Prevela s nemakog

Jelena Mijailovi

Naslov originala
Remo H. Largo
Babyjahre
Entwicklung und Erziehung in den ersten vier Jahren

Copyright Piper Verlag GmbH, Mnchen 2007

Translation copyright za srpsko izdanje 2015, LAGUNA

Evi, Katrin i Johani, Brigit i Sibi

Sadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Graenje odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . . 93
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 106
Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 117
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
MOTORIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 169
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 182

Remo H. Largo

Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 190

Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
PONAANJE DETETA TOKOM SPAVANJA . . . . . 209
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 225
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 240
Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 256
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
PLA DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
PONAANJE DETETA TOKOM IGRE . . . . . . . . . 301
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 329
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 342
Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 360
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
RAZVOJ GOVORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 423

Nene godine

Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 428

Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 435
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
ISHRANA I UNOS TENOSTI U ORGANIZAM . . . 465
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 485
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 511
Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 527
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540
RAST DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 566
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 573
Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 581
Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591
OSTATI SUV I IST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599
Prenatalni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 600
Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 600
Period od etvrtog do devetog meseca . . . . . . . . . . 601

10

Remo H. Largo

Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca . . . . 602

Period od dvadeset i petog do etrdeset
i osmog meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 606
DODATAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611
Najvanije karakteristike u prve etiri godine
nakon roenja deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 613
Krivulje rasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616
Uvoenje dvadesetetvoroasovnog
protokola/protokol spavanja . . . . . . . . . . . . . . . 624
Dvadesetetvoroasovni protokol . . . . . . . . . . . . 624
Pitanja za bebisiterke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 626
Pitanja upuena upravnicima vrtia . . . . . . . . . . . 627
Koliko vremena posveujemo detetu? . . . . . . . . . . 629
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630
Ilustracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641
Filmovi cirike longitudinalne studije . . . . . . . . . . 643
Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 647

Predgovor

Jo od 1993. godine, kada se pojavilo prvo njeno izdanje,

knjiga Nene godine izaziva veliku panju roditelja i pedi
jatara, zbog ega je postala izuzetno popularno i itano ti
vo. Autor je smatrao da su nakon petnaest godina knjizi
potrebne odreene dopune. ta je to novo to nas oekuje
u preraenom i dopunjenom izdanju?
Preraeno izdanje knjige usredsreeno je na ona vaspitna
pitanja koja u roditeljima i pedijatrima danas pobuuju veu
panju nego poetkom devedesetih godina dvadesetog veka.
Neka od tih pitanja jesu: usklaivanje poslovnih obaveza i
roditeljstva, kako negovati dete na pravi nain, uloga oca u
detinjstvu i uticaj medija na vaspitanje deteta. Autor knjige
posvetio je veliku panju novijim naunim saznanjima o
razvoju deteta u periodu ranog detinjstva i injenicama koje
e nam pomoi u graenju odnosa sa sopstvenim detetom.
Tako je, recimo, vana sposobnost deteta da razume misli
i oseanja drugih osoba u okruenju. Takva sposobnost
javlja se tokom etvrte godine ivota i vaan je preduslov
za razvoj empatije kod deteta. Poglavlje o periodu izmeu

12

Remo H. Largo

druge i etvrte godine ivota prilino je proireno kako bi se

naglasio znaaj razvoja deteta u ranom detinjstvu. Tokom
prvih godina ivota dete stie sve sposobnosti koje obelea
vaju oveka kao posebno ivo bie. Naime, to ne znai da
se u ovom periodu zavrava njegov razvoj. Usavravanje
sposobnosti koje je dete steklo u prve etiri godine ivota
odvija se i nakon tog perioda.
U preraenom izdanju autor zadrava dobro prihvae
ni koncept knjige. Ova knjiga ne predstavlja prirunik za
reavanje problematinih vaspitnih situacija. Cilj autora je
da podstakne roditelje da opaaju sopstveno dete, da razu
meju njegove potrebe i zadovolje ih u skladu s razvojnim
stadijumom u kojem se ono nalazi. Ovom knjigom autor
naglaava razliitosti u dejem razvoju. Razliitosti de
jeg razvoja predstavljene su mnogobrojnim grafikonima i
odnose se na sve razvojne oblasti, poput motorike, govo
ra, ponaanja tokom sna. Grafikoni su uraeni na osnovu
podataka cirike longitudinalne studije u kojoj je detaljno
praen razvoj preko sedam stotina dece u periodu od nji
hovog roenja do odraslog doba. Grafikoni jasno pokazuju
da je razlika u razvoju dece, u svim razvojnim oblastima,
izuzetno velika. Zato najvei pedagoki izazov za roditelje
predstavlja prilagoavanje vaspitnih metoda individualnim
karakteristikama deteta.
Jedan od ciljeva ove knjige predstavlja naglaavanje sta
rosno specifinih psihikih i fizikih potreba koje se moraju
zadovoljiti kako bi se dete pravilno razvijalo. Posebna panja
posveena je odnosu koji roditelji grade sa sopstvenom decom,
brizi o deci i iskustvima koja ona doivljavaju s drugima.
Jedan od zadataka knjige jeste da ukae roditeljima na
injenicu da svako dete eli da se razvija. Da bi dete moglo
da napreduje potrebno je da doivi odreena iskustva u

