Minima moralia

Refleksije iz oteenog ivota

Theodor Adorno

1951.

Sadraj
Posveta
Prvi deo
1. Za Marsela Prusta . . . . . . . . . . . . .
2. Travnata humka . . . . . . . . . . . . . .
3. Riba u vodi . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Krajnja jasnoa . . . . . . . . . . . . . . .
5. Gospodine doktore, to je zaista lepo od vas
6. Antiteza . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. They, the people . . . . . . . . . . . . . .
8. Ako te zavedu loi momci . . . . . . . . .
9. Iznad svega, drago dete . . . . . . . . . .
10. Odvojeno-zajedno . . . . . . . . . . . . .
11. Sto i postelja . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Inter pares . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Zatita, pomo i savet . . . . . . . . . .
14. Le bourgeois revenant . . . . . . . . . .
15. La nouvel avare . . . . . . . . . . . . . .
16. O dijalektici takta . . . . . . . . . . . . .
17. Sva prava zadrana . . . . . . . . . . .
18. Prihvatilite za beskunike . . . . . . . .
19. Ne kucati . . . . . . . . . . . . . . . . .
20. Struwwelpeter . . . . . . . . . . . . . . .
21. Zamena nije dozvoljena . . . . . . . . .
22. S prljavom vodom, baciti i dete . . . . .
23. Plurale tantum . . . . . . . . . . . . . .
24. Tough baby . . . . . . . . . . . . . . . .
25. Ne pomiljaj na njih . . . . . . . . . . .
26. English spoken . . . . . . . . . . . . . .
27. On parle franais . . . . . . . . . . . . .
28. Paysage . . . . . . . . . . . . . . . . . .
29. Patuljaste voke . . . . . . . . . . . . . .
30. Pro domo nostra . . . . . . . . . . . . . .
31. Maka iz daka . . . . . . . . . . . . . .
32. Divljaci nisu bolji ljudi . . . . . . . . . .
33. Daleko od vatrene linije . . . . . . . . .
34. S glavom u oblacima . . . . . . . . . . .
35. Povratak kulturi . . . . . . . . . . . . .
36. Zdravlje na smrt . . . . . . . . . . . . .

6
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

9
9
9
10
11
11
12
13
13
14
15
15
15
16
17
17
18
19
19
20
20
21
22
23
23
24
24
25
25
25
26
27
28
28
30
30
31

37. S ove strane principa zadovoljstva . . . . .

38. Poziv na ples . . . . . . . . . . . . . . . .
39. Ego je Id . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40. Uvek govori o tome, nikada ne misli o tome
41. Iznutra i spolja . . . . . . . . . . . . . . .
42. Sloboda misli . . . . . . . . . . . . . . . .
43. Samo bez zastraivanja . . . . . . . . . . .
44. Za postsokratovce . . . . . . . . . . . . . .
45. Kako samo bolesno izgleda sve to raste .
46. O moralnosti miljenja . . . . . . . . . . .
47. De gustibus est disputandum . . . . . . . .
48. Za Anatola Fransa . . . . . . . . . . . . .
49. Moralnost i temporalna sekvenca . . . . .
50. Pukotine . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Drugi deo
51. Iza ogledala . . . . . . . . . . . .
52. Odakle roda donosi decu . . . . .
53. Glupiranje . . . . . . . . . . . . .
54. Razbojnici . . . . . . . . . . . . .
55. Ako dozvoljavate . . . . . . . . .
56. Istraivanje porodinog stabla . .
57. Iskopavanje . . . . . . . . . . . .
58. Istina o Hedi Gabler . . . . . . .
59. im sam ga ugledala . . . . . . .
60. Re o moralu . . . . . . . . . . .
61. Apelacioni sud . . . . . . . . . .
62. Kraa izlaganja . . . . . . . . . .
63. Smrt besmrtnosti . . . . . . . . .
64. Moralnost i stil . . . . . . . . . .
65. Izgladnelost . . . . . . . . . . . .
66. Meavina . . . . . . . . . . . . .
67. Nemera za nemeru . . . . . . . .
68. Ljudi te gledaju . . . . . . . . . .
69. Mali ljudi . . . . . . . . . . . . .
70. Diletantsko mnjenje . . . . . . .
71. Pseudomenos . . . . . . . . . . .
72. Druga berba . . . . . . . . . . . .
73. Devijacija . . . . . . . . . . . . .
74. Mamut . . . . . . . . . . . . . .
75. Hladno konaite . . . . . . . . .
76. Gala veera . . . . . . . . . . . .
77. Aukcija . . . . . . . . . . . . . .
78. Preko planina . . . . . . . . . . .
79. Intellectus sacrificium intellectus
80. Dijagnoza . . . . . . . . . . . . .
81. Veliko i malo . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

32
33
34
35
36
37
38
38
39
40
41
41
43
44

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

46
46
48
48
49
49
50
50
51
52
53
54
54
55
56
56
57
57
58
59
59
60
61
63
64
65
66
67
68
69
69
70

82. Tri koraka dalje . . .

83. Zamenik predsednika
84. Raspored . . . . . .
85. Smotra . . . . . . . .
86. Mali Hans . . . . . .
87. Rvaki klub . . . . .
88. Glupi Avgust . . . .
89. Ucena . . . . . . . .
90. Zavod za gluvoneme
91. Vandali . . . . . . .
92. Slikovnica bez slika .
93. Svrha i kopija . . . .
94. Politika drama . . .
95. Priguiva i dobo .
96. Janusova palata . .
97. Monada . . . . . . .
98. Zaostavtina . . . .
99. Zlatni standard . . .
100. Sur lEau . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

71
72
73
74
75
75
76
77
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
88

Trei deo
101. Biljka iz staklenika . . . . . . . . .
102. Uvek jo malo sporije napred . . . .
103. Mali baksuz . . . . . . . . . . . . .
104. Golden Gate . . . . . . . . . . . . .
105. Jo etvrt sata . . . . . . . . . . . .
106. I cvetovi svi . . . . . . . . . . . . .
107. Ne cherchez plus mon coeur . . . .
108. Princeza guterica . . . . . . . . . .
109. Linutile beaut . . . . . . . . . . .
110. Konstanca . . . . . . . . . . . . . .
111. Filemon i Baukida . . . . . . . . . .
112. Et dona ferentes . . . . . . . . . . .
113. Gunalo . . . . . . . . . . . . . . .
114. Heliotrop . . . . . . . . . . . . . . .
115. isto vino . . . . . . . . . . . . . .
116. I poujte samo koliko je bio nevaljao
117. Il servo padrone . . . . . . . . . . .
118. Stalno sve nie . . . . . . . . . . . .
119. Ogledalo vrline . . . . . . . . . . .
120. Kavaljer s ruom . . . . . . . . . .
121. Rekvijem za Odetu . . . . . . . . .
122. Monogrami . . . . . . . . . . . . .
123. Lo drugar . . . . . . . . . . . . . .
124. Slagalica . . . . . . . . . . . . . . .
125. Olet . . . . . . . . . . . . . . . . .
126. I. Q. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

90
90
91
91
92
92
93
94
95
96
96
97
98
98
100
100
101
103
103
104
105
106
107
109
109
110
111

127. Wishful thinking . . . . .

128. Regresije . . . . . . . . . .
129. Korisniki servis . . . . . .
130. Sivo i sivo . . . . . . . . .
131. Vuk kao baka . . . . . . .
132. Skupocena reprodukcija . .
133. Prilog intelektualnoj istoriji
134. Juvenalova greka . . . . .
135. rtveno jagnje . . . . . . .
136. Exhibitionist . . . . . . . .
137. Male boli, velike pesme . .
138. Who is who . . . . . . . .
139. Adresa nepoznata . . . . .
140. Consecutio temporum . . .
141. La nuance, encor . . . . .
142. Tome sledi nemaki poj . .
143. In nuce . . . . . . . . . . .
144. arobna frula . . . . . . .
145. Umetnika figurica . . . .
146. Deja bakalnica . . . . . .
147. Novissumum Organum . .
148. Strvodernica . . . . . . . .
149. Bez preterivanja, molim . .
150. Najnovije izdanje . . . . .
151. Teze protiv okultizma . . .
152. uvajte se zloupotrebe . .
153. Na kraju . . . . . . . . . .
Dodatak
I. Key people . . . . . .
II. Zakonska stavka . . .
III. Kako je oni vide . . .
IV. Les Adieux . . . . .
V. Pitanje asti . . . . .
VI. Post festum . . . . .
VII. Doi blie . . . . .
VIII. Umanjena vrednost
IX. Prokrust . . . . . . .
X. Preterivanja . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

112
113
114
114
115
117
118
119
121
121
122
123
123
124
125
126
127
128
128
130
131
132
133
134
137
141
142

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

143
143
144
144
145
145
146
147
147
148
149

Impresum

151

Posveta

Maksu,
Sa zahvalnou i obeanjem

Tuna nauka, od koje ovde nudim poneto na dar prijatelju, odnosi se na oblast koja je od pamtiveka
bila smatrana za pravo polje filozofije, ali koja je, posle pretvaranja ove druge u metod, postala rtva
intelektualnog nemara, mudrijake udljivosti i na kraju zaborava: na poduavanje ispravnom ivotu.
Ono to su filozofi nekada poznavali kao ivot, postalo je oblast privatnosti, a sada i pke potronje,
koja se vue okolo kao prirepak procesa materijalne proizvodnje, bez autonomije ili vlastite supstance.
Onaj ko eli da doe do istine o ivotu, u svoj njegovoj neposrednosti, mora paljivo ispitati njegov
otueni oblik, objektivne sile koje odreuju individualno postojanje, ak i u njegovim najskrivenijim
niama. Govoriti neposredno o neposrednom znai ponaati se u velikoj meri poput onih pripovedaa
koji svoje marionete ukraavaju imitacijama zastarelih strasti, kao biuterijom, i oekivati od ljudi, koji
su samo sastavni delovi mainerije, da postupaju kao subjekti, kao da neto i dalje zavisi od njihovih
postupaka. Na pogled na ivot skliznuo je u ideologiju, koja prikriva injenicu da ivota vie nema.
Ali, odnos izmeu ivota i proizvodnje, koji u stvarnosti ono prvo svodi na prolaznu pojavnost
drugog, potpuno je apsurdan. Sredstva i ciljevi su zamenili mesta. Intuicija o toj sumanutoj quid pro
quo (trampi) jo uvek nije sasvim izbrisana iz ivota. Svedena i degradirana sutina ilavo se opire
magiji koja hoe da je pretvori u fasadu. Promena odnosa proizvodnje i sma u velikoj meri zavisi
od onoga to se deava u sferi potronje, pkom odrazu proizvodnje i karikaturi ivota: u svesti i
nesvesnom pojedinaca. Samo kroz suprotstavljanje proizvodnji, kao bia koja jo uvek nisu sasvim
obuhvaena tim poretkom, ljudi mogu doi do nekih humanijih odnosa. Ako ak i pojavnost ivota,
koju i sma sfera potronje brani iz tako loih razloga, bude potpuno izbrisana, to e znaiti pobedu
udovinog apsoluta proizvodnje.
Ipak, razmatranja koja polaze od subjekta ostaju pogrena u meri u kojoj je ivot postao privid.
Naime, od kada se nadmona objektivnost istorijskog kretanja, u njegovoj sadanjoj fazi, ispoljava
samo kao rastakanje subjekta, a da to nije dalo podsticaj usponu nekog novog, individualno iskustvo
se nuno zasniva na starom subjektu, sada istorijski osuenom, koji jo uvek postoji za sebe, ali ne i u
sebi. On i dalje veruje u svoju autonomiju, kao neto zagarantovano, ali nitavnost koju je subjektima
pokazao koncentracioni logor ve je i sma poprimila oblik subjektivnosti. U subjektivnoj refleksiji,
ak i kada se kritiki bavi sobom, ima neeg sentimentalnog i anahronog: jadikovanja nad time kuda
ide ovaj svet, koje ne treba odbaciti zbog njegovih dobrih namera ve zato to ojaenom subjektu
preti opasnost da ogugla na stanje u kojem je zateen i tako i sm potvrdi zakone tog sveta. Odanost
sopstvenom stanju svesti i iskustvu uvek se nalazi u iskuenju da sklizne u neverstvo, time to izbegava
uvid koji prevazilazi individualno i direktno se obraa njegovoj supstanci.
Tako je i Hegel, iji je metod posluio kao uzor za Minima moralia, govorio protiv pkog bia za
sebe subjektivnosti, na svim njegovim nivoima. Dijalektika teorija, koja odbacuje sve to je izolovano,
ne moe prihvatiti aforizme kao takve. U najtolerantnijim trenucima, oni bi mogli proi samo kao
6

konverzacija, da upotrebim izraz iz Predgovora za Fenomenologiju duha (Phnomenologie des Geistes,

1807). Ali, taj trenutak je proao. Ipak, ova knjiga ne zaboravlja ni pretenzije sistema na totalitet, koji
niemu ne doputa da ostane izvan njega, niti da se usprotivi toj pretenziji. U svom odnosu prema
subjektu, Hegel nije uvaavao zahtev koji je inae vatreno zagovarao: biti unutar stvari, a ne uvek
negde s one strane, prodreti do imanentnog sadraja stvari. Ako subjekt danas nestaje, aforizmi
na sebe preuzimaju zadatak da nepostojano razmatraju kao sutinsko. Suprotno Hegelovoj praksi, a
opet u skladu s njegovom milju, oni insistiraju na negativitetu: ivot duha dostie svoju istinu samo
kada otkrije sebe u apsolutnom rasulu. Duh nema snagu pozitivnog, koje se okree od negativnog,
kao kada kaemo neto o neemu nitavnom ili pogrenom, a onda preemo na neto drugo; svoju
pravu snagu on stie tek kada se direktno suoi s negativnim, kada boravi u njemu.
Prezir s kojim Hegel, suprotno svom uvidu, stalno gleda na individualno, paradoksalno, u dobroj
meri izvire iz njegove nune upletenosti u liberalnu misao. Ideja o totalitetu koji postie harmoniju
kroz sve svoje antagonizme, primorava ga da individuaciji, ma koliko bio sklon da joj u tom procesu
pripie pokretaku ulogu, dodeli podreen status u izgradnji celine. Znanje, koje je u praistoriji objektivna tendencija nametala ljudima odozgo, upravo zahvaljujui ponitavanju individualnih kvaliteta,
bez izmirenja opteg i posebnog, konstruisanog samo u mislima, koje se nikada u istoriji nije ostvarilo, kod Hegela je izoblieno: s ledenom nadmenou on se jo jednom zalae za ukidanje posebnog.
Nigde u svom delu on ne dovodi u pitanje primarnost celine. to prelaz izmeu mislee individue i
uzvienog totalitet postaje sumnjiviji, kako u istoriji, tako i u Hegelovoj logici, tako se filozofija, kao
opravdanje postojeeg, s jo vie entuzijazma pridruuje pobednikoj povorci objektivnih tendencija.
Kulminacija drutvenog principa individuacije kroz trijumf fatalnosti prua filozofiji dovoljno prilika
za tako neto. Time to je prihvatio kao datost i buroasko drutvo i njegovu temeljnu kategoriju, individualno, Hegel nije istinski razreio njihov dijalektiki odnos. On svakako primeuje, kao i klasini
ekonomisti, da totalitet nastaje i reprodukuje se upravo kroz meupovezanost sukobljenih interesa
njegovih lanova. Ali, on naivno posmatra individualno, kao takvo, samo kao nesvodivu datost, to je
u svojoj teoriji saznanja osporio. Ipak, u individualistikom drutvu, opte se ne ostvaruje samo kroz
meuigru posebnosti, ve je drutvo sutinski supstanca individualnog.
Zato drutvena analiza moe nauiti neuporedivo vie od individualnog iskustva nego to je Hegel
verovao, dok, obrnuto, velike istorijske kategorije, posle svih zloina koji su u meuvremenu poinjeni uz njihovu pomo, nisu vie poteene sumnji zbog prevare. U sto pedeset godina posle formiranja Hegelove teorije, neke sile protesta vratile su se u individualno. U poreenju s patrijarhalnom
uskogrudou karakteristinom za tretman kod Hegela, individualno je postalo bogatije, osobenije i
energinije, koliko god da je, s druge strane, bilo oslabljeno i ispranjeno drutvenom socijalizacijom.
U periodu svog raspadanja, individualno iskustvo o samome sebi i onome to mu se deava ponovo doprinosi spoznaji, koju je ranije prikrivalo, sve dok je nastojalo da se, besprekorno i pozitivno, nametne
kao vladajua kategorija. Naspram totalitarne jednodunosti, makar deo oslobaujuih snaga drutva
moe se privremeno povui u sferu individualnog. Ako kritika teorija tu pronae svoje utoite, to
nee biti samo iz neiste savesti.
Sve to ne znai osporavanje onoga to je u tom pokuaju problematino. Najvei deo ove knjige
napisan je za vreme rata, u uslovima koji podstiu kontemplaciju. Nasilje koje me je nateralo u izgnanstvo onemoguilo mi je punu svest o njemu. Jo uvek ne mogu da priznam sebi sauesnitvo onih
koji naspram neizrecivih kolektivnih zbivanja uopte priaju o individualnom.
U svakom od tri dela polazna taka je najua privatna sfera, ona intelektualca u izgnanstvu. Odatle
slede razmatranja ireg drutvenog i antropolokog opsega; ona se bave psihologijom, estetikom i
naukom, u odnosu na subjekt. Zakljuni aforizmi iz svakog dela tematski vode ka filozofiji, iako nikada
ne pokuavaju da budu potpuni ili konani: svi oni samo pokuavaju da naznae take napada ili da
dopune modele za budua razmatranja.
7

Neposredan povod za pisanje ove knjige bio je pedeseti roendan Maksa Horkhajmera (Max Horkheimer), 14. februara 1945. Knjigu sam pisao u periodu kada smo, usled spoljanjih okolnosti, morali
da prekinemo zajedniki rad. Ona je neposredno svedoanstvo o dialogue intrieur (unutranji dijalog): u njoj nema nijednog motiva koji ne bi pripadao Horkhajmeru, isto koliko i osobi koja je nala
vremena da ih formulie.
Poseban pristup Minima moralia, pokuaj da se neki aspekti nae zajednike filozofije izloe iz ugla
subjektivnog iskustva, znai da njeni delovi neminovno nisu na visini zahteva filozofije kojoj uprkos
tome pripadaju. Izraz toga je i nepovezani i neobavezujui karakter same forme, odricanje od izriite
teoretske doslednosti. U isti mah, taj asketizam trebalo bi da donekle ublai nepravdu kada sami radite
na neemu to biste mogli dovriti samo zajedniki, od ega neemo odustati.

Prvi deo
1944.
ivot ne ivi.
Ferdinand Kirnberger (Krnberger, 18211879), Der Amerika-Mde, amerikanisches Kulturbild (1855, Kapitel 14)

1. Za Marsela Prusta
Sinu dobrostojeih roditelja koji se, iz talenta ili slabosti, posveti takozvanom intelektualnom pozivu, kao umetnik ili uenjak, bie naroito teko meu onima koji nose odbojno zvanje kolega. Nije
stvar samo u tome da e mu zavideti na nezavisnosti, da nee verovati u ozbiljnost njegovih namera ili
ga sumnjiiti kao potajnog izaslanika vladajuih sila. Takvo podozrenje, iako odaje duboko ukorenjenu ozlojeenost, obino se pokazuje osnovanim. Bavljenje duhovnim stvarima danas je i smo postalo
praktino, posao sa striktnom podelom rada, odeljenjima i ogranienim pristupom. Ali, pravi razlozi
za taj otpor lee u neemu drugom. Materijalno nezavisan ovek, koji iz gaenja odbija ponienja
zaraivanja za ivot, nije sklon da prepozna to stanje stvari. Zbog toga biva kanjen. On ne moe
da bude profesionalac i u konkurentskoj hijerarhiji zauzima mesto diletanta, ma koliko dobro poznavao materiju; opet, ako eli da napravi karijeru, mora se jo odlunije pokazati ogranienijim i od
najokorelijeg specijaliste. Sklonost ka izbegavanju podele rada, to mu njegova ekonomska situacija u
izvesnoj meri doputa, smatra se posebno neasnom: ona ukazuje na nesklonost da se prihvate zahtevi
koje namee drutvo, a svemona konkurencija ne moe da dopusti takvu svojeglavost. Departmanizacija duha je nain za ukidanje duha, tamo gde on ne nastupa ex officio, po slubenoj dunosti. Ona
u tome i uspeva, zato to svako ko odbija podelu rada makar samo tako to uiva u svom poslu
ini sebe ranjivim po njenim merilima, na nain koji se ne moe razdvojiti od elementa njegove line
superiornosti. Tako poredak ostaje ouvan: neki moraju da pristanu na igru, jer inae ne bi mogli da
preive, dok oni koji mogu da preive i drugaije, bivaju iskljueni, zato to ne ele da igraju igru. To
je kao da se klasa iz koje su nezavisni intelektualci dezertirali na kraju ipak sveti, tako to namee
svoje zahteve upravo tamo gde dezerter pokuava da pronae utoite.

2. Travnata humka1
Na odnos s roditeljima prolazi kroz tunu, skrivenu promenu. S nestankom njihove ekonomske
moi, nestalo je i njihovo zastraivanje. Nekada smo se bunili protiv njihovog insistiranja na naelu
1

Aluzija na stihove popularne pesme Am Elterngrab (1901): Der liebste Platz den ich auf Erden hab/ das ist die Rosenban
am Elterngrab (Najdrae mesto na zemlji/ za mene je travnata humka pored groba mojih roditelja). Autor: Emil WinterTymian (18601926).

realnosti, protiv te trezvenosti uvek spremne da se s gnevom obrui na one koji ne pristaju na odricanje.
Ali, danas se suoavamo s generacijom koja je navodno mlada, ali koja je u svim svojim ispoljavanjima
nepodnoljivo mnogo odraslija, nego to su njeni roditelji ikada bili; s generacijom koja se odrekla,
a da do sukoba nije ni dolo, odakle i potie njen neumoljivi i nepokolebljivi autoritet. Moda su
ljudi oduvek oseali kako im roditelji postaju bezopasni i nemoni, sa slabljenjem fizike snage, dok
je njihova generacija ve bila ugroena dolaskom mladih: u antagonistikom drutvu, odnos izmeu
generacija takoe je konkurentski, iza ega stoji samo gola sila. Ali, to stanje danas regresira u stanje
koji i ne zna za Edipov kompleks, ve samo za oceubistvo. Jedan od nacistikih simbolikih zloina je i
ubijanje veoma starih ljudi. Takva klima podstie zakasnelo, lucidno razumevanje s naim roditeljima,
kao izmeu osuenika, narueno samo strahom da sada ni mi, tako bespomoni, neemo biti u stanju
da se postaramo za njih, kao to su se oni starali o nama, dok su jo posedovali neto. Nasilje kojem
su izloeni ini da zaboravimo nasilje koje su oni smi inili. ak i njihove racionalizacije, te nekada
mrske lai kojima su nastojali da svoj posebni interes opravdaju kao opti, sadre u sebi nagovetaj
istine, potrebe da se razrei sukob, ije su postojanje njihova deca, imuna na svaku neizvesnost, veselo
osporavala. ak su i zastarele, nedosledne i nesigurne ideje starije generacije mnogo otvorenije za
dijalog od prepredene stupidnosti podmlatka. ak i neurotine nastranosti i izopaenosti naih starih
ukazuju na prisustvo karaktera, na neko ljudsko dostignue, u poreenju s tom patikom2 jedrou,
sa infantilnou proglaenom za normu. Sa uasom shvatamo da je ranije suprotstavljanje roditeljima,
zato to su predstavljali svet, lo svet, esto znailo preutno zagovaranje neeg jo goreg. Nepolitiki
pokuaji raskida s buroaskom porodicom obino su vodili ka jo dubljem uplitanju u nju; zato je
ponekad izgledalo da je ta nesrena embrionska elija drutva, porodica, bila u isti mah embrionska
elija beskompromisne potrage za neim drugim. Ono to se raspada zajedno s porodicom, dok sistem
nastavlja da traje, nije samo najdelotvorniji inilac buroazije, ve i otpora, inilac koji pojedinca u isti
mah potiskuje, ali i osnauje i zapravo proizvodi kao takvog. Kraj porodice paralizuje snage opozicije.
Kolektivistiki poredak koji se pomalja je parodija onog besklasnog: zajedno s graaninom, on ubija
i utopiju koja se nekada hranila majinskom ljubavlju.

3. Riba u vodi
Poto je sveobuhvatni distributivni aparat visokokoncentrisane industrije zamenio sferu cirkulacije,
ova druga je zapoela udnovatu postegzistenciju. Kako profesija posrednika gubi svoju ekonomsku
osnovu, privatni ivoti bezbrojnih ljudi postaju ivoti agenata i preprodavaca; cela privatna sfera je
doslovno zaguena misterioznom aktivnou, koja pokazuje sve crte komercijalnog ivota, a da se
neki pravi posao tu zapravo i ne obavlja. Svi ti nervozni ljudi, od nezaposlenih, do javnih linosti,
na koje se uvek moe sruiti gnev onih ije investicije zastupaju, veruju kako samo sa saoseanjem,
predanou i servilnou, uz malu pomo trika i lukavstva, kao veti trgovci, mogu dospeti u drutvo
menadera koje zamiljaju sveprisutnim, tako da uskoro nema nijednog odnosa koji ne bi bio veza,
nijednog impulsa koji se prethodno ne bi cenzurisao, zbog mogueg odstupanja od prihvatljivog. Koncept veze, kategorija posredovanja i cirkulacije, nikada nije cvetao najbolje u sferi prave cirkulacije,
na tritu, ve tek u zatvorenim i monopolskim hijerarhijama. Poto sada celo drutvo postaje hijerarhijsko, te mutne veze ire se svuda gde je prethodno vladao privid slobode. Iracionalnost sistema nije
nita manje izraena u parazitskoj psihologiji individue nego u njenoj ekonomskoj sudbini. Ranije,
dok je jo postojala ozloglaena buroaska podela na profesionalni i privatni ivot podela za kojom
2

Patiko, ovde: isto afektivno, nepromiljeno, pretpojmovno, nereflektovano (iskustvo), itd. Za patiku projekciju, videti napomenu iz aforizma 45.

10

danas skoro treba aliti na svakog ko je u privatnoj sferi teio nekoj praktinoj koristi gledalo bi se
s podozrenjem, kao na najbezonijeg uljeza. Danas se smatra oholim, udnim i neprikladnim upustiti
se u privatnu aktivnost bez nekog jasnog cilja. Svako ko ne juri za neim je skoro sumnjiv: u toj
jurnjavi niko vie ne moe raunati na pomo, osim ako se prethodno ne legitimie tako to e istai
svoje interese. Od te posledice ukidanja profesija, bezbroj njih pravi svoju profesiju. To su sve fini ljudi,
omiljeni, prijatelji sa svima, ispravni, koji svaku podlost pravdaju kao ljudsku i odluno odbacuju
svaki nestandardizovan impuls kao sentimentalan. Nezamenljivi zbog svog poznavanja svih kanala
i kuloara vlasti, oni prognoziraju njene najtajnije odluke i ive od njihovog vetog propagiranja. Sreu
se u svim politikim taborima, ak i tamo gde se odbacivanje sistema podrazumeva, odakle potie njihov ljigavi i podmukli konformizam. esto stiu naklonost zahvaljujui izvesnoj dobrodunosti, zbog
brinog meanja u ivote drugih ljudi: nesebinost kao poslovna spekulacija. Pametni su, dovitljivi,
osetljivi i prilagodljivi: obnovili su sve crte starog trgovakog mentaliteta, dan pre jueranjih otkria
psihologije. Sposobni su za sve, ak i za ljubav, iako bez uverenja. Varaju, ali ne iz instinkta, ve iz
principa: sami sebe vrednuju kao profit, koji ne ele da podele s drugima. Za duh ih vezuju naklonost
i mrnja: oni su izazov za mislee ljude, ali i njihovi najvei neprijatelji. Naime, oni su ti koji lukavo preuzimaju i unitavaju poslednja uporita otpora, one trenutke koje su ostali poteeni zahteva
mainerije. Njihov zadocneli individualizam truje ono malo to je preostalo od individue.

