, ,

.

,
.


. ,
, , , ,
.

:
(,
);
(
, , ,
; , , ;
);
( ),
, ,
,
on-line , ;
,
(
).
:
, (
25 4 , 1
4 4
);
;
( 5 );
;
(, , , );
- ;
,
.
, ;
- ,
;
,
;
.

.

:

) :
,
60% ,

( ) 40% .
) :
,
50% ,

( ), ,
50% .
,
:
10-12 ,
40
-.
3000
.
, ,
, 0,51 ,
.
, , 60%
.


.
, .
,

- . -
ISBD-a
.

- .

- .__


. .
.

.
, .

, .

.


.
,
, ,
:

;

,
;

, ,
;

, ,
,
;
, ,
,
,
;

;
, ,
;


;

.

, ,
,
.

.
,
, .
CD-ROM- DVD-.

,
.
.

.

.



.
,
, .
,


. ,
.

, ,
, .
, , .

, , ,
, .

, , , ,
, , , .

.

, ,
.

.
,
.
:

;

,
;

, ,
;

, ,
,
;
, ,
,
,
;

;
, ,

 ;


;





.
,
, . CD-ROM- DVD-.

,

. .

.

.

,
, . ,

.
, .
:
, , ,


,
.

. .

; , .


. .

.

, .
,
.

,
.
, ,
,
, .
:

, ;


,
;
;
,
, , , ,
;
, :
, ,
;

.
, , , , .


. :
...
;
, ,
, , ,
no .
, ,
, , ,
, , , .
:
, , ,
. .

,
.

, .

.
. 75% .

.


, ,

. , ,
,

,
,


Radionice su se pojavile 50-ih godina u SAD-u, kao izum psihoterapeuta.
Sluile su za rad na postizanju oseaja i optimizma kod pacijenata. Odlike tih tzv.
psiholokih radionica su: rad u grupama, igra, sedenje u krugu, itd. Ono to je
zamerano ovim radionicama jeste pokuaj da se na brz nain ree problemi.
Radionice kasnije prelaze u oblast divergentnog izraavanja, pa tako nastaju
kreativne radionice. Razliita je terminologija u klasinoj nastavi i u radioniarskoj
nastavi, npr. u kontrolna grupa u klasinoj nastavi isto je to i akvarijum tehnika u
radioniarskoj nastavi.
Radioniarska iskustva bibliotekara pokazuju da je to odlian nain
privlaenja i zadravanja korisnika, zadovoljavanje njihovih informacionih potreba.
Radionice omoguavaju kreativnost. Treba samo nai naina za motivaciju
uesnika. Ako na pravi nain motiviemo decu, dobiemo maksimum od njih.
Organizovanje radionica podrazumeva da uesnici tu dolaze i u svoje
slobodno vreme. Ako se u tome uspe, to je pokazatelj koliko su deca zainteresovana,
ako dodju i onda kada prisustvo nije obavezno. Kreativne radionice se mogu koristiti
i za dodatne i za dopunske asove.
Prvo deje odeljenje javne biblioteke u Beogradu osnovano je 11.01.1931.
godine, zahvaljujui velikom zalaganju Marije Ili Agapove koja je izdvojila knjige za
decu iz opteg fonda i formirala deju itaonicu. Zakon o bibliotekama Srbije donet
je 1960. godine, u kome su izraena tipska pravila za matine biblitoeke gde se
predlae da se formira odsek rada sa decom.
Deje odeljenje biblioteke Vuk Karadi na Novom Beogradu otovreno je
1971. godine.
Decu treba od malih nogu podsticati da koriste biblioteku, da ostvare pravo na
dobijanje informacija, doivotno uenje, da pohaa radionice, da postanu sposobni i
samostalni ljudi. aci iz kola u kojima postoji dobro razvijena biblioteka dokazano
postiu bolje rezultate na takmienjima i prijemnim ispitima.
Radionice za decu mogu se odravati u kolskoj biblioteci ili u uionici. Npr. mogu se
obraivati delovi knjiga koji podstiu na itanje cele knjige.
Prvi zadatak radionica za decu je propagiranje itanja, stimulisanje na itanje
kroz igru. Tako se vri prevencija asocijalnog ponaanja kod dece, omoguava da
deca pristupe knjigama ako za to nemaju uslova kod kue. kolski bibliotekar mora
da bude dobar poznavalac fonda, da dobro poznaje decu, da zna ta itaju, koje
filmove vole, koju muziku sluaju...
Voditelj radionice ima kljunu ulogu. On treba da postigne da uesnici rade
ono to je cilj radionice. Treba da povee sve, mora da ima dobro znanje o temi koju
obrauje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi da upamti imena

