Projekat Obrazovanje za prava deteta

Predmet
Naziv nastavne jedinice
Razred
Autor nastavne jedinice
kola
Tip asa
Nastavne metode
Oblici rada
Ciljevi (ukratko navesti ciljeve koji se
ele postii navedenim aktivnostima)

Opti podaci o nastavnoj jedinici

Srpski jezik
Knjievnost: Uspomene, doivljaji i seanja, Milutin Milankovi
Peti
Tijana Ranelovi
OSNOVNA KOLA ,,STEFAN NEMANjA NI
Obrada
Monoloka , dijaloka ,demonstrativna
Frontalni, grupni
- Tumaenje autobiografskog teksta
- Povezivanje knjievnog dela sa spoznajnim svetom uenika
- Prepoznavanje uenike participacije i podizanje svesti o njenom
znaaju (nekad i sad) kao jednom od osnovnih prava deteta
-

Ishodi (taksativno navesti kakve

ishode oekujemo posle navedenih

Uenici povezuju svoje doivljaje sa primerima iz knjievnoumetnikog

dela

Uenici prepoznaju ostvarivanje prava participacije na primerima

aktivnosti, tj. ta e
uenicisvojiti/razumeti/osvestiti/uraditi

Proirivanje znanja o pravima deteta uopte kao i o pravu na

participaciju i obrazovanje.
Uenici tumae i analiziraju autobiografski tekst

posle aktivnosti)
Tok asa (navesti scenario nastavne
jedinice, tj. uvodne, centralne i
zavrsne aktivnosti. Odrediti i
orijentacioni vremenski okvir za
aktivnosti navesti trajanje aktivnosti
u minutima)

Uvodni deo:
5 min.
(as poinjem kraim razgovorom o koli, nastavnicima i predmetima) - Koje
predmete najvie voli? Zato? Ko je tvoj omiljeni predmet? Zato voli taj
predmet? (Posle motivacionog razgovora najavljujem temu) - Mnogi nai pisci,
ali i poznati naunici, pisali su o svom detinjstvu, pisali su uspomene iz
kolskih dana i u njima opisali svoj odnos prema koli i uenju. Jedan od njih je
i Milutin Milankovi (itanka - strana 201)
(Najavljujem temu asa i zapisujem naslov na tabli)
Glavni deo: 35 min.
Milutin Milankovi (1879 - 1958), je na veoma poznat naunik.
Zavrio je studije tehnike u Beu, a zatim je radio kao profesor Univerziteta u
Beogradu. Uradio je reformu kalendara i postavio teoriju o ledenim dobima.
Bavio se naunim radom, a najvanije naune knjige koje je napisao su:
Nebeska mehanika, Istorija astronomske nauke, Kroz vasionu i vekove, Kroz
carstvo nauke. Bio je geofiziar i astronom. Zanimljivo je to da su po jedan
krater na Mesecu i Marsu, i jedan asteroid dobili ime po ovom svetski
poznatom nauniku.
- (Izraajno itam odlomak iz itanke. Uenici obrazlau svoje utiske povodom
proitanog teksta.)
- Zamislite naeg velikog naunika kao uenika. O kojim predmetima u ovom
odlomku govori? U kojim razredima je te predmete uio? ta mu je pomoglo
da postigne dobar uspeh u koli? ta mislite o liku profesora matematike?
Kako je Milutin Milankovi zavoleo matematiku?
Delo u kojem pisac opisuje svoj ivot, dogaaje koji su se stvarno
dogodili, od detinjstva pa do trenutka pisanja naziva se AUTOBIOGRAFIJA.
Zamislili smo velikog naunika kao uenika. Moete li zamisliti kako je
kola izgledala u to vreme? (Podseam uenike na neke knjievne tekstove ili