4. Krajnja jasnoa
U itulji za nekog poslovnog oveka je pisalo: irina njegove savesti nadmetala se s dobrotom
njegovog srca. Omaka koja se potkrala oaloenima, u uzvienoj frazeologiji rezervisanoj za takve
prilike, to nehotino priznanje da dobroduni pokojnik nije patio od vika savesti, uputila je pogrebnu
povorku najkraom stazom u zemlju istine. Ako se ovek poodmakle dobi slavi zbog izuzetne smirenosti, za njegov ivot se moe pretpostaviti da je bio sainjen od niza nedela. Takav je odavno prestao
da se uzbuuje. Ta iroka savest predstavljala se kao velikodunost duha, koja prata sve, jer sve tako dobro razume. Izmeu vlastite krivice i krivice drugih poinje igra quid pro quo (trampe), koja se
razreava u korist onoga ko ugrabi najbolji deo. Posle tako dugog ivota, ovek gubi sposobnost da
razlui ko je ta kome uradio. U apstraktnom poimanju opte nepravde, svaka konkretna odgovornost
iezava. Nitkov se predstavlja kao rtva nepravde: kada biste samo znali, moj mladiu, kakav je ivot.
Ali, oni koji se jo na sredini svog ivotnog puta istiu dobrotom, obino uspevaju da iz te smirenosti
izvuku neki avans. Neko ko nije zao, ne ivi smireno, ve sa stidljivom okorelou i netrpeljivou.
Bez eljenog poseda, on e teko pokazati ljubav, osim kroz mrnju prema onome to nije uspeo da
prisvoji, zbog ega na kraju poinje da lii na predmet svoje mrnje. Ali, buruj je tolerantan. Njegova
ljubav prema ljudima takvima kakvi jesu, izvire iz njegove mrnje prema pravim ljudskim biima.

5. Gospodine doktore, to je zaista lepo od vas3

Nita vie nije bezazleno. Male radosti, znaci ivota poteeni odgovornosti misli, ne samo da mogu
biti prkosno budalasti i bezduno slepi, ve direktno slue neemu to im je potpuno suprotno. ak
i drvo u cvatu lae, ako se u trenutku svog cvetanja posmatra bez senke uasa; ak i najnedunije,
Kako je to lepo!, pretvara se u izgovor za postojanje najstranijih ponienja; i nema vie nieg lepog
3

Aluzija na deo iz Fausta (J. W. Goethe, Faust. Der Tragdie erster Teil, 1808), kada se stari seljak zahvaljuje Faustu to
se pridruio metanima na proslavi Uskrsa: Herr Doktor, das ist schn von Euch.

11

i utenog, osim u oima koje gledaju uas pravo u lice, odolevaju mu i s nepomuenim oseajem za
negativnost brane mogunost postojanja neeg boljeg. Sve to je blaeno oputeno, trpeljivo prema
svemu to prihvata dominaciju postojeeg, mora biti sumnjivo. Ono dublje, mranije znaenje lagodnosti, nekada ogranieno na smisao za prijatno druenje, odavno se otvorilo za jo dobronamernije
impulse. Sluajni razgovor u vozu, kada se, da bismo izbegli raspravu, sloimo s par reenica, za koje
odmah vidimo da na kraju opravdavaju ubistvo, ve je izdaja; nijedna misao nije imuna na svoje prenoenje; izgovoriti je na pogrenom mestu i u pogrenom trenutku dovoljno je da podrije njenu istinu.
Svaki odlazak u bioskop, uprkos svoj mojoj budnosti, ini me jo glupljim i loijim. Sama drueljubivost uestvuje u nepravdi time to se pretvara da u ovom hladnom svetu jo uvek moemo razgovarati
jedni s drugima, dok usputna, srdana re produava utanje, utoliko to ustupak uinjen sagovorniku
ovoga jo jednom uniava u oima govornika. Taj opaki princip, koji je oduvek vrebao u utivosti, u
duhu egalitarizma se razvija do svoje pune bestijalnosti. Snishodljivost i samopotcenjivanje su jedno
te isto. Prilagoavati se slabostima potlaenih znai prihvatiti ono to te slabosti ini preduslovom
dominacije i razviti u sebi grubost, zadrtost i sposobnost za nasilje, neophodne za sprovoenje vlasti. Ako se, kao u poslednje vreme, odbaci snishodljivost i ostane samo prilagoavanje, to savreno
prikrivanje vlasti samo omoguava da klasni odnosi, ma koliko osporavani, trijumfuju jo ubedljivije.
Nepokolebljiva izolacija je jedini nain na koji intelektualac jo uvek moe da pokae odreenu meru
solidarnosti. Svo to zdruivanje, sve te ljudske interakcije i participacija, samo su maska za preutno
prihvatanje neljudskosti. Ono s ime se treba sjediniti je patnja ljudskih bia: i najmanji iskorak ka
njihovim radostima jeste onaj koji vodi u neosetljivost na patnju.

6. Antiteza
Onima koji svesno ostaju po strani, preti opasnost da poveruju kako su bolji od drugih i da svoju
kritiku drutva, iz linog interesa, zloupotrebe kao ideologiju. Dok nespretno pokuavaju da svoj ivot
oblikuju po bledoj slici onog pravog, oni nikada ne bi smeli zaboraviti krhkost te slike i koliko malo
ona moe da zameni pravi ivot. Ali, toj svesti suprotstavlja se gravitaciona sila buruja koji ivi u
njima. Oni koji ostaju po strani upleteni su u istoj meri kao i aktivni uesnici: njihova jedina prednost jeste uvid u sopstvenu upletenost i uivanje u tanunoj slobodi koju im donosi smo to saznanje.
Njihova udaljenost od redovnog toka stvari je luksuz koji im samo taj tok moe priutiti. To je razlog
zato smo povlaenje poprima crte onoga to negira. Hladnoa koja se mora razviti, ne moe se razluiti od one buroaske. U skladu s monadolokim principom, ak i tamo gde je prisutan protest, vreba
vladajua optost. Prustovo zapaanje, kako na fotografijama deda jednog vojvode i neki Jevrejin iz
srednje klase toliko lie jedan na drugog da zaboravljamo njihove staleke razlike, ima mnogo ire
znaenje: jedinstvo neke epohe objektivno brie sve razlike koje ine sreu i smu moralnu supstancu
pojedinanih ivota. Primeujemo opadanje kvaliteta obrazovanja, ali naa sopstvena proza, u poreenju sa onom Jakoba Grima (Jacob Grimm) ili Bahofena (Johann Jakob Bachofen), poiva na frazama
preuzetim iz kulturne industrije, na ta nismo sumnjali. Ni latinski i grki vie ne znamo kao Volf
(Friedrich-August Wolf) ili Kirhof (Adolf Kirchhoff). Ukazujemo kako civilizacija tone u nepismenost,
a sami vie ne umemo da napiemo pismo ili da proitamo neki tekst ana Pola (Jean Paul, Johan Paul
Friedrich Richter), kao to su ga verovatno itali u njegovo vreme. Gnuamo se brutalizacije ivota,
ali, u nedostatku bilo kakve obavezujue moralnosti, srljamo u ponaanje, rei i sraunatost, koji su
s ljudskog stanovita varvarski, a po sumnjivim standardima pristojnog drutva, lieni svakog takta.
S raspadanjem liberalizma, pravi princip buroazije, konkurencija, ne samo da nije prevazien, nego je iz objektivnosti drutvenih procesa preao u karakter gurajuih i sudarajuih atoma, takorei
12

u antropologiju. Potinjavanje ivota procesu proizvodnje, svakoj osobi namee kao ponienje neto
od one izolacije i usamljenosti u kojima smo bili skloni da vidimo posledice sopstvenog superiornog
izbora. To je stara crta buroaske ideologije, da svaki pojedinac, iz ugla sopstvenog interesa, sebe
smatra boljim od ostalih, ali i da druge vrednuje vie od sebe, samo zato to u njima vidi zajednicu
svih muterija. S nestankom stare buroaske klase, obe ideje su nastavile zagrobni ivot u duhovima
intelektualaca, koji su u isto vreme poslednji neprijatelji buroazije i poslednji buruji. Time to sebi
uopte doputaju da razmiljaju protiv gole reprodukcije ivota, ponaaju se kao privilegovani; time
to putaju da sve ostane samo na planu misli, potvruju nitavnost te privilegije. Privatni ivot, u
nastojanju da poprimi izgled neeg dostojnog oveka, u isti mah izneverava ovog drugog, zato to je
svaka slinost sa optim ostvarenjem nestala, zbog ega je nezavisna refleksija danas potrebnija nego
ikad. Nemogue je ostati po strani. Jedini odgovoran stav bio bi da spreimo ideoloku zloupotrebu
sopstvenog ivota i da se, u svemu ostalom, ponaamo skromno, nenametljivo i nepretenciozno, ne iz
lepog vaspitanja, ve iz stida to smo u paklu, a jo uvek diemo.

7. They, the people4

injenica da intelektualci uglavnom imaju posla s drugim intelektualcima, ne bi trebalo da ih navede
na pomisao kako je njihova vrsta loija od ostatka oveanstva. Naime, oni se esto sreu u najneprijatnijoj i najsramotnijoj situaciji, kao konkurentski aplikanti, zbog ega skoro opsesivno nastoje da
jedni drugima pokau svoju najgnusniju stranu. Drugi ljudi, naroito obian svet, ije je vrline intelektualac tako sklon da naglaava, ovoga obino sreu u ulozi trgovakog putnika, koji bi da im neto
proda, ali koji ne mora da strahuje da e mu muterije neto ukrasti iz torbe. Automehaniaru ili devojci iz prodavnice pia nije tako teko da se suzdre od drskosti: ljubaznost im je nametnuta odozgo.
S druge strane, kada nepismeni odlaze kod intelektualaca da im sroe pisma, ovi drugi takoe mogu
ostaviti prilino dobar utisak. Ali, kada obini ljudi moraju da se otimaju za svoje pare drutvenog
proizvoda, njihova zavist i zloba prevazilaze sve to se moe sresti kod uenih ljudi i kapelmajstora.
Glorifikacija tih sjajnih underdogs (gubitnika) zavrava kao glorifikacija tog sjajnog sistema koji ih
je uinio takvim. Razumljivo oseanje krivice kod onih koji su poteeni fizikog rada ne sme postati
izgovor za idiotizam seoskog ivota.5 Intelektualci koji piu iskljuivo o intelektualcima i osuuju
ih u ime autentinosti, samo pojaavaju tu la. Dobar deo preovlaujueg antiintelektualizma i iracionalizma, sve do Hakslija (Aldous Huxley), potie od pisaca koji se ale na mehanizam konkurencije,
ali koji ne razumeju zato i smi zavravaju kao njegove rtve. U oblasti koja im najvie pripada, oni
zatvaraju vrata svesti za tat twam asi.6 Zato na kraju i bee u indijske hramove.

8. Ako te zavedu loi momci

Postoji amor intellectualis (lat., apstraktna ljubav) prema kunoj posluzi, iskuenje za one koji se
bave teoretskim ili umetnikim radom da olakaju duhovne zahteve koje su postavili sebi, da odbace
sopstvene standarde i da se u izboru tema i izrazu prepuste svim onim povrnostima koje inae znaju
da prepoznaju i odbace. Poto za intelektualce ne postoji vie nijedna zagarantovana kategorija, ak ni
obrazovanje, i poto opta uurbanost ometa koncentraciju na hiljadu naina, napor da se proizvede
4

U originalu na engleskom: Oni, ljudi.

Poznata fraza iz prvog poglavlja Manifesta Komunistike partije (1848).
6
Ti si to: citat iz Upaniada.
5

13

neto vredno pomena toliko je velik da to prevazilazi skoro svaije moi. Pritisak konformiranja, koji
se svaljuje na svakoga ko neto proizvodi, dodatno umanjuje njegove zahteve prema samome sebi.
Smo sredite duhovne samodiscipline se raspada. Tabui od kojih je sainjeno ovekovo intelektualno bie, a esto i nataloena iskustva i neartikulisani uvidi, uvek deluju protiv unutranjih impulsa
koje je ovek nauio da osuuje, ali koji su toliko snani da ih samo neki bespogovrni i nesumnjivi
autoritet moe drati pod kontrolom. Ono to vai za instinktivni ivot, vai i za duhovni: slikar ili
kompozitor zabranjuje sebi kao otrcanu ovu ili onu kombinaciju boja ili akorda, pisac jaue nad banalnim ili suvie pedantnim verbalnim konstrukcijama, a njihove reakcije su tako burne zato to ih
neto duboko u njima vue ka tome. Odbacivanje preovlaujueg uasa u kulturi ukazuje na dovoljan
stepen umeanosti u nju da bi se od toga, da tako kaemo, osetili marci u prstima, ali i dobila snaga potrebna da se ta umeanost prekine. Ta snaga, iako poprima oblik linog otpora, ipak nije isto
individualne prirode. Intelektualna savest, u koju je ta snaga ugraena, sastoji se od jednakog udela
drutvenog momenta i moralnog superega. Ona se razvija iz ideje o dobrom drutvu i njegovim graanima. Ako tu ideju ostavimo po strani ko jo moe da slepo veruje u nju onda intelektualni poriv
ka dnu gubi inhibicije, a svo ubre koje je ova varvarska kultura ostavila u individualnom izlazi na videlo: polupismenost, nezainteresovanost, usiljena srdanost, sirovost. To se obino racionalizuje kao
ovenost, kao elja da se bude shvaen od drugih, kao kosmopolitska odgovornost. Ali, intelektualna
disciplina tu strada suvie lako, da bismo poverovali kako je zaista re o rtvi. Najdrastiniji primer
su intelektualci iji se materijalni poloaj promenio: im su sebe makar malo ubedili kako moraju da
zarauju za ivot od pisanja i nikako drugaije, poinju da svetu, do poslednje sitnice, isporuuju isto
ono ubre koje su u svojim boljim trenucima najgnevnije osuivali. Kao i nekada imuni emigranti,
koji u tuini konano mogu da budu onoliko krti koliko su to oduvek eleli da budu kod kue, tako
i oni osiromaeni duhom oduevljeno koraaju u pakao, koji je njihov raj.

9. Iznad svega, drago dete7

Ono to lai ini nemoralnim nije to to vreaju svetost istine. Nijedno drutvo koje od svojih prinudnih lanova oekuje da se otvoreno izjasne, kako bi ih onda lake dralo u aci, nema pravo da se
poziva na tako neto. Univerzalnoj istini ne koristi mnogo ako se insistira na onoj posebnoj, pri emu
se ova druga odmah izokree u svoju suprotnost. Ipak, ima neeg odbojnog u smoj lai, a svest o
tome, iako utisnuta udarcima starog bia, govori neto i o smom tamniaru. Greka vreba i u previe
iskrenosti. Svako ko lae je ponien, zato to ga svaka la podsea na svet koji ga prisiljava da lae
kako bi preiveo i da pri tom jo i peva, Iznad svega, iskrenost i potenje!.8 Ta sramota iscrpljuje
snagu lai onih koji su jo suptilnije organizovani. To rade loe i samo zato drugi mogu videti la kao
neto duboko nemoralno. Ona podrazumeva da oni prvi misle kako su ovi drugi glupi i zato slui kao
izraz prezira. Meu dananjim laovima, la je odavno izgubila svoju pravu svrhu, da sakrije neto
stvarno. Niko vie ne veruje nikome, svi su u istom kolu. Lai se govore samo kada neko hoe da
drugima stavi do znanja da su nevani, da mu vie nisu potrebni i da ga nije briga za njihovo miljenje. La, nekada liberalno sredstvo komunikacije, danas je postala tehnika drskosti, koja svakom
pojedincu omoguava da oko sebe iri hladnou, u ijem okrilju moe da napreduje.

7
Aluzija na stihove kasnoromantiarskog pesnika Roberta Rajnika (Robert Reinick, 18051852): Vor allem eins, mein
Kind, sei treu und wahr/ lass nie Lge deinen Mund entweihen (Iznad svega, drago dete, budi verno i poteno/ i ne dopusti da
ti la ikada zaprlja usta).
8
b immer Treu und Redlichkeit, stihovi iz istoimene Mocartove kompozicije (1791), na osnovu pesme Ludwiga
Christopha Heinricha Hltya (1776).

14

10. Odvojeno-zajedno
Brak, ija bedna parodija opstaje u vreme koje je izmaklo osnovu njegove ljudske opravdanosti,
danas uglavnom slui kao trik samoodranja: dvoje zaverenika skreu od sebe odgovornost za sve
gadosti koje bi mogli uiniti jedno drugom, dok u stvarnosti ive zajedno u mranoj barutini. Jedini
prihvatljiv brak bio bi onaj koji bi svakom partneru omoguio da ivi nezavisno, tako da, umesto veze
koja poiva na prinudnoj ekonomskoj zajednici iz interesa, oboje mogu slobodno prihvatiti uzajamnu
odgovornost. Brak, kao zajednica iz interesa, neumoljivo namee degradaciju zainteresovanih strana;
ono to je u sadanjem poretku stvari tako perfidno jeste to to niko, ma koliko toga bio svestan, ne
moe umai toj degradaciji. Na osnovu toga, neko bi se mogao zabavljati idejom kako samo oni koji su
osloboeni od jurnjave za interesima, to znai bogati, mogu sklopiti brak bez stida. Ali, ta mogunost
ostaje isto formalna, zato to su upravo privilegovani oni kojima su interesi postali njihova druga
priroda bez ega ne bi ni mogli zadrati svoje privilegije.

11. Sto i postelja

im se dvoje ljudi razvedu, makar i krajnje dobrodunih, ljubaznih i obrazovanih, oblak praine obavija i zastire sve ega se dotaknu. Kao da se cela intimna sfera, to nesmotreno poverenje u zajedniki
ivot, pretvara u neki opaki otrov im se odnos u kojem je ta bliskost bujala prekine. Ono intimno
izmeu ljudi su panja, popustljivost, utoite za osobenost. Kada se to pocepa, na videlo izlazi njegova unutranja slabost i to okretanje ka spolja u razvodu je esto neminovno. Ono se usmerava na
inventar poverenja. Stvari koje su nekada bile znaci ljubavi i slike izmirenja, iznenada se oslobaaju
kao nezavisne vrednosti i otkrivaju svoju zlu, hladnu i pogubnu stranu. Profesori upadaju u stanove
svojih ena da bi odneli stvari sa svog radnog stola, dobrostojee dame prijavljuju svoje mueve zbog
utaje poreza. Ako je brak bio poslednja mogunost za stvaranje ljudske elije unutar opte neljudskosti, opte se sveti kroz slom braka, tako to stavlja apu na ono to je naizgled bio izuzeto od pravila
i potinjava ga otuenom poretku prava i vlasnitva, ime se izruguje onima koji su sebe zamiljali
sigurnim od tog poretka. Upravo ono to je bilo najzatienije, okrutno se rtvuje. to su suprunici
bili velikoduniji jedno prema drugom, to su manje mislili na vlasnitvo i obaveze, to je odvratnije
njihovo srozavanje. Naime, upravo u zoni koja nije zakonski regulisana, svae, klevete i beskrajni
sukobi interesa mogu nesputano da bujaju. Cela mrana osnova na kojoj poiva institucija braka
muevljevo varvarsko posedovanje ene i njenog rada, i nita manje varvarsko seksualno tlaenje,
koje moe prisiliti mukarca na doivotnu odgovornost za enu s kojom je nekada sa uivanjem spavao izlazi na videlo, od podruma do tavana, kada se to zdanje srui. One koji su nekada uivali u
dobroj optosti, u ogranienoj uzajamnoj pripadnosti, drutvo sada prisiljava da shvate da su samo
hulje, nimalo drugaije od opteg poretka neograniene pokvarenosti, koji vlada napolju. U razvodu,
opte se otkriva kao sramni ig posebnog, zato to ono posebno, brak, u ovom drutvu ne moe da
ostvari svoju istinsku optost.

12. Inter pares9

Izgleda da se u domenu erotskih kvaliteta uspostavljaju nove vrednosti. U liberalizmu, sve do naih dana, oenjeni mukarci iz viih slojeva, koji su bili nezadovoljni onim to su im mogle pruiti
9

Lat., meu jednakima.

15

njihove strogo vaspitane i korektne supruge, oputali su se u drutvu umetnica, boemki, slatkih curica (sen Mdeln) i koketa. S racionalizacijom drutva, ta mogunost neregulisane sree je nestala.
Kokete su iezle, dok slatke curice verovatno nikada nisu ni postojale u anglosaksonskom svetu
i drugim zemljama s razvijenom tehnikom civilizacijom; ali, umetnice i boemke, koje danas parazitiraju u masovnoj kulturi, toliko su natopljene njenim vrednostima, da onima koji halapljivo ure
da se prepuste njihovoj anarhiji, da slobodno raspolau njihovom upotrebnom vrednou, preti da se
ujutro probude sa obavezom da ih uzmu za asistentkinje ili da ih makar preporue nekom filmskom
producentu ili scenaristi koga poznaju. Jedine koje su jo sposobne za neto slino bezumnoj ljubavi
jesu upravo one dame koje su njihovi muevi ostavili i otili u provod kod Maksima. Dok su svojim
muevima, njihovom krivicom, dosadne kao i njihove majke, one makar mogu da nekome drugom
prue ono to im je inae svima uskraeno. Odavno frigidna libertinka predstavlja posao, a ispravna i
lepo vaspitana supruga enjivu i neromantinu seksualnost. Tako na kraju drutvo damama ukazuje
ast zbog njihove neasnosti, u trenutku kada vie nema ni drutva, ni dama.

13. Zatita, pomo i savet

Svaki intelektualac u izgnanstvu je, bez izuzetka, oteen i moe mu samo koristiti ako to sebi prizna,
osim ako ne eli da tome bude surovo poduen iza vrsto zatvorenih vrata samopotovanja. On ivi u
okruenju koje mu mora ostati nerazumljivo; ak i kada se odlino razume u organizaciju sindikata ili
u automobilski saobraaj, on uvek grei. Izmeu reprodukcije sopstvene egzistencije, pod monopolom
masovne kulture, i konkretnog, odgovornog posla, lei nepremostiv jaz. Oduzet mu je njegov jezik,
a istorijska dimenzija koja je hranila njegovo znanje isuena. Izolaciju pogorava stvaranje vrstih,
politiki kontrolisanih grupa, koje na sopstvene pripadnike gledaju s nepoverenjem, dok ostale igou kao neprijatelje. Deo drutvenog proizvoda koji odlazi strancima nedovoljan je i to ih primorava
na beznadenu sekundarnu konkurenciju sa slinima, usred one opte. Sve to ostavlja vidljivi trag na
svakom pojedincu. Svako ko je izbegao ponienje neposrednog nivelisanja, kao svoj poseban ig nosi
upravo to izuzee, na koje se gleda kao na iluzornu i nerealnu egzistenciju u okviru ivotnog procesa
drutva. Odnosi izmeu prognanika zatrovaniji su od onih izmeu starosedelaca. Sva merila su lana,
svaka perspektiva izobliena. Privatno postaje grubo, grozniavo, vampirski nametljivo, jer vie ne
postoji, ali i dalje oajniki pokuava da dokae suprotno. Ono javno postaje stvar preutne zakletve
na vernost zvaninoj platformi. Pogled poprima manijaki, a opet hladan izraz pohlepe, prodiranja,
otimanja. Tu nita ne moe pomoi, osim odlune dijagnoze sebe i drugih, pokuaja da se sveu, ako
ne odagna zlo, onda makar umanji njegova pogubna mo zaslepljivanja. Potreban je najvei oprez u
izboru linih poznanstava, ako uslova za izbor uopte ima. Posebno se treba uvati potrage za uticajnim osobama, od kojih se moe neto oekivati. Traenje mogue koristi je smrtni neprijatelj svakog
istinski ljudskog odnosa; od njega se mogu oekivati solidarnost i vernost, ali on se nikada ne moe
razviti iz praktinih interesa. Nita manje opasna nisu ni sva ona naopaka olienja moi, lakejstva,
razmetljivosti i paraziterstva, koja se ulaguju onima u boljem poloaju, na onaj starinski nain koji
moe da buja samo u ekstrateritorijalnim ekonomskim uslovima izgnanitva. Iako svom pokrovitelju
mogu doneti neku malu korist, oni ga ipak poniavaju im ih prihvati, emu je ovaj sklon zbog oseanja sopstvene bespomonosti u tuini. Ako je ezoterino ponaanje u Evropi esto bilo samo izgovor
za najsebiniji interes, onda je koncept austrit (fr., asketska skromnost), ma koliko troan i slabo
zakrpljen, u emigraciji moda jo i najprihvatljiviji amac za spasavanje. Naravno, svega nekolicina
moe raunati na dobro napravljeno plovilo. Veini onih koji se ukrcaju na njega, prete glad i ludilo.

16

14. Le bourgeois revenant 10

Faistiki reimi iz prve polovine XX veka apsurdno su uvrstili zastareli ekonomski oblik, umnoavajui uase koje je ovaj zahtevao za svoje odranje, ali njegova besmislenost je danas potpuno
oigledna. To je, meutim, dalo peat i privatnom ivotu. Zajedno s pravom raspolaganja, opet su
se uvrstili zaguljivo ustrojstvo privatnog, partikularizam interesa, davno zastareli oblik porodice,
vlasnika prava i njihov odraz u karakteru. Ali, to je uraeno s neistom saveu, koja jedva prikriva
svest o lai. Sve to je u buroaskim vrednostima nekada bilo dobro i pristojno nezavisnost, istrajnost, predostronost, razboritost sada je trulo do sri. Naime, dok su buroaski oblici ivota grubo
sauvani, njihove ekonomske pretpostavke su odbaene. Privatnost je u potpunosti prela u deprivaciju (liavanje), to je ona potajno oduvek i bila, a uporno insistiranje na linom interesu sada je toliko
proeto besom da se vie ne moe videti kako bi sve moglo biti drugaije i bolje. Buruj je izgubio
svoju naivnost i tako postao zadrt i opak. Brina ruka, koja i dalje obrauje i neguje svoju malu batu,
kao da ona odavno nije postala lot (parcela), ali koja prestraeno nastoji da odvrati svakog uljeza,
ve je postala ista ona ruka koja politikom izbeglici uskrauju azil. Kao objektivno ugroeni, vladajua klasa i njena pratnja sada i subjektivno postaju krajnje nehumani. Tako se jedna klasa i podlee
destruktivnoj volji svetskog toka. Buruji nastavljaju da ive kao zlokobne utvare.

15. La nouvel avare11

Postoje dve vrste tvrdiluka. Prva, ona arhaina, jeste strast koja sebi i drugima ne zavidi ni na
emu; njene fiziognomske crte je ovekoveio Molijer, a njen analni karakter objasnio je Frojd. Ona
se ispoljava u liku tvrdice, prosjaka koji potajno gomila milione, koji podsea na puritansku masku
neprepozantog kalifa iz neke bajke. On je srodan maninom sakupljau ili velikom ljubavniku, kao
to je Gobsek bio za Ester.12 Tu i tamo ga jo uvek moemo sresti u novinama, u rubrici posveenoj
lokalnim vestima. Savremeni tvrdica, meutim, nita ne vidi kao preskupo za sebe ve samo za druge.
On razmilja u ekvivalentima, a ceo njegov ivot sledi zakon da se da manje nego to se dobija, ali
opet dovoljno da bi se dobilo neto. Svaka mala usluga koju prui praena je preutnim, da li je to
neophodno?, moramo li to uraditi?. Najsigurnije se prepoznaje po urbi da se revanira za svaki
primljenu uslugu, nesposoban da u lancu razmene, u kojem se trokovi nadoknauju, podnese i najmanji prekid. Poto je kod njega sve rational (racionalno) i zakonski isto, ne vredi ga, za razliku od
Arpagona i Skruda,13 ni osuivati, niti prevaspitavati. Njegova ljubaznost je mera njegove neumoljivosti. Ako je potrebno, on se odluno poziva na nesporno pravo i zakon preokree u bezakonje, pri
emu ludilo njegovog cicijaenja ima tu iskupljujuu crtu da zlato u sefu neodoljivo privlai lopove,
naime, da se njegova strast moe smiriti samo kroz rtvovanje i gubitak, kao to se i erotska posesivnost gasi samoodricanjem. Ali, dananji tvrdica ne upranjava svoj asketizam kao razvrat ve sa
oprezom. On je osiguran.

