TAJNE VATIKANA Papa Jovan je bio ensko

BROJ 57/OKTOBAR 2014. CENA:150 RSD, CG 2 , BIH 3 KM, MAK 100 DEN

Banjaluki proces

Kralj Alfonso
spasao 16
osuenih Srba

Dragia Vasi

Pre 70 godina

Komunisti
streljali
srpskog
Hemingveja
Milutin Velimirovi

Presudna uloga
Crvene armije
u osloboenju
Beograda

Lekar iz
Knjaevca
prijatelj
Majakovskog

ABAC Od turskog utvrenja do Malog Pariza

Ukorieni kompleti revije ISTORIJA za

2013.

Svih 12 brojeva u kvalitetnom povezu za 1.650 dinara

Istinite prie o vladarima, dinastijama, intrigama, velikim ljubavima
i dogaajima koji su menjali svet,
na preko 600 strana u koloru - na jednom mestu
Rezerviite svoj primerak na telefon: 381 11 31-96- 321
ili na e-mail: pretplata@pregled.rs ili istorija@pregled.rs

Ukorieni kompleti revije ISTORIJA za

i

Svih 12 brojeva u kvalitetnom povezu za samo 1.260 dinara

Istinite prie o vladarima, dinastijama, intrigama, velikim ljubavima
i dogaajima koji su menjali svet,
na preko 600 strana u koloru - na jednom mestu

Istorija
REVIJA

Izdava:
Ecoprint d.o.o.
Generalni direktor:
Drago Deli
Glavni i odgovorni urednik:
Momilo Karan
Novinari:
Jaka Jovovi
Marija Jovanovi
Radovan Radovi
Marija Boani
Ljiljana Luki
Dizajn:
Zoran Mihailovi
Prelom:
Milka Milini
Fotografija:
Predrag Todorovi
Lektorkorektor
Mira Nikitovi
Marketing:
Maja Vidakovi
Sekretarijat:
011/3196320,
Redakcija:
011/3196318
Pretplata:
011/3196321
Marketing:
011/3196322; 011/3196323
www.istorijarevija.com
Email:
istorija@pregled.rs
oktobar 2014.
tampa: Politika a.d.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
93/94
Meseno
ISSN 18214096 = Istorija (Beograd, 2010)
COBISS.SRID 172587788

Distribucija
BEOKOLP d.o.o.

Sve tajne
jedne fotografije

ije poznato da li je Josip Broz Tito eleo da zaboravi ili se nije najbolje seao
prvih godina Velikog rata, ali je sigurno da je retko govorio o ratnim danima
u 25. puku 42. vraje divizije. Zato je njegova fotografija koja je prvi put ob
javljena na samom poetku Prvog svetskog rata, oktobra 1914. godine, de
cenijama izazivala panju i kontroverzna tumaenja i Titovih pristalica i nje
govih protivnika. Dugi niz godina, naroito dok je Josip Broz bio iv, govorilo se da je ova
fotografija nastala u Galiciji na poetku 1915. godine neposredno pre nego to je Broz ra
njen i zarobljen na ruskom frontu. Danas ovu fotografiju neki autori ak smatraju krunskim
dokazom da je Josip Broz uestvovao u
zloinima austrougarske vojske u Srbiji.
Broz je pred Prvi svetski rat odsluio
vojni rok, a zbog vrednog izvravanja
vojnikih obaveza, stareine su mu omo
guile da zavri podoficirsku kolu. Kada
je poeo rat i napadnuta Srbija, sluio je
u 42. domobranskoj diviziji, tanije u 10.
eti Treeg bataljona, 25. puka te divizi
je koja je zbog zlodela koja je inila na
zvana i vrajom. Svakako da se tom
injenicom nije mogao ponositi kada je
postao voa i predsednik svih junoslo Da li je fotografija austrougarskog
venskih naroda. Prilikom prikazivanja vojnika Josipa Broza nastala u Galiciji
njegove fotografije 1970. godine na iz ili u Srbiji? Da li je on prilikom snimalobi povodom 50. godinjice od osniva nja pucao ili samo pozirao? Moda na
nja KPJ on je rekao da je fotografija na ova pitanja odgovor moemo i da
stala negde u Galiciji. Danas se sa si dobijemo itanjem ove fotografije,
gurnou moe rei da to nije tano. Pri ali na jedno - da li je Broz uestvovao
padnici 42. divizije su u Galiciji ratovali u zloinima austrougarske vojske u
1915, a fotografija s Brozom u rovu se Srbiji - verovatno nikad neemo dobiti
pojavljivala u hrvatskoj tampi pre odla
ska te jedinice na ruski front. Dve skoro istovetne fotografije (oigledno nastale jedna za
drugom) objavljene su u Ilustrovanom listu 3. oktobra 1914. i Jutarnjem listu 11. no
vembra 1914. Autor i tano mesto nastanka fotografije nisu poznati. Meutim, jasno je
da je Broz snimljen pre oktobra 1914. godine, dakle, u periodu kada je 42. domobran
ska divizija bila angaovana u borbama protiv srpske vojske.
U vreme Titove vladavine, u drugoj polovini prolog veka, gotovo redovno je objavlji
van samo deo ove fotografije (na kojoj je Josip Broz s pukom u leeem poloaju), dok
je nedostajao deo na kome se vide dva oficira i rov sa zemunicom, na ijem se krovu
nalazio jo jedan vojnik. itanje upravo tog dela fotografije otkriva nam da obojica sta
reina stoje po strani i nisu koncentrisani na eventualnu borbu ili front ve gledaju u
pravcu objektiva. Na osnovu toga moglo bi se zakljuiti da su i oni, pa i Broz, pozirali au
toru fotografije u vreme nekog primirja na frontu.
to se tie zloina koje su inili pripadnici 42. divizije, vajcarski kriminolog Aribald
Rajs je istraujui te zloine, utvrdio da su ih najvie inili 26, 27. i 28. puk. Neka kasni
ja istraivanja su pokazala da je za zlodela u zapadnoj Srbiji odgovoran i dopunski ba
taljon 25. puka koji je vodio major Slavko tancer. Dokaza, ni svedoenja, da je bata
ljon u kome je bio Broz direktno uestvovao u zloinima, dakle, nema. Ono to je sigur
no jeste da se budui komunistiki voa i predsednik Jugoslavije isticao u vojnikom an
gamanu, pa je brzo stekao rang kaplara, a potom i podnarednika ili starijeg vodnika.
Zasluio je i dve medalje za hrabrost, od kojih jednu u vreme dok je sa svojim pukom
prolazio ratni put u Srbiji: LjubovijaMali ZvornikLoznicaKrupanjBela CrkvaStolicaTe
keriValjevoMionicaLjigLajkovac. Izvetaji austrijske, ali i srpske vojske govore da je
njegova divizija uestvovala ak i u opsadi Beograda, a ima pretpostavki i da je Brozo
va fotografija s pukom u rovu nastala upravo tada.
Momilo Karan

Istorija 3

IZ SADRAJA
Kragujevac - Miloeva prestonica
Tekst iz prolog broja Istorije, kastrane 20 - 23
da smo pisali o Kragujevcu kao
gradu u kome je na poetku Prvog
svetskog rata bila komanda srpske vojske, ponukao nas je da se
pozabavimo i periodom od 1818.
do 1841. godine kada je ovaj grad
bio prva prestonica moderne srpske drave, za vreme vladavine
kneza Miloa Obrenovia. Te godine kada je proglaen za prestonicu, Kragujevac je brojao 193 kue i imao 378 poreskih obveznika. Stanovnici su,
uglavnom, bili Srbi, uz mali broj Jevreja, Cincara i Roma, kao i nekoliko turskih porodica. Stara turska arija, sa uskim i krivudavim ulicama, epencima i niskim neuglednim kuama, damijom i kamenim mostom u sredini, davala je osnovno obeleje ove varoi, koja e igrati najznaajniju ulogu u Srbiji tokom dvadesetih i tridesetih godina 19. veka.

Pavle Popovi - sovjetnik

Beogradske nahije
Na skuptini ustanikih stareina u
Velikom Borku, u kui Sime Markovia,
14/27. avgusta 1805. godine, doneta
je odluka o osnivanju centralnog organa ustanike vlasti, Praviteljstvujueg
sovjeta serbskog. To je bio prvi stalni
organ vlasti (pretea prve srpske vlade) ime je ustanika Srbija krenula
putem obnove dravnosti nakon
vievekovne otomanske vladavine. Sostrane 24 25
vjet se sastojao od 12 izabranih predstavnika iz isto toliko nahija. Za prvog predsednika Sovjeta izabran je Prota Mateja Nenadovi, a Pavle Popovi je izabran za sovjetnika Beogradske nahije. Manastir Voljava podno Rudnika bio je prvo sedite Sovjeta, a nedugo potom, sedite ovog ustanikog organa vlasti, bilo je u Manastiru Bogovai. Kada su srpske snage 1806. godine oslobodile Smederevo, Sovjet se preseljava tamo, a naredne godine zaseda u Beogradu, gde e biti sve do propasti ustanka.

Pijaca na Kalenia guvnu

Vlajko Kaleni bio je veoma imuan, ali i
veoma skroman i vredan ovek koji je
vei deo svoje imovine zavetao svojoj
zemlji. Rodio se 1851. godine u Malom
Mokrom Lugu, izuio papudijski i
obuarski zanat i bavio se istim celog
ivota. Posedovao je plac sa kuom u
Svetogorskoj 12, velike placeve, vinograde i njive na banjikom brdu, zatim
placeve u Kievskoj, Nevesinjskoj, Novostrane 26 27
pazarskoj, Mekenzijevoj i Nebojinoj ulici, na Kragujevakom drumu, kod Starog guvna i Simievog majura. Kako se Beograd irio, tako je i ovo zemljite dobijalo na ceni, pretvarajui se iz obinog obradivog u graevinsko zemljite. Tako je Vlajko Kaleni uveao svoje bogatstvo.
Pijaca Kaleni izgraena je 1926. godine na Kalenia guvnu - parceli koja je bila
jedno od brojnih imanja Vlajka Kalenia, velikog dobrotvora.

4 Istorija

Stare dorolske kafane

Nastavljajui priu o
razvoju ribarstva na
obalama Dunava, alaskom ivotu i najpoznatijim alaskim porodicama, u ovom broju vie
govorimo o ivotu na
obali reka, a pre svega
o kafanama na Dorolu
kojih je najvie bilo u ulicama Dubrovakoj i Vidinskoj
(danas Cara Duana). U njima se provodio veseli
ivot, pun raspoloenja, ali i sevdaha, zalivan rakijom
i jeftinim vinom. Tu se i igralo, spremale podvale i
arlame, ugovarali poslovi. Postojao je i vei broj kafana koje se mogu nazvati alaskim, jer su oni u njima bili glavni i najbrojniji gosti. Sluile su im kao kopnene baze, tj. mesta okupljanja kad se nije radilo.
Tamo su alasi uz rakiju, vino i mezetluke, pravili planove za sledei ribolov prema obavetenjima koja
str. 36-41
su prikupljana na licu mesta.

Krbavska bitka hrvatsko Kosovo

Ban Emerik Derenin
okupio je u leto 1493.
godine
do
tada
meusobno zavaene
hrvatske knezove i odluio da napadne tursku
vojsku koju je predvodio
Jakub paa. Meutim,
doiveli su teak poraz.
Hrvatsko plemstvo posle ove bitke, slabo i osiromaeno, vie nije, u duem
vremenskom periodu, bilo sposobno da prui jai otpor Turcima u njihovom prodoru ka Evropi. U Istoriji Jugoslavije iz 1933. Vladimir orovi pie da je
Krbavska pogibija, unekoliko slina pogibiji Srba na
Marici, dok dubrovaki pesnik Mavro Vetranovi
str. 45-47
stavlja ovu bitku pored Kosovske.

Dva veka od roenja

Ljermontova
Ove godine navrava se
dva veka od roenja
raskonog poete i
zaetnika ruskog psiholokog romana, plemia i romantika, buntovnika i rodoljuba, Mihaila Jurjevia Ljermontova. Iako tvorac samo
jednog romana (Junak naeg doba), Ljermontov
se ubraja meu najvea imena ruske knjievnosti.
Ruskoj literaturi mogao je ostaviti jo mnogo knjievnih bisera, da ga smrt u dvoboju nije prekinula kada
str. 52-55
je imao samo 27 godina.

OKTOBARSKA DECA/Dragia Vasi

Srpski Hemingvej

ragia Vasi ima izu

zetno burnu biografi
ju, a ni danas, skoro
Politiar, akademik,
sedam decenija po
advokat, pripoveda, romansijer,
sle njegovo smrti ne
esejista i novinar
zna se sasvim sigurno kako je
Dragia Vasi (1885-1945)
umro. Da li je streljan ili ubijen
1945. ili je moda poiveo do
od strane komunista je proglaen
1956. Uglavnom, u socijalistikoj
izdajnikom naroda. Rehabilitovan
Jugoslaviji njegov ivot i delo de
je krajem 2009. godine
cenijama su nisu smeli ni pominja
ti. Posle misteriozne smrti Vasi je,
odlukom Zemaljske komisije Srbije
tribjun", nazvao "srpskim Hemingvejom", bio je kum hrvatskom
za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa, pro
knjievniku Miroslavu Krlei. Meutim, ni Krlea posle pobede
glaen izdajnikom naroda. Tada mu je oduzeta sva imovina,
komunista i osude Vasia, nije o njemu pozitivno govorio, ali
povuene knjige iz knjiara i biblioteka, kao i spisi iz Srpske
prijateljstvo nije mogao zaboraviti. Tako se zna da je prilikom
kraljevske akademije iji je bio lan. Krivica Dragie Vasia,
posete Gornjem Milanovcu, ezdesetih godina, traio od grad
kako su presudile nove vlasti odmah po zavretku Drugog
skih elnika da vidi Vasievu kuu. Domaini su bojaljivo go
svetskog rata, bila je u tome to je poetkom rata pristupio et
vorili da "nije zgodno, znate, drue Krlea, ko je bio Vasi", ali
nikom pokretu Drae Mihailovia, bio glavni ideolog tog po
im je Krlea uzvratio reima: "Znam, bio je moj prijatelj, vodite
kreta, ili "ia broj dva", kako su ga zvali. Po najverovatnijoj
me tamo". I otiao je da vidi Vasievu kuu.
verziji njegove smrti, poetkom juna 1945. godine Vasi je iz
Dragomir Dragia Vasi se rodio u Gornjem Milanovcu 2.
veden na tajno suenje u Banjaluci i po kratkom postupku
oktobra 1885. godine. Pre poetka Prvog svetskog rata studi
osuen na smrt. Streljan je istog meseca u istom gradu. Va
rao je knjievnost i prava. Bio je ugledni profesor
sievo hapenje i zatvaranje nije nigde zvanino obja
knjievnosti i pravnik u Beogradu. Ipak, odbacio
vljeno, pa su zbog toga mnogi smatrali da je za
je prava i posvetio se jedino knjievnosti.
vrio u Jasenovcu ili Novoj Gradiki, kao i
Uestvovao je u balkanskim i Prvom
veina etnikih begunaca iz Srbije u Kra
svetskom ratu. Proao je Kolubarsku
jinu, koji su poverovali u garancije Se
bitku, povlaenje preko Albanije, Krf,
kule Drljevia i ustaa da e ostati
Solunski front. Nije odobravao
ivi. Prema veini izvora, Vasi je
suenje Apisu i lanovima organi
dobro znao ta moe oekivati od
zacije "Ujedinjenje i smrt".
ustaa, pa se sa vie od sto vojni
Ovekoveio je Majski prevrat i
ka i oficira okrenuo nazad. Ubrzo
ubistvo poslednjeg Obrenovia u
su, meutim, opkoljeni od partiza
knjizi "Devetsto trea" (1920).
na. Po jednoj drugoj verziji, Vasi
Dragia Vasi
Prelaz srpske vojske preko Alba
nije ubijen 1945. ve je pobegao u
sa Draom
nije ovekoveio je u knjizi pripove
Moskvu i poiveo do 1956. godi
Mihailoviem
daka "Utuljena kandila" (1922).
ne. Ova pria se naslanja na dru
krajem 1942.
Iste godine objavio je i "Crvene ma
gu, po kojoj je on u etnike redove
(pogledi.rs)
gle" (tad se zamerio komunistima).
stigao po zadatku sovjetske oba
Zbirku pripovedaka "Vitlo i druge prie"
vetajne slube, kao pijun NKVDa.
objavio je 1924. U Moskvu odlazi 1925.
Kada je 2007. pokrenut zahtev za re
godine, a kada se vraa predaje knjiev
habilitaciju Vasia to je izazvalo velike po
nost u jednoj beogradskoj gimnaziji. Objavljuje
lemike u javnosti. Jedni su smatrali da se dru
jo jednu zbirku pripovadaka "Pad s graevine"
gi ovek etnikog pokreta ne sme rehabilitovati,
(1932). Postaje i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba
dok su drugi smatrali da je to uproavanje stvari. Isticali su
(1937). Tih tridesetih godina sve vie se okree nacionalnim te
da je Vasi bio leviar, socijalista, da se 1944. raziao sa
mama i razilazi sa svojim dotadanjim prijateljima. Poetkom ra
Draom Mihailoviem. Okruni sud u Beogradu rehabilitovao
ta povlai se u rodno mesto ali po formiranju prvih partizanskih
je Dragiu Vasia 15. decembra 2009.
odreda u Takovskom srezu, a bojei se da e pasti u njihove ru
Kao mlad advokat, Vasi je, posle Prvog svetskog rata, za
ke i da e nastradati zbog svojih predratnih polemika, odluuje
ista bio blizak idejama leviara, pa je u procesima i branio ku
da se prikloni organizaciji Drae Mihailovia. enio se dva puta.
ministe. A, 1931. godine, preko generala Petra ivkovia
Iz drugog braka ima erku Tatjanu, koja je 2007. podnela zahtev
uspeo je da izdejstvuje da iz zatvora bude puten uka Cviji,
za oevu rehabilitaciju.
Slavica Danilovi
ranije generalni sekretar KPJ. Vasi, koga je ugledani "Herald

Istorija 5

KALENDAR/OKTOBAR
1. oktobar 1754.

4. oktobar 1669.

8. oktobar 1953.

Umro holand
ski
slikar
Rembrant
Harmens van
Rajn, jedan
od najveih u
istoriji slikar
stva, ije su
slike prepo
znatljive po
dramatinoj
igri svetlosti i
senki, dubini kolorita kao i psiholokoj
pronicljivosti. Omiljeni su mu bili biblijski
motivi, porUradio je oko 650 uljanih sli
ka, oko 300 gravira i oko 2.000 crtea,
ukljuujui remek dela kao to su
Nona straa, Izgubljeni sin, as
anatomije doktora Tulpa, Hristos kao
batovan, i druga. Naslikao je i vie od
60 autoportreta.

Velika Britanija i SAD su bez konsulto

vanja Jugoslavije povukle snage, preda
le civilnu upravu u zoni A slobodne te
ritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale
jednogodinju krizu. Italija je koncentri
sala trupe na granici, na ta je Jugosla
vija odgovorila istom merom.

5. oktobar 1796.
Roen ruski car Pavle I Petrovi Roma
nov, naslednik Katarine Velike. Po dola
sku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanja
ideja Francuske revolucije, uveo Rusiju
u Drugu koaliciju s Engleskom i Austri
jom protiv Francuske. Posle vie pobe
da nad francuskim trupama, razoaran
pasivnou Engleske, izmirio se 1800. s
prvim konzulom Francuske Napoleo
nom Bonapartom i prekinuo diplomatske
odnose s Londonom. estim smenama
inovnitva i sputavanjem dvorske klike,
okrenuo protiv sebe oficire koji su 1801.
organizovali zaveru i ubili ga.

Pod pritiskom Francuske, panija obja

vila rat Velikoj Britaniji, zavren kata
strofalnim porazom francuskopanske
flote 1805. u bici kod Trafalgara, posle
ega je panija praktino ostala bez rat
ne mornarice.

9. oktobar 1857.
Roen srpski knjievnik iz Dubrovnika
Ivo Vojnovi, dramski pisac s veoma
ivim oseanjem za scenu. Najpoznatija
dela su mu drame Dubrovaka trilogi
ja, Ekvinocij, Smrt majke Jugovia,
Gospoa sa suncokretom, Lazarovo
vaskrsenje...

10. oktobar 1985.

Umro ameriki filmski glumac i reiser
Orson Vels, iji je ve prvi film Graanin
Kejn delo virtuozne izraajne snage i
originalnosti, tehnikih novina i novog
naina montae jedan od najboljih u
istoriji kinematografije. Izgradio je oso
ben stil i svako njegovo delo nosi peat
snane i originalne linosti. Dobio je
1971. Oskar za ivotno delo.

11. oktobar 1579.

6. oktobar 1846.

2. oktobar 1810.
Oko 30.000 Turaka krenulo u Prvom
srpskom ustanku iz Bosne da ugui
ustanak, koristei proreenost srpske
vojske na Drini, ija se glavnina borila
na drugom kraju Srbije kod Varvarina,
Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana
topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvoji
li. Nakon to je s dodatnim snagama sti
gao voa ustanka Karaore Turci su
potueni i proterani iz ue Srbije.

3. oktobar 1835.
Roen francuski kompozitor, pijanista,
dirigent, orgulja i muziki pisac arl Ka
mij Sen Sans, romantiar muziki
uglaene forme. Dela: opera Samson i
Dalila, tri simfonije, poema Ples smrti,
pet klavirskih koncerata, tri koncerta za
violinu, dva koncerta za violonelo, ora
torijum Potop, i druga.

6 Istorija

Roen ameriki inenjer Dord Ve

stinghaus, pronalaza vazdune koni
ce za lokomotive i tramvaje. Razvio i si
stem eleznikih signala i izgradio turbi
ne za hidroelektranu na Nijagarinim vo
dopadima, za koju je projekat izradio
srpski pronalaza Nikola Tesla. S te
elektrane obezbeen je prenos elek
trine energije na daljinu zahvaljujui
primeni Teslinog pronalaska obrtnih
magnetnih polja (naizmenine struje).

Turskog velikog vezira srpskog porekla

Mehmed pau Sokolovia, prema nalo
gu njegovih neprijatelja, ubio jedan der
vi. Zahvaljujui Mehmed pai Osman
sko carstvo vodilo je tolerantniju politiku
prema Srbima, dozvolilo podizanje hra
mova, otvaranje srpske tamparije, kao i
obnovu srpske patrijarije u Pei. U srp
skim zemljama podigao mnoge zadubi
ne, ukljuujui znameniti most na Drini u
Viegradu.

7. oktobar 1885.

12. oktobar 1960.

Roen danski atomski fiziar Nils Henrik

David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za
fiziku 1922. za istraivanja strukture ato
ma, jedan od osnivaa atomske fizike.

Tokom debate o kolonijalizmu u Gene

ralnoj skuptini UN, Nikita Hruov so
vjetski lider je u ljutnji, skinuvi prethod
no cipelu, lupio njome po stolu vie puta.

OKTOBAR/KALENDAR
13. oktobar 1792.

21. oktobar 1944.

Predsednik SAD Dord Vaington po

loio kamen temeljac Bele kue u
Vaingtonu, zvanine predsednike re
zidencije.

Amerike trupe zauzele Ahen, prvi vei

nemaki grad koji je u Drugom svet
skom ratu pao u ruke saveznika.

14. oktobar 1881.

Trea srpska armija generala Boidara

Jankovia razbila u Prvom balkanskom
ratu turske snage i oslobodila Pritinu.

22. oktobar 1912.

Zakljuen Trgovinski ugovor izmeu
Kneevine Srbije i Sjedinjenih Amerik
ih Drava. Tada je zakljuena i Konven
cija o pravima, imunitetima i privilegija
ma konzularnih agenata.

15. oktobar 1949.

U Maarskoj su posle montiranog stalji
nistikog sudskog procesa kao titoisti
pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i An
dra Salai.

okeana. Na prvom putovanju od 1768.

do 1771. reio je tajnu poloaja Au
stralije, oplovio Novi Zeland i utvrdio
da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772.
do 1775. istraivao ostrva u Tihom
okeanu, a od 1776. do 1779. prvi oplo
vio obale Aljaske, istraio Beringov
moreuz i otkrio Havajska ostrva. Ubi
jen je 1779. na Havajima u okraju sa
ostrvljanima.

23. oktobar 1917.

Na sednici Centralnog komiteta Ruske
socijalistike radnike partije (boljevi
ka) doneta odluka o podizanju oruanog
ustanka. Pripremama i izvoenjem Ok
tobarske revolucije je rukovodio Vladimir
Ilji Lenjin.

24. oktobar 1360.

16. oktobar 1430.
Roen kotski kralj Dejms II, nazvan
Dejms gnevnog lica, koji je tokom vla
davine od 1437. do 1460. uspostavio
vlast nad rivalskim plemikim frakcija
ma. Time je uvrstio autoritet krune,
uspeno nastavljajui posao koji je za
poeo njegov otac Dejms I.

28. oktobar 1884.

Roen kompozi
tor, muzikolog,
pedagog i mu
ziki kritiar Milo
je Milojevi, pro
fesor
Muzike
akademije u Beo
gradu, jedan od
zaetnika muzi
kologije u Srbiji.
Doktorat
mu
zikih nauka ste
kao 1925. u Pragu, i bio prvi Srbin s tim
zvanjem. Osnovao beogradski orkestar
Collegium musicum kojim je i dirigovao.

17. oktobar 1803.

29. oktobar 1321.

Roen maarski politiar Ferenc Deak,

glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867.
odnosno sporazuma Bea i Budimpete
kojim je stvorena AustroUgarska.

Umro srpski kralj Stefan Milutin Nema

nji. Tokom njegove vladavine od 1282.
Srbija proirila granice na severu i na ju
gu i doivela ekonomski i kulturni razvoj,
postavljene su osnove zakonodavstva i
dravne uprave. Podigao je i obnovio
vie crkava i manastira (Graanica, Na
goriino).

18. oktobar 1860.

Britanske trupe spalile su do temelja Juan
mingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.

19. oktobar 1813.

Ulaskom u Lajpcig armija udruenih sa
veznika Rusije, Pruske i Austrije
okonana trodnevna Bitka naroda kod
tog nemakog grada, u kojoj su po
tuene snage francuskog cara Napoleo
na I. Posle poraza Napoleon se povu
kao preko Rajne i nekoliko meseci po
tom prisiljen je da abdicira.

Engleski kralj Edvard III i francuski kralj

an II Dobri, engleski zarobljenik nakon
bitke kod Poatjea 1356. potpisali u Ka
leu sporazum kojim je okonana prva fa
za Stogodinjeg rata. Francuski monarh
je prinuen da Engleskoj ustupi pojedi
ne francuske teritorije, a Edvard III se
zauzvrat odrekao polaganja prava na
francuski presto.

30. oktobar 1869.

25. oktobar 1647.

Umro italijanski fiziar i matematiar
Evanelista Torieli, pronalaza ivi
nog barometra, tzv. Torielijeve cevi.
Utvrdio i zakon o isticanju tenosti iz
suda, usavrio teleskop i konstruisao
prost mikroskop.

20. oktobar 1836.

Roen srpski ma
tematiar Dimitrije
Nei, profesor na
Velikoj koli u Be
ogradu, lan Srp
ske
kraljevske
akademije i mini
star prosvete. Na
pisao vie udbe
nika i uveo metar
ske mere u Srbiji.

26. oktobar 1863.

U enevi poela etvorodnevna
meunarodna konferencija 14 zemalja
na kojoj je osnovan Crveni krst i obja
vljeni principi koji su 1864. posluili kao
osnova za usvajanje enevske konven
cije o zatiti rtava rata.

27. oktobar 1728.

Roen engleski moreplovac Dejms
Kuk, najznamenitiji istraiva Tihog

Izvoenjem alegorijske slike ora Ma

letia Posmrtna slava kneza Mihaila, u
Beogradu otvoreno Narodno pozorite.

31. oktobar 1999.

Tokom 113. fudbalskog derbija Partiza
na i Crvene zvezde od svetlee rake
te poginuo uenik Aleksandar Radovi,
bio je to prvi sluaj nasilne smrti na fud
balskim utakmicama u SRJ.

Istorija 7

PRE 70 GODINA

Zajednikim snagama partizani i

Posle 1.287 dana nemake okupacije Beograd
je osloboen 20. oktobra
1944. godine. U borbama
sa nemakim trupama
uestvovale su jedinice
Crvene armije i NOVJ Narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije. O
estini borbi dovoljno govori i podatak da je poginulo 2.953 pripadnika
partizana, kao i 976 crvenoarmejaca. Nemake
oruane snage imale su
vie od 15.000 poginulih,
meu kojima obojica komandujuih generala, i
blizu 9.000 zarobljenih
Oslobodioci su pozdravljeni od graana na ulicama Beograda

matra se da su partizanske
jedinice u bici za oslo
boenje Beograda definit
nivno pokazale da su prera
sle iz gerilske u relativno
snanu i respektabilnu armiju. Po nekim
procenama u redovima NOVJ u operaci

jama za osloboenje Beograda bilo je

oko 40.000 boraca. Nikada pre toga u
etvorogodinjem ratovanju partizanske
jedinice nisu bile u tom broju koncentrisa
ne na jednom mestu. Ipak, i pored toga
ove jedinice su bile vrlo slabo opremljene
artiljerijskim oruem koje je bilo neophod

no za tako vanu operaciju oslobaanja

glavnog grada Jugoslavije. Tu im je u po
mo pritekla Crvena armija s kojom su se
partizani prvi put susreli 12. oktobra kod
sela urinci pokraj Sopota.
S nemake strane, u borbama za
Beograd uestvovale su dve vojne gru

Peko Dapevi na elu snaga NOVJ

Prvu armijsku grupu NOVJ, pod komandom general-lajtnanta Peka
Dapevia, u Beogradskoj operaciji sainjavale su: Prva proleterska divizija, Peta krajika divizija, esta lika proleterska divizija Nikola Tesla,
11. krajika udarna divizija, 16. vojvoanska udarna divizija, 21. srpska
udarna divizija, 28. slavonska udarna divizija i 36. vojvoanska udarna
divizija. U operaciji je takoe sadejstvovala 23. srpska udarna divizija.
Ove jedinice su na dan 5. oktobra imale 32.000 boraca pod orujem. Zahvaljujui konstantnom prilivu dobrovoljaca, ovaj broj se do 14. oktobra
poveao na oko 40.000. U borbama za osloboenje Beograda od 14. do
20. oktobra uz vie od 2.950 boraca NOVJ, poginuli su i pojedini komandanti - Blao Popivoda, komesar Prvog bataljona Prve proleterske brigade, Duan Milutinovi, Popivodin zamenik, Mahmut Ibrahimpai Mao,
politiki komesar Pete krajike (kozarske) brigade, Milan Drakuli, komandant etvrtog bataljona Druge like brigade, Milisav urovi, komandant bataljona Osme crnogorske brigade i drugi.
8 Istorija

PRE 70 GODINA

Crvena armija oslobodili Beograd

Tenkovi T34 Crvene armije

u prodoru ka centru Beograda
17. oktobra 1944.