Elementi prava deteta u nastavnoj

jedinici (detaljno navesti ta su sve
elementi

koji

prava/o

ukazuju
odreenoj

na

deja

nastavnoj

filmove u kojima se vidi kako je izgledala kola u 19.veku. Pokazujem im slike

na kojima su ilustracije kola nekad i sad - prilog 1.)
Podstiem uenike na razgovor o tome da li su nekada uenici kreirali
nastavu i kolu zajedno sa nastavnicima, koliko je to znaajno i kako je u
dananje vreme.
Uenike razbrajanjem delim u etiri grupe. Svaka grupa ima zadatak
da na osnovu prava iz Konvencije o pravima deteta a koja se tiu obrazovanja
i participacije (odtampano za svaku grupu - prilog 2), popuni tabelu u kojoj
izdvaja ostvarenost ovih prava nekada i sad (prilog 3). Grupe obrazlau ta su
zakljuili i kako su popunili tabele.
Zavrni deo: 5 min.
Podstiem uenike da razmiljaju o ulozi nastavnika koja je vana za
razvoj uenikih interesovanja i razvoja, kao i znaaju uestvovanja uenika u
radu i ivotu kole.
(Domai zadatak: Poinje as, nastavnik ulazi...)
Uenici razmiljaju o pravu na obrazovanje i participaciju. Ova prava iz
Konvencije, uenici su detaljnije upoznali u mlaim razredima, na asovima
odeljenskog stareine ili izbornih predmeta.
Povezujui sa primerima iz knjievnog dela, uenici lake prepoznaju ova
prava i njihovu ostvarenost.

jedinici, na koje sve naine nastavna

jedinica

podstie

uenike

da

razmiljaju o dejim pravima)

Materijal
(taksativno
navesti
materijale koji se koriste za realizaciju
nastavne jedinice, a primerak svakog
materijala dostaviti u prilogu).

Napomena:
Prilog 1:

itanka za peti razred , Klett, Beograd, 2013,

slike kole nekad i sad,
Konvencija o pravima deteta,
pripremljene tabele za rad po grupama.

Prilog 2:
Kartice prava
lan 1. DEFINICIJA DETETA Detetom se smatra
osoba ispod 18 godina, ukoliko se zakonom date zemlje
punoletstvo ne stie ranije.
lan 3. NAJBOLJI INTERES DETETA
Svi
postupci koji se tiu deteta preduzimae se u skladu
s njegovim/njenim najboljim interesima. Drave e
obezbediti odgovarajuu brigu o detetu u sluaju
kada roditelji ili staratelji to ne ine.
lan 5. PRAVA I OBAVEZE RODITELJA U
ODNOSU NA RAZVOJNE MOGUNOSTI DETETA
Drave moraju potovati prava i odgovornost
roditelja,
odnosno
proirene
porodice,
da
usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim
pravima,
shodno
njegovim
razvojnim
mogunostima.
lan 7. IME I DRAVLJANSTVO Dete ima pravo
na ime od roenja. Dete ima pravo na sticanje
dravljanstva i, ukoliko je mogue, pravo da zna
svoje roditelje i da bude uvano od strane njih.
lan 9. ODVAJANJE OD RODITELJA Dete ima
pravo da ivi sa svojim roditeljima, osim u sluaju
kada se u odgovarajuem postupku oceni da je
odvajanje u najboljem interesu deteta. Dete ima
pravo da odrava kontakt sa oba roditelja ukoliko je
odvojeno od jednog ili oboje njih.
lan 11. NEZAKONITO PREBACIVANJE I
NEVRAANJE DECE Drava ima obavezu da
predupredi kidnapovanje i zadravanje dece u

lan 2. NEDISKRIMINACIJA Sva prava primenjuju se

na svu decu bez diskriminacije. Drave imaju obavezu
da tite decu od svih oblika diskriminacije i da
preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih
prava.
lan 4. OSTVARIVANJE PRAVA Drave moraju da
uine sve to je u njihovoj moi da bi se prava
predviena Konvencijom ostvarila.
lan 6. OPSTANAK I RAZVOJ Svako dete ima
neotuivo pravo na ivot, a drava ima obavezu da
obezbedi njegov opstanak i razvoj.

lan 8. OUVANJE IDENTITETA

Drava ima
obavezu da titi i ukoliko je potrebno, obezbedi
ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog
identiteta. To ukljuuje ime, dravljanstvo i porodine
veze.
lan 10. SPAJANJE PORODICE Deca i roditelji imaju
pravo da napuste bilo koju zemlju i da uu u svoju
zemlju u cilju spajanja porodice ili odravanja odnosa
izmeu dece i roditelja.
lan 12. IZRAAVANJE MILJENJA Dete ima pravo
na slobodno izraavanje sopstvenog miljenja i pravo
da se ono uzme u obzir u svim stvarima i postupcima

