"Slubeni list grada Beograda", br.

3/2005
Skuptina grada Beograda na sednici odranoj 16.
februara 2005. godine, na osnovu lana 54. stav 1.
Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik
RS", broj 47/2003), i lana 31. Statuta grada
Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 14/04
i 34/04) donela je
PLAN

DETALJNE

REGULACIJE

ZA DEO ARKOVA, UZ TRGOVAKU ULICU

- OPTINA UKARICA
(nacrt plana)
A. UVOD
A.1. Povod i cilj izrade plana
Povod izrade plana
Odluci za izradu predmetnog plana detaljne
regulacije (u daljem tekstu - plana) prethodile su
aktivnosti i inicijative:
- Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju
Beograda, dopisom br. 6852/96000-VI-1 od
18. februara 2002, obratila se Sekretarijatu za
urbanizam sa inicijativom za izradu novog
urbanistikog plana za izgradnju objekata
centralnih aktivnosti du Trgovake ulice na
teritoriji optine ukarica.
- Odeljenje za komunalne i graevinske poslove
Skuptine optine ukarica dopisom br. III-02,
br. 352-872/02 od 19. marta 2002. god.
dostavilo je Sekretarijatu za urbanizam
Zakljuak Izvrnog odbora Skuptine optine
ukarica VI-03 br. 06/25-2 od 7. marta 2002.
kojim se pokree inicijativa za promenu
namene prostora u delu izmeu ulica
Trgovake, Ace Joksimovia i Drage Spasi,
tako da se povrine namenjene sadraju
aktivnosti centara prenamene u zonu
individualnog stanovanja. Zakljuak je donet
na zahtev grupe graana, starosedelaca
arkova, i legitimnih zemljino-knjinih
vlasnika postojeih objekata.
- Grupa graana naselja arkova obratila se 3.
jula 2002. Sekretarijatu za urbanizam sa
inicijativom za promenu namene lokacije
izmeu ulica Trgovake, Ace Joksimovia i
Drage Spasi kako bi se na ovom prostoru
omoguila izgradnja stambeno-poslovnih
objekata. Uz inicijativu priloeno je i miljenje
Direkcije za graevinsko zemljite i izgradnju
Beograda br. 11815/96-VI-2 od 15. marta
2002, kojim obavetava graane da postoji
veliko interesovanje potencijalnih investitora za
promenu namene u pomenutoj zoni i veliki broj
zahteva za dodelu manjih lokacija za izgradnju
objekata do 1.000 m2, pa je ve pokrenuta

inicijativa za izradu novog urbanistikog plana

kojim bi se preispitala namena data vaeim
DUP-om.
Navedene inicijative Sekretarijat za urbanizam je
dopisima br. 350.1-33/2002 od 28. februara 2002,
250.1-60/2002 od 18. aprila 2002. i 8. jula 2002.
prosledio Urbanistikom zavodu Beograda sa
molbom da iste razmotri i Sekretarijatu dostavi
svoje miljenje o opravdanosti i mogunosti izrade
novog planskog akta za ovo podruje.
Ciljevi izrade plana
Izradom i donoenjem ovog plana i definisanjem
mogueg obima izgradnje u saglasnosti sa
pripadajuim zemljitem, stvorili bi se potrebni
uslovi za dodelu zemljita i izgradnju pojedinanih
objekata (a ne obaveznih grupacija) na
pripadajuim parcelama, na kojima treba regulisati
potrebne parking povrine, kao i sve ostale potrebe
u funkciji osnovnih namena prostora.
Cilj izrade plana je i definisanje javnog interesa, kao
i obodne mree saobraajnica i tehnike
infrastrukture.
A.2. Obuhvat plana
Opis granice plana
Granica plana obuhvata deo teritorije optine
ukarice, definisane ulicama: Makikom,
Trgovakom, Ace Joksimovia, Drage Spasi, potoka
"Paripovac", Spasenovievom i Novom 1.
Povrina obuhvaena planom iznosi oko 4,7 ha.
Granica plana ucrtana je u svim grafikim prilozima
predmetnog plana.
Popis katastarskih parcela u okviru granice plana KO
ukarica R=1:1.000 d.l. 10; 11; 14.
Delovi katastarskih parcela:
489/1; 3407/1; 3416/9; 502; 759/3; 761/1; 991/1;
3421/3; 965/4; 948/5; 3421/8; 935/5; 935/4;
935/1; 935/2; 3121/4; 3485; 991/2; 3422/1;
1003/1; 1003/2; 1005/3; 1006/1; 1013; 1015/5;
1016/6; 1022/6; 1023/5; 1031/5; 1031/2; 1033/2;
1039/2; 1039/1; 1039/3; 1038/1; 1038/2; 1033/3;
747/6.
Cele katastarske parcele:
1037/1; 1037/2; 3422/36; 1036/1; 1036/2;
1036/3; 1036/4; 1035/1; 1035/2; 1035/3; 1034/1;
1034/2; 1033/1; 3422/35; 973/1; 973/2; 974/1;
978; 979; 980; 981; 977/2; 985/2; 982; 983; 984;
992; 993; 971/2; 971/1; 970/1; 3407/31; 970/2;
975/1; 975/2; 974/2; 969; 986/1; 986/2; 976;
3421/6; 977/1; 988; 990/1; 990/2; 990/3; 989;
987; 985/1; 985/3; 991/3; 935/3; 3421/7; 991/4.

U sluaju neslaganja brojeva navedenih parcela i

brojeva parcela sa grafikog priloga vae podaci sa
grafikog priloga "Kopija plana katastarskog radnog
originala".
A.3. Pravni i planski osnov
Pravni osnov
Skuptina grada Beograda na sednici odranoj 13.
decembra 2002. godine donela je Odluku o
pripremanju regulacionog plana dela arkova uz
Trgovaku ulicu ("Slubeni list grada Beograda", br.
27/02).
Stupanjem na snagu Zakona o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", broj 47/03), predmetni plan
je nastavljen da se radi kao Plan detaljne regulacije.
U toku izrade plana, a na inicijativu Direkcije za
graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,
korigovana je granica obuhvata plana, tj. predmet
razrade je prostor uz ulicu Trgovaku, izmeu
Makike, Ace Joksimovia, Drage Spasi, potoka
Paripovac, Spasenovieve i Nove.
Planski osnov
Prema GP-u Beograda 2021. ("Slubeni list grada
Beograda", broj 27/03), podruje obuhvaeno ovim
planom oznaeno je kao komercijalna zona i gradski
centri.
Urbanistiki pokazatelji za parcele i objekte u
posebnim poslovnim kompleksima van centralne
zone su:
- indeks izgraenosti 0,5
- stepen zauzetosti parcele 50%
- visina slemena (spratnost) 12m (P+1) 18m
(P+3) u zonama planiranim za visoke objekte
- nain parkiranja na sopstvenoj parceli
- zelenilo min. 20% ozelenjene povrine

kako je prikazano na grafikom prilogu "Namena i

nain korienja zemljita" u R 1:500.
Za predmetni prostor planiraju se komercijalni
sadraji kao: manji trni centar, komunalni objekat
- pota, zatvorena pijaca, sadraji male privrede,
zanatstvo i ugostiteljstvo, koje je mogue
kombinovati sa sadrajima kulture (bioskop,
prostori za zabavu, vee knjiare sa prateim
sadrajima).
Stanovanje se planira kao kompatibilna namena na
etaama iznad prizemlja.
Komercijalne zone su kompatibilne sa manjim
proizvodnim pogonima u smislu zanatskih ili
servisnih usluga i delatnosti koje su u skladu sa
uslovima zatite ivotne sredine u okruenju.
1. Tabela bilansa povrina
Namena povrina (zemljita)
Javno
graevinsko
zemljite
Ostalo
graevinsko
zemljite
Ukupno

saobraajne povrine
sa infrastrukturom
22.685,7 m2
zelena povrina
1.640,3 m2
komercijalne zone i
gradski centri
obuhvat plana

21.527,5 m2
46.853,5 m2

2. Tabela uporednog prikaza urbanistikih

pokazatelja
GP
komercijalne zone i Indeks
Beogra
gradski centri (tipovi izgrae
da
zona i kompleksa
nost
2021.
centara)
"I"
posebni poslovni
kompleksi van C.Z.
Plan
zona A
detaljne
regulaci
je
zona B

0,5

Spratno
Indeks
st
zauzet
(visina
osti
slemena
"Z"
)
50%
12(P+1)
18(P+3)

3,5

70% - P+4 do
50%
P+6

1,2

30%

P+2+Pk

B. PRAVILA UREIVANJA
B.1. Namena i nain korienja zemljita
Zemljite u granicama plana namenjeno je za:
- javno graevinsko zemljite
- saobraajne povrine sa infrastrukturom
- zelene povrine
- ostalo graevinsko zemljite

Obrazloenje za odstupanje od parametara

Generalnog plana
Analizom predmetne lokacije i parametara utvrenih
Generalnim planom uoeno je da je potrebno
planirati vee kapacitete i primeniti odgovarajue
urbanistike parametre Generalnog plana, a u cilju
racionalnog korienja zemljita i formiranja
primerene urbane strukture, u skladu sa okolnim
izgraenim tkivom.

