PREDLOG ZAKONA

O POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU

I. OSNOVNE ODREDBE
Sadrina zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: ciljevi poljoprivredne politike i nain njenog
ostvarivanja, vrste podsticaja u poljoprivredi, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje,
korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izvetavanje u
poljoprivredi, integrisani poljoprivredni informacioni sistem, nadzor nad sprovoenjem
ovog zakona.
Ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaanja, kao organ
uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu:
Ministarstvo) i ureuje njena nadlenost.
Nain obrazovanja, struktura, odnosno organizacija Uprave za agrarna
plaanja ureuje se aktom ministra nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu:
ministar).
Znaenje izraza
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata one delatnosti koje
su zakonom klasifikovane kao poljoprivreda;
2) poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i
stoarskih proizvoda, uzgoj ribe, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje
(gajenje peuraka, pueva, staklenika, plastenika proizvodnja, gajenje zainskog i
lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljitu, kao i na drugom
zemljitu ili graevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije;
3) poljoprivredni proizvodi su primarni proizvodi i proizvodi prvog
stepena njihove prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji;
4) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno
drutvo, zemljoradnika zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili
poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
5) porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste poljoprivredno gazdinstvo
na kojem fiziko lice - poljoprivrednik zajedno sa lanovima svog domainstva obavlja
poljoprivrednu proizvodnju;
6) nosilac porodinog poljoprivrednog gazdinstva jeste fiziko lice
poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano
u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac porodinog poljoprivrednog
gazdinstva;
7) lan porodinog poljoprivrednog domainstva jeste punoletni lan
istog domainstva, koji se stalno ili povremeno bavi radom na gazdinstvu i koji je
upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao lan porodinog poljoprivrednog
gazdinstva, na osnovu izjave da je lan porodinog poljoprivrednog gazdinstva,

2
odnosno maloletni lan istog gazdinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog
staratelja;
8) poljoprivrednik je nosilac ili lan porodinog poljoprivrednog
gazdinstva koji se iskljuivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom;
9) podsticaji jesu sredstva obezbeena u budetu Republike Srbije, kao i
sredstva iz drugih izvora koja se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim
licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike;
10) poljoprivrednim zemljitem smatraju se njive, vrtovi, vonjaci,
vinogradi, livade, panjaci, ribnjaci, trstici i movare, kao i drugo zemljite (vrtae,
naputena rena korita, zemljita obrasla niskim bunastim rastinjem i drugo), koje po
svojim prirodnim i ekonomskim uslovima moe racionalno da se koristi za
poljoprivrednu proizvodnju.
II. POLJOPRIVREDNA POLITIKA I PLANIRANJE
RAZVOJA POLJOPRIVREDE
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja
lan 3.
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije
obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadleni organi, u cilju:
1) jaanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tritu;
2) obezbeivanja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;
3) obezbeivanja podrke ivotnom standardu za poljoprivrednike koji ne
mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tritu;
4) obezbeivanja podrke ruralnom razvoju;
5) zatite ivotne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne
proizvodnje.
Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije
sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije,
Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije
lan 4.
Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije odreuju
se dugoroni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje trine ekonomije,
poveanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih
oblasti.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije (u daljem
tekstu: Strategija) usklauje se sa stratekim dokumentima Republike Srbije.
Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje
10 godina.
Ministarstvo prati realizaciju Strategije i predlae njeno usklaivanje sa
realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Strategija
objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Nacionalni program za poljoprivredu
lan 5.

3
Nacionalnim programom za poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni
program) utvruju se srednjoroni i kratkoroni ciljevi poljoprivredne politike, nain,
redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, oekivani rezultati, kao i oblik,
vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja.
Nacionalni program, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period
koji ne moe biti dui od sedam godina.
Nacionalni program objavljuje se u Slubenom glasniku Republike
Srbije.
Nacionalni program ruralnog razvoja
lan 6.
Nacionalni program ruralnog razvoja sadri mere i druge aktivnosti, kao i
oekivane rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja.
Nacionalni program ruralnog razvoja, na predlog Ministarstva, donosi
Vlada za period koji ne moe biti dui od sedam godina.
Nacionalni program ruralnog razvoja objavljuje se u Slubenom
glasniku Republike Srbije.
Za praenje Nacionalnog programa ruralnog razvoja bie odgovoran deo
Ministarstva nadlenog za poslove ruralnog razvoja.
III. UPRAVA ZA AGRARNA PLAANJA
lan 7.
Obrazuje se Uprava za agrarna plaanja, kao organ uprave u sastavu
Ministarstva.
Uprava za agrarna plaanja (u daljem tekstu: Uprava) obavlja sledee
poslove:
1) prima zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje za razvoj
poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj;
2) raspisuje konkurs i prima prijave na konkurs za dodelu podsticaja;
3) vri administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta, po podnetim
zahtevima za podsticaje;
4) odluuje o pravu na podsticaje;
5) odobrava isplatu novanih naknada po osnovu ostvarenog prava na
podsticaje;
6) vri isplatu novanih sredstava po ostvarenom pravu na podsticaje;
7) uspostavlja i vodi raunovodstvo za evidentiranje ugovorenih obaveza
i isplata;
8) sprovodi programe meunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u
Republici Srbiji;
9) vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava;
10) vodi evidenciju dodeljenih podsticaja;
11) vri nezavisnu internu reviziju;
12) dostavlja izvetaje i analize ministru;
13) obavlja druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
IV. PODSTICAJI

Vrste podsticaja
lan 8.
Vrste podsticaja jesu:
1) neposredni podsticaji;
2) trini podsticaji;
3) strukturni podsticaji.
Vrste podsticaja iz stava 1. ovog lana mogu se utvrditi pod razliitim
uslovima i u razliitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o podrujima sa
oteanim uslovima rada u poljoprivredi.
Podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi su podruja kod
kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ogranienja ne postoje uslovi za
intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ministar propisuje podruja iz stava 3. ovog lana za period od tri
godine.
Oblici neposrednih podsticaja
lan 9.
Neposredni podsticaji obuhvataju:
1) premije;
2) podsticaje za proizvodnju;
3) regrese;
4) podrku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Premije su novani iznosi koji se isplauju poljoprivrednim
proizvoaima za isporuene poljoprivredne proizvode.
Podsticaji za proizvodnju su novani iznosi koji se isplauju po jedinici
mere za posejan usev, odnosno stoku odgovarajue vrste (konj, govedo, ovca, svinja,
ivina, pelinja konica i drugo).
Regresi su novani iznosi koji se u odreenom procentu isplauju za
kupljenu koliinu inputa neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, ubrivo,
premije osiguranja useva, plodova i ivotinja, trokovi skladitenja i drugo).
Podrka nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima je novani iznos
namenjen poljoprivrednicima koji jedini prihod ostvaruju od obavljanja poljoprivredne
proizvodnje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nekomercijalna
poljoprivredna gazdinstva.

Oblici trinih podsticaja

lan 10.
Trini podsticaji obuhvataju:
1) izvozne podsticaje;
2) trokove skladitenja;
3) kreditnu podrku.
Izvozni podsticaji ostvaruju se povraajem propisanog procenta od
vrednosti izvezene robe.

5
Trokovi skladitenja su novani iznosi koji se isplauju poljoprivrednim
proizvoaima za skladitenje poljoprivrednih proizvoda radi spreavanja poremeaja
na tritu.
Kreditna podrka je vrsta podsticaja kojima se vri podsticanje
poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.
Oblici strukturnih podsticaja
lan 11.
Strukturni podsticaji obuhvataju podrku programima koji se odnose na:
1) mere ruralnog razvoja;
2) poboljanje zatite i kvaliteta poljoprivrednog zemljita;
3) mere institucionalne podrke.
Mere ruralnog razvoja su vrsta podsticaja kojima se podstie unapreenje
konkurentnosti u poljoprivredi i umarstvu (investiranje u poljoprivredu i umarstvo i
uvoenje novih standarda u proizvodnji i prometu poljoprivrednih proizvoda),
unapreenje programa zatite ivotne sredine, ouvanje biodiverziteta i programa
diverzifikacije ruralne ekonomije i unapreenja kvaliteta ivota u ruralnim oblastima.
Mere poboljanja zatite i kvaliteta poljoprivrednog zemljita su vrsta
podsticaja kojima se vri poboljanje fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita
(oglinjavanje i opeskavanje zemljita, smanjenje kiselosti, smanjenje alkalnosti
zemljita, meliorativno ubrenje zemljita i drugo). Podsticaji usmereni za zatitu
zemljita jesu protiverozivne mere i mere kontrole i ispitivanje zemljita, komasacija,
melioracija, rekultivacija i druge mere za zatitu zemljita.
Mere institucionalne podrke su vrsta podsticaja kojima se podstiu
programi istraivanja u poljoprivredi, programi savetodavnih slubi, promovisanja
poljoprivrede, sistema trinih informacija poljoprivrede Republike Srbije, kao i drugi
programi.
Strukturni podsticaji se, pod uslovima utvrenim ovim zakonom, mogu
usmeriti ka odreenoj grupaciji korisnika, kao to su poljoprivrednici koji preteno
proizvode za trite, zadruge, jedinice lokalne samouprave, udruenja i drugi korisnici
koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, preradom i plasmanom poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda.