inostranstvu, bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da

u tim sluajevima preduzima odgovarajue mere.
lan 13. SLOBODA IZRAAVANJA Dete ima
pravo da slobodno izraava svoje poglede, da trai,
prima i saoptava informacije i ideje svih vrsta i na
razne naine, bez obzira na granice.
lan 15. SLOBODA UDRUIVANJA Deca imaju
pravo na slobodu udruivanja i slobodu mirnog
okupljanja.
lan
17.
PRISTUP
ODGOVARAJUIM
INFORMACIJAMA Drava e obezbediti deci da
imaju pristup informacijama i materijalima iz
razliitih izvora. Drava e podsticati sredstva
javnog informisanja da ire informacije od drutvene
i kulturne koristi za dete i preduzimati mere da decu
zatiti od tetnih informacija i materijala.
lan 19. ZATITA OD ZLOSTAVLJANJA I
ZANEMARIVANJA Drava e zatititi dete od svih
oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili
drugih osoba koje se o njemu staraju i uspostavie
odgovarajue programe prevencije i pomoi
rtvama zlostavljanja.
lan 21. USVOJENJE U zemljama koje priznaju i
doputaju usvojenje, ono e biti izvedeno u skladu
sa najboljim interesom deteta, i to samo uz
saglasnost nadlenih vlasti i uz mere zatite deteta.
lan 23. DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU
Dete sa fizikim ili mentalnim smetnjama u razvoju
ima pravo na posebnu negu, obrazovanje i
osposobljavanje za rad, koje e mu obezbediti
potpun i dostojan ivot i postizanje za njega
najvieg stepena samostalnosti i socijalne
integracije.
lan 25. PERIODINA PROVERA POSTUPKA
Dete koje je drava zbrinula radi staranja, zatite ili
leenja, ima pravo na periodinu proveru postupka i
uslova.
lan 27. IVOTNI STANDARD Svako dete ima
pravo na ivotni standard koji odgovara njegovom
fizikom, mentalnom, duhovnom, moralnom i
socijalnom razvoju. Roditelji imaju primarnu
odgovornost da detetu obezbede adekvatan ivotni
standard. Obaveza drave je da pomogne i osigura
da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. Ova
obaveza drave moe ukljuivati materijalnu pomo
roditeljima i deci.
lan 29. CILJEVI OBRAZOVANJA Obrazovanje
e imati za cilj razvoj detetove linosti, talenata i
mentalnih i fizikih sposobnosti do njihovih krajnjih
granica. Obrazovanje e pripremati dete za aktivan
ivot u slobodnom drutvu i negovati kod njega
potovanje prema roditeljima, njegovom kulturnom
poreklu, jeziku i vrednostima, kao i potovanje
prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih.

koji ga se neposredno tiu.

lan
14.
SLOBODA
MISLI,
SAVESTI
I
VEROISPOVESTI Drava e potovati pravo deteta
na slobodu misli, savesti i veroispovesti i pravo i
obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju.
lan 16. ZATITA PRIVATNOSTI Deca imaju pravo
na zatitu od meanja u njihovu privatnost, porodicu,
dom i linu prepisku i pravo na zatitu svoje asti i
ugleda.
lan 18. ODGOVORNOST RODITELJA Oba roditelja
imaju zajedniku odgovornost za podizanje deteta.
Drava e pruiti pomo roditeljima u ostvarivanju
odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj
ustanova, kapaciteta i slubi za zatitu i brigu o njima.