Nene godine

13

svom okruenju. Roditelji koji opaaju svoje dete i razumeju

njegovo ponaanje nee ga opteretiti ve e ga podravati u
stadijumima razvoja.
Knjiga Nene godine nije doivela promene samo u sadr
aju ve i u izgledu. Poglavlja su drugaije obeleena, omo
guavaju bolju preglednost i olakavaju itanje, naroito
kada je re o grafikonima. Ilustracije, naroito fotografije
iz porodinih albuma, jasno pokazuju kako izgleda tipina
svakodnevica deteta u porodici. Dodate su i ilustracije iz
filmskog materijala cirike longitudinalne studije koje uka
zuju na odreene karakteristike u dejem ponaanju.
Cilj preraenog i dopunjenog izdanja Nenih godina jeste
da roditeljima i strunjacima iz oblasti pedijatrije priblii
deji svet i probudi zainteresovanost i elju za razumeva
njem razvojnih stadijuma deteta.
Remo H. Largo
Uetliburg, juli 2007. godine

Uvod

Sara je dola na svet pre nekoliko sati. Teka je tri i po kilo

grama, ima pravilno oblikovanu lobanju, bucmaste obraze,
pravilno formirane ruke i noge. Glasno plae i ivahna je.
Posmatra mamu i tatu svojim krupnim okicama.
Sarini roditelji su presreni. Dobili su dete. Nekoliko sati
nakon njenog roenja jo su preplavljeni oseanjem zahval
nosti. I dalje posmatraju Saru i raduju se svakoj njenoj reak
ciji. U tom trenutku za roditelje ne postoji nita vanije na
ovom svetu od njihove erke.
Za nekoliko dana roditelji e odvesti Saru kui i tada e
postati svesni sledeeg: u narednih dvadeset godina snosi
emo potpunu odgovornost za ovo siuno bie. Da li emo
znati da zadovoljimo Sarine potrebe? Pitanja koja roditelji
najee postavljaju sebi jesu:
ta je to to je potrebno Sari? ta bi trebalo da uinimo da
bismo zadovoljili njene potrebe? Kolika koliina panje
joj je potrebna? ta bi trebalo da uinimo kako bismo
stekli njeno poverenje?

18

Remo H. Largo

Kako se Sara razvija? ta bi trebalo da uinimo kako

bismo doprineli njenom razvoju? Kako da podstiemo
razvoj naeg deteta?
Na koji nain bi trebalo da vaspitavamo Saru? Da li to
odreuje ona svojim ponaanjem ili mi, kao roditelji?
ta predstavlja Sara za nas kao roditelje? Koliko e Sara
promeniti nae ivote?

Svaki roditelj eli da mu

dete bude sreno.

U uvodnom delu knjige pokuaemo da odgovorimo na

pitanja koja se odnose na individualni razvoj svakog deteta.

Osnovne potrebe deteta

Dete mora da zadovolji osnovne fizike i psihike potrebe
kako bi moglo pravilno da se razvija, kako bi bilo radoznalo
i raspoloeno za interakciju s drugima. Poznato je da loi
ivotni uslovi i zanemarivanje odojadi i mlae dece nega
tivno utiu na njihov razvoj. Fizika bliskost, posveenost i
saoseajnost roditelja i ostalih bliskih osoba u dejem okru
enju jesu ono to je potrebno detetu kako bi napredovalo i
razvijalo se. Deca koja su zanemarivana u detinjstvu zaostala
su u razvoju u odnosu na svoje vrnjake.

Nene godine

19

Fiziko zdravlje deteta takoe je vano i utie na njegov

napredak i razvoj. Glad i e, kao i ostale fizike potrebe
deteta, poput potrebe za zatitom od hladnoe, potrebe za
suvom i istom odeom, moraju biti zadovoljene. Pravil
no se razvijaju samo ona deca koja imaju redovne obroke,
koja su negovana i zdrava. Iz razliitih medija svakodnevno
moemo da saznamo o tome koliko bolesti, neuhranjenost i
zapostavljanje dece negativno utiu na njihov razvoj.
Roditelji su najsreniji kada su im deca zdrava. Svaka
bolest, ak i najbezazlenija prehlada, izaziva u roditeljima
veliku zabrinutost. Odoje koje dugo sisa i mlae dete koje
pojede sve iz tanjira pokazatelji su da se roditelji dobro brinu
o svom detetu. Nasuprot tome, dete koje je izgubilo apetit
zabrinjava itavu porodicu. Roditelji se esto pitaju sledee:
Kolika koliina mleka dnevno je potrebna odojetu da bi
bilo zdravo? Kada bi trebalo poeti sa uvoenjem kaica
u bebin jelovnik? Naime, na svakom pakovanju vetakog
mleka za bebe obeleene su mere koje odgovaraju odree
nom uzrastu odojeta. Meutim, one ne bi trebalo da nam
budu pokazatelji zato to svako dete ima sopstvene potrebe
za hranom. Veini odojadi dovoljna je polovina od ukupne
koliine mleka koju bi po pravilu trebalo da unose bebe u
svoj organizam. Period uvoenja kaica u ishranu razlikuje
se od deteta do deteta. U ishrani deteta potrebno je obratiti
panju na sledee: Dete najbolje napreduje onda kada su
roditelji usredsreeni na njegove potrebe. Unos vee koli
ine hrane nije najbolje reenje za dete, tetan je i dovodi
do prejedanja.
Psihike potrebe deteta tee je odgonetnuti i zadovoljiti
nego njegove fizike potrebe. Da bi se dete osealo dobro,
potrebno je da se osea zatieno i prihvaeno u svom okru
enju. Da bi se dete osealo zatieno, potrebno je da izgradi

20

Remo H. Largo

Sigurnost.

