju jer se podzemne vode mogu zatititi od povrinskih zagaivaa izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, to je mnogo vie od estetike i mnogo blie razumu. Nekontrolisana sea uma je takoe jedan od bitnih inilaca ovog problema, pogotovo kada je re o izvoriima koji je sve manje i sve su manje ista. Strunjaci predlau plansko poumnjavanje, formiranje povrinskih akumulacija i zatitu izvorita reka. Sve je vea opasnost od posledica koje su ini se neizbene. 2

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

Strunjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji neto to moemo uiniti kao pojedinci. A to je da vodu titimo i tedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer e oni biti ti koji e osetiti posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema. Znaaj vode za biljke Voda je veoma znaajna za biljni svet. Vodene biljke se najlake snabdevaju sa vodom. U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako apsorbcijom dolazi do njih. Meutim,biljke na kopnu esto ne mogu lako doi do vode, jer imaju potekoa da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljita. Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekolokih faktora, dok je za vodene biljke njihova ivotna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protie od korena ka listovima. Taj proces se uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih povrina stalno isparava jedna koliina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog sue izgubi veu koliinu vode, ona vene i naginje se. Isparavanjem vode dolazi i do hlaenja biljke, to je vaan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se jo i vodeni reim biljke, koji se u sutini sastoji iz tri procesa: Primanje vode iz zemljita Transport vode tkivima korena, stabla i listova i Isparavanje vode preko nadzemnih organa transpiracija

Odnos izmeu unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.

Slika 1. Znaaj vode za biljke

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

ivotinje Voda ima veliki znaaj za ivot ivotinja. Voda je prvobitna ivotna sredina u kojoj je ivot nastao, pa je razumljivo to postoji ta uzajamna veza, a posebno za one ivotinje iji je ona ivotna sredina. Voda se nalazi u unutranjosti organizma ivotinja. Sadraj vode u organizmu ivotinja varira od 50 93% i razumljivo, najvei je sadraj u vodenim organizmima. Sisari veoma teko podnose gubitak vode. Dolazi do uginua ukoliko sadraj vode u organizmu padne za 15 20%. Neke ivotinje kao,npr, puevi mogu preiveti i sa gubitkom vode od 65-80%.

Slika 2. Znacaj vode za zivotinje Ljude U organizmu odraslog mukaraca sadraj vode je 6015% a kod ena 5515%, to znai da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka oveka na Zemlji. Zavisno od klimatskih uslova potronja vode za odravanje ivota kree se od 3 12 l/dan. Voda je daleko najbogatija komponenta svih ivih organizama i ima fundamentalan znaaj u odravanje kako strukture, ako i funkcije svih tkiva, odnosno elija kao osnovnih jedinica ive materije. Neunoenje vode dovodi mnogo bre do smrti nego neunoenje hrane. U sluaju neunoenja vode dolazi do smrti ve posle nekoliko dana, poto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tenosti. U sluaju neunoenja hrane, ivot se odrava nekoliko nedelja, uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina. Procenat vode u ljudskom organizmu je razliit u razliitim tkivima, odnosno organima. Moe se rei da se najvea koliina vode vode u telu nalazi u koi i miiima, a najmanje u skeletu i adipoznom tkivu. Mukarac teine od 70 kg sadri u koi 9l vode, u miiima 22l, skeletu 2,45 l, u krvi 4,65, i u masnom tkivu 0,7 l. Iako srce, plua, bubrezi i mozak sadre visok procenat vode, ipak je njihov udeo u masi organizma manji.