10

Fr., buruj povratnik. Revenant oznaava i nekog ko se vratio iz sveta mrtvih, utvaru.
Fr., Novi tvrdica.
12
Likovi iz Balzakovog romana Sjaj i beda kurtizana (Splendeurs et misres des courtisanes, 1847).
13
Molijerov (Harpagon), odnosno Dikensov tvrdica (Ebenezer Scrooge), iz romana Boina himna (A Christmas Carol,
1843).
11

17

16. O dijalektici takta

Gete, koji je bio potpuno svestan nemogunosti istinski ljudskih odnosa u nastupajuem industrijskom drutvu, izrazio je u svom romanu o putovanjima Vilhelma Majstera14 ideju o taktu kao spasonosnoj vezi izmeu otuenih ljudskih bia. Takvo prilagoavanje je za njega bilo nerazdvojno od
odricanja, od naputanja potpune bliskosti, strasti i nepomuene sree. Ljudsko se za njega sastojalo iz
samoobuzdavanja, to je i zvanino, kao sopstveni cilj, prihvatilo neumoljivi tok istorije, neljudskost
progresa i atrofiju subjekta. Ali ono to se od tada desilo, danas omoguava da se to Geteovo odricanje
ostvari. Takt i ljudskost za njega jedno te isto u meuvremenu su preli upravo onaj put od kojeg je
trebalo da nas spasu. Naime, takt, kao to danas znamo, javlja se u konkretnom istorijskom trenutku.
Bio je to as kada se buroaski pojedinac oslobodio apsolutistike prinude. Slobodan i usamljen, on
istupa u svoje ime, dok hijerarhijski oblici potovanja i obzira, razvijeni u apsolutizmu, ali sada lieni svoje ekonomske osnove i moi zastraivanja, nastavljaju da postoje u meri koja zajedniki ivot
unutar privilegovanih grupa ini podnoljivim. Ta naizgled paradoksalna premijera apsolutizma i liberalizma, moe se primetiti svuda, od Vilhelma Majstera do Betovenovog odnosa prema tradicionalnim
obrascima kompozicije, ak i u Kantovoj logici subjektivne rekonstrukcije objektivno obavezujuih
ideja. Betovenove obavezne rekapitulacije posle dinaminih ekspozicija, Kantova dedukcija sholastikih kategorija iz jedinstva svesti, izrazito je taktina. Pretpostavke takta su konvencije, u isti mah
razbijene i jo uvek prisutne. Svedene na nepopravljive ruevine, te konvencije danas nastavljaju da
ive samo kao parodije formi, kao proizvoljno skrpljene ili upamene etikete namenjene neobavetenima, kao u pridikama novinskih kolumnista, dok je svaka opta saglasnost o njihovom moguem
ljudskom znaaju ustuknula pred slepim konformizmom vlasnika automobila i radio aparata. U prvih
mah je izgledalo da je nestanak ceremonijalnog elementa koristio taktu. Osloboeno od svih stranih i
tetnih spoljanjih uticaja, taktino ponaanje kao da je bilo voeno samo posebnom prirodom svakog
ljudskog odnosa. Ipak, taj osloboeni takt svuda dospeva u tekoe, kao i svaki nominalizam. Takt nije
znaio samo podreivanje ceremonijalnim konvencijama: upravo njima su se svi kasniji humanisti nemilice izrugivali. Naprotiv, ispoljavanje takta je bilo paradoksalno kao i njegov istorijski poloaj. Ono
je zahtevalo praktino nemogue izmirenje izmeu neovlaenih zahteva konvencije i razuzdanih zahteva individue. Takt se moe meriti samo na osnovu konvencije. Ova druga, ma koliko razvodnjena,
predstavlja ono univerzalno, koje ini samu supstancu individualnog zahteva. Takt je utvrivanje razlika. On se sastoji iz svesti o odstupanjima. Ali, jednom osloboen, takt se suprotstavlja individualnom
s pozicija apsolutnog, bez ieg univerzalnog, na osnovu ega bi i ono individualno mogao da prepozna
kao takvo, i zato ga promauje, da bi se na kraju ogreio o njega. Raspitivanje o neijem zdravlju, kada
se to vie ne zahteva i ne oekuje na osnovu vaspitanja, deluje ispitivaki ili kao uvreda, a utanje o
osetljivim stvarima shvata se kao prazna ravnodunost, im vie nema pravila koja odreuju o emu
se moe, odnosno ne moe priati. Pojedinac zato poinje da neprijateljski reaguje na ispoljavanje
takta i to s razlogom: za neke izraze utivosti on ima utisak da mu se ne obraaju kao ljudskom biu,
to u njemu budi intuiciju o neljudskim uslovima u kojima ivi, dok utivom preti da ispadne neutiv,
zato to utivost i dalje koristi kao neku zastarelu privilegiju. Konano osloboen, isto individualni
takt postaje obina la. Ono to se danas od njega moe pronai u pojedincu jeste upravo ono to
uporno uutkuje: stvarna, a jo vie potencijalna mo, prisutna u svakome. Iza zahteva da se pojedincu prie kao takvom, bez ikakve najave, sasvim kako zasluuje, lei grozniava potreba da se precizno,
na osnovu preutnog priznanja prisutnog u svakoj njegovog rei, utvrde njegovo mesto i anse u sve
zatvorenijoj, a opet sveobuhvatnoj hijerarhiji. Nominalizam takta pomae onom najoptijem goloj,
14

J. W. Goethe, Wilhelm Meisters Wanderjahre, oder Die Entsagenden (Godine putovanja Vilhelma Majstera ili Odricanje,
1821).

18

spoljanjoj sili vlasti da trijumfuje ak i u najintimnijim konstelacijama. Otpisivanje konvencije kao

zastarelog, beskorisnog i spoljanjeg ukrasa samo potvruje ono to je postalo najupadljivije, ivot
pod direktnom dominacijom. To to u usiljenom drugarstvu, toj parodiji slobode, nedostatak ak i te
karikature takta ini ivot jo nepodnoljivijim, samo jo jednom pokazuje do koje je mere zajedniki
ivot ljudi u sadanjim uslovima postao nemogu.

17. Sva prava zadrana

Pravi znamen naeg doba jeste da nijedno ljudsko bie, bez izuzetka, vie ne moe da odredi svoj
ivot u nekom iole pouzdanom okviru, kao to se to ranije moglo proceniti u trinim odnosima. U
principu su svi, ak i oni najmoniji, samo stvari. ak ni profesija generala vie ne prua odgovarajuu
zatitu. U eri faizma, vie nikakav sporazum ne moe da zatiti glavni tab od vazdunih napada, dok
komandante koji potuju tradicionalne mere opreza Hitler vea, a an Kaj ek im odrubljuje glave. Iz
toga sledi da svako ko pokua da preivi a u pukom preivljavanju je uvek bilo neeg besmislenog,
slino onim snovima u kojima, posle iskustva kraja sveta, polako milimo iz podruma u isto vreme
mora biti spreman da svakog asa okona svoj ivot. To je alosna istina koja je potekla iz Zaratustrinog raskonog uenja o slobodno izabranoj smrti. Sloboda je suena na istu negativnost, a ono to
je u vreme art nouveau bilo poznato kao umiranje u lepoti, svelo se na elju da se skrate beskrajna
ponienja ivljenja i beskrajne patnje umiranja, u svetu u kojem se treba plaiti neeg mnogo goreg od
smrti. Objektivni kraj humanizma je samo drugi izraz toga. On potvruje da je individualno kao takvo,
kao neto to predstavlja ljudsku vrstu, izgubilo autonomiju kroz koju se ta vrsta mogla ostvariti.

18. Prihvatilite za beskunike

Tekoe u koje je danas zapao privatni ivot otkriva sama njegova pozornica. Stanovanje je zapravo postalo nemogue. Tradicionalni domovi u kojima smo odrasli, poprimili su neto nepodnoljivo:
svaki deli udobnosti plaa se izdajom spoznaje, svaki trag sigurnosti nekim buavim paktom porodinih interesa. Novi, funkcionalni stanovi, projektovani kao tabula rasa, samo su kutije koje su eksperti
namenili malograanima ili fabriki prostori zalutali u sferu potronje, bez ikakve veze sa stanarima:
oni su direktan amar u lice udnji za nezavisnou, koje ionako vie nema. Jedan nemaki asopis iz
vremena pre Hitlera, objavio je, s prorokim mazohizmom, kako moderni ovek eli da spava to blie
zemlji, kao ivotinja, da bi tako, zajedno s posteljom, ukinuo i prag koji deli javu od sna. Besani ljudi
su raspoloivi u svakom trenutku, uvek spremni na sve, u isti mah budni i nesvesni. Svako ko potrai
utoite u pravim, ali iznajmljenim stilskim kuama, u njima se iv balzamuje. Oni koji pokuavaju
da izbegnu odgovornosti stanovanja tako to trae smetaj u hotelima ili nametenim stanovima, prave od prinudnih uslova izgnanstva, da tako kaemo, mudru normu. Kao i uvek, najgore prolaze oni
koji nemaju nikakvog izbora. Ako i ne ive u sirotinjskim etvrtima, onda stanuju u bungalovima,
da bi se ve sutra mogli nai u nekoj kolibi, prikolici, kampu ili pod vedrim nebom. Kua je prolost.
Unitavanje evropskih gradova, kao i radni i koncentracioni logori, samo su izvrioci sudbine koju je
imanentni razvoj tehnologije odavno namenio kuama. One su dobre jo samo za to da se odbace, kao
stare konzerve. Mogunost stanovanja unitena je mogunou socijalistikog drutva, koja, proputena, nastavlja da gura buroasko drutvo ka njegovoj propasti. Nijedan pojedinac tu ne moe nita
uiniti. ak i ako se posveti dizajniranju nametaja ili unutranjoj dekoraciji, to ga odvlai u oblast
kvaziumetnike prefinjenosti, sline onoj bibliofilskoj, ma koliko inae bio protiv dekorativne umet19

nosti u najuem smislu. Posmatrana iz daljine, razlika izmeu bekih radionica i Bauhausa nije tako
velika. U meuvremenu, isto formalne are, oslobaaju se svake funkcije i prelaze u ornament, kao i
elementarne kubistike forme. Naspram svega toga najbolje je ne preuzimati obaveze i biti suzdran:
voditi privatni ivot, sve dok drutveni poredak i vlastite potrebe ne doputaju nita drugo, ali ne pridavati tome veliki znaaj, kao da je re o neemu drutveno opravdanom i individualno primerenom.
To je zapravo deo moje line sree, to nisam vlasnik kue, pisao je Nie u Radosnoj nauci.15 Danas
tome treba dodati: moralno je ne biti na svome u vlastitoj kui. To ukazuje na tekoe u odnosu pojedinaca prema sopstvenom vlasnitvu, onda kada neto uopte poseduju. Stvar je u tome da se ima u
vidu i izrazi injenica da privatno vlasnitvo vie ne pripada nikome posebno, u smislu da je obilje potroakih roba postalo potencijalno toliko veliko da se nijedan pojedinac vie ne moe drati principa
njihovog ograniavanja; opet, neto se mora posedovati, da se ne ni zapalo u zavisnost ili oskudicu,
to samo doprinosi slepom produetku vlasnikih odnosa. Ali, teza ovog paradoksa vodi ka unitenju,
ka nevoljnom zanemarivanju stvari, koje se neminovno okree i protiv samih ljudi; opet, antiteza, im
se izgovori, postaje ideologija onih koji neiste savesti nastoje da zadre svoj posed. Pogrean ivot
se ne moe iveti ispravno.

19. Ne kucati
Pokreti tehnike su precizni i grubi, kao i ljudi koje proizvodi. Ona iz njihovog ponaanja odstranjuje
svako oklevanje, promiljanje, uljudnost. Ono postaje neumoljivo, kao to su to bili i istorijski zahtevi
stvari. Tako se, na primer, gubi sposobnost da se vrata zatvore tiho i obazrivo, a opet vrsto. Ona
od automobila ili friidera moraju se zalupiti s treskom, dok se neka, opet, zatvaraju sama, to kod
onih koji ulaze stvara lou naviku da se ne osvru za sobom i ne paze na unutranjost doma koji ih
prima u sebe. Novi tip ljudi se ne moe shvatiti bez razumevanja onoga s ime se oni stalno sreu u
svom okruenju, sve do najskrivenijih nervnih nadraaja. ta znai kada za subjekt vie ne postoje
prozorska krila koja treba rairiti, nego samo klizni ramovi koji se grubo gurnu, kada nema kvake koje
se lagano pritiska, ve samo drki koje se naglo okrenu, kada nema dvorita ispred kue, ivinjaka koji
odvaja od puta, ograde oko vrta? Koji voza automobila nije doao u iskuenje, samo na osnovu snage
svog motora, da pregazi gamad peaka, dete, biciklistu? U pokretima koje maina zahteva od svojih
izvrilaca ve su prisutni sva nasilnost, brutalnost i neprekidni udarci faistikog zlostavljanja. Za to
odumiranje iskustva, odgovorna je, i to ne kao poslednja, i injenica da su stvari, u skladu sa zakonom
iste svrsishodnosti, poprimile oblik koji njihovu interakciju svodi na puku primenu, bez ikakvog
vika, bilo u slobodi ponaanja, bilo u autonomiji stvari, koji bi mogao opstati kao jezgro iskustva,
upravo zato to se ne iscrpljuje u trenutku akcije.

20. Struwwelpeter 16
Kada je Hjum (David Hume) pokuao da pred svojim kosmopolitskim, engleskim savremenicima
odbrani epistemoloku kontemplaciju, ono to je meu tom gospodom oduvek bilo na loem glasu

15

Friedrich Nietzsche, Die frhliche Wissenschaft,1882; prevedeno kao Vesela nauka, Grafos, Beograd, 1989.
Struwwelpeter (1845): Janko Raupanko, u prevodu na hrvatski (Goran Kauzlari, Andromeda, Rijeka, 1993; prvi
hrvatski prevod se pojavio 1925). Poznata zbirka pria za decu Hajnriha Hofmana (Heinrich Hoffmann, 18091894), esto
kritikovana zbog svojih surovih i autoritarnih pedagokih primera.
16

20

kao ista filozofija, izneo je sledei argument: U svakom sluaju, tanost uvek koristi lepoti, a ispravno rasuivanje tananom oseanju.17 To je takoe bilo pragmatino, ali opet je u sebi, posredno
i negativno, nosilo celu istinu o duhu prakse. Praktini zahtevi ivota, koji bi navodno trebalo da koriste oveku, u profitno zasnovanoj ekonomiji slue tome da sputaju sve to je ljudsko, i to se vie
ire, vie odsecaju sve to je neno. Naime, nenost izmeu ljudi nije nita drugo nego svest o mogunosti odnosa osloboenih svrsishodnosti, to kao uteha dopire ak i do onih opsednutih svrhom; to
je naslee starih privilegija, koje je obeavalo ivot bez privilegija. Buroaski razum je, zajedno s tim
privilegijama, na kraju ukinuo i to obeanje. Kada je vreme novac, onda je moralno tedeti vreme, naroito sopstveno, i ta se tedljivost opravdava obzirom prema drugima. Tu vlada potpuna otvorenost.
Svaki veo koji bi se mogao pojaviti u transakcijama izmeu ljudi, vidi se kao smetnja za funkcionisanje sistema, u koji ovi nisu samo objektivno ugraeni ve se s njim ponosno poistoveuju. To to pri
susretu razmenjuju ravnodune pozdrave, umesto da skidaju eire, to to umesto pisama razmenjuju interne kancelarijske dopise, bez adrese ili potpisa, samo su nasumino izabrani simptomi bolesti
koja zahvata ljudski kontakt. Otuenje se ispoljava upravo kroz ukidanje distance izmeu ljudi. Naime, samo ako nisu stalno zaokupljeni davanjem i uzimanjem, razmatranjima i sprovoenjem u delo,
raspolaganjem i funkcijom, izmeu ljudi moe biti dovoljno prostora za ono fino tkanje koje ih dri
zajedno i kroz iju se spoljanjost ono unutranje jedino moe kristalizovati. ak su i neki reakcionari,
poput sledbenika K. G. Junga, primetili neto od toga. U eseju G. R. Hejera (Gustav Richard Heyer), iz
zbornika grupe Eranos, itamo: Posebna navika ljudi koji jo nisu potpuno oblikovani civilizacijom
jeste da nekoj temi nikada ne prilaze direktno i da je neko vreme ak ne smeju ni pominjati; naprotiv,
razgovor se usmerava, kao sam od sebe, u spiralama, ka svom pravom predmetu. Suprotno tome, najkraa veza izmeu dvoje ljudi danas je prava linija, kao da su ovi take. Kao to se zidovi kua danas
prave iz jednog dela, tako je i malter koji povezuje ljude zamenjen pritiscima koji ih dre zajedno. Sve
to je drugaije, vie se naprosto ne razume, nego se posmatra, ako ne ba kao neki beki specijalitet,
s grimasom glavnog konobara, onda kao izraz detinjastog poverenja ili nedopustiva bliskost. U formi
nekoliko reenica o zdravlju i raspoloenju supruge, pre nego to se pree na poslovni ruak, utilitarni
poredak preotima i ugrauje u sebe ak i opoziciju prema sopstvenim svrhama. Tabu na isto poslovni
razgovor i nesposobnost za neposredno ljudsko obraanje zapravo su jedno te isto. Poto je sve posao,
to se ne sme tako nazvati, kao to se ni u kui obeenog ne pominje konopac. Iza pseudodemokratskog
razbijanja isto formalnih oblika ponaanja, arhaine utivosti i beskorisnih razgovora, koji se esto
opravdano smatraju za najobinije brbljanje, iza prividne jasnoe i transparentnosti ljudskih odnosa,
koji vie ne doputaju nita neodreeno, nastupa gola brutalnost. Direktna re, bez skretanja, oklevanja ili refleksije, koja se drugome baca pravo u lice, ve ima oblik i zvunost komande, koju u faizmu
nemuti izdaju onima koji ute. Ogoljena stvarnost izmeu ljudi, koja je uklonila sve ideoloke ukrase
izmeu njih, i sama je postala ideologija, jer se prema ljudima ophodi kao prema stvarima.

21. Zamena nije dozvoljena

Ljudi su zaboravili da poklanjaju. U naruavanju principa razmene ima neeg apsurdnog i neverovatnog; ak i deca na darodavca ponekad gledaju s nepoverenjem, kao da je poklon samo trik da im
se proda etka ili sapun. U tu svrhu, imamo charity, administrativno milosre, koje treba da planski
sakrije vidljive drutvene rane. U tim organizovanim operacijama vie nema mesta za ljudske impulse,
a ak i darivanje, kroz sistem distribucije, na osnovu odmerenog sledovanja, postaje ponienje, zato
to primaoca tretira kao predmet. ak se i privatno darivanje poklona izopailo u drutvenu funkciju,
17

David Hume, An Enquiry concerning Human Understanding, 1748.

21

koja se obavlja nevoljno, s vrstom kontrolom nad sopstvenim depom, uz skeptinu procenu drugog
i minimalan napor. Istinsko darivanje je bila radost koja je izvirala iz zamiljanja radosti primaoca. To
je znailo biranje, posveivanje nekog vremena, skretanje s vlastitog puta, razmiljanje o drugom kao
o subjektu: suprotnost zaboravnosti. Danas je malo ko sposoban za tako neto. U najboljem sluaju,
ljudi daruju ono to bi poeleli sebi, samo za koju nijansu loije. Opadanje darivanja ogleda se i u
alosnom izumu artikala za poklon, na osnovu pretpostavke da vie niko ne zna ta da pokloni, jer
to zapravo i ne eli. Ti artikli su nepovezani, kao i njihovi kupci. Od prvog dana bili su mrtva zaliha.
Slino tome, pravo na razmenu poklona poruuje primaocu: evo ti tvoja stvar, radi s njom ta hoe;
ako ti se ne svia, nije me briga, uzmi neku drugu. Za razliku od nelagodnosti koja prati uobiajene
poklone, u njihovoj pukoj zamenljivosti jo uvek ima neeg to je humanije, jer ona makar omoguava
primaocu da sam sebi pokloni neto, iako je to, naravno, u potpunoj suprotnosti s duhom darivanja.
Naspram velikog obilja roba dostupnih ak i siromanima, opadanje darivanja moe izgledati kao
neto nevano, a refleksija o tome kao obina sentimentalnost. Ipak, ako je u uslovima preobilja i ono
postalo suvino to je la, kako privatno, tako i drutveno, jer nema danas nikog ko ne bi mogao da
zamisli neto to bi mu moglo priutiti najveu radost oni koji vie ne daruju jo uvek mogu imati
potrebu za darivanjem. U njima venu nezamenljive sposobnosti, koje ne mogu cvetati u izolovanoj
eliji iste intime, ve samo u ivom dodiru s toplinom stvari. Hladnoa obavija sve to rade, nene rei
ostaju neizgovorene, a obziri nepokazani. Ta hladnoa se na kraju sveti onima od kojih se iri. Svaki
neizoblien odnos, moda ak i ono to je pomiriteljsko u samom organskom ivotu, jeste darivanje.
Onaj koga logika sraunatosti uini nesposobnim za to, i sam postaje stvar i zaleuje se.

22. S prljavom vodom, baciti i dete

Jedan od glavnih motiva kritike kulture, jo od pamtiveka, jeste la: to da kultura stvara iluziju
drutva dostojnog oveka, koje ne postoji; da prikriva materijalne uslove u kojima nastaje sve to je
ljudsko; i da svojom utehom i uspavankama, slui odravanju loih ekonomskih uslova ivota. Re je
o shvatanju kulture kao ideologije, koje na prvi pogled povezuje buroasko uenje o moi i njegovog
protivnika Niea i Marksa. Ali, upravo to uenje, kao i svaka gromoglasna osuda lai, pokazuje sumnjivu sklonost da i samo postane ideologija. To se potvruje i u sferi privatnog. Zaokupljenost novcem
i svim prateim trvenjima, neumoljivo prodire duboko u sve najnenije erotske veze, u najuzvienije duhovne odnose. Prema tome, sa svojom doslednom logikom i patosom istine, kritika kulture bi
mogla zahtevati da svi odnosi budu svedeni na svoje materijalno poreklo, da se bezobzirno i otvoreno oblikuju u skladu sa interesima uesnika. Najzad, znaenje se nikada ne oslobaa svojih korena
i zato bi bilo lako pronai tragove nepravde, sentimentalnosti i osujeenog i, samim tim, dvostruko
otrovnog interesa, u svemu to obavija materijalno ili posreduje u njemu. Ali, postupati radikalno u
skladu s tim naelom znailo bi iskoreniti, zajedno sa neistinitim, i ono istinito sve ono to se, ma
koliko slabano, usuuje da istupi iz kruga opte prakse, svaki himerini nagovetaj nekog plemenitijeg stanja i tako direktno uvesti varvarstvo, zbog ije se posredne afirmacije kultura inae osuuje.
U buroaskoj kritici kulture, posle Niea, taj neoekivani obrt uvek je bio oigledan; pengler ga je
oduevljeno odobravao. Ali, ni marksisti nisu bili imuni na njega. Konano izleeni od socijaldemokratske vere u progres i suoeni s plimom varvarstva, oni se stalno nalaze u iskuenju da zagovaraju
nekakvu objektivnu tendenciju i da, iz oajanja, spas oekuju od smrtnog neprijatelja, koji bi, pod
maskom antiteze, slepo i na neki misteriozan nain, trebalo da doprinese srenom ishodu. Naglaavanje materijalnog elementa naspram duhovnog, kao neeg lanog, podstie sumnjivu naklonost
prema politikoj ekonomiji, koja se inae izlae stalnoj kritici, to se moe uporediti sa sauesni22

tvom izmeu policije i podzemlja. Poto je utopija odbaena, a jedinstvo teorije i prakse proglaeno
za obavezno, postali smo suvie praktini. Strah od nemoi teorije prua izgovor za klanjanje pred
svemonim procesom proizvodnje, ime se ta nemo na kraju i priznaje. Odreena doza cinizma nije
vie strana ni autentinom marksistikom jeziku, a danas se primeuje i sve vea slinost izmeu poslovnog mentaliteta i trezvenog kritikog suda, izmeu vulgarnog materijalizma i onog drugog, u kojoj
je sve tee povui jasnu crtu izmeu subjekta i objekta. Poistovetiti kulturu iskljuivo s laima je
neto najpogubnije u trenutku kada ona zaista postaje la i eljno priziva takvo poistoveivanje da bi
kompromitovala svaku misao koja se tome jo uvek opire. Ako se materijalni svet posmatra kao svet
razmenske vrednosti, a kultura kao sve to odbija da prihvati njegovu dominaciju, onda je istina da je
to odbijanje iluzorno sve dok postojee nastavlja da postoji. Ali, poto je slobodna i pravedna razmena
i sama la, onda sve ono to je pobija u isti mah slui i istini: naspram lai sveta robe, ak i la koja
je osuuje moe biti od koristi. Dosadanji neuspeh kulture ne sme biti opravdanje za produbljivanje
tog neuspeha, tako to e se prosuto brano polivati pivom, kao to je to uradila Katarina.18 Ljudi koji
su upueni jedni na druge ne treba ni da preutkuju svoje materijalne interese, niti da se prema njima
ravnaju, ve da ih svesno ugrade u svoj odnose i tako ih prevaziu.

23. Plurale tantum19

Ako se drutvo zaista sastoji samo od reketa, kao to nam govori jedna savremena teorija, onda njegov najverniji model moe biti samo krajnja suprotnost kolektivnom, naime, individua kao monada.
Priroda kolektivnog u lanom drutvu moe se najpreciznije sagledati ako se prate apsolutno posebni interesi svakog pojedinca, i nije potrebno mnogo da bi se u organizaciji sukobljenih poriva, pod
primatom Ja koje pokuava da udovolji naelu stvarnosti, prepoznalo neto to je, od samog poetka,
unutranja razbojnika banda, s voom, sledbenicima, obredima, zakletvama na vernost, izdajama,
sukobima interesa, zaverama i ostalim ukrasima. Treba samo pogledati ispade u kojima se individualno energino suprotstavlja svom okruenju, kao u nastupima gneva. Gnevni ovek uvek izgleda kao
da je voa bande sopstvenog Ja, koji svom nesvesnom nareuje da udara bez milosti, dok mu se oi
cakle od zadovoljstva to se obraa mnogima, koji su on sam. to je neko vie obuzet uzrokom svoje
agresivnosti, to savrenije izraava naelo represivnog drutva. U tom smislu, moda vie nego u bilo
kojem drugom, vai naelo da je ono najindividualnije u isti mah i najoptije.