blizak odnos sa osobama od poverenja. Tokom prvih godina

ivota dete ne zna da se brine o sebi. Potrebna mu je osoba
od poverenja s kojom e izgraditi blizak odnos, koja e mu
pruiti pomo i zatitu.
Roditeljska posveenost takoe treba da bude umerena,
kao i ishrana i nega deteta. Dete se nee bolje razvijati uko
liko je posveenost roditelja vea. Preterana briga o detetu
dovodi do posledica koje su tetne po dete. Svako od nas
svestan je da unos preterane koliine hrane u organizam ne
znai da e dete biti naprednije ve da e postati preterano
gojazno. Isto se dogaa kada je re o prevelikoj brizi o dete
tu: previe zatieno dete ne osea se dobro ve ui da uvek
zavisi od drugih i postaje nesamostalno. Nesamostalna deca
esto su neraspoloena, plaljiva ili agresivna i nisu zainte
resovana za istraivanje.
Potreba za bliskou i koliina roditeljske posveenosti
razlikuju se od deteta do deteta. Ne postoji nijedna peda
goka teorija koja e nam otkriti koja je koliina roditeljske

Nene godine

21

posveenosti i bliskosti najbolja. Dete e nam svojim pona

anjem pokazati kolika koliina bliskosti i panje mu je zai
sta potrebna. Cilj ove knjige jeste da ohrabri roditelje da
pravilno protumae ponaanje svoje dece.
Jedan od zadataka svakog roditelja jeste da bude posveen
svom detetu u onoj meri u kojoj e se ono u svakom trenutku
oseati zatienim i prihvaenim. Takav zadatak roditelji ne
mogu da obavljaju sami. Potrebna im je podrka okoline
kako bi postigli kvalitet i kontinuitet u dejem vaspitanju
(pogledati poglavlje Graenje odnosa).

Kako se razvija dete?

Prve etiri godine ivota ine etvrtinu ukupnog perioda
detinjstva. U tih nekoliko godina deca preu polovinu puta
svog ukupnog razvoja. Odojad i mlaa deca razvijaju se
munjevitom brzinom. Na ovaj svet dolaze kao mala, bes
pomona bia, ne mogu da se kreu, jedva komuniciraju i
nemaju uticaja na svoje okruenje. Kada napune pet godina,
deca ovladavaju vetinama fine i grube motorike i usvajaju
svakodnevni govor. Mogu neometano da komuniciraju sa
svojim sagovornicima i ve raspolau odgovarajuim kau
zalnim znanjima o svetu, vremenu i prostoru.
Razvoj deteta obeleen je odreenim jednakostima i
razlikama u odnosu na njegove vrnjake. Naime, razvojni
proces svakog deteta protie na isti nain: razliiti razvojni
stadijumi kod svakog deteta ukazuju na isti redosled. Kada je
re o usvajanju sposobnosti govora, svako dete najpre usva
ja glasove i prve rei, nakon ega je sposobno da izgovara
proste reenice i usvaja gramatika pravila u graenju rei

22

Remo H. Largo

i reenica. U periodu izmeu etvrte i pete godine veina

dece je sposobna da se pravilno izraava.
Nasuprot tome, postoje razlike u razvoju dece kada je re
o odreenim nainima ponaanja i periodu u kome poinje
odreeni razvojni stadijum. Poznato nam je da se svako
novoroene razlikuje po teini i duini. Neke bebe jedva
imaju tri kilograma kada se rode, a neke dostignu teinu veu
od etiri kilograma. Odojad se takoe razlikuju po svojoj
mimici, plau, i pokretima ruku i nogu. Tokom razvojnog
procesa razlike izmeu dece sve su izraenije. Krajem prve
godine ivota odreeni broj dece dostie teinu od osam
kilograma, a neka od njih ak trinaest kilograma. Neka deca
ine svoje prve koraka s deset meseci starosti, dok veini to
uspeva u dvanaestom ili esnaestom mesecu. Postoje i ona
deca koja prohodaju u osamnaestom mesecu. Odreeni broj
dece izgovori svoju prvu re krajem prve godine, mada se
u veini sluajeva to dogodi izmeu petnaestog i dvadeset
i etvrtog meseca. Ipak, postoje i deca koja progovore tek
polovinom tree godine. Ne postoje oblici ponaanja za koje
moemo da tvrdimo da e kod svakog deteta nastupiti u
istom uzrastu, niti moemo da tvrdimo da e se oni ispoljiti
na isti nain.
Deca se ne razlikuju samo izmeu sebe. Kod jednog dete
ta mogu da postoje razlike kada je re o napredovanju u
odreenim oblastima razvoja. Tako, recimo, dete u odree
nom uzrastu nejednako napreduje u razvoju govora i moto
rike. Ono ume da hoda ve u dvanaestom mesecu ivota, a
svoju prvu re izgovara tek u dvadeset i etvrtom mesecu.
Kako posebnosti i razlike u razvoju deteta deluju na nje
gov napredak objasnili smo u nastavku, stavljajui u sredite
njegovo istraivako ponaanje. Svako dete odreeni pred
met najpre istrauje ustima, zatim akama, da bi ga na kraju

Nene godine

23

Istraivanje predmeta
ustima, rukama i oima.

samo posmatralo. S obzirom na to da deca imaju razliiti

karakter, ne moemo da odredimo sa sigurnou u kom
uzrastu e dete pokazati zainteresovanost za svoju okolinu,
kolikog intenziteta e ta zainteresovanost biti i koliko dugo
e ona trajati.
Svi razvojni stadijumi i naini ponaanja nastupaju kod
svakog deteta u razliitom periodu i drugaije se ispoljavaju.
Svako dete posebno je bie. ta bi roditelji trebalo da uine
kako bi se prilagodili posebnosti i potrebama svog deteta?
Mnogi postupci roditelja nisu rezultat prethodnog plani
ranja. Naime, roditelji intuitivno oseaju kako e se njihovo
dete ponaati. Kada majka podie dete iz kreveca, uzima ga
u naruje i instinktivno poinje da ga ljuljuka kako bi se
umirilo. Majka osea kojom brzinom treba da podigne dete,
koji poloaj mu najvie odgovara i na koji nain moe da