- komercijalne zone i gradski centri

B.2. Karakter podruja

Prostor obuhvaen ovim planom pripada prostornoj
celini optine ukarica.
Predmetno podruje deli visokofrekventna
saobraajnica - Trgovaka ulica, koja predstavlja
uvodni pravac Ibarske magistrale.
S obzirom na znaaj uvodnog pravca i namenu
definisanu GP, namee se da planirana struktura i
kapaciteti u ovoj zoni budu maksimalno iskorieni.
Planiranom izgradnjom, utvrenom regulacijom,
horizontalnom i vertikalnom, obezbediti
prepoznatljiv, dominantan, akcenat ulaznog pravca
u grad.
U okviru prostora plana izdvajaju se dve zone, i to u
bloku 1, i u bloku 2 - zona A, a u bloku 3 zona B.
U okviru bloka 1 i bloka 2, za koje je karakteristina
zona A, utvrene su parcele koje se obavezno
razrauju urbanistikim projektom i kod kojih je
utvreno da namena bude iskljuivo komercijalne
sadrine, a vae ostali parametri koji su utvreni za
zonu A.

971/2.
C2
Delovi katastarskih parcela:
489/1; 3416/9; 1038/2; 1037/1; 3422/36; 973/2.
C3
Delovi katastarskih parcela:
3485; 3416/9; 3407/1; 971/1; 970/1; 502; 747/6;
759/3; 761/1; 3407/31.
C4
Delovi katastarskih parcela:
3407/31; 970/1; 991/1; 967/1; 968/1; 3421/6;
3421/3; 965/4; 990/1; 990/3; 948/5.
Cele katastarske parcele:
970/2; 976/2; 968/2; 990/2.

Za zonu B su karakteristine usitnjene parcele, pa

su zato i parametri nii.
C5
B.3. Uslovi zatite kulturno-istorijskog naslea
Delovi katastarskih parcela:
Sa aspekta zatite kulturnih dobara i u skladu sa
Zakonom o kulturnim dobrima predmetni prostor
nije utvren za kulturno dobro, ne uiva status
prethodne zatite i ne sadri pojedine objekte koji
uivaju status zatite, dopis Zavoda za zatitu
spomenika kulture grada Beograda br. 041810, od
17. avgusta 2004. godine.

991/1; 3421/8; 935/5; 935/3; 935/4; 935/1;

3421/7; 991/4.
C6
Delovi katastarskih parcela:

B.4. Urbanistiki uslovi za javne povrine

B.4.1. Saobraaj i saobraajne povrine

969; 967/1; 970/1.

C7
Delovi katastarskih parcela:

B.4.1.1. Javne saobraajne povrine

970/1; 971/1.
U okviru podruja predmetnog plana analizirane su i
definisane graevinske parcele za javne saobraajne
povrine (oznaene C1-C9, prikazane na grafikom
prilogu "Plan parcelacije javnih povrina sa
smernicama za sprovoenje" R 1:1.000) i njihova
deoba nije dozvoljena.
C1
Delovi katastarskih parcela:
3407/1; 489/1; 3416/9; 973/2; 3485; 974/1;
975/2; 974/2; 978; 977/1; 977/2; 981; 985/2;
985/3; 982; 984; 991/3; 993; 991/2; 3421/4;
935/2.

C8
Delovi katastarskih parcela:
1038/2; 1038/1; 1037/1; 1036/4; 1036/1; 1035/1;
1039/3; 1039/1; 1034/1; 1039/2; 1033/3; 1033/2;
1033/1; 1031/1; 1031/2; 1031/5; 3422/1; 1023/5;
980; 1022/6; 981; 982; 983; 1016/6; 1015/5; 983;
984; 1013; 1006/1; 1005/3; 1003/1; 1003/2; 992;
991/2.
Cele katastarske parcele:
1039/4.

Cele katastarske parcele:

C9
Delovi katastarskih parcela:
3422/1; 980; 3422/35; 3422/36.
B.4.1.2. Ulina mrea
Prema GP Beograda 2021, primarnu ulinu mreu u
odnosu na funkcionalne rangove ine:

Makikoj - ulica Nova 1 sa regulacijom ukupne irine

8,5m, od ega kolovoz irine 6m i trotoari 1,5m i
1m. Postojea saobraajnica, pored privremene
postojee pijace, pretvara se u kolsko-peaku
stazu u funkciji prilaza planiranoj zoni komercijalnih
delatnosti i za interventna vozila, te je na njenom
kraju ka Makikoj ulici, zbog blizine raskrsnice sa
Trgovakom, neophodno postaviti stubie na
obaranje.
Reenje saobraajnih povrina dato je u grafikom
prilogu "Regulaciono-nivelacioni plan (za graenje
objekata i saobraajnica)" u R= 1:500.

- ulica Trgovaka, sa dve trake po smeru i

razdelnim ostrvom, u rangu magistrale;
- ulica Ace Joksimovia, sa jednom trakom po
smeru, u rangu ulice drugog reda.

B.4.1.3. Parkiranje

Ostale ulice u okviru granice plana pripadaju

sekundarnoj ulinoj mrei grada.
Regulacija ul. Trgovake preuzeta je iz DUP-a
Trgovaka ("Slubeni list grada Beograda", broj
25/92). Makiku ulicu planirati sa novom
regulacijom (kolovoz po 7 m, razdelno ostrvo 2 m i
obostrani trotoar 3 m) kao i deo ulice Ace
Joksimovia (regulacije 22 m) do raskrsnice sa
Trgovakom ulicom. Ulicu Drage Spasi (kolovoz 6
m i obostrani trotoar po 1,5 m) rekonstruisati sa
novim elementima regulacije. Od planirane ul.
Drage Spasi izgraditi saobraajnice ka parcelama
koje se oslanjaju na Trgovaku ulicu, i parcelama
koje se oslanjaju na slepi krak ulice Drage Spasi nova. Planiran je nastavak Spasenovieve ulice ka

Pregled kapaciteta za parkiranje za potrebe

stanovnika i sadraja predmetne lokacije, dati su u
tabeli br. 3, a odreeni su prema vaeim
normativima, minimum jedno parking mesto za
- stanovanje: za svaku stambenu jedinicu
- trgovina: na 66 m2 BRGP,
- poslovanje: na 80 m2 BRGP,
- ugostiteljstvo: na dva stola sa po etiri stolice.
Parkiranje za stambene objekte i planirane objekte
reavati u okviru pripadajuih parcela.

Tabela 3: Pregled kapaciteta za parkiranje

Potreban broj PM po normativu

Blok 1

Blok 2

Blok 3

Ostvaren broj
PM

Bilans

Blok (parcela)

Stanovanje broj
stanova

Delatnost
BRGP m2

stanovanje

delatnost

ukupno

postojee stanje
koje se zadrava

nova izgradnja

366

28.555

366

357

723

723

ukupno

366

28.555

366

357

723

723

postojee stanje
koje se zadrava

nova izgradnja

259

20.247

259

253

512

512

ukupno

259

20.247

259

253

512

512

postojee stanje
koje se zadrava

nova izgradnja

18

1.430

18

18

36

36

ukupno

18

1.430

18

18

36

36

Ukupno
planirano stanje

643

50.232

643

628

1.271

1.271

na parceli

B.4.1.4. Javni gradski prevoz putnika

Predmetni prostor opsluen je linijama autobuskog
podsistema JGS-a, preko kojih je to na direktan to
na indirektan nain povezan sa svim delovima
grada. U grafikom prilogu date su mikrolokacije
stajalita linija JGS-a.
Prema GP Beograda do 2021, sistem opsluivanja
linijama JGS-a ostaje nepromenjen.
B.4.1.5. Uslovi za nesmetano kretanje dece,
starih, hendikepiranih i invalidnih lica
U toku razrade i sprovoenja plana primeniti
odredbe Pravilnika o uslovima za planiranje
objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece,
starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Slubeni
glasnik RS", broj 18/97).
B.4.1.6. Uslovi za evakuaciju otpada
Potrebno je obezbediti direktan i neometan pristup
lokacijama za smee, pri emu maksimalno
rastojanje od pretovarnog mesta do komunalnog
vozila iznosi 15 m (maksimalno runo guranje
kontejnera) po ravnoj podlozi bez stepenika.
Pristupne staze moraju biti najmanje irine 3,5 m za
jednosmerni i 6 m za dvosmerni saobraaj. Ukoliko
se radi o slepim zavrecima pristupnih staza,
obavezna je izgradnja okretnice, jer nije dozvoljeno
kretanje komunalnih vozila unazad, s obzirom na to
da su njihove gabaritne dimenzije
8,60x2,50x3,50m, iji je osovinski pritisak 10 t i
poluprenik okretanja 11 m.
Planirati nie u okviru trotoara u nivou kolovoza.

