UDK 347.

68

Milo Stankovi, LL.M.*

ALEA IACTA EST ALEATORNOST UGOVORA

O DOIVOTNOM IZDRAVANJU KAO
OGRANIENJE MOGUNOSTI NJEGOVOG
RASKIDA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI**
Autor u radu postavlja dve glavne hipoteze. Prva se sastoji u tvrdnji da je
mogunost raskida ugovora o doivotnom izdravanju zbog promenjenih
okolnosti ograniena aleatornom pravnom prirodom ovog kontrakta. U cilju njenog argumentovanja, autor analizira zakonom formulisan predmet
ovog ugovora, ispituje mogunost da se odreene okolnosti okvalifikuju
kao izuzetne obzirom na sutinu i svrhu ugovora o doivotnom izdravanju i njegovu aleatornost koja je ve u trenutku stupanja u ugovorni odnos
poznata obema ugovornim stranama, pa zakljuuje da promena okolnosti
koja se odnosi na podmirivanje najvanijih egzistencijalnih potreba primaoca izdravanja (stanovanje, hrana, odea, obua, a pre svega staranje,
briga i trokovi u vezi sa njegovim zdravljem), moe da bude pravno-relevantan razlog za raskid ugovora o doivotnom izdravanju samo ako bi
takav zahtev postavio primalac, ali ne i davalac izdravanja.
Druga hipoteza podrazumeva da primalac izdravanja, iji se ekonomski poloaj neoekivano i izvanredno pobolja nakon zakljuenja ugovora, ima pravo da zatrai raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, pod
uslovom da se taj ugovor u konkretnom sluaju, po strukturi meusobnih
prava i obaveza ugovornika, pribliava po svojoj pravnoj prirodi ugovoru
o doivotnoj renti. Ovo je posledica injenice da ugovor za primaoca gubi
svrhu, tj. korisnost i da ga on nikada ne bi zakljuio pod novonastalim
okolnostima, koje podrazumevaju i da je aleatornost naknadno otpala.
Kljune rei:
*
**

70

Rebus sic stantibus. Aleatornost. Predmet ugovora.

Raskid ugovora. Inflacija.

utor je asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, milos.stankovic@

ius.bg.ac.rs.
lanak je nastao kao rezultat rada na projektu Pravnog fakulteta Univerziteta
u Beogradu Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU
(pravni, ekonomski, politiki i socioloki aspekti).

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

1. POSTAVLJANJE PROBLEMA I PREDMET

ISTRAIVANJA
Ugovorom o doivotnom izdravanju, kao jednim od naj frekventnijih pravnih poslova u srpskoj pravnoj praksi, ve smo se bavili
u nekim naim prethodnim radovima.1 Imajui u vidu sloenost ivotnih okolnosti i relacija izmeu davaoca i primaoca izdravanja koje
se reflektuju na njihov pravni odnos omeen ovim kontraktom, rei je
pre svega bilo o zakonskom sistemu zatite primaoca izdravanja prilikom nastanka i prestanka ovog pravnog posla. Osnovna i empirijski
proverljiva injenica od koje se polo sastojala se u tome da je primalac
po pravilu lice koje se nalazi u poznom starosnom dobu, kome su potrebni tua briga, staranje i pomo, ali koje ima imovinu koju je spremno da otui u naknadu za primano izdravanje. Pitanje kojim emo
se baviti u predstojeim redovima na odreeni nain predstavlja krunu naih prethodnih istraivanja, jer u sebi sublimira odnos aleatorne
pravne prirode ugovora o doivotnom izdravanju, njegovog predmeta
i mogunosti njegovog raskida zbog promenjenih okolnosti (rebus sic
stantibus).
Ugovor o doivotnom izdravanju2 je po svojoj pravnoj prirodi
aleatoran jer je mogue da davalac na ime izdravanja da vrednosno
mnogo vie od onoga to e mu pripasti trenutkom primaoeve smrti,
ali moe da se dogodi i vice versa, da e koristi koje momentom smrti
primaoca stekne na osnovu ovog ugovora biti mnogo vee vrednosti od
izdataka koje je sam uinio u ispunjavanju ugovornih obaveza.3 Naime,
ve u trenutku zakljuenja ugovora je poznata visina prestacije primaoca izdravanja, jer se ona sastoji u prenoenju tano odreenih stvari ili
prava na davaoca izdravanja, dok je vrednost prestacije davaoca izdr1

M. Stankovi, Ugovor o doivotnom izdravanju u srpskom pozitivnom

pravu zatita primaoca izdravanja, Pravni ivot, 10 2010, 967 985 i
M. Stankovi, Zatita primalaca prema pravilima o prestanku ugovora o
doivotnom izdravanju u srpskom pozitivnom pravu, Pravni ivot 10/2011,
557 582.
Ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se primalac izdravanja da se
posle njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih
stvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao
naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da
ga posle smrti sahrani, videti l. 194. stav 1. Zakona o nasleivanju Srbije,
Slubeni glasnik RS, br. 46/1995, 101/2003 (u daljem tekstu: ZONS).
M. Stankovi (2011), op. cit. fn. 1, 576.

71

Milo Stankovi

avanja uslovljena duinom ivota i zdravstvenim stanjem primaoca.4

Na temelju ovih injenica, profesor Panov razlikuje subjektivnu aleatornost koja se odnosi na duinu trajanja ivota primaoca izdravanja
i objektivnu aleatornost, koja je mogua u pogledu obima predmeta
ugovora.5
Sud moe na zahtev davaoca ili primaoca izdravanja njihove
ugovorne odnose iznova da uredi ili da raskine ugovor, ako se nakon
njegovog zakljuenja okolnosti toliko promene da ispunjenje ugovora
postane znatno oteano (rebus sic stantibus), a moe i pravo primaoca
izdravanja da preinai u doivotnu rentu ako se obe ugovorne strane
sa tim saglase.6 Paljivom analizom, moe da se uoi da je za primenu ovog instituta potrebno da se kumulativno ispune dva uslova: prvi,
uzroni, podrazumeva da su se okolnosti promenile, a drugi, odreuje
obim u kome je potrebno da nastupi promena okolnosti, formuliui
ga kroz posledicu koja treba da se sastoji u tome da ispunjenje ugovora postane znatno oteano. Ipak, u Zakonu o nasleivanju Srbije nije
ni exempli causa izvreno preciziranje ovog pravnog standarda. Stepen
tekoe gradiran kroz potrebu da ispunjenje bude ne samo oteano,
ve znatno oteano, nam nije mnogo od pomoi, jer prethodno treba
da utvrdimo parametre na osnovu kojih moemo rei da je ispunjenje
ugovora oteano uopte. To se moe uiniti sublimiranjem doktrinarnih stavova i analizom sudske prakse u pogledu definisanja posledice oliene u znatno oteanom ispunjenju ugovora, ali i promenama u
okolnostima koje se smatraju pravno-relevantnim a koje ovoj posledici
vode. Pri tome se postavlja neminovno akcesorno pitanje da li injenicu da je ispunjenje obaveze znatno oteano treba procenjivati subjektivno, odnosno kazualno, ili objektivno, tj. apstraktno?
Zahtev da ispunjenje ugovora postane znatno oteano, dovodi
nas, kao to smo ve mogli da naslutimo iz prethodnog izlaganja, do
4