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

Slika 3. Znaaj vode za ljude 3.0 ZAGAIVANJE VODE Prema poreklu vode mogu da se podele na : -povrinske -podzemne -atmosferske Povrinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i odravana. Povrinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorita koja se nalaze ispod povrine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno iste i koriste se kao voda za pie. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada i kao takve dospevaju na zemlji. Najveu ulogu u zagavanju vode ima ovek sa svoji aktivnostima to spada u vetako zagaivanje.Iako voda prekriva zemljine povrine, problem vode postaje sve vei i opti-meunarodni. Vetake zagaivace moemo podeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagaivae (izvori zagaenja) b) rasute izvore zagaivanja. a) Koncentrisani zagaivai vode su obino razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obino locirana na obalama reka jezera ili mora. Njih je lako uoiti i evidentirati. Najee su to: I- urbana naselja II-industrijski objekti: hemijski bazne i preraivake, metalne i metalopreraivake, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje graevinskg materijala, proizvodnja deterdenta III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti IV- poljoprivredni objekti za tov stoke V- deponije smetlita b) u rasute izvore zagaivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi i azotna ubriva), deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smea, transport i transportna sredstva, lokacije za eksplataciju ljunka i peska. Otpadne vode su najee bezvredne materije koje su u obliku tenih, suspendovanih i koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja i industrijskih objekata. Moemo ih podelitii u tri osnvne grupe: 1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiu od ljudi i ivotinja 2) industrijske otpadne vode 3) atmosferske vode-dobijene spranjem zemljita

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

3.1.1 KOMUNALNE OTPADNE VODE Urbana naselja zagauju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnim vodama moe se nai razne organske tenosti, deterdenti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode prikljuuju na kanalizaciju naselja. Otpadne vode od ljudu, ivotinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakterioloku zagaenost vode, to dovodi do hidrinih epidemija. Kako ove vode potiu od izluevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadre veliki broj klica. Meu njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakterikih i parazitskih bolesti. Najvei broj klica se izluuju preko ljudskih fekalija. U digestivnom traktu oveka ivi 97,5% E soli humanog porekla i 25% nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto.

Slika 4. Izumrli riblji svet kao posledica zagadjivanja Komunalne otpadne vode sadre organske materije u koje spadaju: fizioloke izluevine ljudi, pomije i ostaci hrane, a uz to ima i neorganskih materija koje potiu od sredstva za pranje, raznih deterdenata i vrstih komada razliitog sastava. Sapuni i deterdenti su povrinski aktivna jedinjenja koja menjaju povrinski napon vode i koncentriu se na povrinu vode. Sa promenom povrinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja koliine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja ivog sveta u njoj to opet podstie anaeroban proces. Sintetike povrinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja moe da potraje i do nekoliko meseci. Atmosferske otpadne vode putem padavina , kince i otopljenog snega sa sobom nose razna zagaenja. Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagaujue materije i odnose ih u mora, jezera, reke. One najee sadre sulfate, hloride, nitrate, naftu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja. Osim otpadnih voda koje kanalizaciono sistemom dospeva u reke, zagaenja mogu da potiu i od podzemnih voda ukoliko su one zagaene. Meutim mnogo je gora situacija kada oteena kanalizacija zagaujuje podzemne vode koje se koriste za pie. Osim otpadnih voda iz domainstva u kanalizaciji se mogu nai 6

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

mnogi drugi zagaujui elementi i jedinjenja koja potiu od raznih radionica, zanatskih radnji i industrija. 3.1.2 INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE Industrijski objekti kao to su: hemijsko-bazni, metalurki, za preradu ruda, prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni graevinskog materijala izlivaju sve otpadne vode posle tehnoloke upotrebe. Ove vode su esto agresivne sa velikim brojem otrovnih materija sa uljem. Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve vei problem jer su veliki zagaivai povrinskih voda a preko njih i podzemnih. Njihov sastav i toksinost zavise od vrsta industrije. Najznaajnije i najee otpadne vode su sledee: prehrambeno preraivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrije energetskiih i termoenergetskih objekata, hemijske industrije, metalopreraivake industrije. Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadre ostatke od procesa pranja maceriranim sadrajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voa , povra, granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska. Otpadne vode mlekara sadre deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice masnih rastvora, eera. Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu nai i sredstva za pranje, odravanje i dezinfekciju. U njima se nalaze: azot, fosfatne kiseline i kalijum to dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3. Otpadne vode klanica sadre uglavnom organske materije podlone raspadanju. To su masti delovi koe, ekinja, krvi, balega slame i dr. One doprinose velikom zagaenju potronjom kiseonika, stvaranju gljivica. Iz industrije za proizvodnju deterdenata u vodu dospevaju supstance koje su povrinski aktivne pa menjaju povrinski napon vode. Ovo su obino sulfati razliitih organskih jedinjenja, soli, supstitucioni derivati fenoli ili slino, a najznaajniji su polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline. Kad se nau u vodi oni ometaju razmenu kiseonika izmeu vazduha i vode. Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagaivai zagauju vode dvema vrsta zagaujuih materija: a)organskim b)hemijskim a) Najvei zagivai organskim materijma pored domainsta su prehrambena industrija: mesne preraevine, prerade seerne repe, voe i povre, celuloze papira i sl. Preko ovih zagaivaa u vodu dospevaju i koliformne bakterije, jer svi pomenuti zagaivai istovremeno sa tehnolokim vodama izbacuju i kanalizacione otpadne vode. Preko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu nai i drugi patogeni mikroorganizmi koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje. Organska jedinjenja kao zagaivai vode mogu razliito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje. U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta: -organske materije koje se brzo razgrauju u vodi 7