Navedene kategorije planiranih zelenih povrina

predstavljaju dragocene inioce prirodnih, biolokih,
ekolokih i ambijentalnih vrednosti podruja.
Zadrava se sve postojee kvalitetno drvee.
Na teritoriji u granicama plana nema formirane
parkovske povrine, a prostorna mogunost za
podizanje i ureivanje nove zelene povrine zatitno zelenilo je uz slepi krak ul. Drage Spasi nova i potok Paripovac. Kako se predmetni teren
nalazi u nagibu, planirati sadnju vegetacije sa jakim
korenovim sistemom, koja e, uz postojei potporni
zid, tititi tlo. Preko ureene zelene povrine
omoguiti pristup individualnim parcelama.
Drvoredi kao oblik linearnog zelenila izuzetno su
vaan element za formiranje ukupnog sistema
zelenila (planiran u trotoaru pristupne interne ulice).
Du planiranih saobraajnica, gde prostorne
mogunosti dozvoljavaju postaviti linijsko zelenilo.
Planirati sadnju kolovanih sadnica na optimalnom
rastojanju i u skladu sa trasama podzemnih
instalacija. Izabrati vrste otporne na gradske i
klimatske uslove.
Dozvoljeni radovi:
- rekonstrukcija - obnova drvoreda u svim ulicama
gde je pojedinano drvee a za niz drvea
oteenog ili obolelog obavezna je sanitarnobioloka sea.
B.4.3. Urbanistiki uslovi za javnu
infrastrukturnu mreu i objekte
B.4.3.1. Uslovi za izgradnju vodovodne mree i
objekata

B.4.2. Javne zelene povrine

Sistem zelenila na teritoriji obuhvaenoj ovim
planom ine:
- zelene povrine i drvoredi.
1-1
Delovi katastarskih parcela:
991/1; 991/3; 991/4; 3421/7; 935/1.
1-2
Delovi katastarskih parcela:
991/1; 991/4; 3421/7; 935/1; 935/3.
1-3
Delovi katastarskih parcela:
991/1.

Lokacija predmetnog plana pripada II visinskoj zoni

vodosnabdevanja grada Beograda.
Ulicom Trgovakom prolazi magistralni cevovod
prenika 600 mm, Makikom distributivni 250
mm i Repikom magistralni 350 mm, odnosno
distributivni 125 mm.
Postojee distributivne cevovode prenika 80 mm
koji se pruaju ulicama Ace Joksimovia odnosno
Makikom i oko bloka 3 predmetnog plana ukinuti.
Za potrebe predmetnog plana potrebno je oko
blokova 1, 2 i 3 izgraditi prstenastu vodovodnu
mreu prenika 200 mm. Tako formirane prstene
povezati sa postojeim cevovodima 250 mm
odnosno 350 mm u ulicama Makikoj, Ace
Joksimovia i Repikoj. U Bloku 1 du slepe
saobraajnice izgraditi cevovod prenika 100 mm i
povezati ga sa planiranim 200 mm u ulici Drage
Spasi. Umesto cevovoda 80 mm, koji se ukida,
oko Bloka 3 izgraditi cevovod prenika 100 mm i
povezati ga sa planiranim cevovodom 200 mm u
ulicama Nova 1. i Makikoj u prsten.
Postojee kune prikljuke prevezati na planirane
cevovode.

Dimenzije uline vodovodne mree treba da

zadovolje potrebe za vodom planiranih korisnika
kao i za protivpoarne potrebe.
Vodovodnu mreu opremiti protivpoarnim
hidrantima na propisanom odstojanju, zatvaraima,
ispustima i svim ostalim elementima neophodnim za
njeno pravilno funkcionisanje i odravanje.
Projekte uline mree i prikljuaka raditi prema
tehnikim propisima Beogradskog vodovoda a
prema uslovima JKP "Beogradski vodovod i
kanalizacija" br. I1-756.
B.4.3.2. Uslovi za izgradnju kanalizacione
mree i objekata
Lokacija predmetnog plana pripada Centralnom
kanalizacionom sistemu, sa ve zasnovanim
separacionim sistemom kanalisanja i predstavlja
integralni deo kanalisanja padine Banovog brda
odnosno sliva koji gravitira ka ulici Milorada
Jovanovia.
Recipijent upotrebljenih voda iz podruja Trgovake
ulice odnosno padine Banovog brda je fekalni
kolektor "Bele vode - ukarica", koji du ulica
Milorada Jovanovia i Radnike prihvata sve vode sa
padine i vodi ih ka KCS "Mostar".
Za prostor dela arkova, oko Trgovake ulice,
uraen je DUP "Trgovaka" ("Slubeni list grada
Beograda", broj 25/92) u kome je definisana
kanalizaciona mrea.
Za kanalisanje upotrebljenih voda koristi se kanal
FK 400 u Repikoj ulici, dok se kanalisanje
atmosferskih voda obavlja kanalima AAC 300 du
Trgovake ulice i preko kolektora AK 800 koji se
prua ulicama Repikom i Drage Spasi. Sakupljene
atmosferske vode na dva mesta se isputaju u
potok Paripovac.
Sloena topografija predmetnog plana, koji delom
menja postojei plan (DUP "Trgovaka"), uslovila je
koncept po kome se skupljene atmosferske i
upotrebljene vode odvode ka ulicama Makikoj i
Rajka Ruia i povezuju na postojeu ili ranije
planiranu mreu.
Za deo planirane fekalne kanalizacije od kraja ulice
Drage Spasi do veze na ranije planirani fekalni
kanal u ulici Rajka Ruia, obezbediti servisnu
saobraajnicu radi odravanja kanala.

Na mestima postojeih ispusta atmosferskih voda

potrebno je izlivne glave i korito potoka Paripovac
zatititi od erozije odgovarajuim hidrotehnikim
merama (oblaganje renog korita u zoni uzvodno i
nizvodno od izlivne glave ispusta).
Tehniku dokumentaciju za ulinu mreu i prikljuke
raditi prema tehnikim propisima i uslovima
Beogradske kanalizacije.
B.4.3.3. Uslovi za izgradnju elektroenergetske
mree i objekata
Na predmetnom podruju izgraena je elektrina
distributivna mrea naponskog nivoa 1 kV i 10 kV.
Mrea vodova 10 kV za potrebe postojeih TS
10/0,4 kV izgraena je ispod trotoarskog prostora
sledeih ulica: Trgovake, Makike, Ace Joksimovia
i Drage Spasi, ispod saobraajnih i slobodnih
povrina.
Mrea vodova 1 kV izvedena je podzemno i u
manjem delu nadzemno. Postojee saobraajnice
opremljene su instalacijama javne rasvete.
Na osnovu urbanistikih pokazatelja, za potrebe
planiranih potroaa izgraditi osam TS 10/0,4 kV.
Planirane TS 10/0,4 kV su rasporeene po
blokovima, i to:
- 5 TS 10/0,4 kV u bloku 1.
- 3 TS 10/0,4 kV u blokovima 2 i 3.
Planirane TS 10/0,4 kV su kapaciteta 1000 KVA.
Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu
graevinskog objekta pod sledeim uslovima:
- prostorije za smetaj TS 10/0,4 kV, svojim
dimenzijama i rasporedom treba da poslue za
smetaj transformatora i odgovarajue
opreme;
- transformatorska stanica kapaciteta 1.000 kVA
mora imati najmanje dva odvojena odeljenja, i
to: jedno odeljenje za smetaj transformatora i
jedno odeljenje za smetaj razvoda visokog i
niskog napona. Svako odeljenje mora imati
nesmetan direktan pristup spolja;

Du saobraajnica obuhvaenih ovim planom

potrebno je predvideti kanalizacionu mreu po
separacionom sistemu.

- betonsko postolje u odeljenju za smetaj

transformatora mora biti konstruktivno
odvojeno od konstrukcije zgrade; izmeu
oslonca transformatora i transformatora
postaviti elastinu podlogu u cilju presecanja
akustinih mostova (prenosa vibracija);

Planirani ulini kanali kine kanalizacije ne bi smeli

biti manjeg prenika od 300 mm, a fekalni od
250 mm.

- obezbediti sigurnu zvunu izolaciju prostorija za

smetaj transformatora i blokirati izvor zvuka
du zidova prostorije;

Nain izgradnje fekalne i kine kanalizacije

prilagoditi hidrogeolokim i topografskim
karakteristikama terena.

- predvideti toplotnu izolaciju prostorija

transformatora.