24

Remo H. Largo

ga najbre umiri. Bez ove uroene sposobnosti da razume

ponaanje svog deteta i da na njega reaguje, nijedan roditelj
ne bi mogao da vaspitava svoje dete.
Pored intuicije, vanu ulogu u vaspitanju dece igraju
i iskustva koja su roditelji stekli u detinjstvu. Na vaspitne
metode roditelja utie odnos koji su kao deca gradili sa svo
jim roditeljima i oseanja koja ih vezuju za sopstveno detinj
stvo. to je dete starije, to vie usvaja vrednosti i osnovna
pravila ponaanja od svojih roditelja. Kada je re o vaspitanju
dece, na roditelje takoe utiu i saveti roaka i bliskih pri
jatelja, kao i informacije iz razliitih medija. Zato mnogi od
njih smatraju da e, recimo, beba stara tri meseca prespavati
itavu no, da e prohodati u prvoj godini i izgovoriti svoju
prvu re u drugoj godini ivota. Meutim, to se retko dea
va zato to se svako dete razvija razliitim tempom. Takve
pretpostavke dovode do toga da se roditelji razoaraju zbog
neispunjenih oekivanja i da postaju nesigurni. Roditelj, reci
mo, oekuje da jednogodinje dete spava dvanaest sati tokom
noi. Postoje deca koja podleu ovom pravilu, ali u veini
sluajeva to nije mogue. Odreeni broj dece moe da spava
i do petnaest sati tokom noi, dok je nekoj od njih dovoljno
devet do deset sati sna. ta se dogaa kada roditelji uspavaju
bebu u devetnaest asova oekujui da e se ona probuditi
tek u sedam asova ujutru, iako joj je dovoljno samo deset
sati sna? Naime, doi e do toga da dete uvee nee moi da
zaspi, da e se buditi vie puta u toku noi, ili da e ujutru
biti budno pre oekivanog vremena. U najgorem sluaju
roditelji e se suoiti sa sva tri navedena primera. Dete kome
je dovoljno deset sati sna tokom noi nee se bre razvijati
zato to mora da lei dvanaest sati u krevecu.
ta bi roditelji trebalo da uine da bi se oslobodili odree
nih pravila, pogrenog stava i loih saveta? Kako e roditelji

Nene godine

25

uspeti da se usredsrede na razvojni stadijum svog deteta i

njegove individualne potrebe? Roditelji moraju da budu
obaveteni o toku dejeg razvoja, da shvate da je svako dete
posebno, da ga paljivo posmatraju i reaguju u skladu s
njegovim ponaanjem. Roditelji koji su svesni da je potreba
za snom razliita od deteta do deteta nee se razoarati zbog
neostvarenih oekivanja. Takvi roditelji obraaju panju
na to koliko je sati sna potrebno njihovom detetu. Ukoliko
je detetu potrebno manje od deset sati sna, roditelji e se
prilagoavati njegovim potrebama.
Koje osobine deteta su uroene a koje osobine su rezultat
njegovog vaspitanja? Da li je odreeno ponaanje deteta
posledica genetske predispozicije ili odnosa koji gradimo
s njim? Ova pitanja roditelji najee postavljaju sebi onda
kada dete postane neposluno, zbog ega sumnjaju u svoje
vaspitne sposobnosti.
Roditelji pribegavaju razliitim vaspitnim metodama,
smatrajui da na vaspitanje deteta najvie utiu genetska
predispozicija i vaspitni stil njihovih roditelja u detinjstvu.
Oni koji su pobornici miljenja da su sve osobine i spo
sobnosti deteta uroene, postaju fatalisti. Takvi roditelji
smatraju da je priroda kriva za sve i postaju statisti u vas
pitanju svoje dece. Nasuprot tome, roditelji koji smatraju
da na razvoj i ponaanje deteta najvie utie okruenje u
kojem ivi, snosie veliku odgovornost. Dete je tako proi
zvod njihovog vaspitanja. Meutim, veina roditelja polazi
od toga da na razvoj deteta podjednako utiu i genetska pre
dispozicija i okruenje u kojem dete raste. Ali kako genetska
predispozicija i okruenje deteta utiu na deje vaspitanje?
Genetska predispozicija deteta i okruenje u kojem raste
dopunjuju jedno drugo. Genetski materijal koji dete nasle
uje od oca i majke odreuje njegov razvojni put, njegove