5
6

72

. Anti, Nasledno pravo, Beograd 2011, 358. U francuskoj nauci se element

zdravstvenog stanja primaoca izdravanja smatra kriterijumom razlikovanja
doivotne rente i ugovora o doivotnom izdravanju. A. Bnabent, Droit civil,
Les contrats spciaux civils et commerciaux, Paris 2001, 613.
S. Panov, O zajednikoj svojini u braku, Anali Pravnog fakulteta 13/1998,
67, fn. 45.
V. l. 202. st. 1 i st. 2 ZONS. Zakon nije odredio parametre koji e rukovoditi
sud u odluivanju za jednu od navedenih mogunosti, osim to e sud morati
da vodi rauna o svim okolnostima. K. Mesarovi, Promenjene okolnosti i
izvrenje ugovora o doivotnom izdravanju, Glasnik Advokatske komore Vojvodine 11/1962, 10.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

predmeta ugovora o doivotnom izdravanju. Ugovornici su slobodni

da obzirom na njihove konkretne potrebe samostalno urede meusobna prava i obaveze, kako u pogledu konkretnih prestacija i njihovog
obima, tako i vremena, mesta i naina njihovog izvrenja.7 Meutim,
ak i ako ne bi nita precizirale, dispozitivnom odredbom l. 194. st.
3. Zakona o nasleivanju Srbije predvieno je da ako to drugo nije
ugovoreno, obaveza izdravanja naroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti,
trokove leenja i davanje za svakodnevne uobiajene potrebe, odnosno sve ono ime se podmiruju i tite najosnovnije primaoeve potrebe, njegova fizika egzistencija, ali i dostojanstvo.8
Imajui u vidu prethodno reeno, nama se ini, i to je hipoteza
koju emo pokuati da proverimo u ovom radu, da aleatorna pravna
priroda ugovora o doivotnom izdravanju zahteva da se nastupanje
posledice u vidu znatno oteanog ispunjenja ugovora uvek proverava
kroz prizmu alee koja razgraniava pravno-relevantne promene okolnosti, od onih koje to nisu, a koje su neophodan preduslov za nastupanje ove posledice. Drugim reima, pokuaemo da objasnimo odnos
alee i promenjenih okolnosti, ili bolje rei, uticaj alee na pravno vrednovanje promenjenih okolnosti i mogunosti raskida ugovora o doivotnom izdravanju usled promenjenih okolnosti.

2. PROMENJENE OKOLNOSTI
Ugovor moe da se raskine ili izmeni zbog promenjenih okolnosti i prema pravilima Zakona o obligacionim odnosima: Ako posle
zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora,
a u jednom i u drugom sluaju u toj meri da je oigledno da ugovor
vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj
je oteano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih
okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora moe zahtevati da se ugovor raskine.9 Kako je mogunost raskida ugovora po ovom osnovu
7
8
9

N. Suboti-Konstantinovi, Ugovor o doivotnom izdravanju, Beograd 1968,

68; A. Bnabent, op. cit. fn. 4, 614.
M. Stankovi (2010), op. cit. fn. 1, 979.
V. l. 133. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, br. 29/78,
39/85, 45/89 i 57/89 i Slubeni list SRJ, br. 31/93 (u daljem testu: ZOO).

73

Milo Stankovi

predviena na iri, ali i precizniji nain Zakonom o obligacionim odnosima nego Zakonom o nasleivanju, kao prethodno se postavlja pitanje mogunosti primene l. 133. st. 1. ZOO na ugovor o doivotnom
izdravanju. Na njega je u nauci dat pozitivan odgovor, tj. prihvaeno
je shvatanje da se na raskid ugovora o doivotnom izdravanju supsidijerno primenjuju pravila ZOO iako je on regulisan ZONS-om.10
Isti stav je zauzet u hrvatskoj nauci, sa obrazloenjem da je ugovor o
doivotnom izdravanju po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravni
ugovor, a i da su odredbe ZOO potpunije u pogledu regulisanja ovog
instituta od odredbi ZON-a.11 Najzad, mogli bismo da dodamo i da se
odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na ugovore
primenjuju na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije
izriito drugaije odreeno.12 Ova injenica je vana jer doprinosi preciziranju kriterijuma na osnovu kojih emo odreivati pojam promenjenih okolnosti i pojam znatno oteanog ispunjenja obaveze.
Ideja raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti je dakle u
tome, da treba revidirati ugovor kod koga se nakon njegovog zakljuenja pojave izvanredne i nepredviene okolnosti koje toliko oteavaju
njegovo ispunjenje, da i bez krivice stranaka ugroavaju naelo ekvivalentnosti prestacija u dvostrano obavezujuim ugovorima.13 Za to
je neophodno ispunjenje dva uslova. Prvo, izvanredni dogaaj, koji to
mora biti cenei prema redovnom riziku koji ugovor odreene vrste
podrazumeva, ne sme sasvim da dovede do nemogunosti ispunjenja
obaveze, jer bi se tada radilo o vioj sili. Drugo, u prisustvu takvog dogaaja ispunjenje obaveze za jednu stranu treba da bude ili preterano
oteano ili da joj nanese veliki gubitak u smislu oigledne povrede
naela ekvivalentnosti prestacija.14 Kao posledice delovanja promenjenih okolnosti treba da nastupe oteano ispunjenje ili nemogunost
ostvarenja svrhe ugovora, odreeni kroz pravne standarde da je oigledno da ugovor ne odgovara oekivanjima ugovornih strana, te da
10
11