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

-organske materije koje ne podleu razgradnji -organske materije ija se razgradnja odvija sporo -organske materije ije je dejstvo toksino Materije koje se razgrauju u vodi utiu na potronju kiseonika u vodi. Od toksinih materija najee se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi. b)Najvei zagaivai hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. U vode preko ovih objekata dospevaju toksini i agresivni elektroliti kao to su cijanidi hromiti i joni tekih metala, mineralne kiseline i alkalije. Najvee tete rekama nanose pogoni: -hemmijske industrije sa oko 20% ukupne koliine otpadnih voda -crna metalurgija 25% -celuloze i papira 14% -prehrambene industrije14% -obojeni metali 8% Otpadne vode hemijske industrije mogu se podeliti na : -tipine -specifine Zagaujue materije u vodi kao i u vazduhu, mogu da budu one koje se najee javljaju, odnosno stalne, javljaju se u veini fabrika, pa su zbog toga tipine. Takve su npr. kiseline. Drugu grupu zagaujuih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specifine za jednu vrstu fabrike. U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nau organske i neorganske zagaujue materije. Najvei zagaivai neorganskim materijama su fabrike kiselina. Ovi zagaivaci deluju na promenu pH vrednosti u vodama. Od mnogih industrijskih zagaivaa moe se istai da je industrija celuloze jedan od najveih. Otpadne vode celuloze sadre organske i mineralne materije. Tamna boja ovih voda potie od rastvorljivih ligninskih materija, a koje se i u najveim razreenjima ne mogu izbei. Otpadne vode pogona papira sadre jo i kaolin, sulfid aluminijuma, keljivi i celuozna vlakna

3.1.3 AGRO-KOPLEKS (ratrstvo,stoarstvo i prerada hrane) Visoko organsko zagaenje, nutrijenti, pesticidi, stajsko ubrivo, otpad od prerade hrane.

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

3.2 ZAGAIVANJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIH OBJEKATA U ciklusima tehnoloke proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama, rafinerijama nafte, pri havarijama prilikom transporta, putem otpadnih voda ili direktnim izlivanjem sadraja, u vode stiu mnogobrojne zagaujue materije koje su na razliite naine tetne za sredinu u koju dospevaju. iz termoenergetskih objekata u vode stiu nekoliko vrsta opadnih voda. -agresivne vode sa sadrajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdenti -otpadne vode za sadrajem masti i ulja -voda sa sadrajem ljake i pepela -otpadne vode sa rashladnim tornjevima sa velikim sadrajem soli, mulja I fosfora -sanitarne vode sa velikim sadrajem fenola Kao veoma opasni , uz to potvreni kao izaivai kancerogenih oboljenja ukoliko u krunom toku stignu u vodu za pie, raunaju se policiklini ugljovodonici u iju grupu spadaju i mazivna ulja. Samo 1l ulja moze da zagadi 1 milion litara vode. Pri proizvodnji koksa nastaju mnogobrojni zagaivai. Njihov sastav u otpadnim vodama je raziit i zavisi od: -vrste uglja -tehnolokog postupka koksovanja -sadraja drugih elemenata u uglju U tehnolokom postupku stvaraju se razne zagaujue materije prilikom a)hlaenja gasova b)preisavanja gasova c)gaenja i hlaenja usijanog koksa