26

Remo H. Largo

fizike osobine i osobine linosti. Odreene fizike karakte

ristike, poput visine, boje oiju, kao i motorika sposobnost
i sposobnost govora, takoe su neto to deca nasleuju
od svojih predaka. Genetski materijal jeste osnova od koje
nastaje novo ljudsko bie, ali na njegov razvoj utie najblie
okruenje, pre svega roditelji.
I pored tih injenica, roditelji ne mogu da odgonetnu
zato je njihov trogodinji sin iznenada postao agresivan. Oni
ele da razumeju ponaanje svoga sina kako bi mu pomogli
na pravi nain i kako bi s njim izgradili kvalitetan odnos. Zato
postavljaju sebi sledea pitanja: Zato moj sin ima iznenadne
izlive besa? ta moemo da uinimo kako bismo ga umirili?
Kako bi trebalo da se ponaamo prema njemu?
Mlaa deca najee reaguju prkosom na frustracije. Nai
me, udno bi bilo kada se dete ne bi inatilo. Koliko e se dete
inatiti i na koji nain e to ispoljavati, zavisi od njegovog
temperamenta. Kao to odrasli razliito reaguju na neprijat
nu vest, tako postoje i deca koja ispunjavaju zahtev roditelja
i odlaze u krevet protiv svoje volje, dok druga reaguju na
naredbu izlivima besa. Na takve temperamentne ispade ne
mogu da se naviknu ni najtrpeljiviji roditelji. Koliko esto e
dete reagovati oseanjem besa na odreenu situaciju umno
gome zavisi od toga kako se roditelji ophode prema njemu.
Ukoliko roditelji poputaju detetu, ono e uvek reagovati
izlivima besa kako bi nametnulo svoju volju. Ukoliko se
roditelji dre svog stava, dete e se sve ree inatiti. Roditelji
ne mogu da promene temperament svog deteta, ali mogu
da utiu na njegovo ponaanje.
U svakoj razvojnoj fazi dete stie odreene sposobnosti
i osobine. Kako e se dete ponaati tokom razvoja, zavisi
od odnosa koji ono gradi s roditeljima i ostalim bliskim
osobama u okruenju.

Nene godine

27

U kolikoj meri treba podsticati dete u razvoju?

Retki su roditelji koji danas imaju petoro ili desetoro dece.
Porodice danas ukljuuju jedno ili dva deteta. Imati troje
dece pravo je udo u dananje vreme. Svako dete predstavlja
najvee blago i mora da ispunjava oekivanja svojih rodi
telja. Roditelji se najee pitaju sledee: Na koji nain bi
trebalo da podstiemo razvoj deteta? U Sjedinjenim Ameri
kim Dravama mnoge trudnice pohaaju kurseve na kojima
se bebama jo u stomaku puta klasina muzika, najee
Mocartove kompozicije. Naime, one smatraju da e se njiho
vo dete tako bolje razvijati, naroito u periodu polaska u
kolu. Dete se nee bolje razvijati ukoliko ga stimuliemo na
neto emu jo nije doraslo. Setimo se stare afrike poslovice
koja glasi: Trava nee bre rasti ako je vue.
U ovoj knjizi polazimo od sledee pretpostavke: svako
dete razvija se na poseban nain. Dete je voeno unutra
njim nagonom za razvojem i ima poriv za sticanjem odree
nih sposobnosti i osobina. Kada dostigne odreeni razvojni
stadijum, dete poinje da dohvata predmete, da se kree
unapred i izgovara svoje prve rei.
Takvu elju za razvojem mnogi roditelji istovremeno
smatraju optereenjem i darom s neba. Roditelji ne moraju
da se neprestano brinu o napretku svog deteta. Ne preopte
reujte sopstveno dete. Ono e se pravilno razvijati ukoliko
je potovano kao bie koje ima i fizike i psihike osobine i
ukoliko stie iskustva koja su specifina za odreeni razvojni
stadijum. Zadatak roditelja jeste da svakodnevicu deteta
uine kreativnom i da ga na taj nain podstiu da stie nova
iskustva. Nije re o tome da dete treba da nauimo neemu,

28

Remo H. Largo

ve da zadovoljimo njegovu potrebu za igrom, da kod deteta

podstiemo razvoj motorike i govora.
Za svaki razvojni stadijum postoji odgovarajue vreme
tokom kojeg je dete spremno da usvaja nove sposobnosti.
Kada je pravo vreme za to, pokazae nam dete svojim pona
anjem. Potrebno je da posmatramo dete i otkrijemo kada
je pravi trenutak za sticanje odreenih razvojnih sposob
nosti. Tokom druge godine ivota dete eli da samostalno
jede. Starosna dob tokom koje je ono psihiki i motoriki
dovoljno razvijeno da moe da dri kaiku razlikuje se od
deteta do deteta. Neka deca zainteresovana su za takvu aktiv
nost izmeu desetog i osamnaestog meseca, dok druga ele
samostalno da se hrane tek izmeu osamnaestog i dvadeset
i etvrtog meseca ivota. Ukoliko roditelji pre tog perioda
pokuaju da naue dete kako da dri kaiku, opteretie ga.
Ukoliko zainteresovanom detetu ne dozvolite da samo dri
kaiku dok jede, ono e se povui u sebe. Navii e se na to
da ga roditelji hrane tokom svakog obroka, iako to nije bila
njihova namera.
Ukoliko roditelji uoe da dete eli da naui kako da dri
kaiku, ukoliko mu dozvole da se samostalno hrani, ono e
usvojiti dve vane stvari: samo e stei odreenu sposobnost
i postae samostalno u odreenoj ivotnoj oblasti. Na taj
nain postaje sigurnije u sebe.
U prvoj godini ivota postoje dva oblika uenja koja bi
trebalo razlikovati, a to su socijalno i istraivako uenje.