12
13
14

74

O. Anti, Z. Balinovac, Komentar Zakona o nasleivanju, Beograd 1996, 535.

V. Belaj, Prestanak ugovora o doivotnom i ugovora o dosmrtnom
izdravanju, Liber amicorum Nikola Gavella, Graansko pravo u razvoju, I.
Gliha i dr. (ur.), Zagreb 2007, 696. Za suprotno shvatanje videti D. urevi,
Institucije Naslednog prava, Beograd 2010, 267.
V. l. 25. st. 1. Z.
S. Perovi, Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i naelo pravne sigurnosti, Separat iz Naunog pregleda, Beograd 1974, 185.
S. Perovi (1974), op. cit. fn. 13, 201202.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav

je. Meutim, ako su se te okolnosti mogle predvideti prilikom zakljuenja ugovora, onda one ne mogu posluiti kao osnov za raskid ili izmenu ugovora, jer su imajui ih u vidu stranke mogle da zbog njihovog
mogueg nastupanja drugaije urede sadrinu ugovora.15 Promenjene
okolnosti treba da su nastupile pre roka za izvrenje obaveze,16 odnosno mora da postoji naknadna nemogunost ispunjenja, jer bi u sluaju postojanja incijalne nemogunosti ugovor bio apsolutno nitav.17
Profesor Anti ovaj institut objanjava preko teorije kauze, podvlaei da je sud prilikom ocene da li su ispunjeni uslovi za njegovu
primenu duan da vodi rauna o cilju ugovora, dakle o kauzi ugovora. Prema njegovom miljenju, ugovor e biti raskinut ako su promenjene okolnosti toliko uticale na kauzalno obeanje jedne ugovorne
strane da ga ona pod tako izmenjenim okolnostima nikada ne bi dala,
odnosno da e se izmeniti i to na onaj nain ako bi pri takvoj izmeni ugovorna strana pogoena izmenjenim okolnostima ipak dala svoje
kauzalno obeanje.18
Zakljuujui ugovor, ugovornici imaju u vidu zajedniki cilj koji
ele da ostvare a koji je obuhvaen njihovom saglasnou volja. Kada
taj cilj vie nije mogue ostvariti, onda otpada i kauza takvog ugovora,
pa je pravino takav ugovor izmeniti ili raskinuti. Dakle, potrebno je
zatititi oekivanja savesnih ugovornih strana koja su one imale u trenutku zakljuenja ugovora, jer su rukovoene okolnostima i prilikama
koje su tada postojale i odluile da stupe u ugovorni odnos, raunajui
da se te prilike nee uopte ili nee znaajnije menjati. Meutim, imajui u sa druge strane na umu potrebu zatite naela pravne sigurnosti
i naela pacta sunt servanda, nae je miljenje da u skladu sa pravilom
exceptiones sunt strictissimae interpretationis sudovi ne bi trebalo da
primenjuju institut promenjenih okolnosti kao pravilo, ve kao izuzetak, to naalost, kod nas nije sluaj.
15
16
17

18

S. Perovi (1974), op. cit. fn. 13, 204.

S. Perovi, Obligaciono pravo, Beograd 1990, 429433.
S. Perovi (1990), op. cit. fn. 14, 422; S. Niki, Temeljna obiljeja instituta
izmjene ili raskida ugovora zbog promijenjenih okolnosti, Liber amicorum
Nikola Gavella, Graansko pravo u razvoju, I. Gliha i dr. (ur.), Zagreb 2007,
587.
. Anti, Obligaciono pravo, Beograd 2011, 415.

75

Milo Stankovi

Zato je kljuno pitanje kvaliteta i obima okolnosti ije bi nastupanje dovodilo do raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti.19 Na
najoptijem planu, radilo bi se o ljudskim radnjama i prirodnim dogaajima, jer i same promenjene okolnosti imaju karakter pravnih injenica.20 Meutim, stav prihvaen u nauci da e u svakom konkretnom
sluaju sud odluiti da li e ugovor izmeniti ili raskinuti, vodei rauna
o cilju ugovora, interesima ugovornih strana, trajanju i dejstvu promenjenih okolnosti i rizicima koje ugovor date vrste redovno sa sobom
nosi (podvukao M.S.),21 ukazuje da krug tih okolnosti nije neogranien ali i da se ima procenjivati in concreto. On je dakle, blie odreen ciljem, pravnom prirodom i predmetom ugovora o doivotnom
izdravanju, a ispitivanje rizika koje ugovor odreene vrste redovno
sa sobom nosi u pogledu ovog kontrakta po naem miljenju znai i
odreivanje dometa alee na mogunost njegovog raskida zbog promenjenih okolnosti.
Ipak, treba rei da ugovornici mogu unapred i da se odreknu pozivanja na raskid ili izmenu ugovora na osnovu promenjenih okolnosti,
ali pod uslovom da to ne uine na uopten nain, ve u pogledu jedne
tano odreene, konkretne okolnosti i ako takva odredba u ugovoru ne
bi bila suprotna naelu savesnosti i potenja.22

3. PROMENJENE OKOLNOSTI NA STRANI

DAVAOCA IZDRAVANJA
U literaturi se u promenjene okolnosti na strani davaoca izdravanja svrstavaju kako one koje se odnose neposredno na njega (promene zdravstvenog stanja, linog statusa i ekonomskog poloaja), tako i
one koje se odnose na lanove njegove ue porodice (promene zdrav19

20
21
22

76

Opte uzanse za promet robe, Slubeni list FNRJ, br. 15/1954 u l. 56. u izvanredne dogaaje ubrajaju prirodne dogaaje (poplava, grad, sua, zemljotres), upravne mere, ekonomske pojave (npr. veliki skok ili pad cena). U
nauci se ovde ubrajaju i socijalno-politiki dogaaji (ratovi, revolucije, generalni trajkovi). D. Pavi, Izvravanje ugovornih obaveza u uslovima promenjenih okolnosti, Pravni ivot 910/1993, 1199.
S. Niki, op. cit. fn. 17, 586.
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, knjiga prva, S. Perovi, D.
Stojanovi (ur.), Kragujevac 1980, 429.
l. 136. Z. S. Perovi (1990), op. cit. fn. 14, 435; V. Belaj, op. cit. fn. 11, 701.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

stvenog stanja i potreba za izdravanjem), pri emu mislimo da se krug

lanova ue porodice okvirno moe izjednaiti sa krugom nunih naslednika.23
Da bi promene u zdravstvenom stanju samog davaoca ili lanova
njegove porodice imale znaaj promenjenih okolnosti, potrebno je da
nastupe nakon zakljuenja ugovora, da imaju trajan ili trajniji karakter
i da preterano oteavaju ispunjenje njegovih ugovornih obaveza,24 a
mislimo i da moraju da budu posledica iznenadnog oboljenja ili pogoranja bolesti koje se po redovnom toku stvari nisu mogle predvideti
u trenutku zakljuenja ugovora. Ovakvo reenje ima svoje opravdanje
u pravnoj prirodi ugovora o doivotnom izdravanju. Kako je najee
re o kontraktu intuitu personae, to ugovorne obaveze moe da izvrava samo davalac izdravanja lino,25 a obzirom da je svrha ugovora
u mogunosti davaoca da primaocu izdravanja prua brigu, panju,
negu, ali i da se stara o njegovom zdravstvenom stanju, razumljivo je
da svoje ugovorne obaveze ne moe (adekvatno) da izvrava lice kome
je takoe potrebna zdravstvena zatita i staranje, ili koje po zakonu
mora da se stara o lanovima svoje porodice i da ih izdrava. ini se
da je u ovom sluaju pogodna analogija sa situacijom u kojoj poslovno
nesposobna lica ne mogu da budu davaoci iz ugovora o doivotnom
izdravanju, jer usled psihofizikih smetnji nisu u stanju da na odgovarajui nain preuzimaju i izvravaju obaveze koje proistiu iz ovog
ugovora. Slino vai i za lica delimino poslovno sposobna lica, kod
kojih bi zakonski zastupnik morao da da odobrenje maloletniku ako
bi procenio da je on u stanju da ispunjava dunosti iz ovog ugovora
i da je to u njegovom najboljem interesu, odnosno ako to ne bi bilo
suprotno razlozima zbog kojih je jedno lice delimino lieno poslovne
sposobnosti.26 Meutim, vano je istai da promene u zdravstvenom
23