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

Slika 5. Veliki industrijski zagaivai Pri hlaenju gasova izdvaja se voda i veliki broj tenih i vrstih materija i sedimenata, koji odlaze u reke. Preiavanje gasova vri se apsorbcijom. Tom prilikom stvaraju se mnogi hemijski agensi. Posle procesa koksovanja, usijani koks se gasi i hladi polivanjem vodom. U nastaloj pari gasova i vode ima mnogih tetnih elemenata a prilikom hlaenja pare i gasova stvaraju se nove koliine zagaenih voda. U njima ima: organskih i neorganskih jedinjenja praine i uglja. Termika zagaena voda nastaje na dva naina: ili iz otpadnih voda i iz tehnolokog postupka hlaenja ureaja proizvoda ili nusprodukta. esto zagaenje vode, izmene temperature renih tokova do granica nepovoljnih za ivot. Izmena temperature u vodi za posledicu ima: -ugroavanje ivota akvativnog sveta -utie na promenu hemijskog sastava vode. Najvei izvori toplotnog zagaenja su termoelektrane i nuklearne elektrane. Osim termikog zagaenja iz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak vlage zasienog vazduha. On moe da ima razne nepoeljne posledice, jer jedan deo neisparive vode u vidu sitnih kapljica koje sadre sve organske i neorganske neistoe koje ima rena voda, rasprsuju se u okolinu tornja i ugroavaju je. 3.3 ZAGAUJUE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRINA Poljoprivredni objekti za tov stoke kao i za preradu mesa takoe svoje otpadne vode, a sa njima esto i vrste otpatke izbacuju u vode. Na ovaj nain dolazi do velikog bakteriolokog zagaenja. Najvea zagaenja povrinskih voda dolazi spiranjem zemljita sa poljoprivrednih povrina tretirane hemijskim ubrivom i pesticidima. Od njih u vode dospevaju velike koliine raznih metala kao to su olovo, arsen, selen, kadmijum, iva, a od ubriva azot I fluor. Zagaivai povrinskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom: -mineralna ubriva -pesticidi Koliine pesticida u vodi su velike. Njihovi izvori su rasuti, a nain njihovog dolaska u vodu su mnogobrojni.Njihovo prisustvo u vodi zavosi od: -rezistentnosti -od koliine uptrebljenih pesticida Osnovni proces u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenja jeste hidroliza. Ona zavosi od: vrste jedinjenja i pH vode. Proces hidrolize pesticida je reakcija izmeu pesticida i vode. Rezistentnos pesticida karakterie vreme poluhidrolize tj. potrebno vreme da se od prisutne koliine razloi polovina. Za ovo je potrebno od nekoliko dana do nekoliko meseci. Osim ovih pesticida koji brzo dospevaju u povrinske vode, oni koji budu dugo zadrani u zemljitu izvor su stalnog I dugotrajnog zagaenja vode. Osim pesticida i mineralnog ubriva i drugih sredstava za unitenje tetoina, rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima jo veoma veliki broj. Zagaenost povrinskih i podzemnih voda potie jo i od fekalija i stajskog ubriva. 10