24. Tough baby 20

Odreeni izraz muevnosti, vlastite ili tue, budi podozrenje. On izraava nezavisnost, zapovedniku sigurnost, preutno saveznitvo svih mukaraca. Nekada se to, sa strahopotovanjem, zvalo grubijanskom udljivou; ona je sada demokratizovana, a filmski junaci treba da i najniim bankarskim
slubenicima pokau kako se to radi. Arhetip je zgodni mukarac u smokingu, koji se kasno nou vraa u svoj momaki stan, pali diskretno svetlo i pravi sebi viski sa sodom; briljivo snimljeno utanje
mineralne vode govori ono to arogantna usta zadravaju za sebe: da taj prezire sve to ne mirie na
dim, kou i kremu za brijanje, a naroito ene, zbog ega ga ove i saleu sa svih strana. Idealan oblik
ljudskih odnosa za njega je klub, ta arena potovanja utemeljenog na skrupuloznoj beskrupuloznosti.
18

Aluzija na dovitljivu mladu domaicu iz bajke brae Grim, Der Frieder und das Katherlieschen (Frederik i Katarina).
Lat., samo u mnoini; rei koje imaju samo mnoinu.
20
Eng., ovde, estoka devojka ili estoka enska.
19

23

Sva zadovoljstva takvih mukaraca, ili pre njihovih modela, koji u stvarnosti retko bivaju nadmaeni,
budui da su ljudi jo uvek bolji od svoje kulture, nose u sebi neko latentno nasilje. Ono izgleda kao da
je usmereno ka drugima, za kojima ta osoba, leerno zavaljena u svoju stolicu, odavno nema potrebe.
Ali, to je zapravo prolo nasilje nad samim sobom. Ako svako uivanje upa iz sebe neku staru neprijatnost, onda se ta neprijatnost, koja se tako ponosito trpi, ovde direktno, nepreobraeno, stereotipski,
uzdie u uivanje: za razliku od vina, svaka aa viskija, svaki dim cigarete, podsea organizam na gaenje kojim je morao da plati prilagoavanje tako snanom nadraaju i samo to se opaa kao uivanje.
Prema tome, te mukarine su, po svojoj konstituciji, upravo onakvi kakvima ih filmovi obino prikazuju mazohisti. U korenu njihovog sadizma nalazi se la i samo kao laovi oni i postaju pravi sadisti,
agenti represije. Ipak, ta la nije nita drugo nego potisnuta homoseksualnost, koja se predstavlja kao
jedini dozvoljeni oblik heteroseksualnosti. Na Oksfordu se mogu razlikovati dve grupe studenata, tough guys (estoki momci) i intelektualci; ovi drugi se skoro automatski proglaavaju za feminizirane.
Ima mnogo razloga da se veruje kako se i vladajua klasa, na svom putu ka diktaturi, polarizuje na te
dve krajnosti. Takva dezintegracija je tajna njene integracije, uivanja u jedinstvu bez radosti. Na kraju, estoki momci su ti koji se pokazuju feminiziranim, jer su im kao rtve potrebni slabii, da bi sebi
dokazali kako nisu takvi. Totalitarizam i homoseksualnost idu zajedno. U svom raspadanju, subjekt
negira sve to nije od njegove vrste. Suprotnosti snanog mukarca i poslunog mladia utapaju se u
poredak koji neumoljivo namee muki princip dominacije. Time to sve svoje subjekte, bez izuzetka,
ak i one tobonje, pretvara u svoje objekte, taj princip tone u potpunu pasivnost, u neto i doslovno
ensko.

25. Ne pomiljaj na njih21

Poznato je da se prethodni ivot emigranata ponitava. Nekada je to bila poternica, danas je to
duhovno iskustvo koje se smatra neprenosivim, suvie stranim da bi se moglo objasniti. Sve to nije
postvareno, to se ne moe izbrojati i izmeriti, prestaje da postoji. Ali, poto to nije dovoljno, postvarenje se iri i na svoju suprotnost, na ivot koji se ne moe neposredno ostvariti; na sve to ivi samo
kao misao i seanje. Tome su namenili posebnu rubriku. Zove se pozadina, koja se u upitnicima pojavljuje kao dodatak, posle pitanja o polu, godinama i zanimanju. Na kraju, ponieni ivot se vue za
pobednikim vozilom ujedinjenih statistiara, a ak ni prolost vie nije bezbedna pred sadanjou,
koja je svojim seanjem na nju jo jednom osuuje na zaborav.

26. English spoken22

Kao deak, esto sam na poklon dobijao knjige od starijih engleskih gospoa s kojima su moji
roditelji bili u vezi: bogato ilustrovane knjige za decu, ak i jednu malu zelenu Bibliju, u povezu od
marokena. Sve su bile na jeziku darivateljki: nijedna od njih se nije pitala da li u uopte moi da
ih proitam. Posebna nepristupanost tih knjiga, s njihovim slikama, velikim naslovima i vinjetama,
kao i njihov neodgonetljiv tekst, ispunili su me uverenjem da to u stvari i nisu knjige, ve reklame,
moda za maine, kao to su bile one koje je moj ujak pravio u svojoj londonskoj fabrici. Od kada
ivim u anglosaksonskim zemljama i razumem engleski, ta svest nije izbledela nego se samo pojaala.
21

Nicht gedacht soll ihrer werden, aluzija na stih iz Hajnove pesme Nicht gedacht soll seiner werden (Heinrich Heine,
Nachgelesene Gedichte 18451856).
22
Eng., Govorni engleski.

24

U Bramsovoj Devojakoj pesmi (Mdchenlied), prema poemi Paula Hejsa (Paul Heyse), nalaze se i
stihovi: O Herzeleid, du Ewigkeit!/ Selbander nur ist Seligkeit. U najrairenijoj amerikoj verziji, to
je prevedeno kao, O misery, eternity!/ But two in one were ecstasy.23 Arhaine, strastvene imenice
originala pretvaraju se u fraze popularnih lagera, kojima se ovi promoviu. Pod svetlima koja pale,
blista reklamni karakter kulture.

27. On parle franais24

Koliko su tesno isprepletani seks i jezik, moe se videti kada se ita pornografija na nekom stranom
jeziku. Kada itate de Sada na francuskom, nije vam potreban renik. ak i najprefinjeniji izrazi za ono
to se smatra nepristojnim, u koje nas nisu mogli uputiti nikakvo obrazovanje, porodino vaspitanje
ili knjievno iskustvo, shvataju se odmah, mesearski, kao to se i u detinjstvu najuvijeniji izrazi i
zapaanja o seksualnim stvarima sklapaju u ispravnu predstavu. To je kao da sputane strasti, prizvane
svojim imenima, eksplodiraju kroz bedeme slepog jezika i vlastitog zatoenitva, i silovito se probijaju
ka najdubljoj eliji znaenja, koje i smo podsea na njih.

28. Paysage25
Ono to nedostaje amerikom pejzau nije toliko istorijsko seanje, kao to to zamilja romantiarska iluzija, koliko neki vidljivi trag ljudske ruke. To se ne vidi samo po odsustvu njiva ili po onim
zaputenim i esto niskim umama, slinim ipraju, ve pre svega po putevima. Oni su uvek baeni
pravo u pejza, i to su ravniji i iri, to njihova blistava traka nemarnije i nasilnije odudara od svog
suvie divljeg i zaraslog okruenja. Oni su bezizraajni. Poto ne znaju za tragove cipela ili toka, za
nene peake staze du svojih ivica, kao prelaze ka vegetaciji, za sporedne puteljke koji vode u unutranjost doline, nedostaje im sve ono to je blago, umekano i zaobljeno u stvarima na kojima su ruke
ili njihovi neposredni alati radili. Kao da niko nikada nije poeljao kosu predela. Ostao je neuteen i
neuteiteljski. To odgovara i nainu na koji se obino opaa. Naime, urno oko ne moe da zadri ono
to iz automobila jedva uspeva da primeti, i pejza koji nestaje ostavlja za sobom isto onoliko malo
tragova koliko ih i nosi na sebi.

29. Patuljaste voke

Zasluga je Prustove utivosti to je itaoca potedeo srama da sebe smatra pametnijim od
autora.
U devetnaestom veku, Nemci su slikali svoje snove i to se uvek pretvaralo u povre. Francuzima je bilo dovoljno da naslikaju povre i to je ve bio san.
U anglosaksonskim zemljama prostitutke izgledaju kao da zajedno s grehom isporuuju
i sve vene muke pakla.
23

Priblino, za stihove na nemakom: O, bolno srce, o Venosti!/ Samo zajedno ste blaeni. Amerika verzija: O patnjo,
venosti!/ Ali, kao dva u jednom, sreu ste znaili.
24
Fr., Ovde se govori francuski.
25
Fr., predeo, pejza.

25

Lepota amerikog pejzaa: to to je i u najmanjem detalju, kao njen izraz, utisnuta sva
neizmernost njegovog prostranstva.
U seanjima emigranata, peenje od bilo koje nemake divljai ima ukus kao da je tek
oborena zaaranim metkom arobnog strelca.26
U psihoanalizi je sve pogreno, osim njenih preterivanja.
Da li smo sreni, moemo oceniti ako oslunemo vetar. Nesrenog oveka on podsea na
krhkost njegovog doma, donosi mu isprekidan san i teke snove. Za srenog oveka, vetar
je pesma njegove zatienosti: njegov besni fijuk govori mu da vie nije u njegovoj moi.
Neujna larma, odavno znana iz iskustva snevanja, grmi u naim budnim satima iz novinskih naslova.
Mitski najava propasti obnavlja se na radiju. Svako ko autoritativno prenosi neku vanu vest, najavljuje nevolju. Engleska re solemn oznaava neto sveano i pretee. Mo
drutva, koja govori kroz spikera, sama od sebe se okree protiv onih kojima se obraa.
Ono to se desilo u najskorijoj prolosti, uvek se prikazuje kao da je uniteno u nekoj
katastrofi.
Izraz istorijskog u stvarima nije nita drugo nego minula patnja.
Samosvest je kod Hegela bila istina samoizvesnosti, odnosno, prema reima iz Fenomenologije duha, ovozemaljsko carstvo istine. Od kada je to prestala da razume, buroazija je
bila samosvesna makar zbog ponosa to poseduje vlasnitvo. Self-conscious (samosvest)
danas ne znai nita drugo nego svest o egu kao neprijatnosti, kao ostvarenju nemoi:
svest o tome da si nita.
Za mnoge ljude je ve postalo krajnje besramno rei Ja.
Trun u vlastitom oku je najbolje uveliavajue staklo.
I najgora osoba je u stanju da prepozna slabosti najbolje, a najgluplja greku u razmiljanju najpametnije.
Prvo i jedino naelo seksualne etike: tuilac nikada nije u pravu.
Celina je lana.27

30. Pro domo nostra28

Kada je prethodni rat, koji, kao i svaki drugi rat, izgleda miroljubivo u poreenju sa sledeim, zaepio buna usta simfonijskih orkestara mnogih zemalja, Stravinski je napisao Priu o vojniku (Historie
du Soldat, 1917), za oskudni, okantno proreeni kamerni ansambl. Pokazalo se da je to bila njegova
26

arobni strelac (Freischutz, 1821), opera nemakog romantiarskog kompozitora Karla Marije fon Vebera (Carl Maria
von Weber, 17861826).
27
Inverzija uvene Hegelove tvrdnje, istinito je celina (Das Wahre ist das Ganze), iz Fenomenologije duha.
28
Pro domo nostra, lat., Za na dom, za neto zajedniko: aluzija na Ciceronov govor Pro domo sua (Za svoj dom,
u svoju korist; De domo sua ad pontifices, 57. pre n. e.), u kojem je ovaj traio od Senata odtetu za raskono opremljenu
vilu na rimskom brdu Palatino, koju mu je, za vreme njegovog izgnanstva, oduzeo car Klaudije, a zatim je poharao i spalio.
esto se navodi kao primer zalaganja pojedinca za sopstveno vlasnitvo.

26

najbolja partitura, jedini uverljivi nadrealistiki manifest, iji je grevito sanjalaki naboj uneo u muziku neto od negativne istine. Glavna pretpostavka komada bilo je siromatvo: on je razorio zvaninu
kulturu tako drastino zato to je bio lien ne samo pristupa njenim materijalnim dobrima ve i svake
njene razmetljivosti, neprijateljske prema kulturi. U tome lei smernica za intelektualnu produkciju
posle ovog rata, koji je u Evropi za sobom ostavio pusto takvih razmera, da to ak ni sve rupe te muzike nisu mogle da naslute. Progres i varvarstvo, u obliku masovne kulture, danas su toliko isprepleteni,
da samo varvarski asketizam prema toj kulturi i progresu sredstava moe obnoviti nevarvarske uslove. Nijedno umetniko delo, nijedna misao, nema anse da preivi, ako u sebi ne nosi odbijanje lane
raskoi i prvoklasne produkcije, filmova u boji i televizije, asopisa za milionere i Toskaninija. Stariji
mediji, nenamenjeni masovnoj produkciji, stiu novu aktuelnost, kao neto neotkriveno i improvizovano. Samo oni se mogu suprotstaviti zajednikom frontu trustova i tehnike. U svetu u kojem ak
ni knjige vie ne izgledaju kao knjige, prava knjiga moe biti samo ona koja to vie nije. Ako je izum tamparske prese oznaio poetak buroaske ere, onda je kucnuo as da se ona opozove pomou
mimeografa, jedinog prikladnog, nenametljivog sredstva distribucije.

31. Maka iz daka

ak je i solidarnost, taj najasniji oblik ponaanja meu socijalistima, obolela. Solidarnost je nekada htela da priu o bratstvu uini stvarnom, da je izvue iz opteg, u kojem je bila ideologija, i
vee za posebno, za Partiju, kao navodno jedinog predstavnika opteg u ovom antagonistikom svetu.
Solidarnost se izraavala u grupama ljudi koji su zajedno rizikovali ivote; a poto su njih smatrali
manje vanim u odnosu na opipljive mogunosti, bili su spremni da se rtvuju jedni za druge, bez
apstraktne opsednutosti idejom, ali i bez line nade. Takvo odricanje od samoodranja imalo je za
pretpostavke spoznaju i slobodu odluivanja: bez toga, odmah se obnavlja slepi, posebni interes. Ipak,
solidarnost se vremenom pretvorila u poverenje da Partija ima hiljadu oiju, u stupanje u odavno uniformisane radnike bataljone, kao stranu koja bi trebalo da je jaa, u plivanje niz tok svetske istorije.
Svaki privremeni dobitak u sigurnosti plaan je neprekidnim strahom, pokornou, manevrisanjem
i trbuhozborstvom: snaga koja se mogla iskoristiti za isprobavanje slabosti neprijatelja, troi se na
predvianje raspoloenja sopstvenih voa, pred kojima se u dubini due drhti vie nego pred starim
neprijateljem, jer svako sluti da e se, na kraju, voe obe strane nagoditi preko lea onih koje su upregli. Odraz toga se moe osetiti i meu pojedincima. Svako ko se, u skladu s vaeim stereotipovima
za klasifikaciju ljudi, danas unapred smatra progresivnim, a da nije potpisao imaginarni revers koji bi
trebalo da povezuje sve prave vernike koji se meusobno prepoznaju po neemu neuhvatljivom u
ponaanju i govoru, po sirovoj, poslunoj rezignaciji, kao po lozinci stalno e prolaziti kroz isto iskustvo. Pravoverni, ali i svi njima tako slini devijanti, stalno e mu se obraati i oekivati solidarnost.
Posredno i neposredno, pozivae se na zajedniki progresivni program. Ali, istog asa kada od njih
zatrai najmanji dokaz te solidarnosti ili da makar uvae njegov vlastiti udeo u drutvenom proizvodu patnje, oni e samo hladno slegnuti ramenima; to je sve to je ostalo od materijalizma i ateizma, u
eri obnovljenog papinstva. Oni organizovani oekuju od uglednih intelektualaca da istupe u njihovu
korist, ali ako osete i najmanji strah da e morati sami da istupe, nazivaju ove kapitalistima, a onaj isti
ugled na koji su raunali, postaje smena sentimentalnost i glupost. Solidarnost je razapeta izmeu
oajnike vernosti onih koji nemaju kud i direktnog ucenjivanja onih koji ne ele da imaju bilo ta sa
sudskim izvriteljima, niti da se predaju banditima.

27

32. Divljaci nisu bolji ljudi

Kod afrikih studenata politike ekonomije ili onih sijamskih (tajlandskih), na Oksfordu i, generalno, kod marljivih istoriara umetnosti i muzikologa malograanskog porekla, prisutna je velika
spremnost da se usvajanje novih znanja kombinuje s neumerenim potovanjem prema svemu to
je etablirano, vaee, zvanino priznato. Nepomirljiva odlunost duha je strana onome to je divlje,
poetniko ili nekapitalistikim prostorima. Ona pretpostavlja iskustvo, istorijsko seanje, nemirnu
misao i, iznad svega, dobru meru zasienosti. Uvek se iznova primeuje kako mladi i nevini, regrutovani u radikalne grupe, menjaju stranu im jednom postanu svesni snage tradicije. Ona se mora nositi u
sebi, da bi se istinski mrzela. To to su snobovi, pre nego proleteri, ti koji pokazuju smisao za avangardne umetnike pokrete, baca svetlo i na politiku. Zakasneli i novopridoli odlikuju se zabrinjavajuom
sklonou ka pozitivizmu, od indijskih oboavalaca Karnapa29 do odlunih branilaca nemakih majstora Matijasa Grinevalda i Hajnriha uca.30 Psiholoki je pogreno pretpostaviti da iskljuivanje raa
samo mrnju i ozlojeenost; ono raa i posesivnu, netolerantnu ljubav, a oni koje je represivna kultura drala na odstojanju mogu lako postati njene najfanatinije odbrambene trupe.31 Odjek toga se
moe osetiti u usiljenom knjievnom jeziku nekog radnika koji, kao socijalista, eli da naui neto,
da uzme uea u takozvanom nasleu, dok se filistarstvo raznih Bebela32 ne ogleda toliko u njihovom
nepoznavanju kulture, koliko u entuzijazmu s kojim je prihvataju kao datost, poistoveuju se s njom
i tako joj, naravno, izokreu smisao. Socijalizam je inae slabo otporan na taj preobraaj, kao i na
opasnost da teoretski sklizne u pozitivizam. Lako se moe desiti da na Dalekom istoku Marks popuni
prazninu koju su za sobom ostavili Dri i Rikert.33 Ima razloga za strahovanje da e ukljuivanje nezapadnih naroda u sukobe industrijskog drutva, to je odavno postalo pitanje trenutka, vie doprineti
racionalnom rastu proizvodnje, prometa i skromnom podizanju ivotnog standarda, nego njihovom
osloboenju. Umesto da oekuju uda od prekapitalistikih naroda, oni zreli bi trebalo da budu na
oprezu od njihove trezvenosti, od njihovog lenjog oseaja za oprobano i za dostignua Zapada.

33. Daleko od vatrene linije

Izvetaji o vazdunim napadima retko prolaze bez pominjanja naziva firmi koje proizvode avione:
Focke-Wulf, Heinkel i Lancaster pojavljuju se tamo gde se nekada prialo o konjanicima, kopljanicima
i husarima. Mehanizmi za reprodukciju ivota, odnosno, za njegovu kontrolu i destrukciju, potpuno
su isti i, u skladu s tim, industrija, drava i reklama stapaju se u jedno. Staro preterivanje skeptinih
liberala, da je rat posao, obistinilo se: drava je odbacila ak i privid nezavisnosti u odnosu na posebne
profitne interese; oduvek u njihovoj slubi, ona im sada slui i ideoloki. Svako ushieno pominjanje
glavne firme ukljuene u bombardovanje gradova doprinosi njenom dobrom glasu, to joj moe doneti
najbolji ugovor i u njihovoj rekonstrukciji.
Kao i Tridesetogodinji rat, tako se i ovaj, ijeg se poetka niko nee seati kada se jednom zavri, sastoji od zasebnih kampanja razdvojenih praznim hodom: poljska kampanja, norveka, ruska,
29

Rudolf Carnap (18911970), vodei filozof neopozitivizma.

Matthias Grnewald (oko 1470/801528), slikar kasne gotike; Heinrich Schtz (15851672), barokni kompozitor; obojica umetnici izrazito religioznog nadahnua.
31
Adorno koristi izraz Schutztruppe: nemake kolonijalne trupe, u periodu od 18911918.
32
August Bebel (18401913): jedan od osnivaa i voa nemake Socijaldemokratske partije, u periodu od Francuskopruskog rata do Prvog svetskog rata.
33
Hans Driesch (18671941): vitalistiki filozof i biolog, autor Nauke i filozofije organizma (The Science and Philosophy of
the Organism, 1908, originalno na engleskom). Heinrich John Rickert (18631936), jedan od vodeih nemakih neokantovaca,
profesor filozofije u Frajburgu i Hajdelbergu. Uticao na Vebera i Hajdegera, koji mu je bio i asistent.
30

28

tuniska, Invazija. Njegov ritam, to smenjivanje naglih akcija i totalnog zatija, usled nedostatka geografski dostinog neprijatelja, ima u sebi neto mehaniko, inae svojstveno vojnim sredstvima i to
je nesumnjivo obnovilo neke preliberalne oblike ratnog pohoda. Ali, taj mehaniki ritam sada potpuno odreuje odnos ljudi prema ratu, ne samo kroz nesrazmeru izmeu snage tela i energije motora,
ve i u najdubljim elijama iskustva. Puka neprilagoenost tela mehanikom ratovanju je i u prolom
sukobu (Prvi svetski rat) onemoguila stvarno iskustvo. Niko ne moe da govori o njemu kao o bitkama artiljerijskog generala Bonaparte. Veliki vremenski razmak izmeu ratnih memoara i sklapanja
mira nije sluajan: on svedoi o bolnom obnavljanju seanja, koje u svim tim knjigama ostavlja utisak
nemoi i ak izvetaenosti, bez obzira kroz kakve su muke njihovi pisci proli. Ali, Drugi svetski
rat se potpuno odvojio od iskustva, kao to je i rad maine odvojen od pokreta tela, koji na mainu
podseaju samo u bolesnim stanjima. Kao to ratu nedostaje kontinuitet, istorija, epski element, to
ostavlja utisak kako u svakoj fazi uvek poinje iznova, tako on za sobom nee ostaviti nikakvu trajnu,
nesvesno sauvanu sliku u seanju. On je svuda, sa svakom eksplozijom, razbio onaj zid koji titi od
nadraaja, iza kojeg se, izmeu spasonosnog zaborava i spasonosnog seanja, gradi iskustvo. ivot
se pretvorio u bezvremenski niz udaraca, izmeu kojih zjape samo intervali prazne ukoenosti. Ali,
nema zlokobnijeg nagovetaja budunosti od injenice da se toga uskoro vie niko nee seati, da je
svaka trauma povratnika s ratita, svaki nesavladani ok, klica budue destrukcije. Karl Kraus je svoj
komad s pravom nazvao Poslednji dani oveanstva (Die letzten Tage der Menschheit, 1922). Ono to
se danas deava moglo bi nositi naslov Posle Sudnjeg dana.
Potpuno prikrivanje rata informacijama, propagandom, komentarima, s filmskim snimateljima na
prvim tenkovima i herojskim pogibijama ratnih reportera, ta zbrka manipulisanog-prosveenog javnog mnjenja i besvesnog delovanja, sve to je samo drugi izraz iezavanja iskustva, vakuuma izmeu
ljudi i njihove sudbine, koji i jeste njihova prava sudbina. Kao da postvareni, stvrdnuti odlivak dogaaja zamenjuje same dogaaje. Ljudi su svedeni na sporedne likove nekog udovinog dokumentarca,
bez gledalaca, poto i poslednji meu njima mora uzeti uea u zbivanjima na ekranu. Upravo ta injenica lei u osnovi ozloglaenih pria o phony war (lanom ratu).34 Naravno, izraz potie od faistike
tenje ka zanemarivanju stvarnih uasa kao puke propagande, da bi se oni mogli nesmetano nastaviti. Ali, kao i sve faistike tenje, i ova ima korene u realnim injenicama i odnosi prevagu upravo
zahvaljujui takvom faistikom stavu, koji podmuklo ukazuje na njih. Rat je zaista phony (laan),
ali njegova phoneyness (izvetaenost) stranija je od svakog uasa, a oni koji mu se podsmevaju
samo doprinose nesrei.
Da je Hegelova filozofija istorije obuhvatila i ovo doba, Hitlerove robot-bombe nale bi svoje mesto
pored rane smrti Aleksandra Velikog i slinih prizora, meu onim empirijski izabranim injenicama
koje direktnim simbolima izraavaju stanje svetskog duha. Kao i sam faizam, ti roboti se kreu samostalno, a opet bez trunke subjektivnosti. Kao i faizam, oni u sebi spajaju krajnju tehniku perfekciju
i totalno slepilo. Kao i faizam, oni seju smrtni strah i potpuno su jalovi. Video sam svetski duh, ali
ne na konju, ve s krilima i bez glave, koji jednim udarcem rui celu Hegelovu filozofiju istorije.
Ideja da bi se posle ovog rata ivot mogao nastaviti normalno ili ak da bi se kultura mogla iznova izgraditi kao da ponovna izgradnja kulture nije upravo njena negacija potpuno je idiotska.
Milioni Jevreja su ubijeni i u tome treba videti meuigru, a ne samu katastrofu. ta u stvari ova kultura jo oekuje? I ako za mnoge jo ima vremena, nije li opravdano misliti kako ono to se desilo
u Evropi moe proi bez posledica i da e se puki kvantitet rtava preobraziti u nov kvalitet drutva
kao celine, u varvarstvo? Sve dok se na udarac uzvraa udarcem, katastrofa se produava. Dovoljno
34

Phony (ameriki) ili Phoney war (engleski): prvih osam meseci Drugog svetskog rata, u kojima Francuska i Velika
Britanija nisu preduzele nijednu veu vojnu operaciju, uprkos preuzetoj obavezi da reaguju u sluaju nemakog napada na
Poljsku.

29

je pomisliti na osvetu za ubijene. Ako se ubije isti broj ljudi s druge strane, uas e postati institucija,
a prekapitalistika krvna osveta, od pamtiveka ograniena na planinske zabiti, bie ponovo uvedena
u proirenom obliku, s celim nacijama kao besubjektnim subjektima. Opet, ako se mrtvi ne osvete i
pokau milost, nekanjeni faizam e, uprkos svemu, odneti pobedu, da bi se onda, poto je proao
tako lako, nastavio na drugim mestima. Logika istorije je destruktivna, kao i ljudska bia koje proizvodi: gde god da ih vodi njihova inercija, ona samo reprodukuju ekvivalente prethodnih nesrea.
Normalnost je smrt.
Na pitanje ta treba uraditi s poraenom Nemakom, mogu da kaem samo dve stvari. Prvo: ni po
koju cenu, ni pod kakvim uslovima, ne elim da se naem meu delatima ili da za njih traim neki
pravni izgovor. Drugo: ne elim da se naem pri ruci onima koji se, makar i na osnovu zakona, svete
za poinjena nedela. To je duboko nezadovoljavajui i protivrean odgovor, koji pravi sprdnju i od
principa i od prakse. Ali, problem moda lei u samom pitanju, ne samo u meni.
Filmske novosti: invazija Marijanskih ostrva, ukljuujui i Gvam. Utisak je da nije re o borbama,
ve o civilnim graevinskim i minerskim radovima, izvedenim s pojaanom estinom, kao i o zapraivanju insekata telurskih razmera. Operacije se izvode dok se ne zatre i poslednja travka. Neprijatelj
se pojavljuje kao pacijent i le. Kao i Jevreji pod faistima, on je tu samo predmet tehnikih i administrativnih mera, a ako treba da se brani, njegova akcija odmah poprima isti karakter. Na neki satanski
nain, oekuje se vie inicijative nego u starinskom ratovanju: ini se da subjekt svu svoju energiju
ulae u to da se lii subjektivnosti. Savrena neljudskost je ostvarenje humanistikog sna Edvarda
Greja (Sir Edward Grey) o ratu bez mrnje.
Jesen 1944.

34. S glavom u oblacima35

Izmeu spoznaje i moi ne stoji samo odnos servilnosti ve i odnos istine. Mnogi uvidi, ma koliko
formalno bili tani, ne vrede nita ukoliko se nalaze u suvie velikoj nesrazmeri s distribucijom moi. Kada jedan prognani lekar kae, Za mene je Adolf Hitler patoloki sluaj, kliniki nalazi mogu
potvrditi njegovu tvrdnju, ali njena nepodudarnost sa objektivnom katastrofom koja se iri svetom
u ime nekog paranoika, svodi tu dijagnozu na smeno hvalisanje dijagnostiara. Moda je Hitler po
sebi patoloki sluaj, ali on to sigurno nije i za sebe. Odatle izviru oholost i beda mnogih emigrantskih izjava protiv faizma. Oni koji razmiljaju u formi slobodnih, distanciranih, objektivnih procena
nisu u stanju da uvae iskustvo nasilja, koje u stvarnosti ponitava upravo takav oblik razmiljanja.
Skoro nereiv zadatak sastoji se u tome da ne dopustimo da nas zaglupe ni tua mo, niti vlastita
bespomonost.

