ОБЛАСТ ВОДОПРИВРЕДЕ

1. НЕКА СХВАТАЊА О ВОДОПРИВРЕДИ

Водопривредом називамо организовану људску делатност на водама.

Ову - сувише кратку дефиницију - треба боље објаснити, јер појам
водопривреде има своју историју, као и сви појмови данашњег друштва,
своје настајање, борбу за опстанак и коначно формирање.
Појам о савременој водопривреди као грани народне привреде,
значајно се развијао од почетка XX-ог века. У неким зе,мљама је његово
првобитно настајање везано за наводњавање, у неким за одводњавање,
коришћење водних снага и др. Истакнути примери су САД, Холандија,
Аустрија. Дубоке друштвене кризе овога столећа, револуционарне промене
и снажни потреси значајно су убрзали уобличавање појмова и схватања о
водопривреди. Међутим, иако тај процес уобличавања добија своје коначне
форме после неколико десетина година развоја, он још није завршен.
Уколико је нека земља, њена култура и цивилизација неразвијенија, утолико
су и појмови о водопривреди нејаснији, а водопривреда запуштенија. - Овом
емпириском закључку је тешко наћи изузетак. То се може видети кроз мали
историјски преглед разних схватања о водопривреди.
На пример, „Osterreichische Wasserwirtschaft" од 1. I 1911. године
доноси:
„Схватање привредног значаја електрицне хидроенергије било је јоз
пре неколико година ограничено само на ужи круг стручњака који су се
практично бавили одговарајућим питањима у индустрији, техници и јавној
управи. Шира јавност је имала само врло нејасне представе о важности и
домету једне сређене водопривреде".
Несхватања значаја електричне енергије и идентификовање
хидроенергетике с водопривредом могу данас изгледати необични, али - као
што је споменуто - то је било тек рађање појма о водопривреди у Аустрији.
Данас је тамо стање сасвим другачије. Исти часопис од јануара 1959. у
једном чланку1 доноси савременију дефиницију водопривреде:
„Ако под водопривредом подразумевамо интензивно планско и
широко регионално управљање и коришћење водних ресурса у људском
животном простору - онда водопривреда, као и свака привредна грана, има
своју активу и пасиву". - Карактеристично је, да су то речи једнога лекара,
који свакако не припада „ужем кругу водопривредних стручњака" - бар не
према ранијим схватањима. Утолико је напредак у схватању већи, а то се
управо желело да истакне.
Појам о водопривреди је доживљавао сличан развој у свим земљама:
увек је полазио од неке водопривредне гране која се сматрала – и б и л а -
приоритетном. То везивање водопривреде за неку прихваћену
водопривредну грану важи и за Југославију, где лаички појам идентификује
водопривреду понекад с енергетиком, а понекад наводњавањем или
одводњавањем. У Немачкој (иако све реде) у водопривреду се не убрајају
пловни путеви!

1
Dr med. K. Megay: Gesundheit und Wasserwirtschaft - Oslerreichische Wasserwirtschaft, Jan.
1959. Heft 1-S.l (Zdravlje i vodoprivreda).
 На пример, за један од највећих водопривредних објеката на свету -
Colorado River Aqueduct (SAD), није била у почетку предвиђена производња
електричне енергије2. У овом случају се у почетку гледало само
на одбрану од поплаве, снабдевање водом и наводњавање и за те сврхе
је била предвиђена изградња бране Boulder Dam висине 221 м. - у то доба
највише бране на свету. Тек у току борбе за прихватање и остварење
ове идеје, приступило се увођењу хидроенергетских потенцијала у рачун,
да би се победили противници објекта. Пре него што је донет одговарајући
закон од стране Конгреса, предлагач (Department of the Interior) је морао
примити одређене обавезе у погледу продаје електричне енергије, која
се сматрала несигурном - у најиндустријализованијој земљи света!. Ово -
разуме се - сад изгледа необично.
Под в о д о п р и в р е д о м треба подразумевати с в а к у д е л а т-
н о с т на водама која има привредни значај, било да се ради о производњи
нових добара, било о заштити већ произведених, било о заштити природом
датих блага која служе производњи.
Привредни значај водопривредне делатности на водама не мора бити
неминовно везан за садашње време. На пример, з а ш т и т а водних
ресурса је привредна делатност чак и онда, кад коришћење тих ресурса
долази у обзир тек за будућност (спречавање „raubvirtšafta"). Водопривреда
обухвата целокупну теорију и праксу (искуство) коришћења вода, уређења и
заштите вода и водотока. В о д о п р и в р е д а ј е п о с е б н а г р а н а
н а р о д н е п р и в р е д е.
Водопривреда се у СССР-у дефднише као „Грана народне привреде
чији је задатак изучавање, евиденција, заштита вода, комплексно
коришћење површинских и подземних вода, а исто тако и борба са штетама
које оне причињавају народној привреди" (75,55).
У једној од најимпресивнијих писаних расправа о овом предмету („А
Water Policy for the American People" — „Политика вода за амерички народ"),
водопривреда је схваћена као делатност којом се водни ресурси ш т и т е,
р а з в и ј а ј у и користе.
У DDR (Немачка демократска република) Институт за водопривреду
даје следећу дефиницију:
„Под водопривредом се мора подразумевати како се и под којим
условима вода чини корисном и како се шкодљиви утицаји отклањају"
(123,1).
Ових побројаних пет савремених дефиниција водопривреде су
очигледно у оноликој мери идентичне у којој би биле идентичне и онда, кад
би се радило о дефинисању било које друге прдвредне гране.
Ради потпунијег обавештења читаоца, треба напоменути, да поред
оваквих савремених схватања о водопривреди још увек има и другачијих,
застарелих заостатака у најразличитијим варијантама. Почиње то са
тврђењем да водопривреда уопште није привреда, наставља се с тврђењем
да је вцдопривреда само привредно схватање, а никаква привредна
делатност. Корак ближе савременом гледању јесте признање, да је
водопривреда – додуше - привредна делатност, али само у оквиру других