24

25
26

Za argumentaciju sa upuivanjima videti, M. Stankovi, Nasilje u porodici

kao uzrok iskljuenja iz prava na nuni deo, Nasilje u porodici Zbornik radova sa naunog skupa, S. Panov, M. Janji Komar, M. kuli (ur.), Beograd
2012, 243244.
S. Svorcan, Raskid ugovora o doivotnom izdravanju, doktorska disertacija
odbranjena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987. godine,
161162; S. R. Vukovi, Komentar Zakona o nasleivanju sa sudskom praksom
obrascima registrom pojmova i prilogom, Beograd 2007, 284.
. nti (2011), op. cit. fn. 4, 358.
. nti (2011), op. cit. fn. 4, 353; D. iljkut, Postupak ovjere ugovora o
doivotnom izdravanju i poslovna sposobnost ugovaraa, Pravni ivot
1/1990, 125.

77

Milo Stankovi

stanju davaoca mogu da budu od uticaja i na oteanu mogunost primaoca da on ispunjava svoje obaveze, to i njemu otvara mogunost da
zatrai izmenu ili raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.27
Promene u vezi sa stanjem u uoj porodici davaoca koje se mogu
podvesti pod izmenjene okolnosti, odnose se na iznenadno tee pogoranje zdravstvenog stanja, potrebu leenja (usled ega je nuno poveano emotivno, vremensko i finansijsko angaovanje davaoca) ili na smrt
nekog lana njegove porodice. Takoe, isto vai i ako se ostvare uslovi
za zakonsko izdravanje nekog lana porodice od strane davaoca, poto
je obaveza zakonskog izdravanja uvek i moralno i zakonski prioritetna
u odnosu na obavezu koja proistie iz ugovora o doivotnom izdravanju.28 Promena okolnosti u kontekstu obaveze zakonskog izdravanja
dovodi nas do zakljuka da se i roenje deteta ili eventualno razvod
braka mogu svrstati meu one pravno-relevantne okolnosti koje predstavljaju osnov za raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti. Miljenja smo i da bi zakljuenje braka davaoca izdravanja moglo
da bude uzrok raskidu ili izmeni ugovora rebus sic stantibus, naroito
ako je izmeu njega i primaoca izdravanja ugovorom bila zasnovana
zajednica ivota.29 Meutim, uz sve ove okolnosti potreban je i faktor
bar delimine nepredvidivosti u odnosu na trenutak zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju (npr. Da ve nije u toku postupak za
razvod braka), to je jo jedan argument u prilog tvrdnji da se svaka
okolnost mora razmatrati u okviru jednog odreenog ugovornog odnosa. U jednom sluaju je u sudskoj praksi kao razlog za primenu ovog
instituta bio prihvaen i odlazak primaoca na izdravanje viegodinje
kazne zatvora.30
Meutim, primalac izdravanja ne bi mogao da trai raskid ugovora po ovom osnovu i zbog linih svojstava davaoca izdravanja (npr.
starost, radna sposobnost), jer mu te okolnosti u trenutku zakljuenja
ugovora nisu mogle biti nepoznate, pa je spram njih i morao da rauna
na odreeni nain i kvalitet ispunjavanja njegovih obaveza.31
27
28
29
30
31

78

V. Belaj, op. cit. fn. 11, 699.

Ibid.; S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 165.
Odluka VSJ Rev 2788/64 i odluka VSH G. 4043/78, navedeno prema D.
urevi, op. cit. fn. 11, 267.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1181/91, S. R. Vukovi, op. cit. fn. 24, 289.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rv. 5840/94, S. R. Vukovi, op. cit. fn. 24, 270
271.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

Najsloenije je odrediti da li se i koje promene prilika koje su u

korelaciji sa ekonomskim poloajem davaoca izdravanja mogu podvesti pod institut rebus sic stantibus. Jo je francuski Kasacioni sud povodom uvenog sluaja Kraponskog kanala iz 1876. godine, a zasnivajui
svoju odluku na l. 1134. Code civil, zauzeo stanovite da sve okolnosti
koje potpuno ne onemoguavaju ispunjenje obaveze, ve samo naruavaju ekvivalentnost prestacija, ukljuujui i inflaciju, ne mogu da se
podvedu pod ovaj institut.32 Karakteristika aleatornosti ugovora o doivotnom izdravanju podrazumeva vei rizik u pogledu ekvivalencije
prestacija nego u drugim ugovorima. Kako se ovaj ugovor izvrava u
duem vremenskom periodu, to stranke moraju da raunaju na ekonomska kolebanja koja e uticati na materijalni poloaj davaoca izdravanja.33 Promene u cenama ne samo to su supsumirane aleatornom
prirodom ovog ugovora, ve je u pogledu poveanja maloprodajnih
cena, visina obaveza davaoca obino praenja poveanjem cena usluga
koje on vri, tako da ni u tom pogledu ne postoje promenjene prilike
koje dovode do znatno oteanog ispunjenja ugovornih obaveza.34
Meutim, sasvim drugaije bi bilo ako je re o sveukupnom
porastu trokova ispunjenja koje je posledica neke druge, izuzetne
okolnosti, koja je takva i tolika da dovodi do opteg pogoranja ekonomskog poloaja davaoca i koja mu do te mere oteava ispunjenje
ugovornih obaveza da one vie ne odgovaraju oekivanjima ugovornih strana ili se ne moe ostvariti svrha ugovora npr. usled rata, zemljotresa, poplava.35 No, ovde u uem smislu promenjene okolnosti
predstavljaju neke druge, izuzetne okolnosti (rat, elementarne nepogode, prirodne katastrofe), a promene u ekonomskom poloaju njihovu
posledicu, a sa druge strane, ni ove okolnosti ne smeju da budu takve
prirode da potpuno onemoguavaju ispunjenje ugovora, jer bi onda
ugovor prestao da proizvodi pravna dejstva po drugom osnovu, a ne
usled promenjenih okolnosti.
32
33

34
35

D. Pavi, op. cit. fn. 19, 1199.

S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 163. U suprotnom, ako bi se dopustila izmena ili
raskid ugovora zbog svake promene u vrednosti novca, to bi znailo prelazak
sa naela monetarnog nominalizma na naelo monetarnog valorizma. S.
Niki, op. cit. fn. 17, 584.
S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 164.
S. Niki, op. cit. fn. 17, 590; S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 163164.