35. Povratak kulturi

Tvrdnja da je Hitler unitio nemaku kulturu samo je reklamni trik onih koji ele da je obnove sa
svojih telefonskih pultova. Umetnost i misao koje je Hitler uspeo da uniti ve dugo su iveli odvojenim i sumnjivim ivotom, ija je poslednja skrovita zbrisao faizam. Svako ko nije prihvatao pravila
35

U originalu, Hans-Guck-in-die-Luft: naslov jedne od pesama iz Janka Raupanka, o deaku koji nikada ne gleda kuda

ide.

30

igra bio je prisiljen na unutranje izgnanstvo godinama pre pojave Treeg Rajha: najkasnije sa stabilizacijom nemake valute, to se podudara s krajem ekspresionizma, nemaka kultura se uvrstila u
duhu berlinskih ilustrovanih asopisa, koji nije mnogo zaostajao za parolom Snaga kroz radost,36 dravnim autoputevima i bodrim izlobenim klasicizmom nacista. Nemaka kultura je, u najveoj meri,
upravo tamo gde je bila najliberalnija, prosto udela za svojim Hitlerom, tako da se urednicima Mozesa i Ultajna,37 kao i onima koji su reorganizovali Frankfurter Zeitung, nepravedno prigovara zbog
oportunizma. Oni su oduvek bili takvi, a njihova linija manjeg otpora prema intelektualnim robama
koje su proizvodili produila se, bez oklevanja, u liniju manjeg otpora prema politikom reimu meu
ijim je ideolokim metodama, po reima samog Firera, razumljivost ak i za najgluplje zauzimala najvie mesto. To je imalo katastrofalne posledice. Hitler je unitio kulturu, Hitler je prognao g. Ludviga,
prema tome g. Ludvig je kultura. On to i jeste. Jedan pogled na knjievnu produkciju onih emigranata
koji su, na osnovu discipline i stroge podele sfera uticaja, nastojali da predstavljaju nemaki duh, otkriva ta se moe oekivati od radosne obnove: uvoenje brodvejskih metoda na Kurfirstendam, koji
se jo dvadesetih godina od Brodveja razlikovao samo po oskudnijim sredstvima, a ne po plemenitijim ciljevima. Oni koji se protive kulturnom faizmu moraju poi ve od Vajmara, od Bombardovanja
Monte Karla38 i Novinarskog bala, ako ne ele da zavre sa otkriem da su ak i tako kontroverzne
figure kao to je Falada39 izgovorile vie toga istinitog za vreme Hitlera nego besprekorne veliine,
koje su uspele da prenesu svoj ugled.

36. Zdravlje na smrt 40

Kada bi neto kao psihoanaliza dananje prototipske kulture bilo mogue; i kada apsolutna prevlast ekonomije ne bi inila smenim svaki pokuaj da se uslovi objasne psihikim ivotom njihovih
rtava; i da se sama psihoanaliza nije jo odavno zaklela na vernost tim uslovima onda bi takvo
istraivanje moralo pokazati da je bolest naeg doba upravo normalnost. Libidinozni uinak koji se
danas oekuje od individue, naizgled zdrave telom i duhom, toliko je veliki da se moe postii samo po
cenu najdubljeg sakaenja, unutranjom kastracijom extroverts (ekstrovertnih), u odnosu na koju
je staro odricanje kroz poistoveivanje sa ocem bilo deija igra, koja je sluila kao proba. Regular
guy (pravi momak) popular girl (popularna devojka), mora da potisne ne samo svoje elje i uvide
ve i one simptome koji su u buroaskom svetu nastajali zbog potiskivanja. Kao to se stara nepravda ne moe ispraviti raskonim osvetljenjem, dobrim provetravanjem i higijenom, ve se tako samo
prikriva, ispod svetlucave prozirnosti racionalizovanog preduzetnitva, tako se i unutranje zdravlje
naeg doba obezbeuje blokiranjem mogunosti bekstva u bolest, bez i najmanje promene njene etiologije. Mrani klozeti su ukinuti kao nedopustivo traenje prostora i prebaeni u kupatilo. Ono to je
psihoanaliza slutila, pre nego to je i sama postala deo higijene, potvrdilo se. Tamo gde je najsvetlije,
potajno vlada izmet. Stihovi, Ostaje beda, oduvek je tako./ Iskoreniti je nee, neka onda makar/ Ne
vidi je svako,41 vae jo vie za domainstvo due nego za sferu u kojoj obilje dobara moe privreme36

Snaga kroz radost: Kraft durch Freude, nacistika rekreativna organizacija, u okviru Nemakog radnog fronta (Deutsche Arbeitsfront, DAF), okosnica nemakog domaeg turizma, koja imala za cilj da zabavu i rekreaciju priblii masama.
37
Mosse-Verlag i Ullstein-Verlag: dve najvee novinske kue u Vajmarskoj Nemakoj, osnovane kapitalom nemakih
Jevreja. Pod njihovom kontrolom nalazio se najvei deo dnevne tampe, asopisa i izdavake produkcije. Obe kompanije su
preuzeli nacisti.
38
Bomben auf Monte Carlo, nemaka muzika komedija iz 1931.
39
Hans Fallada (18931947): nemaki knjievnik, predstavnik reporterskog realizma, ija su dela bila veoma popularna
tokom Vajmarskog perioda. Nastavio je da objavljuje romane i pod nacistikim reimom.
40
Inverzija naslova Kjerkegorovog eseja Bolest na smrt (Sren Kierkegaard, Sygdommen til Dden, 1849).
41
Bertolt Brecht, Die drei Soldaten und die Reichen (O tri vojnika i bogatau, 1930).

31

no zakloniti sve veu materijalnu nejednakost. Jo nijedno istraivanje nije uspelo da izmeri dubine
pakla u kojem nastaju sve te deformacije, koje kasnije izbijaju na povrinu kao dobro raspoloenje,
otvorenost, ljubaznost, kao uspeno prilagoavanje neumitnom i zdrav, praktini razum. Sasvim je
mogue da ti poremeaji potiu iz jo ranije faze detinjstva, nego izvori neuroza: ako ove druge nastaju zbog sukoba u kojem nagoni bivaju poraeni, ono prvo stanje, normalno koliko i oteeno drutvo
na koje podsea, izvire iz neega to bi se moglo nazvati praistorijskom hirurkom intervencijom, koja
onesposobljava suprotstavljene impulse pre nego to uopte dou u sukob, tako da potonje odsustvo
sukoba samo odrava predodreeni ishod, apriornu pobedu kolektivnog autoriteta, a ne isceljenje na
osnovu spoznaje. Gvozdeni ivci i smirenost, koji su ve postali preduslov za dobijanje dobro plaenih poslova, slika su one zaguljive tiine koju tim efovima osoblja gazde kasnije nameu i politiki.
Bolest zdravih moe se objektivno utvrditi samo na osnovu raskoraka izmeu njihove racionalne egzistencije i mogueg razumnog usmerenja njihovih ivota. Ali, tragovi bolesti ih ipak odaju: kou
im prekriva osip s pravilnim arama, kao neka neorganska mimikrija. Nije potrebno mnogo da bi se
u onima koji se razmeu dokazima svoje ustre vitalnosti i nabujale snage videli preparirani leevi,
kojima se vest o njihovoj ne ba uspenoj smrti jo ne saoptava, iz isto demografskih obzira.
U korenu preovlaujueg zdravlja lei smrt. Svaki njegov pokret podsea na refleksne trzaje stvorenja ija su srca stala. I jedva da neko nesreno namrteno elo, svedok stranih i davno minulih
napora, neki trenutak patike gluposti, usred strogo zacrtane logike, ili ak bespomoni gest, jo uvaju u sebi poneki uznemiravajui trag iezlog ivota. Naime, drutveno nametnuto rtvovanje toliko
je univerzalno da se moe ispoljiti samo u drutvu kao celini, a ne i u pojedincu. Drutvo je, da tako
kaemo, preuzelo na sebe bolest svih pojedinaca, tako da se u njemu, u potisnutom ludilu faistikih
postupaka i njihovim bezbrojnim izvriocima i posrednicima, subjektivna nesrea upisana u pojedinca spaja sa onom vidljivom i objektivnom. I koliko je samo sumorna pomisao da bolest normalnih ne
podrazumeva nuno suprotnost u obliku zdravlja bolesnih, zato to i oni, uglavnom, samo na drugi
nain, ponavljaju isti pogubni obrazac.

37. S ove strane principa zadovoljstva

Represivne crte kod Frojda nemaju nikakve veze s potrebom za ljudskom toplinom, na koju uvek
marljivi revizionisti ukazuju u striktnoj teoriji seksualnosti. Profesionalna naklonost, motivisana profitom, fabrikuje bliskost i neposrednost tamo gde niko ne zna nita o nekom drugom. Ona obmanjuje
svoju rtvu time to, kroz njenu slabost, afirmie tokove sveta koji su je uinili takvom i tako joj nanosi nepravdu u meri u kojoj izneverava istinu. Ako je Frojd oskudevao u takvoj naklonosti, onda je
po tome makar bio u drutvu kritiara politike ekonomije, to je jo uvek bolje nego Tagore ili Verfel
(Franz Werfel). Kobno je bilo to to je Frojd, u opoziciji buroaskoj ideologiji, materijalistiki pratio
svesne postupke do njihove nesvesne nagonske osnove, ali tako to je u isto vreme delio buroaski
prezir prema nagonima, to je samo po sebi proizvod upravo onih racionalizacija koje je razorio. On
se, prema reima iz Uvodnih predavanja, otvoreno svrstao uz opte miljenje koje drutvene ciljeve
stavlja iznad onih seksualnih, fundamentalno sebinih.42 Kao specijalista za psihologiju, on bez provere, statino, usvaja antitezu izmeu drutvenog i egoistinog. U njoj vie ne prepoznaje delovanje
represivnog drutva, osim traga pogubnih mehanizama koje je sam opisao. Ili pre, on se koleba, bez
oslonca u teoriji i na osnovu predrasuda, izmeu toga da odricanje od nagona odbaci kao represiju
suprotnu stvarnosti i toga da ga pozdravi kao sublimaciju korisnu za kulturu. U toj kontradikciji objek42

Sigmund Freud, Vorlesungen zur Einfhrung in die Psychoanalyse (19161917), predavanje XXII. Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga druga, Uvod u psihoanalizu, str. 317.

32

tivno je prisutno neto od janusovskog karaktera sme kulture, koji nikakve pohvale u korist zdrave
senzualnosti ne mogu ulepati. Ipak, kod Frojda to vodi ka obezvreivanju kritikog standarda za cilj
analize. Frojdovo neprosveeno prosvetiteljstvo pada u ake buroaskog razoaranja. Kao zadocneli
protivnik hipokrizije, on zauzima ambivalentan stav izmeu elje za otvorenom emancipacijom potlaenog i opravdavanja otvorenog tlaenja. Razum je za njega samo nadgradnja, ne zbog njegovog
psihologizma kao to tvrdi zvanina filozofija koji prodire dovoljno duboko u istorijski trenutak
istine, ve pre zato to odbacuje jedinu svrhu, udaljenu od smisla i iracionalnu, koja to sredstvo, razum,
moe potvrditi kao razumno: udnju. Kada se ona jednom s prezirom svrsta meu trikove za ouvanje
vrste i tako predstavi kao neki lukavi oblik razuma, bez uvianja onog momenta kojim udnja see
dalje od stalnog povratka u prirodno stanje, rasuivanje se sputa na nivo racionalizacije. Istina se
preputa relativnosti, a ljudi vlasti. Samo oni koji bi utopiju mogli da smeste u slepo telesno uivanje, koje je, zato to zadovoljava krajnju nameru, lieno svih namera, mogu stei pouzdanu predstavu
o istini. Ali, Frojdovo delo nehotino reprodukuje dvostruko neprijateljstvo prema telu i udnji, ije
nam je zajednike korene svojim sredstvima otkrila upravo psihoanaliza. Deo iz eseja Budunost jedne
iluzije u kojem, s bednom mudrou ogorenog starca, Frojd navodi izreku trgovakih putnika kako
nebesa treba prepustiti anelima i vrapcima,43 dobro se slae sa onim mestom iz Predavanja gde sa
uasavanjem osuuje perverzne prakse ivog sveta. Oni koji podjednako preziru i udnju i raj, zapravo su najbolje prilagoeni tome da slue kao stvari: prazan, mehaniki kvalitet, koji se moe primetiti
kod mnogih koji su proli kroz uspenu analizu, ne svedoi samo o njihovoj bolesti ve i o leku, koji
lomi ono to oslobaa. Terapeutski transfer, o kojem se toliko pria i ije se reavanje s razlogom
smatra za vrhunac analitikog tretmana, ta vetaki stvorena situacija, u kojoj se, zlokobno, subjekt
dobrovoljno odrie sebe, to se nekada postizalo kroz sreno-prisilnu posveenost, u sebi ve nosi
obrazac refleksnog ponaanja, koje u svom maru za voom likvidira svaki duh, kao i analitiare koji
su ga izneverili.

38. Poziv na ples44

Psihoanaliza tvrdi kako pomae ljudima jer obnavlja njihov kapacitet za uivanje, ugroen neurotinim poremeajem. Kao da sam izraz kapacitet za uivanje, ako tako neto uopte postoji, nije
dovoljan da ga unizi, na najgori mogui nain. Kao da srea steena na osnovu spekulacija o srei nije
njena suprotnost, jo jedan nasrtaj institucionalno planiranih obrazaca ponaanja na sve uu oblast
iskustva. Kakvo li je stanje dostigla vladajua svest, kada je odluno proklamovanje ekstravagantnosti i penuave ivahnosti, nekada rezervisano za ataee iz maarskih opereta, uzdignuta, sa sirovom
ozbiljnou, u mudrost o ispravnom ivotu. Propisana srea izgleda upravo onako kao to joj ime
kae; da bi uestvovao u njoj, sreni neurotik se mora odrei i poslednjeg traga razuma, preostalog
od potiskivanja i regresije, da bi, na zadovoljstvo psihoanalitiara, pokazao bezrezervno oduevljenje
za treerazredne filmove, za skupa, ali loa jela iz francuskih restorana, za ozbiljno drink (pie) i
seksualnost svedenu na doze sexa. ilerovo, ivot je lep, uprkos svemu, to je u polazu bilo krpe,
postalo je idiotizam od kada se trubi u maniru sveprisutne reklame, na ije vatre, uprkos svojim boljim mogunostima, psihoanaliza samo doliva ulje. Poto ljudi zapravo imaju premalo, a ne previe
inhibicija, a da ih to nije uinilo ni za trunku srenijim, onda bi metod katarze, koji ne eli da se meri
43
Aluzija na Hajneove stihove iz pesme Deutschland. Ein Wintermrchen (Nemaka, zimska bajka, 1844), navedene u
eseju Budunost jedne iluzije (Die Zukunft einer Illusion, 1927), , str. 357 izdanja Naprijed, Zagreb, 1986, u prevodu Borisa
Budena: Nebo preputamo/ Anelima i vrapcima.
44
Carl Maria von Weber (17861826), Aufforderung zum Tanz (1819), prva moderna plesna kompozicija iz postnapoleonovske epohe.

33

standardima kao to su uspeno prilagoavanje i ekonomski uspeh, morao teiti da ljudska bia uini
svesnim nesree, kako opte, tako i line, koje se ne mogu razdvojiti, i da ih lii iluzornih zadovoljstava
preko kojih se ovaj udovini poredak reprodukuje u njima, kao da njegov spoljanji stisak ve nije
dovoljno jak. Tek kada se zasiti lanog zadovoljstva, kada se zgadi nad ponudom, maglovito slutei
nedovoljnost sree ak i tamo gde je jo ima da ne govorim o tome kada se ona kupuje odricanjem
od navodno nezdravog otpora njenom pozitivnom surogatu svest moe da nasluti ta bi iskustvo
moglo biti. Naredba o happiness (srei), koju u glas ponavljaju i direktor sanatorijuma, koji prepisuje dobar ivot na naunoj bazi, i nervozni ef propagande iz industrije zabave, podsea na ljutitog oca
koji vie na svoju decu to ne tre razdragano niz stepenice, kada se on s posla mrzovoljan vrati kui.
Deo je mehanizma dominacije zabraniti svest o patnji koju on proizvodi, kao to postoji i prava linija
koja vodi od jevanelja ivotne radosti do ljudskih klanica podignutih ak tamo u Poljskoj, tako da
svaki na zemljak moe da ubedi sebe kako ne uje krike patnje. To je model nesputanog kapaciteta
za uivanje. A onome ko ga nazove pravim imenom, psihoanaliza trijumfalno saoptava kako je to
samo njegov Edipov kompleks.

39. Ego je Id
Postalo je uobiajeno govoriti o vezi izmeu razvoja psihologije i uspona buroaske individue, kako u antici, tako i od renesanse na ovamo. Ali, to ne bi smelo da zakloni uvid u suprotnu tendenciju,
takoe zajedniku psihologiji i buroaskoj klasi, koja se danas razvila do take ekskluzivnosti: u potiskivanje i ponitavanje upravo onog pojedinca u iju je korist bio uspostavljen uzajamni odnos izmeu
spoznaje i njenog subjekta. Ako je svaka psihologija, jo od Protagore, uzdizala oveka tako to ga je
proglaavala za meru svih stvari, onda ga je istovremeno i od samog poetka pretvorila u predmet,
u analitiki materijal i tako ga, jednom svrstanog meu ostale stvari, prepustila njegovoj nitavnosti.
Poricanje objektivne istine pozivanjem na subjekt vodi u negaciju ovog drugog: nema vie nikakve
mere za meru svih stvari; ovek tone u neobaveznost (kontingenciju) i pretvara se u neistinu. Ali,
to nas ponovo vraa na pravi ivotni proces drutva. Princip ljudske dominacije, postavi apsolutan,
upravo time je okrenuo svoj smisao protiv ljudskih bia, kao apsolutni objekt, a psihologija je samo
doprinela zaotravanju tog smisla. Ego, ideja vodilja i a priori objekt psihologije, uvek se, pod njenim
strogim pogledom, svodio na neto nepostojee. Poto se mogla osloniti na injenicu da u trinom
drutvu subjekt, kao takav, zapravo ne postoji, ve da je samo objekt, psihologija je naoruala drutvo
sredstvima da ga zaista uini takvim, u jo veoj meri, i dri u pokornosti. Razgradnja oveka na zasebne sposobnosti jeste projekcija podele rada na njene navodne subjekte, koja se ne moe razdvojiti
od interesa da se oni podvrgnu viim ciljevima, pre svega zato da bi se njima moglo manipulisati. Psihotehnika nije samo izopaeni oblik psihologije ve neto svojstvena samom njenom principu. Hjum,
ije delo, svakom svojom reenicom, svedoi o njegovom istinskom humanizmu, ali koji je ipak odbacivao ego kao predrasudu, tim svojim kontradikcijama izraava sutinu psihologije kao takve. U
tome je ak imao istinu na svojoj strani, zato to je ono to sebe postavlja kao Ja zaista samo predrasuda, ideoloka podloga apstraktnih centara dominacije, dok je njihova kritika zahtevala razaranje
ideologije personaliteta. Ali, njeno razaranje ostavlja za sobom talog koji je jo lake kontrolisati. U
psihoanalizi je to tako upadljivo. Ona obuhvata personalnost kao ivu la, kao vrhunsku racionalizaciju, koja povezuje bezbrojne druge racionalizacije pomou kojih se individua odrie sebe i prilagoava
naelu stvarnosti. Upravo time to to dokazuje, ona ljudima potvruje njihovo nepostojanje. Ona ih
otuuje od njih samih, osuuje kako njihovu autonomiju, tako i njihovo jedinstvo i potpuno ih potinjava mehanizmu racionalizacije, to jest, mehanizmu prilagoavanja. Neustraiva samokritika ega
34

ustupa mesto zahtevu za kapitulacijom ega drugih. Na kraju, mudrost psihoanalitiara zaista postaje ono za ta je smatra faistiko nesvesno iz ute tampe: tehnika posebnog reketa, izmeu drugih,
koja bespomone i napaene ljude neopozivo vezuje za sebe, da bi njima upravljala i iskoriavala ih.
Sugestija i hipnoza, koje je psihoanaliza prvo odbacila kao sumnjive, kao jeftine trikove vaarskog
maioniara, ponovo se javljaju u njenom grandioznom sistemu, ovog puta kao neki veliki filmski hit.
Oni koji su nekada pomagali na osnovu veeg znanja, postaju oni koji poniavaju druge na osnovu
dogmatske privilegije. Od kritike buroaske svesti ostaje samo sleganje ramenima, kojim su lekari
oduvek signalizirali svoj tajni savez sa smru. U psihologiji, beskrajna prevara onoga to je puka
unutranjost, o emu se ne govori sluajno kao o ovekovim properties (svojstvima), odraava ono
to je organizacija buroaskog drutva od pamtiveka radila sa spoljanjim vlasnitvom. Kao rezultat
drutvene razmene, to vlasnitvo se uvealo, ali samo uz objektivnu zatitnu klauzulu, koje je svaki
buruj maglovito svestan. Individualna osoba je zapravo vlasnitvo pozajmljeno od klase, koje poverioci uvek mogu da uzmu nazad, im opte vlasnitvo zapreti da ugrozi sam princip vlasnitva, koji
se sastoji upravo u uskraivanju. U sluaju ljudskih svojstava, psihologija ponavlja ono to je ve
uinjeno s vlasnitvom. Ona prisvaja individue tako to im dodeljuje svoje vienje sree.

40. Uvek govori o tome, nikada ne misli o tome45

Poto je dubinska psihologija, uz pomo filma, sapunskih opera i Karen Hornaj (Horney), istraila
i najdublje pukotine, organizovana kultura je liila ljude i poslednje mogunosti da doive sebe. Unapred pripremljeno prosvetljenje preobraava ne samo spontanu refleksiju, ve i analitike uvide, ija
je snaga jednaka energiji i patnji s kojom su steeni, u masovno proizvedene artikle, a bolne tajne line
istorije, koje ortodoksni metod po navici ve svodi na formule, u poznate konvencije. Razotkrivanje
racionalizacija i samo postaje racionalizacija. Umesto da radi na sticanju samosvesti, neupuena osoba
stie sposobnost da sve nagonske konflikte podvede pod pojmove kao to su kompleks inferiornosti,
fiksacija za majku, extrovert ili introvert, s kojima se do njih zapravo ne moe dopreti. Strah pred
ambisom ega uklanja se sveu da treba izai na kraj s neim to nije nita vie od artritisa ili sinus
troubles (problema sa sinusima). Konflikti tako gube ono to ih ini preteim. Oni se prihvataju; ali,
ne kao izleeni, ve samo postavljeni na povrinu normalizovanog ivota, kao neizbeni delovi inventara. U isto vreme, oni se apsorbuju kao opte zlo, pomou mehanizma direktnog poistoveivanja
individue s drutvenim instancom, koja je odavno preuzela kontrolu nad svim navodno normalnim
oblicima ponaanja. Katarzu, iji uspeh ionako neizvestan, zamenjuje zadovoljstvo da se bude uzorak
veine na osnovu sopstvene slabosti, ali ne zato da bi se stekao presti zanimljivog patolokog sluaja, to je nekada vailo za tienike sanatorijuma, ve, naprotiv, da bi se dokazala pripadnost grupi
upravo na osnovu snage tih poremeaja i na sebe preneli mo i veliina kolektiva. Narcisizam, lien
svog libidinalnog objekta, usled raspada ega, zamenjuje se mazohistikim uivanjem u tome da se vie
ne bude Ja, i malo je dobara koje nova generacija uva tako ljubomorno, kao svoj zajedniki i trajni
posed, kao to je ta bezlinost. Oblast postvarenja i standardizacije tako se proiruje ak i na svoje
krajnje kontradikcije, na ono to se smatra nenormalnim i haotinim. Nesamerljivo, upravo kao takvo,
postaje samerljivo, a individua jedva da jo moe pokazati neki impuls koji ne bi odmah bio imenovan
kao primer ove ili one zvanino priznate konstelacije. U meuvremenu, to spolja usvojeno i usavreno poistoveivanje koje se odvija takorei s one strane sopstvene dinamike na kraju, zajedno sa
istinskom sveu o impulsu, ukida i sam impuls. On postaje refleks stereotipnog atoma na stereotip45

Immer davon reden, nie daran denken: inverzija slogana u prilog Anschlussa u predratnoj Austriji, Nie davion
reden, immer daran denken (Nikada ne govori o tome, uvek misli o tome).

35

ni nadraaj, koji se moe ukljuivati i iskljuivati, kao prekidaem. Pored toga, konvencionalizacija
psihoanalize vodi u njenu kastraciju: seksualni motivi, delom osporeni, delom odobreni, postaju potpuno bezopasni, ali i potpuno prazni. Zajedno sa strahom koji mogu izazvati, nestaje i uivanje koje
mogu doneti. Psihoanaliza postaje rtva upravo te zamene odgovarajueg superega, kroz tvrdoglavo
prihvatanje onog odvojenog i spoljanjeg, za koji je smatrala da nam ga moe objasniti. Poslednja
grandiozno zamiljena teorema buroaske samokritike postala je sredstvo za pretvaranje buroaskog
samootuenja, u njegovoj poslednjoj fazi, u apsolut, kao i za ometanje intuicije o prastaroj rani, u
kojoj lei nada u bolju budunost.

41. Iznutra i spolja

Iz pijeteta, aljkavosti i sraunatosti, filozofiji se doputa da i dalje vrlja u sve uim akademskim okvirima, a ak i tu se sve vie nastoji da se ona zameni organizovanom tautologijom. Oni koji su reili
da ive od svoje dubine primorani su, kao i sto godina ranije, da budu jednako naivni kao i njihove
kolege od kojih im zavise karijere. Ali, i neakademska misao, koja pokuava da umakne toj prisili, sa
svojom razapetou izmeu uzvienih tema i njihovog malograanskog tretmana, suoava se s nita
manjom pretnjom: sa ekonomskim pritiskom trita, kojeg su makar evropski profesori bili poteeni.
Filozof koji eli da ivi od pisanja, mora u svakom trenutku imati u ponudi neto novo, neto izuzetno, tako da se monopolu na kvalifikacije moe suprotstaviti monopolom na retkost. Neprijatna ideja
o duhovnoj prefinjenosti, koju su skovali istunci, na kraju se pokazuje poniavajue primenljivom
na njene protivnike. Ako je dobri stari mok46 mogao da guna zbog zahteva svog urednika da stalno pie besprekorne lanke, on je time, u svoj svojoj naivnosti, stao na stranu zakona koji preutno
upravlja svim delima kosmogonijskog Erosa i kosmikog Etosa,47 metamorfozama bogova i tajnama
Jovanovog Jevanelja. ivotni stil okasnelih boema, nametnut neakademskim filozofima, sam po sebi
je dovoljan da u njima razvije fatalnu sklonost ka svetu primenjene umetnosti, kierske duhovnosti i
sektake polupismenosti. Do Prvog svetskog rata, Minhen je bio pravi rasadnik takve duhovnosti, iji
je protest protiv akademskog racionalizma, preko kulta kostimiranih zabava, vodio u faizam mnogo
bre nego maloduni sistem starog Rikerta. Toliko je velika mo progresivne organizacije misli, da oni
koji pokuavaju da joj umaknu zapadaju oholu ozlojeenost, brbljivo samoreklamiranje i na kraju, u
svom konanom porazu, u podvalu. Ako su akademici branili naelo sum ergo cogito (jesam, dakle,
mislim) i u otvorenom sistemu postajali rtve agorafobije, a u svojoj baenosti (u svet) (Geworfenheit ) hrlili u narodnu zajednicu (Volksgemeinschaft), onda su njihovi protivnici, osim ako nisu bili
na oprezu, tumarali u oblasti grafologije i ritmike gimnastike.48 Kompulzivni tip u prvom sluaju, odgovara paranoinom u drugom. enjivo protivljenje injeninom istraivanju, opravdano uverenje
da scijentizam previa ono najdragocenije, svojom naivnou samo pogorava rascep od kojeg pati.
Umesto da shvati injenice iza kojih su uanene neke druge, ono uri da iz njih zgrabi ta stigne i
da se potpuno nekritiki poigra svojim lanim znanjem, sainjenim od nekoliko izolovanih i hipostaziranih kategorija, kao i sa samim sobom, tako da ga je lako poraziti pozivanjem na neumoljive
injenice. Upravo je kritiki element ono to je izgubljeno u naizgled nezavisnoj misli. Insistiranje na
tajni sveta skrivenoj u koljci, koje se ne usuuje da objasni svoj odnos prema toj koljci, tom svojom
46

Shmock, arhetipski lik iz komedije Gustava Frajtaga (Gustav Freytag), Novinar (Die Jurnalisten, 1854).
Aluzija na Ludwiga Klagesa (18721956), psihologa i iracionalistikog filozofa, i njegovo delo O kosmogoniji (Von Kosmogonischen, 1922).
48
Aluzije na Hajdegerov koncept Geworfenheit (baenost (u svet)), nacistiki koncept Volksgemeinschaft (narodna
zajednica) i Klagesove pokuaje u grafologiji i euritmici (Vom Wesen des Rhythmus, 1933). I Hajdeger i Klages su prihvatili
nacizam.
47

36

suzdranou samo iznova uverava misao da za postojanje te koljke postoje dobri razlozi i da je zato
moramo bespogovorno prihvatiti. Izmeu uivanja u ispraznosti i lai o izobilju, vladajue stanje duha
ne doputa nita tree.
Ipak, pogled koji stremi daljini, mrnja prema banalnosti, potraga za onim to jo nije otrcano,
obuhvaeno optom konceptualnom emom, poslednja je ansa za misao. U intelektualnoj hijerarhiji,
koja stalno poziva svakog na odgovornost, samo neodgovornost moe da tu hijerarhiju nazove pravim
imenom. Sfera prometa, ije belege nose intelektualni otpadnici, otvara poslednje utoite za duh,
koji inae rasprodaje, u asu kada utoita zapravo vie nema. Samo onaj ko na prodaju nudi neto
jedinstveno, to niko ne eli da kupi, izraava, ak i protiv svoje volje, osloboenost od trgovine.