Socijalno uenje
Socijalno uenje poiva na sposobnosti oveka da razume
ponaanje drugih imitirajui ih. ak i odoje pokazuje jaku

Nene godine

29

potrebu za imitiranjem bliskih osoba. Bebe posmatraju oso

be u okruenju i oponaaju njihove glasove i pokrete. Imi
tiranjem osoba iz okruenja dete tokom prve godine ivota
usvaja osnovne oblike komunikacije, kao to su mimika i
gestikulacija. Dete takoe usvaja govor sluajui razgovore
bliskih osoba, imitirajui ih i ponavljajui glasove i rei. Imi
tirajui lanove porodice, dete saznaje emu slue odreeni
predmeti koji se svakodnevno koriste. Tako ono posmatra
svoju porodicu kako obeduje za trpezom koristei kaiku i
viljuku. Poetkom druge godine ivota, dete poinje samo
da koristi kaiku. Roditelji ne bi trebalo da pokazuju detetu
kako da dri kaiku u ruci, kako da govori i da se ophodi
prema drugima.
Kada roditelji i ostale bliske osobe iz okruenja dozvole
detetu da uestvuje u zajednikim aktivnostima i da gradi
socijalne odnose sa svojim okruenjem, ono e samo nauiti
kako treba da se ophodi prema osobama s kojima svakod
nevno dolazi u kontakt. Ukoliko roditelji ukljuuju dete u
svakodnevne aktivnosti, ono se osea korisnim i gradi svest
o pripadnosti porodici.
U mnogim zemljama deca jo ive u veim zajednicama.
Zato svakodnevno doivljavaju razliita iskustva sa odrasli
ma i decom razliite starosne dobi. Ona usvajaju odreene
religiozne i drutvene navike kroz socijalno uenje i zajed
nika iskustva koja stiu u okviru zajednice. U razvijenim
zemljama Zapada mlaa deca i odojad iskljuena su iz
svakodnevnih aktivnosti svojih roditelja. Takva deca retko
imaju brata ili sestru i slabo komuniciraju s drugom decom
iz okruenja, zbog ega ne mogu da steknu dovoljno iskustva
u graenju socijalnih odnosa. Porodice koje imaju manje
lanova ne mogu da prue deci dovoljno iskustva u soci
jalnim odnosima. Roditelji doprinose socijalnom razvoju

30

Remo H. Largo

Kakav otac, takav sin

deteta samo ako mu omoguuju da stupa u interakciju s

drugom decom i osobama iz bliskog okruenja.
Ovaj aspekt bio je zanemarivan u prolosti. Da bi dete
moglo da usavrava socijalne vetine potrebno je da gradi
odnose s drugim osobama. Jedino na taj nain dete ui
da odrasli i deca imaju sopstvena interesovanja i osobine,
pri emu razvija sposobnost koja mu pomae da se nosi s
razliitim nainima ponaanja i situacijama tokom komu
nikacije. Kako bi dete steklo razliita socijalna iskustva
potrebno je da pored roditelja gradi odnos s decom razli
itog uzrasta i ostalim bliskim osobama u okruenju. Deca
koja danas ive u manjim porodicama ostaju uskraena za
takva korisna iskustva.
Mlaa deca mogu da se igraju sama, ali svakako ele da
budu u kontaktu s drugom decom iz okruenja. Ukoliko ona
nisu u drutvu druge dece, zahtevaju od roditelja i bliskih
osoba da im ispune nemogue elje. Roditelji ne mogu da
zamene drutvo druge dece, niti da svom detetu prue neop
hodna iskustva. Teko je kada roditelji shvate da svom detetu

Nene godine

31

ne mogu da pomognu da stekne sva potrebna iskustva kada

je re o graenju odnosa sa okolinom. Deca predkolskog
uzrasta moraju da doive razliita iskustva, kako sa svojim
roditeljima tako i sa ostalom decom iz okruenja.

Istraivako uenje
Kako bi dete shvatilo materijalni svet koji ga okruuje, mora
intenzivno da istrauje svoju okolinu. Zato dolazi u kontakt
s razliitim predmetima koji mu pomau da stekne odreena
saznanja o svetu u kojem ivi. Kada dri odreeni predmet
i igra se s njim, dete ga istrauje i tako saznaje mnogo o
njegovim fizikim osobinama, poput veliine, teine i obli
ka. Roditelji ne mogu da objasne detetu od ega se sastoji
materijalni svet. Naime, dete e samo shvatiti da kutija moe
da bude prazna ili da se u njoj mogu drati, recimo, igrake.
To je neto to niko ne mora da mu objasni. Dete e istra
ivanjem doi do tog zakljuka.
Dete nikada nee nauiti samo ono to mu mi, kao rodi
telji, pomaemo da shvati. Roditelji ne moraju da obja
njavaju detetu, niti da mu pokazuju emu slui odreeni
predmet. Ono e to otkriti kroz igru. Iskustva koja dete stie
u toku igre podjednako su vana kao i vetine i znanja koja
pritom usvaja. Dete moe da naui samo kada je samostal
no. Naravno, takav proces uvek je praen frustracijama i
neuspesima, ali na kraju svega dete osea zadovoljstvo zbog
onoga to je samo postiglo. Uspeo sam sm. Nasuprot tome,
roditelji ne smeju da prepuste dete samom sebi. Roditelji
doprinose razvojnom procesu svog deteta tako to biraju
igrake koje odgovaraju njegovom razvojnom stadijumu.