uenika, u emu mu moe pomoi dodeljivanje kartica sa imenima, pamenje

naziva grupa u koje su uesnici podeljeni. Na taj nain postie se dodatna
povezanost sa uesnicima.
Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kree, da obilazi uecnike, da im
pomogne ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri uesnike.
Ako se dogodi da voditelj ne zna odgovor na neko postavljeno pitanje, rei e
da se odgovor moe pronai u enciklopedijama koje biblioteka poseduje ili slino.
Ukoliko se obrauje neki novi tekst, voditelj radionice treba da se pripremi i da zna
da objasni sve nepoznate rei koje se mogu u njemu nai.
Radionice se prema cilju dele na:
kreativne koje podstiu razvijanje stvaralakog izraavanja
edukativne cilj im je saznanje. Mogu biti a) kognitivne (konkretna znanja), b)
preventivne (znanje o sebi i drugima)


Robert Danijer u svojoj knjizi predvia da bibliotekari imaju ulogu da vode
korisnika kroz more informacija, organizovanjem korisnih radionica. To je jedan od
naina na koji mogu da se organizuju aktivnosti u biblioteci.
Radionica je vezana za rad u malim grupama, gde su aktivni svi uesnici.
Zastupljen je neformalan odnos izmeu predavaa i uesnika radionice. Mora da
postoji jako dobro utvren plan rada. Sr plana ine aktivnosti grupisane oko jedne
teme. Voa radionice treba da usmerava lini angaman uesnika.
Radioniarski rad podrazumeva izbor unapred osmiljenih postupaka, metoda
i aktivnosti. Trebalo bi da traje od 1 do 2 kolska asa. Cilj svake radionice je da
neemu naui uesnike.
Postoji vie metoda koje se koriste:
aktivna metoda zamiljanje, priseanje, diksutovanje, uoavanje i reavanje
problema
iskustveno uenje zasnovano je na ranijim znanjima
kooperativna metoda formira se lino iskustvo, problemi se reavaju u zajednici
uenje po modelu posmatranje ostalih uesnika u razliitim situacijama
uenje reavanja problema
Tehnike grupnog rada su:
akvarijum u krugu
vajanje postavljanje svog para u neki poloaj...
voena fantazija voditelj usmerava matu uesnika
igranje uloga sagledavanje situacija iz drugaije perspektive
igre pojaavaju oseaj pripadnosti i saradnje
Uvodni deo radionice su igre predstavljanja, igre podele na grupe (na osnovu
sliica ili boja) i slino.
Najei oblici rada su:
razgovor u krug uesnici odgovaraju na postavljena pitanja ili diskutuju na neku
temu po redosledu sedenja
grupna diskusija
oluja mozgova (brain storm) slobodne asocijacije na zadatu temu
simultana individualna aktivnost