Nain utvrivanja namene i raspodele podsticaja

lan 12.
Vlada propisuje za svaku budetsku godinu vrste i oblik podsticaja,
obim, uslove i nain ostvarivanja prava na pojedine vrste i oblike podsticaja i odreuje
korisnike podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se ureuje budet
Republike Srbije, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja.
Podrka za sprovoenje poljoprivredne politike u autonomnoj pokrajini i
lokalne samouprave
lan 13.

jedinici

6
Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da
utvruju mere podrke za sprovoenje poljoprivredne politike za podruje teritorije
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Organi iz stava 1. ovog lana mogu da osnivaju pravna lica za podrku za
sprovoenje poljoprivredne politike.
Sredstva za sprovoenje poljoprivredne politike iz stava 1. ovog lana
koriste se u skladu sa Programom podrke za sprovoenje poljoprivredne politike koji
donosi nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, uz
prethodnu saglasnost Ministarstva.
Sredstva za sprovoenje poljoprivredne politike iz st. 1. i 2. ovog lana
obezbeuju se u budetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Podrka sprovoenja poljoprivredne politike u autonomnoj pokrajini i
jedinicama lokalne samouprave ne moe biti u suprotnosti sa Nacionalnim programom i
Nacionalnim programom ruralnog razvoja.
V. KORIENJE PODSTICAJA
Pravo na podsticaje
lan 14.
Pravo na podsticaje pod uslovima utvrenim ovim zakonom, imaju
poljoprivredna gazdinstva i porodina poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u
Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i
organizacije (u daljem tekstu: korisnici podsticaja).
Porodino poljoprivredno gazdinstvo
lan 15.
Porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja
poljoprivredne proizvodnje.
U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodino poljoprivredno
gazdinstvo moe biti:
1) komercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo;
2) nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo.
Komercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste ono
poljoprivredno gazdinstvo koje je trino usmereno i koje moe pod uslovima
utvrenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje iz lana 9. stav 1. ovog zakona.
Nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste ono
poljoprivredno gazdinstvo koje nije trino usmereno, iji je nosilac stariji od 65 godina
ivota, koji ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim se ureuje
zdravstveno osiguranje, odnosno ako je vlasnik poljoprivrednog zemljita.
Razvrstavanje porodinog poljoprivrednog gazdinstva na komercijalno
porodino poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodino poljoprivredno
gazdinstvo vri se na osnovu izjave nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva
kojom se trajno odreuje status poljoprivrednog gazdinstva prilikom podnoenja
zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava ili obnovu registracije, u skladu
sa ovim zakonom.
Nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo moe pod
uslovima utvrenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje iz lana 9. stav 1. taka
4) ovog zakona.

7
Aktom iz lana 12. ovog zakona mogu se propisati i druge vrste
podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodina poljoprivredna gazdinstva, u skladu
sa ovim zakonom, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog
razvoja.
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje
lan 16.
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokree se po zahtevu
korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi.
Postupak iz stava 1. ovog lana pokree se i na drugi nain (konkurs,
zahtev banci za odobrenje kreditne podrke) ako je to predvieno aktom iz lana 12.
ovog zakona.
O ostvarivanju prava na podsticaje u postupku iz st. 1. i 2. ovog lana
odluuje direktor Uprave reenjem.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se staviti elektronski potpis, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru u roku
od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje primenjuju se odredbe
zakona kojima se ureuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Obaveze korisnika podsticaja
lan 17.
Korisnici podsticaja duni su da namenski koriste sredstva podsticaja.
Korisnik podsticaja duan je da se pridrava propisa kojima se ureuju
standardi kvaliteta ivotne sredine, zatita javnog zdravlja, zatita zdravlja ivotinja i
biljaka, zatita dobrobiti ivotinja i zatita poljoprivrednog zemljita.
Korisnik podsticaja duan je da vrati iznos sredstava koji je primio na
osnovu netano prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvean za iznos
zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnanosti reenja direktora
Uprave, kojim se utvruje obaveza korisnika da izvri povraaj novanih sredstava.
Ako korisnik podsticaja nenamernim injenjem, odnosno proputanjem
ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana u toku kalendarske godine, direktor Uprave
donosi reenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini
u procentu koji je srazmeran stepenu odgovornosti.
Ako korisnik podsticaja namernim injenjem, odnosno proputanjem ne
postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana u toku kalendarske godine, direktor Uprave
donosi reenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini
koji ne moe biti manji od 20%, odnosno o ogranienju prava korienja jedne ili vie
vrsta podsticaja, za jednu ili vie kalendarskih godina.
Direktor Uprave donosi reenje iz st. 3, 4. i 5. ovog lana na osnovu
zapisnika poljoprivrednog inspektora i izvetaja drugih nadlenih organa.
Korisnici podsticaja duni su da uvaju dokumentaciju koja se odnosi na
ostvarivanje prava na podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate.
Uprava vodi evidenciju korisnika podsticaja.
VI. REGISTAR POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Nain voenja Registra poljoprivrednih gazdinstava

lan 18.
Radi sprovoenja i praenja poljoprivredne politike, evidentiranja
poljoprivrednih gazdinstava i porodinih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi voenja
analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar poljoprivrednih
gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).
Subjekti upisa
lan 19.
U Registar se upisuju privredna drutva, zemljoradnike zadruge, druga
pravna lica kao to su ustanove, kole, manastiri, crkve i druge organizacije,
preduzetnici i poljoprivrednici, koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.
Poljoprivrednik moe biti upisan u Registar kao nosilac ili lan samo
jednog porodinog poljoprivrednog gazdinstva.
Nain upisa subjekata u Registar
lan 20.
Lica iz lana 19. stav 1. ovog zakona upisuju se u Registar kao korisnici
poljoprivrednog zemljita po osnovu prava svojine, po osnovu reenja o komasaciji, kao
i po osnovu ugovora o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljita na korienje.
Upis subjekata u Registar
lan 21.
U Registar se upisuju lica iz lana 19. stav 1. ovog zakona, a kada je
subjekt upisa poljoprivrednik mogu se upisati i lanovi poljoprivrednog gazdinstva.
Odreivanje sedita subjekata upisa
lan 22.
Kao sedite subjekta upisa u Registar se upisuje mesto prebivalita
nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedita pravnog lica, odnosno
preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.
Poslovi voenja Registra
lan 23.
Poslovi voenja Registra obuhvataju:
1) prijem zahteva poljoprivrednih gazdinstava za upis, obnovu
registracije i promene podataka u Registru;
2) upisivanje, obnova registracije i promena podataka poljoprivrednih
gazdinstava u Registru;
3) izdavanje potvrde o upisu poljoprivrednih gazdinstava u Registar,
odnosno o aktivnom ili pasivnom statusu u Registru;

9
4) upis pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva u Registru;
5) brisanje poljoprivrednog gazdinstva iz Registra, na zahtev nosioca
gazdinstva ili po slubenoj dunosti;
6) formiranje i trajno uvanje dosijea poljoprivrednih gazdinstava;
7) pribavljanje podataka od drugih organa i organizacija;
8) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Sadrina Registra
lan 24.
U Registar se unose podaci o:
1) nosiocu porodinog poljoprivrednog gazdinstva;
2) lanovima porodinog poljoprivrednog gazdinstva;
3) pravnom licu i preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
4) osnovu korienja poljoprivrednog zemljita, odnosno drugog
zemljita ili graevinske celine na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja;
5) katastarskim parcelama na kojima se obavlja poljoprivredna
proizvodnja;
6) vrstama poljoprivrednih kultura i povrinama pod poljoprivrednim
kulturama;
7) vrsti i brojnom stanju stonog fonda (broj po grlima, odnosno
konicama za pele);
8) namenskom raunu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno nosioca
porodinog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju sredstva ostvarena po
osnovu dravnih podsticaja;
9) ostvarenim premijama, subvencijama, regresima i drugim vidovima
podsticaja poljoprivredne proizvodnje, isplaenih poljoprivrednom gazdinstvu;
10) korienju kredita za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje
odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate;
11) drugim injenicama.
Postupak upisa u Registar
lan 25.
Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vri se na zahtev lica iz
lana 19. stav 1. ovog zakona.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se podrunoj jedinici Uprave
prema seditu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalitu
poljoprivrednika koji je nosilac porodinog poljoprivrednog gazdinstva.
Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad
zemljitem gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu,
odnosno po osnovu davanja zemljita na korienje, ne moe biti upisano u Registar sa
tim delom zemljita, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju
zemljita na korienje.
Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu dodeljuje se broj
poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG).
Direktor Uprave donosi reenje o upisu poljoprivrednog gazdinstva,
odnosno porodinog poljoprivrednog gazdinstva u Registar.

10
Na reenje iz stava 5. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana
od dana dostavljanja reenja.
Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar moe da vri
obnovu registracije u Registru svake godine.
Ministar blie propisuje obrazac zahteva iz stava 1. ovog lana, obrazac
zahteva za obnovu upisa, obrasce priloga i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev,
nain i uslove upisa i voenja Registra, uslove i nain obnove registracije u Registru,
kao i nain uvanja podataka upisanih u Registar.
Izvod iz Registra
lan 26.
Uprava izdaje izvod iz Registra kojim poljoprivredna gazdinstva
dokazuju svojstvo registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i upisane podatke u
Registru pred treim licima.

