JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM FRINENOM Osnove peojektovanje gradovinskih konstrulelje KORISNA OPTERECENJA ‘STAMBENIH | JAVNIH ZGRADA Bravi br.07/05-89/181 od 1868-06-03; Slutboni fet SFAD, Bases for design of structures. Loads due to use and occupancy in residential end publ buildings = 3y1 342 343 3.4 Ovaj standard je iden¢itan sa standardom Medunarodne organizacije za standardizaciju 150 2103 iz 1986, godine. , PREUMET SIANDARDA I PODRUCJE PRIMENE Ovim standardom se utvrduju najmanje nazivne vrednosti optereéenja koja se koriste pri projektovanju konstrukeija stambenih i javnih zgrada. VEZA SA DRUGIM STANDARDIMA JUS U.C7.010 - Osnove projektovanja gra¢evinskin konstrukedja, Osnovni principi za proveru pouzdanosti konstrukcija JUS U.C7.001 - Osnove projektovanja gradevinskin konstrukeija, Termini 4 definicije VELICINE OPTERECENJA Najnanja nazivna vrednost opteredenja koje nastaje od koriidenja zgrade definisana je kao najnepovoljnija veli€ina za odredene (ili ofekivane) uslove uobifajenog koriiéenja zgrade. Pri proraéunu meduspratnih plota na ravnomerno raspodeljeno opteredenje najniza karakteristitna vrednost ne sme biti manja od vrednosti navede~ nih u tabelt. Za davesne zone podova, koji se koriste u uslovima koji su sliéni onima u prodzvodnim pogonina ili u skladiinim prostorijama, moraju se uzeti u proraéun optere¢enja koja su definisana u standardu JUS U.C7.122, Tavanice se, pored ravnomerno raspodeljenog optereéenja, raéunaju 1 na koncentrisano opterecenje u najnepovoljnijem polozaju. SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIUsStane 2 JUS U.C7.121 467 Uioliko nema podataka o koncentrisanon optereéenju, tavanice se prore: Sunaveju na utica} od koncentrisane sile koja se uzima da deluje na kva- dratnu povrSinu duZina stranica 0,1 m x 0,1.m optereéenu saz 2) 1,5 KN za tavanice i stepenice; b) 1,0 KN za obeSene plafone, krovove, terase i balkone; ©) 0,5 KN ze krovne povrSine pristupatne sazo preko posebnih peéaéidh nostova. 35 Uticasi znatnog dinanizkog optereéenja uaose sa u proraéun preko dina— mivkog faktora, odnosno proveravanje konstrukeije vrii se prema princi- pima dinamigke analiza. Tabele ne sadr#i podatke za optere¢enja cavanica nastala od pregradaih zidove. ‘Ako se optereéenja od pregradnog ida moreju uzeti u proraéun, « 2id nije projekcom prostora unapred predviden, 1 onda se taj uticaj uzina kao revnomerno raspodeljeno optere¢enje najmanjom nazivnon vrednoSéu 0,5 kFa ako tetina te pregrade nije veéa od 2,5 kN/m. U svim drugim’ slu- fajevima uticaj pregradaog zida se qdreduje kao funkcija polofaja zida, njegove teZine i natina spajanja sa drugim elementima zgrade. Tabela - Najmanje nazivne vrednesti revnomérno raspodeljenog optercéeaja tavanica Redni Najmanja broj Vrsta 2gtada 1 nanena naztvna : vrednost optereée~ aja, u We oe L 2 3 tambent prostori; spavate sobe u detijin 1 | vetséima £ Skolaua; boravel; hotelske sobe;] 1,5 bolnitke i sanatcrijumske prostorije Kanceldrijske sobe; utionice wu Skolama 4 2 | dnternatina: osteve: tudevt { kupatila: sanitarni prostori u industrijskim 1 jav~ nim zgtadana Uéionice 1 laborctorije uw edravstwi, Bkol— stvu i nautnim institucijama; sobe sa ure~ 3. | dajima za cbradu podataka; kuhinje u jav- nim zgradama; tehnitke prostorije; podrum— ske prostorije i sl.Nastavak tabele Dvorane: a) Eitaonice (bez polica za knjige) b) za rufavenje (u kafeima 4 -estorsnina) c) konferencijske, pozoriice + koncertne, sportske, plesne, dekaonice 1 sl. ¢) odeljenja robnih kuéa (prodavuice) e) izlozbene Police s knjigama u bibliotekama; biroi ca policana 2a Suvanje dokusentacije; bine u pozoriitima Gledalista: 2) 9a fikeiranim sediétina b) bez fiksiranih sedigta Mrtvi prosteri, galerijske neduspratne cavanice (dedaje se opteredenju od uretaja i materdjala) Terase 1 Krovovi: a) 22 odnor : b) na kojima se ofekuje uavala judi Koji napudtaju dvorane, kancelarije, radio- nice d si. Balkoni i Lod 4) pojas raynomerno opterecene povrsine Sirine 0,8 m duZ ograde ») cavnomerao opteredenje po celol povri— ad balkona, ukoliko je uticaj tog opte- re¢enja nepovoljnij1 od onog pod 4) Predvorja, foajei, nodnici, stepentita (sa prilaznin pasadina); veauje se sa nrzstorija~ ma pod rednim brojen: adi 6) 243 o) 445 a) 6 11 |Platforme standénih 4 peronskih prostora \Zeleaniea i podzemnih Zeleznica Garate 4 parkirne povrdine za putnitka vozila 1 laka dostavna vozila (ne kamiont). Napomene: 1) Ove opteretenja se uzimaju unesta opteretenja snegom uko like je efekat tog opterecenja nepoveljntji. 2) Ova optereéenja se uzimaju u proraéun prilikom provere noseéih elemenata balkona (loa) i zidova. U proratun doajih delova zicova, oslonjenin na temelje, uzima ce da Je opteredenje balkona i oda jednako optere éenju od ostalih delova zgrade 1 mode se redukovati u skladu sa t. 4 ovog standarda. Mirno kretanje 1judi 1 pomeranje nametaja obuhvaceno je vrednostina datim u tabali.1 Strane 4 JUS U.C7.121 SMANJENJZ RAVNOMERNO RASPODELJENOG OPTERECENJA Pri analizi optere¢enja vréi se, po pravilu, smanjenje ravnonerno ras podeljenog optareéenja, osim za optereéenja od fikniranih urodajo 4 us klediétenih materijala Smenjenje se ratuna za: a) nosaée tavanica kao funkcija dimenzije zone tavanice oslonjene na te nosate, b) stubove, zidove, oslonce i temelje, kao u slugaju pod a) 114 kac funketja od broja spretova iznad posmatranog elements. Za proratun nosata (preda).na oprere¢enje. sa ucicejne, povréine A (u mé) redukcija optereéenja tavanice datog u tabeli vr84 se: a) 2a namene 42 rednog broja 1 i 2 dz tabele, modedi tabelarne vrednosti faktorom: «,-0,3+ ako jek > 18-0 b) ze namene iz rednog broja 4 dzitabele, mnozeéi tabelarne vrednosti faktoron 3 + 2 @, = 03+, ako je A> 36m - Ve Za proxaéun stubova, zidova, leziSte 4 temelje, optereéenje dato u tabeli redukovati: a) 2a namene iz rednog broja 1 i 2 42 tabele, mnoleti date tabelarne vrednosti faktorom: “ 06 ny 703 +2, ve tan >2 b) 2a namene {2 xednog broje 4 iz tabele, umoiedi date tabelarne vred- nogt Taktorom: = 0,35 +28 saan? n My gée je: n= bro} potpuno optere¢enth tavanica ukijutenth u prorafun (u posma- txanon popretnom preseku): tanel, a) elaine5 HORIZONTALNA OPTERECENJA Najoanje karakteristiéne vrednosti horizontalnog opt ci dudine rukohvata ograda ili balkonske ograde uzinaje a) 0,5 kN/m za stambene zgrade, detije vrtide, bolnice 2 styene ustanove; b) 1,5 kci/m za sporteke dvorane; c) 0,6 Ki/m za esta: vrete objekats. Za servione plattorme, peSatke mostove, Darijere na krovorins pristup samo pojedinci, najmanja karakteristitna vrednost koncentrisanog optereéenja na rukohvate ograda { barijera je bilo kojog tatki barijere). Priltkom provere lakih pregradnih zidova'usima se ova ita ‘Na 2en0/u oijenit Resucin&ogsakratrijaa ra tulrury SF Sebi6 be. 41381/7¢-02 54 4:11 1874. rm plate xe pores ne promot ‘Samp Savernizavoc za stanaa‘olzeciu ~ Baoyred