79

Milo Stankovi

4. PROMENJENE OKOLNOSTI NA STRANI

PRIMAOCA IZDRAVANJA
U delu doktrine vlada miljenje da samo davalac izdravanja
moe da trai raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti,
jer navodno, samo njemu i moe biti znatno oteano ispunjenje ugovornih obaveza.36
Suprotno stanovite ne samo da je prihvaeno u ZONS i u ZOO,
ve postoji i u sudskoj praksi, ali na nain koji zasluuje kritiku zbog
ekstenzivnog shvatanja pojma promenjenih okolnosti. Tako su srpski
sudovi raskidali ugovor o doivotnom izdravanju po ovom osnovu i u
sluajevima kada je primalac izdravanja faktiki onemoguavao davaoca da ispunjava svoju obavezu tako to je menjao mesto svog prebivalita, te uspostavljao zajednicu ivota sa licima sa kojima do tada nije
iveo, a koja su onda preuzimala obavezu njegovog daljeg izdravanja.37 U jednom sluaju Okruni sud je naao da postoje promenjene
okolnosti koje znatno oteavaju ispunjenje obaveza ugovornih strana,
kada je primalac izdravanja, otac erke koja je bila davalac doivotnog
izdravanja, po ugovoru zasnovao sa njom zajednicu ivota u njenom
domainstvu, ali ju je neko vreme pred smrt napustio i vratio se svojoj
kui gde je iveo sa sinom. Kako su odnosi primaoeve dece, tj. brata i
sestre bili poremeeni, primaoeva erka kao davalac izdravanja nije
imala pristup kui u kojoj je njen otac iveo sa sinom, pa objektivno
nije ni mogla da izvrava obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju, te je primalac izdravanja pre smrti podneo tubu za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.38 Po naem miljenju, u ovakvom i u
slinim sluajevima, ugovor ne bi trebalo raskinuti zbog promenjenih
okolnosti, ve zbog neizvrenja primaoca, jer je primaoeva obaveza i
da omogui davaocu da bez potekoa izvrava svoje ugovorne obaveze prema njemu, a u ovom sluaju je primalac izdravanja oigledno
prekrio ugovornu odredbu o obavezi da ivi u erkinom domainstvu,
36
37

38

80

. Mesarovi, op. cit. fn. 6, 1112.

Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1860/01, od 9. maja 2002. godine, Sudska
praksa 6/2003, Beograd 2003, 24; Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2201/02,
od 11. septembra 2002. godine, Sudska praksa 1/2003, Beograd 2003, 26.
Reenje Okrunog suda u Valjevu G. br. 298/03, od 20.02.2003. godine, Sudska praksa 1/2004, Beograd 2004, 24.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

te je svojom krivicom doveo do njene nemogunosti da ispunjava svoje

ugovorne obaveze.39
Koje se onda izmenjene okolnosti na strani primaoca imaju smatrati pravno relevantnim da bi bio mogu raskid ugovora o doivotnom
izdravanju zbog promenjenih okolnosti? Nain na koji ZONS dispozitivnom normom odreuje predmet ugovora o doivotnom izdravanju
otvara nam prostor za negativnu definiciju. Jer ako davaoeva obaveza
izdravanja naroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i
davanje za svakodnevne uobiajene potrebe, kao zakonom predvieni
minimum ali i koncentrat u kojem se oslikava sutina ovog pravnog
posla, onda sve promenjene okolnosti i potrebe primaoca koje se odnose na izvravanje navedenih obaveza od strane davaoca, mogu da
predstavljaju pravno-relevantan osnov za raskid ugovora rebus sic stantibus ako bi se na njih pozvao primalac, ali ne i ako bi to uinio davalac izdravanja. Suprotno rezonovanje bi bilo protivno smislu zakonskog reenja, jer bi doputalo davaocu da sa pozivom na promenjene
okolnosti u svakom trenutku izae iz ugovornog odnosa, pa ak i u
nevreme, a davaoca bi liilo svake sigurnosti u potrazi za kojom on
i zakljuuje ovaj ugovor. Svako lice stupa u ugovorni odnos kao primalac izdravanja ba zato to veruje da e mu nega, staranje, panja
i izdravanje biti potrebni. To zbog prirode ugovora koji zakljuuje ne
moe da ostane nepoznato ni davaocu izdravanja, pa vanredni trokovi i eventualne neprilike oko izdravanja primaoca stoga i ne mogu
imati karakter izvanrednih i nepredvienih okolnosti. Meutim, imajui u vidu i tu, po njega nepovoljniju okolnost, on se ujedno sa njom
saglasio i pristao i na sve one trokove koje ona podrazumeva, isto kao
to se i primalac preutno saglasio sa mogunou da mu doivotno
izdravanje, kao svojevrsno obezbeenje koje sebi omoguuje nee biti
potrebno, pa e ga (ili samu sigurnost da e mu ono po potrebi biti na
raspolaganju) ustvari preplatiti. Zato bi trebalo sasvim restriktivno
dopustiti raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog promenjenih
okolnosti na zahtev davaoca izdravanja.
Izgleda nam da se sve promenjene okolnosti na strani primaoca,
koje onemoguavaju davaoca da se na njih pozove, saimaju i prelama39

O negativnim posledicama ovakvog postupanja sudova po zatitu primalaca iz

ugovora o doivotnom izdravanju, M. Stankovi (2011), op. cit. fn. 1, 570.

81

Milo Stankovi

ju u promeni njegovog zdravstvenog stanja, tj. odgovarajuoj obavezi

davaoca da mu prui potrebnu negu u bolesti i starosti i da plati trokove njegovog leenja. Kako je ovo centralna, sutinska obaveza davaoca izdravanja koja supsumira sve druge njegove obaveze, on mora da
je ispuni i snosi njene trokove koliki god da su, pa makar i po vrednosti znatno premaivali vrednost primaoeve obaveze, jer je to posledica
aleatorne pravne prirode ugovora o doivotnom izdravanju.40 Ona
obuhvata trokove potrebnih lekarskih pregleda i terapija, nabavljanja
lekova i medicinskih pomagala, trokove bolnikog leenja, obezbeivanje hrane i pia odreenog kvaliteta i kvantiteta u zavisnosti od zdrastvenih potreba primaoca (a to moe da ima i preventivno dejstvo u
ouvanju zdravlja), odravanje higijene i zagrevanje stanja, nabavljanje
odee i obue primerene klimatskim uslovima i posebnim potrebama
primaoca, i sve to nezavisno od njihove cene, i injenice da li je bolest
nastala pre ili posle zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju.41
Isto vai i za trokove sahrane, ali ne i podizanje nadgrobnog spomenika.42 Primaoca jednako motivie na zakljuenje ugovora potreba za
obezbeivanjem materijalne egzistencije i potreba za negom, panjom
i staranjem u bolesti i starosti i elja da bude dostojanstveno sahranjen.
Stoga ve u trenutku zakljuenja ugovora obe stranke moraju da raunaju na mogunost da primalac izdravanja oboli, pa se sa takvom
mogunou saglaavaju i istovremeno implicitno pristaju da ugovor
ostane na snazi i ako se to desi ili se pogora primaoeva zdravstvena situacija, usled ega ove okolnosti i nemaju karakter izvanrednih.43
Stoga svako mogue pogoranje primaoevog zdravlja kao okolnost
obuhvaena saglasnou stranaka u trenutku zakljuenja ugovora ne
moe imati karakter pravno-relevantnih injenica za raskid ugovora
zbog promenjenih okolnosti, jer su one obuhvaene aleom ugovora o
doivotnom izdravanju.44 No, ako bi primalac pre zakljuenja ugovora
doveo u zabludu ili odravao u zabludi davaoca izdravanja u pogledu
40
41

42
43
44

82

S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 281, 287.