Prijave podataka i promene u Registru

lan 27.
Radi ostvarivanja prava na podsticaje za svaku godinu,
poljoprivredna gazdinstva i porodina poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar
dostavljaju Upravi podatke koji se odnose na upis u Registar, odnosno obnovu
registracije u Registru, kao i svaku promenu podataka u roku od 30 dana od dana
nastanka promene, a koji se odnose na:
1) status pravnog lica, status preduzetnika, ovlaenog lica u pravnom
licu koje je upisano u Registar, nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva;
2) broj lanova porodinog poljoprivrednog gazdinstva;
3) sedite pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivalite nosioca
porodinog poljoprivrednog gazdinstva;
4) broj namenskog rauna, odnosno poslovne banke kod koje se vodi
raun;
5) delatnost u Agenciji za privredne registre.
Status u Registru
lan 28.
Poljoprivredno gazdinstvo vodi se u Registru u aktivnom ili pasivnom
statusu.
Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne moe da
ostvaruje pravo na podsticaje utvrene ovim zakonom.
Ministar blie propisuje uslove za pasivni status poljoprivrednog
gazdinstva.
Brisanje iz Registra
lan 29.

11
Poljoprivredno gazdinstvo brie se iz Registra:
1) na zahtev lica iz lana 19. stav 1. ovog zakona;
2) prestankom bavljenja poljoprivrednom delatnou;
3) istekom est godina pasivnog statusa u Registru.
Reenje o brisanju iz Registra donosi direktor Uprave.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru,
preko Uprave.
Reenje ministra je konano u upravnom postupku.
VII. EVIDENTIRANJE I IZVETAVANJE U POLJOPRIVREDI I INTEGRISANI
POLJOPRIVREDNI INFORMACIONI SISTEM
Evidencije
lan 30.
Ministarstvo vodi evidencije o:
1) dugogodinjim zasadima (vonjaci, vinogradi, matinjaci i drugo);
2) proizvoaima povra;
3) obeleavanju ivotinja;
4) ostvarenim vrstama i oblicima podsticaja isplaenih poljoprivrednom
gazdinstvu, odnosno porodinom poljoprivrednom gazdinstvu;
5) korienju kredita za podrku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih
poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodinom poljoprivrednom gazdinstvu i
rokovima njihove otplate;
6) korisnicima podsticaja;
7) korienju poljoprivrednog zemljita;
8) podrujima sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi;
9) proizvoaima organskih proizvoda, preraivaima organskih
proizvoda, licima koja obavljaju unutranji, odnosno spoljnotrgovinski promet
organskih proizvoda, kao i licima koja su ukljuena u organsku proizvodnju.
Pored evidencija iz stava 1. ovog lana, Ministarstvo vodi i druge
evidencije i baze podataka ako je to predvieno zakonom ili drugim propisima.
Voenje evidencija i baza podataka iz st. 1. i 2. ovog lana, kao i njihovo
povezivanje, vri se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.
Sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka
lan 31.
Ministarstvo vodi sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka radi
praenja nivoa prihoda i trokova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i
porodinih poljoprivrednih gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne
proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne politike, po metodu sluajnog uzorka.
Ministar propisuje vrstu, obim i nain prikupljanja knjigovodstvenih
podataka.
Poslove voenja poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka moe
obavljati struno lice koje odredi Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

12
Integrisani poljoprivredni informacioni sistem
lan 32.
Radi prikupljanja i korienja podataka, informacija i propisanih
evidencija iz delokruga rada organa dravne uprave, organa autonomne pokrajine,
organa jedinice lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od znaaja za
poljoprivredu, prikupljanja i obrade podataka i informacija u svrhu izvetavanja o
poljoprivredi, razmene podataka i informacija sa nadlenim ustanovama i slubama u
poljoprivredi drugih drava i meunarodnih organizacija, a u cilju praenja, planiranja i
voenja poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni
informacioni sistem u Republici Srbiji.
Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog
poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadraj informacija iz stava 1. ovog lana.
VIII. NADZOR
Vrenje nadzora
lan 33.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo.
Poslove inspekcijskog nadzora Ministarstvo vri preko poljoprivrednog
inspektora.
Poljoprivredni inspektor
lan 34.
Poslove poljoprivrednog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer
poljoprivrede i diplomirani inenjer tehnologije prehrambenog smera sa poloenim
dravnim strunim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Prava i dunosti poljoprivrednog inspektora
lan 35.
U vrenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima
pravo i dunost da:
1) vri pregled poljoprivrednog zemljita, zasada, stoke, poslovnih i
proizvodnih prostora, objekata, ureaja, robe i poslovne dokumentacije fizikih i
pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih
proizvoda biljnog porekla;
2) vri uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici podsticaja ostvarili
pravo na podsticaje po nalogu Uprave;
3) proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na podsticaje kod
lica koja su podnela zahtev ili na drugi nain pokrenula postupak za ostvarivanje prava
na podsticaje, kao i kod lica koja su ostvarila pravo na podsticaje po nalogu Uprave;
4) preduzme druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.
Ovlaenja poljoprivrednog inspektora

13

lan 36.
U vrenju poslova iz lana 35. ovog zakona poljoprivredni inspektor
ovlaen je da:
1) naloi reenjem izvrenje mera i radnji uz odreivanje za to potrebnog
roka;
2) podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili
privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
3) izrekne meru obezbeenja u sluaju opasnosti za ivot i zdravlje ljudi
ili za druge javne interese;
4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje
je taj organ nadlean;
5) pokrene inicijativu kod ovlaenog organa za obustavljanje od
izvrenja, odnosno za ponitavanje ili ukidanje propisa ili drugog opteg akta organa ili
organizacije koja vri poslove dravne uprave, odnosno za obustavljanje od izvrenja
opteg akta preduzea, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i
zakonom;
6) pokrene inicijativu kod Uprave za voenje poljoprivrednog gazdinstva
u pasivnom statusu;
7) preduzima druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.
Na reenje poljoprivrednog inspektora iz stava 1. ovog lana, moe se
izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana njegovog donoenja.
Reenje iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku.
Obaveze lica nad ijim radom se vri nadzor
lan 37.
Pravna i fizika lica nad ijim radom se vri inspekcijski nadzor duna su
da mu omogue vrenje nadzora i prue potrebne podatke i informacije.
Pravna i fizika lica iz stava 1. ovog lana duna su da poljoprivrednom
inspektoru, kao i drugim ovlaenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u
odreenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za vrenje
poslova inspekcijskog nadzora.
Oduzimanje dokumentacije i predmeta
lan 38.
Poljoprivredni inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora moe da
privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekrajnom ili sudskom postupku
mogu da poslue kao dokaz.
O izvrenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz
stava 1. ovog lana izdaje se potvrda.
IX. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
lan 39.

14
Novanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za
privredni prestup pravno lice ako nenamenski koristi sredstva podsticaja (lan 17. stav
1).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom
od 10.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana pored novane kazne moe se izrei i
zatitna mera zabrane pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou,
odnosno zatitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vri odreene
dunosti u trajanju od est meseci do pet godina.

Prekraj pravnog lica

lan 40.
Novanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za
prekraj pravno lice ako ne postupi po reenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa
ovim zakonom.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od
10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekraj preduzetnia i poljoprivrednika

lan 41.
Novanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj
preduzetnik ako nenamenski koristi sredstva podsticaja (lan 17. stav 1) i ne postupi po
reenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 5.000
do 50.000 dinara za prekraj fiziko lice - poljoprivrednik.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Preuzimanje evidencije, zaposlenih, opreme i poslovnog prostora
lan 42.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna
plaanja preuzee voenje Registra poljoprivrednih gazdinstava najkasnije do 1. januara
2010. godine, u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna
plaanja preuzee evidenciju poljoprivrednih gazdinstava, deo zaposlenih, opreme i
poslovnog prostora od Ministarstva finansija - Uprava za trezor.
Broj zaposlenih, listu opreme i poslovnog prostora iz stava 2. ovog lana
utvrdie ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i ministar finansija
sporazumno, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

15
Do preuzimanja poslova iz stava 1. ovog lana poslove vezane za
Registar poljoprivrednih gazdinstava obavljae Ministarstvo finansija - Uprava za
trezor.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna
plaanja moe pojedine poslove iz svoje nadlenosti poveriti drugom dravnom organu
ili organizaciji, na osnovu ugovora koji zakljuuje direktor Uprave.

Rok za donoenje akata od strane Vlade

lan 43.
Vlada e doneti Nacionalni program i Nacionalni program ruralnog
razvoja u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz lana 12. ovog zakona Vlada donosi svake godine najkasnije do
31. januara.
Rok za donoenje podzakonskih akata
lan 44.
Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona
donee se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donoenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae
se Uredba o Registru poljoprivrednih gazdinstava (Slubeni glasnik RS, br. 113/07,
9/08 i 35/08), Pravilnik o obrascu zahteva za upis u Registar poljoprivrednih
gazdinstava i obrascu legitimacije poljoprivrednog gazdinstva (Slubeni glasnik RS,
broj 17/08) i Uputstvo o nainu upisa, voenja i brisanja podataka iz registra
poljoprivrednih gazdinstava (Slubeni glasnik RS, broj 8/08), osim odredaba tih
propisa, odnosno akata koje nisu u skladu sa ovim zakonom.
Stupanje na snagu ovog zakona
lan 45.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u
Slubenom glasniku Republike Srbije.