Pripadnici Crvene armije

u Beogradu krajem 1944.

pacije: u samom gradu i okolini bila je

rasporeena borbena grupa neken
burger, nazvana po komandantu gene
ralu Viliju nekenburgeru (poginuo je
ve 13. oktobra 1944). Ukupna jaina
ove kombinovane grupacije iznosila je
blizu 20.000 ljudi, 40 tenkova i oko 170

topova i minobacaa. Druga borbena

nemaka grupa bila je tetner (ko
mandant Valter tetner Riter fon Gra
benhofen, poginuo je 18. oktobra 1944).
Ukupna jaina ove grupacije iznosila je
preko 20.000 ljudi, 35 tenkova i oko 150
topova i minobacaa.

to se tie jedinica Crvene armije u

bici za osloboenje Beograda uestvo
vali su 4. gardijski mehanizovani korpus
pod komandom generalpotpukovnika
danova (sainjavali su ga tri mehani
zovane i jedna tenkovska brigada, po je
dan haubiki artiljerijski i minobacaki

Pogibija danova 1964.

Posle zavretka Drugog svetskog rata jugoslovenske vlasti uredile su Spomen-groblje oslobodilaca Beograda za
rtve na strani sila pobednica. U groblju je sahranjen znatan deo poginulih boraca NOVJ i gotovo svi crvenoarmejci. Tradicionalno su na godinjice bitke na groblju
odravane sveanosti u ast poginulih boraca, kojima su
prisustvovali i gosti iz Sovjetskog Saveza. Dolazei u Beograd na proslavu dvadesetogodinjice pobede, u avionskoj
nesrei na Avali poginulo je sedam sovjetskih veterana na
elu sa komandantom 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Vladimirom Ivanoviem danovim. Nemaki vojnici
poginuli u Beogradskoj operaciji u oktobru 1944. godine,
kojih je bilo znatno vie, pokopani su u neobeleene zajednike grobnice na nekoliko lokacija u Beogradu.

Vladimir
Ivanovi
danov
(19021954)

Istorija 9

PRE 70 GODINA
Prsa u prsa
u Albaniji

O prodoru 3. bataljona Prve proleterske brigade u palatu Albanija

svedoio je Jago ari: Na bataljon bio je ve odavno posjeo red
zgrada u istonom dijelu Kolareve
ulice i nekoliko puta je pokuavao
da pretri ulicu i upadne u palatu.
Meutim, svaki put je bio odbijen
preciznom mitraljeskom vatrom.
Sada je, pod snanom vatrom sovjetskih tenkova, bataljon u jednom skoku pretrao Kolarevu ulicu, uhvatio se zgrade 'Albanije i
zapoeo borbu prsa u prsa sa nemakim braniocima. Dogaalo se
da se nai borci nalaze na petom ili
na treem spratu zgrade, a Nemci
na drugom ili na etvrtom spatu.
Za likvidaciju pojedinih delova zgrade borci su pijucima probijali
meuzidove, ubacujui rune bombe kroz napravljene rupe. Borbe su
se vodile i po stepenitima. Najjaa odbrana zgrade bila je u prizemlju, ali je savladana.
U zavrnim operacijama Prva proleterska brigada osvojila je i zgradu Narodnog pozorita i Ratniki
dom. Borbe su se vodile iz ulice u
ulicu, od kue do kue, i unutar
zgrada. Grupa boraca Prve proleterske upala je u zgradu Narodnog
pozorita iz ulice Brae Jugovia,
pod vatrom se prebacila kroz pozorinu salu i, jedno po jedno, runim
bombama unitila grupe Nemaca u
prednjem delu zgrade i na spratu.

10 Istorija

Beogradska operacija

Naoruani Beograani iz pokreta otpora sprovode zarobljene Nemce

puk, i dr.), 5. samostalna gardijska motorizovana brigada i dve streljake divizije.

etvrti gardijski mehanizovani korpus je, zajedno s jedinicama ojaanja, imao u
svome sastavu 17.022 borca, 160 tenkova, 21 samohodno artiljerijsko orue, 31
oklopni automobil, 366 topova i minobacaa. Streljake divizije imale su izmeu
7.500 i 8.000 boraca.
Ujedinjene snage partizana i crvenoarmejaca su ve 14. oktobra izbile na li
niju ukarica Avala, ime je poela zavrna faza Beogradske operacije. Vrlo br
zo je bila probijena nemaka odbrana pa Prva proleterska divizija ojaana sovjet
skim tenkovima osvaja banjiki vis i nastavlja napredovanje u pravcu Autokoman
de i Slavije. Dolinom Topiderske reke napadala je 13. mehanizovana brigada
Crvene armije i esta proleterska divizija. Ovim prodorom izolovana je i opkolje

PRE 70 GODINA
ta je bilo posle?
Poto je izgubio Beograd neprijatelj je krajem oktobra uspostavio
Sremski front s ciljem da obezbedi izvlaenje grupe armija E sa
juga Balkana. Oko pet i po meseci, sve do 12. aprila 1945. godine u
sremskoj ravnici voena je teka rovovska bitka u kojoj je s obe
strane uestvovalo oko 250.000 vojnika. Cena proboja fronta bila je
uasna: poginulo je najmanje 30.000 mobilisanih srpskih mladia,
poslatih na 'sremsku klanicu' praktino bez jednog jedinog dana
obuke. Oni su esto iz kolskih klupa slati na front. Poginulo je i oko
1.100 pripadnika Crvene armije, dok je na strani neprijatelja pogi
nulo oko 30.000 vojnika. A, u oduevljenju to su se doepali glav
nog grada, komunisti su se teko obuzdavali u javnim istupima.Sr
biji nije dovoljno puteno krvi, rekao je Milovan ilas u prvoj izja
vi...Srbija nema emu da se nada. Za nju nee biti milosti, rekao je
J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca...Ovakav nastup
komunista u Srbiji potvruju i hrvatski izvori. Prema izjavi Duana
Bilandia, na sednici Politbi
roa Komunistike partije deset
dana po zauzimanju Beograda
J. B. Tito je rekao: Mi se u Sr
biji moramo ponaati kao u ze
mlji koju smo okupirali....Sto
jan Pribievi izvestio je jedan
ameriki list 27. januara 1945.
godine da se posle osloboenja
Beograda... itavu nedelju dana
civili nisu usuivali da izau na
ulicu. Bila je to posledica stra
hovitog terora. Prema podaci
ma amerikog ministarstva voj
ske, komunisti su u Beogradu
streljali izmeu 13.000 i 30.000
ljudi. Mnogo godina kasnije,
major OZNA Milan Trenji
svedoio je da je u kvartu kojim
Komandant nemakih snaga
je on komandovao ubijeno 800
Valter tetner (18951944)
civila. A Beograd je imao 16
kvartova. Kada su otkrivena
dokumenta OZNA u Zagrebu, ispostavilo se da su komunisti vie
ljudi ubili u jednom beogradskom kvartu nego u celoj hrvatskoj
prestonici. Pripadnik KNOJa, Mija Petrovi iz sela Badnjevac kod
Kragujevca, straario je est meseci ispod Avale, gledajui kako
OZNA svake noi strelja civile dovezene kamionima iz Beogra
da...On je takoe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadanji
nemaki rov za stojei stav dug oko kilometar i po, od skretanja za
Ralju prema Beogradu, tik iznad druma....Za onih est meseci dok
sam ja bio po straama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. A
koliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano,
ne znam, ali sam sluao od drugih da su za ta dvatri meseca strelja
li masovnije, kae Mija Petrovi. Druga masovna grobnica nalazi
se u negdanjim Belimarkovievim vonjacima na Banjici. Ovde je
tokom rata bilo najvee nemako podzemno skladite benzina na
Balkanu. Komunisti su celo skladite napunili leevima, pa su pored
kopali nove masovne grobnice, kao i u Lisijem potoku, u ele
znikoj koloniji i na mnogim drugim mestima. Istovremeno, kon
centracioni logor na Banjici nije prestao da radi, samo je promenio
uvare (Prvi put u srpskoj javnosti: Zloini komunista, autor
Miloslav Samardi, pressonline.rs, 05. 04. 2009.)

na grupacija pukovnika Cimermana na ukarici. Nakon

izbijanja na reku Savu, navedene jedinice produile su
napad prema eleznikoj stanici i savskom mostu. To
kom 14. i 15. oktobra vei deo Beograda bio je oslo
boen. Neprijatelj se drao samo u njegovom severoza
padnom delu, na liniji: eleznika stanica Dunav Bo
tanika bata Narodna skuptina Terazije blok zgra
da ministarstava Glavna eleznika stanica. Nemaka
komanda je tada pokuala da svojim odbrambenim sna
gama u Beogradu iz pravca Smedereva prikljui grupaci
ju tetner. Ove nemake snage su i posle poetnih gubi
taka nastavile s jo veom reenou i po cenu velikih
gubitaka napade usmerene na prodor u centar grada. Ni
su uspeli u tome, jer su ih do 19. oktobra sovjetske i ju
goslovenske snage razbile i velikim delom unitili. Na
kraju su operacije prenesene na sam centar Beograda.
Tamo su najpre uli borci 8. brigade Prve proleterske di
vizije. Oni su preko Terazija i Trga Republike
prodrli sve do podnoja Kalemegdana.
Nemake trupe su posebno estok otpor
pruali na Terazijama, oko palate Albanija, ho
tela Moskva, na Kalemegdanu, mostu na Savi i
ukarici. Osobito krvave borbe vodile su se i za
jako utvrenu zgradu Ministarstva saobraaja
(danas elezniki muzej) i Glavnu elezniku
stanicu. Ali tokom noi izmeu 19. i 20 oktobra
nemaka odbrana je popustila i partizani i crve
noarmejci kreu u poslednje jurie za potpuno
osloboenje Beograda.
Zabeleeno je da je partizan Mladen Petro
vi, dok su oko njega zvidali kurumi razvio ju
goslovensku trobojku na tada najvioj zgradi u
gradu palati Albanija.
Herojski se poneo i penzionisani uitelj iz
Beograda, veteran iz balkanskih i Prvog svet
skog rata Miladin Zari koji je uspeo da razmi
nira Savski most i time omogui da oslobodi
lake trupe nastave da gone neprijatelja i izvan
Beograda. Zari, koji je stanovao u blizini mo
sta, u Karaorevoj ulici broj 69, a poto je imao miner
sko iskustvo iz prethodnih ratova, uoio je pravi trenutak,
izaao na most i presekao provodnike.
Oslobaanje Beograda imalo je veliki znaaj i za da
lji tok rata u Evropi. Naime, Beograd je bio saobraajni
vor i to veoma znaajan za nemake trupe. Kada su je
dinice NOVJ i Crvene armije osvojili glavni grad Jugosla
vije to je znailo da su potpuno izolovali nemaku Armij
sku grupu E. A, ovim osvajanjem onemoguen je i ne
maki plan da se napravi nova linija fronta na Moravi.
Ali, pored nesumnjivog vojnog znaaja oslobaanje
Beograda imalo je i politiki i psiholoki faktor. Ovaj
uspeh je oznaio i poetak ponovnog formiranja nove Ju
goslavije. Partizani su posle oslobaanja Beograda u Sr
biji stekli materijalne i ljudske resurse za konano oslo
boenje zemlje da bi je, to je posebno vano, oslobodi
li bez neposrednog uea saveznikih vojnika. Ta inje
nica e biti veoma vana kasnije 1948. godine kada
doe do Rezolucije Informbiroa.
Branislava Petrovi,
Slavica Danilovi

Istorija 11

CRVENI I BELI

Ruski uticaji na
1941-1945.

Kako je nestala ruska emigracija u Srbiji?

Koliko gra|ana SSSR-a i biv{e Ruske imperije se
borilo protiv partizana na tlu Jugoslavije?

Ko i kako je pripremao partizanski rat u Jugoslaviji uo~i Drugog svetskog rata?

Kakvi su bili odnosi ravnogorskog pokreta i Sovjetskog Saveza?

Ko je stajao iza sporazuma J. Broza i I. [uba{i}a
koji je zape~atio sudbinu Kraqevine Jugoslavije?

Koja je najve}a bitka Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije?

Koje iskustvo su~eqavawa su poneli crvenoarmejci
i stanovni{tvo Srbije 1944?

wiga koja je pred nama, Crveni i beli, zapravo je ne{to nesvakida{we i zaslu`uje punu
pa`wu stru~ne javnosti. A mo`da, jo{ i vi{e,
svih nas koji smatramo istoriju, a naro~ito
pre}utanu, za ne{to {to treba odgonetnuti i

Sovjetski tenkovi prilikom prolaska kroz Beograd,

oktobar 1944. godine

vani do neprepoznatqivosti posle 1944. godine. Iz raznorodnih razloga. Poku{aj da se ti razlozi objasne tako|e je vredan pa`we i analize, a nalazi se u ovoj kwizi.
Kao i ve}ina stanovnika Srbije i Kraqevine Jugoslaobjaviti.
vije, i ruski emigranti sna`no su osetili potrese izazvaOva obimna studija, kojom nas je zadu`io dr Aleksej J.
ne ratnim sukobima. Mnogi su bili prinu|eni da se opreTimofejev, prikazuje neke od najte`ih i najtragi~nijih
dele izme|u slu`ewa novim gospodarima Evrope, i neke
doga|aja iz na{e pro{losti, ali iz jednog potpuno novog
druge opcije, koja bi podrazumevala ve}i rizik, ili
ugla. Posebno je zanimqiva centralna teza, koja zapromenu uverewa s kojima su `iveli godinama.
ista baca sasvim novo svetlo na Drugi svetski
Nemcima je naruku i{la i velika mr`wa belorat u na{oj zemqi. Ali, wu otkrijte sami.
gardejaca prema boq{evicima.
Ruska emigracija u Srbiji ostavila je veoVe} krajem 1941. godine, Ruski za{titni
ma zna~ajne tragove u svim oblastima.
korpus, formiran na ovim prostorima, imao je
Me|utim, osim floskula koje pretenduju na
u svom sastavu 1.500 qudi koji }e uskoro stucelovitost, a ne obja{wavaju mnogo - jo{ nipiti u prve okr{aje s jugoslovenskim komunije dat odgovor na pitawe {ta se pre i za
stima. Za nepune ~etiri godine rata kroz tu
vreme Drugog svetskog rata desilo s Rusima
formaciju pro{lo je 17.000 qudi, a stradalo
koji su na{li uto~i{te u na{oj zemqi posle
ih je gotovo sedam hiqada. Me|utim, u tim jediOktobarske revolucije. Jer, nakon dolaska
nicama nisu slu`ili samo biv{i pripadnici
komunista na vlast u Jugoslaviji - wihov broj
Bele armije...
stra{no se smawio. Sada, sa ovim izdawem, taj
Sudbine generala [tejfona i [kura,
odgovor postoji, i u tome je, bez sumwe,
oficira koji su bili i u Vrangelovom {tavelika vrednost ove kwige.
Osniva~ Ruskog za{titnog korpusa
bu, generala Skorodumova, generala KraNa samim koricama postoje neka piM. M. Skorodumov
snova, pukovnika Anatolija Ivanovi~a Rotawa koja su vrlo interesantna. Na prvi
go`ina - kao i stotine drugih, koje ova studija obra|uje,
pogled - lako bismo dali odgovore. Me|utim, ono {to
pokazuju svu slo`enost i neverovatne obrte koji su se odTimofejev nudi u kwizi Crveni i beli, jesu ~iwenice
vijali na na{em tlu, ali i u Evropi i Sovjetskom Savezu
koje do sada nisu bile obnarodovane, pa samim tim i odu tim te{kim i surovim godinama. Za neke od wih, sasvim
govori na neka od navedenih pitawa mogu izgledati bolsigurno, nikada niste ~uli. Posebno su zanimqivi i inni, frapantni, pa ~ak i neverovatni. Jer, izgleda da su
trigantni detaqi koji opisuju u~e{}e jugoslovenskih kobrojni segmenti na{e novije istorije zaista iskrivqi-

12 Istorija

CRVENI I BELI

doga\aje u Jugoslaviji
Kwigu
Patrola terskih kozaka 1. koza~ke divizije.
Crveni i beli
Rudanka, Hrvatska, 30. decembra 1943. godine
mo`ete kupiti, po promotivnoj ceni, na predstoje}em Beogradskom sajmu
niran brojem bibliografskih jedinica komunista i wihovih sovjetskih instruktora u
kwigga na {tandu izdaje je gospodin Timofejev koristio da bi
{panskom gra|anskom ratu, kao i obuku sova~ke ku}e Ukronija u
uradio ovako ne{to, kao i arhivskim dokuvjetskih specijalnih agenata tokom trideseHali broj 1!
mentima koje je uspeo da predstavi na jedan
tih godina - koja je ukqu~ivala i u~ewe borive{t i jednostavan na~in. Ipak, imajte u vila~kih ve{tina. Ova kwiga demistifikuje lik
du da su podaci u ovoj kwizi pre svega ogromMustafe Golubi}a, odvajaju}i ~iwenice od lena, a vrlo ve{to obra|ena istorijska gra|a,
gende koja je posledwih godina stvorena oko tog
kao i da su tu mnogi detaqi koji poti~u iz
zaista neobi~nog ~oveka, nekada{weg pripadli~nih arhiva i memoara. Tako|e, broj pitanika Crne ruke, a kasnije sovjetskog agenta koji
wa na koja }ete po~eti da tra`ite odgovore
}e u~estvovati u atentatu na Lava Trockog u
kada pro~itate ovu kapitalnu studiju, bi}e
Meksiku. Ona se, do najsitnijih detaqa, bavi i
veoma veliki.
odnosima Kraqevine Jugoslavije i SSSR-a. A
[to se mene ti~e, ovo je otre`wuju}a i veoni su bili dodatno komplikovani zbog ~iweoma kontroverzna istorijska pri~a o ruskonice da dve zemqe gotovo i nisu imale ozbiqsrpskim i jugoslovenskim odnosima prema pone diplomatske odnose od dolaska boq{evika
bednicima i pora`enima u stra{nim ~etrdena vlast pa do marta 1941. godine. Potpuno nesetim godinama pro{log veka. Mo`ete se
verovatno deluju i kozaci koji, iako u nema~koj
slo`iti ili polemisati s autorovim stavoslu`bi, spasavaju Srbe od usta{kih koqa~a u
vima. Me|utim, sigurno je da }e ovo delo
Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj. A jo{ nestvarPlakat Ruskog za{titnog korpusa
izazvati veliku radoznalost koju }e, monija ~estitka koju je famozni general Vlagu}e je, pratiti i nova i pro{irena izdawa ove kwige.
sov uputio na{em velikom stradalniku Milanu Nedi}u. Neke
Bo{ko Milosavqevi}
paralele u istoriji mo`da su i slu~ajne.Bio sam i ostao fasciPripadnici Ruskog za{titnog korpusa u centralnoj Srbiji, zima 1941 - 1942. godine

Istorija 13

BANJALUKI PROCES

Kralj Alfonso
spasao sa veala
16 bosanskih Srba
vreme baca sve vei sloj praine i pauine i koje pod tim po
krivaem postaju jo nejasnije, jo blee, ali sasvim je na
mestu da ovaj panski kralj bude i kroz ovakav vid bude is
potovan i spominjan.
Iza datuma, iza imena, iza dogaaja navedenih bez ko
mentara, istorija izgleda kao veliki spisak politikih dela, krva
vih bitaka, velianstvenih kraljeva, predsednika, voa nacija, a
Alfonso XIII, zvan Afrikanac, puno je uinio, da neto to nam
je danas daleko, neshvatljivo, u vreme proslave stogodinjice
od poetka Velikog rata i ogromne klanice koja je u drugoj de
ceniji 20. veka zadesila svet, bude jasnije.

Alfonso XIII
od panije
ima najvee zasluge
to nije izvrena
smrtna kazna
nad 16 Srba

koliko ste etali Banjalukom, pa posmatrali

imena ulica, mogue je da ste se zaudili, ot
kud u centru ovog grada, Ulica kralja Alfonsa
XIII i ko li je taj, da njegovo ime krasi gotovo
sam centar prestonice Republike Srpske. U
istoriji su mnoge tajne ostale nereene, tamne preko kojih

14 Istorija

Banjaluki proces (1915/1916) najvei je od 17 veleizdajnikih procesa

koje su austrougarske vlasti organizovale u Bosni i Hercegovini za vreme Prvog svetskog rata. Zbog delovanja u
nekoj od organizacija koje su irile srpstvo optueno je 156 najobrazovanijih,
najistaknutijih i najuticanijih bosanskohercegovakih Srba svog vremena. Nije im bilo sueno za povezanost sa Sarajevskim atentatom, ve iskljuivo za
rad u srpskim organizacijama, te je sasvim jasno da je cilj ovog procesa bio
guenje srpskog nacionalnog pokreta.
Sigurno je jedno, a to je da su svi vladari i dravnici bili lju
di, sve te bitke imale su svoje rtve i svoje pobednike, sva po
litika dela svoje podloge u intrigama i zakulisnim tajnama. AIi
ti detalji su ono to stvara pravu istoriju, istoriju koju svi ne po
znaju, ali koja je ba zato zanimljiva, ne ba kao neki roman,
jer su u kulisama istorije igrali svoje uloge i ljudi koji su zaista
postojali i iveli nego kao stvarnost, esto dramatina, jo
ee tragina, ponekad i smena, stvarnost na kojoj je "uite
ljica ivota" izvezla, kao na kakvom dinovskom razboju, ije
su ice ivoti pojedinaca, ogroman, areni mozaik svakojakih
dogaaja velike i daleke prolosti...

BANJALUKI PROCES
Traena kazna smru za svih 156 optuenih
Tokom Prvog svetskog rata u Bosni i
Hercegovini austrougarska vlast je
sprovela 17 veleizdajnikih procesa
protiv pripadnika lokalnog stanov
nitva, pre svega Srba. Najpoznatiji
proces bio banjaluki (19151916), ka
da je optueno 156 Srba. Proces je
poeo u momentima kada Kraljevina
Srbija i sile Antante doivljavaju neu
spehe na ratitima i kada je okupator i
na ovaj nain iskazivao svoju mo i na
mere. U saveznikim i neutralnim ze
mljama tampa je poetkom novembra
1915. godine donela suvu beleku da e
jedan veliki politiki proces poeti 3.
novembra u Banjaluci protiv 156 naju
glednijih Srba iz Bosne i Hercegovine.
Optuenici su veim delom oenjeni
ljudi. Po zanimanju, ima sedam narod
nih poslanika u bivem sarajevskom
Saboru, 16 uitelja, sedam profesora,
21 pop, 145 inovnika, dva lekara, dva
ininjera, jedan advokat, 25 trgovaca i
osam studentaa, a ostalo zanatlije i
teaci. Optuuju se radi veleizdaje, i
optunica, koja iznosi 262 tampane
stranice velikog formata trai da se svi
kazne smru na vealima. Za celu od
branu uzeta su samo tri advokata, a od
trojice sudija koji e da ree sudbinu
tolikih ljudi, dvojica su ve bila kanja
vana disciplinskim kaznama. Op
tuenici su u tamnici jo od poetka ra
ta. Po svemu izgleda da e proces traja
ti etiri meseca. Proces je trajao est,
a ne etiri meseca i zavrio se, kako na
vodi Pero Slijepevi (Istorijske i poli
tike teme, Sabrana djela Pere Sli
jepevia, BanjalukaBeograd 2013),
jednom drakonskom osudom, pro
glaenom 22. aprila (1916.) uoi Vaskr
senija. "Da li se hotimice izabrao ovaj
simbolian dan da bi se naznailo svetu
da srea u zemlji moe da vaskrsne tek
posle pogibije banjalukih optueni
ka?", pita se autor. Meu gomilom do
kumenata na osnovu kojih je podignu
ta optunica, najvaniji je bio deseti. To
su bili papiri srpskog kapetana Koste
Todorovia, nadzornika vojnog rejona
u Loznici, i koji su ustvari jedini imali
stvarnog materijala za sud, ali nikako i
za presudu koju je traio dravni
tuilac. On je eventualno uee u pi
junai pojedinih ljudi trebalo da pre
tvori u optubu i osudu za veleizdaju

ak 156 Srba. Tak(v)i ljudi ne za

sluuju da ive. Predlaem za sve njih,
po zakonu, smrt na vealima, za
kljuio je svoje iznoenje optunice
dravni tuilac. Prvi se od optubi bra
nio uitelj Kosta Gnjati, potom pop
Matija Popovi, pa dr Vaso Rundo, dr
Risto Jeremi... Tuiteljev Glavni voj
voda revolucionara Vasilj Gri, na
rodni poslanik i glavni inovnik Pro
svjete, pred sud je izaao 10. decembra
1914. On, kao i svi ostali optueni,
ukljuujui lanove sokolskih drutava
i pobratimstava, izjanjavali su se da

Srbin Vasilj Gri (18751934),

prvooptueni u Banjalukom
veleizdajnikom procesu
nisu krivi, dok je dravni tuilac nasto
jao da svakom od njih, osim glavne
krivice to su toboe predstavnici izdaj
nikih organizacija, prikai uzgred i po
koju linu krivicu (Pero Slijepevi,
navedeno delo). Iako je i branilac op
tuenih Dimovi, opominjao sudije da
zla dela ne daju mira ni pokoja, nego
bude savest kao aveti i da imaju na
umu odgovornost pred potomstvom
koje pamti i belei, konanom presu
dom, saoptenom 22. aprila 1916. godi
ne, 16 lica je osueno na smrt, 87 ih je
dobilo kaznu zatvora od dve do 20 go
dina. Preostale 53 osobe su osloboene
optube. Na smrt su, s primedbom da
se veaju ba po ovom redu, osueni:
Jovanovi Milutin (25, trgovac), Bilbija

Petar (23, trgovaki pomonik), Mili

edo (28, trgovac), okanovi Dimo
(50, posednik), Savi Mihajlo (30, dnev
niar kod vlade), Petkovi Milan (27,
svetenik), Begovi Simo (41, sveet
nik), Jevevi Dimitrije (46, svetenik),
uranovi Radivoj (24, preparandista),
Daki oro (52, belenik), apri
Boko (40, inovnik Srpskog zemljo
radnikog saveza), Tomovi Mirko (25,
uitelj), Jaki Aleksa (44, trgovac), Po
povi Matija (39, svetenik i bivi na
rodni poslanik), Gnjati Kosta (36,
uitelj) i Gri Vasilj (40, bivi narodni
poslanik i sekretar Prosvjete). Na ka
znu teke tamnice od 20 godina osuen
je poreski kontrolor Krsti Arsen, na
18 godina trgovac Miloevi Petar, zi
dar Uroevi Andrija, uitelj upovi
Savo i sekretar Trgovake komore dr
Besarovi Vojislav... Po toku procesa,
a osobito po osudi, vidi se da je banja
luka tragedija bila vie jedna politika
bitka nego jedan pravni i pravedni sud
beni postupak...Ovo je zavretak svih
onih nasilja koja su prethodila. Izabra
no je da se upropaste glavni ljudi u na
rodu, glavni predstavnici one ionako
okrivljene srpske svesti, zakljuuje,
izmeu ostalog, Pero Slijepevi.
Posle nastojanja i interevencija srpske
vlade i pojedinaca u raznim delovima
sveta (Nikola Stojanovi u Parizu, Miha
ilo Gavrilovi u Vatikanu, Jovan Jova
novi Pion u Londonu, Ljubomir Mi
hajlovi u Vaingtonu...) da se osueni
na smrt pomiluju, uz znaajnu ulogu u
tome panskog kralja Alfonsa XIII, pa
pe Benedikta XV, ali i drugih svetskih
dravnika, diplomata i organizacija (Li
ga za ljudska prava, generalni sekretar
Interplanetarne unije, ameriki Kon
gres...), 16 osuenih Srba je spaseno
smrti. Njih osmorica (Vasilj Gri, Ko
sta Gnjati, Matija Popovi, Boko
apri, oro Daki, Mihajlo Savi,
Mirko Tomovi i edo Mili) dobili su
doivotne kazne zatvora, petorica (Simo
Begovi, Milan Petkovi, Dimitrija
Jevevi, Milutin Jovanovi i Petar Bil
bija) kaznu od 20 godina zatvora, dve
osobe (Dimo Jokanovi i Aleksa Jaki)
osuene su na 16, a jedna (Radivoj
uranovi) na 15 godina teke tamnice.
Svi osueni su osloboeni odmah po za
vretku rata.
S. Danilovi

Istorija 15

BANJALUKI PROCES
Ljubav prema zemlji

Ratna mainerija se zahuktava...