32

Remo H. Largo

estomesena beba zainteresovana je za predmete koje moe

da istrauje ustima i jezikom. U dvanaestom mesecu ivota
dete poinje da puni kutije razliitim predmetima, a zatim
da ih prazni. Sa osamnaest meseci dete je zainteresovano
za predmete koje moe da rea. Svaki predmet koji je inte
resantan detetu predstavlja vrstu igrake. Jedan predmet
moe imati razliito znaenje u zavisnosti od toga na kom
se razvojnom nivou dete nalazi.
Odrasli najee ne mogu da razumeju zato se dete zani
ma za odreeni predmet. Zato odoje gura u usta svaki pred
met koji mu se nae u blizini? Zato ini tako neto? Da li
ga stavlja u usta zato to pretpostavlja da je predmet jestiv?
Roditelje ne zabrinjava samo deje ponaanje. Oni postavljaju
sebi mnoga vaspitna pitanja kao to su: Da li je zdravo drati
takve predmete u ustima? Da li dete moe da se ugui ako
neprestano gura razliite predmete u usta? Da li treba da bra
nimo detetu da ustima istrauje predmet koji ga interesuje?
Odoje stavlja predmet u usta zato to ne eli da ga
istrauje oima, ve ustima. Kada dete dodiruje nepoznat
predmet jezikom i usnama, osea njegov oblik, veliinu,
teksturu i povrinu. Naime, najvaniji ulni organ kojim
dete istrauje materijalni svet koji ga okruuje nisu oi ve
usta. Zato je neophodno da se odojetu dozvoli da predmet
koji ga interesuje upoznaje ustima.
Obraanje panje na ponaanje deteta pomae nam da
ga razumemo kao individuu. Kada shvatimo zato odoje
ima potrebu da stavlja u usta sve to dohvati, neemo ga vie
posmatrati s neprijatnim oseajem u grudima, niti emo
pokuavati da mu zabranimo da se bavi takvim aktivno
stima. Dakle, potrebno je da obratimo panju na to koji
predmeti nisu opasni i koji od njih pomau detetu da doivi
svoja prva ulna iskustva.

Nene godine

33

Prve godine ivota deteta obeleene su razliitim naini

ma ponaanja koje roditelji najee ne mogu da razumeju.
Kada dete u odreenom uzrastu uiva dok baca predmete
na pod, a nekoliko meseci kasnije uzbueno izvlai stvari iz
fioke, takve aktivnosti za njega imaju smisao, dok odraslima
deluju neshvatljivo i zbog toga se esto ljute na dete. Ukoliko
ne razumemo ponaanje deteta potrebno je da mu dozvoli
mo da se bavi odreenom aktivnou koja ga okupira dokle
god je takva igra bezopasna. Dakle, roditelj mora da shvati
da svaka igra ima odreeno znaenje za dete, iako mu ona
moe delovati besmisleno.

Vaspitanje deteta
Svaki roditelj ima razliitu predstavu o tome kako bi trebalo
vaspitavati dete. Za mnoge od njih vaspitanje znai podr
avati dete da razvija svoje sposobnosti i podsticati ga da
usvaja nova znanja i vetine. Drugi roditelji smatraju da se
njihov najvaniji zadatak sastoji u tome da detetu pojasne
pravila i vrednosti socijalnog odnosa i uine ga socijalnim
biem koje e nai svoje mesto u drutvu i biti prihvaeno.
Za mnoge roditelje vaspitanje znai pratiti ponaanje deteta
i podrediti sve njegovim potrebama. Bez obzira na to za koji
vaspitni stil e se odluiti, svaki otac i svaka majka obraaju
najveu panju na poslunost deteta. ak i najiskusniji rodi
telji postavljaju granice u ponaanju deteta. Najsposobniji
roditelji oslukuju potrebe svoga deteta. Pored vaspitnog
stila, veliku ulogu u vaspitanju igra i starost i karakter deteta.
Postoje deca koja nisu previe zahtevna i s kojom je lake
izgraditi odnos. Naroito je vano da roditelji uspostave
granice u dejem ponaanju izmeu druge i pete godine.

34

Remo H. Largo

Vanost koju roditelji pripisuju dejoj poslunosti u vas

pitanju proizlazi iz vie faktora. Pored drutva u kojem ivi,
veliku ulogu u vaspitanju deteta igraju razgovori koje roditelji
vode s roacima i bliskim osobama, knjige koje roditelji ita
ju, i mediji. Pored toga, na vaspitanje deteta utiu i iskustva
koja su roditelji doiveli u svom detinjstvu, kao i pravila i
vrednosti koje su usvojili od svojih roditelja, a koje nesvesno
prenose na sopstvenu decu. Trebalo bi pomenuti judeohri
ansku kulturu, staru preko dve hiljade godina, prema kojoj
poslunost nije samo sredstvo kojim se dolazi do cilja, ve
sm cilj vaspitanja, o emu svedoe naredni citati.
Ko voli svoga sina taj e ee da prekoreva njega kako
bi naposletku uivao u nainu na koji se formira.*
Poslunost deteta vana je za vaspitanje zato to se
dete tako ui hrabrosti i redu. Dete koje je naviklo da
slua svoje roditelje potovae zakon i pravila i kada
poraste i postane samostalno, zato to je jo u detinj
stvu nauilo da ne podreuje sve sopstvenim eljama.
Poslunost deteta izuzetno je vana zato to vaspitanje
nije nita drugo nego uenje poslunosti.
Johan Georg Zulcer
Potrebno je sauvati dete od tetnog uticaja okoline
pre nego to napuni pet meseci.
Danijel reber
Disciplina deteta doivela je pravi preobraaj. Veina rodi
telja smatra da je disciplina veoma vana kada je re o
* Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, Sveti arhijerejski

sinod Srpske pravoslavne crkve, 2012.