A. Bnabent, op. cit. fn. 4, 613; N. Suboti-Konstantinovi, op. cit. fn. 7, 76; S.
Svorcan, op. cit. fn. 24, 260276. Navedeno naravno, ne bi vailo u pogledu
zahteva primaoca za ureenjem enterijera stana ili npr. modnih zahteva u vezi
sa odeom i obuom.
N. Suboti-Konstantinovi, op. cit. fn. 7, 76; M. Albijani, Ugovor o
doivotnom izdravanju, Pravni ivot 10/1996, 494.
S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 167; S. R. Vukovi, op. cit. fn. 24, 284.
S. Svorcan, op. cit. fn. 24, 167; V. Belaj, op. cit. fn. 11, 700.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

svog zdravstvenog stanja (npr. preutavi svoje loe zdravstveno stanje

ili sakrivi medicinsku dokumentaciju koja o tome svedoi), miljenja
smo da bi davalac izdravanja u skladu sa l. 65. st. 1. i st. 2. ZOO mogao da zahteva ponitenje takvog ugovora i da trai naknadu tete.45
Zbog pravne prirode ovog ugovora, primalac izdravanja bi za
razliku od davaoca mogao da trai raskid ili izmenu ugovora iz razloga i u skladu sa svojim poveanim potrebama.46 Pa i kada bi sud
konvertovao doivotno izdravanje u doivotnu rentu, opet bi mogao
da poveava visinu davaoeve obaveze u zavisnosti od primaoevog
zdravstvenog stanja, pri emu se to ne bi smatralo novacijom, ve prilagoavanjem naina izvravanja ugovornih odredbi, a sve da i druge
ugovorne odredbe ne bi izgledale usiljeno.47
Tako se izjanjava i sudska praksa. U jednom sluaju, zdravstveno stanje primaoca izdravanja se posle zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju toliko pogoralo da je zahtevalo stalno prisustvo
treeg lica i odreenu, kuvanu hranu. Tueni kao davalac izdravanja
nije udovoljio ovim zahtevima primaoca niti u pogledu potrebne hrane, niti u pogledu brige i nege oko primaoca jer ju je obilazio retko
i jako malo vremena provodio sa njom, pri emu se usredsredio na
obradu imanja. Vrhovni sud Srbije je naao da su niestepeni sudovi
pravilno primenili materijalno pravo kada su raskinuli ugovor o doivotnom izdravanju zbog promenjenih okolnosti, u situaciji kada
je nain ispunjavanja ugovora od strane davaoca izdravanja izazvao
nezadovoljstvo kod primaoca izdravanja, to je njihove odnose bitno
poremetilo usled ega primalac izdravanja nije eleo da se njihovi meusobni odnosi iznova urede.48
Iz prethodnog izlaganja jasno proistie da bi primalac izdravanja mogao da trai raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ako bi
se njegova materijalna situacija pogorala, a visina davaoevih obaveza
ne bi vie odgovarala njegovim potrebama.49 Meutim, da li bi isto pravo imao i primalac izdravanja ija se finansijska situacija neoekivano
45
46
47
48
49

. Stankovi (2010), op. cit. fn. 11, 980, fn. 55.

S. R. Vukovi, op. cit. fn. 24, 264.
A. Bnabent, op. cit. fn. 4, 615.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rv. 1166/99, od 23.06.1999. godine, Sudska
praksa 1112/2003, Beograd 2003, 18.
D. urevi, op. cit. fn. 11, 267.

83

Milo Stankovi

i znaajno poboljala usled nekog izvanrednog dogaaja, npr. dobitkom igrama na sreu ili nasleivanjem?50 Pre nego to damo odgovor
na ovo pitanje, smatramo korisnim da se u najoptijim crtama upoznamo sa shvatanjima u uporednom i srpskom pravu o ekonomskim
promenama kao izuzetnim okolnostima.
O znaaju ekonomske nemogunosti za izvrenje ugovora, odnosno situaciji kada je ugovor mogue fiziki izvriti, ali uz oiglednu
nesrazmeru u ekvivalentnosti prestacija govori teorija nedostinosti
inidbe ili davanja koja se razvila u austrijskom pravu. Njena glavna
ideja se sastoji u tome da e se pod nemogunou ispunjenja smatrati
i situacija u kojoj bi radi ispunjenja ugovora jedna ugovorna strana rtvovala svoj interes koji je u privrednom smislu nesrazmerno vei od
interesa druge ugovorne strane.51
Slino tome, u anglosaksonskom pravu postoji teorija o osujeenju cilja ugovora, koja se primenjuje ako sud u konkretnom sluaju utvrdi da su se relevantne okolnosti za ispunjenje ugovora nakon
njegovog zakljuenja toliko promenile da bi dunik ispunjavanjem
ugovorene prestacije ispunio neto na ta uopte nije raunao kada
se na to obavezao, tj. neto na ta se ustvari i nije obavezao.52 Re je
o tome da postoji nerazumnost ispunjenja, jer je osnovni uslov za
primenu doktrine o osujeenju svrhe ugovora da postoji faktika ili
pravna mogunost ispunjenja. U daljem preciziranju ta se ima smatrati svrhom ugovora, pored ovog potrebno je da se ispune jo tri
uslova. Najpre, svrha ugovora ne sme da bude neposredni cilj ugovaranja, ve dalji, posredni cilj koji se na ovaj nadovezuje; svrha
ugovora ne moe biti cilj koji samo jedna ugovorna strana eli da
ostvari, ako on nije poznat i drugoj ugovornoj strani; ako se cilj makar i delom ostvario, nee postojati pravo oslobaanja daljeg izvrenja ugovora za ugovornu stranu.53
50

51
52
53

84

Ovde bi naroito dolazio u obzir sluaj nasmejanih naslednika, odnosno

smeeeg naslea, mada se sticanje subjektivnog naslednog prava nikada ne
moe smatrati sasvim izvesnim, to proistie i iz injenice da nasledna nada ne
uiva pravnu zatitu.
S. Perovi (1974), op. cit. fn. 13, 198.
S. Perovi (1974), op. cit. fn. 13, 199.
M. urevi, Pravinost i raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, Pravni ivot 1112/1994, 15601561.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