Nedavno, u junu ove godine, panski kralj Huan Karlos,

potpisao je abdikaciju, ime su i zvanino okonane skoro
etiri decenije boravka na tronu, u korist njegovog sina Felipe
IV koji je praunuk jednog od najznaajnijih monarha panije
Alfonsa XIII, koji je proglaen za kralja, odmah po roenju 17.
maja 1886. godine, ali je preuzeo vlast u 16. godini i vladao je
do 1931. godine, kada je proglaena Druga republika 14. apri
la 1931. godine.
Pod Alfonsom XIII, panija postaje industrijska nacija,
dostigavi najvii nivo stanovnitva od rimskog doba, vraa
puno uee u meunarodnoj politici... Politike borbe ne
maju drugog znaaja, osim to su borba miljenja, ali mno

Stogodinjica od poetka Velikog rata podsetila je potpisni

ka ovih redova na jedan od razgovora sa Slobodanom Glum
cem (Prijedor 1919 Beograd 1990), novinarom, publicistom
i prevodiocem, dobitnikom mnogih jugoslovenskih priznanja,
koji je govorio da ne treba preutkivati i povlaivati i smatrao
je da novine moraju da informiu i mobiliu, da je sudbina do
brih novina da budu afirmativne, iskljuivo na osnovu injeni
ca, same stvarnosti; da budu kritike u ime demokratskog
drutva.
Tom prilikom, u Sarajevu, ezdesetih godina prolog ve
ka, gde smo obojica prisustvovali komemoraciji povodom, ta
koe istorijskih dogaaja vezanih za poetak Prvog svetskog
rata, podsetio je nau grupu novinara, na 1916. godinu, kada
je ime Alfonso XIII znailo nadu i jedino uzdanje esnaestori
ce na smrt osuenih Srba iz Bosne i Hercegovine u Banja
lukom procesu.
Poeli su manevri austrougarske vojske kod Sarajeva.
Doao je Franc Ferdinand. Na jednom sarajevskom mostu je
dan mladi, do tada potpuno nepoznat, a od tada muenik u
austrougarskim tamnicama, Gavrilo Princip, opalio je iz pito
lja na automobil u kome su bili prestolonaslednik i supruga mu
Sofija Hotek. Bilo je to 28. juna, na Vidovdan 1914. godine.
Nije prolo ni mesec dana od tog dogaaja, a Evropa je vri
la. Zasedali su kabineti. Fabrike oruja poele su neprekidno
da rade. Obavljane su poslednje pripreme za ono to je nemi
novno, i bez tih Gavrilovih pucnjeva, moralo da se desi...
Ultimatum. Napregnutost u Beogradu... Baron Gizl, austro
ugarski poslanik u Beogradu, pakuje stvari i odlazi. Popodne
25. jula, rok ultimatuma istie i dvojna monarhija objavljuje rat
Srbiji...
Sutradan, 26. jula 1914, austrijske vlasti u Bosni i Herce
govini uhapsile su nekoliko stotina najuglednijih narodnih pr
vaka, prosvetnih radnika, uglednih graana. Oni su, kako su ih
nazvali, taoci, a smeteni su bili po svim zatvorima od Srebre
nice do Bihaa i od Broda do Mostara.

Od spiska do presude

Car Karl I Austrijski

pomilovao
16 bosanskih Srba

go iznad njih su ista oseanja, od kojih je jedno ljubav pre

ma zemlji, rekao je kralj Alfonso prilikom jednog govora u
Barseloni 1920. godine.
Politike i drutvene turbulencije su tih godina bile velike
u paniji. Spreeno je sprovoenje prave liberalne demo
kratije, uspostavlja se diktatura Primo de Rivera, koju mo
narh prihvata, ali ta politika doivljava neuspeh, naputena
je od celokupne politike klase, koja se osea prevarenom
od strane kraljevske podrke diktaturi, pa kralj posle izbora
1831. godine naputa paniju, te umire 28. februara 1941.
godine.

16 Istorija

Poorek je koncentrisao trupe prema Drini. Srpska vojska

je krenula u veliku odbranu otadbine. Poeli su manji sukobi
u oekivanju velikog sudara. Tada se desilo i da su Austrijan
ci zarobili kapetana Kostu Todorovia kod koga je naen spi
sak uglednih Bosanaca i Hercegovaca lanova Narodne od
brane. To je bilo odluujue za pripremu i razvoj Banjalukog
procesa.
Na optuenikoj klupi, od novembra 1915. do aprila 1916.
je sedelo 156 ljudi, izabranih meu nekoliko stotina talaca, op
tuenih za veleizdaju, odnosno destruktivnu akciju protiv fran
cjozefijanskog reima, protiv Poerokove vojske i Habzburgo
vaca. Danima, nedeljama, mesecima je proces trajao. Iz dana
u dan optueni su dovoeni u malu sudnicu, gde su suoava
ni, ispitivani, trailo se ono to je vlast, preko svoga tuilatva
i sudstva, htela da oznai kao materijalnu istinu i presudi to
otrije svim optuenim Srbima.
Sve novine na svetu donosile su vesti: Proces Vasilju
Griu i drugovima... Ispitivanje... Sutra e pasti presuda. A
presuda je donesena 19. aprila 1916. godine. Od 156 op
tuenih 140 je dobilo zatvorske kazne, a ostalih esnaest je
trebalo da bude obeeno. Na celoj teritoriji dvojne monarhije,
kao simbol stajala su veala. U njenom balkanskom delu, na

BANJALUKI PROCES

Osueni na smrt na Banjalukom procesu

(wikipedia.org, iz knjige Banjaluki veleizdajniki proces, Besjeda/Gimnazija Banjaluka, 2011.)

Vojislav Besarovi, stareina srpske sokolske

Bosanskohercegovake upe, bio je najpre osuen na 18 godina
zatvora, a Vrhovni sud je kaznu snizio na 15 godina

Stevan Stevo akula (18751939), srpski sokolski voa, osuen

je u prvostepenom postupku na est godina tamnice.
Vrhovni sud mu je povisio kaznu na 10 godina

Istorija 17

BANJALUKI PROCES
tim vealima esto su, i suvie esto, njihana tela onih koji su,
kako im je reeno, bili krivi.

Poorek ne zna za milost

Sto i etrdesetoro poslatih u zatvore velike monarhije pre
stali su da budu predmet razgovora i tema u tadanjoj tampi.
O njima vie ni Banja Luka nije smela da govori, a esnaest
osuenih na smrt, postali su briga i besana no cele Krajine,
cele Bosne. Za njih je traen spas.
Monarhija je bila spora. Presuda je dugo ila do Vrhovnog
suda u Sarajevu. U Banjaluci se tada grozniavo radilo na
spasavanju osuenika. Ali kome da se obrate.

mogne, koliko moe. U tim kontaktima takoe je kao linost

koja bi mogla da pomogne vien Alfonso XIII, pa je papski
nuncij lino preuzeo na sebe da zamoli Svetog oca Benedikta
XV (18541922) da deluje kod panskog kralja. Tako je i papa
bio ukljuen u reavanje ovog sluaja i spasavanja ivota.

Pomilovanje osuenih na smrt

Mnogo tog je ostalo u mraku prolosti. Kako se ilo s tim

aktima, s tim molbama, koje su se, kako je tada bilo uobiaje
no preponizno podastirale velikim i monim, jo uvek nije sve
objanjeno i potvreno od istoriara.
I Vlada Kraljevine Srbije je pratila sudski proces i traila
nain da pomogne osuenima na smrt. I
tu se znalo da se jedino neto vie moe
Zabranjena irilica, oduzimana imanja
uiniti kontaktima s Vatikanom i Kraljevi
nom panijom, kao nespornoj pesnici
Izbijanjem Prvog svetskog rata, Bosna i Hercegovina je proglaena ratnom zo
katolianstva. Posle svega, Pjetro Ga
nom. U samoj Bosni i Hercegovini nije bilo nikakvog politikog ivota, pa je vla
spari (18521934), kardinal rimokatolike
dala gvozdena vojnika stega. U zemlji su osnovani vojni sudovi, komisije i tabo
crkve i vodei diplomata pape Benedikta
vi, koji su progonili politiki sumnjiva lica. Tokom 1914. i 1915. godine, Zemalj
XV, poeo je da alje pisma u Be i da
ska vlada sa austrougarskim generalom Stjepanom Sarkotiem (18581939) na
intervenie za osuene. Obojica su bili
elu ukinula je Uredbu o autonomiji crkve i kole u Bosni i Hercegovini, naziv cr
svesni da egzekucija 16 osuenika moe
kve je iz srpskopravoslavna promenjen u istonopravoslavna, rasputen je bo
da teti ugledu monarhije i ujedno naj
sanskohercegovaki Sabor i ukinut Ustav. Zemaljska vlada za BiH uvela je i za
vee katolike zemlje.
branu upotrebe irilice. "Sve bosanskohercegovake vlasti, uredi i zavodi upotre
Alfonso XIII je takoe primio molbu,
bljavae u pismenom srpskohrvatskom slubenom saobraaju samo latinicu",
ali nije ba sasvim poznato na koji nain
glasila je uredba. Takoe, zatvarane su srpske kole, ukinuta krsna slava, zabra
se obratio svom uzvienom roaku, efu
njen rad svim srpskim drutvima i organizacijama, od kojih su najpoznatija bila
Habzburga, vladaru monarhije koja je
Narodna odbrana i Prosvjeta. Progoni, zatvaranja i ubistva njihovih lanova, ali i
poela da se raspada. U svakom sluaju
svih drugih poznatijih i imunijh Srba, bili su svakodnevica prvih ratnih godina.
od kraja maja 1916. u Be stiu pisma i
"Po zakonu, od oktobra 1914. konfiskovae se hiljade i hiljade srpskih imanja,
iz panije i kralj se naroito interesuje
srpske porodice izbacie se preko granica, i celi srezovi srpski potpuno opustoie.
sudbinom osuenih Srba, Banjaluana.
Samo za jedan mesec bee preko 5.500 takvih zaplena... Pozatvara se odmah prvih
Beu nije bilo prijatno to su uz Srbe,
dana rata oko 5.000 ljudi, od kojih se vei deo otera u mrane tamnice u Arad u
panija i Vatikan, najvei centri kato
Ugarsku, gde posle bi izloen gladi, mrazu, neistoi i zarazi, i pomre na stotine...
lianstva. Na smrt osueni spaseni su i
Podigoe se veala, i bee sluajeva, gde se odjedanput veae do 37 ljudi i ena u
radi opte situacije, koja je nastala ru
jednom mestu" (Pero Slijepevi, Istorijske i politike teme, Sabrana djela Pera
skom revolucijom, ali pre svega interven
Slijepevia, BanjalukaBeograd, 2013)
cijom panskog kralja. Za ovo postoji po
tvrda u telegramu, koji je car Karl I (koji je
od novembra 1916. nasledio u meuvre
menu umrlog Franca Jozefa) uputio kralju Alfonsu XIII 16. fe
Branilac osuenih dr Danilo Dimovi, koji je karijeru za
bruara 1917. godine: "Udovoljavajui Vaoj elji i iskreno rado
vrio kao javni belenik u Zagrebu 1941. godine, znao je da
stan da mogu vriti pravo pomilovanja, ukinuo sam esnaesto
ne moe da trai milost od Pooreka. Stvar je bila osuena na
rici Bonjaka smrtnu kaznu" ("Hrvatska rije", br. 109, 1917).
neuspeh, jer Poorek nije znao za milost.
Na Burgu (bekom dvoru) je stvar, dakle, povoljno reena.
A trebalo je brzo raditi da ne bi bilo prekasno. U Bosni nije
Ali, ne samo 16 osuenih na smrt, mnogo vie ljudi je oeki
bilo pomoi. Vlada je bila orava kako ju je nazvao David tr
valo, sa i dalje prisutnom zebnjom, da odluka bude i sprove
bac, slavni i nezaboravni knjievni junak Petra Koia. Pomo
dena. A dani su prolazili, a spora crnouta birokratija nije uri
se, bar na prvu pomisao, nije mogla traiti ni u Beu, kod ge
la da rei to pitanje kako je naloeno. Na kraju, kada se i to de
nerala i starog Franc Jozefa (18301916) koji je poveo carevi
silo, od esnaestorice pomilovanih Srba neki su odvedeni u
nu u rat. Teko je zaista bilo verovati u milost njega ili nekoga
Zenicu, a neki u Travnik, gde je trebalo da izdre doivotnu ro
iz Franc Jozefovog okruenja, ali je ipak Dimovi potegao put
biju. Ali rat se zavrio. Dola je1918. godina, kada su i otvore
Bea, ne bi li spasao 16 glava. On je u Beu imao nekih veza,
ne kapije tamnica, kad su ovi osuenici puteni na slobodu.
na koje se oslanjao, nadajui se pomoi.
Prvo to su uradili bilo je da se zahvale panskom kralju Al
Jedan od tih prijatelja (nije zabeleeno ko je to bio) setio se i
fonsu XIII, ija ih je intervencija spasla, a zatim je najlepoj uli
predloio mu da zamole i panskog kralja Alfonsa XIII za inter
ci Banjaluke, koja se do tada zvala Gospodska, dato ime Ulica
venciju. Ne zna se tano ni kako se dolo do te ideje. Ali, posto
kralja Alfonsa XIII, koja i danas postoji. Jedna druga, kraj opti
ji pria da je Alfonso XIII navodno bio dobar prema nekim Bosan
ne, nazvana je Vasilja Gria i drugova, ali danas takvog nazi
cima, zarobljenicima, koji su se, ko zna kako, nali u paniji.
va nema, meu ulicama ovog grada. Spaseni su zaboravljeni.
Dimovi je imao preporuku i za papskog nuncija u Beu,
Slobodan N. Jovanovi
koji ga je i primio. Ovaj je sve znao o procesu i eleo je da po

18 Istorija

AKTUELNO

Predsednik Vlade Kraljevine Srbije Nikola Pai u Niu, 1914.

itanje francuskog pisma srpskim vojnicima

Srbija 1914
u Istorijskom muzeju

Grupa srpskih vojnika

u Prvom svetskom ratu

da do Ohrida, da su posle Beograda, najvei gradovi bili Bitolj i

ovodom obeleavanja stogodinjice od poetka Prvog
Prizren, dodaje Damnjanovi. Centralni deo postavke ini, mu
svetskog rata u Istorijskom muzeju Srbije otvorena je
zeolokim sredstvima izvrena, rekonstrukcija ratnih dogaanja
izloba Srbija 1914, koju su priredili Istorijski i Vojni
u Srbiji 1914, pre svega bitki, najpre prve saveznike pobede u
muzej. U pitanju je savremeni muzejski projekat koji
Prvom svetskom ratu na Ceru, a potom i vojnih uspeha na Drini
nastoji da na zabavan nain zainteresovanima priblii
i Kolubari. Borbeni napor srpske vojske i naroda, ispoljen u prvoj
politiki, kulturni, nauni i privredni uspon Srbije sa poetka 20.
godini rata u odbrani od austrougarske agresije, predstavlja jed
veka, dogaaje koji su prethodili Velikom ratu (balkanski ratovi,
no od kljunih iskustava srpske nacije u njegovoj novovekovnoj
Sarajevski atentat i Julska kriza) i dogaaje iz 1914, prve godine
istoriji. Pored predmeta koji su pripadali znaajnim linostima,
rata. Zdanje Istorijskog muzeja je pretvoreno u vrstu lavirinta ko
predstavljeno je i kompletno naoruanje koje je
ji posetioca vodi kroz razliite segmente, a putem
naa vojska koristila 1914. godine, a pored toga tu
specijalne mobilne aplikacije likovi sa fotografija,
je i sva propratna oprema, kao to su opasai, ali i
maketa i ostalih eksponata bukvalno oivljavaju i
arape koje su vojnici tada nosili. Autori koncepcije
priaju prie ime na zanimljiv nain upoznaju
izlobe, pored muzejskog savetnika Neboje Dam
graane na sve to se dogaalo 1914. godine.
njanovia su i via kustoskinja Sneana Solunac iz
Uvodni deo postavke raen je sa ambicijom da
Istorijskog muzeja Srbije i kustos Vojnog muzeja
doara dinamian rast i emancipaciju srpskog
Vuk Obradovi. Tokom trajanja izlobe, do 15. ja
drutva na poetku 20. veka, kada je Srbija, kako
nuara 2015., u okviru prateeg programa pred
kae jedan od autora koncepcije izlobe Neboja
vien je niz sadraja poput projekcija igranih i do
Damnjanovi, hvatala korak sa Evropom: To je
kumentarnih filmova, tribina, predavanja i kreativ
vreme emancipacije, sveobuhvatne evropeizacije
nih radionica za decu i mlade. Izloba se nakon Be
i uspona Srbije koji su bili osnova za istrajavanje u
ograda u smanjenom obliku seli u Moskvu, a po
ratu koji je usledio. Veliki broj ljudi danas, recimo,
Plakat za sokolski slet
tom i u Stokholm.
M. K.
ne zna da je se Srbija tada prostirala od Beogra

Istorija 19

PRESTONICA KNEZA MILOA

Temelji moderne Srbije

Tekst iz prolog broja Istorije, kada
smo pisali o Kragujevcu kao gradu u
kome je na poetku Prvog svetskog rata bila komanda srpske vojske,
ponukao nas je da se pozabavimo i
periodom od 1818. do 1841. godine kada je ovaj grad bio prva prestonica moderne srpske drave, za vreme
vladavine kneza Miloa Obrenovia.
vudavim ulicama, epencima i niskim neuglednim kuama (ko
je su na prozorima imale hartiju "penderliju", pokrivene krovi
nom i slamom, a ponekad eramidom), damijom i kamenim
mostom u sredini, davala je osnovno obeleje ove varoi, ko
ja e igrati najznaajniju ulogu u Srbiji tokom dvadesetih i tri
desetih godina 19. veka.

ivotni put Miloa Obrenovia

Milo Obrenovi, vladar Srbije od 1815. do 1839.

i od 1858. do 1860.

ragujevac je poetkom 19. veka bio tipina turska

palanka. U ustancima za nacionalno osloboenje
(1804 1813, 1815), varo je potpuno oslo
boena od Turaka, a ve poetkom maja 1818.
godine, u Manastiru Vraevnici, na predlog kne
za Miloa Obrenovia, Kragujevac je izabran za prestonicu
obnovljene srpske drave. U tom pravcu, da Kragujevac po
stane prestonica, Milo Obrenovi je razmiljao godinu dana
ranije kada se odluio na izgradnju konaka i dvora u tom gra
du. Na izbor Kragujevca za sedite srpske drave presudno su
uticali njegov povoljan geografski poloaj i ujednaen nacio
nalni sastav stanovnitva. Na raskrsnici prirodnih komunikaci
ja, dovoljno udaljen od carigradskog druma, imao je Kraguje
vac gotovo idealne uslove da postane prestonica, ocenjuju is
toriari.
Te godine kada je proglaen za prestonicu, Kragujevac je
brojao 193 kue i imao 378 poreskih obveznika. Stanovnici su,
uglavnom, bili Srbi, uz mali broj Jevreja, Cincara i Roma, kao
i nekoliko turskih porodica. Stara turska arija, sa uskim i kri

20 Istorija

Kragujevac je za prestonicu odabrao "vrhovni knez" i "pra

vitelj naroda serbskog" Milo Teodorovi Obrenovi. On je
roen 1783. godine u Gornjoj Dobrinji (Uika nahija). Posle
smrti njegovog oca Teodora Mihailovia, majka Vinja prese
lila se na imanje svog prvog mua Obrena Martinovia, gde
se Milo, uz brata (po majci) Milana poeo baviti trgovinom.
Najpre je radio kao bogatih trgovaca stokom sa Zlatibora, po
rodice Aksentija Jemenice. U to doba, marveni trgovci su ot
kupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po vioj ceni
prodavali u drugim krajevima. Mladi Milo proao je celu
umadiju, Podrinje, Hercegovinu i Bosnu, upoznavi tom pri
likom nove predele i ljude kao i brojne obiaje. Zbog trgovine
boravio je i u Zadru i Veneciji ... Zatim na jednu godinu doe
brat na Jakov iz Brusnice, uzme mater i nas sve troje dece i
odvede k sebi. Milan, na brat ve je zaeo i trgovinu marve
nu voditi, pa sad i mene k sebi u radnju uzme, zabeleio je
Milo u svojoj autobiografiji.

Naseljavanje od 1718. do 1739. godine

Od svih naselja u unutranjosti Srbije, Kragujevac je dobio
najvie novih itelja u periodu 1718 1739. godine, u vreme
austrijske uprave. Stanovnitvo koje se tih godina doseljava
lo, bilo je hriansko i poticalo je, uglavnom, iz dinarskih i
kosovskometohijskih oblasti. Danas, u Kragujevcu gotovo
da i nema potomaka tih doseljenika. Neke porodice su izumr
le, a mnogi su se kasnije odselili. Naroito mnogo stanov
nitva se iz Kragujevca odselilo posle premetanja prestoni
ce u Beograd, 1841. godine. Mnogi su otili voeni poslovnim
potrebama, a ostali sklanjajui se od ratnih razaranja.

PRESTONICA KNEZA MILOA

postavljeni u Kragujevcu
U vreme Prvog srpskog ustanka, iji je jedan od voa, Milo
uzima prezime Obrenovi. Posle sloma ustanka, predao se Tur
cima, koji su ga postavili za oborkneza Poeke i Kragujevake
nahije. Kada je 1814. godine izbila buna HadiProdana Grigori
jevia, smatrajui je preuranjenom, Milo je zajedno s Turcima
uestvovao u njenom guenju. Zadobivi tako poverenje Tura
ka, nesmetano je radio na organizovanju novog ustanka, iji je
poetak objavio u Takovu 11. aprila 1815. godine.
Oslanjajui se na Bukureki (Bukuretanski) ugovor (1813.
god.), kao tekovinu Prvog srpskog ustanka, Milo uspeva da,
ustupcima i kroz pregovore s Turcima koje vodi u periodu od
18151830. godine, izdejstvuje Srbiji autonomiju koja se formali
zuje hatierifima iz 1830. i 1833. godine. Tako Srbija postaje au
tonomna kneevina s naslednim knezom, a Miloevi uspesi
otvaraju novo poglavlje u srpskoj istoriji. Milo je Srbiju vodio kao
jedno domainstvo. On je to inio, kako je primetio Slobodan Jo
vanovi, kao seljak koji stvara i stie.
Milou je bilo 35 godina kada je sa suprugom Ljubicom (er
kom Radoslava Vukomanovia iz Srezojevaca, Rudnika nahi
ja, sa kojom se oenio 1805), doao u Kragujevac u kome je
1818. podigao dvor i stalno se nastanio. Sa Ljubicom je Milo
imao etvoro dece, dve keri i dva sina.
Stariji Miloev sin, Milan (Milanbeg), roen 1819. ranom je
smru 1840. godine (sahranjen u Kragujevcu) spreen da isko
risti svoje pravo naslea, tako da je Miloa kao kneza nasledio
njegov mlai sin, Mihajlo, roen u Kragujevcu 1822. Starija Mi
loeva ki Petrija, roena 1809. godine bila je pismena i udala se
za zemunskog trgovca Teodora Bajia. Mlaa kneeva ki Jeli
saveta (Savka), roena je 1814. i dobila je solidno obrazovanje
iavi u kolu u Kragujevcu. U svojoj etrnaestoj godini, ona se
zagledala u kneevog pisara iz "preka", Aleksu Popovia, koji je
meutim, po nareenju kneza Miloa, ubijen dok je putovao za
Poarevac.
Milo se u Kragujevcu pojavljivao u starom srpskom odelu
boje vinje, a u sveanim prilikama kitio se ordenjem. esto se
javno pokazivao u drutvu svojih miljenica, umesto sa knegi
njom. Od 1839. do 1858. iveo je u emigraciji (u Vlakoj, Beu i
drugim mestima) da bi se 1858. vratio u Srbiju i neumornim ra
dom doveo do kraja proces nacionalnog osloboenja. Umro je
1860. godine u Beogradu gde je, kod Saborne crkve, i sahra
njen.

Kragujevaka nahija sa tri kneine

Srpska prestonica Kragujevac bila je ujedno i centar Kragu
jevake nahije. Naime, Narodna skuptina, odlukom od 19. de
cembra 1815. godine, zadrala je staru podelu Beogradskog
paaluka na 12 nahija. Na osnovu ove odluke, formirana je Kra
gujevaka nahija, sa tri kneine: Grua, Lepenica i Jasenica, ije
je sredite bilo u Kragujevcu. Za prvog oborkneza (nahijskog
kneza) izabran je ore Parezan iz Brzana. U dunosti nahijskih
knezova bilo je prikupljanje poreza i revnosno izvravanje
kneevih nareenja, odravanje reda i mira, kao i izvesne sud
ske nadlenosti. Za izvravanje odluka i sprovoenje naredbi
imali su nahijski knezovi po jednog pisara i ve pandura.

Od tri kneine Kragujevake nahije, samo je Gruanska

kneina u celini ulazila u sastav Kragujevake nahije, dok su
sela Lapovo, Markovac, Rakinac i Adibegovac iz Lepenike
kneine ulazila u sastav Smederevske nahije, a sela Donja i
Gornja Sabanta u sastav Jagodinske nahije. Gotovo itava
donja Jasenica pripadala je Smederevskoj nahiji, a manji deo
oko izvora reke Jasenice Rudnikoj nahiji.

Drugi srpski ustanak

Drugi srpski ustanak zapoeo je u Kragujevakoj nahiji, a
odluka o njegovom poetku doneta je u selima Rudovci i
Vreocima. Ustanak je bio pripremljen ve u zimu 1814. ali
se ekalo prolee. Spontani otpor naroda doveo je do izbi
janja ustanka pre zakazanog dana. Na Cvetni etvrtak 8.
(20) aprila 1815. godine Arsenije Loma udario je na zu
lumare u Jasenici, razjurio ih i sa svojim Kaercima oslo
bodio Rudnik. Dan uoi Cveti, ubijene su turske haralije u
gruanskom selu Konjui.
Ustanak je objavio Milo Obrenovi, na Cveti, 11. (23) apri
la 1815. godine, na saboru kod Crkve u Takovu. Predajui
zastavu Simi Patrmcu, izgovorio je svoje uvene rei: "Evo
mene, eto vama rata sa Turcima!"
Teite ustanka je, u poetku, bilo u tri centralne nahije:
Rudnikoj, Kragujevakoj i aanskoj. Kada je velika
ustanika vojska pod vostvom Jevrema Obrenovia i Me
lentija Popovia krenula ka Kragujevcu, pridruio im se
odred od 500 Gruana pod komandom Jovana Dimitrije
via Dobrae. Kragujevaki Turci na brzinu prikupe ne
koliko stotina ljudi i sa njima izau pred ustanike na Dre
novac. Tu su poraeni, a ostatak njihovih snaga povukao se
u Kragujevac i utvrdio u aneve oko damije i kamenog
mosta. Srpska vojska je drala grad pod opsadom nekoliko
dana, ali su opsadne trupe smanjene kada se saznalo za po
krete turske vojske iz Beograda prema aku. Ustanici su
titili naselja, a estim napadima nisu dozvoljavali Turcima
da srede redove. Posle pobede srpske vojske kod Ljubia na
Moravi, kragujevaki Turci panino bee ka Jagodini, ali
ih srpska vojska presree kod Crnog vrha i nanosi im novi
poraz. Na taj nain Kragujevac je konano osloboen i
oien od Turaka, a u gradu uspostavljena srpska vlast.

Kneinske stareine postavljao je knez Milo Obrenovi

kao vrhovni srpski knez. Njihova dunost sastojala se u tome
da se staraju o odravanju reda i poretka u svojoj kneini,
istrauju zloine i sude u granskim sporovima, prikupljaju po
rez i vode nadzor nad radom seoskih kmetova.

Razvoj varoi kao prestonice

Proglaenjem Kragujevca za prestonicu obnovljene srp
ske drave, zapoinje bri razvoj ove varoi. Pored stare va
roi oko Kamene uprije, poinje se, na uzviici na levoj stra

Istorija 21

PRESTONICA KNEZA MILOA

ni Lepenice, stvarati nova varo, koja je od stare turske varoi
bila neznatno udaljena i odvojena livadama. Tu je, po naredbi
kneza Miloa, podignuto nekoliko zgrada za potrebe dvora ko
je su, u jednom vencu, zajedno sa crkvom i kneevom upri
jom inile centar srpske prestonice.