lan 20. ZATITA DECE BEZ RODITELJA Drava je

obavezna da obezbedi posebnu zatitu deci lienoj
roditeljskog staranja i da osigura smetaj takve dece u
odgovarajue alternativne porodice ili ustanove. U
zbrinjavanju dece liene roditeljskog staranja duna
panja e biti posveena detetovom kulturnom poreklu.
lan 22. DECA IZBEGLICE Dete izbeglica ili dete
koje trai izbegliki status ima pravo na posebnu
zatitu. Drava ima obavezu da sarauje sa
odgovarajuim organizacijama koje pruaju takvu
zatitu i pomo.
lan 24. ZDRAVLJE I ZDRAVSTVENA ZATITA Dete
ima pravo na najvii mogui standard zdravlja i
zdravstvene zatite. Drave e posvetiti posebnu
panju primarnoj zdravstvenoj zatiti i prevenciji,
zdravstvenom prosveivanju i smanjenju smrtnosti
odojadi i dece. U tom smislu, drava e se ukljuiti u
meunarodnu saradnju i teiti da nijedno dete ne bude
lieno mogunosti efikasne zdravstvene zatite.
lan 26. SOCIJALNA ZATITA Dete ima pravo na
socijalnu zatitu, ukljuujui socijalno osiguranje.
lan 28. OBRAZOVANJE
Dete ima pravo na
obrazovanje. Drava je obavezna da osigura besplatno
i obavezno osnovno obrazovanje, podstie razliite
oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogui
pristup viem obrazovanju u skladu sa sposobnostima
deteta. kolska disciplina e se sprovoditi u skladu sa
pravima deteta i uz potovanje njegovog dostojanstva.
Drave e se ukljuiti u meunarodnu saradnju u cilju
ostvarivanja ovog prava.
lan 30. DETE PRIPADNIK MANJINE Deca pripadnici
etnikih manjina i domorodakog stanovnitva imaju
pravo da uivaju sopstvenu kulturu, da ispovedaju
svoju veru i koriste svoj jezik.

lan 31. SLOBODNO VREME, REKREACIJA I

KULTURNE AKTIVNOSTI
Dete ima pravo na
odmor, igru, slobodno vreme i uee u kulturnim i
umetnikim aktivnostima.
lan 33. ZLOUPOTREBA TETNIH SUPSTANCI
Deca imaju pravo na zatitu od upotrebe narkotika i
psihotropnih supstanci. Drave imaju obavezu da
spree upotrebu dece u proizvodnji i prometu
tetnih supstanci
lan 35. OTMICA I TRGOVINA DECOM Drava je
obavezna da preduzme sve odgovarajue mere da
sprei otmicu, prodaju i trgovinu decom.
lan 37. MUENJE I LIENJE SLOBODE Nijedno
dete ne sme biti podvrgnuto muenju, okrutnom
postupku ili kanjavanju niti nezakonitom hapenju i
liavanju slobode. Ni smrtna kazna ni doivotni
zatvor
bez mogunosti osloboenja nee biti
dosueni za prekraje koje uine osobe ispod 18
godina starosti. Svako dete lieno slobode odvaja
se od odraslih, sem ako se ne smatra da je to u
najboljem interesu deteta; ima pravo na pravnu i
drugu pomo i pravo da odrava kontakt sa svojom
porodicom.
lan 39. OPORAVAK Drava ima obavezu da
obezbedi odgovarajui fiziki i psihiki oporavak i
socijalnu reintegraciju dece koja su rtve oruanih
sukoba, muenja, zanemarivanja, iskoriavanja i
zlostavljanja.

lan 32. DEJI RAD Dete ima pravo na zatitu od

rada koji ugroava njegovo zdravlje, obrazovanje ili
razvoj. Drava e propisati minimalnu starost za
zapoljavanje i regulisati uslove rada.
lan 34. SEKSUALNO ISKORIAVANJE Drava e
zatititi decu od seksualnog iskoriavanja i
zlostavljanja, ukljuujui prostituciju i pornografiju.
lan 36. DRUGI OBLICI ISKORIAVANJA Dete ima
pravo na zatitu od bilo kog vida iskoriavanja tetnog
po njegovu dobrobit, pored onih navedenih u lanovima
32, 33. i 34.
lan 38. ORUANI SUKOBI Drave ugovornice
preduzimaju sve praktino izvodljive mere kako deca
ispod 18 godina ne bi neposredno uestvovala u
oruanim sukobima. Deca ispod 18 godina ne mogu biti
regrutovana u oruane snage. Drave e takoe
osigurati zatitu i brigu o deci pogoenoj oruanim
sukobima, kako je to predvieno meunarodnim
pravom.

lan 40. MALOLETNIKO PRAVOSUE Dete koje je

u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se
podstie njegovo dostojanstvo i oseanje line
vrednosti, koji vodi rauna o njegovom uzrastu i koji
vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. Dete ima pravo na
pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. Sudski
postupak i smetaj u kaznene institucije bie izbegnuti
kad god je to mogue.

Prilog 3:
KOLA NEKAD I SAD
pravo na obrazovanje
kola u 19.veku

savremena

participacija