Faze rada su sledee:

izazivanje linog doivljaja
uobliavanje linog doivljaja
razmena, obogaivanje linog iskustva
obrada uoblien doivljaj koji se deli sa drugima i stvara znanje
Voditelj radionice ima kljunu ulogu. On treba da postigne da uesnici rade
ono to je cilj radionice. Treba da povee sve, mora da ima dobro znanje o temi koju
obrauje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi da upamti imena
uenika, u emu mu moe pomoi dodeljivanje kartica sa imenima, pamenje
naziva grupa u koje su uesnici podeljeni. Na taj nain postie se dodatna
povezanost sa uesnicima.
Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kree, da obilazi uecnike, da im
pomogne ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri uesnike.
Ako se dogodi da voditelj ne zna odgovor na neko postavljeno pitanje, rei e
da se odgovor moe pronai u enciklopedijama koje biblioteka poseduje ili slino.
Ukoliko se obrauje neki novi tekst, voditelj radionice treba da se pripremi i da zna
da objasni sve nepoznate rei koje se mogu u njemu nai.
Radionice se prema cilju dele na:
kreativne koje podstiu razvijanje stvaralakog izraavanja
edukativne cilj im je saznanje. Mogu biti a) kognitivne (konkretna znanja), b)
preventivne (znanje o sebi i drugima)

, ,
, ,
.
,
. ,
,
,
.

, .
.

,
.
,
.
,
( ),

. ,
,
. , ,
.
, , 1.
, ,
.

 . Prvi zadatak radionica za

decu je propagiranje itanja, stimulisanje na itanje kroz igru. Tako se vri prevencija
asocijalnog ponaanja kod dece, omoguava da deca pristupe knjigama ako za to
nemaju uslova kod kue. kolski bibliotekar mora da bude dobar poznavalac fonda,
da dobro poznaje decu, da zna ta itaju, koje filmove vole, koju muziku sluaju...
Voditelj radionice ima kljunu ulogu. On treba da postigne da uesnici rade ono to
je cilj radionice. Treba da povee sve, mora da ima dobro znanje o temi koju
obrauje. Veoma je bitan autoritet. Voditelj radionice trebalo bi da upamti imena
uenika, u emu mu moe pomoi dodeljivanje kartica sa imenima, pamenje
naziva grupa u koje su uesnici podeljeni. Na taj nain postie se dodatna
povezanost sa uesnicima.
Tokom trajanja radionice voditelj treba da se kree, da obilazi uecnike, da im
pomogne ukoliko je to potrebno. Treba da pohvali i ohrabri uesnike.
Ako se dogodi da voditelj ne zna odgovor na neko postavljeno pitanje, rei e da se
odgovor moe pronai u enciklopedijama koje biblioteka poseduje ili slino. Ukoliko
se obrauje neki novi tekst, voditelj radionice treba da se pripremi i da zna da
objasni sve nepoznate rei koje se mogu u njemu nai.


, ,
.
,
.


. ,
, , , ,
.

:
(,
);
(
, , ,
; , , ;
);
( ),
, ,
,
on-line , ;
,
(
).
:
, (

25 4 , 1
4 4
);
;
( 5 );
;
(, , , );
- ;
,
.
, ;
- ,
;
,
;
.

.

:
) :
,
60% ,

( ) 40% .
) :
,
50% ,

( ), ,
50% .
,
:
10-12 ,
40
-.
3000
.
, ,
, 0,51 ,
.
, , 60%
.


.
, .
,

- . -
ISBD-a
.

- .
-
.

,
,

.
, ,
.
,
.
, ,
, , .
.

,
.
. ,
.
. .

. ,
(
).
,
.
/ .
, .
-
. .
.
.
(, ,
,
). ,
, ,
.

 .

.

(
, ...)