Knjaevskoserbski teatar prvo pozorite

na teritoriji slobodne Srbije

Amidin konak na staroj fotografiji

vljani diplomatski odnosi. Prva redovna skuptina, u presto

nikom Kragujevcu, nazvana Mitrovdanskom, odrana je o Mi
trovdanu, 21. novembra 1824. godine, na kneevoj livadi po
red tek podignute crkve.
Sa irenjem varoi i dolaskom u Kragujevac inovnika iz
"preka" (Austrija i Maarska), te otvaranjem zanatlijskih radnji
i trgovina sa novom robom, grad sve poinje da gubi orijental
ni i sve vie da poprima evropski izgled. To se, ipak, najvie
ogledalo u graditeljstvu, kao i u prihvatanju evropskog naina
odevanja. Staru arhitekturu zamenjuje nova, gradi se od vr
stog materijala, a kue se, umesto krovinom i slamom, pokri
vaju eramidom i crepom. Evropska nonja, preko dvora i
dravnih slubenika, a najvie preko putnika i trgovaca koji tih
godina dolaze sa Zapada, polako prodire u narod. I sama va
ro se ureuje: ulice se ispravljaju i kaldrmiu, korito Lepenice
se ureuje a na Lepenikom keju zasaeni su jablanovi.
Oko kneevog dvora, koji su inili Kneev konak, Ljubiin
konak, Momaki ili Amidin konak, rasla je potpuno nova va
ro. U tom periodu, pored ostalog, izgraena je i drvena upri
ja preko Lepenice, do pridvorne crkve i vojnih kasarni. Kragu
jevac je u vreme dok je bio prestonica Srbije dobio i galeriju sli
ka (otvorena 1823), apoteku (1822), potom gimnaziju (1833),
teatar (Knjaeskoserbski, 1835) i licej (1838). tampane su i
prve novine Novine serbske, iji je urednik bio Dimitrije Davi
dovi. Prvi broj je izaao januara 1834. godine, a do leta 1835.
izala su 74 broja.
Prema tadanjim podacima, u Kragujevcu je 251 zanatlija
obavljao 17 razliitih zanata. Zanatlije, veoma cenjen sloj sta
novnitva, bili su udrueni u strukovna udruenja esnafe, ko
jih je bilo devet. Upredo sa zanatstvom, razvijala se i trgovina.
Uvozili su se: eer, so, kafa, pirina, svila, kadifa, oja, a iz
vozili su se stoarski i poljoprivredni proizvodi. Istovremeno,
javljaju se i zaeci industrijske prerade koe. U ovom periodu,
Kragujevac je dobio i svoju stalnu pijacu i panaure (vaare),
koji su bili meu najjaim u Srbiji, te su ih poseivali i trgovci iz
drugih gradova (skyscrapercity.com)

Kneev dvor na obali Lepenice

Zgrada Muke gimnazije u Kragujevcu

U Kragujevcu su, kao prestonici, bile smetene institucije
najvie dravne vlasti: Narodna kancelarija, osnovana 1820.
godine, Optenarodni sud serbski (1820), Sovet serbski
(osnovan 1826), Dravni savet (1835), Glavno kaznaetejstvo,
gde je zasedalo najvie narodno predstavnitvo, Narodna
skuptina i dravna glavna sobranja na dvoru kneza Miloa
Obrenovia, gde su donoene najvanije odluke, reavana
vana dravna pitanja, primani strani predstavnici i usposta

22 Istorija

Na platou na levoj obali Lepenice izgraen je Dvor kneza

Miloa. inila su ga tri konaka s pomonim zgradama, i pri
dvornom crkvom na desnoj obali, koja je s dvorom bila pove
zana kneevom uprijom. Najreprezentativnija zgrada u okvi
ru dvora bio je Kneev konak, graen od 1817. do 1821. godi
ne. To je bio stan vladaoca Srbije, i glavno upravno i politiko
sredite. Svojom lepotom isticao se areni ili Ljubiin konak,
nazivan i "harem", zbog devojaka koje su u njemu stanovale i
bile u pratnji kneginje. areni konak je do temelja izgoreo u
poaru 1885. godine. Dvoru je pripadao Momaki ili Amidin
konak, nazvan po "domostrojitelju" (upravniku dvora), Simi Mi
losavljeviuPatrmcu; on je prvobitno sluio za smetaj "ka
vaza" (kneeve line pratnje). Ovo je jedini od tri konaka koji
je do danas sauvan. U okviru dvora kneza Miloa bila je
smetena kneeva blagajna i nekoliko pomonih zgrada koje
su sluile za potrebe dvora.
Ispred konaka i dvora, na mestu dananjeg Malog parka,
bio je brisan prostor na kojem su odravane vojne parade. U
uglu tog prostora, bila je "suva kruka", koja je sluila za
veanje osuenika. Ona je, zajedno s klupom za batinanje
inila sastavni deo dvorskog kompleksa. Ceo dvorski prostor
bio je ograen palisadima.

PRESTONICA KNEZA MILOA

Kneev konak
Glavni deo konaka inila je kneeva kancelarija, koja se
nalazila na spratu konaka. Pored dva stola i stolica kao
osnovnog nametaja, tu su se jo nalazili lepi bakrorezi i sli
ka kneza u prirodnoj veliini, zastava koju je Milo doneo iz
Drugog ustanka, karte znaajnijh zemalja sveta, i biblioteka.
Ispred kancelarije bio je prazan prostor sa divanom. U prize
mlju Kneevog konaka nalazile su se sobe za stanovanje
kneevih sekretara i momaka. Jedna soba s kuhinjom u pri
zemlju sluila je Melentiju Pavloviu, arhimandritu, pri poseta
ma Kragujevcu. U prizemlju je jedno vreme stanovao i kneev
domostrojitelj. U sredini prizemnog dela, nalazila se trpezari

smetena u drvenoj zvonari, po prvi put su zazvonila uoi

Boia 1829. godine, kada je beogradski vezir Huseinpaa
objavio carski hatierif o politikoj i kulturnoj autonomiji Sr
bije. Zabeleeno je da se zvonilo na veliku radost i oduevlje
nje prestonice, i to u zvono iz Karaorevog vremena, koje je
zakopano u zemlji ekalo narodno osloboenje

Miloev dan na dvoru

Dan kneza Miloa poinjao je veoma rano. Poto bi se
umio nad koritom, odlazio je u sobu gde bi, budui veoma
poboan, "itao dugu molitvu". Potom bi se obino dogovo
rao sa direktorom kneeve kancelarije i sekretarima, o

Stara crkva, prva graevina od tvrdog materijala u prestonikom Kragujevcu (ttgroup.net)

ja sa crvenim stolicama i stolovima, u kojoj je moglo da se

smesti oko 60 osoba. Sobe na spratu konaka bile su name
njene odmoru i spavanju (skyscrapercity.com). Konak je
uniten u bombardovanju 13. aprila 1941. godine.

Stara pridvorna crkva

Stara crkva, kneeva zadubina koja i danas postoji u neiz
menjenom obliku, podignuta je 1818. godine. To je prva
graevina od tvrdog materijala u prestonikom Kragujevcu. Iz
graena je na mestu gde je ranije bilo groblje, a dokaz za to su
veliki nadgrobni spomenici uzidani u temelje ovog hrama. Cr
kva je posveena Silasku Sv. Duha. Kao glavni majstor na iz
gradnji hrama pominje se Milutin Goevac, dok je ureenje en
terijera povereno italijanskim majstorima uzepeu di Antoniju i
Maueru Martinu. Najveu vrednost imaju ikone na ikonostasu,
koje su delo najboljih ikonopisaca toga vremena. Zvona crkve,

dravnim poslovima. Oko 10 sati zvonila bi zvona na

Kneevoj crkvi, ime bi se obznanilo narodu da knez rua.
Za rukom, knez je sedeo sa lanovima svoje porodice. Sve
do 1834. godine kneginja Ljubica je sluila zajedno sa po
slugom, a od te godine je sedala za sto zajedno sa knezom.
Posue u kojem je sluena hrana u poetku je bilo jako pro
sto, ali je, vremenom, knez "iz preka" nabavljao skupoceni
je posue. Za trpezom kneza Miloa sluila su se, pored do
mae rakije i vina. Posle ruka, knez je voleo da se odma
ra, ili da pije kafu i pui duvan. Radi uveseljavanja, na dvor
bi bila pozivana poneka muzika druina. Knez je voleo da
slua cigansku muziku. Veernje sate knez je uglavnom re
zervisao za igranje karata dok bi mu, istovremeno, sekreta
ri itali razne strane novine.
Priredila: Slavica Danilovi
(Nastavak u sledeem broju)

Istorija 23

VOJVODE

Pavle Popovi - sovjetnik

Znameniti ustanik Pavle Popovi zaduio je srpski
narod, ne samo hrabrou na bojnom polju, ve i
obavljajui mnoge odgovorne zadatke kao pred
stavnik Beogradske nahije u Praviteljstvujuem
sovjetu, lan Narodnog suda, ef Narodne kancela
rije i vet diplomata u brojnim ustanikim misijama

avle Popovi je roen u selu Vraniu, u Beo

gradskoj nahiji. Preci su mu se sredinom 18. ve
ka doselili iz Crne Gore i nastanili u Vraniu. Bili
su poznata i glasovita porodica iz koje su potekli
ugledni svetenici i narodne stareine. Pavle se
veoma mlad okrenuo vojevanju i ve tokom Koine Krajine po
kazao je borbenu spremnost. Iskustvo frajkora donelo mu je
ugled i potovanje u svom kraju, pa je izabran za seoskog
kneza. Borio se protiv terora koji su meu srpskom rajom, iri
li Turci janiari. Beogradskim paalukom upravljao je Hadi
Mustafapaa, koji je zbog blagog odnosa prema Srbima i po
voljnim reformama, prozvan srpska majka . Pavle je bio je
dan od njegovih saveznika u borbi protiv janiarskog nasilja.
Jednom prilikom, u svom Vraniu, ubio je petoricu Turaka si
ledija i njihove glave odneo Mustafapai u Beograd.

U Karaorevoj slubi

Manastir Voljava, prvo sedite Praviteljstvujueg sovjeta serbskog

obojica preivela estoku borbu. Aganlija se povukao u Vrani,
gde je imao svoj posed, a vod je otiao u Rogau kod Janka Ka
tia. Ranjeni Aganlija, sa sobom je poveo i jedan broj srpskih ta
laca i sproveo ih dalje u Beograd. Meu njima je bio i vraniki
knez Pavle Popovi. Kako je Aganlija bio najpomirljiviji meu da
hijama, a zbog svojih imanja u Vraniu jo od ranije se sretao s
Pavlem, bio je blagonaklon prema njemu i ubrzo ga oslobodio.
im je puten iz turskih ruku, Pavle se prikljuio ustanicima i kre
nuo u oslobaanje srpskih teritorija.

Nakon to su svirepe dahije zavele strahovladu u Beo

gradskom paaluku i ubile Mustafapau 1801. godine, srp
skoj raji je nametnut nepodnoljiv hara i kuluk. Ljudi, ima
nje, potenje ena i devojaka, sve je to sluilo da se podmi
ri tursko nasilje. Danak se umnoi: spahijama deseto, ja
Pregovori u Zemunu
niarima deveto i jo neki trodupli porezi udarie se. Jadan
narod opasa se likom. Propita i majino mleko od tekog
Poetkom maja 1804. godine Pavle Popovi je uestvo
zuluma..., zabeleio je Karaorev buljubaa Petar Joki.
vao na pregovorima s dahijskim izaslanicima u Zemunu. Po
Opasne dahije krenule su u likvidaciju odabranih srpskih
povi je bio u delegaciji od 16 odabranih stareina koji su od
stareina. Sea knezova bila je pretnja i Pavlu Popoviu, pa
posrednika u pregovorima, slavonskog komandanta
se skrivao po okolnim gustim umama i Turcima ne
Denejna, zahtevali da im se vrate povlastice iz
poznatim putevima. Sastajao se s knezom Si
1793. godine, a paaluk oslobodi od janiara i
mom Markoviem, Jankom Katiem i buduim
dahija. Pregovori su okonani bez uspeha, i
ustanikim stareinom Karaorem, planira
ustanici su otpoeli oslobodilake borbe
jui narodnu bunu protiv dahijskog terora.
protiv Turaka. U mnogim bojevima tokom
Karaore ga je poslao u Valjevsku nahiju
1805. godine, Popovi je pokazao veliku
da tamo rairi vest o podizanju ustanka.
hrabrost, naroito u borbi za osvajanje
Vrativi se u svoj kraj, Pavle je zajedno sa
Karanovca.
Simom Markoviem i Milisavom amdijom,
Na skuptini ustanikih stareina u
poeo da pali turske hanove i magaze. Videvi
Velikom Borku, u kui Sime Markovia,
da srpska raja sprema bunu, dahija Aganlija oku
14./27. avgusta 1805. godine, doneta je
pio je u Sremici, sredinom februara 1804. godine,
odluka o osnivanju centralnog organa usta
srpske knezove i popove tog kraja, kako bi saznao ko
nike vlasti, Praviteljstvujueg sovjeta serb
ubija Turke i pali njihove hanove. Ucenjen da e mu
skog. To je bio prvi stalni organ vlasti(pretea
Peat Praviteljstvujueg
kua biti opustoena ako se ne pojavi, u Sremicu
prve srpske vlade) ime je ustanika Srbija
sovjeta srpskog
je doao i Pavle Popovi. Odatle je sa Aganlijom
krenula putem obnove dravnosti nakon
otiao u selo Drlupa na Kosmaju, gde su bili zaka
vievekovne otomanske vladavine. Sovjet se
zani pregovori s Karaorem. Meutim, na Drlupi dolazi do pr
sastojao od 12 izabranih predstavnika iz isto toliko nahija.
vog vanijeg oruanog sukoba ustanike i turske vojske. Aganli
Za prvog predsednika Sovjeta izabran je Prota Mateja Ne
ja je u ovoj bici ranjen u nogu, a Stanoje Glava u glavu, ali su
nadovi, a Pavle Popovi je izabran za sovjetnika Beograd

24 Istorija

VOJVODE

Beogradske nahije
ske nahije. Manastir Voljava podno Rudnika
bio je prvo sedite Sovjeta, a nedugo potom,
sedite ovog ustanikog organa vlasti, bilo je u
Manastiru Bogovai. Kada su srpske snage
1806. godine oslobodile Smederevo, Sovjet se
preseljava tamo, a naredne godine zaseda u
Beogradu, gde e biti sve do propasti ustanka.

Vratio dug Aganliji

Prilikom borbi za Beograd Pavle je dva pu
ta ranjavan. Kada je drugi put ranjen u levu ru
ku i pao s konja, u pomo mu je pritekao Va
sa arapi. Mislei da nee preiveti, oprostio
se sa Zmajem od Avale: arapo, arapo, odi
da se poljubimo; Bog zna hoemo li se vie vi
deti. Vojvoda arapi je na rukama izneo sta
rog druga s bojnog polja i pomogao da mu se
rane zalee. Posle duge krvave borbe, oslo
Vasa arapi je pomogao ranjenom
Knez Sima Markovi je bio Pavlov
boena je beogradska varo, a Turci su pa
Popoviu prilikom borbi za Beograd
najverniji saborac
nino beali pred ustanikom silom. Tom prili
kom vojvoda Pavle Popovi spasio je ivot
Orden od ruskog cara
Aganlijinoj udovici Runii, seajui se Aganlijinog dobroin
stva na poetku bune. Izbavio je Runiu od ljutih srpskih voj
Kao istaknuti predstavnik Sovjeta, Popovi je obilazio na
nika i pruio joj zatitu odvevi je svojoj kui. Ona je kasni
hije, davao vojsci uputstva kako da uvaju srpsku granicu i
je pokrtena, dobila ime Ljubica i udala se za uglednog usta
reavao nesuglasice meu ustanikim knezovima. Sa svojim
nikog trgovca i diplomatu, Stefana ivkovia Niliju.
najvernijim saborcem, zemljakom Simom Markoviem, bra
U decembru 1808. godine, vojvoda Popovi bio je u iza
nio je granicu na Drini i turskoj vojsci naneo velike gubitke.
slanstvu koje je bilo upueno u Sankt Peterburg, kod ruskog
Tokom 1811. godine nalazio se u istonoj Srbiji i bio jedan od
cara Aleksandra I. U delegaciji koja je trebalo da tabu ru
vanijih posrednika izmeu srpske i ruske vojske. Vod ga je
ske vojske preda Karaorevo pismo, bili su i osniva Veli
1812. godine uputio, da u pograninim oblastima objavi da je
ke kole Ivan Jugovi i vodov sekretar Janiije uri. Zbog
sklopljen Bukureki sporazum. Zbog pravdoljubivosti i diplo
intriga ruskog izaslanika u Srbiji, Konstantina Rodofinikina,
matske umenosti, imenovan je za lana Narodnog suda. Od
ova diplomatska misija nije urodila plodom.
ruskog cara Aleksandra I odlikovan je Ordenom Svete Ane 2.
stepena.
Po propasti ustanka, 1813. godine, vojvoda Po
povi je zajedno sa svojim bratancem Lazarom Po
poviem prebegao u Srem. uvi da je knez Milo
Obrenovi podigao novi ustanak, vratio se u Srbiju,
i pridruio se vojnom odredu u elezniku. Cenei
njegove zasluge tokom Prvog ustanka, knez Milo
ga je, posle sporazuma sa Marali Alipaom, od
reuje za jednog od dva rotirajua predstavnika pri
turskom glavnom tabu na Vraaru, dok je Lazar
Popovi postavljen za pisara. U jednom periodu Mi
loeve vladavine Pavle Popovi je bio i ef Narodne
kancelarije.
Uzorni vojvoda i sovjetnik, iznuren starou i ne
zaceljenim ranama, umro je 8. decembra 1816. go
dine u rodnom Vraniu. Sahranjen je s desne stra
ne oltara crkve Svetog Ilije u Vraniu. Petar Joki je
opisujui ga rekao Pavle Popovi bio je i vojnik i
sovjetnik kako valja. Osnovna kola u Vraniu
(optina Barajevo) nosi ime Pavla Popovia.
Crkva svetog proroka Ilije u Vraniu u kojoj je sahranjen Pavle Popovi
Marija Deli

Istorija 25

ZADUBINARI

Dobrotvor siromanih,
a odlinih studenata
Vladimir Vlajko Kaleni je celokupnu imovinu dao u
dobrotvorne svrhe, pre svega za kolovanje studenata Beogradskog univerziteta, a na njegovom zemljitu na Vraaru je nikla jedna od najveih beogradskih pijaca, Kaleni pijaca

Nekadanji izgled zadubine u Svetogorskoj 12

(politikinzabavnik.co.rs)

Dananji izgled zgrade zadubine Vlajka Kalenia

26 Istorija

eina beogradskih pijaca nazive je dobijala prema optini ili

delu grada na kojem se nalazi, dok su Bajlonijeva, Kaleni
i Cvetkova pijaca ime dobile po imunim Beograanima ko
ji su svoja imanja darovali Beogradu gradu i njegovim
graanima ili studentima Beogradskog univerziteta. Pijaca
Kaleni izgraena je 1926. godine i to na Kalenia guvnu parceli ko
ja je bila jedno od brojnih imanja Vlajka Kalenia, trgovca i dobrotvora.
Kaleni bio je veoma imuan, ali i veoma skroman i vredan ovek koji je
vei deo svoje imovine zavetao svojoj zemlji.
Rodio se 1851. godine u Malom Mokrom Lugu i puno ime mu je bi
lo Vladimir Vlajko Stefanovi Kaleni. Njegov otac Stojko Stefanovi bio
je papudija. Tokom svog veka sve to je stekao ulagao je u kupovinu
zemlje koja se tada nalazila na peri
fernim delovima srpske prestoni
Poetkom dvadesetog
ce. Celokupno svoje imanje Stoj
ko je ostavio sinu Vlajku, koji je
veka vladao je drugaiji
nastavio njegovim stopama. S
moral i nain ivota nego
danas. Vlajko Kaleni jeste tim u vezi, sve do danas se
odrala i tradicija da se prodajno
b io imuan, ali i veoma
mesto na Kalenia pijaci prenosi
skroman, radan ovek koji
sa oca na sina.
je vei deo svog imanja
Vlajko Kaleni je izuio pa
pudijski, ali i obuarski zanat
zavetao svome oteestvu
kod oca, i bavio se njime celog
ivota. Po ugledu na oca, i on je
sve ulagao u zemlju. Posedovao je plac sa kuom u Svetogorskoj 12,
velike placeve, vinograde i njive na banjikom brdu, zatim placeve u
Kievskoj, Nevesinjskoj, Novopazarskoj, Mekenzijevoj i Nebojinoj ulici,
na Kragujevakom drumu, kod Starog guvna i Simievog majura. Kako
se Beograd irio, tako je i ovo zemljite dobijalo na ceni, pretvarajui se
iz obinog obradivog u graevinsko zemljite. Tako je Vlajko Kaleni
uveao svoje bogatstvo. Neposredno pred smrt, Kaleni je 30. 6. 1907.
godine napisao testament kojim je svoju celokupnu imovinu zavetao u
dobrotvorne svrhe u vidu Fonda Vlajka Kalenia, obuara i ekonoma iz
Beograda. Prema odluci Ministarstva prosvete od 12. oktobra 1921. go
dine, osnovana je Zadubina Vlajka Kalenia. Kao to je i sam Kaleni
naveo u testamentu, sredstva zadubine koriena su za izdravanje
jednog uenika univerziteta koji je siromah i koji se oda izuavanju na
rodne ekonomije. Osim toga zadubina je pomagala Palilulsku osnov
nu kolu i Trgovaku akademiju, tako to je nabavljala odeu i obuu i
plaala ekskurzije siromanim uenicima.

ZADUBINARI

Kalenia gumno sa pijacom

Zadubina Vlajka Kalenia i danas po

mae odline studente Ekonomskog fakulte
ta slabijeg materijalnog stanja u obliku sti
pendija. Naime, trideset dva stana i dve so
be u Svetogorskog ulici 12 iznajmljuju se, a
ovaj novac studentima omoguava da se
ikoluju, ba kako je to Vlajko Kaleni eleo
i svojim testamentom omoguio. Sredstva
zadubine se koriste i za usavravanje stu
denata u zemlji i inostranstvu, nabavke
udbenika, literature i drugih sredstava po
trebnih za studiranje i usavravanje, poma
ganje ustanova i organizacija u oblasti stu
dentskog standarda i druge oblike pomoi
koje utvrdi Odbor zadubine.
Zgrada u Svetogorskoj 12 podignuta je
1935. godine takoe iz sredstava zadubine i
to prema projektu graevinskog inenjera Ra
doslava Todorovia. Povrina zgrade je 2.597
metara kvadratnih. Na fasadi je bista Vlajka
Kalenia, rad vajara Dragomira Arambaia. I
dok pored biste pie da je zgrada Zadubina
Vlajka S. Kalenia, na drugoj ploi stoji da je
to Zadubina Vlajka Kalinia, najverovatnije
zbog toga to se u nekim dokumentima Vlaj
ko Kaleni zaista pominje i kao Vlajko Kalini.
Slavica Danilovi

Kaleni pijaca danas (bgpijace.rs)

Gaenje i obnova zadubina

Crni dani za zadubinarstvo poeli su, kao to se zna, s poetkom
Drugog svetskog rata, kada je okup
p ator zaposeo vei broj zadubinskih zgrada u Beogradu (koje nisu bile poruene) i onemoguio priho
ode na raun kirija, a nastavljeni su sa osloboenjem Beograda i dolaskom novih vlasti. I dok je okupator veinu zgrada ostavio u zateenom stanju, za nove stanare se to ne bi moglo rei. Tako se
e u
Zadubinu Vlajka Kalenia, u Svetogorskoj 12, uselio Velia Lekovi,
major Ozne (u ratu politikii komesar 1. bataljona 4. proleterske brigade) sa jo nekim podobnim drugovima. Oni tu nisu dugo oss tali, ali
su iza sebe ostavili ruinirane stanove, odnevi iz njih sav nametaj.
Zadubine su stradale i gaene i u talasu eksproprijacije 1949. godine, pa je zemljite oduzimano i od Zadubine Vlajj ka Kalenia, a da
Uprava zadubine nije mogla to da sprei. Veina zadubina je zauvek
ugaena u tall asu nacionalizacije 1958. kada im je oduzeta imovina,
a tek jedan deo je nastavio da ivotari na ra un malih sredstava koja su stizala od nacionalizacije. Preivela je jedino Kolareva zadubina i nastavila sa delatnou, ali je i njoj vei deo imovine oduzet. Tek
90-ih godina prolog veka poell a je obnova rada pojedinih zadubina,
i to pre svega vraanjem njihove imovine (zgrada) od kojih se ponovo
ubire kirija i ispunjavaju (bar nekim delom) zavetanja njihovih osnivaa. U skladu s vae im zakonskim propisima Univerzitet u Beogradu (koji je decembra 1939. godine raspolagao sa 75 zadubina i fondova) je od 1997. godine do danas obnovio rad 11 zadubina i tri
fonda. Jedna od njih j e i Zadubina Vlajka Kalenia.

Istorija 27

ABAC KROZ ISTORIJU

Od turskog utvrenja
abac 1915. godine, sa oteenim crkvenim tornjem

zaslueno dobio i naziv Srpski

abac je grad koji je najveroVerden. Poznati apani su:
vatnije, od svih gradova u Srbiji, doiveo najbri uspon u
Stojan Novakovi, Vladimir Jo19. i 20. veku. Nastao je u 15.
vanovi, Jovan Cviji, Nikola
Kurtovi-upi, Laza Lazareveku kao tursko utvrenje i
vi, Kosta Abraevi, Milorad
posle etiri veka iskljuivo vojne istorije, za samo vek i po
Popovi-apanin, Janko Vesepreao ogroman put, od
linovi, Stanislav Vinaver,
tvrave do mondenskog graOskar Davio, ivojin Pavlovi,
dia i kulturnog sredita. Ovaj
Duan Kovaevi...Neki od njih
uspon, zahvaljujui svom sve
su roeni u apcu, a neki su u
Grb
grada
apca
veem znaaju i geografskom
njemu proveli veliki deo svog
ivota. Ovaj tekst je kratko
poloaju, naalost, morao je
da plati i ogromnim ljudskim rtvama i mate- podseanje italaca revije Istorija na istorijalnim razaranjima. Zato je, pored simpa- rijski razvitak ovog grada, na sve svetle i
tinog nadimka Srpski mali Pariz, sasvim tune dane u njegovoj istoriji.

ako su sam abaki grad, tj.

tvravu, izgradili tek Turci u 15. ve
ku, arheoloki nalazi svedoe o to
me da su abac i njegova okolina
bili naseljeni jo u praistorijsko do

28 Istorija

ba. Osim neolitskih naselja, na ovim

prostorima pronaene su i keltske nase
obine, kao i one iz rimskog doba, koje
potiu negde s poetka prvog mileniju
ma hrianske ere.

U doba vladavine dinastije Nema

njia, pored reke Save nalazila se
Mavanska banovina, ali ona nije bila u
sastavu nemanjike drave. Posle osa
mostaljivanja Rake u 12. veku, Mava,

ABAC KROZ ISTORIJU

do Malog Pariza
Pop Luka Lazarevi

koja je ranije bila u sastavu Romejske

imperije, pripala je Ugarskoj. U okviru
administrativne reforme, koju je posle ta
tarske najezde u 13. veku sproveo ugar
ski kralj Bela IV (12351270), osnovana
je Mavanska banovina, iji je centar bio
utvreni grad Mava. Iz tog perioda dati
ra i geografski pojam istog imena, koji
danas oznaava ravnicu koja se prostire
od apca ka Drini. Nije utvreno gde se
grad Mava tano nalazio. Neki istoriari
pominju mogunost da je on bio na Sa
vi, nizvodno od dananjeg apca.
Mavanska banovina bila je, vero
vatno jo po svom osnivanju, 1247. go
dine, ustupljena Belinom zetu, Rostisla
vu Mihajloviu, koji je iz Rusije, pod na
jezdom Mongola izbegao u Ugarsku.
Posle Rostislava, prvog mavanskog
bana, Mavom je upravljala njegova
udovica Ana.
Krajem 1267. ili poetkom 1268. go
dine, kralj Uro je odrekao vazalstvo
Ugrima i napao Mavu kojom je tada
upravljao unuk ugarskog kralja Bele IV
Bela Rostislavljevi. Posle poetnih
uspeha srpskog kralja, kada je Bela IV

poslao pomo svome unuku, u prolee

1268. vojska kralja Uroa je potuena, a
sam Uro sa brojnom vlastelom zaro
bljen i odveden u Budim, kralju Beli.
Srbi su prvi put zagospodarili
Mavom oko 1284. kada ju je na upra
vu od Ugara dobio kralj Dragutin, posle
abdikacije u korist svoga mlaeg brata
kralja Milutina (1282). Dragutin je sa ti
tulom sremskog kralja, sve do svoje
smrti 1316. godine vladao Mavan
skom banovinom, Beogradom i severo
istonom Bosnom. Nije ba sigurno da
li je Dragutin vladao iz grada Mave,
poto se njegov dvor (letnjikovac) na
lazio u mestu Debrc, udaljenom oko 25
kilometara nizvodno od apca, u prav
cu Beograda.
Kralj Milutin je posle Dragutinove
smrti samo neko vreme uspevao da dri
Mavu, koja je ubrzo ponovo prela u
ugarske ruke. U vreme uspona i irenja
drave kneza Lazara, Mava ponovo
ulazi u sastav Srbije. U povelji svojoj za
dubini, Manastiru Ravanici, iz 1381.
godine, knez Lazar daruje kao metoh
Ravanici brojna sela u mavanskom

Jevrem Obrenovi

kraju, kao i prihode od dva urevdan

ska panaura u mavanskim selima. U
vreme Lazareve vladavine Mavom,
ona je bila stalno poprite sukoba u
onim periodima kada je Lazar po
kuavao da se oslobodi ugarske domi
nacije. Situacija se nije promenila ni u
prvoj polovini vladavine Lazarevog sina,
Despota Stefana. Meutim, posle 1402.
godine, kada je Stefan bio ugarski va
zal, on je uz Beograd dobio i Mavu na
upravu, pa se situacija u ovom kraju na
neko vreme primirila.