2
Подаци према: Engineering News Record, Новембер, 1938.
привредних грана (признатих!), а никако посебна привредна грана. Ова
градација погледа на водопривреду није ни мало силучајна. Очигледно је, да
се овакви или онакви погледи на водопривреду формирају под утицајем
нивоа општег привредног и културног развоја оне средине која их заступа.
На те погледе утиче и п р и с т у п а ч н о с т в о д н и х р е с у р с а који
обезбеђују привредни развој: уколико су ти ресурси мање приступачни
утолико се водопривреда више цени. Тако је некад било са свим данас
„признатим"гранама. Оне су проживеле сличан развој. Ево неколико обичних
примера.
Док је корисних самораслих плодова у природи било довољно за
потребе одговарајуће друштвене заједнице, пољопривреда као
организована сврсисходна делатност - није могла постојати. У засебну
привредну грану се развила тек постепено услед раскорака између
повећања потреба и природ-них могућности за њихово покриће. - Док су
шуме могле давати висе дрвета но што је становндштву било потребно, док
се нису сагледале конкретне и потенцијалне последице пустошења шума -
шумарство није могло бити и није ни било третирано као посебна привредна
грана. Суме су немилосрдно уништаване, често неограниченим паљењем.
Повећане потребе за дрветом и смањење расположивих количина су
изазвали потребу за привредним газдо-вањем шумама. - Док је занатство
могло задовољавати потребе одговарајуће друштвене заједнице -
индустрија није ни постојала као посебна привредна грана. Раније је већ
наведен пример о погледима на снабдевање електричном енергијом, који су
владали у Аустрији почетком овога века. У таквим условима се енергетика
није могла и не може се развити као засебна привредна грана. На исти
начин треба гледати и на водопривреду: док је при-рода давала довољне
количине воде за потребе односне друштвене заједнице - водопривреда
није мола постојати као организована делатност. У неразвијеном друштву је
то и данас тако. Међутим, р а з в и ј е н о д р у ш т в о и р а з в и ј е н е
п р о и в о д н е с н а г е з а х т е в а ј у н е г о в а њ е в о д а, р а з в и ј е н
појам о водопривреди и развијену организацију
о в е п р и в р е д н е г р а н е.
Мора се подвући, да релативно и апсолутно смањење залиха воде
није никаква теоријска поставка, него утврђено искуство3.
Застарела схватања о водопривреди несумњиво потичу и гледају из
прошлости, кад заступају да водопривреда није привредна грана, јер она
ништа не производи. Тај аргумент је за садашње доба апсолутно нетачан.
Основни производ водопривреде је корисна вода, за разлику од
обичне воде коју даје природа. - Корисне воде у природи има мало, а
штетних вода има ниного или сувише. Због тога у савременом развоју се и
јавља неопходност за организованом и сврсисходном делатношћу на
водама.

3
Оно се може и теоријски образложити. Примитивној људској заједници треба свега
нешто мало питке воде за људе и стоку, док за прање, рекреацију и индустрију вода
скоро и није нужна. Мале количине релативно бистре (иако не чисте и хигијенске
воде) се лако налазе у природи. Вода је у релативном обиљу, на њено добијање се
не троши људски рад и она нема вредности. неколико процената. Због тога лед
плива на води. Ако се густина воде на +4°Ц обележи са 1 (јединица) онда се вода
влада према (таб. 1).
2. ВОДА И ЊЕНА ИЗУЗЕТНА ПРИРОДНА СВОЈСТВА

Четири су елемента на Земљи, на којима лежи целокупна привреда

људ-скога друштва: ваздух, вода, земљиште и руде4.

Вода је животна енергија земље;

она је као крв која тече нашим венама.
Због тога ја кажем,
да је вода неопходна за
напредан развој
(Цитат из Kuan Cu
- IV век п.н.е. ).