4427008.200.doc/1

O B R A Z L O E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOENJE ZAKONA

16
Ustavni osnov za donoenje Zakona o poljoprivredi sadran je u lanu
97. stav 1. taka 12. Ustava Republike Srbije kojim je utvreno da Republika Srbija
ureuuje i obezbeuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje
ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj
nedovoljno razvijenih podruja, organizaciju i korienje prostora.
II RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA
Donoenje Zakona o poljoprivredi proizlazi iz potrebe da se:
- sistematizuju i definiu ciljevi poljoprivredne politike,
- ustroji sistem korienja i raspodele dravnih podsticaja.
Ustrojavanje ovakvog sistema preduslov je za izgradnju drugih
mehanizama koji e omoguiti uspostavljanje standarda Evropske unije u oblasti
poljoprivrede u Srbiji. Da bi se ovaj strateki cilj od bitnog znaaja za celu dravu,
postigao neophodno je pre svega zakonsko uspostavljanje transparentnog sistema
dravnih podsticaja koji bi se sprovodili na osnovu Nacionalnog programa razvoja
poljoprivrede koji bi se donosio za tri godine unapred.
Do sada su se subvencije u poljoprivredi raspodeljivale na osnovu uredbi
Vlade koje su se donosile na osnovu zakona kojim se ureivao budet Republike Srbije
za tekuu godinu. Najvei zaokret i unapreenje u voenju poljoprivredne politike, kao
to je poznato, izvren je u 2004. godini kada je ustrojeno direktno plaanje
poljoprivrednim gazdinstvima preko registra poljoprivrednih gazdinstava. Do tada su se
plaanja vrila preko posrednika preduzea i drugih pravnih lica. Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u tom trenutku nije raspolagalo sa adekvatnom
bazom podataka o broju, strukturi i oblicima organizovanja poljoprivrednih gazdinstava
na teritoriji Republike Srbije to je preduslov za sprovoenje mera agrarne politike.
Nedostatak podataka o poljoprivrednim proizvoaima i njihovoj proizvodnji imao je za
rezultat u prolosti da se mere agrarne politike i mere podsticaja razvoja poljoprivredne
proizvodnje donose proizvoljno i stihijski bez adekvatnih rezultata.
Uspostavljanjem Registra poljoprivrednih gazdinstava stvoreni su uslovi
za direktnu komunikaciju ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede sa
poljoprivrednim gazdinstvima i ujedno omoguilo direktnu isplatu svih podsticaja,
subvencija i premija koje ministarstvo isplauje gazdinstvima to je inae do sada
sprovoeno preko preraivaa ili otkupljivaa. Ovo je stvorilo uslove da se naredne
godine proirio osnov premiranja ime se stvorila mogunost za diverzifikaciju sistema
podsticaja uvoenjem novih, ekonomski opravdanijih mera agrarne politike. Time su
stvoreni uslovi da se u razliitim merama agrarne politike utie na ukupnu strukturu
primarne poljoprivredne proizvodnje i bilansiranje ukupnih potreba za obezbeenje
prehrambene sigurnosti stanovnitva i bilansiranje izvoza i uvoza poljoprivrednih
proizvoda. Ovakav analitiki pristup voenja agrarne politike ima pre svega za cilj
stabilizaciju cena poljoprivrednih proizvoda na tritu i obezbeenja prehrambene
sigurnosti stanovnitva Republike Srbije.
Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava je bio dobrovoljan i bez
ogranienog roka za upis, ali gazdinstva koja se nisu upisala u registar nisu mogla i ne
mogu da koriste podsticaje i privilegije koje obezbeuje ministarstvo nadleno za
poslove poljoprivrede. Na ovaj nain vrlo brzo su se prepoznala ona poljoprivredna
gazdinstva koja proizvode svoje proizvode za trite odnosno gazdinstva koja se bave
ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom za sopstvene potrebe.

17
Projekat registracije ve je sproveden u svim zemljama u okruenju i
predstavlja preduslov u procesu pribliavanju standardima Evropske Unije. Sva
pozitivna iskustva iz zemalja koje su ve realizovale postupak registracije iskoriena su
kada se ovaj sistem ustrojavao i kod nas.
Nuno je sada da se mehanizam koji je ustrojen Uredbom o Registru
poljoprivrednih gazdinstava (Slubeni glasnik RS, br. 113/07, 9/08 i 35/08) i drugim
uredbama koje se donose svake godine, uspostaviti sistem za ta je neophodan zakonski
okvir koji bi omoguio kontinuirano sprovoenje poljoprivredne politike.
Isto tako neophodno je konano definisati vrste i oblike podsticaja to je
ovim zakonom uraeno, a to nije bilo sluaj do sada.
Radi sprovoenja ovih mera neophodno je osnovati i organ uprave u
okviru ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede - Uprava za agrarna plaanja
ime bi se ustrojilo operativno sistematsko rukovoenje poslovima raspodele podsticaja.
Naime, do sada su poslovi Registra bili voeni u Ministarstvu finansija -Uprava za
trezor, kao jedinom osposobljenom organu koji je mogao da operativno sprovede mere
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u delu koji se odnosi na
podsticaje. Meutim, zbog ovih poslova mnogi poslovi ove uprave koji proizlaze iz
njenih izvornih nadlenosti utvrenih Zakonom o budetskom sistemu i drugim
zakonima su se oteano izvravali.
S druge strane, odvojenost Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede od baze podataka dugorono nije mehanizam koji bi mogao da obezbedi
postizanje sutinskih ciljeva utvrenih Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Shodno
direktivama Evropske unije od drave koja vodi i razvija poljoprivrednu politiku, trai
se jedinstven analitiki sistem koji se nadzire u okviru ministarstva nadlenog za
poljoprivredu, kako u pogledu utvrivanja prava na dravne podsticaje, tako i u fazi
njegovog izvrenja, i konano kontrole. Iz tog razloga neophodno je da Uprava za
agrarna plaanja preuzme od Uprave za trezor odreen deo kadrova i opreme kako u
centrali, tako i na terenu, kako bi se ustrojio ovakav mehanizam. Pri tome e se voditi
rauna da ovaj prenos poslova ne ugrozi rad Uprave za trezor. Uspean rad Uprave za
agrarna plaanja zahtevae bitno poveanje ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, to e se pravdati budetskim sredstvima
Evropske unije koja se raspodeljuju za ruralni razvoj dravama lanicama EU i njenim
pridruenim lanicama.
Uprava za agrarna plaanja je model koji je u zemljama Evropske unije
poznat kao Agencija za agrarna plaanja koja se osniva kao organ u sastavu dravnog
organa i glavni je akreditovani reprezent drava EU u realizaciji programa IPARD.
Zakonom o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, br. 79/05 i 101/07) predvia se da
se zakonom mogu osnivati organi u sastavu dravnog organa kao uprave. Poloaj
agencija ureen je Zakonom o javnim agencijama (Slubeni glasnik RS, br. 18/05 i
81/05) gde se agencije predviaju kao nezavisne organizacije van dravnih organa. Iz
tog razloga se kao pravno mogue reenje predlae osnivanje Uprave za agrarna
plaanja.
Proces izrade ovog zakona trajao je oko dve godine. To je bio neophodan
period u kome su utvrene najbitnije take ije je definisanje neophodno u zakonskom
aktu. U ovom periodu obavljene su konsultacije sa poljoprivrednim proizvoaima kao
ciljnom grupom koja je najzainteresovanija za uspostavljanje sistema u voenju
poljoprivredne politike putem seminara, tribina i preko sredstava javnog informisanja.
Dobijena je velika podrka za ovaj zakonski projekat. Isto tako konsultovana su i
iskustva zemalja lanica Evropske unije (naroito Slovenija) i zemalja iz okruenja.

18
Ovaj zakon predstavlja institucionalni poetak izgradnje sistema koji
omoguuje dravi da vodi poljoprivrednu politiku, i u ovom trenutku predstavlja najvii
domet koji postojei sistem u Republici Srbiji moe da izdri onaj stepen usklaivanja
sa propisima Evropske unije, koji je podoban za neposrednu primenu u stvarnom ivotu.
Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja e pospeiti ubrzan razvoj kako
same poljoprivrede u Srbiji, tako i dravnog sistema i mehanizama koji podravaju taj
razvoj. Sam proces razvoja poljoprivrede diktirae i potrebu za daljim usavravanjem i
izmenama ovog akta.
III OBJANJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINANIH REENJA
Ovaj zakon ima 10 odeljaka i 45 lana. Predvia se da se njime ureuju
ciljevi i sprovoenje poljoprivredne politike, oblici podsticaja u poljoprivredi i ruralnim
podrujima, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar
poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izvetavanje u poljoprivredi, kao i nadzor
nad sprovoenjem ovog zakona.
Isto tako, ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaanja (u
daljem tekstu: Uprava) kao organ uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove
poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).
U lanu 2. data su pojanjenja pojedinih izraza upotrebljenih u ovom
zakonu.
U odeljku II definisani su ciljevi i razvoj poljoprivredne politike (l. 3. do
6)
Ciljevi poljoprivredne politike jesu: poveanje konkurentnosti
poljoprivrednih proizvoda; obezbeivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;
obezbeivanje podrke ivotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu
u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme; obezbeivanje podrke
odrivom razvoju sela; uvanje ivotne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne
proizvodnje.
Sprovoenje poljoprivredne politike se vri na osnovu Strategije
poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za
poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni program) i Nacionalnog programa ruralnog
razvoja, u skladu sa ovim zakonom. Nacionalnim programom utvruju se kratkoroni i
srednjoroni ciljevi poljoprivredne politike, nain, redosled i rokovi za ostvarivanje
navedenih ciljeva, oekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih
podsticaja. Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja donosi Vlada na period od 10
godina. Nacionalni program donosi Vlada, za period koji ne moe biti dui od pet
godina. Nacionalni program ruralnog razvoja takoe donosi Vlada za period koji ne
moe biti dui od pet godina.
Odeljak III. ureuje poloaj i nadlenosti Uprave za agrarna plaanja
(lan 7).
Uprava obavlja sledee: prima zahteve za ostvarivanje prava na
podsticaje za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj; raspisuje konkurs i
prima prijave na konkurs za dodelu podsticaja; vri administrativnu kontrolu i kontrolu
na licu mesta, po podnetim zahtevima za podsticaje; odluuje o pravu na podsticaje;
odobrava isplatu novanih naknada po osnovu ostvarenog prava na podsticaje; vri
isplatu novanih sredstava po ostvarenom pravu na podsticaje; uspostavlja i vodi