42. Sloboda misli49

Potiskivanje filozofije naukom imalo je za posledicu, kao to znamo, razdvajanje dva elementa ije
jedinstvo, prema Hegelu, ini ivot filozofije: refleksije i spekulacije. Carstvo istine je trezveno preputeno refleksiji, dok se spekulacija samo mrzovoljno tolerie, tek radi formulisanja hipoteza, na kojima
treba raditi u slobodno vreme i reavati ih to je pre mogue. Ipak, oni koji veruju da oblast spekulacije,
u njenoj vannaunoj formi, moe ostati netaknuta, ostavljena da se na miru zamajava univerzalnom
statistikom, ine ozbiljnu greku. Pre svega, odsecanje refleksije samo po sebi teko pogaa spekulaciju. Ona se ili degradira na ueno ponavljanje nasleenih filozofskih ema ili se, u svojoj udaljenosti
od slepo oblikovanih injenica, degenerie u neobavezujue naklapanje linog pogleda na svet. Ali,
nezadovoljna time, nauka integrie spekulaciju u svoje delovanje. Meu javnim funkcijama psihoanalize, ta sigurno nije poslednja. Njen medij je slobodna asocijacija. Put ka pacijentovom nesvesnom se
gradi tako to se ovaj oslobaa odgovornosti za refleksiju, pri emu analitiko formiranje teorije sledi
isti put, bilo tako to doputa da se njeni nalazi potvrde kroz napredovanje i zastoje tih asocijacija,
bilo tako to se analitiar mislim upravo na najnadarenije meu njima, kao to je Grodek50 oslanja
na vlastite asocijacije. Oputeni na analitiarevom kauu, izvodimo probu neega to se u vreme elinga i Hegela ostvarivalo samo uz najvei napor misli, za katedrom: odgonetanje fenomena. Ali, taj
pad tenzije utie na kvalitet misli: razlika nije manja od one izmeu elingove filozofije otkrivenja51
i brbljanja neke dokone tate. Isto kretanje duha koje je nekada uzdizalo svoj materijal u koncept,
sada se svodi na pki materijal za konceptualno ureivanje. Ideje koje neka osoba ima, vrede samo
ako doputaju ekspertima da utvrde da li je njihov tvorac kompulzivni karakter, oralni tip ili histerik.
Zahvaljujui slabljenju odgovornosti, na osnovu odsecanja od refleksije, od racionalne kontrole, sma
spekulacija se izruuje nauci kao predmet, ija se subjektivnost gasi zajedno s njom samom. Time to
doputa da je na sopstvene nesvesne korene podseti administrativna struktura analize, misao zaboravlja da bude misao. Umesto da bude pravo rasuivanje, ona se pretvara u neutralan materijal. Umesto
da se usavrava kroz rad na konceptualizaciji, ona se nemono preputa obradi lekara, koji ionako
sve zna unapred. Tako se spekulacija konano slama i svrstava meu ostale injenice iz odeljenja za
klasiranje, kao jo jedna potvrda neega to je uvek isto.

49

Nemaka re Gedankenfreiheit moe da oznaava i slobodu misli, u politikom smislu, i slobodni tok misli, kao u
psihoanalizi.
50
Georg Groddeck (18661934): pionir psihosomatske medicine i autor Der Seelensucher: ein psychoanalytischer roman
(Traga za duom: psihoanalitiki roman, 1921), iji je nepuritanski ton izazvao estoke osude, tako da je i Frojd morao da
ga brani od kolega, tako to ih je pitao kako bi reagovali da su, kojim sluajem, Rableovi savremenici.
51
Der Philosophie der Offenbarung (18411842): sistem poznog elinga.

37

43. Samo bez zastraivanja

Ono to bi istina objektivno moglo biti zaista je teko utvrditi, ali, u ophoenju s drugim ljudskim
biima, ne smemo dopustiti da nas to zastrai. U tu svrhu se koriste neki kriterijumi, koji na prvi pogled
deluju zadovoljavajue. Jedan od najpouzdanijih jeste prigovor da je neki iskaz suvie subjektivan.
Ako se to izgovori sa ogorenjem, u kojem odjekuje ljutito saglasje svih razumnih ljudi, onda se ovek,
makar na tren, moe osetiti zadovoljnim sobom. Shvatanje subjektivnog i objektivnog je potpuno
izokrenuto. Objektivno oznaava nekontroverzni aspekt stvari, njihov bezrezervno prihvaen otisak,
fasadu napravljenu od klasifikovanih podataka, prema tome, neto subjektivno; a subjektivnim se
smatra sve to naruava tu fasadu, sve to zalazi u specifian doivljaj stvari i s predmetom uspostavlja
odnos nezavisno od uvreenih konvencija i miljenja veine, koja ga nije ni pogledala, kamoli mislila
o njemu dakle, neto objektivno. Koliko je isprazan formalni prigovor subjektivnoj relativnosti,
moe se videti upravo na njenom pravom terenu, naime, u oblasti estetskog rasuivanja. Svako ko
se ikada, polazei od snage svog jasnog utiska o nekom umetnikom delu, posvetio toj disciplini,
njenim formalnim zakonima, neumoljivim pravilima njene strukture, otkrie kako prigovori zbog
isto subjektivnog karaktera njegovog iskustva isparavaju kao pki privid: i svaki njegov dalji korak,
koji napravi na osnovu svog krajnje subjektivnog podstreka, ka samom srcu stvari, ima neuporedivo
veu objektivnu snagu od onih sveobuhvatnih i detaljno dokazivanih konceptualizacija o stilu, koje
svoje pretenzije na nauni status grade na tetu smog tog iskustva. To naroito vai u eri pozitivizma
i kulturne industrije, iju objektivnost izraunavaju subjekti koji njome upravljaju. Suoen s time,
razum se u potpunosti i bez ijednog otvora, zatvara u idiosinkraziju, koju vlastodrci proizvoljno
osuuju zbog proizvoljnosti, zato to su im potrebni nemoni subjekti, sve iz straha od objektivnosti,
koja se moe ukinuti samo u takvim subjektima.

44. Za postsokratovce
Nita nije neprimerenije intelektualcu koji se posvetio neemu to se nekada zvalo filozofijom, od
elje da u raspravama a moemo rei i u dokazivanju bude u pravu. Sama elja da se bude u pravu,
sve do najtananijih formi logike refleksije, izraz je upravo onog duha samoodranja koji bi filozofija
trebalo da razbije. Poznajem osobu koja je pozivala sve slavne linosti iz oblasti epistemologije, nauke
i humanistike, jednu po jednu, da s njom rasprave njen vlastiti sistem, od poetka do kraja, i koja je,
poto se vie niko nije usuivao da iznese dalje prigovore protiv njenog formalizma, poverovala kako
je njena pozicija apsolutno neoboriva. Neto od te naivnosti dolazi do izraaja svaki put kada filozofija, makar samo iz daleka, pone da podsea na gestove ubeivanja. Ono na emu taj stav poiva je
pretpostavka o universitas literarum (optoj pismenosti), o prethodnoj saglasnosti duhova sposobnih
za uzajamnu komunikaciju, prema tome, na pretpostavci o potpunom konformizmu. Kada se filozofi,
za koje je opte poznato da im utanje nije jaa strana, ukljue u razgovor, onda bi trebalo da govore
kao oni za koje je dokazano da nisu u pravu, ali na nain koji e sagovornika uveriti u neistinu. Cilj
ne bi trebalo da bude sticanje apsolutno tanih i neprobojnih spoznaja one se neminovno svode na
tautologije ve uvida koji pitanje svoje opravdanosti okreu ka sebi. Ipak, to nije argument u prilog
iracionalizma, postavljanja proizvoljnih teza na osnovu intuitivne vere u otkrivenje, ve ukidanja razlike izmeu teze i argumenta. U tom smislu, misliti dijalektiki, znai da bi argument trebalo da stekne
drastinost teze, a da bi teza trebalo da u sebi nosi svu punou svoje zasnovanosti. Sve premoujue
pojmove, sve veze i pomone logike operacije koje nisu deo same stvari, sve sporedne tokove koji
nisu natopljeni iskustvom objekta, treba odbaciti. U filozofskom tekstu, sve propozicije trebalo bi da
38

se nalaze podjednako blizu centra. Iako Hegel to nikada nije rekao tako izriito, ceo njegov postupak
svedoi o toj nameri. Poto ne priznaje nikakav prvi princip, on ne moe, strogo govorei, znati nita o
neemu sekundarnom ili izvedenom; taj postupak izmeta koncept posredovanja iz formalnih veza u
samu stvar, u pokuaju da prevazie razliku izmeu ove druge i spoljanje misli kojom je posredovana.
Granice uspeha takve namere u Hegelovoj filozofiji u isti mah su i granice njene istinitosti; naime, to
su ostaci prima philosophia (prve filozofije), pretpostavke o subjektu kao neemu to je, uprkos svemu, primarno. Jedan od zadataka dijalektike logike jeste uklanjanje i poslednjeg traga deduktivnog
sistema, zajedno s poslednjim advokatskim gestovima misli.

45. Kako samo bolesno izgleda sve to raste 52

Dijalektika misao se suprotstavlja postvarenju i tako to odbija da prizna individualno kao neto
izolovano i odvojeno: ona oznaava izolaciju upravo kao proizvod opteg. Tako ona slui kao protivsredstvo kako za maninu fiksiranost, tako i za povodljivo i isprazno tumaranje paranoidnog uma,
koji svoje apsolutne spoznaje stie po cenu iskustva o datoj stvari. Ipak, to nije razlog za ono to je dijalektika postala u engleskoj hegelijanskoj koli, a zatim, u potpunosti, u Djuievom (John Dewey) prenapregnutom pragmatizmu: sense of proportions (oseaj za proporcije), nain da se stvari postave
u pravu perspektivu, obian, ali zadrti zdravi razum. Ako je izgledalo da se i Hegel, u svom razgovoru
s Geteom, pribliio takvom stanovitu, kada je svoju filozofiju branio naspram Geteovog platonizma,
kao neto to je u osnovi samo duh suprotstavljanja, pravilno i metodino razvijan, svojstven svakom
ljudskom biu, dar koji pokazuje svoju vrednost kroz razlikovanje istinitog od lanog,53 onda skriveno znaenje njegove formulacije, u pohvali onome to je svojstveno svakom ljudskom biu, lukavo
osuuje common sense (zdrav razum), budui da je kao ovekova najdublja karakteristika navedeno odbijanje da bude voen common sense, u stvari, to to mu se suprotstavlja. Common sense,
ispravno sagledavanje situacija, to iskusno svetovno oko, obrazovano tritem, deli s dijalektikom osloboenost od dogmatizma, ogranienosti i predrasuda. Njegova trezvenost nesumnjivo predstavlja
trenutak kritikog miljenja. Ali, nedostatak slepe zadrtosti ipak od njega pravi zakletog neprijatelja
takvog miljenja. Naime, optost miljenja, direktno prihvaenog kao miljenje drutva kakvo jeste, nuno podrazumeva optu saglasnost, kao svoj konkretni sadraj. Nije sluajno to to je u XIX
veku otrcani dogmatizam, koji je prosvetiteljstvo opteretilo neistom saveu, bio najprivlaniji za
zdrav razum, tako da se ak i jedan arhipozitivista poput Mila (John Stuart Mill) osetio pozvanim da
mu se suprotstavi. Sense of proportions podrazumeva potpuno prihvatanje obaveze razmiljanja
u vrsto utvrenim okvirima ivotnih mera i odnosa. Dovoljno je samo jednom uti nekog zadrtog
predstavnika vladajue klike, kada kae, To nema nikakav znaaj, dovoljno je uoiti u kojim situacijama buroazija govori o preterivanju, histeriji i ludosti, da bi se shvatilo kako se to pozivanje na
razum javlja uvek kada treba brzo pronai neko opravdanje za bezumlje. Hegel je naglaavao zdravi duh suprotstavljanja, s tvrdoglavou seljaka koji je tokom vekova nauio kako da izae na kraj
s tlaenjem i nametima monih feudalnih gospodara. Posebna briga dijalektike trebalo bi da bude
izrugivanje trezvenim stavovima potonjih vlastodraca o navodnoj nepromenljivosti puta kojim ide
svet, da deifruje, u njegovim proportions, pravi i svedeni odraz prekomerno uveanih disproporcija.
Dijalektiki razum, naspram onog vladajueg, mora biti nerazuman: tek kada prevazie i ukine ovaj
drugi, i on postaje razuman. Zar nije bilo zadrto i talmudsko to insistiranje, usred trine ekonomije,
52

Stihovi iz pesme Georga Trakla, Heiterer Frhling: Wie scheint doch alles Werdende so krank.
Johann-Peter Eckermann, Gesprche mit Goethe, iz Goethe, Werke Vol. 24, Zurich 1948, str. 669670 (Eckermann, Conversations with Goethe, London 1946, str. 244).
53

39

na razlici izmeu ukupnog radnog vremena radnika i onog potrebnog za njegovu reprodukciju? Zar
Nie nije stavljao koije ispred konja svaki put kada bi kretao u juri? Zar Karl Kraus, Kafka, ak i
Prust, nisu, svako na svoj nain, falsifikovali sliku sveta, prikazivali ga s predrasudama, da bi odbacili
svu njegovu la i predrasude? Dijalektika se ne sme zaustaviti pred konceptima zdravog i bolesnog,
odnosno, pred njihovim prvim roacima, racionalnim i iracionalnim. Poto je jednom prepoznala vladajui opti poredak i njegove proporcije kao neto bolesno i, u najdoslovnijem smislu, obeleeno
paranojom i patikom projekcijom54 ona moe videti zdrave elije samo u onome to drutvo osuuje kao bolesno, ekscentrino, paranoino, reju ludo; i danas, kao i u srednjem veku, vai da istinu
gospodarima mogu rei samo lude. U tom smislu, zadatak dijalektiara je da toj istini lude pomogne
da stekne vlastiti razum, bez kojeg bi sigurno potonula u ambis bolesti, koji nemilosrdno diktira zdrav
razum drugih.

46. O moralnosti miljenja

Naivno i nenaivno su dva toliko isprepletana pojma, da nita dobro ne moe proistei iz njihovog
suprotstavljanja. Odbrana naivnog, kojom se bave iracionalisti i mrzitelji intelektualnog svih vrsta,
prostaka je. Refleksija koja staje na stranu naivnosti, okree se protiv same sebe: pronicljivost i prikrivanje i dalje su jedno te isto. Time to podrava neposrednost uz pomo posredovanja, umesto da
je shvati kao neto to je i samo posredovano, miljenje se izokree u apologiju sopstvene suprotnosti,
u direktnu la. To slui svakom zlu, od tvrdoglavosti onog privatnog to je prosto tako, do opravdavanja drutvene nepravde kao Prirode. Ako bi neko ipak poeleo da afirmie suprotni princip kao
to sam ja jednom pokuao i filozofiju proglasio za obavezujuu vernost nenaivnosti, ni to ne bi
znailo mnogo. Nije stvar samo u tome to je nenaivnost, u smislu iskustva, prekaljenosti i dosetljivosti, suvie spremna da se, zbog svoje sklonosti ka praktinom ivotnom poretku i svog uoptenog
mentalnog nepoverenja prema teoriji, vrati u naivnost, zaslepljena nekim praktinim ciljem. ak i
kada se nenaivnost shvati kao teoretski odgovoran oseaj koji proiruje promiljanje celine, koji se
ne ograniava na neki izolovani fenomen, nad njome se opet nadvija senka. Upravo to stalno napredovanje i nesposobnost za oklevanje, to preutno davanje prvenstva optem nad posebnom, jeste ono
od ega je sazdana zabluda idealizma i njegovih hipostaziranih koncepata, ali i njegova neljudskost,
koja samo to je sagledala posebno odmah od njega pravi tek usputnu stanicu i na kraju zavrava
na strani patnje i smrti, u ime izmirenja do kojeg dolazi samo u refleksiji najzad, to je buroaska
hladnoa, uvek suvie voljna da podri neminovno. Spoznaja se moe proirivati samo ako se vrsto dri posebnog, iju izolovanost razbija smom tom istrajnou. To, naravno, podrazumeva odnos
prema optem, ali ne i utapanje u njega ve neto skoro sasvim suprotno. Dijalektiko posredovanje
nije potraga za utoitem u neemu jo apstraktnijem, ve proces rastvaranja konkretnog u njemu
samom. Nie, koji je i sam bio zagledan u suvie iroke horizonte, ipak je bio svestan toga. Neko
ko pokuava da posreduje izmeu dvojice odlunih mislilaca, pisao je u Radosnoj nauci, samog sebe
obeleava kao mediokriteta; taj nema oko za jedinstveno. Videti stvari kao identine ili initi da one
izgledaju tako, znak je slabovidosti.55 Etinost miljenja ne lei ni u tvrdoglavom, niti u nadmonom
dranju: ni u slepom, niti u ispraznom istrajavanju; ni u atomiziranosti, niti u logikoj doslednosti.
Dvosekli metod, zbog kojeg je hegelovska fenomenologija meu razumnim ljudima stekla reputaciju
54
Patika projekcija: projekcija sopstvenih potisnutih ili tabuisanih nagona na druge, obino na neke nezatiene pojedince i grupe, koji se onda mrze i proganjaju, zato to, navodno, ne pate od takvog potiskivanja. Adorno i Horkhajmer su
o tome opirnije pisali u svojoj knjizi Dijalektika prosvetiteljstva (Dialektik der Aufklrung, 1944), na primeru antisemitizma
(poglavlje Elementi antisemitizma).
55
Nietzsche, Die frhliche Wissenschaft (Radosna nauka), 1882/ 1887, f. 228.

40

neeg neizmerno tekog, koji nalae da se nekoj pojavi da govori kao takva isto posmatranje, ali
opet tako da se u svakom trenutku zadri refleksija, odnos prema svesti kao subjektu izraava tu
etinost na najdirektniji nain, ali i u svu dubinu njenih kontradikcija. Ali, koliko je samo tee danas
usvojiti tu etinost, kada se vie nije mogue uveriti u identitet subjekta i objekta, to je ona krajnja
pretpostavka na kojoj je Hegel jo uvek mogao da prikriva antagonistike zahteve posmatranja i tumaenja. Od onih koji danas neto misle, zahteva se nita manje nego da u svakom trenutku budu u
stvari i izvan nje ponaanje barona Minhauzena, koji se izvukao iz movare tako to je samog sebe
povukao za kosu, postalo je obrazac za spoznaju koja ne eli da bude samo potvrda ili spekulacija. A
plaeni filozofi nam i dalje prilaze i prigovaraju to nemamo vrsto stanovite.

47. De gustibus est disputandum56

ak i oni koji veruju u neuporedivost umetnikih dela stalno zatiu sebe ukljuenim u rasprave o
njima i to upravo onim najvieg i zato neuporedivog ranga, koja se onda uporeuju i vrednuju jedna
u odnosu na druga. Prigovor da takva razmatranja, koja se odvijaju na udnovato kompulzivan nain,
izviru iz piljarskog instinkta, koji sve premerava na lakat, obino samo ukazuju na elju pristojnih
graana, za koje umetnost nikada nije dovoljno iracionalna, da svoje ozbiljne misli i tenju ka istini
dre podalje od takvih dela. Ipak, to prisilno vrednovanje izvire iz smih umetnikih dela. Istina je, ona
zaista odbijaju meusobno poreenje. Ali, zato tee tome da se uzajamno ponite. Nisu bez razloga
drevni odredili panteon za uporedive bogove ili ideje, dok su umetnika dela primorali da stupe u
agon (gr., borbu), pri emu je svako bilo smrtni neprijatelj onog drugog. Ideja o panteonu klasicizma,
kojoj je Kjerkegor jo bio sklon, jeste fikcija o neutralizovanom stvaralatvu. Naime, ako se ideja o
lepom prikazuje kao neto to je prosto raspodeljeno izmeu mnogih umetnikih dela, svako od njih
pojedinano ipak se poziva na svoje neotuivo pravo na celovitost, da lepo zadri samo za sebe, na
osnovu svoje jedinstvenosti, i nikada ne moe pristati na njegovo razbijanje, a da pri tom ne poniti
samo sebe. Lepo, kao neto jedinstveno, istinito i verodostojno, osloboeno od takve individuacije, ne
ogleda se u sintezi svih umetnikih dela, u jedinstvu razliitih umetnosti i umetnosti uopte, ve samo
u neemu telesnom i stvarnom: u propasti sme umetnosti. Svako umetniko delo stremi toj propasti
time to trai smrt svih ostalih. Rei kako svaka umetnost rauna na sopstveni kraj, samo je drugi
nain da se kae to isto. Upravo taj nagon ka samounitenju, svojstven umetnikim delima, njihovo
najdublje stremljenje ka verodostojnom prikazu lepote, jeste ono to uvek iznova pokree beskrajne i
oigledno jalove estetske rasprave. Dok uporno i tvrdoglavo nastoje da utvrde ta je estetski ispravno
i time padaju u eljusti neumoljive dijalektike, te rasprave se ipak sapliu o istinu; naime, time to
utvruju granice svakog umetnikog dela, iju energiju upijaju u sebe i uzdiu na nivo koncepta, one
doprinose unitenju umetnosti, koje u isti mah njeno spasenje. Estetska tolerancija, koja umetnika
dela prihvata u njihovoj neposrednoj ogranienosti, pri emu ovo poslednje i ne pokuava da razbije,
moe voditi samo ka lanoj propasti, ka koegzistenciji, koja negira tenju ka jednoj istini.

48. Za Anatola Fransa

ak i u vrlinama kao to je otvorenost, sposobnost da se uiva u lepoti koja se prepoznaje u svemu, ak i u neemu najtrivijalnijem ili najneupadljivijem, poinje da se ukazuje neto problematino.
56

Lat., O ukusima vredi raspravljati.

41

Nekada, u doba raskonog subjektivnog obilja, estetska ravnodunost u izboru objekta, kao i energija
s kojom se iz svega jednom doivljenog izvlailo znaenje, izraavali su odnos prema smom objektivnom svetu, koji se prema subjektu u svim njegovim fragmentima, da tako kaemo postavljao
antagonistiki, ali opet neposredno i smisleno. U fazi kada subjekt abdicira pred otuenom hegemonijom stvari, njegova spremnost da u svemu vidi neto pozitivno ili lepo, ukazuje na rezignaciju kako
njegovog kritikog kapaciteta, tako i interpretativne imaginacije, koja se od njega ne moe razdvojiti.
Onome kome je sve lepo, sada preti opasnost da otkrije kako nita nije lepo. Subjekt moe dosegnuti
univerzalnost lepog samo kroz opsednutost posebnim. Nijedan pogled ne moe dopreti do lepog bez
ravnodunosti ili ak prezira prema svemu to se nalazi izvan posmatranog predmeta. I samo zahvaljujui toj zadivljenosti, tom nepravdenom zatvaranju pogleda prema svemu ostalom, ini se pravda
prema onome to postoji. Kada se ono prihvati u svojoj jednostranosti, kao to to jeste, ta jednostranost se shvata kao njegova sutina i nastupa izmirenje. Pogled koji se gubi u neemu lepom, jeste
onaj sabatski. On uspeva da sauva u predmetu neto od spokojnih dana njegovog postanka. Ali, ako
se ta jednostranost ukine spolja nametnutom sveu o univerzalnom, ako se ono posebno narui, zameni i premeri, onda poten pogled na celinu pretvara univerzalnu nepravdu, koja poiva upravo u
razmenljivosti i zamenljivosti, u vlastitu. Takva pravda postaje izvrilac mitske kazne nad postankom.
Nema sumnje da nijedna misao nije poteena takve umeanosti; niko ne moe da stalno zatvara oi.
Ali, sve zavisi od naina na koji se taj prelaz odvija. Propast preti kada se misao vidi kao neki nasilnik, kao preica koja univerzalno pronalazi samo u onome to je nepristupano i iji teoretski sadraj
poiva jedino u toj nepristupanosti, umesto da se izvire iz podudarnosti razliitih stvari. Moglo bi
se rei kako sma istina zavisi od tempa, strpljenja i istrajnosti u dranju do posebnog: ono to ide
dalje od toga, a da se pri tom potpuno ne izgubi, ono to nastavlja da sudi, a da se nije osetilo krivim
zbog nepravde intuicije, na kraju se gubi u ispraznosti. Liberalizam, koji svim ljudima, bez razlike,
garantuje prava, zavrava u nitavnosti, kao to volja veine koja nanosi tetu nekoj manjini pravi
sprdnju od demokratije, na ijim principima deluje. Neselektivna blagonaklonost prema svima preti
hladnoom i ravnodunou prema svakome pojedinano, to se onda kao stav okree i protiv celine.
Nepravda je medij istinske pravde. Bezuslovna dobronamernost izokree se u podrku svemu loem,
utoliko to umanjuje njegovu razliku u odnosu na neki trag dobra i onda ga nivelie u onu optost
koja beznadeno izvire iz buroasko-mefistofelovske mudrosti, po kojoj sve to postoji zasluuje i da
nestane.57 Spasavanje lepote ak i u neemu najtupavijem i najravnodunijem deluje mnogo plemenitije od tvrdoglavog insistiranja na kritici i preciziranju, prosto zato to se bolje uklapa u postojei
ivotni poredak.
Tome se obino suprotstavlja ukazivanjem na svetost onoga to je ivo, koja se odrava upravo u
onome to je najrunije i najizopaenije. Ali, taj odraz nije neto neposredno, ve prelomljeno: neto
navodno lepo, samo zato to je ivo, upravo zato je ve runo. To apstraktno vienje ivota, kojem se
tako trai utoite, ne moe se nikako razdvojiti od svega represivnog, nemilosrdnog, istinski ubitanog i destruktivnog. Kult ivota kao takvog, uvek se svodi na klanjanje tim silama. U emu god da se
vidi izraz ivota, od bujne plodnosti do neobuzdane ivosti dece, sve do vetine onih koji neto rade
kako valja i temperamentne supruge, koja se oboava zato to svoje apetite izraava tako nesputano
u svemu tome, uzetom u apsolutnom smislu, u tom slepom samopotvrivanju, ima neeg od otimanja
svetlosti svega drugog, onoga to je mogue. Preobilno zdravlje, kao takvo, uvek je i bolest. Lek za
tu boljku jeste bolest svesna sebe, ograniavanje ivota. Lepota je jedna takva lekovita bolest. Ona
zaustavlja ivot, a s njim i njegovo propadanje. Na koji god nain neko negirao bolest u ime ivota,
taj opredmeeni ivot se, tim slepim razdvajanjem od onog drugog, izokree u neto destruktivno i
zlonamerno, drsko i razmetljivo. Svako ko mrzi ono to je destruktivno, mora mrzeti i ivot: samo
57

Goethe, Faust, prvi deo, Mefistova izreka, Alles was entsteht, ist wert, dass es zugrunde geht.