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

3.4 RASUTI IZVORI ZAGAIVANJA Rasute izvore zagaivanja voda a naroito renih tokova nije lako utvrditi niti izraunati njihov ukupan doprinos optem zagenju. To su: razne deponije smea, hemizacija tla, lokacija za eksplataciju peska i ljunka, havarija prilikom transprtovanja tetnih i opasnih materija, a naroito nafte i njenih derivata. a) Razne deponije smea Mnoge industrijske organizacije kao i naselje, svoje deponije otpadnog materijala lociraju na obalama reka. Na ovm smetlitima stvaraju se nova nepredviena i neispitana jedinjenja koja daju svoj doprios zagaenju reka priobalnih voda. Nije redak sluaj da se smee izluuje direktno u reku. Ispod otpadnog materijala stvara se gust tamni filtrat najee otrovnog sastava od izbaenog otpada, te kao tean prodire u dubine zagaujui podzemna izvorita vode za pie koje su zakonom spojenih sudova povezani sa rekom pa se na taj nain vri dvostruko zagaenje. Filtrat je tamno mrk fluid s poveanim sadrajem nitrata, hlorida i sulfata. U njemu ima mnogo bioloki nerazgradljivih tetnih materija. Sve ove materije atmosferskim padavinama prodiru u podzemne vode, a preko njih u povrinske, ili putem spiranja idu direktno u povrinske. Tei sluaj je kada ovakav fluid dospe u jezera gde je zbog mirovanja vode otean proces samopreienja. b) Hemizacija tla Spiranjem zemljita sa poljoprivrednih povrina, zatim infrastrukturnih objekata i gradskih povrina, koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje amosferskih voda, razna hemijska sredstva mogu doi do vode. Svojim sastavom i koliinom, ona remete hemizam, kako direktno povrinskih voda tako i njihovim obalama. c) Lokacije za eksplataciju peska i ljunka iz renog korita Zbog poveanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija, povecana je I potreba za eksplatacijom peska i ljunka iz renih korita. Osnovni sastojak beton za gradnju su: cement i kameni agregat. Kao kameni agregat najee se koristi prirodni ljunak i pesak dobijen iz renog korita. Ogromni bageri skidaju i na obalu prenose velike koliine, dugo stvarane oblutke kamena raznih veliina. Pri njihovoj eksplataciji negativni efekti su: zahvataju se i drugi zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za ivot i ishranu akvatinog sveta, poveanjem dubine reka na nekim mestima i irenjem korita osiromauju se obale, stvara se iroko i sterilno reno korito, menja se i remeti pejza, sve to utie na brojnost i vrstu biocenoze.

11

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

d) Doprinos havarija u industrijskim pogonima i prilikom transportovanja tetnih i opasnih materija je sve vei problem.

1) Pri radu transportnih polovnih objekata zagaenje vode nastaje od dimova i pogonskih goriva i isenjem i podmazivanjem ureaja. 2)Prilikom utovara i istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja i prlivanja posebno nafte i njenih derivata. 3) Iz plovnih objekata izbacuju se razne vrste otpadatka kao to su: otpadne vode iz sanitarnih ureaja, pepeo i suspendovane materije iz goriva, razna ambalaa i vrsti otpadci, sredstva za pranje i druge razne otpadne tenosti (voda za ispiranje rezervoara tankera).

Slika 6. Luka kao zagaiva povrinske vode

4) Havarije sudari, nesree na plovnim objektima mogu da dovedu do potpune ili deliminog izlivanja transportnog materijala u vodu. Plovni objekti su velike nosivosti pa moe doi i do izlivanja nekoliko desetina hiljada tona, pa njihovo potapanje moe da izazove katastrofe ogromnih razmera. 5) Zagaenje vode moe da nastane i zbog havarije drugih transportnih sistema: inskih, automobilskih i vazdunih. Tada moe doi do izlivanja tenog tereta koji dospeva u povrinske vode. Od svih pomenutih opasnosti najee je izlivanje nafte i njenih derivata najvea opasnost za povrinske vode. Ovo je naroito opasno kada se radi o izlivanju tetnog materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za pie.

