Sn V.

75: Yodhajiva sutta 2 Page 1 of 5

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Sutta nipata ---\\ Kontekst ove sutte

Anguttara nikaya V.76

Yodhajiva sutta
Ratnik (2)

Prevod Branislav Kovačević

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Beleška: Videti belešku uz prethodni govor.

"Monasi, postoji pet vrsta ratnika na ovom svetu. Kojih pet?

Ima ratnika koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u
bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokrajče. Neki
ratnici su takvi. To je prva vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je
najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda
ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose rođacima, pre nego što je do njih stigao, umire on na
putu. Neki ratnici su takvi. To je druga vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je
najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda
ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki
ratnici su takvi. To je treća vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je
najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda
ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki
ratnici su takvi. To je četvrta vrsta ratnika na ovom svetu.

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an5-76.html 4/14/2007
Sn V.75: Yodhajiva sutta 2 Page 2 of 5

Ima zatim ratnika koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je
najgušće. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ratnici su takvi.
To je peta vrsta ratnika na ovom svetu.

To su pet vrsta ratnika koji postoje na ovom svetu.

Na isti način, monasi, postoji među monasima pet vrsta ljudi nalik ovim ratnicima. Kojih pet?

[1] "Ima monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač
i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju -- tela, govora i misli
nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno
obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali
požuda. Strašću raspaljenog uma, on -- ne odbacujući vežbanje, ne objavljujući svoju slabost --
ima sa njom snošaj. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevši svoj mač i štit,
luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori
i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokrajče. Neki ljudi su takvi. To je prva vrsta ljudi među
monasima nalik ovim ratnicima.

[2] "Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj
ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju -- tela, govora i misli
nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno
obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali
požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'Šta
ako odem do manastira i kažem monasima: "Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam
požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući
vežbanje, vraćam se nižem životu." I zaputi se potom on ka manastiru, ali pre nego što tamo i
stigne, na putu, objavi on svoju slabost u vežbanju, odbaci vežbanje i vrati se nižem životu.
Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne
u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi
protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose rođacima, pre nego što je do
njih stigao, umire on na putu. Neki ljudi su takvi. To je druga vrsta ljudi među monasima nalik
ovim ratnicima.

[3] "Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj
ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju -- tela, govora i misli
nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno
obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali
požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'Šta
ako odem do manastira i kažem monasima: "Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam
požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući
vežbanje, vraćam se nižem životu." Otišavši do manastira, kaže on monasima: 'Prijatelji, opseda
me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju
slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.'

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an5-76.html 4/14/2007
Sn V.75: Yodhajiva sutta 2 Page 3 of 5

Onda ga njegovi drugovi u svetačkom životu posavetuju i upute: 'Prijatelju, Blaženi je rekao da
je malo zadovoljstvo od čulnih užitaka, a mnogo je patnje, mnogo očajanja i da su one velika
prepreka. Blaženi je čulna zadovoljstva poredio sa gomilom kostiju -- mnogo patnje, mnogo
očajanja, a velika prepreka. On je čulna zadovoljstva poredio sa komadom mesa... bakljom od
slame... rupom punom žeravice... snom... pozajmljenom stvari... plodom voćke... klanicom...
kopljima i mačevima... otrovnom zmijom -- mnogo patnje, mnogo očajanja, a velika prepreka.
Pronađi radost, prijatelju, u svetačkom životu. Ne objavljuj svoju slabost u vežbanju, ne odbacuj
vežbanje, ne vraćaj se nižem životu.'

Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetačkom životu, on kaže: 'Iako je Blaženi rekao
da je malo zadovoljstvo od čulnih užitaka, a mnogo je patnje, mnogo očajanja i da su one velika
prepreka, ja ipak ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju,
odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.' Tako on objavi svoju slabost u vežbanju, odbaci
vežbanje i vrati se nižem životu. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevši
svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara.
Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga
neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki ljudi su takvi. To je treća vrsta ljudi
među monasima nalik ovim ratnicima.

[4] "Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj
ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju -- tela, govora i misli
nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno
obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali
požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'Šta
ako odem do manastira i kažem monasima: "Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam
požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući
vežbanje, vraćam se nižem životu." Otišavši do manastira, kaže on monasima: 'Prijatelji, opseda
me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju
slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.'

Onda ga njegovi drugovi u svetačkom životu posavetuju i upute: 'Prijatelju, Blaženi je rekao da
je malo zadovoljstvo od čulnih užitaka, a mnogo je patnje, mnogo očajanja i da su one velika
prepreka. Blaženi je čulna zadovoljstva poredio sa gomilom kostiju -- mnogo patnje, mnogo
očajanja, a velika prepreka. On je čulna zadovoljstva poredio sa komadom mesa... bakljom od
slame... rupom punom žeravice... snom... pozajmljenom stvari... plodom voćke... klanicom...
kopljima i mačevima... otrovnom zmijom -- mnogo patnje, mnogo očajanja, a velika prepreka.
Pronađi radost, prijatelju, u svetačkom životu. Ne objavljuj svoju slabost u vežbanju, ne odbacuj
vežbanje, ne vraćaj se nižem životu.'

Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetačkom životu, on kaže: 'Potrudiću se, prijatelji.
Imaću ovo na umu. Pronaći ću radost u svetačkom životu. Neću objaviti svoju slabost u
vežbanju, neću odbaciti vežbanje, niti se vratiti nižem životu.' Takav čovek, kažem vam, jeste
kao onaj ratnik koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgušće.

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an5-76.html 4/14/2007
Sn V.75: Yodhajiva sutta 2 Page 4 of 5

Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu
i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki ljudi su takvi.
To je četvrta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[5] "Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj
ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju -- tela, govora i misli
zaštićenih, sabranosti učvršćene, motreći na svoja čula. Tamo on kad vidi oblik okom ne poseže
za njim na način na koji bi ga -- ako ne bi bio obuzdan u pogledu čula vida -- obuzela podmukla,
loša stanja kao što su pohlepa ili uzbuđenje. On vežba obuzdavanje. On stražari nad čulom vida.
On postiže obuzdanost u pogledu sposobnosti viđenja.

Tamo on kad čuje zvuk uvom...

Tamo on kad oseti miris nosom...

Tamo on kad oseti ukus jezikom...

Tamo on kad oseti dodir telom...

Tamo on kad prepozna neku ideju razumom ne poseže za njom na način na koji bi ga -- ako ne
bi bio obuzdan u pogledu čula vida -- obuzela podmukla, loša stanja kao što su pohlepa ili
uzbuđenje. On vežba obuzdavanje. On stražari nad razumom. On postiže obuzdanost u pogledu
sposobnosti razumevanja.

Vraćajući se iz prošenja hrane, posle obroka, boravi on na osamljenom mestu: u divljini, u

podnožju drveta, u planini, u klisuri, pećini, na zgarištu, u šumi, na otvorenom, u plastu sena.
Otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor, on sedne, prekrštenih nogu,
uspravnog tela i usredsređene pažnje.

Napuštajući gramzivost prema ovome svetu, on boravi svesti lišene granzivosti. On svoj um
pročišćuje od gramzivosti. Napuštajući zlovolju i ljutnju, on boravi svesti lišene zlovolje i ljutnje,
saosećajući za dobrobit svih bića. On svoj um pročišćuje od zlovolje i ljutnje. Napuštajući tromost
i pospanost, on boravi svesti lišene tromosti i pospanosti, sabran, budan, uočavajući svetlost. On
svoj um pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući nemir i teskobu, on boravi nepomućen,
uma potpuno smirenog. On svoj um pročišćuje od nemira i teskobe. Napuštajući neizvesnost, on
boravi prevladavši neizvesnost, bez ikakvih dilema u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On
svoj um pročišćuje od neizvesnosti.

Napustivši tih pet prepreka, bolesti svesti koje kvare uvid, potom -- potpuno se povukavši od
senzualnosti, povukavši se od štetnih [mentalnih] svojstava -- ulazi i ostaje u prvom
zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i
vrednovanjem. Smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju:
ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, sažimanju svesnosti, lišene usmerene misli i
vrednovanja -- unutrašnjem pouzdanju. Sa bleđenjem ushićenja, ostaje on u ravnodušnosti,

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an5-76.html 4/14/2007
Sn V.75: Yodhajiva sutta 2 Page 5 of 5

sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u trećem zadubljenju, za koje
Plemeniti objavljuju: 'Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.' Napuštajući zadovoljstvo i
bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u četvrtom zadubljenju: čistoti
ravnodušnosti i sabranosti, ni-zadovoljstvu-ni-bolu.

Uma tako skencentrisanog, pročišćenog i blistavog, neukaljanog, lišenog manjkavosti, gipkog,

elastičnog, postojanog i nepokolebljivog, on ga usmerava i okreće ka znanju o iskorenjivanju svih
mentalnih nečistoća. On uviđa, ovde i sada: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je
prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje... Ovo su mentalne nečisotće... Ovo
je nastanak nečistoća... Ovo je nestanak nečistoća... Ovo je put koji vodi do nestanka nečistoća.'
Njegovo srce, tako znajući, tako uviđajući, oslobođeno je nečistoća senzualnosti, nečistoća
bivanja, nečistoća neznanja. Sa oslobađanjem dolazi saznanje: 'Oslobođen'. On uviđa da: nema
više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti: 'Ništa više nije
ostalo da se učini na ovome svetu.'

Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac -- jurne
u bitku tamo gde je najgušće. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu.
Neki ljudi su takvi. To je peta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

To su pet vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima."

Rev. 1/8/2002

www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an5-75.html

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an5-76.html 4/14/2007