42

ono to je mrtvo moe biti parabola za ono to je jo uvek istinski ivo i nepomueno. Anatol Frans
je, na svoj prosveeni nain, bio donekle svestan te kontradikcije. Ne, ree inae umereni g. Berer,
skloniji sam tome da u organskom ivotu vidim bolest svojstvenu ovoj naoj neprijatnoj planeti. Bilo
bi nepodnoljivo verovati kako u celom, beskrajnom univerzumu nema nieg drugog, osim da se jede i
bude pojeden.58 Nihilistiko gaenje njegovih rei nije samo psiholoko ve u sebi sadri i materijalni
preduslov oveanstva kao utopije.

49. Moralnost i temporalna sekvenca

Knjievnost se bavila svim psiholokim vrstama erotskih konflikta, ali onaj najprostiji spoljanji
uzrok ostao je netaknut, kao suvie oigledan. Re je o sluaju kada je neko ve zauzet: kada je voljena osoba nepristupana, ne zbog nekih unutranjih antagonizama ili inhibicija, zbog prekomerne
hladnoe ili suvie obuzdane topline, ve zato to se nalazi u vezi koja iskljuuje neku drugu. Apstraktni temporalni poredak zapravo igra ulogu koju bismo mogli pripisati hijerarhiji oseanja. U toj
zauzetosti, ako ostavimo po strani pitanje slobode izbora i odluivanja, ima i neeg krajnje nasuminog, to izgleda potpuno protivrei zahtevu za slobodom. ak i u drutvu izleenom od anarhije robne
proizvodnje, ili ba u njemu, jedva da bi bilo nekih pravila koja odreuju nain na koji se ljudi sreu.
Kada bi bilo drugaije, onda bi takav aranman bio izjednaen s najneprihvatljivijim nasrtajem na
slobodu. Zato prioritet nasuminog ima na svojoj strani mone argumente: ako se prednost da novoj osobi, ona stara se omalovaava, zato to se zajednika prolost ponitava; smo iskustvo se, da
tako kaem, precrtava. Nepovratnost vremena namee objektivni moralni kriterijum. Ali, ovo drugo
se preplie s mitom, kao i smo apstraktno vreme. Ekskluzivnost implicitna vremenu, razvija se, u
skladu sa sopstvenim konceptom, u vladavinu hermetiki zatvorenih grupa, kao to je, u konanom
ishodu, vladavina krupne industrije. Nita nije dirljivije od brige ljubavnika da bi neka nova osoba
mogla preoteti ljubav i nenost njihov najdragoceniji posed, ba zato to se one ne mogu posedovati upravo na osnovu te novine, koja je i sma proizvod prvenstva starijeg. Ali, od te dirljvosti, iji
bi nestanak znaio kraj svake topline i sigurnosti, poinje staza koja neodoljivo vodi od averzije malog deteta prema novoroenetu ili prezira studentskog bratstva prema novajliji, preko imigracionih
zakona koji iz socijaldemokratske Australije iskljuuju sve nebelce, sve do faistikog istrebljivanja
rasnih manjina, u emu toplina i zatienost zaista eksplodiraju u nitavilo. Nije stvar samo u tome
da su, kao to je Nie dobro znao, sve dobre stvari nekada bile zle: ak i ono najnenije, preputeno
sopstvenoj gravitaciji, ima tendenciju da eskalira u nepojmljivu okrutnost.
Bilo bi uzaludno ukazivati na put koji vodi iz te klopke. Ipak, sigurno bi se mogao utvrditi onaj
kobni momenat koji pokree celu tu dijalektiku. On lei u ekskluzivnom karakteru onoga to je prvo. Prvobitni odnos, u svojoj pkoj neposrednosti, ve podrazumeva apstraktni temporalni poredak.
Koncept vremena se istorijski formira na osnovu drutvenog ureenja vlasnitva. Ali, u elji za posedovanjem, vreme se reflektuje kao strah od gubitka, od nepovratnosti. Ono to jeste, doivljava se u
odnosu na svoj mogui nestanak, na svoje nebie. Tako se pretvara u vlasnitvo i u tom skamenjenom
obliku postaje neto funkcionalno, to se moe razmeniti za neko drugo, ekvivalentno vlasnitvo. Kada jednom postane samo vlasnitvo, voljeno bie se zapravo vie i ne gleda. Apstraktnost u ljubavi je
komplementarna sa ekskluzivnou, koja se lano predstavlja kao neto suprotno, dok se privija uz
neiju pku pojavnost. Ali, takva posesivnost gubi vlast nad svojim predmetom, upravo zato to ga
pretvara u stvar; ona promauje ljude upravo zato to ih uniava u moje ljude. Kada ljudska bia
vie ne bi bila niije vlasnitvo, onda se ne bi mogla ni razmenjivati. Prava privrenost bila bi ona
58

Monsieur Bergeret, junak Fransovog (Anatole France) ciklusa od etiri romana, LHistoire contemporaine (18971901).

43

koja se na poseban nain obraa onom drugom, koja se vrsto dri crta voljenog bia, a ne idola personalnosti, slike u ogledalu vlasnitva. Specifino nije ekskluzivno: ono ne tei totalitetu. Ali, ono je
opet i ekskluzivno, u drugom smislu: ono spreava zamenu iskustva, koje je nerazluivo povezano
s njim, ne tako to tu zamenu zabranjuje, ve zato to njegov isti pojam spreava da do nje uopte
doe. Neto potpuno specifino zatieno je time to je neponovljivo i to je razlog zato tolerie drugo.
Vlasniki odnosi meu ljudima, ekskluzivno pravo prvenstva, prizivaju u misli staru izreku: Gospode,
to su samo ljudska bia, a sad, ko je ko, zaista nije vano. Privrenost koja ne mari za tu mudrost, ne
treba da se plai neverstva, zato to bi trebalo da je imuno na prevaru.

50. Pukotine
Zahtev za intelektualnim potenjem uzdie se skoro do nivoa sabotae misli. Od autora se oekuje
da budu odgovorni, da jasno prikau sve korake koji su ih vodili do zakljuka i tako omogue svakom
itaocu da prati proces u celini i da ga, tamo gde je to mogue kao u akademskoj industriji, na primer
duplira. To ne samo da funkcionie na osnovu liberalne fikcije o popularnoj, optoj razumljivosti
svake misli, to je blokira u traenju svog pravog izraza, ve je pogreno i kao naelo predstavljanja.
Naime, mera vrednosti neke misli je njena udaljenost od kontinuiteta poznatog. Ona objektivno devalvira, kako se ta udaljenost smanjuje; to se vie pribliava prethodno utvrenim normama, njena
antitetika funkcija iezava, pri emu pravi karakter misli poiva upravo u ovom drugom, u jasnom
stavu prema svojoj suprotnosti, a ne u njenoj izolovanoj egzistenciji. Tekstovi koji mukotrpno pokuavaju da dokumentuju svaki svoj korak, neminovno tonu u banalnost, ali i u dosadu, ne samo zbog
napetosti koju izazivaju tokom itanja ve i zbog svog sadraja. Na primer, Zimelovi tekstovi (Georg
Simmel) uvek pate od nesklada izmeu njihovih izuzetnih tema i njihovog zamorno jasnog tretmana.
Nain na koji predstavljaju neto izuzetno prava je dopuna one osrednjosti u kojoj je Zimel pogreno
video tajnu Geteovog uspeha. Ali, sasvim odvojeno od toga, zahtev za intelektualnim potenjem je i
sm nepoten. ak i ako za trenutak uvaimo tu sumnjivu direktivu, po kojoj izlaganje treba da se u
potpunosti oblikuje u skladu s misaonim procesom, onda bi taj proces bio diskurzivno napredovanje,
korak po korak, isto koliko i njegova suprotnost, naime, uvidi koji tragau za spoznajom padaju pravo
s neba. Naprotiv, spoznaja poiva na mrei predrasuda, slutnji, nadraaja, pretpostavki i preterivanja,
ukratko, na gustom, utemeljnom iskustvu, koje nije u svim takama jednako prozirno. To je razlog
zato kartezijansko pravilo, da se samo treba okrenuti stvarima, za ije je jasno i nesumnjivo razumevanje na duh izgleda dovoljan, s celokupnim redom i rasporedom koje to pravilo podrazumeva, vodi
ka jednako lanom prikazu kao i suprotna, ali opet duboko srodna doktrina o neposrednom usvajanju
sutine.59 Ako ova druga odbacuje ono to je logiki ispravno, iako se ono, uprkos svemu, potvruje
u svakoj misli, kartezijanska doktrina ga uzima kao neto neposredno, u odnosu na svaki pojedinani
intelektualni in, a ne kao neto posredovano celokupnim tokom svesnog ivota misleeg subjekta.
Ali, u tome je u isti mah prisutno i priznanje duboke nedovoljnosti. Naime, ako se potena misao neminovno svodi na pko ponavljanje bilo onoga to je ve poznato, bilo kategorikih formi onda
e misao koja se odrie pune prozirnosti, ne bi li ostala u vezi sa svojim predmetom, uvek izazivati
odreeno oseanje krivice. Ona kri obeanje koje se podrazumeva u smoj formi rasuivanja. Ta nedovoljnost podsea na kolebanja sme linije ivota, koja krivuda, skree s puta, biva razoarana kada
se osvrne na svoja polazita, ali koja opet samo na taj nain, zato to je uvek neto manje od onoga to
bi trebalo da bude, moe, u datim ivotnim uslovima, da prikae onaj nesputani tok. Ako ivot ostvari
svoju svrhu direktno, on je zapravo promauje. Svako ko je umro u dubokoj starosti, mirne savesti, da
59

Aluzija na Huserlovu i elerovu fenomenologiju.

44

ne kaem uspeno, potajno bi mogao biti savreni uenik, s nevidljivim rancem na leima, koji svaki
ivotni razred zavrava besprekorno, bez pukotina. Ipak, svaka misao koja nije lenja, ostaje obeleena
nemogunou pune potvrde, kao u onim snovima u kojima se priseamo svih asova iz matematike
proputenih zbog blaenog, jutarnjeg mekoljenja u krevetu, koje nikada neemo nadoknaditi. Misao
ivi za dan kada e je seanje na ono to je proputeno probuditi i preobraziti u uenje.

45

Drugi deo
1945.

Where everything is bad it must be good to know the worst.

(Tamo gde je sve loe, mora da je dobro poznavati najgore.)
F. H. Bredli (Francis Herbert Beradley, 18461924), Appearance and Reality: A Metaphysical Essay, 1893.

51. Iza ogledala

Prvo upozorenje piscima: proverite svaki tekst, svaki deo, svaki red, da biste videli da li
je sredinji motiv dovoljno jasno istaknut. Svako ko eli da neto izrazi, toliko je zanet
time, da to i ne promilja. Suvie je blizu svojoj nameri, u mislima, da zaboravlja da kae
upravo ono to je hteo da kae.
Nijedno poboljanje nije suvie malo ili beznaajno da ne bi bilo vredno truda. Meu
stotinama izmena, svaka pojedinano moe delovati zanemarljivo ili sitniavo; ali, uzete
zajedno, one mogu podii tekst na novi nivo.
Nikada se ne treba ustezati od brisanja. Duina teksta je nebitna, a strah da nije dovoljno
reeno detinjast je. Ne treba misliti kako neto vredi zadrati samo zato to je zapisano.
Ako se ima utisak da vie reenica varira istu misao, to obino ukazuje na nekoliko varijacija neega ime autor jo nije ovladao. U tom sluaju, treba izabrati najbolju formulaciju
i raditi na njoj. Sposobnost da se odbace ak i plodne ideje, ako opti nacrt to zahteva, sastavni je deo knjievne tehnike. Njihovo bogatstvo i snaga doprinee i onim idejama koje
su trenutno potisnute. To je kao da smo za trpezom, gde ne treba pojesti svaku mrvicu i
ispiti svaku kap. Inae bi se moglo pomisliti da nas mui oskudica.
Svako ko eli da izbegne kliee, ne sme se ograniiti na rei, osim ako ne eli da se prepusti vulgarnoj koketeriji. Velika francuska proza XIX veka bila je posebno osetljiva u
tom pogledu. Pojedinane rei su retko kada banalne; tako je i u muzici: jedan ton se ne
moe izlizati. Najgori kliei su kombinacije rei, poput onih koje je Karl Kraus nemilice
koristio: potpuno i sasvim, na dobro ili tetu, proireno i produbljeno. One sa sobom nanose mulj ustajalog jezika, upravo tamo gde bi autor, preciznou svog izraza, trebalo da
postavi brane, koje su neophodne svaki put kada jezik stupi na scenu. To ne vai samo
za kombinacije rei ve i za konstrukciju celih formi. Ako neki dijalektiar, svaki obrt
svoje uznapredovale misli, ispred svake pauze, zapone sa Ali, onda e knjievna ema
izneveriti neematske namere njegovog izlaganja.
46

iprag nije sveti gaj. Sve tekoe koje izviru iskljuivo iz udobnost i lakoe samorazumevanja moraju se razreiti. Razlika izmeu elje da se pie s povezanou koja odgovara
dubini teme i iskuenja nejasne i pretenciozne aljkavosti, ne uspostavlja se automatski:
podozriva upornost je uvek zdrava. Upravo oni koji ne ele da podilaze gluposti zdravog razuma moraju dobro paziti da stilski ne objedinjuju ideje koje bi se, posmatrane
pojedinano, morale odbaciti kao banalne. Lokove banalnosti (John Locke) ne mogu biti
opravdanje za Hamanove opskurnosti (Johann Georg Hamann).
Ako posle zavretka dela, bez obzira na njegovu duinu, autor oseti i najmanju nesigurnost, onda bi se tome morao posvetiti krajnje ozbiljno, potpuno nesrazmerno njenoj prividnoj vanosti. Afektivna privrenost tekstu i sujeta tee da umanje znaaj takvih sumnji.
Ono to je prolo makar uz najmanju sumnju moe ukazivati na objektivnu nitavnost
celine.
Prolena procesija u Ehternahu60 nije mar Svetskog Duha: ograniavanje i uzmaci nisu
znamenja dijalektike. Ona pre napreduje preko ekstrema, tako to podstie misli da s
krajnjom doslednou streme svom dijalektikom obrtu, umesto da o njima sudi. Mudrost
koja nam nalae da u nekoj reenici ne odemo predaleko, esto je samo inilac drutvene
kontrole i, samim tim, zaglupljivanja.
Treba biti skeptian prema onim prigovorima koji se esto mogu uti, kako je neki tekst
ili neka formulacija suvie lepa. Uvaavanje sadraja ili ak patnje, moe lako biti samo
racionalizacija ozlojeenosti prema onima koji, u postvarenoj formi jezika, ne mogu da
podnesu tragove neeg neprihvatljivog, to pogaa ljudska bia: ponienja. San o ivotu
bez srama, kojem strast prema jeziku tei ak i kada joj je zabranjeno da opie njegov
sadraj, mora se surovo pridaviti. Pisac ne bi trebalo da pravi nikakvu razliku izmeu lepog i injeninog izraavanja. To razlikovanje ne bi trebalo prepustiti ni zainteresovanim
kritiarima, niti ga trpeti kod sebe. Ako neko uspe da u potpunosti izrazi ono to je hteo,
onda je to lepo. Lepota izraavanja, radi njega samog, svakako je neto suvie lepo, ali
isto ukrasno, razmetljivo, runo. Ipak, onaj ko se u ime nesebine posveenosti datoj
stvari odrie istote izraavanja, uvek izneverava i smu stvar.
Dobro napisani tekstovi su kao paukove mree: hermetini, koncentrini, transparentni,
dobro povezani i uvreni. Oni uvlae u sebe sve to puzi ili leti. Metafore, koje ih svaki
as presecaju, njihova su glavna hrana. Ideje im same lete u susret. Opravdanost nacrta
se moe proceniti na osnovu toga da li jedan citat priziva ostale. Gde god misao otvori
jednu eliju stvarnosti, trebalo bi da prodre i u sledeu, a da pri tom ne narui temu. Misao
potvruje svoj odnos s predmetom im se i drugi predmeti kristalizuju oko nje. U svetlosti
koju baca na svoj ogranieni predmet, poinju da svetlucaju i drugi.
Pisac se u svoj tekst smeta kao u kuu. Kao to neko pretura svoje papire, knjige, olovke
i dokumenta iz jedne sobe u drugu, tako i pisac pravi nered od svojih misli. One postaju
komadi nametaja, na koje moete sesti, osetiti se prijatno ili neprijatno. Moete ih neno
gladiti, habati, bacati jedne preko drugih, vui okolo, odbaciti. Onima koji vie nemaju
domovinu, pisanje postaje dom. I onda u njemu, ba kao neka porodica, neminovno prave
sav domai kr i lom. Ali, sada im nedostaje upa, a i teko je odvojiti se od ostataka. Onda
ih vuku tamo-amo i na kraju rizikuju da njima ispune celu stranicu. Nunost da se ogugla
na samosaaljenje podrazumeva tehniku nunost suprotstavljanja svakom poputanju
60

Echternach, grad u Luksemburgu, u kojem se svake godine, na Duhove, odrava Prolena procesija, u kojoj uesnici
idu tri koraka napred, dva koraka nazad.

47

intelektualne tenzije, s krajnjom budnou, kao i uklanjanje svega to je poelo da se

stvrdnjava oko dela ili da ga dokono razvlai, a to je u nekoj ranijoj fazi moglo posluiti,
kao neka glasina, da podstakne vrelu atmosferu koja pogoduje rastu, ali koja se sada
naputa, kao suvie mlaka i ustajala. Na kraju, piscu se ak i ne doputa da boravi u
sopstvenom pisanju.

52. Odakle roda donosi decu

Za svaku osobu se moe pronai neka arhetipska bajka, samo ako se dovoljno dugo trai. Negde
lepota sama trai ogledalo, ako je ona najlepa na svetu, kao Kraljica iz Sneane. Ona koja guna i
zanoveta do smrti, oblikovana je po uzoru na kozu, koja ponavlja stihove: Sita sam i presita/ Kui mi
se hita!61 Neki ovek, muen brigama, ali nepokolebljiv, podsea na onu pogrbljenu staricu koja u
umi, dok sakuplja drva, sree Gospoda, ali ga ne prepoznaje, a on je na kraju bogato nagrauje zato
to mu je pomogla. Drugi je, opet, mladi koji kree u svet, u potrazi za sreom, izlazi na kraj s raznim
dinovima, ali na kraju ipak mora da umre u Njujorku. Devojka se probija kroz divljinu nekog grada,
kao Crvenkapa, da bi svojoj baki donela malo kolaa i bocu vina, a druga se svlai da bi vodila ljubav,
sa istom onom detinjom nevinou kao devojica sa srebrnim talirima.62 Lukavi mladi, svestan svoje
snane, ivotinjske prirode, ne eli da strada zajedno s prijateljima, osniva s njima grupu Bremenskih
muziara, s kojom upada u razbojniku jazbinu, nadmudruje lopove, ali na kraju ipak eli da se vrati
kui. Kralj abac, nepopravljivi snob, zuri enjivo u princezu, u nadi da e da ga ova ipak spasiti.

53. Glupiranje
ilerove lingvistike navike podseaju na mladia iz nie klase koji, posramljen u visokom drutvu,
poinje da vie kako bi ga svi uli: power (snaga) i drskost. Nemake tirade i pridike oblikovane su po
francuskim uzorima, ali su se uvebavale po pivnicama. U svojim beskrajnim i neumoljivim zahtevima,
malograani umeju da se isprse, da se poistovete sa silom koju ne poseduju i onda je daleko nadmae u
bahatosti, do take apsolutnog duha i apsolutnog uasa. Izmeu grandiozne uzvienosti koja obuhvata
celo oveanstvo, zajednike svim idealistima uzvienosti koju su uvek spremni da neljudski zgaze
u svemu malom, kao to je pko postojanje i sklonosti ka sirovoj pompeznosti buroaskih monika,
postoji duboka saglasnost. Duhovni dinovi su skloni tome da se smeju grohotom, da eksplodiraju, da
smrve. Kada govore o Stvaranju, misle na grevitu volju od koje se nadimaju, da bi unapred sasekli
svako pitanje: od davanja prvenstva praktinom umu, do mrnje prema teoriji, samo je jedan korak.
Ta dinamika je prisutna u svim idealistikim misaonim strujama: ak je i Hegelov neizmerni napor da
tu dinamiku izlei njom smom propao kao njena rtva. Pokuaj da se svet dedukuje reima iz jednog
principa, jeste ponaanje onog koji eli da uzurpira mo, a ne da joj se suprotstavi. U skladu s tim,
iler se najvie bavio uzurpatorima. U klasinoj glorifikaciji suvereniteta nad prirodom, ono vulgarno
i nisko odrava se kroz revnosnu negaciju. Odmah iza ideala, stoji ivot. U mirisu Jelisejskih rua,
opisanom suvie slatkoreivo da bi se mogao pripisati doivljaju samo jedne rue, osea se duvanski
61

Braa Grimm, Tischchen deck dich, Goldesel und Knppel aus dem Sack; arobni stoi, zlatni magarac i batina iz
vree ili Stoiu, postavi se!. I svi ostali primeri su iz bajki brae Grim.
62
Devojica iz prie Srebrni taliri (Die Sterntaler, 1819), koja poklanja celu svoju odeu, komad po komad, siromanoj
deci koju sree usput, da bi na kraju ostala gola i bosa. Ali, onda joj s neba padaju srebrni taliri.

48

dim iz neke sudske kancelarije, a scenski rekvizit za sneni polumesec (Mondrequisit) oblikovan je po
uzoru na uljanu lampu, pod ijom oskudnom svetlou student buba za svoje ispite. Slabost koja se
izdaje za snagu, izruila je misao navodno napredne buroazije na milost i nemilost ideologiji, jo u
vreme kada je ta klasa grmela protiv tiranije. U najdubljim skrovitima humanizma, kao sma njegova
dua, besni manijak koji, kao faista, ceo svet pretvara u zatvor.

54. Razbojnici
iler, kantovac, u isti mah je neosetljiviji i ulniji od Getea: i apstraktniji i vie zaokupljen seksualnou. Seks, kao neposredna udnja, od svega pravi predmet akcije i tako ponitava njegovu posebnost.
Amalija za etu! to je razlog zato Lujza ostaje bleda kao limunada.63 Kazanovine ene, koje, nimalo sluajno, nose slova umesto imena, jedva se mogu razlikovati jedna od druge, kao i figurine koje
formiraju sloene piramide na zvuke de Sadovih mehanikih orgulja. Neto od te seksualne sirovosti,
od te nesposobnosti za razlikovanje, pokree velike spekulativne sisteme idealizma, uprkos svim Imperativima, i vezuje lancima nemaki duh za nemako varvarstvo. Ono to je seljaka pohlepa, koju
su s mukom obuzdavale samo pretnje svetenika, smatrala za svoju metafiziku autonomiju, bilo je
pravo da sve to joj se nae na putu svede na njegovu golu sutinu, isto onako besramno kao to su to
radili plaenici sa enama iz osvojenih gradova. Pki delotvorni in64 jeste skrnavljenje projektovano
na zvezdano nebo iznad nas. Ali, u dugom, kontemplativnom pogledu, koji potpuno razotkriva ljude i
stvari, poriv prema predmetu se uvek prelama, odraava. Nenasilna refleksija, izvor svekolike radosti
istine, podrazumeva da onaj ko meditira nikada ne ugradi predmet u sebe: to je bliskost na odstojanju. Samo zato to Taso (Torquato Tasso), koga bi psihoanalitiari nazvali destruktivnim karakterom,
pred princezama obamire od straha i strada kao civilizovana rtva nemogunosti neposrednog odnosa, Adelhajda, Klarica (Klarhen) i Gretica (Grethen) mogu da govore transparentnim, neusiljenim
jezikom, koji od njih pravi parabole praistorije.65 Oseanje ivota kojim zrae Geteove junakinje steeno je povlaenjem, odstupanjem, i to je neto vie od pke rezignacije pred trijumfom drutvenog
poretka. Apsolutna suprotnost tome je Don uan, simbol sjedinjenosti ulnog i apstraktnog. Kada
Kjerkegor kae kako je ulnost u njemu shvaena kao princip, on dotie tajnu sme ulnosti. Njen
ukoeni pogled, sve dok je ne trgne buenje samosvesti, sadri upravo onu anonimnost, onu nesrenu optost, koja se kobno reprodukuje u svom negativu, svemonom suverenitetu misli.

55. Ako dozvoljavate

Kada se pesnik iz niclerovog komada U kolu66 neno obraa zavodljivoj devojci, koja je tu prikazana
kao prijateljska suprotnost puritanke, ona mu kae: Pusti me, zar nee vie da svira klavir? Ona je
svakako svesna svrhe celog aranmana, ali mu se zapravo ne opire. Njen oseaj ide dalje od uobiajenih
63
Amalia i Louise: junakinje ilerovih (Friedrich Schiller) komada Razbojnici (Die Ruber, 1781) i Spletka i ljubav (Kabale
und Liebe, 1784).
64
Die reine Tathandlung: Fihteov izraz. Jochann Gottlieb Fichte, Grundlage der gesamten Wissenschaftslehre, 179495
(Osnova cjelokupne nauke o znanosti, Naprijed, Zagreb, 1974).
65
Adelheid, Klrchen i Gretchen (Margarete): junakinje Geteovih drama Gec od Berlihingena (Gtz von Berlichingen, 1773),
Egmont (1788) i Faust (1808, 1832). Adorno se ovde osvre i na italijanskog pesnika Torkvata Tasa (Osloboeni Jerusalim,
1581), kao junaka istoimene Geteove drame (Torquato Tasso, 1790).
66
Arthur Schnitzler, Reigen, 1897. Prevedeno kao Artur nicler, U kolu (deset dijaloga), u okviru izdanja Tri drame:
Kafka, nicler, Brust, Trorog, Beograd, 1988. Preveo Borivoje Gerzi.

49

ili psiholokih zabrana. On izraava arhainu frigidnost, ivotinjski strah ene od kopulacije, koja joj
na kraju moe doneti samo bol. Uivanje je kasnije dostignue, jedva starije od svesti. Ako pogledamo
kompluzivnost s kojom se sparuju ivotinje, kao omaijane, onda u staroj izreci, blaeni su ak i crvi,
moemo videti komadi idealistike lai, makar u odnosu na ene, koje se s ljubavlju sreu samo u
neslobodi i prepoznaju je jedino kao predmeti nasilja. Neto od te svesti zadralo se kod ena, naroito
onih iz nie srednje klase, sve do poznog industrijskog doba. Seanje na staru ranu i dalje je ivo,
dok su fizika bol i neposredni strah prevazieni civilizacijom. Drutvo nastavlja da predavanje ene
vraa nazad u poloaj rtve, iz kojeg je oslobodilo ene. Nijednom mukarcu, osim ako nije potpuno
bezoseajan, koji se udvara nekoj siromanoj devojci, ne moe promai trag pravednosti u njenom
otporu, kao jedine povlastice koju je patrijarhalno drutvo ostavilo eni, ali koja, jednom ubeena,
mora odmah platiti ceh, posle kratkog trijumfa svog ne. Svesna je da je ona, koja od pamtiveka daje,
u isti mah i ona koja je nasamarena. Ako se ustee, onda biva nasamarena jo jednom. To se dobro
vidi u savetu mladoj poetnici, koji Vedekind (Frank Wedekind) stavlja u usta jedne madam: Ima
samo jedan nain da se bude srean u ovom svetu, a to je da druge uini srenim, koliko god je to
mogue.67 Vlastito zadovoljstvo podrazumeva bezgranino samoodricanje, za koje su ene, u svom
arhainom strahu, sposobne isto koliko i mukarci u svojoj aroganciji. Ne samo objektivna mogunost
ve i subjektivna sposobnost za sreu, mogu se ostvariti samo u slobodi.

