TEMELJI SAMCI

Temelj samac postavlja se ispod stuba i prima sve statičke i dinamičke uticaje koji
deluju na stub. Dimenzije temelja se određuju iz uslova nosivosti tla (širina B i dužina
A) i uslova prodora stuba kroz stopu temelja (visina H). Proračun armature u
zategnutom delu poprečnog preseka određuje se prema momentima savijanja koje
prouzrokuje reaktivno opterećenje tla, koje je izazvano silom u stubu. Usvaja se
predpostavka da je konstrukcija stope temelja nedeformabilna, odnosno da seu naponi
u tlu jednaki ispod cele površine temeljne stope.

Sl. 8.1. Temelj samac

Pre određivanja potrebne armature, neophodno je izvršiti kontrolu naprezanja tla u

temeljnoj spojnici, za usvojene dimenzije temelja.

V
z    z doz (8.1)
stv
Ft

Oblici stope temelja zavise od oblika preseka stuba, tako da mogu biti kvadratni,
pravougaoni, kružni ili poligonalni, kao i međusobnog položaja stubova i pravca
delovanja dominantnih sila koje opterećuju temelj. Uzimajući u obzir kakose vrši
rasprostiranje pritisaka po dubini tla za vertikalno dejstvo sila u temeljima optimalno
je da odnos stranica osnove temelja bude u funkciji jednakog odstojanja između
temelja.

U slučajevima kada u jednom ortgonalnom pravcu momenti ili horizontalne sile imaju
dominantne vrednosti, neophodno je povećati stranicu u čijem pravcu deluju ti uticaji.
Time se povećava otporni momenat osnove temelja u pravcu delovanja tih sila.
PRIMER 1 Dimenzionisanje temelja samca

Za date podatke izvršiti dimenzionisanje temelja.

Podaci:
Vertikalna sila u stubu V=1200kN
Dimenzije stuba a/b=60/40cm
Odnos širine i dužine osnove temelja 1/1.5
Ukupna težina poda i korisno opterećenje na podu p=10kN/m2
Dubina fundiranja Df=1.3m
Dozvoljen napon u tlu na koti fundiranja σzdoz=0.22MPa
Zapreminska težina tla γ=18.5kN/m3
Kvalitet betona i čelika MB30, RA400/500-2

Postupak proračuna počinje sa određivanjem približnih dimenzija stope. Kako se

unapred ne znaju dimenzije stope kao i zapremina tla iznad stope, to se ne može
pouzdano znati kolika je ukupna sila koja deluje na nivou temeljne spojnice. Zato se
za određivanje osnove stope vertikalna sila koja deluje u stubu uvećava za određeni
procenat. U ovom primereu usvojeno je povećanje sile u stubu za 25%.

Potrebna približna površina osnove stope iznosi

1.25  1200
Ft   6.82m 2
0.22  10 3

A A2
Ft  A  B  A    A  1.5  Ft  1.5  6.82  3.198m
1.5 1.5

A 3.198
B   2.132m
1 .5 1 .5

Usvojeno je A/B=3.2/2.2m

Stvarna površina stope je

Ft , stv  3.2  2.2  7.04m 2

Zatim se vrši usvajanje visine stope temelja, pa kontrola napona smicanja u betonu od
uticaja vertikalne sile V.

Usvajanje visine stope H se vrši po eksperimentalnom obrascu

V 1200
H   0.68m
2 a  b    r  0.8 2 0.6  0.4   1.1  103  0.8

gde su a i b dimenzije preseka stuba, τr dozvoljen naponsmicanja betona i 0.8

korektivni koeficijent.
Usvojeno H=70cm
Za ovu usvojenu vrednost vrši se kontrola stvarnih napona smicanja.

r 

V  q    d kp / 4
2

h    d kp

gde je
V vertikalna sila u stubu
q reaktivno opterećenje tla
dkp dimenzija kritičnog preseka
d kp  d  h za kružni presek
d kp  1.13  a  b  h za pravougli presek dimenzija a/b
h statička visina preseka

d kp  1.13  0.6  0.4   0.7  0.03  1.21m

1200
q  170.45kN / m 2
7.04

1200  170.45    1.212 / 4

r   394.21kN / m 2  0.39MPa <1.1MPa
0.67    1.21

MB 15 20 30 40 50 60
τr (MPa) 0.6 0.8 1.1 1.3 1.5 1.6

Kontrola stvarnog napona u tlu na nivou temeljne spojnice

Za usvojene dimenzije temelja vrši se kontrola stvarnog napona u tlu na nivou

temeljne spojnice.
Analiza opterećenja:

Vertikalna sila u stubu 1200.00kN

Sopstvena težina stope
[2.2x3.2x0.2+0.5/3x(2.2x3.2+0.5x0.7+√ (2.2x3.2)(0.5x0.7))]x25
=2.9x25 72.50kN
Težina zemlje iznad stope
(2.2x3.2x1.3-2.9-0.4x0.6x0.6)x18.5 113.00kN
Težina poda
(2.2x3.2-0.4x0.6)x10 68.00kN
Ukupno opterećenje ΣV 1453.50kN

1453.50
 z stv   206.46kN / m 2  0.206MPa  0.22MPa
7.04

Stvarni napon u tlu je u granici dozvoljenog.