.
:
,




,

.
Prednost bibliotekara u odnosu na nastavnika u komunikaciji sa uenikom je u
tome to on ne ocenjuje uenika i tu prednost treba da iskoristi. Bibliotekar treba da
uputi uenike u korienje kataloga i da skrene panju na korienje biblioteke od
strane nastavnika, na korienje prirune referensne litereture. Neophodna je
struna periodika i za nastavnike i za uenike, nabavka struno-metodikih
asopisa, treba nabavljati multimedijalna dokumenta, omoguiti pristup internetu.
U biblioteci se mogu odvijati razliite vrste kolskih asova: as izlaganja,
dijaloki as, istraivaki as, knjievni as, kviz as, muziki as. Pre odravanja
asa, uenike treba upoznati sa samom bibliotekom. Neformalna atmosfera koja
vlada u biblioteci idelna je za organizovanje razliitih diskusionih tribina, kreativnih
radionica, sekcija, klubova. Potrebna je dobra saradnja bibliotekara i nastavnika i
dobro utvrdjen plan i program rada, koji e odgovarati uzrastu uenika. Mogu se
organizovati predstavljanje knjiga i susreti sa piscima, s tim da pre toga treba
uenike treba upoznati sa biografijom pisca i njegovim delima.
Bibliotekar treba da pomogne u savladavanju poetnih italakih potekoa
kod dece koja ue da itaju, koja nisu dovoljno motivisana. Za takvu decu treba
birati kratke, zanimljive tekstove koji e ga ohrabriti. Uspeh je zasnovan na
individualnom radu sa uenikom. Bibliotekar moe da organizuje i asove javnog
itanja, dodatne nastave i slino.
C
ilj je stvoriti pouzdanog itaoca i razviti umetniki ukus i kritiki odnos prema
delu, stvoriti itaoca koji e se uvek vraati biblioteci i da je koristi i za neformalno
obrazovanje. Glavni cilj kolske biblioteke je obrazovno-vaspitni.

 .
,
( , , ).
. ,
. , , .
.

,
.

, ,
,
, ,

.
, , ,

, .

, .

, , ,
- , , .

( ).
,


(
).


,
.
, .

( ,
, ).
,

.


,

. .
,

 .

.

: ;
;
,
.

.
,
.
.
:



,

.
, ,
. ,
, ,
,
,
.
, ,
.
.
.
,
,
.

,
, ,
, ,
, . , ,
. ,
.


.

 .
.
. ,
.
,
, , ,
.
,
().

.

, .

. "
" ,
, , . ,
,
.
,
,

,

.

(, ,
).
, ,
,
( ) -.
.
,
,
.
(
)
.
,
, , ,
; ,
, ...

, ,



.

,
, ,
,
,
.

, ,
,
(,
)

,

.
,
.
,
.

,
,
, ,
,

, .
,
,

. ,
,
.

,
, . ,

.
, .
,
.
.


, .


, ,
.
, .
, ,
.
, , .

.
,

.
,

: , ,
.

: , ,
, , .
,

.
:



,

.

, ,
,
,-,
.
. ,
, -

.
,,
.
. :
- / ,
,
;
- ;
- :
- - ;
- - ,
;
-
;
- ; 4
-
;
- ;
- - ;
- ;
-
;
-
;
- ;

- ,
.
,
, :
-
;
- ;
- ;
- ;
- ;
-
:
-
;
-
;
-
;
-
;
- - ,
;
-
;
-
,
;
-
,
;
- ;
-
;
-
, .;




.
, ,
. CD-ROM- DVD-.

,

. ..

 ,
, . ,
.

, .
:
, , ,

,
.

. .

; , .


. .

.
,
.
,

.



19. pitanje sam iskombinovala iz dva rada Stele Filipi Matutinovi: Promene uloga visokolkolske biblioteke i Koje su
perspektive visokokolske biblioteke u eri informacija? Prvi rad je dostupan u Digitalnoj biblioteci, a drugi je dat na
spisku literature sa internet adresom. to se tie drugih pitanja u vezi visokokolskih biblioteka, neto malo se moe
pronai u dekankinoj istoimenoj knjizi, koja se nalazi u Zaviajnom odeljenju Gradske biblioteke i ne iznosi se. Za 9.
pitanje je najbolje iskombinovati pitanja 6 i 7 i napraviti odgovarajui uvod.