Nemaki sudovi su, iako Nemaki graanski zakonik ne sadri

odredbe o raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti, doputali prevashodno izmenu, a izuzetno i raskid ugovora pozivajui se na teoriju
o otpadanju osnove posla.54 Zahtev za neostvarenjem svrhe ugovora
koji postavlja na ZOO ima veoma slinu osnovu kao pomenute engleska i nemaka doktrina.55 U tom smislu, u delu nae nauke se kae da
se neostvarenje svrhe ugovora ne moe tumaiti u smislu neostvarenja
kauze ugovora kao onog objektivnog cilja koji je karakteristian za svaki ugovor odreene vrste, ve u smislu neostvarenja pojedinanog cilja
one ugovorne strane koja pogoena promenjenim okolnostima vie nije
u stanju da ga ostvari.56 Stoga se istie da neostvarivanje svrhe ugovora
treba tumaiti u smislu nekorisnosti ugovora, tj. tako da je usled dejstva promenjenih okolnosti ispunjenje za poverioca izgubilo korisnost.57
Dakle, vodei rauna o tekstu ZOO, svrha ugovora je onaj individualni
cilj sa kojim jedna ugovorna strana i stupa u ugovorni odnos a koji je
poznat i drugoj ugovornoj strani, a koji se konkretizuje kroz korisnost
koju ta ugovorna strana oekuje da e dobiti ispunjenjem obaveze druge
ugovorne strane. Ako se tako promene okolnosti da je izvrenje obaveze
faktiki i pravno i dalje mogue, ali sam cilj postane neostvariv, odnosno
nesvrsishodan ili beskoristan, smatrae se da nije mogue ostvariti
svrhu ugovora, koja moe biti i ekonomska svrha.58
No, radi zatite prava i interesa i druge ugovorne strane, a kao
manifestacija ideje pravinosti, nije dovoljno da ugovor izgubi korisnost samo za jednu ugovornu stranu, ve je kao dodatni uslov neophodno i da je usled toga poremeena ekvivalencija uzajamnih prestacija u dvostranom ugovoru u meri koja nije prihvatljiva sa opteg
stanovita.59 Ovde dakle, uvodimo jedan objektivizovan kriterijum,
proverljiv kroz cilj, kauzu ugovora odreene vrste. Po prirodi stvari, na
54
55
56
57
58

59

D. Pavi, op. cit. fn. 19, 1200.

Komentar Zakona o obligacionim odnosima, knjiga prva, op. cit. fn. 21, 430; D.
Pavi, op. cit. fn. 19, 1204; . urevi, op. cit. fn. 53, 1559.
. urevi, op. cit. fn. 53, 1563.
. urevi, op. cit. fn. 53, 15641565.
To je naroito zastupljen stav u nemakoj i austrijskoj teoriji. Komentar Zakona o obligacionim odnosima, knjiga prva, op. cit. fn. 22, 432; . urevi,
op. cit. fn. 53, 1565; S. Niki, op. cit. fn. 17, 594.
. urevi, op. cit. fn. 53, 1565.

85

Milo Stankovi

promenu okolnosti koja dovodi do gubitka svrhe (korisnosti) moe da

se pozove samo poverilac u ovakvoj obligaciji, koji usled promenjenih
okolnosti ne moe da upotrebljava stvar ili raspolae njome na nain
na koji je to oekivao i zbog ega je i stupio u ugovorni odnos.60 Dok se
u engleskom pravu na ovaj razlog za prestanak ugovora mogu pozvati
samo poverioci koji potrauju predaju stvari, a ne i poverioci novanih
obaveza, stav u srpskoj nauci je da bi u naem pravu i ova druga vrsta
poverilaca mogla da se pozove na ovaj institut u sluaju inflacije, odnosno pada kupovne vrednosti novca, pod uslovom da je dunik znao za
cilj koji poverilac oekuje od ispunjenja.61
Zato nam se potvrdan odgovor na postavljeno pitanje ini moguim. Ako se pod izvanrednim dogaajima podrazumevaju i ozbiljniji ekonomski poremeaji,62 mislimo da se to odnosi i na poremeaje
u pozitivnom smislu, odnosno iznenadno poboljanje materijalne situacije jednog lica,63 jer bi time ugovor o doivotnom izdravanju po
pravilu gubio korisnost i svrhu za primaoca izdravanja, ali bi istovremeno otpala njegova kauza, pa bi bilo protivno naelu savesnosti i potenja odravati ga na snazi. Situacija u kojoj bi naknadno bila stvorena
disproporcija u ekvivalenciji prestacija, mogla bi da dovede i do naknadnog nestanka aleatornosti (npr. primaocu vie nisu potrebna novana davanja od strane davaoca izdravanja, a obzirom da je dobrog
zdravstvenog stanja, briga, panja i nega kao nematerijalne inidbe
koje treba da mu prua davalac su minimalne, dok se sa druge strane
on obavezao da na davaoca izdravanja trenutkom svoje smrti prenese
nepokretnost znaajne vrednosti, pa dolazi u situaciju da preplauje
svoje izdravanje), zbog ega ugovor ne bi mogao da bude poniten
jer je aleatornost u trenutku njegovog zakljuenja postojala, ali kako
primalac kauzalno obeanje pod takvim uslovima nikada ne bi dala,
onda ugovor treba da bude raskinut.64 To bi meutim, bilo mogue
60
61
62
63
64

86

. urevi, op. cit. fn. 53, 1566.

. urevi, op. cit. fn. 53, 1567; S. Niki, op. cit. fn. 17, 590.
O. Anti (2011b), op. cit. fn. 18, 416.
Pod izuzetnim okolnostima se podrazumeva i nagli ili veliki pad ili skok cena.
Komentar Zakona o obligacionim odnosima, knjiga prva, op. cit. fn. 21, 427.
O. Anti (2011b), op. cit. fn. 18, 415. V. l. 135. Z: Pri odluivanju o
raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima
potenog prometa, vodei rauna naroito o cilju ugovora, o normalnom