Вода је свакако свим људима најпознатија материја, а изгледа и

најпростија. Међутим, она има нека сасвим изузетна природна својства, која
је одликују од скоро свих осталих материја. Из тих њених изузетних
природних својстава, проистичу и извесна њена економска својства - која уз
остале специфичности - одређују специфичан начин на који би требало
економично газдовати водама у интересу људске заједнице.
Зато неће бити на одмет да се заинтересовани читалац потсети на та
својства воде, пре него што се пређе на третира-ње воде као производа
људске делатности - производа водопривреде.
а) Г у с т и н а в о д е је највећа при +4°С. То значи, да при тој
температури иста маса воде има најмању запремину, односно иста
запремина воде при тој темепратури има највећу тежину. Код других
материја густина стално расте с хлађењем. Опадање густине воде иде
постепено од 4°С до 0°С, а онда при истој температури густина с к о к о в и -
т о п а д а з а н е к о л и к о п р о ц е н а т а. Због тога лед плива на води.
Ако се густина воде на +4С обележи са 1 (јединица) онда се вода влада
према (таб. 1).
Табела 1.
Густина воде у зависности од температуре

Температура оС Густина воде Запремина у см2

За тежину 1 гр.
+4 1,00000 1,00000
+150 0,9173. 1,0902.
+100 0,95838 1,04343
+80 0,97183 1.02899
+60 0,98324 1,01705
+40 0,99224 1,00782
+20 0,99823 1,00177
(+) 0 (вода) 0,99987 1,00013
- 0 (лед) 0,91673 1,09083
-188,7 0,92999 1,07528
-273 0,9368. 1,0675.
4
Али ствари од којих људи живе су исте: земљиште и вода, реке у својим долинама,
минерали у утроби Земље. Свуда људи граде на томе свој живот - у Калифорнији или
Мароку, Украјини и Тенесију. То су ствари које они ископавају, прекопавају,
обрађују и уређују. Те ствари су темељ свих њихових нада о спасавању од глади,
зиме и мукотрпног рада, о окончању беде и сталне несигурности" (94).
 Пре свега, упадљив је скок ових прелаза вода-лед: грам воде од 0°С
има запремину од 1,00013 цм3, а тај исти грам, кад се смрзне остајући при
т о м н а т о ј и с т о ј т е м п е р а т у р и о д 0°С, повећава своју
запремину на 1,09083 цм3 или округло за 1/11 део.
Види се, даље, да је лед лакши од воде чак и на а п с о л у т н о ј
н у л и (-273°С). Оваква својства немају друга тела. То изузетно својство
воде (леда) спречава замрзавање доњих слојева воде, јер лед увек плива и
испливава у вис, чак и онда, кад се образује близу дна или на самом дну
услед интензивног мешања расхлађене воде у брзим токовима (доњи лед,
за разлику од нормалног леда, који се образује на површини водотока) при
врло хладном времену.
За извесне водопривредне радове и њихов обим, треба ближе
схватити процес образовања леда на водама. Као што је познато, вода се
расхлађује на три начина: испаравањем воде, зрачењем топлоте и
струјањем хладнијих и топлијих слојева (конвекција). - Испаравањем се
води одузима топлота5. Зрачењем топлоте у околини простор вода се
такође хлади, а разменом (мешањем) топлијих и хладнијих слојева се
топлији слојеви (топлије струје) брже хладе. Хлађење воде највише
упливише конвекција.
Код стајаћих вода конвекција се јавља све до температуре воде од +
4°С. Охлађени делови течности тону. а топлији се дижу и тако брже хладе
на површини водотока - (испаравањем, зрачењем и конвекцијом с
ваздухом). На температури од +4°С охлађена вода се висе не диже из
дубина - она је тежа од хладније воде алии од топлије (она је најтежа) па
конвекција престаје. На температури од 0оС, замрзавањем леда се
ослобађа прилично велика количина топлоте6, а образовани лед штити воду
од непосредног додира с ваздухом и тако спречава конвекцију. Испаравање
ледом покривене воде се смањује (иако и лед испарава), па се смањује и
трошење топлоте. Процес замрзавања доводи сам себе до постепеног
јењавања и на крају се коначно обуставља. Ово је требало овако објаснити,
јер има омашака чак и у познатој стручној литератури, које упућују на
нетачна објашњења појаве замрзавања водотока. - Код текућих вода је
мешање „слојева" воде интензиивније, текуће воде се теже замрзавају.
Започети процес замрзавања се и на овим водама коначно обуставља на
поменути начин. На то постепено обустављање замрзавања утичу и други
фактори који се код залеђених река јављају (слабија проводљивост леда
због присуства ваздуха или снега и сл.).
Ова топлотна аномалија воде која спречава замрзавање целога
водотока, има в е л и к и т е х н и ч к о - е к о н о м с к о - б и о л о ш к и
з н а ч а ј:
аа) Омогућено је коришоење воде из водотока и у зимском периоду
што је од велике важности за снабдевање насеља и индустрије водом и
коришћење водних снага.
аб) Омогућено је непрекидно отицање придолазећих вода испод леда

5
Топлота испаравања = 539 cal/gr остаје везана у воденој пари.
6
Топлота топљења леда = 79,5 cal/gr. Ова топлота се ослобада приликом замрзавања, на
додиру леда и воде и одлази делом кроз лед, а делом загрева воду и тако отежава
замрзавање.
- иако је оно отежано (већи отпори, виши водостаји, мање брзине
протицања). Због тога се релативно смањују опасности од поплава код
дубоких, моћних река.
ац) Омогућен је континуитет оних животних услова који су битни за
највећи број организама који живе у води. Без тога континуитета услова ор
ганизми би морали бити прилагођени врло драстичним променама
температуре и агрегатних стања воде. Потенцијални и стварни биотопи
(животни простори) водених организама су овако знатно шири, а самим тим
биолошки свет разноврснији и већи. Из ове бујности биолошког света
произилазе многе индустријске сировине и артикли исхране, чија
егзистенција би се иначе теже могла претпоставити.
Као што је речено из ове природне аномалије коју вода има у односу
на друге материје, произилазе њене извесне економске и техничке
особености о којима ће касније бити говора.
б) Специфична топлота воде – јесте количина топлоте потребна за
загревање једног грама воде за 1°С. Она се мери к а л о р и ј а м а. За воду
је округло 1 калорија. Специфична топлота воде је в е ћ а од специфичне
топлоте осталих чврстих материја. Другим речима, вода се при загревању
најтеже загрева, она одузима највеће количине топлоте топлотном извору за
своје загревање до неке температуре, а при хладењу отпушта највеће
количине ослобођене топлоте. Ради илустрације се наводе неки подаци о
специфичној топлоти неких материјала:

