Vlanost je prisustvo vode u nekoj supstanci.

Vlanost moe biti:

1. udeo vode u vrstim telima ili tenostima (moisture) ili
2. udeo vodene pare u gasovima (humidity)
Vodena para je nevidljiv gas bez ukusa i mirisa. Pri odreenim temperaturama i
pritiscima moe prei u teno agregatno stanje(magla, rosa, voda) ili vrsto
agregatno stanje (inje, sneg, led).
Apsolutna vlanost predstavlja odnos
1. mase vode i mase ili zapremine vrstog tela ili tenosti, merna jedinica kg/kg
ili kg/m3
2. mase vodene pare i mase ili zapremine gasa, merna jedinica kg/kg ili kg/m 3

Apsolutna vlanost se moe meriti merenjem mase prvo vlane, a zatim osuene
supstance. Ove metode su nepraktine, pa se mnogo ee meri relativna
vlanost.

Relativna vlanost predstavlja odnos mase vodene pare

Psihrometar
Rad psihrometra se bazira na injenici da vlani predmeti zbog
odvoenja toplote putem isparavanja imaju niu temperaturu
od suvih. Temperatura se meri sa dva termometra, od kojih je
jedan suv, a drugi mokar. Suv termometar pokazuje stvarnu
temperaturu vazduha t, a mokar je omotan vlanom gazom i
pokazuje temperaturu tv<t. Iz tablice se oitaju pritisci
zasiene pare na temperaturi t - pzp(t) i na temperaturi tv pzp(tv), pa se relativna vlanost rauna po formuli:

Rv =

p zp ( t v ) A (tt v ) p a
p zp ( t )

A=6,710-4 1/C za brzine strujanja vazduha od 3 do 5 m/s (pri

merenju je potrebno obezbediti ustaljeno strujanje vazduha u
ovom opsegu brzina)

Ukoliko je vazduh suvlji isparavanje je jae, pa su i vee razlike u pokazivanju suvog

i mokrog termometra. Kada je vazduh zasien vodenom parom, oba termometra
pokazuju istu temperaturu.
Za merenje temp. se najee koriste Pt100.
psihrometar sa termootporima u mernom mostu

Vlagometri za zrnaste i prakaste materijale (npr. za itarice) imaju lonac koji

ima funkciju suda za uzimanje uzorka i ujedno predstavlja jednu elektrodu. U centar
lonca je nasaen cilindar kao druga elektroda, a sve zajedno ini otporni ili
kpacitivni pretvara za merenje vlanosti materijala kojim se puni lonac.

Elektrode mogu biti ploaste, ali su najee

koaksijalne.
Moe se koristiti kao otporni ili kao kapacitivni
pretvara.
Na niskim frekvencijama se koristi kao otporni
pretvara, tu je kapacitivna komponenta
zanemarljiva, a na visokim frekvencijama se
koristi kao kapacitivni pretvara.

Elektrode se prikljuuju na kapacitivni ili otporniki merni most. Ukoliko se senzor

koristi kao kapacitivni pretvara moe se ukljuiti u oscilatorno kolo pa e
frekvencija oscilovanja zavisiti od prikljuenog kapaciteta senzora odnosno od
relativne vlanosti ispitivanog materijala.
Merenje vlanosti (nakvaenosti) vrstih materijala (npr. drvo): U materijal se
na odreenom rastojanju zabadaju igliaste elektrode i meri se provodnost izmeu
njih. Sa porastom vlanosti provodnost raste.