Kolski pristup do prostorija TS obezbediti

izgradnjom pristupnog puta najmanje irine 3 m do
najblie javne saobraajnice.
Planirati dva podzemna voda 10 kV koji se polau
du sledeih ulica: Trgovake, Makike, Ace
Joksimovia, Drage Spasi i Spasenovieve u obliku
petlje od TS 110/10 kV "arkovo". Planirati
podzemni vod 10 kV koji predstavlja vezu izmeu
TS 10/0,4 kV "Mije Orekog 54" (reg. br. V-748) i
TS 110/10 kV "arkovo". Planirane TS 10/0,4 kV
prikljuiti na planirane podzemne vodove na
principu ulaz - izlaz.
Na grafikom prilogu dat je broj TS po blokovima.
Lokacije TS 10/0,4 kV u blokovima odredie se
daljom urbanistikom razradom.
Planirane vodove 10 kV izvesti podzemno, ispod
trotoarskog prostora sledeih ulica: Trgovake,
Makike, Ace Joksimovia, Drage Spasi,
Spasenovieve, ispod planiranih saobraajnica i
peakih staza, u rovu potrebnih dimenzija.
Planirani vodovi 10 kV koji izlaze iz granice ovog
plana bie predmet posebnog planskog dokumenta.
Postojee elektrine vodove koji su u koliziji sa
planiranim sadrajem izmestiti na novu lokaciju.
Na mestima gde se oekuju vea mehanika
naprezanja tla i tamo gde moe doi do oteenja
podzemnih vodova 1 kV i 10 kV, iste postaviti u
kablovsku kanalizaciju ili kroz zatitne cevi.
Sve planirane saobraajnice i peake staze
opremiti instalacijama javnog osvetljenja.
Osvetljenjem planiranih saobraajnica i parking
prostora postii srednji nivo luminancije od oko 0,8
cd/m2.
B.4.3.4. Uslovi za izgradnju TT mree i
objekata
Predmetni kompleks pripada kablovskom podruju
ATC "arkovo". Kapacitet kablovskog podruja
delimino zadovoljava sadanje potrebe
pretplatnika.
Distributivna TK mrea na kablovskom podruju
izvedena je armiranim kablovima postavljenim
slobodno u zemlju, a pretplatnici su preko
spoljanjih odnosno unutranjih izvoda povezani sa
distributivnom mreom.
Potreban broj telefonskih prikljuaka procenjen je
na bazi usvojenog principa:
stambeni objekti: 2 stana - 3 telefonska
prikljuka,
za delatnosti: 1 lokal - 1 telefonski prikljuak.
Na osnovu usvojenog principa i urbanistikih
pokazatelja dolo se do stava da je za nove
pretplatnike u granicama kompleksa potrebno
obezbediti ukupno oko 1.200 telefonskih
prikljuaka. Ovaj broj telefonskih prikljuaka

mogue je prikljuiti na ATC "arkovo" tako to e

se izgraditi IS Staro arkovo i poloiti glavni
telekomunikacioni kabl kapaciteta 600x4x0,4 i
formirati novo kablovsko podruje No20. Postojee
telekomunikacione vodove koji su ugroeni
proirenjem postojeih saobraajnica izmestiti na
bezbednu trasu. Distributivne telekomunikacione
kablove koji su poloeni u zemlju a kapaciteti ne
odgovaraju poveanom broju pretplatnika zadrati,
a pored istih odnosno do planiranih objekata poloiti
nove podzemne telekomunikacione kablove, iji e
kapaciteti zadovoljiti krajnje potrebe planiranih i
postojeih korisnika telekomunikacionih usluga.
Distributivnu telekomunikacionu mreu projektovati
za krajnje potrebe pretplatnika.
U cilju to jednostavnijeg prelaska na nove
tehnologije u oblasti telekomunikacija potrebno je
obezbediti pristup svim postojeim i planiranim
objektima putem kablovske TK kanalizacije,
odnosno potrebno je kapacitete kablovske TK
kanalizacije prilagoditi buduim potrebama
povezivanja na mreu objekata ija je izgradnja
planirana regulacionim planom.
Planirati lokaciju za montiranje telekomunikacione
opreme za potrebe isturenog stepena IS "Staro
arkovo" u okviru komercijalne zone Blok 1.
Potrebno je obezbediti prostor za smetaj
telekomunikacione opreme veliine oko 50 m2.
Planirani istureni stepen povezati na ATC "arkovo"
optikim kablom.
Planirane TK kablove poloiti kroz slobodne povrine
vodei rauna o propisnom rastojanju od drugih
komunalnih objekata. Na prelazima ispod kolovoza
saobraajnica, kao i na mestima gde se TK kablovi
uvode u objekte, TK kablove postaviti kroz zatitne
cevi, odnosno kroz privodnu kanalizaciju.
Ukoliko su TK instalacije manjeg kapaciteta
ugroene planiranom izgradnjom, iste izmestiti na
pogodno i bezbedno mesto ili efikasno zatititi.
B.4.3.5. Uslovi za izgradnju KDS mree i
objekata (kablovskog distr. sistema)
Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj
osnovnoj ulozi vri prenos, emitovanje i distribuciju
radio i TV programa. KDS obezbeuje svojim
korisnicima i sledee servise: internet, telemetrija,
video na zahtev, video nadzor, govorni servisi itd.
Generalnim planom je predviena izgradnja
tehnoloki jedinstvene digitalne infrastrukture, ime
e se reiti problemi do kojih dolazi u praksi, kao
to su nekontrolisana izgradnja, neusaglaenost
operatora sa kapacitetima pristupne i transportne
mree nacionalnog operatera itd.
Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u
koridoru planiranih i postojeih TT vodova TT
kanalizacije. Planirane vodove KDS izgraditi
podzemno a u rovu potrebnih dimenzija.

B.4.3.6. Uslovi za izgradnju toplovodne mree i

objekata
Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu
toplane "Cerak", ija mrea radi u temperaturnom
reimu 150/75 C, a sistem potroaa je indirektan,
preko izmenjivaa toplote, nazivnog pritiska NP 6.
Kroz predmetno podruje izveden je magistralni
toplovod 457.2/6.3 mm koji je poloen u
Trgovakoj ulici.
Trenutno, potroai obuhvaeni granicom
predmetnog plana koriste individualne izvore
energije (elektrinu energiju, kotlarnice na vrsto ili
lako teno gorivo i dr).
Shodno urbanistikim parametrima datih ovim
planom izvrena je detaljna analiza toplotnog
konzuma za postojee i planirane povrine po
predmetnim blokovima, koja je posluila za
dimenzionisanje planirane cevne mree. Dati podaci
prezentirani su sledeim tabelarnim prikazom:
Redni broj
bloka

Ukupni kapacitet Q(KW)

(postojei+planirani)

6.300

4.450

320

11.07MW

Prikljuenje ostvariti na postojei magistralni

toplovod 457.2/6.3 mm. Isti zbog planirane
gradnje izmestiti od take A do take B i udaljiti na
minimalno 2m od graevinske linije Blok 2.
Toplovodnu mreu izvoditi beskanalno, u
predizolovanim cevima sa minimalnim nadslojem
zemlje od 0,8m. Ista je rasporeena optimalno i
postavljena tako da predstavlja najcelishodnije
reenje u odnosu na prostorne mogunosti
postojeih i planiranih saobraajnica, planiranog
porasta toplotnog konzuma i najzad poloaja ostalih
infrastrukturnih vodova.
Planirane toplotne podstanice smestiti u prizemlja ili
suterene predmetnih objekata unutar blokova i
obezbediti im pristupno kolsko-peaku stazu. One
moraju posedovati prikljuke na vodovod, elektrinu
energiju i gravitacionu kanalizaciju. Njihov broj i
dispozicija u okviru novih graevinskih parcela
definisati izradom i overom dalje tehnike
dokumentacije.
Prilikom projektovanja i izgradnje termotehnikih
vodova i postrojenja u svemu se pridravati propisa
iz "Odluke o snabdevanju grada toplotnom
energijom" ("Slubeni list grada Beograda", broj
2/87) i ostalih vaeih tehnikih normativa i propisa
mainske struke.

B.4.3.7. Uslovi za izgradnju gasovodne mree i

objekata
Na predmetnom prostoru izveden je i u fazi
eksploatacije gradski gasovod prenika 168 mm,
pritiska r=6/12 bara, koji je trasiran u koridoru
Makike ulice.
Korienje prirodnog gasa za grejanje, pripremu
tople vode i manje tehnoloke potrebe, predstavlja
sa tehnoekonomskog aspekta zatite ivotne
sredine i termoenergetskih karakteristika postojeih
i planiranih potroaa najracionalnije reenje,
posebno u delovima gde preovladava niska individualna stambena izgradnja a to je urbanistiki
Blok 3.
Ovaj blok predvien je za gasifikaciju u ranijoj
planskoj dokumentaciji (Urbanistiki uslovi za
gasifikaciju dela naselja Bele Vode na ukarici, IX04 br. 350. 3-891/03; 05-350-5709/03).
Distributivna gasovodna mrea pritiska r=1/4 bara,
obuhvata gasovodni sistem od MRS "Bele vode", po
delu naselja Bele Vode u koji spada i Blok 3 (pojas
oko ulice Spasenovia).
Niskopritisnu distributivnu gasnu mreu voditi u
trotoarima saobraajnica u vidu prstenaste mree.
Prilikom polaganja gasovodnih cevi voditi rauna o
njegovom dozvoljenom rastojanju u odnosu na
ostale infrastrukturne vodove. U rovu sa
gasovodima poloiti vienamenske
telekomunikacione kablove za daljinsko oitavanje
elektronskih meraa i drugih informativnih sistema.
Zatitna zona u okviru koje je zabranjena svaka
gradnja objekata suprastrukture iznosi:
- za gradski gasovod pritiska r=6/12 bara po 3m
mereno sa obe strane cevi,
- za distributivni gasovod pritiska r=1/4 bara po
1m mereno sa obe strane cevi.
Pri projektovanju i izgradnji distributivnog gasovoda
u svemu potovati odredbe "Pravilnika o tehnikim
normativima za polaganje i projektovanje
distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za
pritisak do 4 bara" ("Slubeni glasnik RS", broj
22/92).
B.5. Ureivanje javnog graevinskog zemljita
Finansiranje planiranih radova na ureivanju javnog
graevinskog zemljita se vri iz budetskih
sredstava Skuptine grada Beograda.