Nene godine

35

vaspitanju deteta. Naime, roditelji vie vode rauna o tome

da sa to manje truda kontroliu ponaanje deteta i tako
budu to efikasniji u ulozi vaspitaa, nego o dobrobiti dete
ta. Meutim, vaspitne mere ne utiu samo na ponaanje
deteta ve mogu da ostave dugorone posledice na njega.
Ukoliko su deca od malih nogu podvrgnuta strogoj disciplini
verovae samo osobama od autoriteta, bie nesamostalna,
odbijae da snose odgovornost za svoje postupke i uvek e
imati podreenu ulogu u drutvu zato to nikada nee imati
svoj stav. Da li je mogue da takva disciplina treba da bude
cilj vaspitanja deteta?
U kolikoj meri su deca zaista neposluna? Dominik ebi i
Majnrad Perez sproveli su 2003. godine anketu o poslunosti
dece tokom koje je bilo ispitano hiljadu dvesta etrdeset
vajcarskih porodica. Vie od sedamdeset procenata rodite
lja opisalo je decu uzrasta izmeu prve i sedme godine kao
izuzetno neposlunu. Prema ovoj anketi, najneposlunija
deca imaju izmeu dve i po i etiri godine. Pedeset procenata
roditelja najvie se ali na to da deca nemaju lepe manire za
stolom, da se nepristojno ponaaju u drutvu drugih osoba,
da viu i da se inate kada moraju da urade ono to se od njih
zahteva. Pored toga, uoeno je da trideset procenata dece od
dve i po godine provodi pred televizorom vei deo dana, da
dvadeset i pet procenata starije dece nije motivisano za ue
nje, a da je etrdeset i pet procenata njih izuzetno neuredno.
Ako poemo od injenice da roditelji u vajcarskoj nisu
nita manje sposobni od onih u ostalim zemljama Evrope,
dolazimo do zakljuka da neposlunost dece dominira u
roditeljskoj svakodnevici.
Takav zakljuak je pogrean. Ubeen sam da su deca
danas prilino posluna. Kada to ne bi bio sluaj, vaspi
tanje deteta postalo bi nona mora. Izgleda da roditelji ne

36

Remo H. Largo

primeuju da deca najee ispunjavaju njihove zahteve.

Naime, roditelji smatraju da je poslunost ispravan nain
ponaanja. Kada se dete protivi naim zahtevima postajemo
besni i takvi dogaaji ostaju dugo urezani u nae pamenje.
Zato su deca posluna? Postoji nekoliko vanih razloga
za to, ali ne moemo rei da su deca posluna samo zato to
se plae toga da emo ih kazniti.
Odnos koji dete gradi sa drugima umnogome zavisi od
njegovog vaspitanja. Najvaniji razlog zbog kojeg je dete
posluno jeste injenica da dete voli blisku osobu koja od
njega neto zahteva i ne eli da je razoara. Dete ispunjava
zahteve roditelja zato to ne eli da izgubi njihovu ljubav i
posveenost. Emocionalna zavisnost od bliskih osoba ini
decu poslunom. Kada otac kvalitetno provodi svaku subo
tu sa svojim sinom ne mora mnogo da se trudi kako bi
mu objasnio koliko je preterano gledanje televizije tetno.
Meutim, ukoliko se otac svakog radnog dana uvee vraa
kui i zabranjuje detetu da gleda televiziju im ga ugleda
s vrata, ono e reagovati oseanjem odbojnosti i zapoeti
svau. to je bolji odnos deteta i osoba od poverenja i to
je bolje njegovo emocionalno stanje, to je ono poslunije.
Roditelji smatraju da je vaspitna mera delotvorna onda
kada pozitivno utie na vaspitanje deteta. Re je o tome
da svako dete eli da ga bliska osoba s kojom gradi odnos
prihvati. Dakle, emocionalna zavisnost navodi dete da slua
osobe od poverenja, a ne vaspitne mere koje uspostavlja
ju roditelji. Zato je potrebno da roditelji obrate panju na
odnos koji grade s decom i njihovo emocionalno stanje.
Jo jedan vaan razlog zato je dete posluno jeste inje
nica da zahtevi roditelja jaaju deju potrebu za samostal
nou. Svako dete eli da bude samosvesno i samostalno.
ak i novoroene, iako u ogranienoj meri, ezne za

Nene godine

37

samostalnou. Novoroene samo odreuje kada eli da

sisa i koliko dugo, kada e biti budno a kada mu je potreban
san. Kada odoje pone da dohvata stvari u okruenju, ono
tano zna kako e se ophoditi prema predmetima kojih se
dokopa. Kada dete pone da se kree napred, ono ima cilj i
tano zna kuda puzi ili hoda.
To nikako ne znai da detetu treba da dozvolimo sve.
Jedan od liberalnijih vaspitnih stavova glasi: Dozvolimo
detetu da neto uradi samo. Ono najbolje zna ta mu prija.
Takav stav najzastupljeniji je u periodu dojenja. Naime, dete
samo odluuje o tome kada e sisati i kolika koliina mle
ka mu je potrebna. Takva deca razvijaju se bre. Nasuprot
tome, neke bebe nedovoljno sisaju. Druge imaju poremeaj
ritma budnosti i sna, esto se bude nou, uznemirene su i
previe plau. Takvoj deci potrebni su roditelji koji e im
pomoi da imaju ujednaeni ritam budnosti i sna i da se ne
bude esto tokom noi.
Pored faze dojenja moramo da obratimo panju i na
druge oblasti dejeg razvoja. Deca istog uzrasta razvijaju
se razliitom brzinom i imaju razliite potrebe. Ne postoji
vaspitni stil koji e odgovarati svakom detetu. Dok su neke
bebe ve navikle na dojenje, tano znaju da odrede kada su
gladne i kolika koliina mleka im je dovoljna, druge bebe
nisu samostalne u tome i oslanjaju se na svoje roditelje. Pravi
je vaspitni izazov situacija u kojoj roditelj treba da utvrdi
da li je dete sposobno i spremno da samo obavlja odreenu
aktivnost ili mu je za to potrebna pomo roditelja.
Dete smo zna da li je sposobno da obavlja odreenu
aktivnost. Ukoliko ga roditelji spreavaju u tome da obav
lja aktivnost na koju je naviklo, obeshrabrie ga i uini
e ga nesamostalnim. Ukoliko dete jo nije sposobno da
bude samostalno u odreenoj oblasti, roditelji moraju da