Специфичне топлоте неких материјала (кал/гр) Табела 2.

Вода ( + 1б°С) 1,00 Лед (—10°Ц) 0,53
Гранит 0,19 Буково дрво 0,57
Пешчар 0,17 Ваздух 0,24
Глина 0,22 Етар ( + 30«Ц) 0,547
Бе тон 0,21 Етилалкохол ( + 25°Ц) 0,581
Челик ( + 20°Ц) 0,11 Силицијум ( + 14°Ц) 0,16С
Злато ( + 20°Ц) 0,03 Калцијум ( + 24°Ц) 0,168
Алуминијум ( + 20°Ц) 0,214 Калцијумкарбонат (0°Ц) 0,203
Алуминијумоксид (0°Ц) 0,177

Висока специфична топлота воде и њена велика распрострањеност су

јој обезбедили посебно место у т е х н и ц и г р е ј а њ а и х л а ђ е њ а. На
пример, вода за хлађење алуниинијумских делова (мотори) се угреје за 1°С,
а расхлади за толико масу алуминијума од 1/0,214 = 4,7 гр., тј. с к о р о п е т
п у т а в е ћ у. Како је вода Iако покретљива течност, то је њена изванредна
способност у техници хлађења и загревања очигледна. Исто тако, ако се 1
гр. воде охлади за 1°С, он загреје 4 гр околног ваздуха; 300 гр за 1°С
расхлађене воде, загреје 1 м3 ваздуха за 1°С.
Укратко, вода је незаменљиво средство за хлађење и грејање, те је
т е м п е р а т у р а в о д е п р и р о д н о б л а г о. Пример џиновске
Голфске струје и њеног утицаја на климу западне Европе је довољно познат.
То је грејање водом у највећим размерама.
Сваки степен висе или ниже температуре вцде значи већу или мању
по-годност вцде за ону сврху за коју се вода користи. - Виша температура
воде за наводњавање утиче благотворно на наводњаване културе, развија
интензитет рада микроорганизама у земљишту, убрзава сазревање културе
и повећава им приносе; виша температура воде појевтињава производњу
енергије на бази парних машина; она одржава богатији биолошки свет у
топлијим водотоцима. Нижа температура воде повећава корисни ефект
хлађених машина, олакшава припрему воде за пиће и си. Захваљујући својој
високој специфичној топлоти, вода служи као врло погодан акумулатор
енергије.
Треба напоменути, да је специфична топлота воде најмања на +27°С.
па после расте и при загревању и при хлађењу изнад односно испод те
температуре. Ово такође има одређени значај.
ц) Вода има још неколико физичко-хемијских својстава које јој дају
посебну важност за биолошке и дндустријске процесе (висока диелектрична
константа, тешка вода у вези са атомском енергијом, висока способност
воде као растварача, нестишљивост и сл.). О тим својствима не би требало
шире расправљати у оквиру ове водопривредне расправе.
д) Међутим, поред физичких својстава од којдх се овде почело, вода
поседује и неке друге природне особености, које су довеле до тога да она
постане исходиште једне привредне гране - водопривреде.
да) В о д а ј е о с н о в н а м а т е р и ј а у ж и в о т у с в и х
о р г а н и з а м а, што не важи за све остале материје. Она улази у организме
као њихов саставни део, затим као регулатор и носииац оне размене
материја коју називамо живљењем. Ова околност се често сматра толико
природном, да се гледа изоловано, као да је вода дата искључиво од
природе, а не види се вода као производ људске делатности.
дб) Р а ш и р е н о с т в о д е на земљиној површини је једнака
раширености атмосфере. Као што је познато, вода покрива 3/4 земљине
површине а и остатак те површине је у мањој или већој мери прожет водом.
Ова велика раширеност воде н и ј е ј е д н а к а њ е н о ј д о с т у п н о с т и.
Могућност захватања употребљиве воде је количински ограничена на њен
мањи део. То даје зјначај водопривреди. Уколдко се добијање воде висе
развоја утолико људски род постаје зависнији од водопривредног газдовања.
(дц) Кружење воде светом је од великог значаја. Мали је број
материја на земљиној површини које су у тој мери подвргнуте процесу
кружења, као што је то случај с водом. Она се стално троши и стално се
обнавља према шеми која је већ тривијална:

СХЕМА ХИДРОЛОШКОГ ЦИКЛУСА

Вечито кружење воде у разним видовима (113)