Od Zaslona do Bejurdelena
Nema sumnje u to da je na podruju
samog apca i njegove okoline posto
jalo slovensko naselje (ili vie njih) i u
srednjovekovnom periodu. O tome sve
doe i nekropole koje potiu iz perioda
od 10. do 13. veka. Jedna od njih se na
lazi upravo na teritoriji dananjeg Do
njoorskog groblja u apcu.
Najstariji zapisi o naselju na teritoriji
dananjeg apca pod imenom Zaslon
potiu iz sredine 15. veka. U Dravnom
arhivu u Dubrovniku sauvana su dva

Istorija 29

ABAC KROZ ISTORIJU

dokumenta o starom Zaslonu: je
dan od 16. aprila 1454, a drugi od
1. marta 1455. godine. U prvom do
kumentu ime Zaslon na reci Savi
pominje se kao srpsko naselje, u
vezi pravnog spora izmeu dvojice
Dubrovana, a u drugom se, na
spisku dunika jednog dubro
vakog trgovca nalazi i neki Grof
Nikola od Zaslona (Nicola conte di
Xaslon). Zaslon se ponovo pominje
u povelji kralja Stefana Tomaa iz
1458. godine. Naziv
Zaslon
oznaavao je neki breg, uzvienje,
ili zaklon od vodenih nepogoda.
Mava, pa i sam Zaslon, ostali su u
sastavu srpske despotovine sve do
njene propasti 1459. godine. Kada
je srpska despotovina konano pa
la pod osmansku vlast, Turci su za
vladali i Mavom i Zaslonom, ve
1459. godine.
Na pogodnom mestu, gde se
obala Save blago uzdie, a nedale
ko od ua reice Kamiak u Savu,
verovatno u blizini onog mesta koje
se ranije zvalo Zaslon, Turci 1470. ili
1471. godine, podiu tvravu. Pod
komandom Isabega Isakovia
20.000 turskih vojnika uestvovalo
je u izgradnji tvrave i zatiti radova.
Izgradnja je bila gotova u rekordnom
roku. Dok je ugarski kralj Matija Kor
vin uo za gradnju tvrave ona je
ve bila zavrena. Sudei prema ar
heolokim ostacima, tvrava nije bi
la velika po dimenzijama, ali je ima
la snane i visoke bedeme. Sa
graene su i etiri okrugle kule na
uglovima. Meutim, prema crteu i
opisu Hartmana edela, u njegovim
Hronikama iz 1493. i 1495. godine,
abako utvrenje je bilo izgraeno
samo od zemljanih bedema i drve
nog kolja. Moda je on zapravo pri
kazao crte neke ranije tvrave, ko
ja se nije nalazila na mestu gde su
Turci kasnije sazidali utvrenje
npr. Zaslona. Mogue je i da je prva,
turska tvrava bila jednostavna, od
zemlje i kolja (palisada), kakvu je
prikazuje edelov crte, a da su zi
dano utvrenje kasnije sagradili Tur
ci i(li) Ugari krajem 15. ili poetkom
16. veka.
Novosagraenoj tvravi i gradu
koji je oko njenih zidina nastajao,
Turci daju ime Bejerdelen (Bgrde
len ili Bgrdelen, prema Aleksan
dru Deroku Bigirdelen; a prema Sto

30 Istorija

janu Novakoviu Bugjurdelen), to u

prevodu sa turskog znai onaj koji
udara sa boka. Tako lociran i
utvren grad bio je znaajna turska
ispostava iz koje se moglo lako upa
dati u ugarsku teritoriju, kontrolisati
saobraaj Savom i vriti uspeno niz
drugih vojnih funkcija.

Od Bejerdelena do apca
Tokom nekoliko narednih veko
va, abac je vie puta prelazio iz
turskih u ugarske ili austrijske ruke
i obratno. Tokom vladavine jedne,
druge ili tree imperije grad je po
stepeno menjao svoj izgled u skla
du s njihovom tradicijom i kulturom.
U vreme osmanske vladavine, koja
je i najdue trajala, abac je bio ti
pian orijentalni grad, sa uskim, pr
ljavim uliicama, malim zanatskim
radnjama sa epencima i sa neko
liko damija.
U periodu turske vlasti ne moe
se o apcu govoriti kao o pravom
gradu, jer se ivot odvijao uglav
nom u tvravi i na uskom prostoru
oko nje. Jedan od razloga za slabi
ji razvoj gradskog naselja je i konfi
guracija terena. Movarno tlo, reka
Sava i reica Kamiak inili su pri
rodnu prepreku razvoju naselja.
Bair (breg, uzvienje), danas jedna
od najstarijih naseljenih gradskih
zona, u 15. veku je bio povezan sa
tvravom dugim drvenim mostom
koji je premoavao vodoplavni te
ren. Meutim, abac je 1527. imao
pet, a 1548. godine ve 11 mahala,
meu kojima se Bair pominje kao
hrianska mahala, sa 31 kuom.
Probija boka bio je od
skona daska za osmanske upade
na teritoriju Ugarske. Prema reima
Despota Vuka Grgurevia Branko
via Zmaja Ognjenog Vuka,
abac je bio desno oko sultano
vo, mesto na kome sultan dri no
gu na grlu hrianima, grad koji je
osmanlijama strategijski vaniji ne
go Smederevo. Preko Smedereva
se moglo samo u Donju Ugarsku, a
preko apca i u Slavoniju, Hrvat
sku, Kranjsku, Koruku i tajersku
tzv. Gornje krajeve.
Prvi pomen imena abac, po
tie upravo iz vremena kada je
tvrava prvi put prela u ugarske
ruke. Kako nije mogao da nastavi
pohod na osmanske teritorije Du

abac u Hronici hartmana edela, 1493

abac, 1713.

Austrijski napad na abac 1788.

Austrougarski vojnik u okupiranom apcu, 1914.

ABAC KROZ ISTORIJU

Jevremova ulica u apcu, 1934. godine

Trgovaka radnja u apcu, opljakana

od strane Austrougara za vreme Cerske bitke

Reklamni plakat za nastup uvene pevaice

Sofke u apcu, 1930.

navom, nizvodno od Beograda,

kralj Matija Korvin, okrenuo je svo
ju kampanju u januaru 1476. godi
ne ka apcu. Posle 33 dana opsa
de i estokih borbi, osvojio ga je.
Meu ugarskim vojnicima koji su
tada zauzeli abac, nalazili su se i
srpski vojnici pod komandom
Zmaja Ognjenog Vuka. U tvravu
je smetena srpska ajkaka po
sada koja je, posle 1490. godine,
nekoliko puta uspevala da odbrani
grad od pokuaja Osmanlija da ga
povrate. Izvori iz vremena kada su
Ugari i Srbi oslobodili abac od
Turaka, prvi put pominju ime
abac, ali jo uvek paralelno sa
imenom Zaslon. Na kraju pisma
papi, napisanog u toku opsade,
kralj Matija Korvin kae da ga pie
u opsadi tvrave abac (in obsi
dione castelli Sabatz). Domai le
topisi osvajanje apca opisuju
reima: Primi kralj Matija i Vuk
Despot Zaslon, grad na rjecje Sa
vi, ie zovet se abac. Od tada,
pa sve do sredine 17. veka, naziv
abac (nem. Sabaz, Sabatz, Sa
bacz, Sabaczii, Schabaz, Scha
batz, lat. Sabacium) bie sve
ei, dok e imena Zaslon i Be
jurdelem polako odlaziti u zabo
rav. Ne zna se odakle potie ime
abac, ali se najee smatra da
je taj naziv usko povezan sa ime
nom reke Save i imenom Sava
uopte. U latinskim izvorima iz 16.
i 17. veka, Sveti Sava se zove
Sancti Saba ili Sancti Sabas.
abac je ponovo pao u turske
ruke u leto 1521. godine, malo pre
nego to su trupe Sulejmana Ve
lianstvenog osvojile i Beograd.
Osmanlije su vladale apcem na
rednih vek i po, sve dok u toku Au
stroturskog rata (16831699) Au
strijanci pod Ludvigom Badenskim,
nisu zauzeli grad 1688. i uspeli da
ga zadre naredne dve godine. U
Austroturskom ratu (17161718)
austrijska vojska, pod komandom
Eugena Savojskog, ponovo osvaja
abac od Turaka, 1717. godine.
Grad ostaje pod austrijskom vlau
sve dok Beogradskim mirom nije
vraen Osmanlijama. Sledei put
Austrijanci e zavladati apcem u
toku Austroturskog rata 1788
1791, ali e ga Svitovskim mirom
ponovo vratiti Turcima na upravu.

U periodu od 16. do 18. veka,

abac je u vremenima mira, pola
ko sticao i obeleja trgovakog
grada. Svoj puni procvat doivee
tek u 19. veku.

Zlatni vek apca

Odmah po izbijanju Prvog srp
skog ustanka, apani su se u
ogromnom broju ukljuili u borbu
protiv Turaka, a grad abac dobi
ja sve vei istorijski znaaj. Ustani
ci, pod komandom Jakova Nena
dovia i Pop Luke Lazarevia, ve
u martu 1804. napadaju abac.
Osvajaju ga 2. maja, iste godine,
ali su u dogovoru s lokalnim Turci
ma podelili varo. Kada su Turci
posle boja na Ivankovcu (1805)
uvideli da se Srbi ne bore samo
protiv dahija ve i protiv sultana,
ponovo izbijaju sukobi oko apca.
Turske trupe iz Bosne uspele su
da proteraju Srbe iz abake va
roi 1806, ali je Jakov Nenadovi
odmah potom zapoeo dugotrajnu
opsadu grada. Kada su Turci po
raeni u Miarskoj bici, nedaleko
od apca, 15. avgusta 1806, stvo
rili su se uslovi da Srbi zauzmu i
sam abac. Turci su grad predali
Karaoru 7. februara 1807. godi
ne. Kao uspomena na Miarski
boj, ostali su stihovi narodnog pe
vaa u kojima se pominje i abac.
U njima, saznavi za ishod bitke i
pogibiju Kulin Kapetana, Kulinova
kada ogoreno jeca: Bjeo apcu
ne bijelio se/ ve u ivoj vatri izgor
jeo!/ Jer kod tebe Turci izgiboe/
Crni ore da te Bog ubije.
Stekavi ponovo slobodu u
okviru autonomne kneevine knja
za Miloa 1815. godine, abac
zapoinje svoj ubrzani razvoj.
Ovaj period se poklapa s vreme
nom uprave prosveenog Jevre
ma, brata kneza Miloa, jedinog
pismenog od brae Obrenovi i
oveka irokih i naprednih shvata
nja. U martu 1816. godine, Milo
ga je postavio za oborkneza
abake nahije, kada mu je bilo
samo 26 godina. U apcu se
oenio Tomanijom, erkom Ante
Bogievia, vojvode iz Prvog srp
skog ustanka, s kojom je izrodio
osmoro dece sedam keri i jed
nog sina. Njegov sin Milo bio je
otac potonjeg kralja Milana.

Istorija 31

ABAC KROZ ISTORIJU

Jevrem je apcem upravljao 15 go
dina, sve do 1831, kada je postavljen za
gubernatora varoi i Nahije beogradske.
Za to vreme Jevrem je iz korena prome
nio i unapredio ivot apca. Ve posle
pola godine Jevremovog upravljanja,
Stevan ivanoviTelemak pie Vuku
Karadiu u Be: abac se na Bairu
nainio da ti ima ta oko gledati.
Jevrem u abac unosi duh evropske
civilizacije i grad poinje da poprima iz
gled preanskih varoi. Angaovao je
inenjere

ker, klavir (na kome je svirala Jevremo

va ki Anka). U abakoj nahiji, Jevrem
je imao i brojna druga zaduenja: priku
pljanje poreza, komunalno i urbanistiko
upravljanje, osnivanje i ustrojstvo suda,
organizacija zdravstva i spreavanje za
raza i epidemija, suzbijanje hajduije,
uoravanje okolnih sela, guenje buna,
uee u diplomatskim aktivnostima...
Jevremov konak, sazidan 1824. po
uzoru na Konak kneginje Ljubice u Be
ogradu, bio je jedna od najlepih zgrada
tadanje Srbije. U

Drugu polovinu 19. veka obeleio je

veoma ubrzani razvoj apca. Naroito
se brzo razvijaju trgovina, poljoprivreda,
a javljaju se i poetni oblici industrijske
proizvodnje. Do Prvog svetskog rata
abac se, uz Beograd i Kragujevac, de
finitivno utvrdio kao jedan od najznaaj
nijih srpskih gradova. Sve vie apana
prihvatalo je modele ivota evropske ci
vilizacije. Zbog svog tako ubrzanog raz
voja i poleta kojim je odisao, kao i razvi
jenog kafanskog ivota, dobio je naziv
Mali Pariz. Ameriki istoriar, Henri

Vladimir Jovanovi (18331922),

srpski politiar i dravnik, profesor
Velike kole i akademik,
otac Slobodana Jovanovia,
roeni apani

Amblem abakog pozorita

koji postavljaju osnove za pravilnu, ur

banizovanu izgradnju apca, grade pu
teve, donose uredbe o komunalnoj de
latnosti. Ono to je najvrednije i na po
nos apana, a to je nastalo u apcu
za vreme Jevremove vladavine, svaka
ko su: abaki magistrat (1823); va
roka bolnica i apoteka prve u Srbiji
(1826); Osnovna kola, prva u Srbiji po
sle turske vlasti; sagraena linim sred
stvima Jevrema Obrenovia (1826);
gimnazija (1837); pozorite (1840);
gradska biblioteka (1847). abac je,
meu prvim gradovima u Evropi, ena
ma otvorio vrata svoje gimnazije. Tu su
kolu pohaale Isidora Sekuli i Mileva
Mari Ajntajn. U vreme Jevremovo, u
apcu se osniva prvo muziko drutvo,
pretea razvijenog muzikog ivota u
Srbiji; gradi se vojna kasarna, prve mo
derne kafane... abac postaje prvi grad
u Srbiji koji ima zastakljene prozore, fija

32 Istorija

Stojan Novakovi (18421915),

srpski politiar i dravnik, istoriar,
filolog i akademik, rodio se u apcu
kao Konstantin, ali je kasnije svoje
ime posrbio u Stojan

tom zdanju, Jevrem je okupljao intelek

tualni krem ondanje Srbije, podstiui i
hrabrei njihovo stvaralatvo koje je na
ilazilo na nerazumevanje i otpor nepro
sveene i zaostale sredine. U tome mu
je pomagala i njegova obrazovana ker
ka Anka. U okviru konaka bila je i zna
menita biblioteka, jedna od najbogatijih
u Srbiji. Zato se Jevremov boravak u
apcu i naziva Jevremovim zlatnim do
bom. Svojim vizionarskim delovanjem
on je udario temelje potonjeg Malog
Pariza.
Konano i potpuno osloboenje od
turske vlasti abac je doekao 1867.
godine, kada je i poslednji turski vojnik
napustio tvravu na Savi. Stanovnitvo
apca, sada ve u velikoj veini srpsko,
s oduevljenjem je doekalo ovaj do
gaaj. Veoma brzo e se iz abakog
ivota izgubiti veina tragova vekovnog
turskog prisustva na ovim prostorima.

Smit Vilijams, zapisao je u svojoj

Istoriji sveta 1907. godine: Shabatz on
the Sava has become a little Paris. Na
razmei dva veka, abac dostie svoj
puni prosperitet. Grade se velelepne po
rodine kue u centru grada i letnjikovci
u njegovoj okolini, sa stilom i ukusom
koji je diktirala tadanja Evropa.
abac je jedan od prvih gradova u
Srbiji gde su u brojne kafane, uglavnom
nedeljom pre podne, sa svojim kavaljeri
ma dolazile i dame. Do tada je to bila sa
mo muka privilegija, a za ene nezami
sliva sramota. Nain odevanja i op
hoenja abake gradske gospode tada
je ve uveliko bio kao i u Beogradu i ve
likim evropskim gradovima. Poetkom
veka, na ulicama apca, uveliko se mo
gao videti velosiped (bicikl), pa i poneki

ABAC KROZ ISTORIJU

automobil. Gradski ivot bio je prijatna
kombinacija rada, odmora i zabave, ka
ko je i priliilo tadanjem Belle poque.
Najbolja ilustracija ovakvog meraklijskog
i boemskog naina ivota nalazi se u sti
hovima abakog pesnika Dragie Penji
na (19252000) Kad je deda lumpovao.

Srpski Verden
Idilinu sliku abakog ivota prekida
katastrofa Prvog svetskog rata. etiri go
dine na ovim prostorima odvijale su se ve
like vojne operacije, ali je abac posebno
bio na meti bestijalnih osveta austrougar
ske vojske. Grad je poruen, popaljen i
opljakan, kao i sela u njegovoj okolini.
abac je bivao okupan u elinoj vatri ar
tiljerije a narod je, ubijan, raseljavan,
muen od strane neprijatelja i bolestima,
kraj rata doekao u velikoj materijalnoj be
di. Od predratnih 14.000 stanovnika, rat je
preivelo neto vie od polovine, a i broj
kua u apcu bio je prepolovljen. U prvim
posleratnim danima, abac je vie liio
na Pompeju nego na Pariz. Devastira
nost grada bila je vidljiva jo narednih ne
koliko godina posle rata. Takve su bile po
sledice rana koje su mu zadali okupatori
Austrijanci, Nemci i Maari.
U neposrednoj blizini apca, na ob
roncima planine Cer, odigrala se, avgu
sta 1914. godine, uvena Cerska bitka
velianstvena pobeda srpske vojske
pod komandom vojvode Stepe Stepano
via, prva saveznika pobeda u Velikom
ratu. Toranj abake crkve, za koji se
obino misli da su ga poruili Austrouga
ri, sruili su zapravo Srbi. Na tornju su
se nalazili austrougarski izviai i mitra
ljesko gnezdo. Avgusta 1914. godine, u
toku Cerske bitke, okupatori su u crkvu
zatvorili nekoliko stotina apana, pre
teno nejai, ena, staraca i dece i tu ih
danima drali bez hrane i vode. U crkvi

su se mnogi uguili ili umrli od iznemo

glosti, a mnoge su Austrougari izvodili u
portu i tamo streljali. Neko je o tome
obavestio nau vojsku na Ceru. Sa svo

Kad je deda
lumpovao
Kad je deda lumpovao
u abako staro doba,
paljeni su polileji
u svih devet carskih soba.
Poljup
p ce je ak iz Luvra
slala apcu Mona Liza.
Noni ivot na Balkanu
bio je k'o sred Pariza.
Kad je deda lumpovao
na tri ora i dva smera,
vozili su tap i eir
dva posebna fijakera.
Poljupce je ak iz Luvra...
Sluile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, vete.
Ali deda i ne haje,
pa odjuri sve
e do Pete.
Trea zora kad osvanu
i dogore nova svea,
pre njega su kui stigle
za baku tri korpe
e cvea.
Poljupce je ak iz Luvra...
Dragia Penjin

jim etnicima do apca je dojurio vojvo

da Vojislav Tankosi. Sa Jevremo
vakog brda etnici su granatom iz topa,
precizno, iz prve pogodili toranj i uniti

Hotel Evropa

li osmatranicu i mitraljesko gnezdo. Pre

nego to je srpska vojska, posle pobede
na Ceru, usiljenim marem stigla do
apca, okupatori su napustili crkvu,
ostavljajui u crkvenoj porti nesahranje
ne leeve preko 150 nedunih civila.
abac se tri puta naao pod austro
garskom i nemakom okupacijom. Krat
ko vreme u toku Cerske i Kolubarske bit
ke, 1914. godine, a potom i od 1915. do
1918. godine. Jedinice Drinske divizije
Srpske kraljevske vojske oslobodile su
abac 2. novembra 1918. godine. Ovaj
grad opet se izdvojio meu srpskim gra
dovima, ali ovaj put po stradalnitvu. Za
svoje stradanje i ratne zasluge tri puta je
odlikovan: francuskim Ratnim krstom sa
palmom (1920), ehoslovakim Ratnim
krstom (1925) i Karaorevom zve
zdom. Zbog toga je i nazvan po slavnom
francuskom gradu Srpski Verden.

Krvavi mar
U periodu izmeu Prvog i Drugog
svetskog rata, abac je ipak uspevao da
se razvija i raste, i to pre svega, zahva
ljujui svojim vrednim stanovnicima, za
natstvu, trgovini, i poljoprivredi. Pred
sam kraj tog perioda, 1938. godine, u
abac je premetena Hemijska industri
ja Zorka koja je dotle radila u Subotici.
Njen rad i razvitak obeleie kasniji raz
voj grada i postati sinonim za abac.
Svoj posleratni ivot u Kraljevini SHS,
abac je nastavio u neto izmenjenim
okolnostima. Dravna granica pomerila
se znatno na sever i zapad, pa se abac
u to vreme naao u unutranjosti zemlje.
Kapital se, zahvaljujui gubitku pogra
ninog statusa, manje slivao u ovaj grad,
ali su se apani, pamtei nedae iz Ve
likog rata, malo sigurnije oseali.
Posle kratkog perioda mira i spokoja,
ratni uasi ponovo su zahvatali Evropu,
Jugoslaviju, pa i abac. Ve u prvoj rat
noj godini ovaj grad je estoko stradao.
Sredinom septembra 1941. godine jedini
ce JVuO oslobodile su od Nemaca celo
Podrinje i Mavu, osim grada apca.
Cerski etniki odred (2.500 boraca), pod
komandom
kapetana
Dragoslava
Raia, uz pomo Mavanskog partizan
skog odreda (250 boraca), pod koman
dom Neboje Jerkovia napao je abac,
u kome se nalazila nemaka posada od
oko 1.000 vojnika, 22. septembra 1941.
godine. Zbog loe koordinacije izmeu
etnika i partizana, kao i zbog podrke
koju su Nemci dobili od svoje avijacije i
pojaanja koje je dolo iz Srema (342.
nemaka peadijska divizija i ustake

Istorija 33

ABAC KROZ ISTORIJU

snage), etnici i partizani su morali da se
povuku iz apca 24. septembra.
Posle toga, u znak odmazde, Nemci
proteruju oko 5.000 apana u sre
mako selo Jarak, gde su bili smeteni u
improvizovani logor. Sa tog Krvavog
mara, kako je kasnije nazvan, mnogi
se nikada nisu vratili kui. Put od 23 ki

seanja na Krvavi mar, od 1982. go

dine na reci Savi odrava se tradicional
ni meunarodni plivaki maraton abac
Jarak, duine 18,8 kilometara, kao me
morijalna trka pod nazivom Trka mira.
Tokom rata u apcu je postojao kon
centracioni logor kroz koji je za etiri go
dine prolo oko 25.000 Srba, Jevreja i

apani streljani u gradu 1941.

lometra preen je za etiri asa, tako da

je skoro cela kolona put prela u trku.
Nemaki vojnici i ustae, koji su sprovo
dili kolonu, ili su na kamionima, konji
ma i biciklima. Iznemogle i nesposobne
apane, koji su padali od umora ili za
ostajali, usput su likvidirali. Po izjavama
preivelih, na Krvavom maru likvidira
no je oko 120 ljudi. Posle viednevnog
muenja abakih talaca eu, glau,
batinanjem, pucanjem preko glava,
metani sela Jarka izdejstvovali su odo
brenje kod komande koncentracionog
logora da mogu pohapenima pruiti po
mo. Voda, koju su im seljaci iz Jarka na
kolima donosili od 28. septembra, spa
sla je od smrti mnoge apane. Oni, za
hvalni metanima Jarka, na ulazu u selo
podigli su esmu sa natpisom: Za lju
bav, za bratstvo, za vodu. U znak

cu ivijada. To je kulturnoturistika
manifestacija koja neguje izvorni humor
naroda ovog kraja Mave, Posavotam
nave i Pocerine, i naravno grada apca.
Naziv potie od nadimka za stanovnike
apca ivijai. Prema legendi, ovaj
nadimak su dobili kada su, u skladu sa
svojim britkim humorom, kralju Milanu,

Nemaki okupator je 1941. godine

mnoge apane obesio po banderama

Roma. Ukupne rtve koje je ovaj grad

podneo tokom Drugog svetskog rata iz
nose oko 7.000 ljudi. Nemake snage
povukle su se iz apca 23. oktobra
1944. godine, a u grad su potom ule je
dinice 23. divizije 14. korpusa NOVJ.

ivijaka republika
Drugi dan Duhova Sv. Trojice, kao
slavu grada apca ustanovio je vladika
Nikolaj Velimirovi, ali se od kraja Drugog
svetskog rata do 2002. godine ona nije
slavila kao gradska, ve kao slava Na
rodne hrianske pravoslavne zajednice.
Ipak, danas, pored svoje gradske slave,
apani imaju i jednu nezvaninu Malu
Gospojinu (Rodestvo Presvete Bogoro
dice), koja se slavi 21. septembra.
Svake godine, septembra meseca,
pred Malu Gospojinu odrava se u ap

koji nije eleo da plati neke kockarske

dugove, izvukli iviju iz tokova fijakera,
zbog ega se fijaker raspao, a kralj Mi
lan zavrio na zemlji. U vreme ivijade
abac se proglaava glavnim gradom
ivijake republike Drave humora,
satire i veselja.
Najpoznatiji vaar u Srbiji je Malogo
spojinski vaar u apcu, koji se svake
godine odrava 21. septembra na Mihaj
lovcu. Proslavila ga je starogradska pe
sma 'Oemo li u abac na vaar.
Vaar uvek traje etiri do pet dana. U ra
nija vremena imao je i do 300.000 pose
tilaca.
Nikola Giljen
Ovaj tekst je nastao u okviru
naunoistraivake delatnosti
Fonda Princeza Olivera
www.princezaoliverafond.org.rs

Fond Princeza Olivera osnovan je 2008. godine u Beogradu, s misijom ouvanja

srpske duhovnosti, istorijske i kulturne batine. Objavljivanje ekskluzivne istorijske monografije Princeza Olivera, zaboravljena srpska kneginja (2009), na srpskom, engleskom i ruskom, kruna je dosadanjeg rada fonda. Knjiga Kneginja Olivera, put
ruama posut (2010) skraeno je i preraeno izdanje monografije.
Dokumentarni film Put ruama posut , u produkciji fonda, pored nesvakidanje
ivotne prie princeze Olivere, kroz igrane strukture, oivljava i mnoge druge linosti i dogaaje iz srpske srednjovekovne istorije.
Sva izdanja se najpovoljnije mogu nabaviti preko fonda:
info@princezaoliverafond.org.rs
www.princezaoliverafond.org.rs

34 Istorija

INDIJA

Duhovna riznica
nalazi se na Istoku

abindranat Tagor je izuzetno popularan u Sr

biji, u velikoj meri nakon to je 1926. godine
sa dve erke, zetom i unuetom posetio Be
ograd, gde je odseo u hotelu Palas. Presto
nica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila
je zadivljena pojavom indijskog pesnika i filozofa, kao i da
se on oduevio Beogradom.
Kau da je Tagor upozorio da ne sme da se izgubi
oslonac u tradiciji, duhovnom ivotu i mitu. On je odrao
dva predavanja na univerzitetu i ruao u Srpskom kralju,
gde ga je doekao nacionalni Pen klub. Dao je intervju eru
diti, umetniku i novinaru Stanislavu Vinaveru i razgovarao
s vladikom Nikolajem Velimiroviem, koji mu je poeleo
dobrodolicu ne u ime Jugoslovena ili Balkana, ve u ime
cele June Evrope, koja smatra za ast to je udostojava
posete tako veliki pesnik i ovek iz velike zemlje Indije.
Gurudev (duhovni uitelj), kako su jo zvali indijskog
polimata, bio je naroito dirnut kada mu je poklonjena ko
sovska srpska nonja iz 18. veka optoena zlatom.
Obeao je da e njegova erka odoru nositi samo u naj
sveanijem i najvanijem trenutku svog ivota.
Na predavanja je doao i obian radnik, koji je jedva
nauo za veliinu i vrednost ovoga pesnika daleke Indije,
doao je i ozbiljni uenjak da svoja znanja o Tagoru obogati
i linim impresijama o njemu, javila je Politika. On je govo
rio o progresu i savremenoj civilizaciji, ali je najlepi deo
veeri bilo pesnikovo recitovanje pesama na bengalskom je
ziku, tako da je i taj bengalski jezik svima sluaocima koji su
ga prvi put uli u ivotu izgledao blizak, poznat i razumljiv,
izvestio je taj nacionalni list.
Nekad su narodi bili jednostavni.
Sad su komplikovani. Sad ih razdi
ru mnoge tenje. Svaka od tih
tenji ima opravdanje ako je
Dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost
proeta duhom. Glavno je
(1913) roen je 1861. u porodinom zdanju
da u svemu bude duhov
Dorasanko Takur bari (Domu Tagorovih) u Kolka
noga strujanja... Duhovna
ti, gde je i umro 1941. godine. Manje poznat van svojih
riznica nalazi se na Isto
granica, bengalski jezik ima skoro hiljadugodinju
ku, odakle su potegle re
knjievnost, a od 15. veka je iznedrio pisce nespornog
ligije. Bez Istoka Evropa
znaaja. Bio mu je potreban jedan Tagor da ga uzdigne.
e se izgubiti u faktima,
Prestino priznanje vedske akademije dobio je, kao prvi
u predmetima, u znaci
neevropljanin, ponajvie na osnovu skraene zbirke Gi
ma, i propae... U dodiru
tandali koju je sam preveo na engleski ali i dopunio
sa Istokom procvetae
stihovima iz jo nekoliko zbirki. Kralj Britanije i car
predmeti. Bez tog duha oni
Indije Dord V dodelio mu je titulu viteza 1915.
bi uguili Evropu, rekao je
godine, ali Tagor se nje odrekao 1919. posle
Vinaveru.
ubistva nekoliko stotina ljudi na nena
Indija danas alje ovean
silnom protestu u Amricaru.
stvu novu svetlost, a to je Gandi. On

Ko je Gurudev

ui da je svaka borba u stvari jedno

ropstvo. On ui da se fiziki bore sa
mo ivotinje, dok se ljudi duhovno
bore... Gandi priznaje da je uenik
Tolstoja. On mu mnogo duguje. Ali
je Gandi razvio ogromnom snagom
tu doktrinu, nastavio je Majstor u in
tervjuu.
Ovaj tekst prenosimo iz periodinog
izdanja Privrednog pregleda Indija
zemlja partner, avgust 2014.