Tabela 4: Ureivanje javnog graevinskog zemljita - predmer radova

Radovi na ureenju
javnog gra.
zemljita
Izuzimanje
zemljita
Ruenje objekata
Kompleksi javnog
zemljita

Vodovod
Kanalizacija kina
Kanalizacija fekal.
Elektroinstalacije
TS
TT instalacije
KDS

Toplovod

Gasovod
Saobraajnice
Parking mesta
Javne garae
Drvoredi
Ureivanje zelenih
povrina
Sanacija terena

Vrsta

Jedinica
mere

saobra.

m2

objekat
saobra.
KDU
obj. kulture
park
100
200
250
300
250
vodovi 10 kV,
podzemni
vodovi 1 kV podzemni
javno osvetljenje
TS 10/0,4 kV u objektu
TT kanalizacija
TT distributivni kablovi

m2

Intervencija
rekonstrukcija

novo

m2
m
m
m
m
m
m
kom.
m

225
1.280
66
645
1.050
1.500 m vodovi
10 kV
64.000 m
vodovi 1 kV
8
1.200 tel.
prikljuaka

225
1.280
66
645
1.050

225
425
80
120
320
520

m
m
m
m
m
m

0
0
0
0
320

225
425
80
120
0

distributivni, r=1/4bara,
polietilen DN20DN65

520

4690

7.052

C2C3C4
C5C6C7C8C9

Inenjersko podruje u morfolokom pogledu

predstavlja deo jugozapadne padine Koutnjaka.
Padina je blagog nagiba 3-5 u pravcu reke Save,
sa apsolutnim kotama 120-145 mnv. Na samom
istranom prostoru nema povrinskih tokova, osim
uz junu granicu istranog prostora i arkovaki
potok - Paripovac.

Cena

270

100 mm
88.9/3.2 mm
108/3.6 mm
133/4 mm
159/4 mm
457.2/6.3 mm

B.6. Inenjersko-geoloki uslovi

Ukupna
koliina

kom.
m2

21
1.640,30

25.200.
66.300
19.840
29.760
200.000
2.600

4.690

1.640,30

glinovitih konglomerata koji su u povlatnom delu

degradirani u debljini 2-8m. Ove sedimente
prikrivaju deluvijalno-proluvijalne i deluvijalne
naslage debljine 3-5m.
Prema stanju i svojstvima geoloke sredine koje
uestvuju u konstrukciji ovog dela terena, mogu se
koristiti kao podloge za oslanjanje graevinskih
objekata, uz uvaavanje odreenih preporuka.
Rejon B

Na predmetnom prostoru mogu se izdvojiti dva

inenjersko-geoloka rejona:
Ovim rejonom obuhvaeni su zaravnjeni delovi
terena nagiba 1-5.
Mikrorejon A1 - ovim reonom obuhvaeni su
zaravnjeni delovi terena nagiba 1-5. Tereni
nagiba 1-2, nivo podzemne vode ispod 5 m od
povrine terena. Izgraeni su od flinih sedimenata
- laporaca, glinaca i peara, podreeno od

Ovim rejonom obuhvaeni su tereni nagiba veeg

od 5 sa izrazito razuenim paleoreljefom vrste
podloge.
Tereni su izgraeni od sarmatskih krenjaka.
Krenjake prekrivaju deluvijalne naslage debljine 13m. Nivo podzemne vode nije utvren. Inenjerskogeoloke odlike terena u okviru mikrorejona B1 2 na
neki nain zahtevaju detaljnije razmatranje prostora
pri urbanistikom planiranju. Denivelacija terena i

razliita dubina zaleganja vrstih stenskih masa

zahtevaju prilagoavanje mikrolokacije objekata
terenu. Prema stanju i svojstvima geoloke sredine
koji uestvuju u konstrukciji ovog dela terena, mogu
se koristiti kao podloge za oslanjanje graevinskih
objekata, uz uvaavanje odreenih preporuka.
B.7. Urbanistike opte i posebne mere zatite
B.7.1. Urbanistike mere za zatitu od poara
Radi zatite od poara objekti moraju biti realizovani
prema odgovarajuim tehnikim protivpoarnim
propisima, standardima i normativima:
- objekti moraju biti realizovani u skladu sa
Zakonom o zatiti od poara ("Slubeni glasnik
SRS", broj 37/88 i "Slubeni glasnik RS", broj
48/94);
- objekti moraju imati odgovarajuu hidrantsku
mreu, koja se po protoku i pritisku vode u
mrei planira i projektuje prema Pravilniku o
tehnikim normativima za spoljnu i unutranju
hidrantsku mreu za gaenje poara ("Slubeni
list SFRJ", broj 30/91);
- objektima mora biti obezbeen pristupni put za
vatrogasna vozila, shodno Pravilniku o
tehnikim normativima za pristupne puteve ...
("Slubeni list SRJ", broj 8/95), po kome
najudaljenija taka kolovoza nije dalja od 25m
od gabarita objekta;
- objekti moraju biti realizovani u skladu sa
Odlukom o uslovima i tehnikim normativima
za projektovanje stambenih zgrada i stanova
("Slubeni list grada Beograda", broj 32/4/83),
Pravilnikom o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona ("Slubeni
list SFRJ", br. 53/88, 54/88 i "Slubeni list
SRJ", broj 28/95) i Pravilnikom o tehnikim
normativima za zatitu objekata od
atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ",
broj 11/96);
- objekti moraju biti realizovani u skladu sa
Odlukom o uslovima i tehnikim normativima
za projektovanje i izgradnju gradskog
gasovoda ("Slubeni list grada Beograda", broj
14/77), Pravilnikom o tehnikim normativima
za projektovanje, graenje, pogon i odravanje
gasnih kotlarnica ("Slubeni list SRJ", br. 20/92
i 33/92), Pravilnikom o tehnikim normativima
za unutranje gasne instalacije ("Slubeni list
SFRJ", broj 10/90), Pravilniku o tehnikim
normativima za projektovanje i polaganje
distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi
za radni pritisak do etiri bara ("Slubeni list
SRJ", broj 20/92). Na osnovu Zakona o
eksplozivnim materijama, zapaljivim
tenostima i gasovima ("Slubeni glasnik SRS",
br. 44/77, 45/84 i 18/89) mora se pribaviti
odobrenje za mesto izgradnje gasovoda i MPCa od Uprave protivpoarne policije u Beogradu;

- objekti moraju biti realizovani u skladu sa

Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu
niskonaponskih mrea i pripadajuih trafostanica ("Slubeni list SFRJ", broj 13/78),
Pravilnikom o izmenama i dopunama tehnikih
normativa za zatitu niskonaponskih mrea i
pripadajuih trafo-stanica ("Slubeni list SRJ",
broj 37/95) i Pravilnikom o tehnikim
normativima za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova nazivnog napona od
1kV do 400kV ("Slubeni list SFRJ", broj 65/88
i "Slubeni list SFRJ", broj 18/92).
Planirane podzemne garae (broj ulaza i izlaza
zavisi od povrine garae) realizovati u skladu sa
Odlukom o uslovima i tehnikim normativima za
projektovanje stambenih zgrada i stanova
("Slubeni list grada Beograda", broj 32/4/83).
U skladu sa lanom 12. Zakona o zatiti od poara
("Slubeni glasnik SRS", broj 37/88 i "Slubeni
glasnik RS", broj 48/94) postoji obaveza
pribavljanja saglasnosti na tehniku dokumentaciju
od Uprave protivpoarne policije u Beogradu.
Za predmetni plan pribavljeno je Obavetenje br.
217-261/04 od Uprave protivpoarne policije u
Beogradu.
B.7.2. Urbanistike mere za zatitu od
elementarnih nepogoda
Radi zatite od potresa objekti moraju biti
realizovani i kategorisani prema Pravilniku o
tehnikim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmikim podrujima ("Slubeni
list SFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
B.7.3. Urbanistike mere za zatitu ljudi i
dobara
U vezi sa civilnom zatitom predviena je izgradnja
sklonita, u skladu sa posebnim elaboratom Prilog
mera zatite od elementarnih i drugih veih
nepogoda i prostorno-planski uslovi od interesa za
odbranu zemlje, koji je sastavni deo predmetnog
plana.
B.7.4. Urbanistike mere za zatitu ivotne
sredine
ivotnu sredinu na ovom prostoru ugroavaju,
izduvnim gasovima i bukom, motorna vozila i u
zimskom periodu, mnogobrojna kuna loita na
vrsto gorivo. Iz tog razloga, sa ciljem zatite
ivotne sredine, pridravati se sledeih uslova:
- ne dozvoljavaju se namene koje mogu zagaditi
ivotnu sredinu iznad dozvoljenih granica;
- u delu objekata prema ulici izbegavati
stanovanje u suterenskim i prizemnim
etaama;