 Ово обнављање вода је значајно као ослонац за развијање
привредних процеса уз учешће воде.
(дд) С т а л н о с т к в а л и т е т а - је врло важно својство воде.
Вода се у природи јавља релативно чиста, с патпуно одређеним и сталним
својствима. Највећи број других материја долази, супротно томе као
разнолика и разнородна м е ш а в и н а, па због тога мења своја својства
по месту и времену. Добијање технички чисте воде представља један од
најпростијих техничких процеса. То има велику пнвредну вазност и
обезбеђује води најважније место у индустрдји.
(де) Производни процеси без икаквог присуства воде не постоје. Она
игра мању или већу улогу у сваком производном процесу. Да би се избегло
доказивање те чињенице, треба поћи обрнутим путем: замислити било какву
производњу у неком потпуно безводном крају - који је био и остао безводан!
Ако би се такав процес и нашао - гледано технички, вода би била нужна
људима који у процесу учествују.
У прилогу, на таб. I су дате још неке физичке константе воде које могу
бити корисне у даљим општим разматрањима или стручним анализама.

3. ИЗУЗЕТНА ЕКОНОМСКА СВОЈСТВА ВОДЕ

При господарењу водним ресурсима се јавља велика сложеност и

замршеност техничких, економских и правних односа. То се видно испољава
у замршености односа измеду водопривреде и других привредних грана, па
чак и између самих водопривредних грана. Порекло такве сложене
проблематике потиче у првом реду од самих својстава воде. Она се јавља у
многоструким екориомским видовима, а притом задржава и с т и физички
облик и (практично) и с т и хемијски састав. Уклањање или бар упрошћење
замршених односа и низа других тешкоћа може се остварити једино имајући
стално у виду та многа еконониска руха у којима се вода јавља. Вода се
може у истом процесу истовремено појавити и на висе начина. Иста вода је
е к о н о м с к и м н о г о о б р а з н а7. Једна те иста вода је предмет рада,
сировина, средство за рад, основна и финална животна намирница, активна
разорна материја, уништач производа.
(а) Вода је општи предмет рада, дат природом. Заједно са земљом и
земљиштем она чини извориште свих осталих предмета за рад8. Као што је
раније речено, ниједан процес у производњи се не може одвијати без
присуства воде, али она може имати различите улоге9 у њима. Испуштање

7
Југословенски законодавац је био својевремено изванредно близу новом правилном
схватању, кад је водне заједнице дефинисао као организације „своје врсте" - (sui generis),
истичући на тај начин немогућност аблонског третирања вода. Замењивање израза
„специфичан" - који се често злоупотребљава - изразом „нешаблонски" јасније изражава
мисао.
8
„З е м љ а (економски се ту рачуна и вода) снабдева човека првини провијантом, готовим
животним намирницама; без своје сарадње њу човек налази као општи предмет свога рада.
Све ствари које рад само одваја од њихове непосредне спојености са целином земље, јесу
предмети рада заточени у природи".(16, 135).
9
Вода служи друштвеној производњи, као и друштвеној и индивидуалној по-трошњи. Ниједан
од ових процеса није могућ без воде, иако је степен важности воде поједине процесе
различит" (123,1).
тога из вида је један од извора неправилног третирања проблема.
Употребљива вода се у природи налази исто онако као што се у
природи налазе руде, земљиште и саморасли плодови. Међутим, вода се од
свих материја те врсте битно разликује следећим особеностима:
(аа) Њена се налазишта никад (потпуно) не исцрпљују дуготрајним
коришћењем, као што је то случај са рудама, земљиштем или биолошком
масом. Природне залихе воде које се у једном тренутку потпуно исцрпе у
другом се обнављају и то тако вечно траје. Вода се увек и поново враћа у
свој првобитни вид, на своје првобитно налазиште (водоток), па се стално
продужују могућности коришћења. Та особеност не постоји код руда и
земљишта.
Због ове чињенице изгледа - на први поглед - да су количине вода
неисцрпне и сваком доступне (бар начелно) и да за заштиту вода и водо-
тока против злоупотребе - увек има времена. Али - то није тако!
(аб) Природне воде се могу као такве користити само у оном тренутку
у коме се јављају, онда кад ин природа даје. Кратко време после тога, све
воде које су приступачне организмима - почињу да се њима насељавају и
мењају, остајући притом ипак „чистије" и хомогеније по свом саставу од било
које друге материје. Њихово коришћење у неком каснијем времену захтева
садашње улагање људскога рада за консервацију тих природних вода. Из
тога такође проистиче потреба за с т а л н и м р а д о м н а в о д а м а.
Супротно томе, коришћење руда и земљишта је независно од времена, иако
није у свако доба подједнако корисно.
Из овога произилази, да сагледавање корисности водних ресурса у
б у д у ћ н о с т и - изазива рад и трошкове већ у с а д а ш њ о с т и.
(ац) Доступност воде у природи је гарантована највећем броју људи
самим својствима воде. Не постоје никакви вештачки резервоари који би
воду тако издвојили и омеђили, да се она може присвојити у већим
количинама или цела. Земљиште и руде се могу присвоиити, могу се
физички разграничити само помоћу ограничења на земљишту, спречавања
присуства водотоку. Немогућност да се вода омеђи у већим количинама, уз
њена остала својства, има низ техничких, економских и правних последица,
са којима ће се касније говорити. У сваком случају, већ сад треба уочити, да
се вода по томе битно разликује од других материја које даје природа.
(б) Вода ј е с и р о в и н а, јер ради учествовања у неком одређеном
производном процесу, она мора бити „пречишћена радом": мора бити
захваћена, пречишћена радом чак у буквалном смислу те речи, доведена на
место употребе и тамо распоређена онако како то природа процеса захтева.
Вода у неке производе улази као основна материја (супстанција), а у неке
као помоћна материја. Због тога се - између осталог - не може говорити, да
водопривреда представља „услужну делатност", кад снабдева друштво
корисном водом10. Разуме се, и као сировина вода је уједно и предмет