Određivanje potrebne armature

Reaktivno opterećenje od sile V iznosi

V 1200
q    170.45kN / m 2
Ft 7.04

Presek c-c

Bb 2.2  0.4

Fc  c   1.3  1.69m 2
2 2

Qc  Fc  q  1.69  170.45  288.06kN

Položaj sile Qc je u težištu površine trapezoida.

 c 2 B  b 1.3 2  2.2  0.4
ec      0.8m
3 Bb 3 2.2  0.4

Momenat Mc je momenat sile Qc u odnosu na ravan preseka c-c

M c  Qc  ec  288.06  0.8  230.45kN

Statička visina preseka

hc  H  a  70  3  67cm
Kritični momenat savijanja u preseku c-c

1.6  1200 / 2.2  1.8  10

 sr   1.63
1200 / 2.2  10

M kr   kr  M c  1.63  230.45  375.63kNm

Tada je

h 67
k   3.4999
M kr 375.63  100
f B   b  2  0.05 20.5  10 1  50

εa=10‰ εb=1.675‰ μ1M=8.661%

Potrebna površina armature je

fB 67  50 20.5
Fac  1M  b  h   8.661    14.87cm 2
a 100 400

Fac je ukupna potrebna armatura za presek c-c

Po jednom metru širine preseka

 F 14.87
Fac  ac   6.76cm2 / m
B 2.2

Za usvojen profil RØ12 (fa´=1.13cm2), razmak armature je


fa 1.13
t  100   100  16.72cm
 6.76
Fac

Usvojeno RØ12/15

Presek d-d
 A a 3.2  0.6
Fd  d   0.9  1.71m 2
2 2

Qd  Fd  q  1.71  170.45  291.47 kN

Položaj sile Qd je u težištu površine trapezoida.

d 2 A  a 0.9 2  3.2  0.6

ed      0.55m
3 Aa 3 3.2  0.6

Momenat Md je momenat sile Qd u odnosu na ravan preseka d-d

M d  Qd  ed  291.47  0.55  160.31kN

Statička visina preseka

hc  H  a   / 2  70  3  0.6  66.4cm
Kritični momenat savijanja u preseku c-c

1.6  1200 / 3.2  1.8  10

 sr   1.6
1200 / 3.2  10

M kr   kr  M d  1.6  160.31  256.5kNm

Tada je

h 66.4
k   4.9713
M kr 256.5  100
f B   a  2  0.05 20.5  101  70

εa=10‰ εb=1.075‰ μ1M=4.283%

Potrebna površina armature je

fB 66.4  70 20.5
Fad  1M  a  h   4.283    10.20cm 2
a 100 400

Fad je ukupna potrebna armatura za presek d-d

Po jednom metru širine preseka

 F 10.20
Fad  ad   3.19cm2 / m
D 3.2

Za usvojen profil RØ10 (fa´=0.79cm2), razmak armature je

 
fa 0.79
t  100   100  24.76cm
 3.19
Fad

Usvojeno RØ10/15

Obzirom da temelj nije apsolutno krut već da je deformabilan to se momenti savijanja

raspodeljuju tako da su uticaji momenta savijanja veći u središnjem delu temelja i da
opadaju ka ivicama temelja. Prema raspodeli momenata savijanja to se i armatura
raspoređuje prema intezitetima momenata. Pojedini autori Löser i Witerkorn su dali
predloge za raspodelu usvojene armature.

Ovde se daje rešenje koje je sa praktične strane optimalno i zasniva se na predlozima

autora (B≥4H).

Sl. 8.2. Raspodela armature kod deformabilnih temelja samaca

PRIMER 2 Određivanje napona u tlu za ekscentrično opterećen temelj

Za temelj datih dimenzija i uticaja koji deluju na njega ispitati napone u

karakterističnim tačkama temeljne spojnice.

Podaci:
Dimenzija temelja A/B/H=4.0/2.0/0.8m
Zapreminska težina stope temelja γ=25kN/m3
Uticaji koji deluju u tački C
Vertikalna sila V=450kN
U ravni V-x horizontalna sila Hx=25kN
momenat savijanja My=30kNm
U ravni V-y horizontalna sila Hy=10kN
momenat savijanja Mx=15kNm
Koordinate tačke C u ravni x-y x=-0.5m, y=0
Dozvoljen napon σzdoz=0.12MPa

Rešenje

Svi uticaji se redukuju na temeljnu spojnicu.

Težina stope

G  4  2  0.8  25  160kN

Ukupna vertikalna sila koja deluje u težištu osnove temelja

V  V  G  450  160  610kN

Ukupni momenat sila u odnosu na težišnu osu xt osnove stope temelja

M xt  H y  H  M x  10  0.8  15  23kNm

Ukupni momenat sila u odnosu na težišnu osu yt osnove stope temelja

M y t  V  0.5  H x  H  M y  450  0.5  25  0.8  30  175kNm

Površina osnove temeljne spojnice je

Ft  4.0  2.0  8.0m 2

Otporni momenat osnove temeljne spojnice iznosi

2.0 2  4.0
Wx   2.67 m3
6

4.0 2  2.0
Wy   5.33m3
6

Naponi u karakterističnim tačkama su

V M x t M y t
i   
Ft Wx Wy
gde je i=1,2,3,4

610 23 175
1     117.7 kN / m 2  0.118MPa
8 2.67 5.33

610 23 175
2     100.5kN / m 2  0.1005MPa
8 2.67 5.33

610 23 175
3     34.8kN / m 2  0.035MPa
8 2.67 5.33

610 23 175
4     52.0kN / m 2  0.050MPa
8 2.67 5.33