10

- osloboditi unutranjost blokova od

nehigijenskih i pomonih objekata i ovaj
prostor planirati kao ozelenjenu povrinu;
- zagrevanje objekata vriti iskljuivo
centralizovano;

nedostajuim kao to je manji trni centar, u ijem

bi sklopu bila zatvorena pijaca, objekat pote,
sadraji male privrede, zanatstva i ugostiteljstva,
koje je mogue kombinovati sa sadrajima iz oblasti
kulture.

- obezbediti dovoljno osunanosti i

provetrenosti;

U bloku 2 (UP2) na prostoru oznaenom za razradu

urbanistikim projektom planira se izgradnja
iskljuivo sa komercijalnim sadrajima.

- zelene nasade paljivo planirati, tako da imaju

visoku bioloku, funkcionalnu i estetsku
vrednost;

U bloku 1 i bloku 2 na ostalim parcelama pored

komercijalne delatnosti planira se stanovanje kao
kompatibilna namena na etaama iznad prizemlja.

- obezbediti adekvatnu ventilaciju podzemnih

garaa.

Na nivou pojedinanih parcela u okviru bloka

namena definisana kao kompatibilna (stanovanje)
moe biti dominantna ili jedina.

V. PRAVILA GRAENJA
OPTA PRAVILA
Ovim planom data su pravila koja vae za sve
parcele zona A i B u okviru granice plana, izuzev za
parcele javne namene, za koje su pravila data u
poglavlju B.4. Urbanistiki uslovi za javne povrine.
Pravila vae za izgradnju zgrada, kao i zamenu ili
rekonstrukciju, pri emu se ne mogu prei vrednosti
parametara definisanih ovim planom.
Planirane objekte postaviti i izgraditi prema
pravilima ovog plana.
Izgradnja novih objekata (odnosno broj stanova i
povrina poslovnog prostora) uslovljen je
obezbeivanjem odgovarajueg broja parking mesta
na parceli.
Nain i dubinu fundiranja novoplaniranih objekata
kao i broj ukopanih etaa definisati nakon detaljnih
geotehnikih istraivanja za svaki novoplanirani
objekat, a sve u skladu sa Zakonom o geolokim
istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", broj 44/95).
V.1. Pravila graenja za zonu A
V.1.1. Namena zgrade
Dozvoljena je izgradnja zgrada komercijalnih ili
kompatibilnih namena.
Dominantna, preovlaujua namena su
komercijalne delatnosti, koja iznosi do 51%
izgraene povrine bloka, odnosno zone u kojoj je
namena oznaena na grafikom prilogu broj 1. Namena i nain korienja zemljita.
Izuzetak je deo zone u bloku 1 i 2 koja se razrauje
urbanistikim projektom i gde je procenat
komercijalnih delatnosti 100%.
U bloku 1 (UP1) na prostoru oznaenom za razradu,
urbanistikim projektom planira se izgradnja
iskljuivo sa komercijalnim sadrajima atraktivnim i

Nije dozvoljena izgradnja namena ili bilo koja

promena u prostoru, koji bi mogla naruiti ili
ugroziti ovekovu sredinu, objekat ili funkcije na
susednim objektima.
Nisu dozvoljene namene koje proizvode nivo buke,
aerozagaenja i otpadne materije koje mogu da
ugroze druge namene u okviru podruja plana i
postojee stanovanje u neposrednom okruenju.
V.1.2. Uslovi za obrazovanje graevinske
parcele
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u
odnosu na javne povrine i razdelnim granicama
prema susednim parcelama.
Svaka graevinska parcela mora imati obezbeen
pristup na javnu saobraajnu povrinu, kao i
prikljuak na tehniku infrastrukturu.
Prosena veliina parcele za zonu A iznosi oko osam
ari.
Minimalna povrina parcele za zonu A iznosi pet ari,
a minimalna irina fronta iznosi 20 m.
Svaka katastarska parcela koja ispunjava uslove za
formiranje graevinske parcele postaje graevinska
parcela.
Dozvoljava se formiranje graevinskih parcela
spajanjem katastarskih parcela, celih ili delova, u
skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", broj 47/03).
Deoba katastarske parcele na kojoj se nalazi
postojei objekat moe se izvriti, uz uslov da
postojei objekat i posle deobe parcele ispunjava
sve definisane parametre za zonu u kojoj se nalazi,
a u skladu sa Zakonom o planiranju.
V.1.3. Poloaj zgrade
Poloaj zgrade odreen je graevinskom linijom
prema javnoj povrini i prema granicama susednih
parcela.

11

Graevinska linija je definisana kao linija do koje je

dozvoljeno graenje, izuzev za prvi niz zgrada uz
Trgovaku ulicu, gde je graevinska linija,
obavezujua.

Maksimalni stepen zauzetosti i indeks izgraenosti

definisani su u sledeoj tabeli:
Zona

Podzemna graevinska linija ne mora se poklapati

sa nadzemnom, ali ne moe da pree regulacionu
liniju i granicu parcele ka susedima.
Graevinske linije prema javnoj povrini definisane
su na grafikom prilogu br. 2. "Regulaciononivelacioni plan za graenje objekata i
saobraajnica" u R 1:1.000.
Dozvoljena je izgradnja slobodnostojeih objekata.
Dozvoljena je izgradnja vie objekata na parceli, s
tim da rastojanje objekata unutar parcele iznosi 1/2
visine vie zgrade, ali ne manje od 5m.
Udaljenost planiranih objekata od bonih granica
parcele je minimalno 3 m.
Dozvoljava se izgradnja arhitektonskih elemenata
tipa erkera, nadstrenica i sl., koji se mogu pojaviti
kao ispadi na karakteristiknim delovima objekata
(ugao, zavretak, sredinji trakt i sl.) uz uslov da ne
prelaze graevinsku i regulacionu liniju
horizontalnom projekcijom za 1,2 m i da poinje na
minimum 3 m iznad kote nivelete javne povrine
ispred zgrade. Istureni deo ne sme biti vei od dve
treine ukupne povrine cele fasade. Graevinski
elementi objekta svojom horizontalnom projekcijom
ne smeju prei granicu parcele ka susedima.
Graenje izmeu graevinske i regulacione linije
nije dozvoljeno, izuzev potpuno ukopanog dela
zgrade (odnosi se na objekte kojima se pristupa iz
ulice Drage Spasi - nova, zbog konfiguracije
terena).
Nije dozvoljena izgradnja ili bilo kakva promena u
prostoru koja bi mogla da narui ili ugrozi
funkcionisanje i statiku stabilnost objekata na
susednim parcelama.
Objekte projektovati u skladu sa namenom i
predvienim tehnolokim postupkom, uz primenu
odgovarajuih graevinskih materijala.
V.1.4. Urbanistiki parametri
Urbanistiki parametri koji definiu objekat su
stepen zauzetosti parcele i indeks izgraenosti.
Zauzetost parcele objektom utvruje se stepenom
zauzetosti parcele "S", koji se izraava u
procentima.

Stepen
zauzetosti "S"
do 70%

Maksimalan indeks
izgraenosti "I"
3,5

Minimum zelene povrine na parceli 25%.

Stepen zauzetosti, indeks izgraenosti i spratnost
zgrada su u korelaciji i usklauju se uz obavezno
ostvarivanje minimuma zelenih povrina i normativa
za parkiranje.
V.1.5. Visina objekta
Visina objekta definisana je maksimalnom
spratnou, maksimalnom visinom kote venca i kote
slemena, prema sledeoj tabeli:
Zon
a

Spratnost

P+4

Maksimalna
visina kote
venca (m)
18

Maksimalna
visina kote
slemena (m)
19

A
A
A
A

P+4+M (Ps)
P+5 + M (Ps)
P+6

21
24
24,5

22
25
25,5

Kota prizemlja objekta moe biti maksimalno do 1,2

m u odnosu na kotu pristupne ulice.
V.1.6. Pravila za arhitektonsko oblikovanje
objekta
Ukoliko se radi potkrovna etaa, mansardni krov
raditi prema pravilima.
Nije dozvoljena izgradnja mansardnog krova sa
prepustima niti on sme, na bilo koji nain, da izlazi
iz gabarita zgrade (slika 3). Novoplanirani
mansardni krov mora biti projektovan kao
tradicionalan mansardni krov (slika 1 i 2) .
Mansaradni krov moe biti sa nadzitkom do 1 m
(slika 1) ili bez njega (slika 2).
Kosina do kote venca je nagiba 3:1 (slika 1).
Spratna visina je 2,60 - svetla, a visina kote venca
je na maks. 2,80 od poda.
Nagib krovne ravni je maks. 12 od venca do
slemena.