10
„Производи ове привредне гране нису - економски гледано - никакве услуге, него потпуно
јасна материјална производња. Она настаје присвајањем воде која постоји у природи, чија
репродукција мора бити помогнута применом живог и опредмећеног рада (због тога је и
прерада отпадних вода материјална производња!) па се наставља даљом прерадом и
транспортом воде" (123).
рада.
(c) В о д а ј е с р е д с т в о з а р а д у великом низу производних
процеса. Улога воде као средства за рад је најуочљивија тамо, где
она служи као растварач, као средство за транспорт и сл. Узгред речено,
вода представља једно од првих човекових средстава за рад. У поглављу
(III - 5.0) је дато висе података из којих се види огромна улога воде у
индустријској производњи.
д) В о д а ј е ж и в о т н а н а м и р н и ц а. То је по свему иста она
вода, која је предмет рада и средство за рад. Недостатак ове намирнице је
најпогибељнији. Као животна намирница, пијаћа вода би требало да има
одредена својства, а пре свега да не буде окужена. То врло често није
постигнуто. На пример, в е л и к и б р о ј с т а н о в н и ш т в а к р а ј е в а
без водовода је заражен извесним паразитарним
о б о љ е њ и м а. Да би вода била здрава намирница - нужан је утрошак
људског рада.
е) В о д а ј е р а з о р н а м а т е р и ј а за живе организме, а није
само њихов животворни елемент. Она је прикупљач и стовариште развних
штетних и отровних материја, она је станиште организама кои се у
међусобној борби истребљују. Хранећи човека, она му непрестано прети
болестима и смрћу. Вода помаже размножавање организама, али помаже и
њихову пропаст.
Вода не напада само живе организме. Чиста или у облику раствора
она напада све предмете и све материје без изузетка. Неке напада физички,
неке хемијски, неке на оба начина; некад делује брже, некад спорије, али
увек постојано. Вода на тај начин угрожава човека, све његове грађевине и
сву његову имовину. Сасвим је сигурно, да вода у облику в л а г е наноси
више штете него у облику поплава, иако су поплаве очигледније по свом
разорном дејству.
Водопривреда прерађује природну воду у сировину, средство за рад
или у животну намирницу. Уређујући воде, водопривреда штити од њих
благодети које су захваљујући њима произведене и обуздава њихово штетно
и агресивно дејство. Несагледање овог двоструког и противуречног лика вода
доводи до многих тешкоћа у управљању водама, финансирању
водопривреде и организовању водопривредне службе. Лоше схваћене и
неухваћене ствари увек испадају из руке!
4. ВОДЕ КАО ЖИВОТНИ ПРОСТОРИ

4.0. Облик појављивања воде

Облик у коме се воде појављују је толико познат, да ће се овде само

споменути, без дефиниција или других објашњења. Уобичајено је да се воде
деле:
(а) П р е м а н а л а з и ш т у н а к о м е с у:

(аа) Атмосферске воде - налазе се у атмцсфери, најчешће у облику

паре (облаци, ваздушна влага), ређе и то само кратко време као веће
капљице или чврсте падавине;
аб) Површинске воде - налазе се на земљиној површини у облику
извора, поточића, потока, речица, река, језера. мора и океана.
(ац) Подземне воде - налазе се у земљишту у облику подземне влаге
или подземних и з д а н и. Издани прожимају земљу, она је у њима
„утопљена". Ако је подземна вода под притииском (као у затвореном
суду) - назива се а р т е с к о м в о д о м.
(б) П р е м а с т а њ у у к о м е с е н а л а з е, воде се деле
на стајаће и текуће. У текуће воде се убрајају првих пет облика површинских
вода. Строго узето језера, мора и океани нису непокретни. У њима се јављају
дотицаји и отицаји, јављају се струје у разним правцима. Слично је и са
подземним водама, иако су оне уопште непокретније.
Вода у атмосфери је у непрекидном кретању.
Све воде у којима се јављају промене енергетског стања у краћим
временским размацима - обично су станишта биолошког света - или, како се
то каже, оне су б и о т о п и.