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

samo ako su njegove potrebe takve da ovaj ugovor pribliavaju ugovoru o doivotnoj renti (a to nije retko u praksi), tj. ako bi potrebe
primaoca izdravanja u trenutku zakljuenja ugovora bile iskljuivo ili
u najveem delu novane, odnosno materijalne prirode, jer davaocu
ne bi moglo da ostane nepoznato da primalac taj novac iskoriava za
zadovoljenje svojih egzistencijalnih potreba, dok bi bio izmenjen ako
bi primaoevo stanje zahtevalo i znaajniju negu, brigu i staranje. ini
se da je ovo stanovite tim pre opravdano to bi davalac izdravanja
imao pravo na naknadu pravinog iznosa tete koju bi pretrpeo usled
raskida ugovora.65
I kada postoji aleatornost, mora da postoji makar priblina ravnomernost vrednosti uzajamnih inidbi ili mogunost takve ravnomernosti, jer kada takve srazmernosti nema, kada je na poetku jasno
da je jedna inidba znaajno vrednija od druge, onda upravo i nema
aleatornosti. U sluaju oigledne i ugovorene nesrazmere u pogledu
ravnotee prestacija ugovornih strana u ovom ugovoru, treba uzeti da
je ugovor o doivotnom izdravanju simulovan, a ugovor o poklonu
sa nalogom izdravanja disimulovan pravni posao.66 Sve to po vrednosti prevazilazi vrednost prestacija davaoca izdravanja u odnosu na
vrednost obaveze primaoca kao protivnaknade za takvo izdravanje,
trebalo bi smatrati ugovorom o poklonu i vrednou iz koje bi se mogli
namiriti i nuni naslednici.67 I u praksi Vrhovnog suda Makedonije se
vodi rauna o srazmernosti uzajamnih obaveza ugovornih strana iako
je re o aleatornom pravnom poslu, pa je uzeto da takve nesrazmernosti nema ako je ugovor izvravan due od tri godine, jer u vrednost
davaoevih prestacija treba uraunati i potovanje, pomaganje, negu,
panju i staranje koje on prua primaocu izdravanja, a koje se veoma

65

66

67

riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i interesima obeju
strana.
V. l. 133. st. 5. Z. Da bi ovi stavovi imali vre uporite, miljenja smo da
bi i norma Zakona o nasleivanju koja regulie raskid ugovora o doivotnom
izdravanju zbog promenjenih okolnosti u nekoj buduoj kodifikaciji mogla
biti preureena i definisana na nain na koji to ini Zakon o obligacionim
odnosima u l. 133. st. 1.
N. Stojanovi, Contracts of obligations law of particular importance for inheritance law and exigent share, Thirty years of the Law on Obligations de
lege lata and de lege ferenda Collection of reports, R. Vukadinovic (ed.), Belgrade 2009, 495.
Ibid.

87

Milo Stankovi

teko mogu ekonomski izraziti.68 To je i sutina reenja o ponitenju

ovog ugovora zbog nedostatka aleatornosti.69
Meutim, ako aleatornost otpadne u toku izvravanja ugovornih
obaveza, onda njihovo dalje ispunjavanje na isti nain moe biti nepravino po jednu ugovornu stranu, u ovom sluaju primaoca izdravanja.
Obzirom da u francuskom pravu ugovor o doivotnoj renti (a koji je
po svojoj prirodi veoma slian ugovoru o doivotnom izdravanju u
srpskom pravu) predstavlja modalitet ugovora o kupoprodaji, smatra da se da nedostatak alee postoji i u sluaju nesrazmere vrednosti
meusobnih davanja ugovornih strana, tj. sluaja kada je visina rente
manja od vrednosti kupljenih dobara.70 Naime, ugovorne strane su slobodne da samostalno odrede cenu kod ovakvog ugovora jer ona zavisi
od okolnosti konkretnog sluaja, tj. godina i zdravlja poverioca rente,
ali to nipoto ne znai da davanja dunika mogu biti u nesrazmeri sa
vrednou kupljene stvari, upravo zato to u takvoj situaciji ne bi bilo
aleatornosti!71 Aleatornost se u francuskoj nauci kod ugovora o doivotnoj renti definie i time to se svaka od ugovornih strana osea
ravnopravnom usled nesigurnosti72
68

69

70
71
72

88

Naelen stav na Vrhovniot sud na Makedonija, Rev. Br. 156/79 od 20.07.1979.

godine. Slino i u Odluci Vrhovnog suda Vojvodine, G. 190/62. Lj. Spirovi
Trpenovska, D. Mickovi, A. Ristov, Nasleduvanjeto vo Evropa, Skopje 2011,
394, 396. U Presudi Saveznog Vrhovnog suda, Rev. 2662/60 je istaknuto: Kod
dosuivanja naknade za uloeni rad, posle raskida ugovora o doivotnom
izdravanju, mora se imati u vidu rizik s kojim su stranke ule u ugovorni odnos, kao i vrednost imovine koja je bila predmet ugovora. S. R. Vukovi, op.
cit. fn. 24, 282; Slino i u presudi Vrhovnog suda Vojvodine-G. Br. 1189/71:
Protivan je dobrim obiajima ugovor o doivotnom izdravanju, kojim davalac izdravanja iskoristi teki poloaj izdravanog zbog njegovog zdravstvenog
stanja, ili drugih okolnosti, pa ugovori za sebe oigledno nesrazmerno veliku
korist, s obzirom na vrednost imovine koju mu izdravani ostavlja i daje i na
oiglednu nesrazmernu malu imovinsku vrednost ugovorenog izdravanja i
usluga, koje e on trebati davati, bilo zbog dobrog imovinskog stanja primaoca
izdravanja, ili pak zbog njegove predstojee bliske smrti. Isto i u presudi
Vrhovnog suda Jugoslavije, Rev883/65, S. R. Vukovi, op. cit. fn. 24, 242243.
V. l. 203. st. 1. ZONS: Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja,
sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za
davaoca izdravanja.
F. Lecrec, Droit des contrats spciaux, Paris 2007,103.
P. Malaurie, L. Ayns, Cours de droit civil, Les contrats spciaux Civilis et commerciaux, Paris 1992, 545.
F. Lecrec, op. cit. fn. 70, 102.

Alea iacta est Aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju...

Milo Stankovi, LLM

ALEA IACTA EST ALEATORICISM OF LIFELONG

SUPPORT CONTRACTS AS THE LIMITATION OF
THE POSSIBILITY FOR THEIR CANCELLATION
DUE TO REBUS SIC SANTIBUS
Summary
A contract on lifelong maintenance can be cancelled at the request of the contracting parties, if the circumstances after its conclusion change to the extent that the fulfilment of the contract becomes
significantly more difficult. The different circumstances on the side of
the provider of maintenance, under the condition of being extreme, can
lead to the application of this institution, and are connected with the
receivers personal status, their health condition and the health condition of their family members, and also the obligations which arise according to the rules of legal maintenance. The changed circumstances
on the part of the receiver which are legally valid for the cancellation
of the contract due to new circumstances also relate to the changes in
their health condition, which is explained by the aleatory legal nature
of the contract on lifelong maintenance, and also to the extraordinary
and unexpected improvement of their economic status, which is a consequence of the theory on the cancellation of the contract conditions.
It can be concluded that the amount of the providers obligation
never depends on the receivers obligation regarding the fulfilment of
the basic life needs and the essence of caring about life, health and dignity of the receiver of maintenance. In this sense, the possibility for the
provider of maintenance to refer to the changed circumstances needs
to be estimated, whereas the receiver can always do so.
Key words: Rebus sic stantibus Aleatory Contract subject Contract
cancellation Inflation.

89