19
raunovodstvo za evidentiranje ugovorenih obaveza i isplata; sprovodi programe
meunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici; vodi Registar
poljoprivrednih gazdinstava; vodi evidenciju dodeljenih podsticaja; vri nezavisnu
internu reviziju; dostavlja izvetaje i analize ministru nadlenom za poslove
poljoprivrede; obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
U odeljku IV. definiu se vrste i oblici pojedinih podsticaja (l. 8. do 13).
Sprovoenje poljoprivredne politike vri se preko sledeih vrsta
podsticaja: neposredni podsticaji, trini podsticaji i strukturni podsticaji.
Svi navedeni oblici podsticaja mogu se utvrditi pod razliitim uslovima i
u razliitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o podrujima sa oteanim uslovima
rada u poljoprivredi.
Podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi su podruja kod
kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ogranienja ne postoje uslovi za
intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ovaj oblik specijalnih uslova do sada je
bio poznat pod nazivom marginalna podruja u Uredbi o korienju i raspodeli
podsticajnih sredstava za razvoj sela u 2006. godini. (Slubeni glasnik RS, broj 11/06)
i drugim uredbama. Predvia se da ministar propisuje ova podruja na vreme od tri
godine.
Neposredni podsticaji su: premije, podsticaji za proizvodnju, regresi i
podrka nekomercijalnim gazdinstvima.
Trini podsticaji jesu: izvozn podsticaji, trokovi skladitenja i kreditna
podrika.
Strukturni podsticaji jesu oblik podsticaja koji obuhvata mere ruralnog
razvoja, poboljanje zatite i kvaliteta poljoprivrednog zemljita i mere institucionalne
podrke.
Blii kriterijumi, uslovi za ostvarivanje podsticaja, lica koja mogu biti
korisnici, odnosno ostvariti pravo na pojedine oblike i vrste podsticaja, kao i obim i
postupak ostvarivanja prava na pojedine oblike i vrste podsticaja, u skladu sa ovim
zakonom, zakonom kojim se ureuje budet Republike Nacionalnim programom i
Nacionalnim programom ruralnog razvoja, utvruju se aktom Vlade.
Isto tako, data je mogunost i autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne
samouprave da sprovode poljoprivredne politike na podrujima svojih teritorija, kao i da
osnivaju pravna lica za podrku za sprovoenje poljoprivredne politike, s tim da se
sredstva za ostvarivanje poljoprivredne politike obezbeuju se u budetu autonomne
pokrajine, odnosno lokalne samouprave.
Odeljak V. Korienje podsticaja (l. 14. do 17) ureuje korisnike prava
na podsticaje, pokretanje i odluivanje u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje,
njihove obaveze i porodina poljoprivredna gazdinstva.
Pravo na korienje podsticaja pod uslovima utvrenim ovim zakonom,
imaju poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava,
jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave, kao i
druga lica i organizacije u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: korisnici prava).
Korisnici prava ostvaruju pravo na korienje podsticaja na osnovu
zahteva, odnosno na drugi nain, u skladu sa ovim zakonom, koji se podnosi Upravi.
Aktom Vlade iz lana 12. ovog zakona moe se propisati i drugi nain pokretanja
postupka za dobijanje podsticaja (prijava na konkurs, zahtev banci za odobrenje
kreditne podrke i drugo). Ovo je veoma bitno predvideti, s obzirom da se odreeni
podsticaji ostvaruju preko konkursa, ili podnoenjem zahteva banci kada je re o
ostvarivanju prava na kredit.

20
O pravu na podsticaje u postupku odluuje direktor Uprave reenjem,
shodno odredbama Zakona o upravnom postupku i Zakona o dravnoj upravi, ako ovim
zakonom nije drukije odreeno. Isto tako, predvia se da se na reenje moe se staviti
elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis. Na reenje
direktora Uprave moe se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Korisnici prava su duni da namenski koriste sredstva iz podsticaja.
Korisnik podsticaja duan je da se pridrava propisa koji ureuju standarde kvaliteta
ivotne sredine, zatitu javnog zdravlja, zatitu zdravlja ivotinja i biljaka, zatitu
dobrobiti ivotinja i zatitu poljoprivrednog zemljita. Korisnik podsticaja je duan da
vrati iznos sredstava koji je primio na osnovu netano prikazanih podataka ili koji je
nenamenski koristio, uvean za iznos zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od
dana pravosnanosti reenja direktora Uprave, kojim se utvruje obaveza korisnika da
izvri povraaj novanih sredstava. U sluaju da zahtevi iz lana 17. stav 2. ovog
zakona ne budu ispunjeni u toku kalendarske godine i posledica su akata odnosno
proputanja koja se neposredno mogu pripisati korisniku podsticaja, direktor Uprave
donosi reenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini
u procentu koji je srazmeran stepenu odgovornosti. U sluaju namere procenat
smanjenja iznosa iz stava 3. ovog lana nee biti manji od 20% i moe sezati do
potpunog iskljuenja iz jedne ili vie vrste podsticaja, za jednu ili vie kalendarskih
godina. Ministar donosi reenje na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora ili
drugog nadlenog organa. Novim reenjem predvienim u ovom zakonu dato je
ovlaenje inspektoru da utvrdi nain korienja sredstava i utvreno blokiranje prava
korienja ovih sredstava u budunosti za korisnike koji nenamenski koriste sredstva.
Korisnici prava duni su da uvaju dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava na
podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate. Ministarstvo vodi evidenciju
korisnika prava na podsticaje.
Porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja
poljoprivredne proizvodnje. Ovo je utvreno i samom Strategijom razvoja poljoprivrede
Republike Srbije. Porodino poljoprivredno gazdinstvo je pre svega ekonomska
kategorija na kojoj se odvija poljoprivredna proizvodnja.
U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodino poljoprivredno
gazdinstvo moe biti:
1) komercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo;
2 ) nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo.
Komercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo moe pod uslovima
utvrenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaj iz lana 8. stav 1. ovog zakona.
Nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo jeste ono
poljoprivredno gazdinstvo koje nije trino usmereno, iji je nosilac stariji od 65 godina
ivota, koji ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim se ureuje
zdravstveno osiguranje, odnosno ako je vlasnik poljoprivrednog zemljita.
Razvrstavanje porodinog poljoprivrednog gazdinstva na komercijalno
porodino poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodino poljoprivredno
gazdinstvo vri se na osnovu izjave nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva
prilikom podnoenja zahteva za upis u Registar, u skladu sa ovim zakonom.
Nekomercijalno porodino poljoprivredno gazdinstvo moe pod
uslovima utvrenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaj iz lana 9. stav 1. taka
4. ovog zakona, s tim to je dato ovlaenje Vladi da svojim aktom iz lana 12. ovog
zakona moe propisati i druge vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodina

21
poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom, Nacionalnim programom i
Nacionalnim programom ruralnog razvoja.
Odeljak VI. obrauje i ureuje upis i nain voenja Registra
poljoprivrednih gazdinstava (l. 18. do 29).
Radi sprovoenja i praenja poljoprivredne politike, evidentiranja
porodinih poljoprivrednih gazdinstava i porodinih poljoprivrednih gazdinstava, kao i
radi voenja analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar
poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).
U Registar se upisuju privredna drutva, zemljoradnike zadruge, druga
pravna lica kao to su ustanove, kole, manastiri, crkve i druge organizacije,
preduzetnici i poljoprivrednici, koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.
Navedena lica upisuju se u Registar kao korisnici poljoprivrednog
zemljita po osnovu prava svojine, zakupa ili po osnovu ustupanja poljoprivrednog
zemljita na korienje.
U Registar se upisuju lica iz lana 19. stav 1. Nacrta zakona, a kada je
subjekat upisa poljoprivrednik mogu se upisati i lanovi poljoprivrednog gazdinstva.
Nosilac porodinog poljoprivrednog gazdinstva jeste fiziko lice - poljoprivrednik i
preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar kao
nosilac porodinog poljoprivrednog gazdinstva. Ovim zakonom je omogueno vlasniku
gazdinstva koji zbog godina ili drugih razloga nije zainteresovano da se bavi
poljoprivredom, omogui zainteresovanijim lanovima gazdinstva da preuzmu prava i
obaveze u ostvarivanju prava na dravne podsticaje, sa ciljem da se unapredi
proizvodnja na gazdinstvu, odnosno u cilju poboljanja linog standarda.
Sedite poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivalita nosioca
porodinog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedita pravnog lica odnosno
preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.
Poslovi voenja Registra obuhvataju: prijem zahteva za upis, obnovu
registracije i promene podataka u Registru, upisivanje, obnova registracije i promena
podataka poljoprivrednih gazdinstava u Registru, izdavanje potvrde o upisu
poljoprivrednih gazdinstava u Registar, odnosno o aktivnom ili pasivnom statusu u
Registru, upis pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva u Registru, brisanje
poljoprivrednog gazdinstva iz Registra na zahtev nosioca gazdinstva ili po slubenoj
dunosti, formiranje i trajno uvanje dosijea poljoprivrednih gazdinstava, pribavljanje
podataka od drugih organa i organizacija i dr..
U Registar se unose podaci o: nosiocu porodinog poljoprivrednog
gazdinstva; lanovima porodinog poljoprivrednog gazdinstva; pravnom licu i
preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju; osnovu korienja
poljoprivrednog zemljita odnosno drugog zemljita ili graevinske celine na kome se
obavlja poljoprivredna proizvodnja; katastarskim parcelama na kojima se obavlja
poljoprivredna proizvodnja; vrstama poljoprivrednih kultura i povrinama pod
poljoprivrednim kulturama; vrsti i brojnom stanju stonog fonda (broj po grlima,
odnosno konicama za pele); namenskim raunima poljoprivrednog gazdinstva,
odnosno nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju
sredstva ostvarena po osnovu dravnih podsticaja; drugim podacima.
Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vri se na zahtev lica
zainteresovanih lica koja obavljaju poljoprivrednu proizvodnju (lica iz lana 19. stav 1).
Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Uprave prema seditu pravnog lica, odnosno
preduzetnika, odnosno prebivalitu poljoprivrednika koji je nosilac porodinog
poljoprivrednog gazdinstva. Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu

22
svojine nad imovinom gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o
zakupu, odnosno po osnovu davanja zemljita na korienje, ne moe biti upisano u
Registar sa tim delom imovine, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o
davanju zemljita na korienje. Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu se
dodeljuje broj poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG). O izvrenom upisu u
Registar, direktor odluuje reenjem.
Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev,
obrasce na kojima se podnosi zahtev za upis u registar, nain i uslove upisa i voenja
Registra, kao i nain uvanja podataka upisanih u Registar.
Radi ostvarivanja prava na podsticaje za svaku godinu, poljoprivredna
gazdinstva i porodina poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar dostavljaju Upravi
podatke koji se odnose na upis u Registar, odnosno obnovu registracije u Registru, kao i
svaku promenu podataka u roku od 30 dana od dana nastanka promene, a koji se odnose
na: status pravnog lica, status preduzetnika, ovlaenog lica u pravnom licu koje je
upisano u Registar, nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva, broj lanova
porodinog poljoprivrednog gazdinstva, sedite pravnog lica i preduzetnika, odnosno
prebivalita nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva, broj namenskog rauna,
odnosno poslovne banke kod koje se vodi raun, delatnost u Agenciji za privredne
registre.
Poljoprivredno gazdinstvo brie se iz Registra: na zahtev lica iz lana 19. stav 1. ovog
zakona, prestankom bavljenja poljoprivrednom delatnou i istekom est godina
pasivnog statusa u Registru.
Odeljak VII. ureuje evidentiranje i izvetavanje u
poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem (l. 30. do 32).
U Ministarstvu se vode evidencije o: porodinim poljoprivrednim
gazdinstvima i drugim poljoprivrednim gazdinstvima; dugogodinjim zasadima
(vonjaci, vinogradi, matinjaci i drugo); proizvoaima povra; obeleavanju ivotinja;
ostvarenim oblicima podsticaja (premijama, subvencijama, regresima, podrci i drugim
vidovima podsticaja poljoprivredne proizvodnje) isplaenih poljoprivrednom
gazdinstvu, odnosno porodinom poljoprivrednom gazdinstvu; korienju kredita za
podrku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno
porodinom poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate; korisnicima
podsticaja u poljoprivredi; korienju poljoprivrednog zemljita; podrujima sa
oteanim uslovima rada u poljoprivredi; proizvoaima organskih proizvoda,
preraivaima organskih proizvoda, licima koja obavljaju unutranji, odnosno
spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda, kao i licima koja su ukljuena u
organsku proizvodnju.
Pored evidencija Ministarstvo vodi i druge evidencije i baze podataka
ako je to predvieno zakonom ili drugim propisima. Voenje evidencija kao i njihovo
povezivanje, vri se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.
Ministarstvo vodi sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka radi
praenja nivoa prihoda i trokova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava,
ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne
politike, po metodu sluajnog uzorka. Vrstu, obim i nain prikupljanja knjigovodstvenih
podataka propisuje ministar. Poslove voenja knjigovodstvenih podataka Ministarstvo
moe poveriti ovlaenom revizoru, u skladu sa zakonom.
Radi prikupljanja i korienja podataka, informacija i propisanih
evidencija iz delokruga rada organa dravne uprave, pokrajinskih organa, organa
lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od znaaja za poljoprivredu,

23
prikupljanja i obradu podataka i informacija u svrhu izvetavanja o poljoprivredi,
razmenu podataka i informacija sa nadlenim ustanovama i slubama u poljoprivredi
drugih drava i meunarodnih organizacija, a u cilju praenja, planiranja i voenja
poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni informacioni
sistem u Republici. Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog
poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadraj informacija iz stava 1. ovog lana.

Odeljak VIII. ureuje nadzor (l. 33. do 38)

Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo.
Poslove inspekcijskog nadzora vri Ministarstvo preko poljoprivrednih
inspektora. Poslove poljoprivrednog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer
poljoprivrede i diplomirani inenjer tehnologije prehrambenog smera sa poloenim
strunim dravnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Utvruju se
i ovlaenja inspektora: vri pregled poljoprivrednog zemljita, zasada, stoke, poslovnih
i proizvodnih prostora, objekata, ureaja, robe i poslovne dokumentacije fizikih i
pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u vezi sprovoenja mera
poljoprivredne politike; vri uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici prava ostvarili
pravo na dravni podsticaj; proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na
dravni podsticaj; naredi korisniku prava povraaj sredstava u sluaju nezakonitog
dobijanja sredstava ili njihovog nenamenskog korienja; preduzme druge mere i radnje
na koje je zakonom i drugim propisima ovlaen.
Odeljak IX. ureuje kaznene odredbe (l. 39, 40. i 41).
Odeljak X. uredio je prelazne i zavrne odredbe (l. 42. do 45).
IV ANALIZA EFEKATA
1) Koji problem se reava propisom?
Donoenjem ovog propisa, reavaju se dosadanje primedbe
zainteresovanih strana u sektoru poljoprivrede koje se, pre svega, odnose na:
- Nepostojanje zakonske regulative i stratekih dokumenata za oblast
poljoprivrede i ruralnog razvoja;
- Izostajanje jasno definisane poljoprivredne politike, sa strukturom
podsticajnih mera za dui vremenski period (to je vano s obzirom na ciklus
poljoprivredne proizvodnje, i donoenje odluke o planiranju proizvodnje.)
Polazei od injenice da je poljoprivreda znaajan sektor ukupne
nacionalne privrede (sa stanovita zapoljavanja, obezbeenja prehrambene sigurnosti
zemlje, mogunosti proizvodnje veih trinih vikova za izvoz, doprinosa ruralnom
razvoju i ekolokoj ravnotei), donoenjem ovog akta reavaju se osnovni problemi koji
su do sada uzrokovali odreene slabosti u upravljanju sektorom proizvodnje
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Istovremeno, definisanjem poljoprivredne
politike na nain kako je to ovim aktom predvieno (reformisana politika), obezbeuju