4.1. Биотопи

Места на којима се жива бића могу насељавати, одржавати и на

њима се развијати називају се кратко биотопи (од грчког: место живота) или
животни простори. Воде представљају најраширеније биотопе на земљи.
Наука која изучава биље и животиње у водама и која се бави њихо-
вим респективним заједницама - биоценозама (биоценоза - животна
заједница) - назива се - х и д р о б и о л о г и ј а. За водопривреду и
хидротехнику су хидробиолошка изучавања цд велике важности, јер се на
основу хидробиолошких истраживања може доћи до закључка за које би
биле нужне десетине година мерења.
Постоје извесна својства, која су карактеристична за неки биотоп и
која претежно утичу на живот у торн биотопу. Та су својства: физикална и
хемијска својства воде и земљишта (околног, обала и корита), осветљење,
топлотна и друга зраоења, кретање воде, кретање ваздуха у води и изнад
воде, човечји утицај и утицај самога живота у биотопу. Тај и такав живот у
торн и таквом биотопу није само проста последица поменутих околности,
него је истовремено и сам узрок настанка нових околности, које ће
постепено мењати тај биолошки свет, поново и другачије га формирати. Цео
тај динамички комплекс збивања у биотопу одређује биоценозу (животну
 заједницу) која ое сеу биотопу развијати.
Ако су задовољени сви услови који су потребни биолошком свету, а
посебно ако је у биотопу довољно осветљења (прилив енергије!), постоји
могућност да се развије потпуна биоценоза. Она је састављена од вишег
биља, виших животиња и микроорганиза.ма. Зелено биље у процесу
фотосинтезе изграђује органску материју из минералних састојака и
светлосне енергије. Зелено биље је једини произвођач органске материје.
Зивотиње су потрошачи те материје, а микроорганизми р а з л а ж у све
отпатке биља и животиња и поново их минерализују (редукција)
припремајући тако храну за будуће биљне генерације.
Сваки члан у овом биолошком ланцу је н е п о с р е д н о з а в и с а н
о д п р е т х о д н о г који га снабдева храном и с л е д е ћ е г члана, к о ј и
у к л а њ а њ е г о в е о т п а т к е11. Разуме се, посредно су сви чланови
биоценозе међусобно зависни.
Иако се о биоценози говори као збиру биолошких индивидуа, она има
извесна својства која су развијенија од простог збира својстава појединих
чланова заједнице. Б и о ц е н о з а н и ј е п р о с т з б и р. Сликовито би
се могло рећи, да биоценоза ове врсте представља организам вишег реда,
а не гомилу организама.
Законитости које се испољавају у медусобном деловању биотопа на
биоценозу и биоценозе на биотоп, може искористити стручно и научно
развијена водопривреда. Тако се могу остварити подухвати који би били
врло тешки или врло скупи, ако би се остваривали искључиво техничким
средствима. Због тога је за водопривреду важно изучавање биолошких
чинилаца. Истичући да је усамљена техника нижи степен господарења
водама, не губи се из вида. да је господарење водама без о б и м н и х и
у т в р ђ е н и х т е х н и ч к и х з н а њ а потпуно безилазан и наиван
подухват. - Ово се мора посебно истаћи, јер би била велика грешка, ако би
се један узак поглед на водопривреду уклонио, а други још ужи наметнуо.
Хидротехника остаје - по дефиницији - основна водопривредна наука, али
се њени хоризонти морају проширити на биолошка средства.
Према A. Thinemann-у (112—136) у сваком биотопу се разликују
следеће биолошке формације:
(a) Водеће (карактеристичне) групе, које су чврсто везане управо за
такве биотопе. Оне у тим биотопима представљају домаћина (бионти).
Постојање тих група у неком биотопу указлије врло јасно на његова битна
својства.
(б) Пријатељске (реофилне) групе за односни биотоп, „добро се
осећају" у њему, али нису за њега довољно или изузетно карактеристичне.
(ц) Гостујуће групе се могу уклопити скоро у сваки биотоп, па ни за
један од њих нису карактеристичне.
Према својим својствима се биотопи могу поделити у неколико типова.

11
Уклањање отпадака је у живом свету равнозначно набавци хране. Отпадци - управо зато
што су отпадци - представљају отров за организме који су их произвели и који их управо
због тога излучују. Ако се они не би уклањали, организми би били уништени, без обзира на
довољну исхрану. Ово је врло важан закључак у вези уклањања отпадних вода.
4.2. Текуће воде

ИIзворишта текућих вода представљају биотопе за алге, протозое,

црвиће и ларве инсеката. који захтевају богатство у кисеонику - а могу да
издрже велике температурне разлике које се на извориштима јављају.
Брзи брдски потоци и оквашено камење су станишта алги,
маховина и микрофауне. Понекад у њих долутају рибе. Кад се у потоку
повећају и устале бар минимални потоци и дубине, у њима налазе
стално станиште рибе. Чисти и хладни потоци су област пастрмке.
Остали организми ових стани-шта су карактеристични по томе, што су
оспособљени да се припајају или причвршћују уз обале или на камењу,
да их брзе воде не би однеле, а и облик тела им је подешен да пружа
што мање отпоре кретању воде.
Специфична моћ самопречишћавања потока је врло висока.
Међутим, ради се о малим количинама воде, па се потоци ипак лако
загађују. Непостојање карактеристичних организама (на пример -
пастрмке), најчешће указује на загађивање или повећање темпера тура
воде.
Постепено повећање протицаја и дубине у водотоку мења његову
биоценцзу. Те промене су најуочљивије кад се посматрају рибе. У мањим
рекама се још задржала пастрмка и липен, али се већ појављује
карактеристична мрена, штука и друга бела риба. У том делу водотока је
корито пешчано или шљунковито. Река већ може да проноси планткон, чије је
порекло у неком језеру кроз које је река прошла. Вегетација на обалама је
често бујна, а вода се лети загрева. Даље повећание протицаја и дубина у
реци почиње да дели њене биотопе на приобалне и струјне, које се прилично
разликују међусобно. У приобалним биотопима су настањени организми који
се не крећу, а у струји они који се крећу. Карактеристична риба великих река
је д е в е р и к а, а исто тако и речне шкољке и смуђеви.
Обиље карактеристичних група указује на постојаност водног режима
у водотоку. Обиље гостујућих група (макар и релативно) указује на
нестабилност услова у водотоку. Често су ови знаци много поузданија
дијагноза интегралног стања у водотоку него што су резултати хидролошких
истраживања.