Istorija 35

BEOGRADSKI ALASI
Stanovnici Beograda,
pre svega oni koji su
iveli uz obale Dunava
i Save, vekovima su
se bavili ribolovom.
Posebno intenzivan
razvoj ribarstva belei se u 19. veku kada se osnivaju i prva
profesionalna ribarska udruenja i donose prvi zakoni. Istorija od broja 52 donosi
priu o razvoju ribarstva na obalama Dunava, alaskom ivotu i
najpoznatijim alaskim
porodicama.
U ovom broju vie govorimo o ivotu na
obali reka, a pre svega o kafanama na
Dorolu kojih je najvie bilo u ulicama Dubrovakoj i Vidinskoj
(danas Cara Duana).
U njima se provodio
veseli ivot, pun raspoloenja, ali i sevdaha, zalivan rakijom i
jeftinim vinom. Tu se i
igralo, spremale podvale i arlame, ugovarali poslovi. Postojao
je i vei broj kafana
koje se mogu nazvati
alaskim, jer su oni u
njima bili glavni i najbrojniji gosti.
Sluile su im kao kopnene baze, tj. mesta
okupljanja kad se nije
radilo. Tamo su alasi
uz rakiju, vino i mezetluke, pravili planove
za sledei ribolov prema obavetenjima koja su na licu mesta
prikupljana
36 Istorija

Kafanu Dardaneli, posle Mite Ristia ire, jedno vreme drao je Jevrejin Mia Kalderon

Dorolske kafane su

lasi su imali malo vremena i

sredstava za zabavu. Posete
kafanama uz povremeno karta
nje ili igranje domina je veini
bilo dovoljno. Poneka amater
ska fudbalska utakmica nedeljom, na istini
pored reke, privlaila je muko stanovnitvo,
od dece do staraca. O nekom prazniku bile
bi upriliene trke amaca, a svake godine su
Beogradska i Zemunska zadruga organizo
vale skup na kom bi se utvrivalo koji je ribar
na Dunavu ulovio najveeg soma. Za titulu
Kralj somova mogao je da konkurie samo
onaj alas iji je ulov teio najmanje 90 kilo
grama. Tako je 1937. godine alas Adam Si
mi iz Beograda poneo titulu jer je njegov
som od 138 kilograma bio najvei (Novi
Kralj somova, Politika, 15. jul 1937).
Na obalu Dunava od davnina se iz dru
gih delova grada dolazilo na kupanje. U
poetku su ravna, peskovita i ljunkovita
obala, topole, vrbe i iblje bili sve to su ku
pai imali na raspolaganju. Pred Prvi svet
ski rat poelo se sa gradnjom kupalita,
sojenica sa kabinama za presvlaenje i
platformi koje su koriene za odmor (deca
su ih naravno koristila za skokove u vodu).
U neposrednoj blizini Ribarske zadruge bi

la su tri kupalita: ako kupatilo, Dija

na i Mon plezir. Prvo se nalazilo uzvod
no, okrueno umicom topola, a bilo je na
menjeno deci iz beogradskih kola koja su
dolazila grupno na kupanje. Bili su organi
zovani i asovi plivanja. U vremenu izmeu
dva svetska rata, Ministarstvo prosvete je
donelo propis o redovnom i obaveznom
poseivanju renih kupatila od strane kol
ske dece, u cilju poboljanja njihovog
opteg zdravlja. Najvei broj beogradske
dece je ionako za vreme raspusta tokom
letnjih meseci dolazio na reke. Kultura od
lazaka na letnje odmore u druge krajeve
zemlje nije jo tad bila dobro razvijena, a
putovanje je bilo skupo.
Kupalita Dijana i Mon plezir su se
nalazila nizvodno od zadruge. Bila su na
menjena svim graanima premda su ih ko
ristila uglavnom deca i mlai Beograani.
Smatralo se neprikladnim da se stariji
svlae pred mlaima, izuzev ukoliko vode
svoju decu, pa su oni boravak na obali ko
ristili za etnje i posete nekoj od kafana na
obali. Mlaarija se pritom zabavljala po
svom nahoenju. Prodavci voa, sladole
da, eerlema, boze i raznih drangulija za
decu bili su takoe redovno prisutni, nu

BEOGRADSKI ALASI

Kafana B. Nui, koja se ranije zvala Visoki Deani

bile druge kue svih alasa

dei svoju robu naglas. Kupalita su bi
la i popularna mesta za acovanje i
upoznavanje, van stega graanskog
morala koje su vaile za etalita i sa
stajalita u gradu.
Mali drveni dok je sluio kao prista
nite brodu Princeza Jelena koji je
svakog drugog dana prevozio putnike
Dunavom i Tisom na relaciji Beograd
SentaBeograd. Njegovi polasci i dola
sci su uvek bili ispraeni od mnotva
sveta, prijatelja i rodbine putnika, svag
da prisutne dece i obalskih radnika.
Preplivavanje Dunava nije bilo
nita neobino i mnogi su mladii pri
reivali svojevrsna takmienja, makar i
samo da bi ostavili utisak na enskinje.
U vreme pre Prvog svetskog rata pre
plivavanjem Dunava se iskazivao i pa
triotizam, jer je leva obala pripadala
AustoUgarskoj, pa su tako zaikavani
njihovi graniari i carinici. Iako su i sa
mi u svojim mlaim danima rado i
esto plivali, alasi su u kasnijim godi
nama u vodu ulazili samo po potrebi.
Svaki dan su ionako bili ili u njoj ili na
njoj, pa plivanje nije vie prualo nika
kvo zadovoljstvo.

Najposeeniji
Dardaneli
Dorolske kafane su odvajkada bile
na dobrom glasu u ariji. U 19. veku naj
vie ih je bilo u ulicama Dubrovakoj i Vi
dinskoj (danas Cara Duana). U njima se
provodio onaj patrijarhalni, veseli ivot,
pun raspoloenja, ali i sevdaha, zalivan
rakijom, jeftinim vinom i dobrom kafom.
Tu se pilo i igralo, spremale su se podva
le i arlame, ugovarali poslovi. Ovaj vid
drutvenog ivota je dobro dokumento
van zahvaljujui svedoanstvima poseti
laca kao to su Nui, Uskokovi, Stevan
Sremac, Milorad Gavrilovi, Hajim Da
vio i glumac ia Ilija Stanojevi.
U to doba su bile poznate kafane:
Narodni direk, Kod erdapa sa ri
bljim specijalitetima, Spu, Palidrvce,
Dva lovca, Jevrejska kasina na uglu
Princa Evgenija (posle Davidova, a da
nas Brae Baruh) i Cara Duana, a koju
je drao gazda Leon. Postojale su i radi
le i kafane Hadi Janja na uglu Rige
od Fere i Cara Duana, Napoleon, Cr
ni orao, Visoki Deani, Negotin na
uglu Strahinjia Bana i Kralja Petra,
Vojvodina, Kod onde, Veseli

Turin, Timok, Mon Parnas, Belo

jagnje, Jadran, Sotirovi i druge.
Najposeenija je ipak bila Dardaneli u
Ulici cara Duana, nazvana tako posle
ruenja istoimene kafane na Pozo
rinom trgu jer je vlasnik mislio da e
mu zbog imena doi sva klijentela pret
hodne. Nije pogreio. Kafana Darda
neli je bila poznata po Turskom orke
stru, oecima, nenadmanoj i zano
snoj Jevrejki Alegri Koen, udatoj Ko
vaevi, po sonim evapima, dobroj ra
kiji i naravno kockanju. Jedno vreme ju
je drao Jevrejin Mia Kalderon (Dr Vi
doje Golubovi, Mehane i kafane starog
Beograda, 2007, str. 2527).
U Ulici cara Duana oduvek je bilo
mnogo kafana kako i prilii trgovakom i
drutvenom centru jednog kraja grada.
Izgledalo je da je itav Dorol jedan ve
liki ugostiteljski objekat, to je delimino
i tano jer drugih okupljalita ionako nije
bilo. Od Kalemegdana do dananje Baj
lonijeve pijace razlegali su se po okolini
samo muzika i pesma, a mirisi sveih
somuna, bureka i peenja irili su se jo
i dalje. Ovaj slikovit ivot nastavio se i u
prvoj polovini 20. veka.

Istorija 37

BEOGRADSKI ALASI
Kafane su bile druge kue svih ala
sa. Teak ivot, ispunjen fizikim napo
rima po svakakvom vremenu, nije osta
vljao puno prostora za zabavu i radost.
Sami ribari su se alili na svoj raun go
vorei: Kaedu da mlogo ribe bistri mo
zak. Pa kako ondak mi ispadosmo naj
gluplji? Nijedan pametan ovek ne bi bio
ribar (izreka sauvana u seanju poto
maka ribara). Ovakvo razmiljanje kom
binovano sa stavom da mukarac kad
ue u kafanu da se vidi sa ljudima mora
i da popije neto, nainilo je od ovog so
ja ljudi posebnu podvrstu.
Neprekidan boravak na vodi ili pod
vodnom zemljitu, na primer obalama
reka, nepovoljno utie na rad pojedinih
organa u ljudskom organizmu, posebno
na bubrege i beiku. Reuma je takoe
bila est ivotni saputnik. uvanje uz
pomo toplog vea, ali i konzumiranje
alkohola bili su alasima vidovi prevenci
je od oboljenja. Ovaj drugi vid prevenci
je je svakako bio omiljen meu ribari
ma, pa nije poznat sluaj nekoga ko nije
uopte konzumirao alkohol.

Fotografija starog Beograda sa reklamom za okolade fabrike onda

Crevca na aru u Bori

Taan broj kafana na Dorolu se ve
rovatno nikada nee saznati. Postojale
su javne, po propisima otvorene kafane,
ali i one polutajne toionice, znane samo
nekim dorolskim alasima. Onih prvih je,
meutim, bilo dosta. U periodu izmeu
dva svetska rata nije postojala ulica bez
kafane, a sve raskrsnice su ih imale na
barem dva svoja oka. Svaka je prven
stveno bila namenjena ljudima koji su
stanovali u okolnim kuama, ali su neke
postale poznate po usluzi ili ponudi. Ta
ko su postojale one koje slue najbolju
domau rakiju (naravno peenu u dvo
ritu iza kafane), najbolji i najhladniji pri
cer, najbolju kafu ili pak neki najbolji
specijalitet riblju orbu, paprika i fi
paprika (u kafani Zlatni aran), pasulj
s'meso ili klot, crevca na aru (u kafa
ni Bora, na uglu ulica Solunske i Cara
Uroa), peenje, turiju i drugo.
Obiaj je bio meu Dorolcima, a ve
rovatno je tako i inae bilo u Beogradu
poetkom dvadesetog veka, da se u jed
nu kafanu ide na vienje sa drutvom, a
u razne druge da bi se uivalo u pojedi
nim specijalitetima, pa je obilazak neko
liko kafana za jedno vee bio uobiajen.
U vreme kada nije bilo mnogo radio
tehnike, telefona i bioskopa, graani su
u kafanama odravali stalne veze sa pri
jateljima, razmenjivali misli i iskustva i

38 Istorija

Kafana Bora na uglu Solunske i Ulice cara Uroa

carski se zabavljali. U njima se nije na

lazilo samo jelo, pie, razonoda, kocka i
lake ene, nego i itav niz drutvenih
delatnosti. Tamo su zakazivana vienja
prijatelja, ali i poslovni sastanci. Razme
njivale su se informacije o poslu i do
gaanjima u gradu i zemlji, pa i o onim
privatnim novostima koje u Beogradu
kolaju od usta do usta. Zato nije nikakvo
udo da su u kafanama ugovarani orta
kluci, potpisivani poslovni ugovori, na
ruivala se roba, pregovaralo o prodaji ili
kupovini. Tamo je ovek mogao nai i
advokata da ga u neemu zastupa, ali i
svedoka da istinu posvedoi ili kako se

ve dogovore. U njima su saznavane

pojedinosti o svaemu i svakome pa je i
poneki brak tamo ugovoren meu glava
ma porodica. Redovni posetioci su imali
svoja rezervisana mesta, okove, sto
love i stolice, sa pogledom ili bez njega.

Planiranje ribolova
uz rakiju i mezetluke
Alaske kafane i kafanice su sluile
kao kopnene baze, tj. mesta okuplja
nja kad se nije radilo. Kad se okona
lov, metar razrauna i razdeli zaradu
momcima na talove, tj. delove, a za
tim odmah odlazi u kafanu. Tamo su

BEOGRADSKI ALASI
uz rakiju, vino i mezetluke pravili pla
nove za sledei ribolov prema oba
vetenjima koja su na licu mesta, u
kafani, prikupljana. Tu su saznavali
informacije o stanju vode i izgledima
za uspeh lova na pojedinim deonica
ma reke, o preprekama kamenju,
nanosima, kladama ili olupinama na
renom dnu, o koliini i kvalitetu ribe i
slino. Pored profesionalnih informa
cija saznavali su i zabavnije stvari: o
podvalama, koliko austrijskim vlasti
ma toliko i domaim, o arlamama ko
je su prireivali jedni drugima, zgoda
ma i nezgodama pojedinaca. Sve to je
bilo izgovoreno u argonu, uz ne
vienu viku po kojoj se izdaleka ras
poznavalo koja je alaska kafana. Na
vikli na larmu, ribari nisu ni primeiva
li one koji bi se urno udaljili kad od
graje pone da boli glava, mislei da
e svakako doi do motke ili noa.
Kafane su bile mesta okupljanja
veeg broja ljudi i zato raznovrsnih do
gaaja i zabave nije manjkalo. Bile su
esto poseivane od strane putujuih
trgovaca, prodavaca svakojake sitne
robe i drangulija, kockara, muziara,
umetnika svih vrsta, a i ponekog on
glera. U jalijskim kafanama nije bilo
filmskih predstava kao u onima u va
roi. Prosjaci su takoe bili esti.
Veina kafedija ih je izgonila, a oni
meka srca bi im davali da porade
neto po kafani i zarade tanjir supe ili
koji dinar. Politiki agitatori svih partija i
pokreta nisu mimoilazili ova mesta. De
bate o politici su se i inae svakodnev
no vodile meu alasima, ali je dolazak
agitatora raspaljivao prisutne i vrlo
esto se debata zavravala tuom u
kafani, sa obaveznim nastavkom na uli
ci posle intervencije andara.
Poto se smatralo da enskinjama
nije mesto u kafani, sluile su i kao
svojevrsno pribeite muevima. Izu
zetak od pravila su bili porodini izla
sci kad bi alas vodio svoju bolju polo
vinu ili itavu porodicu na ruak. Tada
su se uobiajena dobacivanja, pecka
nja i zaevice ostavljali po strani, a ne
pristojne ale bivale su zamenjene
onim barem malo pristojnijim. Smatra
lo se da je porodica svetinja i da je ne
iskazivanje potovanja prema neijoj
porodici ravno uvredi. ak su i deca
koju bi supruge slale muevima u ka
fane sa porukom da odma' kui dou
bivala redovno aavana malinov
cem ili klakerom.

Ruevine kafane Kod Katice fraj, u Ulici cara Uroa, snimak iz 1977. godine
(www.politikinzabavnik.co.rs)

Obeleavanje ribarske slave 1938.

Nepoznata sudbina
Katice Fraj
Jedna od poznatijih dorolskih kafa
na bila je Kod Katice Fraj. Nalazila se
u Ulici cara Uroa, na treem placu iza
fabrike okolade i bombona onda.
Naziv je bio i ostao zagonetan. Ni naj
stariji od starih Dorolaca ne pamte da
li je Katiino prezime bilo Fraj ili je to
prosto bio poziv muterijama da svrate.
Nemaka re fraj frei znai slobod
no, a u srpskom jeziku je pored origi
nalnog imala i znaenje jeftino
dabe. Stoga se moe pretpostaviti da
je Katica reklamirala jeftinu uslugu.
Sauvano je jedino seanje da je bila

Nemica, pravog imena Katarina, da je

dola u Beograd iz Zemuna posle smr
ti mua, koji je bio kafedija, nastavila
je njegov posao ali je promenila naziv
kafane.
Osim dobrog pricera, izvanredne
kafe i ribljih ufteta u sosu, ovo mesto
je bilo na glasu i po jednoj zanimljivosti.
Na fasadi kafane, pored ulaza, bio je
od cigala i maltera sazidan ukrasni pila
ster skulptura drveta, u prirodnoj ve
liini, sa groem na granama. Pria
kae da se okolno stanovnitvo, kada
je Katica kupila plac, po obiaju tog
vremena unapred raspitivalo ta e na
njemu biti(Seanja Jelene Dedei i

Istorija 39

BEOGRADSKI ALASI
ora Ambrozia preneta potomcima,
nap. aut.). uvi da je kafana dobila no
vog vlasnika i da e je samostalno drati
ensko, a to je tada bilo izuzetno retko u
itavoj Srbiji, u ali su buduoj kafedij
ki poruivali da e se to desiti kad na
vrbi rodi groe. Katica je, meutim, ka
fanu preuredila i otvorila, a kao vid liko
vanja i opomene na ulazu je od maltera
i betona napravila vrbu na kojoj je rodilo
groe. Uspeno je poslovala sve do
bombardovanja 6. aprila 1941. godine
kada je objekat do temelja izgoreo u
poaru. Od kraja te godine Katici se gu
bi svaki trag. Prialo se meu komija
ma da je rat provela u Zemunu, a da je
posle osloboenja deportovana u Ne
maku sa ostalim podunavskim vaba
ma. Posle Drugog svetskog rata plac
kafane je oien od ruevina i preu
reen u parking Autokole Signal. Fa
sada sa uvenom vrbom je postojala
sve do kraja 70ih godina 20. veka kada
je sruena tokom pripreme zemljita za
izgradnju novog stambenog bloka.
Ovo mesto je bilo omiljeno sastaja
lite Dragoljuba Bogdanovia i Ivana Am
brozia s njihovim prijateljima. Razlog za
to moe biti i to je njihova kua bila u ne
posrednom komiluku, u Banatskoj ulici i
delila zadnje dvorite sa kafanom.

Kafana Napoleon se 20ih godina

20. veka nalazila na uglu Skenderbego
ve i Knianinove ulice. Drao ju je Petar
Mitrovi. Njegov mlai brat Milutin na
obali Dunava otvara kafanu Negotin
koja je radila do 1932. godine kada me
nja naziv u Ribarska kasina, a potom
je preimenovana u aran i na kraju po
staje kafana Kod ujke. Kafana je bila u
nizu objekata na drvenim ipovima, to

Jasenica se nalazila u Ulici cara Uroa

65 na uglu sa Banatskom, danas Mike
Alasa, gde je posle zatvaranja Zlatnog
arana Prva beogradska ribarska za
druga profesionalnih ribara Dunav pri
reivala slavske rukove (Na placu gde
se nalazila Jasenica danas stoji zgra
da nekadanjeg Zavoda za osiguranje
vojnih lica JNA, koja je tokom 90ih go
dina 20. veka pretvorena u stambenu

Slavski rukovi
u aranu i Jasenici
Kafana Zlatni aran nalazila se, u
vreme izmeu dva svetska rata, u Ulici
cara Uroa 71 na uglu sa ulicom Dunav
skom, a dijagonalno od Kod Katice Fraj.
Prvobitno je trebalo da se zove Dunav
ski som, ali je vlasnik Stevan Nikoli od
tog imena odustao kad su alasi njega
prozvali Steva Som. Ovo mesto je bilo
sastajalite jednog broja ribara zbog jefti
ne hrane i pia, ali i velikog prostora. Za
to su tamo u poetku prireivani rukovi
za vei broj zvanica. Beogradska ribar
ska zadruga je pred Drugi svetski rat ima
la jednu zakupljenu kancelariju u po
monoj zgradi, a u samoj kafani je pone
kad prireivala slavske rukove za one ri
bare i goste koji nisu bili pozvani u zgra
du zadruge na obali Dunava. Naalost,
ova kafana je bila poznata i po tuama,
ponekim sa fatalnim ishodom, pa su an
darmi esto navraali i bez poziva. Mo
gue je da je to razlog njenog zatvaranja
neposredno pred Drugi svetski rat
(Seanja ora Ambrozia; slini ili isto
vetni podaci mogu se nai u literaturi ko
ja se bavi tematikom kafana, nap. aut.).

40 Istorija

Zgrada u kojoj se nalazila Jevrejska

je davalo posebnu dra i atmosferu.
Kafana Bora se nalazila na uglu
ulica Solunske i Cara Uroa, preko puta
fabrike onda. Slovila je za drugu ne
zvaninu bazu Ribarske zadruge ija je
uprava tamo esto navraala, a ponekad
i odravala sastanke. Vlasniku ime nije
upameno, samo nadimak ipra. Zbog
dobre poseenosti zaradio je lep imetak.
Pored kvalitetne hrane i pia, drao je i
dobru muziku sa oecima, to je bila
velika atrakcija. Osim domina i kartanja,
kao uobiajenih vidova privatnog kocka
nja, imao je i tombolu jedanput nedeljno,
sa simbolinim nagradama. U ovom de
lu Dorola bilo je vie poznatih kafana.

zgradu namenjenu izbeglim vojnim lici

ma iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine,
nap. aut.).
Kafana Dva lovca koju je drao
Branko Deveerski nalazila se na obali
Dunava, odmah do kafane Kod Ivka na
Dunavskom keju (gde su takoe povre
meno prireivani rukovi prilikom Ribar
ske slave, kad bi sale drugde bile zauze
te). Kafana angaj bila je pored istoi
menog kupalita, nizvodno od zadruge.
Upamene su takoe i kafane Boka
iria Grbe na uglu ulica Dunavske i
Cara Uroa i kafana Topola Baneta
Obojevia. Tu su jo i kafane Mundala,
Spu i Sedam unova.

BEOGRADSKI ALASI
ika Kobac i Joca bez nosa
Branislav Bane Obojevi (1904
1945), prema seanjima ora Ambro
zia, bio je poznati kafedija na Dorolu.
Zajedno sa ocem Milanom bavio se i ri
barenjem za Dragoljuba Bogdanovia i
zato je imao pravo na povlaenu cenu
ribe za svoju kafanu. Oenio se Mari
com iz Beograda. Imali su sina Miodra
ga koji je u braku sa ivkom iz Smede

po uglaenim manirima i skupim odeli

ma, redovnim odlascima u pozorite i
najprestinije gradske restorane. Kao
dete je nauio da svira violinu (emane
kako ju je zvao na turskom). Deca su ga
volela jer je uvek imao neku paru za
njih ili barem bombonu. Bio je poznat i
po ljubavnim aferama, pijanenju, tua
ma, kraama zbog kojih je i dobio nadi
mak Kobac, i raznoraznim drugim mut

kasina (fotografija iz 70ih godina prolog veka)

reva dobio Branislava Mlaeg. Kafana
Topola je bila veoma popularna kod
alasa, najvie jer se nalazila na samoj
obali Dunava, pa se moglo navratiti iz
amca, ali i zbog jeftine hrane.
U Topolu je najee navraao
ika Kovaevi Kobac, poznat svim sta
rim Dorolcima sa Jalije. Spadao je u
red zaista neobinih ljudi. Rom po na
rodnosti, niskog rasta, prilino miiav,
preplanule koe na kojoj su se brojne te
tovae slabo raspoznavale, skretao je
panju na sebe gde god da se pojavi.
Sa zavrenim treim razredom gimnazi
je radio je u nekoj poti u varoi, a sta
novao je u Dunavskoj ulici. Bio je poznat

nim poslovima. Uestvujui sa Bane

tom Kikirezom u jednoj tui na Kara
burmi, ranio je gazdu kafane i zbog toga
proveo nekoliko godina u zatvoru. Po iz
lasku je nastavio po starom, ali premda
esto hapen nikada vie nije osuivan.
Iako se niko nije direktno meao u nje
gove poslove bila je javna tajna da je
kafedijama i trgovcima sluio kao ute
riva dugova, pa se verovalo da su se
mnogi zauzimali za njega kod policije.
Ribarima je uvek pomagao. Pozajmlji
vao im je novac bez kamate i rokova, pa
ga je alaska sirotinja cenila. Imao je i
obiaj da poklanja odela koja mu se vie
nisu sviala, a koja su zbog njihove sku

poe novim vlasnicima sluila samo za

najvee praznike.
Ribarskoj zadruzi je bio na raspola
ganju kao glavni obavetajac o svim po
znatijim ljudima Beograda, te se u tom
kontekstu govorilo da za koga ika nije
uo, taj se ili nije rodio ili se dabe ro
dio. Ponekad je bio i nezgodni pratilac
Dragoljuba Bogdanovia prilikom po
slovnih sastanaka, ukoliko je postojala
sumnja u potenje druge strane. Ova
kva praksa je bila rasprostranjena meu
trgovcima jer je utisak esto bio presu
dan za sklapanje poslova.
Porodino seanje ga stavlja i u de
legaciju grupu momaka koji su amci
ma otili u Slankamen da dovedu Dragi
nju Radosavljevi (Buli) zarad udaje za
Ivana Ambrozia. Ova otmica mlade je
uspeno sprovedena.
U kasnijim godinama ika Kobac je
oboleo i teko se kretao, ali je ostao po
vezan sa starim prijateljima. Tako je po
znato da ga je prijatelj dr Isidor Papo
operisao kad je bilo potrebno. Upokojio
se 70ih godina 20. veka u svojoj deve
desetoj godini, a prema seanjima Jele
ne (Bogdanovi) Dedei, oplakan je je
dino od erke jedinice Milice.
Jo jedan poznati stanovnik Jalije, u
meuratnom periodu, bio je Jovan Trifu
novi zvan Joca bez nosa. On je nos
stvarno izgubio u nekoj kafanskoj tui.
Treba napomenuti da su svi alasi zbog
potreba posla uvek nosili britvu ili neku vr
stu noa, u veliinama koje su se kretale
od peroreza, preko akije, do lovakog
noa. Ovo vienamensko orue je
naalost esto bilo upotrebljavano kao
oruje. Joca je bio kapetan remorkera za
vuu lepera, a imao je i jednu deregliju
koju je davao u najam. Kada su se na Du
navu pojavili prvi remorkeri koji lepove
nisu vukli ve gurali, zbog njihovog zatu
pastog oblika pramca alasi su ovaj tip plo
vila iz milote prozvali Joca bez nosa.
Ovaj se naziv odrao meu laarima jo
mnogo decenija posle njegove smrti. Kao
vlasnik vanog plovnog objekta i vrstan
poznavalac Dunavskih plovnih puteva ne
prekidno je saraivao sa Ribarskom za
drugom i Dragoljubom Bogdanoviem.
Jovanova supruga Tomanija je radila u
veernici i njoj je dom Bogdanovia jedino
poveravao posao oko iskuvavanja vea.
Njegovom sinu DimitrijuMiti venani kum
je bio Ivan Ambrozi. Posle Drugog svet
skog rata pomogao je Dragoljubu svojim
zauzmanjem kod novih vlasti.
Dr Duica Boji

Istorija 41

ZABORAVLJENI

Milutin Velimirovi lekar,

Potomak svetenike porodice iz Pirota, obiao je pola sveta, proao golgotu Albanije, bio
prijatelj sa uvenim ruskim pesnikom Majakovskim, a u Knjaevcu je dvadesetih godina
prolog veka sam spasao stanovnitvo pred naletom velikih boginja

skom je preao golgotu preko Albanije,

svetenikoj porodici Velimiro
tokom koje je stradao i njegov roeni
vi u Pirotu a njeni koreni su
brat Aleksandar.
iz plemena Vasojevii, iz Kralja
Sa ostrva Krf je, zbog znanja ruskog
kod Andrijevice u Crnoj Gori (iz
jezika, poslat u Dobrudu, dugim puto
Kralja je, po nekim istoriarima,
vanjem preko Italije, Francuske, Engle
poreklom i Karaore), u kui prote Miloa
ske i Skandinavije, radi pomoi na for
(1848 1820) i supruge Jelene, izroeno je
miranju dobrovoljakih divizija u Odesi.
jedanaestoro (po drugim izvorima osmoro)
Na frontu u Dobrudi je ranjen, pa je
dece. Pod oevim krilom prota Milo je bio
prebaen na leenje u Moskvu, gde je
posveen izuavanju istorije i etnografije, a
trebalo da po okonanju rata nastavi
iza njega su ostali brojni objavljeni radovi. Ni
zapoete studije. No, u carskoj Rusiji,
je onda nita neobino da je i deo njegovog
pored strahota Velikog rata, desila se
poroda nasledio spisateljski dar ili sklonost
Februarska pa velika Oktobarska revo
ka umetnosti: Ljubica Velimirovi je objavila
lucija, a potom i graanski rat.
roman Pretee, a Zorka Velimirovi prevela
U Moskvi, on se ponovo sree s pri
mnoge romane s ruskog, meu kojima i Anu
jateljem Majakovskim, koji pie za ruske
Karenjinu. Vukosava Vuka Velimirovi
itaoce o srpskoj golgoti preko Albanije.
(1888 1965), koja je studirala u Parizu i Ri
Iako se januara 1917. ponovo upisao na
mu, a ivela u mnogim evropskim zemljama,
Moskovski univerzitet, i zaposlio u bolni
bila je prva zapaena srpska vajarka i slikar
ci koja je leila ranjenike ranjene u pre
ka u prvoj polovini prolog veka. Sin Milutin,
Milutin Velimirovi (18931973.)
delu vilica, Velimirovi je brzo uvideo da
koji je dobio ime po stricu stradalom od Tu
mogunost nastavka studija ne postoji jer tadanja Moskva
raka, roen je 9. juna 1893. godine. Osnovnu kolu i prvih est
vie nije bila ona iz koje je otiao da brani Srbiju. U elji da se
razreda gimnazije zavrio je u rodnom Pirotu, a kolovanje je
prikljui ratnim drugovima na Solunskom frontu, Velimirovi se
nastavio u Beogradu, u 4. mukoj gimnaziji. U Moskvi je za
marta 1918. godine odluuje da napusti novoustrojenu Sovjet
poeo studije medicine, stanujui u kui na spiridonovskom
sku republiku, ali umesto da krene na Zapad, zbog ratnih
pereuloku (sokak, poprena uliica), kojim sluajem zajed
deavanja bira daleko dui, no sigurniji put: preko Sibira, do
no sa svojim vrnjakom, potonjim velikim ruskim pesnikom,
Vladivostoka. Kako tu nije uspeo ni posle dueg vremena da
Vladimirom Majakovskim (18931930). Jo kao srednjokolac,
se domogne bilo kakvog brodskog prevoza, put je nastavio ka
Velimirovi je objavljivao prie i lanke (najzapaeniji: U Bor
Kini, do grada Tjencina. Uz pomo jednog od brae koji je ra
skom rudniku, 1912), a druenje s Majakovskim, koje se pre
dio u ekspediciji u Tjencinu, zaposlio se kao kontrolor rusko
tvorilo u nerazdvojno prijateljstvo, pruilo mu je mogunost pri
mongolske ekspedicije, sa kojom je iao kroz Kinu i Mongoli
sustva na knjievnim deavanjima u Moskvi i poznanstvo s pe
ju, ak i u Japan.
snicima kakvi su bili Blok, Baljmont i Severjanin, iju je poezi
Tek leta naredne godine, Velimirovi stie do Carigrada, a
ju znao naizust.
odatle brodom uz Dunav do Beograda. Istog leta, u listu De
No, po napadu Austrougarske na Srbiju, poput veine ta
mokratija objavio je ratnu priu Vihor smrti. U jesen 1919.
danjih mladih patriota van Srbije, Velimirovi je prekinuo
odlazi u Prag, gde 1921. godine zavrava medicinu, a tamo je
studije i stavio se na raspolaganje otadbini. Kao student,
pronaao i ivotnu saputnicu, ehinju Miladu.
na dunosti lekarskog pomonika u Treem puku prvog po
Po zavretku studija, jula iste godine, zaposlio se kao sre
ziva u Moravskoj diviziji, boravi u Pirotu i Niu. Bio je svedok
ski lekar u Knjaevcu, za platu 2.250 dinara (odmah iza uprav
strahovitog stradanja srpske vojske (i graanstva), ne od
nika bolnice dr Rafaila Alfandarija, koji je imao 2.500 dinara).
neprijateljskih kuruma ve od zaraza i nebrige, o emu je
Sledeih 14 godina, koliko je ostao na slubi u Knjaevcu, uz
kasnije i pisao u svojoj teatralogiji ne tedei ni najvie or
sve metode leenja i lekarskih aktivnosti (poraao je ene po
gane vlasti tadanje Srbije. Nakon sloma, sa srpskom voj