Indeks izgraenosti "I" je kolinik bruto razvijene

graevinske povrine svih objekata na parceli i
povrine parcele. Podzemne korisne etae ulaze u
obraun indeksa izgraenosti, osim povrina za
parkiranje vozila, podzemnih garaa, smetaj
neophodne infrastrukture i stanarskih ostava.
Potkrovlja i korisne podzemne etae raunaju se
kao 60% povrine.

12

Slika 4
Slika 1

Graevinska linija povuenog sprata odreuje se

tako da se etaa povuenog sprata povlai pod
uglom od 57, tj. min 2m (slika 4).
Objekti svojim gabaritom, volumenom i posebno
geometrijom krova treba da daju peat i karakter
urbane forme.
V.1.7. Pravila za ograivanje
Dozvoljeno je ograivanje zgrada, ali
transparentnom ili ivom ogradom, tako da visina
ne prelazi 1,5 m.
Zgrade prema Trgovakoj ulici mogu imati
minimalnu, dekorativnu ogradu visine 0,5 m.

Slika 2

V.1.8. Pravila za reavanje parkiranja

Parkiranje reavati na parceli, na otvorenom
parkingu ili u garai u objektu, po normativu - 1 PM
po stanu i 1 PM na 80 m2 poslovnog prostora. Pri
izgradnji novih zgrada na parceli, najmanje 2/3 PM
reiti u garai.
Broj stanova definisati prema ostvarenom broju PM
na parceli.
V.1.9. Pravila za evakuaciju otpadaka

Slika 3

Potreban broj sudova za smee - kontejnera,

zapremine 1.100 litara i gabaritnih dimenzija 1,37 x
1,20 x 1,45 m, postaviti u skladu sa normativima
JKP "Gradska istoa" -1 kontejner na 600 m2
korisne povrine poslovnog i 1 kontejner na 800 m2
stambenog prostora.
Sudovi za smee mogu biti smeteni:

Krovni pokriva uskladiti sa arhitekturom objekta i

primenjenim materijalima na fasadi.
Graevinska linija potkrovnih etaa, ograda terasa
kod zgrada sa povuenim spratom, ne sme da
prelazi graevinsku liniju ostalih etaa.

- na slobodnoj povrini ispred objekta (kolovozu

ili trotoaru sa oborenim ivinjakom);
- u betonskom boksu ili nii ograenoj lakim
armirano-betonskim zidovima, ivom
ogradom i slino;
- u okviru prostorija za dnevno deponovanje
smea u objektima, koje se grade kao
zasebne, zatvorene prostorije, bez prozora,
sa elektrinim osvetljenjem, jednim toeim

13

mestom sa slavinom i holenderom i slivnikom

u podu.

V.2. Pravila graenja za zonu B

V.2.1. Namena zgrade

V.1.10. Pravila za prikljuenje na komunalnu

infrastrukturu
Objekat prikljuiti na infrastrukturnu mreu uz
uslove i saglasnost nadlenih komunalnih
preduzea, a u skladu sa grafikim prilogom br. 7
"Skupni prikaz komunalne infrastrukture", u R
1:500.
V.1.11. Inenjersko-geoloki uslovi
Denivelacija terena i razliite dubine zaleganja
vrstih stenskih masa zahtevaju prilagoavanje
mikrolokacije objekata terenu. Prema stanju i
svojstvima geoloke sredine koji uestvuju u
konstrukciji ovog dela terena, mogu se koristiti kao
podloge za oslanjanje graevinskih objekata uz
uvaavanje odreenih preporuka.
- Novoplanirani objekti mogu se fundirati direktno
(ploe, trake unakrsno povezane) na dubini
eliminisanja humiziranog sloja. S obzirom na to
da je teren u nagibu iskopom za objekte e se
zasecati razliiti litoloki lanovi, pa se mogu
oekivati neravnomerna sleganja. Pri zasecima
moe doi do neoekivane pojave vrste stene
ili do otkidanja zemljanih masa, posebno kad
su zasiene vodom. Sve iskope vee od 2m
treba podgraivati. Predvideti prihvatanje
povrinskih i podzemnih voda odgovarajuim
drenaama a ukopane delove po mogustvu
koristiti kao potporne konstrukcije. Zaseci u
terenu visine preko 2 m moraju se tititi od
erodovanja i oburvavanja oko ukopanih
objekata.
- Pri izgradnji saobraajnica i parkinga na povrini
terena ili u plitkom zaseku - useku, potrebno je
predvideti povrinsko odvodnjavanje,
stabilizaciju podtla zbijanjem, kao i biogenu
zatitu eventualnih kosina. Potrebno je
izbegavati vee nagibe od propisanih i
predvideti mere za eliminisanje volumenskih
promena.
- Kod objekata infrastrukture predvideti fleksibilne
veze a zatrpavanje rovova (iskopa) izvoditi
iskopanim materijalom u slojevima, uz
propisno sabijanje. Iskope vee od 2m treba
podgraivati u cilju zatite od eventualnog
obruavanja i priliva vode.
- Izgradnja podzemnih etaa mogua je pod
uslovom prethodnog obezbeivanja stabilnosti
temeljne jame i susednih objekata u zoni
uticaja, kao i dreniranja terena i zatite od
tetnog uticaja podzemnih voda.

U bloku 3. utvrena je zona B, na svim parcelama.

Dozvoljena je izgradnja zgrada komercijalnih ili
kompatibilnih namena.
U bloku 3, pored komercijalnih delatnosti planira se
stanovanje kao kompatibilna namena na etaama
iznad prizemlja.
Nije dozvoljena izgradnja namena ili bilo koja
promena u prostoru, koja bi mogla naruiti ili
ugroziti ovekovu sredinu, objekat ili funkcije na
susednim objektima.
Nisu dozvoljene namene koje proizvode nivo buke,
aerozagaenja i otpadne materije koje mogu da
ugroze druge namene u okviru podruja plana i
postojee stanovanje u neposrednom okruenju.
V.2.2. Uslovi za obrazovanje parcela
Poloaj parcele utvren je regulacionom linijom u
odnosu na javne povrine i razdelnim granicama
prema susednim parcelama.
Karakteristino za parcele u bloku 3 je da imaju sa
dve strane obezbeen pristup na javnu saobraajnu
povrinu, kao i prikljuak na infrastrukturu.
Minimalna povrina parcele za zonu B. iznosi 350
m2, a minimalna irina fronta iznosi 18 m.
Dozvoljava se formiranje graevinskih parcela
spajanjem katastarskih parcela, celih ili delova, u
skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji
("Slubeni glasnik RS", broj 47/03).
V.2.3. Poloaj zgrade
Poloaj zgrade odreen je graevinskom linijom
prema javnoj povrini i prema granicama susednih
parcela.
Graevinska linija je definisana kao linija do koje je
dozvoljeno graenje.
Podzemna graevinska linija ne mora se poklapati
sa nadzemnom, ali ne moe da pree regulacionu
liniju i granicu parcele ka susedima.
Graevinske linije prema javnoj povrini definisane
su na grafikom prilogu br. 2. "Regulaciononivelacioni plan za graenje objekata i
saobraajnica" u R 1:1.000.
Dozvoljena je izgradnja slobodnostojeih objekata.
Ne dozvoljava se vie objekata na parceli.
Udaljenost planiranih objekata od bonih granica
parcele je minimalno 2m.

14

Dozvoljava se izgradnja arhitektonskih elemenata

tipa erkera, nadstrenica i sl., koji se mogu pojaviti
kao ispadi na karakteristinim delovima objekata
(ugao, zavretak, sredinji trakt i sl.) uz uslov da ne
prelaze graevinsku i regulacionu liniju
horizontalnom projekcijom za 1,2 m i da poinje na
minimum 3 m iznad kote nivelete javne povrine
ispred zgrade. Istureni deo ne sme biti vei od dve
treine ukupne povrine cele fasade. Graevinski
elementi objekta svojom horizontalnom projekcijom
ne smeju prei granicu parcele ka susedima.

V.2.6. Pravila za arhitektonsko oblikovanje

objekta
Nije dozvoljena izgradnja mansardnog krova sa
prepustima, niti on sme, na bilo koji nain, da izlazi
iz gabarita zgrade (slika 3). Novoplanirani
mansardni krov mora biti projektovan kao
tradicionalan mansardni krov (slika 1 i 2) .
Mansardni krov moe biti sa nadzitkom do 1 m
(slika 1) ili bez njega (slika 2).