24
se uslovi za poveanje konkurentnosti sektora, napredak u harmonizaciji i pripremi za
korienje instrumenta pred-pristupne pomoi za ruralni razvoj.
Poljoprivredna politika se definie uz potovanje principa
transparentnosti, sa planiranim oblicima podsticaja, nainom sprovoenja,
monitoringom i evaluacijom, uz procenu efekata mera, i tako prua mogunost
predlaganja eventualnih promena (to do sada nije bio sluaj). Na ovaj nain su
ispotovani meunarodno priznati principi, kada su u pitanju mere kojima se predvia
transfer budetskih sredstava veem broju uesnika.
Osnivanjem Uprave za agrarna plaanja, uspostavlja se jedinstven sistem
nadzora od strane ovog ministarstva nad utvrivanjem prava na podsticaje, njihovom
realizacijom i kontrolom namenskog korienja (preporuka EU je da se ovakav
analitiki sistem nalazi na jednom mestu, i to u ministarstvu koje je nadleno za oblast
poljoprivrede).
Do sada je ova faza bila podeljena izmeu Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija- Uprave za trezor, to je
onemoguavalo jedinstven nadzor u realizaciji dravnih podsticaja od strane resornog
ministarstva.
Blagovremenim formiranjem navedene uprave, obezbeuje se jedan od
preduslova za realizaciju buduih programa kroz korienje sredstava iz fonda IPARD.
Dosadanji sistem subvencija u poljoprivredi problematian je sa aspekta
nepostojanja jedinstvenog-centralizovanog sistema upravljanja podsticajnim sredstvima
(odobravanje, kontrola, revizija...), koji je uslovljen injenicom da se deo poslova
obavlja preko Uprave za trezor Ministarstva finansija, a preostali deo u ak tri sektora u
okviru Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Sama ova injenica,
govori o neadekvatnom pristupu i kontroli programiranja i realizovanja subvencija u
poljoprivredi, iako postoji niz drugih operativnih problema koji nisu znaajni za ovaj
dokument. Sam Zakon ne ureuje kako i na koji nain e se ti poslovi obavljati u
budunosti, ve ukazuje na potrebu prebacivanja Registra poljoprivrednih gazdinstava u
Upravu za agrarna plaanja, ali e se u svakom sluaju i u budunosti poslovi raditi u
saradnji sa Upravom za Trezor, kao i strunim poljoprivrednim slubama to e biti
regulisano posebnim aktima. Osnovna ideja jeste centralizovano upravljanje i kontrola
davanja podsticajnih sredstava, uz saradnju sa navedenim institucijama.
U prvoj fazi (faza kandidata za lanstvo u EU), Vlada Republike Srbije i
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je u OBAVEZI da uspostavi
decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU (peta komponenta IPA fondova), koji
podrazumeva veoma jasnu intitucionalnu strukturu koja mora da se uspostavi u dravi, a
u Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede mora da se upostavi poseban
organizacioni deo preko kojeg e se sredstva EU koristiti po veoma strogim pravilima.
Iako Ministarstvo nije u obavezi da u ovom momentu izvri prebacivanje svih
subvencija u Upravu za agrarna plaanja, Ministarstvo poljoprivrede se odluuje na ovaj
poduhvat imajui u vidu da e to biti obaveza nae drave u momentu pristupanja EU.
Vie je nego logino da ve sada radimo na ovakvom sistemu i da svoje aktivnosti
prilagoavamo standardima EU, imajui u vidu da su procesi usklaivanja i akreditacije
dosta dugaki. Imajui u vidu strateko opredeljenje Vlade Srbije da se to pre postane
lan EU, smatramo da je sasvim logino da Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede to pre uskladi svoje aktivnosti sa visokim standardima EU, jer emo na
taj nain biti u mogunosti da to pre koristimo EU fondove. Takoe, na ovaj nain e
se nastaviti dalje usklaivanje naih propisa sa pravnim tekovinama EU.
Ukazujemo na injenicu da Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju
izmeu Evropske zajednice i njihovih drava lanica i Republike Srbije u svom lanu

25
72. propisuje ovu obavezu (usklaivanja propisa) od dana potpisivanja SSP-a. Imajui u
vidu da je SSP dvostrana izjava volja ugovornih strana do koje se dolo pregovorima
ovaj lan je obavezujui za Srbiju. Takoe, u lanu 97. Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju, koji regulie politiku saradnje u poljoprivredi naglaava se da je cilj ove
saradnje modernizacija i restrukturiranje poljoprivrede, kao i podrka usklaivanju
srpskog zakonodavstva sa komunitarnim pravilima i standardima. Imajui u vidu da
primarni izvori prava EU u najoptijim crtama definiu pojedine politike EZ i
predstavljaju opti pravni okvir, usklaivanje domaeg zakonodavstva sa pravnim
tekovinama EU vri se u najveoj meri sa sekundarnim izvorima prava EU (uputstva,
uredbe, odluke, preporuke, miljenja itd.). S tim u vezi, usklaivanje propisa u oblasti
poljoprivrede vri se sa poglavljima 11, 12 i 13 pravnih tekovina EZ, koji sadre preko
8 000 propisa EU u oblasti poljoprivrede sa kojima se treba uskladiti. Deo ovih propisa
odnosi se na osnivanje posebnog tela koje e obavljati upravljanje evropskim
fondovima u oblasti poljoprivrede. U skladu sa tim, preporuka Evropske komisije je da
treba krenuti sa osnivanjem ovog tela to pre kako bi Srbija bila u potpunosti spremna
za upravljanje tokovima novca nakon otvaranja pete komponente IPA.
U proteklom periodu, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava bio je
regulisan Uredbom Vlade, koja se donosila svake godine. Kako je ovakav vid
registracije uslov za ostvarivanje prava za korienje podsticajnih sredstava, i jedan su
od preduslova u postupku pribliavanja pravilima i principima meunarodnih
organizacija, nuno je da se zakonskom regulativom uspostavi njihov dalji postupak
registracije (kao kategorija su znaajni za budui sistem programa direktne podrke
poljoprivrednim proizvoaima ).
Zakonom je istaknuto da e Registar poljoprivrednih gazdinstava biti
prenet u Upravu za agrarna plaanja (2010. godine) to je vie nego logino, jer je
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede ono koje treba u potpunosti da se
stara o ovom registru, da njime upravlja i da koristi sve relevantne podatke, ali i o
drugim registrima koji su trenutno u nadlenosti Ministasrtva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede (npr. Vinski registar, registar ivotinja). Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede moe da deo poslova delegira i na druge institucije, ali sa
punim vlasnitvom Uprave za agrarna plaanja, a sve na osnovu odluke direktora
Uprave za agrarna plaanja. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, imajui u vidu da
je krovni Zakon, ne bavi se detaljnim ureenjem Registra poljoprivrednih gazdinstava,
ve ostavlja mogunost da se ova problematika uredi podzakonskim aktima. U svakom
sluaju, intencija ovog ministarstva jeste da se itav proces znaajno pobolja, ali same
aktivnosti su suvie detaljne da bi bile sastavni deo ovog zakona. Registar
poljoprivrednih gazdinstava bie osnova za uspostavljanje i sistema Integrisane
administracije i kontrole (Integrated Administration and Control System IACS) u
kasnijoj fazi.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donoenjem akta?
A) Da bi se slobodno trgovalo sa zemljama lanicama meunarodnih
organizacija (STO i EU), Republika Srbija mora da usaglasi svoju zakonsku regulativu
u sektoru poljoprivrede, a mere agrarne politike reformie potujui praksu i pravila
navedenih organizacija, to se realizuje donoenjem ovog akta.
B) Doslednom implementacijom definisanih mera, odnosno dravnih
podsticaja, obezbeuju se uslovi za ispunjenje stratekih ciljeva:
- poveanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda;
- proizvodnja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;

26
- podrka ivotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a
nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme;
- podrka odrivom razvoju sela;
- ouvanje ivotne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne
proizvodnje;
C) Kako je poljoprivredno gazdinstvo ekonomska kategorija u kojoj se
odvija poljoprivredna proizvodnja (oko 80% poljoprivrednog zemljita je vlasnitvo
porodinih gazdinstava), neophodno je nastaviti sa kontinuiranim uspostavljanjem
Registra poljoprivrednih gazdinstava (uz razvrstavanje na komercijalna i
nekomercijalna).Tako e se obezbediti evidencija o pravim robnim proizvoaima, iji
su proizvodi namenjeni tritu.Ovo je od posebnog znaaja, obzirom da su korisnici
podsticajnih sredstava iskljuivo registrovana poljoprivredna gazdinstva.
3. Da li su razmatrane druge mogunosti za reanje problema?
Srbija do sada nije imala Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ve
se politika u ovoj oblasti sprovodila uredbama, a na osnovu zakona o budetu
Republike. Istovremeno, izostala je stalnost mera podsticaja, to je imalo negativnu
implikaciju na donoenje odluke o planiranju proizvodnje od strane poljoprivrednih
proizvoaa, a time i na pravilno bilansiranje proizvodnje, potronje i izvoza.
Prilikom sagledavanja drugih moguih reenja, a imajui u vidu sadanje
stanje u oblasti poljoprivrede, uz korienje pozitivnih iskustava i prakse zemalja u
okruenju koje imaju u primeni Zakon o poljoprivredi, ocenjeno je da je jedino pravo
reenje donoenje ovog akta, odnosno zakonske regulative.
4. Zato je donoenje akta najbolje reenje datog problema?
Zakonska regulativa je ocenjena kao najsigurniji nain da se osigura
pravni i institucionalni okvir za proces uspenog prilagoavanja poljoprivredne politike
principima i zahtevima Zajednike agrarne politike EU (CAP). Ovaj proces
podrazumeva: harmonizaciju zakonodavstva, uspostavljanje stratekog planiranja
razvoja poljoprivrede, institucionalni okvir (formiranje Uprava za plaanje), kontinuiran
Registar poljoprivrednih gazdinstava, voenje poljoprivrednog knjigovodstva, reformu
poljoprivredne politike.
Da bi se osnovala Uprava za agrarna plaanja kao organ u sastavu
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, neophodno je to utvrditi
zakonom, to se obezbeuje donoenjem ovog akta.
5. Na koga e i kako uticati reenja predloena u aktu?
Realizacija ovog akta e imati uticaj na :
A) Poljoprivredne proizvoae (registrovanog poljoprivrednog
gazdinstva, korisnike podsticaja), kojima se daje mogunost da preko Nacionalnog
programa saznaju pravce poljoprivredne politike za narednih sedam godina, kao i
raspodelu podsticajnih sredstava. Na taj nain su u mogunosti da sagledaju aktivnosti
drave u smislu ta ona subvencionie a ta ne, kako da uveaju svoj postojei kapital, i
donesu za njih najbolju odluku o planiranoj proizvodnji. Krajnji efekat je bolja pozicija