42 Istorija

ZABORAVLJENI

ratnik, pisac, putnik

Dr Velimirovi (sedi u sredini) sa osobljem i bolnica u Knjaevcu u kojoj je radio i upravljao do 1935. godine

Knjaevac, gde je zabeleen jedan sluaj. Ono to su s veli

usamljenim pojatama stiui do njih nou kroz smetove, ope
kom mukom na suzbijanju epidemije, gotovo pola veka kasni
risao, vadio zube...), bavio se prevencijom, vaspitanjem naro
je (1972), inili brojni timovi lekara i strunjaka mladi doktor
da i predavao higijenu u gimnaziji. Istovremeno, nije odlagao
Velimirovi je 1923. godine to uradio sam. Obolele je stavio
pero: beogradska Politika je tokom 1922. u est nastavka ob
pod strogi kuni nadzor (pritvor), i s pomonikom Jelenko
javila njegove putopise, a 1923, nakon katastrofalnog zemljo
viem (koji je bio zaduen za dezinfekciju) izvrio brzu vakci
tresa u Japanu, nastavlja da objavljuje putopise u 13 nastava
naciju celokupnog stanovnitva u sre
ka. to ini i 1925. i 1929. Na prvom
zu. Bez odmora i sna, na leima
konkursu za priu Politike dobio je
umornog konja, blatnjavim poljskim
drugu nagradu, a prie u Politici ob
putevima, kaljugama, od mesta do
javljuje sve do Drugog svetskog rata.
mesta, po Zaglavku i Budaku, po ce
Objavio i knjige putopisa Kroz Kinu
lom Timoku, vakcinisao je u naj
(1930) i Po Japanu i Mongoliji
kraem roku desetine hiljada ljudi
(1938) i postao je lan Kluba nezavi
to se iz dananje perspektive moe
snih knjievnika u Beogradu (pred
initi neverovatnim. Ovaj podvig je
sednik Milosav Jeli).
utoliko vei, ako se ima na umu da je
Sudbina je pred ovim mladim
variola vera zarazila samo desetoro
ovekom postavljala mnoge izazove,
ljudi, od kojih su sedmoro preiveli.
a pred najveim se naao vrlo brzo
Taj podvig mu je doneo i blisku sarad
po dolasku u Knjaevac. Bila je to
nju i vrsto i iskreno ljudsko prijatelj
epidemija velikih boginja (variola ve
stvo sa uvenim Kostom Todoro
ra). Ova epidemija javila se u Srbiji
viem, akademikom, koje je trajalo do
1922, ali je nekim udom zaobila Ti
Todorovieve smrti. U toku slube u
moku krajinu, iako je bila u naj
Knjaevcu, Velimirovi je i dalje teio
bliem okruenju. No, februara 1923,
svom usavravanju specijalizacija u
troje metana knjaevakog pogra
Parizu kod uvenog profesora
ninog sela Papratna preneli su zara
Serana, i Socijalnohigijenska aka
zu iz Lunikog sreza (Pirotski
demija u Berlinu; dva meseca je pro
okrug). Od njih, zarazila se jedna
veo u Manesteru i Londonu, u pro
ena u Kamenici. U Vasilju, tada jed
gramu razmene lekara. Ve
nom od najveih knjaevakih
Vladimir Majakovski, Velimiroviev sustanar u Moskvi
1924. postao je vrilac duno
sela, u aprilu iste godine obolelo
sti upravnika bolnice, kada je bolnica renovirana, izgraeno
je pet osoba (etiri ene i dete, a bolest su doneli radnici iz
kupatilo i odvojeno zarazno odeljenje. Bolnica je imala 80 po
rudnika Tresibabe). Konano, variola je ula i u varo

Istorija 43

ZABORAVLJENI
Banski venik
Doktor Velimirovi je u Knjaevcu
leio radikalskog prvaka Acu Stanojevia, a prijateljevao sa Jerr emijom
ivanoviem, koji je bio ban
Moravske banovine sa seditem u
Niu i ureivao knjievni listt Venac (pokrenuo je, i bio prvi urednik asopisa Gradina). Stekavi
veliki ugled u narodu, d r Velimirovi je 1931. godine izabran za
banskog venika Moravske banovine, a bio je, kao rezervni major, i
stareina Sokolskog drutva
Duan Silni u Knjaevcu (napisao
i monografiju Sokolsko d rutvo
Knjaevac, 1908 - 1938).
Bio je delegat na jubilarnom kongresu Interparlamentarne unije u
Oslu, o emu je izvestila i Politika
od 20. i 24. avgusta 1939.

Velimirovi kao voa

Sokolskog drutva u
Knjaevcu

stelja i 1.500 bolesnika godinje. Zanimljivo je da se nabavka

namirnica, ogreva i materijala vrila po osnovu javne uline li
citacije pred kafanom Save Velojia u Knjaevcu, a licitaciju je
sazivao doboar. Sledee godine, 25. marta, dr Velimirovi je
od ina sanitetskog porunika proizveden u kapetana II klase.
Po izvetaju dr Velimirovia, u periodu 1921 1926. u srezu se

Velimiroviev kineski paso

Naslovne strane nekih od Velimirovievih knjiga

najee obolevalo od nefritisa (55 sluajeva) i crnog prita

(22), a on je, u saradnji sa optinskim vlastima, zapoeo bes
potednu borbu protiv nehigijene i loih navika u varoi pa i u
okolnim selima. Angaovao se i na otvaranju zdravstvenih za
druga po knjaevakim selima.
Knjaevac je napustio 1935, po postavljenju za savet
nika sanitetskog odeljenja Moravske banovine, a potom je
imenovan za upravnika bolnice u upriji, pa potom upravni
ka Graanske bolnice u Jagodini, iz koje je 1939. izabran za
senatora Moravske banovine.
itav Drugi svetski rat proveo je na dunosti lekara u Ja
godini, a u jednom nonom napadu na bolnicu teko je ra
njen u grudi. Zanimljivo je da o ovom ranjavanju nema vesti

44 Istorija

u tadanjem reimskom listu Novo vreme.

Nakon Drugog svetskog rata radi u Beogradu, najpre
kao ef odseka pri Ministarstvu zdravlja, potom kao
grudni lekar u Gradskoj bolnici, iz koje je penzionisan,
kao primarijus, 1955. godine.
Bio je i lan Srpskog lekarskog drutva, potpredsednik
Udruenja nosilaca Albanske spomenice. Po penzionisa
nju, bio je veoma aktivan: odrao brojna predavanja na
Kolarevom univerzitetu, a kao lan Udruenja knjievni
ka Jugoslavije (bio je lan i Udruenja prevodilaca Srbije;
teno govorio etiri jezika: ruski, eki, francuski i ne
maki) u veoj meri se posvetio knjievnom radu. Studiju
O japanskoj poeziji objavio je 1958, a potom sledi tetra
logija romani Teke godine (1954), Neostvarena lju
bav (1962), Posle atentata (1967) i Lutanja (1972).
Hronoloki, istina, njihovo izdavanje ne prati i deavanja
(Posle atentata je poetak tetralogije, a po redosledu iz
davanja je trei), ali sva etiri romana ine jednu koherent
nu celinu ratnih godina, stradanja i patnji.
Ako se pokua komparacija sa delom mnogo slavni
jeg Knjaevanina Srpska trilogija, Stevana Jakovlje
via mora se kazati sledee: Sudi li se po knjievnoj
vrednosti onda Jakovljevieva Trilogija svakako ima
primat; ona jeste i tako pozicionirana od zvanine knjievne
kritike i italatva. No, sutinski, ne samo za tu jednu knjigu
vie, Velimirovi je u mnogim parametrima snaniji, dublji,
oporiji, realistiniji... Tek kad se proita njegovo delo, sutin
ski se razume bit Velikog rata, njegove besmislenosti, nje
gove strahote, i njegove velianstvenosti.

Vreme u kome su se pojavili ovi tematski romani, uprkos

nekim zapaenim knjievnokritikim osvrtima, nije ilo Veli
miroviu na ruku. Oni su danas retka i nekompletna pojava,
ak i u mestima koje je Velimirovi zaduio drugim delova
njem svojim ivotnim, lekarskim pozivom.
Konano, veoma dobra zbirka pria Meava, koja za
hvata i deo socioloke strukture i koja, pisana sa puno em
patije, itaocu nudi ne samo sliku ovdanjeg ivlja ve i ka
rakterologiju, izdata 1970. godine, na neki nain stavlja
taku na Velimiroviev knjievni, a uskoro, i veliki ivotni
opus. Teko oboleo, umro je u Beogradu, 18. novembra
1973. godine, i sahranjen je na Novom groblju.
Radia Dragievi

RATOVI

Bitka na Krbavskom polju

hrvatsko Kosovo
Krbavsko polje danas

Grb knezova Frankopana

Turci ne daju roblje

Ban Emerik Derenin okupio je u leto 1493. godine do tada meusobno zavaene hrvatske knezove i odluio da napadne tursku vojsku
koju je predvodio Jakub paa. Meutim, doiveli su teak poraz.
Hrvatsko plemstvo posle ove bitke, slabo i osiromaeno, vie nije, u
duem vremenskom periodu, bilo sposobno da prui jai otpor
Turcima u njihovom prodoru ka Evropi

akon Osmanskog osvaja

nja Despotovine Srbije
1459. i pada kraljevine
Bosne 1463. godine tur
ska laka konjica akindije,
silahdari (borci), ulufedije (plaenici) i
guberi (stranci), otricu dihada preko
hrvatskih zemalja, usmeravaju, posled
nje decenije 15. veka, daleko na severo
zapad prema tajerskoj, Kranjskoj i Ko
rukoj, s ciljem sticanja bogatog ratnog
plena u hrianskom prostoru.
Vezir sultana Bajazita II (1481
1512) i upravitelj Bosanskog paaluka
Hadum (Hadrem) Jakubpaa cele
1492. godine proveo je u pripremama

za novi pljakaki pohod. Kako navodi

turski letopisac: postara se za vrlo ja
ko naoruanje. U Vareu kuje noeve,
helebarde, maeve i sablje. Krajem le
ta 1493. godine provalio je sa svojim
akindijama, oko osam hiljada, preko
Une i Kupe u tajersku i opustoio Ce
lje i Ptuj. U svaki pohod ilo bi od pet
do deset hiljada konjanika. Njihova br
zina i pokretljivost, u kombinaciji s br
dovitim i umovitim terenima, inili su
ih praktino nevidljivima i neuhvatljivi
ma po upadu. Jedini nain da im se su
protstavi bio bi na povratku kada su
zbog tereta, plena i ljudstva bili znatno
sporiji i uoljiviji.

Prilikom povratka iz Slovenije, Turci

su opustoili Hrvatsko Zagorje, spalili i
opljakali bogati gradi Modru, kneza
Bernardina Frankopana. Prema podaci
ma turskog letopisca Jakubpaa je sa
svojim borcima naiao na hrvatske feu
dalne snage na jednoj planini, koje su mu
prepreile put. Kako je bio ugroen s lea
od tajerskog grofa Jakova Sekelja, vezir
je ponudio banu Emeriku (Mirku) De
reninu novac ukoliko bi ga ovaj pustio
da nastavi put prema Bosni. Ban, uveren
u premo svojih snaga nad izmorenim
Turcima, trai oslobaanje celokupnog
hrianskog roblja i predaju plena, to
bosanski paa odbija. Dok su jo trajali
pregovori oko otkupa, paa je uputio tur
ske snage preko Krbave kako bi iskoristio
priliku i izvukao se iz tekog poloaja.
im je saznao za promenu pravca
kretanja turskih snaga, ban Derenin je
pregrupisao borce kojima je raspolagao
i na Krbavskom polju okupio do tada

Istorija 45

RATOVI

Zapis na glagoljici popa Martinca o bici na Krbavskom polju u Drugom

Novljanskom brevijaru iz 1495. godine

Na turskoj strani u bici na Krbavskom polju

borile su se i akindije

ubiju svi robovi sposobni za borbu. Kako je eleo da izbegne

meusobno zavaene hrvatske knezove sve izabrani momci,
frontalnu bitku s hrvatskom vojskom, bosanski vezir je namera
sjajni borci kako navodi eki putopisac Jan Hesiteinski
vao da protivnika izvue u ravnicu, potom da ga iz zasede, delo
Ivana Frankopana Cetinskog, Bernardina Frankopana Mo
vanjem sa svih strana, brzom konjicom napadne i uniti. Svoje
drukog, Nikolu Frankopana Trakog, Karla Guia, Petra II
snage, takoe je podelio u tri grupe. Turin pak, ije se srce na
Zrinskog, njegovog sina Pavla III Zrinskog, jajakog bana Ju
dima od divljega bijesa, bojei se vie
raja Vlatkovia sina hercega Vlatka
svojega cara nego neprijatelja, podijeli
Kosae. Hrvatske snage su brojale
s druge strane u tri klinasta bojna
oko tri hiljade konjanika, dve hiljade
Nema nikog da ih pokopa se
reda pa prvi red svojih eta okrene na
peadijskih boraca i nepoznati broj
prednji dio nae vojske'', zapisao je
slabo naoruanih i vojno neobuenih
Ja sam sve te vrlo tune dogaaje vidio i veli
ninski biskup Juraj Divni.
seljaka. Neki od knezova, kao Ivan
kim dijelom u njima sudjelovao. U onaj jedan
Frankopan, predlau napad na tur
dan na tijesnom prostoru trinaest tisua ljudi
Pobeda Jakub-paine
ske snage na planinskom zemljitu,
bilo je to zarobljeno, to ubijeno. Po putovi
taktike
ali je odlueno da se Turci ugroze
ma, na sve strane, lei vrlo mnogo ukoenih
frontalno u tri vojnike grupe po
tjelesa to ih razdiru vuci, a nema nikoga da ih
Bitka je poela u devet sati ujutro,
obiaju ratovanja tog vremena. Prvu
pokopa'' (deo savremenog zapisa ninskog bi
9. septembra 1493. godine. Ban De
grupu su sainjavale slavonske ban
skupa Juraja Divnia o bici na Krbavskom po
renin je prethodno sa svojim snaga
derije (vojniki rod, obino konjica)
lju kod Udbine 9. septembra 1493)
ma napustio povoljan poloaj ispod
pod zapovednitvom Ferdinanda Be
utvrenja Udbina (u Lici) na vrhu brda
rislavia, drugu snage pod Ivanom
i spustio se u podnoje. Formacijski,
Frankopanom i treu ostatak pod Nikolom Frankopanom i
ban je rasporedio svoje snage u klasian vojni poredak za bitke
Bernardinom Frankopanom. Izmeu ovih konjikih grupa bili
srednjeg veka, s peadijom u sredini i konjicom na krilima. Zapo
su rasporeeni seljaci kao peadija.
vednitvo na krilima prepustio je Frankopanima i jajakom banu,
Tursku vojsku sainjavali su odredi iz Srbije pod komandom
a sam je zadrao komandu nad vojskom u centru, pa turske
kruevakog sandakbega Ismaila i skopskog namesnika Meh
pjeake koji su bili potisnuti u sredinu zaokrui etom konjanika.
medbega Karlerija. Stigavi na Krbavsko polje (koje se protee
Meutim, lukav, iskusan i pronicljiv, Jakub paa je Ismailbe
na 149 kilometara kvadratnih) najverovatnije preko Plakog, Ja
gu povjerio manju jedinicu za prvi napad. Mehmedbegove bor
kubpaa se uverio da je sukob neizbean i odmah je dao da se
ce poslao je u oblinju umu u zasedu, a za sebe je zadrao naj

46 Istorija

RATOVI
veu jedinicu za glavni napad. Ismailbeg je oko hilja
du najiskusnijih konjanika formirao u klin i poveo u ju
ri na slabo opremljene prve redove peadije ugarsko
hrvatske vojske. Pod udarcima kopita podigao se stra
hovit oblak praine. Kad se jedinica pribliila, pokaza
lo se, na sveopte zaprepaenje, da su Turci teko
oklopljeni kacigama i kirasama, te naoruani helebar
dama (kopljima). Udar je bio estok. Nakon poetnog
oka ugarskohrvatske snage su se konsolidovale i
poele odbijati turski napad.
Prema dogovorenom turskom planu Ismailbeg je
naredio povlaenje svoje jedinice to je trebalo da
predstavlja mamac za hriansku peadiju. Ponese
ne iluzijom da dobijaju bitku peadijske jedinice dale
su se u poteru za Turcima i skoro je cijela vojska bi
la za petama Ismailbegovim mamcem. Kad su i po
sljednji branitelji protrali pokraj ume u kojoj je bila
zasjeda iz nje su izjahali Mehmedbegovi konjanici i
uz divljake povike udarili na zaelje. U istom trenut
ku, prva turska jedinica manevrirala je udesno i tako
oslobodila put za glavninu s Jakubpaom na elu,
koja je ve juriala prema naprijed. Udar glavnine bio
je iznenadan i silovit. U hrvatskim redovima nastali su
sveopa pomutnja i ok. Kako je s desne strane bile
rijeka Krbava, Hrvati su se nali u potpunom
okruenju (Juraj Divni).

Ubijeni i zarobljeni knezovi

Zapis ekog putopisca

Traginu i tunu sudbinu hrvatske vojske poraene na Krbavskom po
lju potanko su opisali istoriari Bonfinije, Unresi i Tubero, ali je najve
rodostojniji zapis o bici ninskoga biskupa Jurja Divnia koji je odmah
nakon bitke pohitao u Liku i svoj izvetaj o boju sroio za papu Alek
sandra VI, upozoravajui ga na opasnost koja je zapretila celoj Evropi.
Znaajan je i zapis ekoga putopisca Ivana Hasiteinskoga koji je 1493.
godine preko Dalmacije putovao u Jerusalim, pa se zatekao u Zadru ba
u vreme kad su u taj grad stizali begunci nakon bitke. On je razgovarao
s mnogima od njih i zabeleio i ovo: U ponedjeljak 23. septembra do
plovili smo k mestu Zadru. Tu nam pripovedahu zle novine kako su bez
duni zatiratelji hrianstva, Turci, porazili Hrvate do nogu i mnotvo ih
poubijali i zarobili. To se dogodilo petnaesti dan pred mojim dolaskom
u Zadar na dan Sv. Gorgonija (9. septembra). A zbilo se to tim povodom
to je jedan vojvoda turskoga sultana po imenu Hadum (Hadrem) paa,
zdruivi se s najodlinijim Turcima, imajui oko deset hiljada konjani
ka, provalio preko gora do Hrvata, i onda dalje u zemlju rimskoga kra
lja do mesta Ljubljane u Karneoliji. U svim tim oblastima pobravi silu
naroda, mueva, ena, devojaka i deaka, odagna ih sa sobom. Knezovi,
gospoda i vitezovi hrvatski, sabravi se da bi Turke pretekli, pohitae u
one gore kroz koje su Turci u zemlju provalili, pa ih tamo oekivahu i
imaahu, kako sam obaveten, do tri hiljade konjanika i oko osam hilja
da peaka, meu kojima bee nekoliko knezova i gospode znamenite,
kao to su ban hrvatski Mirko Derenin, ban jajaki u bosanskoj zemlji
Juraj Vlatkovi i drugi.
Istovremeno, u Grobniku je boravio hrvatski pop glagolja Martinac
od plemena Lapana, koji je glagoljicom pisao asoslove za pavline u
Novome. Iako je pisao svetu knjigu, na njenom kraju zabeleio je i bit
ku na Krbavskom polju.

Neki su knezovi pali ve na samom poetku bitke,

a kada je poginuo Ivan Frankopan nastala je panika.
Ubrzo je, s konja pao i zarobljen ban Derenin. I sa
mog bana bacie u okove, a njegovu sinu, takoer vr
lo hrabrom vojniku, pred oima oca odrubie glavu i toplom kr
vlju jedinca sina poprskae oevo lice. I koliko god je jadnik
prisiljen bio uzeti hranu, toliko mu put na stol mjesto zdjele sta
vljahu na tanjur glavu ljubljena sina, pie biskup Divni. Ban
je poslat u Carigrad, a sultan Bajazit II ga nije hteo ubiti, ve
ga je zatoio na neko ostrvo gde je ovaj uskoro umro.
Zarobljeni su i knezovi Nikola Frankopan i Karlo Gui, dok
se Bernardin Frankopan spasao bekstvom. Jakubpaa se
estoko osvetio: Pripovijedalo se jo da su Turci taj put malo
kome glavu odrubili, nego su zato svim noseve odrezali (oko
6.000) pa ih sa sobom odneli radi lakoe, jer im sultan od sva

ke 4 glave daje dukat, a to vredi i onda kad se koji odrezanim

nosom neprijateljskim moe podiiti (letopisac Jan Hesitein
ski). U hronici Aik pae Zade pria se pak, da su Turci u ovoj
borbi otsekli 8.000 noseva.
Tada e padoe krepci vitezi i boritelji slavni, kae zapis
jednog srpskog letopisca. Savremenik pop Martinac, vapi o
velikoj tuzi kakve nije bilo od vremena Tatara, Gota i Atile
neastivoga. U Istoriji Jugoslavije iz 1933. Vladimir orovi
pie da je Krbavska pogibija, unekoliko slina pogibiji Srba na
Marici, dok dubrovaki pesnik Mavro Vetranovi stavlja ovu
bitku pored Kosovske.
Sran Rajkovi

svakog 1. u mesecu
A
LN
JA DA
I
EC NU
SP PO

1/4 o
180 X glas
60 mm

Na etvrtini kolorne strane u reviji Istorija

Po promotivnoj, izuzetno povoljnoj ceni

Saoptite vau poruku

Promoviite proizvod i uslugu

Najavite aktivnosti i skupove
(konferencije, manifestacije, sajmove...)

Predstavite vaa izdanja...
Informacije na tel.: 011/3196 322, 011/3196 323

Email: istorija@pregled.rs
Istorija 47

MISTERIJE

ena papa Sauvana je pria iz prolosti, ali ne postoji jasan

izvor koji bi potvrdio da li je ta pria zaista istinita.
Re je o enskoj osobi koja je navodno sedela na
prestolu Svetog Petra kao papa, preruena u
mukarca

istoriji ima vie primera da je ena preruena u

mukarca obavljala vane poslove namenjene
iskljuivo mukarcima. Recimo, egipatska kralji
ca Hatepsut vladala je ba kao mukarac, a no
sei ceremonijalnu bradu odrekla se i enskog
nastavka svog imena. Jovanka Orleanka je bila ena, ali vei
vojskovoa od brojnih mukaraca. Imamo i u naoj, modernoj,
srpskoj istoriji, primer Milunke Savi i njene hrabrosti i ju
natva. Ona je na ratite otila u mukoj uniformi, a tek kad je
Srednjovekovno
umetniko vienje
ranjena saznalo se da je ena.
Pape Jovane
U ovaj kontekst moglo bi da se stavi i seanje na egipat
(Francuska nacionalna
sku kraljicu Kleopatru VII koja je zavela dvojicu velikih rimskih
biblioteka, oko 1560.)
vojskovoa. Prenosilo se uverenje da je to uspela zahvaljaju
jui svojoj lepoti. U stvaru, bilo je suprotno. Zahvaljujui broj
nim izvorima, kao i analizi Kleopatrine linosti, utvreno je da
uopte nije bila lepotica koliko je slavljena u tom pogledu. Da
kle, neto to se ak dugo smatralo da je istina, ne mora da to
i bude. Na kraju, kad je Kleopatra u pitanju, lepota je u oima
magijsku, udotvornu crtu.
posmatraa.
Neki prvu priu vezuju za kraj 9. veka, a drugi je smetaju
Ima, meutim, jedna jo mnogo interesantnija pria, vero
u 11. i 12. vek. Ali, da bismo razumeli
vatno interesantnija i od svih prethodnih.
priu moramo poznavati i pozadinu
Na itaocu e biti da donese konaan sud
deavanja. Jedino je tako mogue raz
i odluku da li je u pitanju mit ili istina. Re
umeti i istoriju.
je o enskoj osobi koja je navodno sede
Papa koji se povezuje s tom priom
la na prestolu Svetog Petra kao papa,
je papa Ioannes VIII, odnosno Jovan(a)
preruena u mukarca. Iz prethodnih pri
VIII. Ko je bio Jovan VIII? Ovaj papa ili
mera moe se videti da pria ne mora u
papisa je vrio svoj pontifikat od 872.
startu da bude nemogua i nerealna i sa
do 882. Ubijen je sredinom decembra
mim tim i odbaena.
882. Njegova uloga je veoma znaaj
Prva dilema u vezi ove prie nastaje
na. Uticao je na to da se oslobodi Me
onog momenta kada ovaj dogaaj treba
todije koji se borio da se crkvena
smestiti u odreeni vremenski period.
sluba obavlja na slovenskim jezicima
Pria se prvi put spominje u 13. veku, da
umesto na latinskom. Takoe je kruni
kle u srednjem veku kada su, kao to se
sao francuskog kralja Luja II.
zna, ljudi imali obiaj da stvari koje su se
Rani srednji vek bio je prilino bu
desile esto preuveliaju ili ak da izmi
ran i trnovit kada je re o papama i pap
sle. Zar srednji vek nije prepun pria o vi
skoj slubi. Pape, naslednici Svetog
tezovima, njihovim podvizima koji su rav
Petra, esto su zaboravljale na asket
ni podvizima antikih bogova i o zmajevi
ma i morskim udovitima? esto su to Martin od Opave, dominikanski hroniar zapisao ski ivot. Odavali su se zemaljskim
je da je ena sedela na papskom prestolu
strastima, preljubama i materijalnim
radili da bi stvarima i dogaajima dali

48 Istorija

MISTERIJE

mit ili istina?

Najuvanija tajna Vatikana
Knjievnica Dana Vulfolk Kros je napisala roman "Papa Jovana", a
snimljen je i film "Papa Jovana" (Die Papstin aka Pope Joan) poznatog
reditelja Sonke Vortmana, prikazan na Festu 2010. godine. I knjiga i
film sugeriu da je pria o eni papi potpuno istinita i da je u pitanju
najuvanija tajna Vatikana. Tako knjiga govori o eni koja se od najra
nijeg detinjstva bori protiv uskogrudosti sopstvene porodice, predrasu
da okoline i surovosti drutvenih zakona. Ona odbacuje i menja usud
zadate sudbine, ograniene obiajima i voljom mukarca...
U mranom devetom veku kada su ivot ene izjednaavali sa ivo
tom krave postala je papa. Od 858. godine bila je gospodar Rima, sve
ta i raja i vladala pod imenom Jovan VIII dve godine, pet meseci i eti
ri dana. Papsku slubu zavrila je tako to je na svet (prerano) donela
dete za vreme procesije u Rimu pred zgranutom gomilom koja je zapa
njeno posmatrala kako se papa poraa.
Nakon ovog skandala, papa Benedikt ustanovio je obiaj da se pre
ko probuene stolice proverava pol budueg pape, odnosno njegova
mukost. Ta jedinstvena svetkovina postojala je sve do 16. veka. Ka
da nije bilo sumnje o papinom polu, uo bi se uzvik: "Imamo mukarca
za papu!!!", to su Rimljani kasnije skratili samo na "habet" ime se iz
raava sigurnost u pol izabranog. Crkva je dakle do 16. veka dozvolja
vala postojanje ene pape, a onda su o Jovani (Ivani) izbrisani svi tra
govi i ova pria je proglaena "lanom klevetom, glupou, budala
stom, detinjastom, plitkom i nitavnom bajkom koja svojim protivu
renostima samu sebe pobija", kako pie kardinal i papski istoriograf
Cezar Bornijus iz 16. veka.
S. D.

bogatstvima. Pogotovo je rani srednji vek bio ispunjen krvo

proliima i borbama za papski presto. U tom periodu je ak iz
uzetno bio jak uticaj rimskih ena, plemkinja, na izbor pape.
Bilo je trenutaka kada bi se u vrlo kratkom periodu promenio
veliki broj papa na prestolu. To je vreme "pornokratije" kako je
napisala Brenda Ralf Luis u svojoj knjizi "Mrana istorija pa
pa". Da li je pria o eni papi u stvari pria o tom vremenu? O
eni koja je iz senke uticala na papine odluke? Ili je to zaista
pria o eni koja je sedela na papskom prestolu preruena u
mukarca? Ili je to pria koja je kao i mnoge u srednjem veku
preuveliana kao kada bi za nekog papu koji je bio slabi u po
litici i koji nije znao da vodi crkvu rekli da je u stvari ena. Na
taj nain su eleli da ga ponize. Da li je papi koji je upravljao
crkvom loe i nedostojno, s vremenom, dok se ta pria preno
sila s kolena na koleno, dodata pria da je ena sedela na
papskom prestolu? Ili je moda ta pria povezana s ciljem da
se dokae da su ene, koje su u crkvenoj hijerarhiji mogle bi
ti samo monahinje, mogle dostii i vie? Da li se u ovoj prii
radi i o danas aktuelnoj temi o poloaju ene u rimokatolikoj
crkvi?