4.3 Мочваре

У зависности од врсте мочваре, варира њена вегетација, а у

зависности од вегетације и фауна. Уколико се мочвара висе приближава
високом к р е т у, утолико је вода у њој киселија: pH = 6,5 до pH = 3,5. Нагле
дневне промене температуре, велике сезонске промене, сиромаштво у
извесним хранљивим састојцима и поред обиља органске материје -
условљавају биоценозе велике отпорности. Због тога у тим биоценозама
нема велике разноликости. Кад се једнолика биљна материја (тресет) толико
нагомила, да пружа врло мало хране биљкама, јављају се биљке
месождери. До изградње акумулације је таквих биљака било на Власинском
блату.
4.4 Језера

У зависности од величине и дубине, језера показују неколико

карактеристичних зона. Овде ће се узети најопштији случај.
Вода се обично дели на три слоја. Горњи (површински) слој се назива
е п и л и м н и о н. Његова дубина сеже до 10—12 м, где утицај сунчевог
зрачења практично престаје. Епилимнион се налази у сталном турбулентном
кретању и мења температуру према доминантним утицајима: ветрови, дан,
ноћ и сл.
После епилимниона долази м е т а л и м н и о н у коме се
температурне промене ограничавају и затварају. Температурни градииенти
износе до 3°С/м.
После металимниона долази х и п о л и м н и о н. Тоје остала водена
маса, која је искључена из краткотрајних површинских утицаја.
Температурна слојевитост се у пролеће појачава, а у јесен се
слојевитост нарушава (густина воде и температура), па у размену топлоте
улази и хиполимнион. Целокупна маса достиже највећу густину - у нашим
условима апсолутно максималну уз температуру цд 4°С. Слојевитост је
такође упливисана величином језера, саставом и пролазним струјама.
Хладна вода која дотиче, услојава се у металимниону, чија дебљина расте,
али, му због тога опада температура.
Ове промене температуре и температурних слојева имају велики
значај за биолошки свет у језеру, за коришћење воде из разних слојева за
разне сврхе.
Према своме хемизму се језера деле на о л и г о т р о ф н а, која су
оскудна хранљивим материјама, али богата кисеоником - и на е у т р о ф н а
богата хранљивим. материјама, али сиромашна кисеоником; кисеоник троше
организми и органска материја у распадању.
Биотопи се у језерима могу поделити у три основне зоне: приобалну
(литорал), зону слободне воде (пелагиал) и зону језерских дубина
(профундал).
Приобална зона се може поделити на пет појасева:
(а) Обала - са сухим и квашеним тлом,
(б) Појас сите и трске,
(ц) Појас биљака које пливају и локвања,
(д) Појас подводних биљака,
(е) Појас подводних ливада са алгама (Characeae).

Приобална зона је богата биљним и животињским светом, почев од

примитивних па до највиших организама.
Зона слободне воде (пелагиал) представља велику биоценозу која се
састоји из микрофлоре и ниикрофауне и назива се п л а н к т о н, посебно
ф и т о п л а н к т о н (биљни планктон) и з о о п л а н к т о н (животињски
планктон). Планктон служи за исхрану риба. Проучавање ових биоценоза је
од велике важности за рибарство. С обзиром на станишта риба, језера се
могу поделити на групе у којима су карактеристичне:
(а) Поточна пастрмка,
(б) Језерска пастрмка,
(ц) Златуља (Salmo salvelinus),
(д) Смуђ у равницама с нешто мутном водом,
(е) Деверика и шаран,
(ф) Караш - најчешће у равничарским водама мале дубине.
Ово је доста груба подела, јер се јављају и локалне особености.
Промене воденог режима доста брзо мењају карактеристичне рибе.
Дубинска зона (профундал) је зависна од слојева изнад ње, јер се у
њој не производе хранљиви састојци. Уколико је снабдевена са рнало
кисеоника, разлагање органске материје је непотпуно, јавља се језерски
муљ - који представља једну од највећих опасности за живот језера.
В е ш т а ч к а ј е з е р а (а к у м у л а ц и ј е). Природна језера обично
имају доста устаљен водостај и прилично устаљен отицај - иако то није
правило. Вештачка језера имају врло велике осцилације водостаја, нека се
практично потпуно празне. Разуме се да ова околност има великог утицаја на
језеро као биотоп. Да би се вештачко језеро могло водопривредно потпуно
искористити, потребно је посебно проучавање услова под којима ће оно
радити. Хидробиолошко проучавање много доприноси да се у језеру што
висе развијају корисне биоценозе и да језеро има привлачнији изглед на
обалама, што није нимало лако.