27
poljoprivrednih proizvoaa u nastupu na tritu poljoprivrednih proizvoda, kao i vea
ostvarena dobit.
B) Na ukupnu poljoprivredu u Republici, jer e razvoj poljoprivrede biti
ravnomerniji i usklaeniji, s obzirom da se prilikom definisanja podsticajnih mera i
njihovih korisnika imalo u vidu stanje u razliitim ruralnim oblastima Republike
(komparativne prednosti i slabosti).
C) Potroae, jer se ispunjeni uslovi za planiranu proizvodnju, ime se
obezbeuje prehrambena sigurnost, stabilizuje
ponuda i cene
na tritu
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici.
D) Prehrambenu industriju i izvoznike, kao korisnike sredstava na ime
podsticaja izvoza odreenih proizvoda, uvoenja i sertifikacije standarda kvaliteta i
bezbednosti hrane, kao i kredita. Na ovaj nain obezbeuju im se uslovi za bolju
poziciju u nastupu na meunarodnom tritu.
6. Koji su trokovi koje e primena akta izazvati graanima i privredi,
posebno MSP?
Donoenje ovog akta nee prouzrokovati dodatne trokove ni graanima,
ni privredi, ni poljoprivrednim proizvoaima.
Uspostavljanje sistema predvienog ovim zakonom, zahtevae poveanje
broja zaposlenih u ministarstvu, posebno u Upravi za agrarna plaanja (kako bi se
obezbedila efikasnija, transparentnija kontrola korienja budetskih sredstava),
savetodavnim slubama, za ta se sredstva mogu obezbediti u budetu Ministarstva
poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaanja.
Takoe, voenje predvienog poljoprivrednog knjigovodstva za
registrovana poljoprivredna gazdinstva, zahteva nabavku odreene opreme (softversko
reenje koje mora biti akreditovano od strane Evropske komisije, opremanje kancelarija,
raunarska oprema i sl.), kao i edukaciju zaposlenih koji e obavljati iste poslove.
7. Da li pozitivni efekti akata opravdavaju trokove njegove primene?
Trokovi u budetu koji se moraju nadoknaditi zapoljavanjem veeg
broja lica u Upravi za agrarna plaanja, mogu se opravdati u narednom periodu, kada
oekujemo sticanje statusa kandidata za lanstvo u EU. Tada Srbija stie pravo na
korienje pete komponente IPA fondova (IPARD) Evropske unije, koja su namenjena
za razvoj poljoprivrede. Oekivana sredstva koja e se ostvariti na godinjem nivou
procenjuju se na oko 50-60 miloiona evra i koja se mogu iskljuivo koristiti pod
uslovom da se uspostavi decentralizovan sistem plaanja, odnosno da se uspostavi
Uprava za agrarna plaanja. Korienje navedenih sredstava e predstavljati snaan
ekonomski efekat za ukupnu poljoprivredu, a time nacionalnu ekonomiju.
Istovremeno, postojea budetska sredstva koja su koriena za te
namene, transferisae se u korist drugih oblika podsticaja, ime se automatski poveava
ukupan obim raspoloivih sredstava za podsticaje, to je pozitivan efekat za korisnike.
8. Da li akt stimulie pojavu novih privrednih subjekata na tritu i
trinu konkurenciju?

28
Primena ovog zakona obezbeuje pravno ureen nastup poljoprivrednih
proizvoaa na tritu, i uslove za poveanje njegove konkurentnosti sa stanovita
kvaliteta proizvoda i cena.
Sam zakon daje mogunost da se poljoprivredni proizvoai koji se
evidentiraju u Registru poljoprivrednih gazdinstava izjasne o svom opredeljenju ( kako
vide svoju poziciju na tritu). U zavisnosti od tog opredeljenja mogu se razvrstati na
komercijalna poljoprivredna gazdinstva i nekomercijalna. Komercijalna poljoprivredna
gazdinstva su gazdinstva koja se opredeljuju za trinu proizvodnju (kao robni
proizvoai), i kao takvi su spremni da preuzmu obaveze namenskog korienja i
pravdanja znaajnih oblika podsticaja. Nekomercijalna gazdinstva se opredeljuju za
samostalan nastup na tritu, i proizvode za sopstvene potrebe.
Prema podacima ovog ministarstva, od uvoenja sistema davanja
podsticaja registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, broj registrovanih gazdinstava
se poveava iz godine u godinu (sa 50.489 u 2004.godini na 418.028 u 2008. godini).
Poboljanjem uslova poslovanja poljoprivrednih proizvoaa koji su
upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, potpomognuto korienjem podsticajnih
mera, obezbeuje se njihov povoljniji poloaj na tritu poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda sa stanovita konkurentnosti.
Ovaj akt indirektno stimulie i osnivanje mikro pogona za preradu
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (mini mlekare, klanice mikro zanatske
radionice i dr.).
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o
aktu?
Proces izrade ovog zakona trajao je oko dve godine. U tom periodu su
utvrene najbitniji elementi ije je definisanje neophodno obezbediti zakonskom
regulativom. Istovremeno su obavljene konsultacije sa najzainteresovanijim stranama za
uspostavljanje sistema poljoprivrede i ruralnog razvoja. Odran je veliki broj seminara,
tribina i nastupa preko javnih medija, a Nacrt zakona je postavljen na zvanini sajt
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i data je mogunost svim
zainteresovanim licima da se aktivno ukljue i daju svoje primedbe i sugestije. Tako su
u periodu pripreme zakona obavljene brojne konsultacije i tribine sa poljoprivrednim
proizvoaima kao ciljnom grupom, na npr. tribine u Subotici, ablju, Mokrinu,
Bakom Petrovcu, Bakoj Palanci, Batoini i drugim mestima, gde su uglavnom
prihvaene sugestije koje su ugraene u Nacrt zakona odnosno koje e biti ugraene u
strateka dokumenta, akte, odnosno podzakonske akte u toku sprovoenja zakona.
Predstavljanje i rasprava povodom donoenja Zakona o poljoprivredi i ruralnom
razvoju, kako je napred navedeno, izvreno je i preko medija kao npr. TV Apolo kanal emisija Lenija, TV Most Novi Sad - emisija zlatna polja, predstavljanje zakona
agrarnim novinarima u Herceg Novom itd. Takoe, obavljene su konsultacija sa
zemljama lanica Evropske unije (naroito Slovenijom) i zemaljama iz okruenja, ija
su pozitivna praksa i iskustva uzeti u obzir prilikom izrade ovog zakona.
10. Koje e mere tokom primene akta biti preuzete da bi se ostvarili
ciljevi donoenja akta?
Najznaajnije mere koje e se preduzeti u cilju realizacije postavljenih
ciljeva:

29
A) Priprema i realizacija donoenja Strategije poljoprivrede i ruralnog
razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu, Nacionalnog
programa ruralnog razvoja i formiranje Uprave za agrarna plaanja.
B) Tokom implementacije zakona sprovodie se propisane mere, a
predviena je i edukacija zaposlenih. Posebna panja e biti posveena usavravanju
izrade analize efekata implementiranih mera poljoprivredne politike, baze podataka u
integrisanom poljoprivrednom informacionom sistemu neophodniom za praenje i
analizu stanja u oblasti poljoprivrede (evidencije predviene zakonom, voenje
poljoprivrednog knjigovodstva za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budetu
Republike Srbije za 2008. godinu.
Sredstva za sprovoenje podsticaja obezbedie se u okviru sredstava za
finansiranje poslova Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, opredeljenih
Zakonom o budetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Za obrazovanje Uprave za agrarna plaanja u prvoj godini funkcionisanja
bie potrebno obezbediti oko 120 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede koristie postojee ljudske resurse i opremu i preuzee
odreeni broj zaposlenih, opremu i poslovni prostor Uprave za trezor, a radi obavljanja
poslova u skladu sa ovim zakonom.

VI. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donoenje ovog zakona po hitnom postupku predlae se u
skladu sa lanom 161. Poslovnika Narodne skuptine Republike Srbije.
Razlozi za donoenje zakona po hitnom postupku proizilaze iz
sagledavanja aktuelnih problema u oblasti poljoprivrede, kao strateki vane privredne
grane i neophodnosti adekvatnog ureenja uslova i naina korienja podsticajnih
sredstava, kontroli programiranja i realizovanja subvencija i stvaranja jedinstvenog centralizovanog sistema upravljanja podsticajnim sredstvima. U prvoj fazi kandidata za
lanstvo u EU Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede su u
obavezi da uspostave decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (peta
komponenta IPA fondova) koja podrazmeva jasnu institucionalnu strukturu. Ovim
zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaanja, kao akreditovani reprezent u
realizaciji programa IPARD. Kako je proces usklaivanja sa komunitarnim pravilima i
standardima i postupak akreditacije dosta dug, a blagovremenim obrazovanjem Uprave
za agrarna plaanja obezbeuje se jedan od preduslova za korienje sredstava iz fonda
IPARD, nedonoenje ovog zakona po hitnom postupku izazvalo bi tetne posledice, jer
Republika Srbija ne bi bila spremna za upravljanje tokovima novca nakon otvaranja
pete komponente IPARD fondova EU koje su namenjene za razvoj poljoprivrede, gde
su oekivana sredstva na godinjem nivou procenjena na oko 50 do 60 miliona evra.
VII. STUPANJE NA SNAGU

30
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u Slubenom
glasniu Republike Srbije.
Kako se ovim zakonom obrazuje Uprava za agrarna plaanja kao
adreditovani reprezent u realizaciji programa IPARD, a radi obezbeenja uslova za
neposrednu primenu Zakona, to su se stekli uslovi za ranije stupanje na snagu ovog
zakona, a u skladu sa lanom 196. stav 4. Ustava, prema kome zakoni i drugi opti akti
stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu
ranije ako za to postoje naroito opravdani razlozi utvreni prilikom njihovog
donoenja.

4427008.200.doc/2