Nije dozvoljena izgradnja ili bilo kakva promena u

prostoru koja bi mogla da narui ili ugrozi
funkcionisanje i statiku stabilnost objekata na
susednim parcelama.

Kosina do kote venca je nagiba 3:1 (slika 1).

Objekte projektovati u skladu sa namenom i

predvienim tehnolokim postupkom, uz primenu
odgovarajuih graevinskih materijala.

Nagib krovne ravni je maks. 12 od venca do

slemena.

V.2.4. Urbanistiki parametri

Urbanistiki parametri koji definiu objekat su
stepen zauzetosti parcele i indeks izgraenosti.
Zauzetost parcele objektom utvruje se stepenom
zauzetosti parcele "S", koji se izraava u
procentima.
Indeks izgraenosti "I" je kolinik bruto razvijene
graevinske povrine svih objekata na parceli i
povrine parcele. Podzemne korisne etae ulaze u
obraun indeksa izgraenosti, osim povrina za
parkiranje vozila, podzemnih garaa, smetaj
neophodne infrastrukture i stanarskih ostava.
Potkrovlja i korisne podzemne etae raunaju se
kao 60% povrine.
Maksimalni stepen zauzetosti i indeks izgraenosti
definisani su u sledeoj tabeli:
Zona
B

Stepen
zauzetosti "S"
do 30%

Maksimalan indeks izgraenosti

"I"
1,2

Spratna visina je 2,60 - svetla, a visina kote venca

je na maks. 2,80 od poda.

Graevinska linija potkrovnih etaa, ograda terasa

kod zgrada sa povuenim spratom, ne sme da
prelazi graevinsku liniju ostalih etaa.
Graevinska linija povuenog sprata odreuje se
tako da se etaa povuenog sprata povlai pod
uglom od 57, tj. min. 2 m.
Krovni pokriva uskladiti sa arhitekturom objekta i
primenjenim materijalima na fasadi.
V.2.7. Pravila za ograivanje
Dozvoljeno je ograivanje zgrada, ali
transparentnom, ili ivom ogradom, tako da visina
ne prelazi 1,5 m.
V.2.8. Pravila za reavanje parkiranja
Parkiranje reavati na parceli, na otvorenom
parkingu ili u garai u objektu, po normativu - 1 PM
po stanu i 1 PM na 80 m2 poslovnog prostora. Pri
izgradnji novih zgrada na parceli, najmanje 1/2 PM
reiti u garai.
Broj stanova definisati prema ostvarenom broju PM
na parceli.

Minimum zelene povrine na parceli je 20%.

V.2.9. Pravila za evakuaciju otpadaka
V.2.5. Visina objekta
Visina objekta definisana je maksimalnom
spratnou, maksimalnom visinom kote venca i kote
slemena, prema sledeoj tabeli:
Zona

Spratnost

Maksimalna
visina kote venca
(m)
P+2+M (Ps)
12,5

Maksimalna
visina kote
slemena (m)
13,5

Kota prizemlja objekta moe biti maksimalno do 1,2

m u odnosu na kotu pristupne ulice.

Potreban broj sudova za smee - kontejnera,

zapremine 1.100 litara i gabaritnih dimenzija 1,37 x
1,20 x 1,45 m, postaviti u skladu sa normativima
JKP "Gradska istoa" -1 kontejner na 600 m2
korisne povrine poslovnog i 1 kontejner na 800 m2
stambenog prostora.
Sudovi za smee mogu biti smeteni:
- na slobodnoj povrini ispred objekta (kolovozu ili
trotoaru sa oborenim ivinjakom);
- u betonskom boksu ili nii ograenoj lakim
armirano-betonskim zidovima, ivom ogradom
i slino;

15

- u okviru prostorija za dnevno deponovanje

smea u objektima, koje se grade kao zasebne,
zatvorene prostorije, bez prozora, sa
elektrinim osvetljenjem, jednim toeim
mestom sa slavinom i holenderom i slivnikom u
podu.

Obavezni urbanistiki projekti UP1 i UP2 oznaeni su

u grafikom prilogu broj 3 "Plan javnih povrina sa
smernicama za sprovoenje" u razmeri 1:500, zbog
provere arhitektonskog reenja i obezbeivanja
obaveznih sadraja odnosno formiranja
graevinskih parcela.

V.2.10. Pravila za prikljuenje na komunalnu

infrastrukturu

U delu Bloka 1 koji se razrauje urbanistikim

projektom obavezujui je sadraj centra za
snabdevanje - pijace (zatvorena) i prostora za
potu.

Objekat prikljuiti na infrastrukturnu mreu uz

uslove i saglasnost nadlenih komunalnih
preduzea, a u skladu sa grafikim prilogom br. 7
"Skupni prikaz komunalne infrastrukture", u R
1:500.
V.2.11. Inenjersko-geoloki uslovi
Prema stanju i svojstvima geoloke sredine koji
uestvuju u konstrukciji ovog dela terena, daju se
sledee preporuke:
- Objekti visokogradnje mogu se fundirati direktno
(ploe, trake - unakrsno povezane) na dubini
eliminisanja humiziranog sloja. Temeljenje
objekata u deluvijalno prainasto-peskovita
glina zahteva zatitu temelja od provlaavanja,
izolaciju svih vodovodnih i kanalizacionih
instalacija, regulaciju povrinskih dotoka vode,
a sve u cilju eliminacije njenog tetnog uticaja
u toku izgradnje i eksploatacije objekata.
- Pri izgradnji saobraajnica i parking prostora na
povrini terena ili u plitkom zaseku - useku,
potrebno je predvideti povrinsko
odvodnjavanje, stabilizaciju podtla zbijanjem,
kao i biogenu zatitu eventualnih kosina.
Deluvijalna prainasto-peskovita glina moe se
ugraivati u nasipe jer se dobro zbija.
- Kod objekata infrastrukture predvideti fleksibilne
veze a zatrpavanje rovova (iskopa) izvoditi
deluvijalnom prainasto-peskovitom glinom u
slojevima, uz propisno sabijanje. Iskope vee
od 2 m treba podgraivati u cilju zatite od
eventualnog obruavanja i priliva vode.
- Izgradnja podzemnih etaa mogua je pod
uslovom prethodnog obezbeivanja stabilnosti
temeljne jame i susednih objekata u zoni
uticaja, kao i dreniranja terena i zatite od
tetnog uticaja podzemnih voda.
- Postojee objekte tititi od naknadnog
prihranjivanja tla vodom a na slobodnim
prostorima ne dozvoliti formiranje deponija.
G. SMERNICE ZA SPROVOENJE
Ovaj plan detaljne regulacije predstavlja pravni i
planski osnov za izdavanje izvoda iz plana za
izgradnju, zamenu, dogradnju i rekonstrukciju
zgrada i ureivanje povrina javne namene, izradu
urbanistikih projekata za parcelaciju i
preparcelaciju u skladu sa Zakonom o planiranju i
izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 47/03).

DUP Trgovake ulice optine ukarice ("Slubeni list

grada Beograda", broj 25/92) stavlja se van snage
u delu obuhvaenom ovim planom, a DUP
saobraajnice od Savske magistrale do ulice Mihaila
Petrovia ("Slubeni list grada Beograda", broj
25/93) i DUP regulacije arkovakog potoka
("Slubeni list grada Beograda", broj 2/92)
predstavljaju steenu obavezu.
Sastavni deo ovog plana, pored tekstualnog dela je
GRAFIKI DEO
1. Namena i nain korienja zemljita
2. Regulaciono-nivelacioni plan (za
graenje objekata i saobraajnica)
3. Plan javnih povrina sa smernicama za
sprovoenje
4. Vodovodna i kanalizaciona mrea i
objekti
5. Elektroenergetska mrea i postrojenja
6. Telekomunikaciona mrea
7. Toplovodna i gasovodna mrea i
postrojenja
8. Sinhron-plan
9. Inenjersko-geoloka karta
9.1 Inenjersko-geoloki profili
DOKUMENTACIJA
1. Izvetaj o javnom uvidu
2. Izvetaj o strunoj kontroli
3. Odluka o izradi
4. Izvod iz GP Beograda 2021.
5. Postojee stanje
6. Steene obaveze
7. Uslovi JKP
8. Auran topografski plan
9. Kopija katastarskog originala
10. Izvod iz katastra podzemnih vodova

Razmera
1:500
1:500
1:500
1:500
1:1000
1:1000
1:1000
1:500
1:500

1:1000
1:500
1:500

Prilog mera zatite od elementarnih nepogoda i

prostorno-planski uslovi od interesa za odbranu.
Ovaj plan detaljne regulacije stupa na snagu osmog
dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
grada Beograda".
Skuptina grada Beograda
Broj 350-18/05-XIII-01 16. februara 2005. godine
Predsednik
Milorad Perovi, s. r.

16