12

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

4. MERE ZATITE VODE -Sve mere zatite mogu se podeliti u 3 grupe: 1. Smanjenje koliine tetnih materija; Podrazumeva postavljanje odgovarajuih filtera i posebnih sistema talonika na mestima gde se izlivaju otpadne vode, kao i obavezno hlaenje toplih voda pre izlivanja u reku. Treba zatiti vodene tokove i izvorita, postavljanjem ubrita i deponija dalje od vodotokova, smanjenjem upotrebe pesticida i ubriva u poljoprivredi, kao i masovnim poumljavanjem i uvanjem zemljita od erozija. 2. Eliminacija uzroka zagaivanja: Smanjene koliine zagaujuih materija koje dospevaju do vodenih tokova veoma je znaajan vid borbe protiv zagaenja. Ono podrazumeva postavljanje odgovarajuih filtera i posebnih sistema talonika na mestima gde se izlivaju otpadne vode. Ovde se podrazumeva i obavezno hlaenje toplih voda pre izlivanja u reku. Veoma znaajan vid spreavanja zagaivanja vodenih tokova je i specijalna zatita izvorita, planiranje i postavljanje ubrita i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe ubriva i pesticide u poljoprivredi, kao i masovno poumljavanje i uvanje zemljita od erozije. 3. Posebne mere ienja vode mogu biti: a) hemijske b) bioloke a) Hemijske mere podrazumevaju korienje hemijskih sredstava i hemikalija koje se ubacuju u vodu i neutraliu opasne materije (postupak sterilizacije da bi se smanjili infekcijski agensi, neutralizacija smanjenje kiselosti, postupak hlaenja snienje temperature) . b) Bioloke mere se zasnivaju na korienju metabolizma mikroorganizama, pri emu oni svojim enzimima razgrauju pojedine organske materije. Ovaj proces moe biti: aeroban i anaeroban.

13

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

Postupak preiavanja otpadnih voda Deli se na: 1)primarno, 2)sekundarno i 3)tercijalno preiavanje.

1) Primarne faze podrazumevaju korienje odreenih mehanikih sredstava (reetke, sedimentacija, flotacija) pri emu se odstranjuje veina suspendovanih vrstih estica iz vode. 2) Sekundarne faze obuhvataju uklanjanje vrstih estica iz neorganske soli. 3) U tercijalnoj fazi se uklanjaju rastvorena neorganska jedinjenja (nitrati, fosfati) i bioloki nerazgradiva jedinjenja. tednja vode: Podizanje nivoa opte ekoloke svesti o znaaju vode za opstanak je veoma vano. Otvorena slavina u naem domu u minuti potroi 11 - 12 l vode! Ako pustimo da voda otie iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 60 l vode. Ako voda otie dok se ovek brije, iz slavine isktekne oko 40 80 l vode. Ako automobil peremo polivajui ga vodom iz gumenog creva potroimo oko 600 l vode. Zanimljivosti: Roboti u obliku ribe, koje su izumeli britanski strunjaci, bie naredne godine puteni u more uz severnu obalu panije, da bi otkrili eventualna zagaenja.

14

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

5. ZAKLJUCAK

Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode .Od toga je 97,3 % slano. Ostalo je svea voda, a od nje je 77% pod ledom na polovima i planinskim gleerima. Podzemna voda predstavlja 22,4%, a povrinska 0,36% slatke vode. Tako za korienje ostaje samo 1%, a od toga je pola zagaeno. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za pie ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagaene vode. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog ovecanstva. Broj stanovnika na naoj planeti ubrzano se poveava kao i potreba za vodom, a njena koliina se ne menja. Do 2025. godine dve treine oveanstva osetie ozbiljan nedostatak vode. Reavanju ovog problema se mora prii to pre, jer je podzemna voda koja je osnovni izvor vodo snabdevanja naselja, zagaenja do alarmantnih granica. Prvi vodonosni slojevi su ve nepotrebljivi, a tetne materije prodiru prema drugom sloju koji se trenutno smatra uslovno pogodnim za zahvatanje vode za pie. Voda kao resurs jeste obnovljiva, ali se mora spreiti dalje nekontrolisano zagaivanje, da bi se sauvale postojee reserve pitke vode i stvorili uslovi za obnavljanje I popunjavanje istih. Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovoenjem zakona o zatiti ivotne sredine, meutim nije lako kontrolisati sve zagaivae pogotovo rasute (divlje deponije koje ovek sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve vie mora raditi na edukaciji ljudi i podizanje svesti kod oveka za ouvanjem ivotne sredine.

15

Ekoloki menadment

Zagaenje i mere zatite vode

Literatura: prof.dr. Mara ukanovic - Ekoloki izazov Elit 1991 prof dr. Slobodan Nekovi Ekoloki menadment

www.Wikipedia.org/Kategorija:Ekologija_voda
http://www.topvita.info/voda http://www.ekologija.ba/voda u prirodi

16