Priu o eni papi prvi put spominje i zapisuje u 13. veku

an Pjerije od Mejlija dominikanski hroniar u svom delu
Chronica Universalis Mettensis i smeta je u 1100. godinu.
Istu tu priu zapisuje, ali i proiruje, Martin od Opave, domini
kanski biskup i hroniar (umro 1278) u svom delu Chronicon
Pontificum et Imperatorum. an Pjerije je zapisao da je ena
sedela na papskom prestolu i da je prilikom jahanja dobila tru
dove i rodila da bi zatim bila odvuena s konja i zajedno s de
tetom kamenovana do smrti. Prema Martinu od Opave pria je
drugaija.
On pie da je na papski presto posle pape Lava IV (855)
doao Englez Don od Majnca (Johannes Anglicus) koji je us
tvari bio ena. Jovana ili Jovanu je iz Engleske doveo njen lju
bavnikmonah, najpre u Nemaku da bi kasnije otili za Atinu
gde je ona stekla obrazovanje i, na kraju, dola u Rim gde je
svojim znanjem i umenou sela na papski presto. Tokom
bogosluenja, ona se porodila pred narodom nosei papsku
odoru. Oba autora se slau u tome da je sahranjena na mestu
na kom je umrla. Takoe, Martin od Opave je zapisao da je
njen sin postao posle biskup od Ostije (Ova tvrdnja otvara pi

Istorija 49

MISTERIJE
Iz Nemake,
preko Atine, do
Rima
Rimokatolika crkva se veo
ma trudila da zatre tragove ene
na papskom tronu, pa o do
gaanjima u 9. veku nae ere ne
ma mnogo pisanih tragova, ak i
o priznatim papama toga doba je
dva poneki zapis. Ali, to to neko
liko vekova proveravao pol pape
pre nego to bi beli dim obznanio
njegov izbor prvi je dokaz da je
jedna ena dospela do papskog
trona. Drugi vaan posredni do
kaz vezan je za procesije koje idu
od Crkve Svetog Petra do Patri
jarhijuma (papske rezidencije).
Via Sacra je direktan put i za pret
postaviti je da je Sveta ulica i ime
dobila po tome to su se upravo
Papisa Jovana u trenutku kada je dobila trudove i kada je razotkriven njen pol
njom kretale procesije. Nakon to
je papa Jovana usred te ulice rodila
mrtvoroene, procesije su poele da je zaobilaze. Postoji i pisani izvor iz
tanje koliko je papa imalo vanbranu decu koja su
1486. koji upravo za ovaj razlog vezuje promenu puta procesija.
kasnije dobijala mesto u crkvenoj hijerarhiji, ali to je
Autorka knjige "Papa Jovana" Dona Vulfolk Kros je za razotkrivanje du
ve posebna tema.)
goskrivane vatikanske tajne ipak imala na raspolaganju prilian broj inje
U vezi s prethodnim navodima o eni papi lo
nica i tvrdi da je papa Jovana roena u Ingelhajmu od oca engleskog opa
gino se postavlja i pitanje zato su ba o tome pi
ta i majke varvarke Saksonke. U devetom veku engleska misija je odigra
sali predstavnici crkve ako nije bilo istina ili ako je
la vanu ulogu u Nemakoj. Ljudi su esto dobijali ime po oevom zanima
istina? Da li je to trebalo ipak da se sakrije? S dru
nju ili prema nacionalnosti. Tako da je Jovana postala Jovan Anglikus, ili u
ge strane, kako kae stara izreka, pored onoga to
prevodu Jovan Englez; bila je kaluer u manastiru u Fuldi. Pre toga jed
je reeno treba pogledati i ko je rekao, u ovom
na inteligentna i radoznala devojica potajno je uila slova, rei, jezike.
sluaju napisao. Ko su bili an Pjerije i Martin od
itala je uz briljivo skrivanu sveu. Ni oeva prebijanja, ni majino prista
Opave?
janje na uvreen poredak stvari, ni zadirkivanja brata i deaka, ni neobjek
Prvi je bio Francuz, a drugi Poljak, u slubi
tivnost profesora nisu je odvratili od knjiga... Iskoristila je trenutak stranog
vie papa koji su poticali iz Francuske i njihov bli
pokolja Vikinga i uzela identitet ubijenog brata. Tako je poeo njen put us
ski saradnik. Mora se takoe znati da se deava
pona u hijerarhiji rimokatolike crkve rezervisan za mukarce. "Od kako se
lo da na papski presto bude izabrano vie osoba.
pretvorila u mukarca, imala je slobodu i mo kakvu nikada ranije nije oku
To se naroito deavalo u periodu o kome je go
sila i otkrila je da joj se to jako svia" (Dona Vulfolk Kros: Papa Jovana, str.
vorio an Pjerije koji je smestio ovaj dogaaj u 9.
209).
vek. Tokom konklave (izbora pape) 844. i 855. go
Po grkom piscu Emanuel Roidusu (18351904) koji je napisao knjigu
dine dolo je do pometnje. Pored pape, njegov
"Papisa Jovana", koji je zbog te knjige bio proganjan i na kraju iskljuen iz
protivkandidat koji je od strane drugih ljudi izabran
Rimokatolike crkve, pria kae da je budua papisa roena u Majncu, u
ali koji nikad nije priznat, poneo je titulu "antipa
Nemakoj, 837. godine. Roditelji su joj bili Englezi, otac svetenik poslat u
pa". Konkretnije, te 844. aklamacijom je za papu
Nemaku da iri veru (u Engleskoj su do 10. veka svetenici smeli da se
izabran Johannes (Jovan) dok je plemstvo za pa
ene). Majka joj je rano umrla, pa je sa ocem putovala i pomagala mu u
pu izabralo drugog oveka koji je ipak seo na pap
poslu. Kada je on umro, otila je u manastir gde je prouavala crkvene knji
ski presto kao Sergije II. Johannes ili Jovan da je
ge. Tamo je doao jedan mladi monah da joj pomogne u prepisivanju ne
seo na papski presto postao bi Jovan VIII, dok je
kih spisa. Zaljubili su se i da bi mogli da ive zajedno, ona je obukla muku
pravi Jovan VIII doao na papski presto tek 872.
mantiju, te su od tada putovali kao dva duhovnika. Doli su do Atine. Ta
Ovde se sad postavlja pitanje da li se misli na an
mo je Jovana nauila grki i uronila u izuavanje teologije. Mladi joj je do
tipapu Jovana, nesuenog Jovana VIII ili na pra
sadio pa se ukrcala u brod za Rim. Kako je bila lepa, uena i lukava (i da
vog papu Jovana VIII u ulozi ene koja je bila pa
lje u mukoj odori), izabrana je za papu. Naravno, posle velikih napora ko
pa? Godine 855. je dolo ponovo do zbrke kada je
je je morala uloiti da stigne do trona Svetog Petra. Izmeu pape Lea (La
Anastasije Bibliotekar izabran za papu. Meutim,
va) IV i Benedikta III tron Svetog Petra pripadao je Donu Anglikusu, od
on nikad nije priznat i na papski presto dolazi dru
nosno papi Jovani. S. D.
gi ovek, Benedikt III...
Jo jedna zanimljivost koja se javlja. Martin od

50 Istorija

MISTERIJE
Opave (umro 1278), kao to smo ve na
veli, bio je Poljak u slubi nekoliko papa
koji su poticali iz Francuske. Vreme u ko
me on zapisuje i iri ovu priu je polovina
13. veka. To je vreme kada je Francuskom
vladao Filip III, a Engleskom Edvard I. To je
vreme sukoba Engleske i Francuske. On
navodi Engleza (Johannes Anglicus) koji je
u stvari bio ena koja je sela na papski pre
sto. Tokom itavog srednjeg veka Engleska
i Francuska su ratovali. On je bio u slubi i
bliski saradnik nekoliko papa koji su roeni
u Francuskoj: papa Urban IV (Jacques
Pantaleon, 12611264), papa Klement IV
(Guy de Foucis, 12651268), papa Inoen
tije V (Pierre de Tarentaise, 1276). Da li su
te pape uz pomo Martina od Opave po
kuali na taj nain, irei tu priu, da diskre
dituju Engleze i Englesku kao zemlja koja
podmee lanog papu s ciljem da razori cr
kvu? Da li je na Martinovo pisanje uticala
francuska mrnja prema Englezima?
Postoji i trea teorija. Navodno, ova
pria je nastala ak u Konstantinopolju u
vreme raskola crkve 1054. Tada je papa Lav IX bio zapre
paen priama da na istoku evnusi, koji su kao ene, poto su
im odstranjeni testisi, zauzimaju mesta u crkvenoj hijerarhiji.

Da li bi ovakvu zbrku, skandal i rasulo iskoristili neprijate

lji crkve i papstva? Nikad ni jedan protivnik papstva nije pisao
o ovome, ve naprotiv, ovu priu su rairili dominikanski
slubenici.
Endrju Galovej, koji vodi srednjovekovne studije na Kornel
univerzitetu (Cornell University) ini nam se da je dao jedno
logino i razborito objanjenje: Dominikanci i Franciskanci su
esto bili u sukobu sa papstvom u 13. i 14. veku, ba u vre
me kad je ta pria zapisana i proirena. Sukob je nastao jer je
papa traio od tih redova da se odreknu svojih poseda i bo
gatstva ili e biti spaljeni na lomai kao jeretici.
Da li su Martin i an kao dominikanci na ovaj nain hteli
da se rugaju papstvu? Englezima? Da narue ugled crkve?
Da prikau crkvu kako je vodi ena koja je esto bila orue
avola u borbi protiv oveka? Da li je u pozadini ove prie
pria o sukobu svetovne i duhovne vlasti? Ili pria o sukobu
papstva sa svojim redovima i borba o moralnim pitanjima? Ne
postoje jasni dokazi o postojanju ene koja je sedela na pap
skom prestolu. Postoji samo zapisana pria u vremenu koje je
moglo da utie na autore prie. Ali, postoji i pria da su pape
kasnije podvrgavane posebnom pregledu. Posle izbora seli bi
na specijalnu stolicu koja je imala rupu (sedia stercoraria) da
bi kardinal utvrdio da li novoizabrani papa ima testise. Ve u
16.I veku, u vreme kada crkvu potresaju skandali, jeretiki po
kreti, reformacija, katoliki istoriari odbacuju priu o eni ko
ja je sedela na papskoj stolici dok su par vekova ranije sami
pisali o njoj. Mit ili istina, zakljuite sami. Berislav Kangrga

U Izraelu otkriven spomenik

star 5.000 godina

Izraelu je otkri
Zemljana
ven drevni spo
zdela iz
bronzanog
menik za koji su
doba
arheolozi dugo
pronaena
verovali da je
na nalazitu
deo gradske zidine novijeg da
tuma. Izraelski istraiva Ido
Vael pronaao je spomenik u
obliku polumeseca za koji se
veruje da je star 5.000 godina.
Ukoliko datiranje bude po
tvreno, to bi znailo da je
ova struktura starija ne samo
od egipatskih piramida, ve i
pojedinih
delova
Stoun
henda.
Prema
pisanju
naunog asopisa LiveScien
ce, kameni spomenik ima 14.000 meta secu u ast Sina, mesopotamskog bo
ra kubnih, a dugaak je oko 150 meta ga Meseca. Zemljana zdela iz bronza
ra. Nalazi se u blizini severnoizrael nog doba koja je pronaena na nala
struktura datira
skog grada Safed (Tsfat), na oko 15 ki zitu ukazuje da
lometara od Galilejskog jezera. Veruje izmeu 3050. i 2650. p.n.e. Spomenik,
se da je spomenik sagraen nalik me iji je arapski naziv Rudum enNabi

uajb, bio je poznat arheolozima

jo od davnina. Oni su, meutim,
sve dosad bili ubeeni da je ka
mena konstrukcija deo zida nekog
antikog grada. Vael je iz
raunao da je izgradnja ovog spo
menika trajala izmeu 35.000 i
50.000 dana. On je naveo da je
jedan ovakav poduhvat nesumnji
vo bio veoma komplikovan za lju
de tog vremena koji su veinu go
dine provodili na poljima kako bi
sebi obezbedili dovoljno hrane.
Izraelski arheolog je, takoe, 29
kilometara od spomenika otkrio i
drevni grad pod nazivom Bet Je
rah (Kua boga Meseca na jevrej
skom). Bet Jerah je bio povei grad sa
ureenom infrastrukturom i sistemom
odbrane. Brojni artefakti koji su pro
naeni na tom podruju pokazuju da su
stanovnici odravali odnose sa prvim
egipatskim kraljevima.
Tanjug

Istorija 51

MIHAIL LJERMONTOV

Romantini
Mihail Jurjevi Ljermontov(1814 1841)

ihail Jurjevi Ljermontov

rodio se u Moskvi 3. ok
tobra 1814. godine, u po
rodici kapetana Jurija
Petrovia Ljermontova i
Marije Mihajlovne Ljermontov. Poreklo
Ljermontova vezuje se za kotskog
grofa Dorda Lermonta, koga su Rusi
zarobili kao poljskog vojnika poetkom
17. veka. On je potom primio pravosla
vlje, dobio plemiku titulu i ostao u Mo
skvi kao ruski podanik. Marija Mihajlov
na, majka budueg pesnika, imala je 16
godina kada se udala za uglednog, ali
osiromaenog kapetana Jurija Ljermon
tova. Njena majka, bogata i gorda
plemkinja, Jelisaveta Aleksejevna Arse
nijeva, iz uvenog roda Stolpina, bila je
veliki protivnik tog braka. Ubrzo po
roenju sina, Ljermontovi su se nasta
nili u selo Tarhane Penzenske guberni
je, kod spahinice Arsenijeve.
Porodini mir kvarile su svakodnev
ne nesuglasice i netrpeljivost izmeu
tate i zeta koje su prerastale u ozbi
ljan sukob. Svae su bile kobne po
krhko zdravlje nene Marije. Razbolela
se i umrla od tuberkuloze kada je Mi
hail imao jedva tri godine. Tada poin
je borba za deaka izmeu oca i bake.
Ekonomski monija Arsenijeva uspela
je da zadri unuka. Ona je Juriju Petro
viu zapretila da e, ako odvede Miha
ila, uskratiti unuku veliko nasledstvo
koje je trebalo da mu pripadne. Zato je
Jurij sina ostavio da odrasta u raskoi i
povukao se na svoje imanje u Kropoto
vo.

52 Istorija

Ove godine navrava se dva veka od roenja raskonog

poete i zaetnika ruskog psiholokog romana, plemia
i romantika, buntovnika i rodoljuba, Mihaila Jurjevia
Ljermontova. Iako tvorac samo jednog romana, Ljermontov se ubraja meu najvea imena ruske knjievnosti. Ruskoj literaturi mogao je ostaviti jo mnogo
knjievnih bisera, da ga smrt u dvoboju nije prekinula
kada je imao samo 27 godina
Zanesenost lepotom
Kavkaza
Ljermontov je rastao uz baku, go
spodaricu ogromnog imanja na kojem je
radilo stotine kmetova. Stara gospoa
Arsenijeva nastojala je da svom jedinom
unuku obezbedi najbolje vaspitanje i ob
razovanje. Uz uitelje Engleza i Francu
za, i dadilju Nemicu, Mihail je odlino
savladao strane jezike i poeo da u ori
ginalu ita dela Bajrona, ilera i ekspi
ra. Svirao je nekoliko muzikih instrume
nata i veoma lepo crtao. Mada okruen
bogatstvom i svim blagodetima bakinog
doma, mali Mihail eznuo je za roditelj
skom ljubavlju. Povremeno je poseivao

oca, i bio duboko nesrean zbog sukoba

bake i oca. Usamljen i otuen, deak je
bio veoma zreo u odnosu na svoj uzrast.
Bio je osetljivog zdravlja, i kada se sa
deset godina ozbiljnije razboleo, baka
ga je odvela na Kavkaz, ne bi li ga ta
monja klima oporavila. Ljermontovljev
susret sa ovom regijom bie presudan
za njegovo knjievno stvaralatvo. Kroz
njegov literarni rad stalno e provejavati
divlja lepota kavkaskih pejzaa i folklor
tog podruja, a visoka knievna javnost
Ljermontova e nazvati "pesnikom ru
skog Kavkaza". "Planine Kavkaza za
mene su svete", jedanput je rekao veliki
knjievnik.

etrnaestogodinji poeta

Ljermontov kada je imao sedam godina

Boleljivom Mihailu bilo je potrebno

mnogo nege i panje, pa ga je baka,
poto su mu klima i mineralni izvori Kav
kaza godili, vodila tamo jo dva puta.
Bolest je deaku davala neku posebnu
energiju, koju je on veoma rano poeo
da pretae u stihove. Sa etrnaest godi
na stvorio je pesme koje e postati deo
antologije svetske poezije. Baka ga je
1828. godine odvela u Moskvu na dalje
kolovanje. Upisao je Plemiki pansion
pri Moskovskom univerzitetu, a nakon
dve godine postao je student Moskov
skog univerziteta. Svoju prvu pesmu
Prolee, anonimno je tampao u aso
pisu "Atenej" 1830. godine. Razoaran
to pesma nije kod italaca prihvaena
onako kako je oekivao, nita nije obja

MIHAIL LJERMONTOV

pesnik Kavkaza
Marija Mihajlovna Ljermontova
(17951817), pesnikova majka

Pesnikov otac Jurij Ljermontov

(17871831

Ljermontova baka
Jelisaveta Arsenijeva

vljivao narednih nekoliko godina, iako je

vredno pisao. Poemu Demon, jedno
od najlepih dela ruske romantiarske
poezije, pisao je gotovo itavu deceniju,
od 1829. do 1839. godine. Jovan Dui
je ocenio da je Zmajev prevod ove poe
me na najlepi pesniki prevod u 19.
veku.
Ljermontovljeva buntovna i nepokor
na priroda teko se uklapala u konvenci
onalne norme prestonikog ivota. Zbog
sukoba sa jednim od profesora koji ga je
na ispitu oborio, brzo je napustio studije.
Odluio je da, poput svog oca i dede i on
bude vojnik, pa je u Sankt Peterburgu,
od 1832. do 1834. godine, pohaao
Gardijsku vojnu akademiju i postao ofi
cir. Po zavrenoj akademiji okusio je
ari boemskog ivota i dugih vojnih tere
venki. Jedini naslednik ogromnog bogat
stva svoje bake, mladi oficir pesnik,
poeo se kretati u visokim ruskim krugo
vima. Imao je svog linog kuvara i koi
jaa. Bogat i inteligentan konjiki za
stavnik husarskog puka osetio je sjaj i
rasko aristokratije, i postao redovan
posetilac balova i moskovskih salona.
Sve vreme kolovanja pisao je pesme,

najvie po uzoru na Bajrona i Pukina.

Mada njihov sledbenik, eleo je da bude
drugaiji. "Ne, ja nisam Bajron, ja sam
ono drugo. Jo nepoznati izabranik, kao
i on od sveta progonjen stranac, ali sa
ruskom duom".

Sankt Peterburgu obeleile su njegove

pesme obojene socijalnim motivima i
politikim temama. A onda se okrenuo
vedrijim oseajima, nadahnut ljubavlju
prema sestri svog druga sa fakulteta,
Varvari Lopuhinoj. Motiv ljubavi u Ljer
montovljevljoj lirici proizilazio je iz ivota
samog pesnika. Bio je sklon zaljubljiva
nju i u svojim zapisima je priznao da je
ljubav prem enama otkrio kada se za
ljubio u plavoksu drugaricu svoje
roake, kada mu je bilo svega deset go
dina. Pevao je o Ani Stolpi

Najvea ljubav Varvara

Lopuhina
Izvanredni poetski talenat bujao je u
mladom Ljermontovu. Prve godine pro
vedene u

Neka od izdanja Ljermontovog romana Junak naeg doba

Istorija 53

MIHAIL LJERMONTOV

Pesnik Ljermontov
na fotografiji
iz 1837. godine

Ljermontova velika ljubav Barbara

Lopuhina (18151851) u vreme kada je
bila udata za Aleksandra Bahmetova

Natalija Ivanova Fedorovna, jedna od

ena kojima je posveivao svoje pesme
noj, Jekaterini Sukovoj, Nataliji Ivano
voj, a najlepe strofe posveene su nje
govoj najveoj i neprolaznoj muzi, Var
vari Lopuhinoj.
Duboke emocije prema prelepoj Va
renjki pesnik je gajio i kada je zbog na
stavka kolovanja napustio Moskvu i ka
snije tokom perioda provedenog na
Kavkazu. Zanesen patriotskim idealima,
pisao je i rodoljubivu poeziju. Pesma tr
govca Kalanjikova, poema Borodino i
niz poema i balada pevaju o ruskoj isto
riji i srednjovekovnoj epici. Njegovo delo
Hadi Abrek objavio je njegov prijatelj
1835. godine, bez pesnikove saglasno
sti. Iste godine, Ljermontov saznaje da
se Varvara, koju nije prestao da voli do
kraja ivota, udala za mnogo starijeg
oveka Bahmetova. Dela Kneginja Li

54 Istorija

govska i Valerik, uspomena su na pe

snikovu nesrenu ljubav sa Varvarom
Lopuhinom.

Progonstvo zbog Pukina

Kao strasnog sledbenika Pukino
vog stvaralatva, Ljermontova je duboko
pogodila Pukinova smrt u dvoboju
1837. godine. Napisao je pesmu Pesni
kova smrt koja se u prepisima irila Ru
sijom. Pesma je izazvala buru
oduevljenja i oznaila prekretnicu u
njegovom ivotu. Kroz stihove je osudio
dvorske krugove i od cara Nikolaja I Pa
vlovia traio osvetu zbog Pukinove
smrti. Zbog velike podrke Pukinovih
potovalaca, ova elegija je Ljermontovu
donela knjievnu slavu. Vlast je u njoj vi
dela poziv na revoluciju, pa je mladog
pesnika poslala u progonstvo na Kav
kaz, u Niegorodski dragonski puk,

raunajui da je nemogue da tamo

preivi, jer je taj vojni odred tokom borbi
sa eenima imao najvee gubitke.
Meutim, neustraivi poeta je tokom
borbi ispoljio zadivljujuu hrabrost i ve
sledee 1838. godine, ponovo je bio u
Sankt Peterburgu. Ozbiljno se posvetio
pisanju, ivopisno unosei u svoja dela
folklor naroda Kavkaza. Zapisao je i baj
ku Aik Kerib koju je uo od kavkakih
gortaka. Umetniki talenat Ljermontov
je ispoljavao, ne samo kroz pero, ve i
bavei se slikarstvom. I njegove slike in
spirisane su seanjima sa Kavkaza.

Kritika ruskog visokog

drutva
Nakon elegije posveene Pukinu,
Ljermontov je postao jedno od najpo
znatijih imena ruske poezije. Godine
1839. nastalo je njegovo najbolje

MIHAIL LJERMONTOV
Rekli su o Ljermontovu

Da je taj deak ostao iv, ne bismo
bili potrebni, ni ja, ni Dostojevski.
(L. N. Tolstoj)

U samoj Ljermontovljevoj pojavi bilo
je neeg zloslutnog i traginog, neka
kve sumrane i zlokobne sile. Za
miljena prezrivost i strast izbijale su
sa njegovog crnpurastog lica, iz ne
pominih crnih oiju. Njegov teak
pogled bio je u udnom nesaglasju
sa nenim, gotovo deijim usnama.
(I. S. Turgenjev)

Smrt Ljermontova, po mom milje

nju, bila je nita manji gubitak za ru
sku pismenost od smrti Pukina, Go
golja... U njemu ne treba oplakivati
samo onog koga smo poznavali, ve
koga smo mogli poznavati.
(V. A.
Sologub)

Dubok i snaan duh! Kako pravilno
gleda na umetnost, kako mu je dubok
i isto neposredan i fin ukus!
(V. G. Belinski)

Ljermontov svoje pero nije otupljivao, pisao je otrim i dubokim zarezima po

samoj ljudskoj koi.
(Gustav Krklec)

knjievno ostvarenje, jedini roman Ju

nak naeg doba, koji je objavio 1840.
godine. Iste godine tampana mu je i pr
va zbirka pesama. Roman "Junak
naeg doba", u kome opisuje ivot jed
nog "suvinog oveka " koji uzaludno
traga za srodnom duom i ivotnim smi
slom, smatra se zaetnikom psiho
lokog romana i jednim od najznaajni
jih dela 19. veka. Junak naeg doba,
milostiva gospodo moja, zaista je por
tret, ali ne portret jednog oveka, to je
portret sainjen od poroka itavog
naeg pokolenja u njihovom punom za
mahu", rekao je pisac o svom delu. Prvi
tira romana rasprodat je neverovatnom
brzinom. Slobodouman i buntovan nije

Ljermontov grob
u Tarhaniju

se libio da kroz pero iskae revolt prema

ruskom visokom drutvu i krugovima bli
skim carskoj porodici. Kritikujui aristo
kratski sloj, 1935. godine napisao je dra
mu Maskarada. Svoju domovinu nazi
vao je "neumivenom Rusijom, zemljom
roblja i zemljom gospode". Takvo smelo
ponaanje poslalo ga je 1840. godine u
dvoboj sa Ernestom de Barantom, si
nom francuskog poslanika u Sankt Pe
terburgu. U ovom duelu, koji je, isposta
vilo, bio posledica aristokratskih intriga,
srea se ipak osmehnula pesniku. U
momentu kada je seivo njegovog maa
prepolovljeno, Francuz se okliznuo i sa
mo zaparao Ljermontovljevu koulju.
Usledio je obraun pitoljima. De Barant

je promaio, a poeta je dvoboj zavrio

hicem u stranu. Jo jednom, Ljermontov
je prognan na Kavkaz, ali ovoga puta u
njegov najudaljenij deo, na najopasniji
front. Hrabri pesnik, ne samo to je
uspeo da preivi strane borbe protiv
islamskih pobunjenika, ve je zbog izu
zetne hrabrosti postao komandir odreda
izviaa i predloen za odlikovanje, ali
kako je bio u carevoj nemilosti, ostao je
bez nagrade.

Kobni dvoboj
U zimu 1841. godine Ljermontov je
bez dozvole doao u Peterburg, ali se
zbog nedolinog vladanja na jednom
balu, po dvorskom nareenju, ipak mo
rao vratiti na front. Putujui na Kavkaz, u
banji Pjatigorsk sreo je starog poznani
ka sa vojnog kolovanja, Nikolaja Solo
monovia Martinova. Jedna naizgled
obina sedeljka kod zajednikog prijate
lja generala Verzilina, pretvorila se u po
ziv na dvoboj dva stara druga. Na zaba
vi na kojoj bio i Lav Pukin, mlai brat
stradalog poete, Ljermontov se naalio
sa generalevom erkom Nadedom, go
vorei joj da bude oprezna sa Martino
vom. Ali Martinov je, duboko neraspo
loen zbog svog ravog poloaja u voj
sci, pesnikovu opasku shvatio kao uvre
du i izazvao ga na dvoboj. Ljermontov je
ponudio primirje, ali Martinov je odbio.
Nedaleko od Pjatigorska, u podnoju
planine Mauk, u suton 15. jula 1841.
godine, zbio se kobni duel. Strogi uslovi
dvoboja predviali su udaljenost od pet
naest koraka i pucanje po tri puta. Kada
su sekundanti dali znak, Ljermontov je
ostao duboko zagledan u protivnika
uperivi pitolj nagore. Martinov je ispa
lio metak u bespomonog nepominog
pesnika. Pogoen u grudi, Ljermontov
se sruio na zemlju. Hitac je bio smrto
nosan. Otiao je u venost, ba kao i
njegov idol, veliki Pukin. Slinog ivota
i usuda, i jedan i drugi napisali su pesmu
Prorok. I zaista, bilo je neeg vizionar
skog i proroanskog u Ljermontovlje
vljim razmiljanjima, ponaanju i
knjievnim delima. Martinov je osuen
na tromesenu robiju i crkveno pokaja
nje, ali ga je car oslobodio i te simbo
line zatvorske kazne. Godinu dana na
kon pesnikove smrti objavljene su nje
gove tri strogo cenzurisane zbirke pesa
ma. "Poslednji pesnik zlatnog doba ru
ske poezije", Mihail Jurjevi Ljermontov,
obeleio je svoju i najavio novu epohu
ruske realistike proze.
Marija Deli

Istorija 55

1.980

Rezerviite svoj primerak na telefon: 381 11 31 96 321

ili na e-mail: pretplata@pregled.rs i istorija@pregled.rs