56. Istraivanje porodinog stabla

Izmeu Ibzena (Henrik Ibsen) i Struwwelpetera (Heinrich Hoffmann)68 postoji najdublja srodnost. To
je ona ista ukoena slinost izmeu svih lanova neke porodice, koja se moe uoiti na fotografijama iz
porodinih albuma iz XIX veka. Zar Nevaljali Filip (Hoffmann) nije ono to bi zapravo trebalo da budu
Duhovi (Ibsen), porodina drama? Zar stihovi A majka nemo preko stola gleda, ne opisuju dranje
supruge direktora banke, g. Borkmana? ta drugo moe biti razlog naglog mravljenja malog Kaspara,
koji odbija da jede supu, nego gresi njegovog oca i nasleeno oseanje krivice? Zli Frederik (koji mui
ivotinje) dobija gorki, ali delotvorni recept od Narodnog neprijatelja, dr Stokmana, koji, opet, puta
da mu pas otme kobasicu. Mala, nestana Paulina, koja se mnogo igra sa ibicama, samo je retuirana
fotografija Hilde Vangel, iz vremena kada ju je njena maeha, Gospa od mora, ostavila samu kod
kue, a mali Robert, koji leti visoko iznad crkvenog zvonika, nije niko drugi nego njen preduzima
(iz komada Majstor graditelj). ta eli mali Hans, s glavom u oblacima, osim sunca? Ko ga je drugi
odvukao u vodu, ako ne takorica iz Malog Ejolfa, tako slina stranom Krojau s velikim makazama?
Ipak, strogi pesnik sledi primer velikog Nikolasa (kod Hofmana, uitelj koji nestane uenike prska
crnim mastilom), koji deije slike modernosti potapa u svoju veliku mastionicu, zacrnjuje ih njihovom
praistorijom, vue tamo-amo kao rasklimatane lutke i tako samom sebi priziva sudnji dan.

57. Iskopavanje
im se pomene ime Henrika Ibzena, on i njegovo delo se sa svih strana osuuju kao staromodni
i prevazieni. To su isti oni koji su pre ezdeset godina gnevno osuivali ono to su u Nori ili Duho67

Frank Wedekind, Das Sonnenspektrum, 1894.

Der Struwwelpeter ili Janko Raupanko: videti aforizam 20, f. 1; ciklus vaspitnih pria i pesama Hajnriha Hofmana,
koji Adorno ovde dovodi u vezu s nekoliko Ibzenovih komada: Duhovi, Jon Gabriel Borkman, Narodni neprijatelj, Majstor
graditelj, Gospa od mora i Mali Ejolf.
68

50

vima videli kao modernistiku dekadenciju i nemoralnu ekstravagantnost. Ibzen, mrzovoljni buruj,
istresao je svoju zajedljivost na drutvo, iz ijeg je naela i izvukao sopstvenu neumoljivost i ideale.
Ovekoveio je predstavnike moralne veine, koji su uutkivali narodne neprijatelje, u obliku patetinog, ali trajnog spomenika, ali ovi se do dana dananjeg nisu osetili polaskanim. I zato se okreu ka
onome to je danas na dnevnom redu. Tamo gde se razumni ljudi slau oko nerazumnog ponaanja
drugih, uvek moemo pretpostaviti da tu ima neeg nerazreenog, nekih bolnih oiljaka. Tako je i sa
pitanjem poloaja ena. S rastakanjem muke liberalno-konkurentske ekonomije, zapoljavanjem
ena na radnim mestima na kojima su isto onoliko nezavisne ili zavisne koliko i mukarci, s demistifikovanjem porodice i poputanjem seksualnih tabua, to pitanje, povrno posmatrano, zaista vie
nije tako akutno. Ipak, kontinuirano postojanje tradicionalnog drutva je izobliilo osloboenje ena. Malo je simptoma koji tako dobro ukazuju na propadanje radnikog pokreta kao to je njegova
nesposobnost da uvai tu injenicu. Ukljuivanje ena u sve vrste nadzornikih aktivnosti prikriva
produavanje njihove dehumanizacije. U velikim preduzeima one ostaju isto ono to su bile i u porodici: stvari. Time se ne misli samo na svu bedu njihovih radnih dana i ivota kod kue, koji na bizaran
nain zadravaju radne uslove iz zanatske epohe usred one industrijske, ve i na sme ene. One svesno, bez bilo kakvog suprotnog impulsa, odraavaju dominaciju i poistoveuju se s njom. Umesto da
rei ensko pitanje, maskulino drutvo proiruje sopstveni princip do take u kojoj njegove rtve nisu
vie u stanju da to pitanje uopte postave. im dobiju odreeno sledovanje dobara, one oduevljeno
prihvataju svoju sudbinu, preputaju razmiljanje mukarcima, osuuju svaku refleksiju kao uvredu na raun enskog ideala koji propagira kulturna industrija i tako u potpunosti ostaju u lancima,
koje vide kao ostvarenje svog roda (Geschlechts). Poremeaji kojima to moraju da plate, pre svega
neurotina stupidnost, doprinose pogoravanju njihovog poloaja. Jo u Ibzenovo vreme, veina ena
s pretenzijama na neki status u buroaskom drutvu, bila je spremna da nasrne na svoje histerine
sestre, koje su na sebe preuzimale i njihov udeo u beznadenom pokuaju bekstva iz drutvenog zatvora, koji ih je sa svoja etiri zida tako bezduno pritiskao. Ali, njihove dananje unuke samo bi im se
snishodljivo osmehnule, bez oseaja da ih to pogaa, i uputile ih na odgovarajuu socijalnu slubu, na
prijateljski tretman. Histerinu enu, koja je udela za neim udesnim, zamenila je mahnito uurbana
ludaa, koja prosto ne moe da doeka trijumf zla. Ali, moda je to tako sa svime to je zastarelo. To
se ne moe objasniti samo vremenskom distancom ve i sudom istorije. Izraz toga u stvarnosti jeste
oseanje posramljenosti, koje obuzima one roene kasnije, pri osvrtu na neku raniju mogunost, koju
nisu uspeli da sprovedu u ivot. Ono to je postignuto moe se zaboraviti, ali i sauvati u sadanjosti.
Zastareva samo ono to nije uspelo, neispunjeno obeanje neeg novog. Nisu bez razloga Ibzenove
ene nazvane modernim. Mrnja prema modernom i mrnja prema zastarelom su jedno te isto.

58. Istina o Hedi Gabler 69

Esteticizam XIX veka ne moe se shvatiti u kontekstu istorije filozofije ve samo u odnosu na temeljnu stvarnost, na drutvene sukobe. Gria savesti poiva na amoralnosti. Kritika je napadala buroasko
drutvo kako na ekonomskom, tako i na etikom planu, u skladu sa sopstvenim normama. Naspram
toga, vladajua klasa nije imala drugu odstupnicu, u meri u kojoj nije htela da se sroza na apologetske lai i oseanje bespomonosti, kao dvorski pesnici i romanopisci s dravnim penzijama, osim da
odbaci princip na osnovu kojeg je sagledavala smo drutvo, a s njim i sopstvenu etiku. Ipak, ta nova
pozicija koju je radikalna buroaska misao zauzela pod pritiskom svojih protivnika, nije se svodila na
pku zamenu ideolokog privida istinom objavljenom u gnevu samounitenja, u isti mah otvoreno
69

Henrik Ibsen, Hedda Gabler, 1891.

51

pobunjenikog i spremnog na predaju. Pobuna lepog protiv buroaskog Dobrog bila je pobuna protiv Dobrote (Gte). Dobrota je, sama po sebi, deformacija Dobrog (Guten). Time to je etiki princip
odsekla od onog drutvenog i izmestila ga u privatnu oseajnost, Dobrota ga je dvostruko ograniila.
Dobrota se odrekla ostvarenja uslova dostojnih oveka, koje je poivalo na etikom principu. Svaki
njen postupak nosi u sebi neto od utene rezignacije: ona ne eli da izlei ve da ublai, a svest o
neizleivosti na kraju pristaje na to. Dobrota tako postaje ograniena ak i u sebi samoj. Njena krivica
lei u prisnosti. Ona odraava sliku neposrednih odnosa izmeu ljudi i ponitava upravo ono rastojanje koje jedino moe da zatiti pojedince od uticaja opteg. Upravo u najintimnijem kontaktu oni, na
najbolniji nain, oseaju sve neukinute razlike izmeu njih. Nefamilijarnost je jedini protivotrov za
otuenje. Prolazna slika harmonije, u kojoj Dobrota uiva, samo pojaava patnje nepomirenosti i to u
meri u kojoj nastavlja da je idiotski porie. Uvreda protiv ukusa i obzira, koje nijedan dobar postupak
nije poteen, dovrava nivelisanje, kojem se nemona utopija lepog opire. Od samog poetka zrelog
industrijskog drutva, privrenost zlu nije bila samo pretea varvarstva ve i maska dobrog. Njegovo
dostojanstvo je prelo na zlo, koje je za sebe vezalo svu mrnju i ozlojeenost drutvenim poretkom,
koji je iz sebe iscedio dobro i ulio ga u svoje lanove, da bi on sam mogao da postupa kao zloinac bez
kazne. Kada Heda Gabler smrtno ponizi krajnje dobronamernu tetku Juliju, kada namerno razglasi
kako uasni eir koji je tetka nosila u ast generalove kerke pripada sluavki, onda to nije samo
ponaanje frustrirane ene, koja svoju sadistiku mrnju prema svom ustajalom braku usmerava na
bespomonu osobu. Ona se pre ogreuje o ono najbolje, s kojim mora da se nosi, zato to u onom najboljem prepoznaje sramotu dobrog. Naspram starice koja oboava svoju pometenu neaku, Heda, na
nesvestan i apsurdan nain, predstavlja ono apsolutno. Heda je rtva, a ne Julija. Lepo, ija opsesivna
slika vlada Hedom, opire se etici, ak i pre nego to stigne da joj se naruga. Naime, ono se protivi
bilo emu optem i postavlja kao neto apsolutno razlike odreene pkim postojanjem, sluajnost
koja prednost daje jednoj stvari, a ne nekoj drugoj. U lepom, neprozirna posebnost se namee kao
norma, kao jedino opte, zato to je normalna optost postala previe transparentna. Tako ona dovodi
u pitanje tu optost, jednakost svega to je neslobodno. Ali, tako i sma postaje kriva, zato to jo
jednom, zajedno sa optou, odseca i mogunost prevazilaenja pke egzistencije, ija neprozirnost
samo odraava neistinost te loe optosti. Tako lepo nanosi nepravdu pravdi, ali je opet u pravu to to
ini. U lepom, krhka budunost prinosi svoju rtvu Molohu sadanjice: poto u tom domenu ne moe
biti nieg dobrog, ona sebe ini loom, da bi osudila sudiju s pozicije poraenog. Protest lepog protiv dobrog je buroaski, sekularizovani oblik zablude junaka iz klasine tragedije. U okvirima smog
drutva, svest o njegovoj negativnoj sutini je blokirana, tako da istinu moe da zastupa samo apstraktna negacija. Time to odbacuje ono to je nemoralno u moralnosti, to jest, represiju, antimoral
preuzima najdublju brigu moralnosti: da se zajedno sa svim ogranienjima, ukine i svaki oblik nasilja. To je razlog zato se motivi beskompromisne buroaske samokritike zapravo poklapaju sa onim
materijalistikim i tako dolaze do samosvesti.

59. im sam ga ugledala70

enski karakter i enski ideal po kojem je oblikovan, proizvodi su maskulinog drutva. Slika o nepomuenoj prirodi moe nastati samo iz pomuenosti, kao njena suprotnost. Tamo gde se predstavlja
kao humano, maskulino drutvo suvereno neguje u enama sopstveni korektiv i tako se, kroz to ogra70

Aluzija na stihove, Seit ich ihn gesehen, glaubich blind zu sein (Od kada sam ga ugledala, kao da sam oslepela) iz
pesme Adelberta fon Kamiza (Adelbert von Chamisso, 17811838), iz njegovog ciklusa Frauen-Liebe und Leben, za koji je
muziku kasnije napisao Robert uman (Robert Alexander Schumann, 18101856).

52

niavanje, prikazuje kao nemilosrdni gospodar. enski karakter je negativni otisak dominacije. Ali,
upravo zato je i jednako lo. Ono to u buroaskom kontekstu obmane prolazi kao priroda po pravilu
je samo tkivo unakaeno drutvenim oiljcima. Ako je psihoanalitika teorija tana, naime, da ene
svoju fiziku konstituciju doivljavaju kao posledicu kastracije, onda njihove neuroze dobro nasluuju istinu. One ene koje za vreme krvarenja sebe vide kao ranu, znaju vie o sebi nego one koje
sebe zamiljaju kao cvet, samo zato to se njihovim muevima to vie svia. La se ne sastoji samo u
navodnoj afirmaciji prirode, tamo gde se ona samo tolerie i prilagoava, ve u tome to kao priroda u
civilizaciji prolazi neto to je, po svojoj supstanci, najudaljinije od svega prirodnog, naime, isto pretvaranje sebe u stvar. Ona vrsta enstvenosti koja se obraa nagonima, uvek je upravo ona koju svaka
ena mora iz sve snage, na silu muku silu iznuditi od sebe: sve te enice zapravo su mukarii.
Treba samo jednom, iz ugla ljubomornog mua, videti kako takve enstvene ene raspolau svojom
enstvenou, kako je po potrebi koriste, prave od nje sjaj u oima, izvode promene raspoloenja, da
bi se shvatilo dokle ide to zatieno nesvesno, neokrznuto intelektom. Ali, ta netaknutost i istota su
proizvodi ega, cenzure, intelekta, i upravo zato se tako lako, bez ikakvog trvenja, prilagoavaju naelu
stvarnosti racionalnog drutvenog poretka. enstvene prirode se, bez izuzetka, konformiraju. To to
se Nieova istrajnost zaustavila u toj taki, preuzevi nepromiljenu i neobavetenu predstavu o enstvenoj prirodi od hrianske civilizacije, prema kojoj je inae gajio tako duboko nepoverenje, na kraju
je i omoguilo buroaskom drutvu da obuzda napore njegove misli. Naseo je na varku da kae ena
(Weib), tamo gde je bila re o gospoi (Frau). Odatle perfidni savet da se ne zaboravi bi: sma ena je
ve posledica bia. Osloboenje prirode bi zato trebalo da znai ukidanje njenog samouspostavljanja.
Glorifikacija enstvenog karaktera podrazumeva ponienje za sve koji ga nose.

60. Re o moralu
Amoralizam, s kojim je Nie drao staru neistinu na bezbednom odstojanju, sada je i sm podlegao
presudi istorije. S raspadanjem religije i njenim opipljivim filozofskim sekularizacijama, restriktivne
zabrane su izgubile svoju potvrenu sutinu, svoju supstancijalnost. Ipak, u poetku, materijalna proizvodnja je bila toliko nerazvijena, da je to davalo osnova za priu kako nema dovoljno za sve. Svako
ko nije kritikovao politiku ekonomiju kao takvu, mora se drati principa ograniavanja, koji se kasnije izrazio kao neracionalizovano prisvajanje na tetu slabijih. Objektivne pretpostavke toga su se
promenile. Ako se ima u vidu neposredna mogunost obilja, to ograniavanje mora delovati suvino, ne samo u oima drutvenih nekonformista ve i ogranienih buruja. Oseaj za moral svojstven
vladarima, po kojem svako ko hoe da ivi treba da zgrabi ta moe, u meuvremenu se izokrenuo
u jo bedniju la nego to je bio dok je sluio kao propovednika mudrost iz XIX veka. Ako bi se u
Nemakoj pokazalo da su pristojni malograani u stvari plavokose zveri, to ne bi imalo nikakve veze
s nacionalnim osobenostima, ve samo s injenicom da je naspram oiglednog obilja, plavokosa bestijalnost, odnosno drutvena otimaina, poprimila neto od crta prostaka, zatucanog filistra, ak i onog
mentaliteta koji uvek ostaje kratkih rukava, protiv kojeg je moral gospodara i bio izmiljen. Ako
bi ezare Bordija (Cesare Borgia) danas vaskrsnuo, izgledao bi kao David Fridrih traus71 i zvao bi
se Adolf Hitler. Propovedanje amoralnosti postalo je zadatak istih onih darvinista koje je Nie prezirao i koji su za svoju ideju vodilju usiljeno proglasili varvarsku borbu za opstanak, upravo zato to
ona vie nije potrebna. Plemenitost je davno prestala da znai preuzimanje onog boljeg od drugih i
zapravo je postala zasienost uzimanjem, koje se u praksi upranjavalo kao vrlina davanja, koja se
71

David Friedrich Strauss (18081974), kritiar Biblije, agitovao protiv Bizmarka u periodu posle 1866. i zalagao se za
evolucionizam kao filozofsku zamenu za Hrianstvo, u delu Der alte und neue Glaube (Stara i nova vera, 1872).

53

kod Niea javlja samo na misaonom planu. Asketski ideal danas moe da poslui kao mnogo bolji bedem protiv ludila profitne ekonomije, nego to je to pre ezdeset godina, naspram liberalne represije,
bio hedonizam. Amoralisti danas konano mogu da dopuste sebi da budu dobri, ljubazni, nesebini i
otvorena srca, kao to je Nie bio jo u ono vreme. Garancija njihovog nepokolebljivog otpora bie
njihova usamljenost, kao i kod Niea, u vreme kada je prema normalnom svetu navukao masku zla,
da bi normalnost poduio strahu od njene sopstvene izopaenosti.

61. Apelacioni sud

Nie je u Antihristu izneo najjai argument ne samo protiv teologije ve i protiv metafizike: da nadu
brka sa istinom; da to to je nemogue iveti sreno ili ak bilo kako, bez ideje o neemu apsolutnom,
ne dokazuje legitimnost takve misli. On odbacuje hrianski dokaz snage, da je vera ujedno i istina, zato to donosi blaenstvo. Naime, moe li srea ili vie tehniki reeno, zadovoljstvo (Lust)
ikada biti dokaz istine? To je tako malo verovatno, da se skoro moe uzeti kao protivdokaz, a u
svakom sluaju izaziva veliko podozrenje prema istini, svaki put kada u raspravi na pitanje ta je
istinito? uestvuje i oseanje zadovoljstva. Zadovoljstvo kao dokaz, dokazuje samo zadovoljstvo
i nita vie; kako to da ba istiniti sudovi priinjavaju vie zadovoljstva nego lani i da neminovno, u
skladu s nekom prestabiliranom harmonijom, izazivaju prijatne oseaje? (Antihrist, aforizam 50) Ali,
sam Nie je poduavao amor fati ljubi svoju sudbinu. To je, kako je pisao u Epilogu za Sumrak
bogova, bila njegova najdublja priroda. Zato se moemo upitati da li je zaista ispravnije voleti ono
to nam se deava, afirmisati neto zato to je to to jeste, nego da za istinu uzimamo ono emu se
nadamo. Nije li to isti onaj pogrean zakljuak koji vodi od postojanja stubborn facts (neumoljivih
injenica) do njihovog uzdizanja u najviu vrednost, koje je kritikovao u prelazu od nade ka istini?
Ako je dosezanje blaenstva kroz opsesivnu ideju smestio u azil za umobolne, onda poreklo amor
fati moemo potraiti u zatvoru. Oni koji vie nemaju ta da gledaju ili vole, na kraju postaju rtve
zaljubljenosti u kamene zidove i prozore s reetkama. U oba sluaja, re je o bedi prilagoavanja, koja,
da bi se nekako podneo uas sveta, pripisuje realnost eljama i smisao besmislenoj prisili. U amor
fati se, nita manje nego u credo quia absurdum (lat., verujem zato to je apsurdno), skrueno pristaje
na odricanje, na glorifikaciju onoga to je najapsurdnije, na poniznost pred krstom. Na kraju, nada,
koja izmie stvarnosti tako to je negira, jedini je oblik u kojem se ukazuje istina. Bez nade, ideja
o istini bila bi jedva pojmljiva, i kardinalna je neistina predstavljati kao istinu postojanje koje smo
prepoznali kao loe, samo zato to smo to prepoznali. U tome se, pre nego u suprotnom, sastoji zloin teologije, protiv koje je Nie poveo parnicu, a da je nikada nije doveo do poslednje instance. U
jednom od najsnanijih delova svoje kritike, optuio je hrianstvo zbog mitologije: rtveni dar i to
u njegovom najodvratnijem, najvarvarskijem obliku, rtvovanje nevinih zbog grehova krivih! Kakav
uasan paganizam! (Antihrist, aforizam 41) Ipak, ljubav prema sudbini nije nita drugo nego apsolutno odobravanje beskonanosti takvog rtvovanja. Mit je ono to razdvaja Nieovu kritiku mita od
istine.

62. Kraa izlaganja

Pri ponovnom itanju nekih kontemplativnih dela Anatola Fransa, kao to je Epikurov vrt (Jardin
dpicure,1895), teko je, i pored sve zahvalnosti na pokazanom prosvetiteljstvu, odoleti oseanju
nelagodnosti, koje se ne moe u potpunosti objasniti ni tim staromodnim dranjem, koje su tako rev54

nosno usvojili odmetniki francuski iracionalisti, niti linom tatinom. Ali, time to slui kao izgovor
za zavist, budui da se element tatine nuno javlja u svakom duhu, im pone da opisuje samog sebe,
pozadina te nelagodnosti postaje jasnija. Stvar je u tom kontemplativnom, leernom, makar samo sporadino propovednikom i trpeljivo podignutom kaiprstu. Kritiki sadraj misli je poniten dranjem
koje sebi daje sve vreme ovog sveta, tipinim za profesore u dravnoj slubi, a ironija s kojom taj imitator Voltera na naslovnoj stranici priznaje svoje lanstvo u Francuskoj akademiji, vraa se aljivdiji
u lice. U njegovom izlaganju, iza sve naglaene ljudskosti, krije se neto nasilniko: on to sebi moe
da priuti, pomislio bi ovek, zato to se niko ne usuuje da prekine majstora. Neto uzurpatorsko,
svojstveno svakom predavanju i zapravo svakom glasnom itanju, prodrlo je u njegove lucidne reenine konstrukcije, koje doputaju tako veliki predah najneprijatnijim pitanjima. Nepogreivi znak
latentnog prezira prema ljudskim biima, kod tog poslednjeg zastupnika ljudskog dostojanstva, jeste
sigurnost s kojom iznosi opta mesta, kao da se niko nee usuditi da ih primeti: Lartiste doit aimer la
vie et nous montrer quelle est belle. Sans lui, nous en douterions. (Umetnik treba da voli ivot i da
nam pokae kako je ivot lep. Bez njega, u to bismo mogli da posumnjamo.) Meutim, ono to izbija
u prvi plan, kroz njegove arhaino stilizovane meditacije o Francuskoj, potajno je prisutno u svakoj
meditaciji koja se poziva na pravo da se uzdri od neposredne svrhe. Takva staloenost postaje ista
ona la u koju je uurbana direktnost ve upala. Dok se misao, u skladu sa svojim sadrajem, moe
opirati neodoljivoj plimi uasa, nervi, ulni organi istorijske svesti, otkrivaju u njenoj formi, tanije, u
samoj njenoj reenosti da i dalje bude misao, tragove poputanja pred svetom, kojem ona ini ustupak
ve u trenutku kada se od njega odmakne dovoljno daleko da ga moe pretvoriti u filozofski predmet.
Suverenitet, bez kojeg ne bi bilo nikakve misli, mae povlasticom koja ga doputa. Odbojnost koju to
izaziva skoro da je postala najvea prepreka teoriji: ako je sledite, ostaje vam samo utanje; ako je ne
sledite, postajete sirovi i prosti, kao i svako ogranien na vlastitu kulturu. ak i uasna podela govora na profesionalnu konverzaciju i onu isto konvencionalnu, nagovetava nemogunost da se neto
kae bez arogancije, bez traenja tueg vremena. Najhitnija briga javnog izlaganja, ako ono treba da
ima nekog smisla, jeste da stalno ima u vidu ta iskustva i da svest o njima izrazi kroz svoj tempo,
povezanost, gustinu, a da se pri tom ne namee kao obavezujue.

63. Smrt besmrtnosti

Flober, koji je ostao upamen po izjavi kako prezire slavu kojoj je posvetio ceo svoj ivot, ipak se
oseao udobno sa sveu o toj kontradikciji, ba kao i onaj staloeni buruj koji je napisao Gospou
Bovari. U odnosu na korumpirano javno mnjenje, tampu, na koju je reagovao kao i Kraus, smatrao
je da se moe osloniti na budue narataje, na buruja osloboenog pogubne arolije gluposti, koji e
odati dunu poast njegovoj autentinoj kritici. Ali, potcenio je glupost: drutvo koje je predstavljao,
nije u stanju da sebe nazove pravim imenom, a s njegovim razvojem u totalitet, inteligencija se, ba
kao i glupost, razvila u neto apsolutno. To nagriza vitalne centre intelektualca. On se ne moe uzdati
u budue narataje, a da ne sklizne u konformizam, makar to bila saglasnost samo s velikim duhovima. Ipak, im se odrekne te nade, njegovo delo poinje da proima neto slepo i zadrto, suvie sklono
tome da se izokrene u cininu kapitulaciju. Slava, plod objektivnih procesa trinog drutva, u kojoj
je bilo neeg nehotinog i uvrnutog, ali i traka pravde i slobodnog izbora, sada je likvidirana. Ona je
u potpunosti prela u nadlenost propagandnih biroa i meri se iznosom sredstava koje su rizikovali
vlasnici firmi ili interesne grupe koje stoje iza njih. Plaena publika (claquer), koju je Domije (Honor Daumier) jo mogao da vidi kao nakaznu izraslinu, u meuvremenu se oslobodila loeg glasa i
postala zvanini predstavnik kulturnog sistema. Autori koji ele karijeru, priaju o svojim agentima
55

isto onako prirodno kao i njihovi prethodnici o svojim izdavaima, koji su takoe znali neto o reklamiranju. Autor preuzima na sebe odgovornost za svoju slavu i tako, donekle, i za svoj ivot posle
smrti naime, ta uopte ima anse da ostane upameno u potpuno organizovanom drutvu, a da nije
ve poznato? i kupuje kandidaturu za besmrtnost, ali ne vie od crkve, ve od lakeja trustova. Ali,
u tome nema blagoslova. Kao to su proizvoljno seanje i potpuni zaborav oduvek ili ruku pod ruku,
tako i planirano sticanje slave i poasti neodoljivo stremi nitavilu, to se moe videti i po grozniavom karakteru svih slavnih linosti. Slavni nisu sreni. Postaju nazivi artikala, strani i nerazumljivi
sami sebi, ive slike samih sebe, kao da su ve mrtvi. U pretencioznoj zabrinutosti za svoju auru, oni
trae ivotnu energiju, koja je jedina istrajna. Neljudska ravnodunost i prezir, koji trenutno pogaaju
propale idole kulturne industrije, otkrivaju istinu o njihovoj slavi, iako onima koji uestvuju u tom
preziru ne garantuju nita bolju prou kod buduih narataja. Zato intelektualcu, koji otkriva svu
krhkost svojih skrivenih motiva, nema drugog leka nego da taj uvid iskae.

64. Moralnost i stil

Pisac e primetiti da to se preciznije, detaljnije i prikladnije izraava, njegov knjievni rezultat
drugima deluje sve opskurnije, dok formulacije ispisane na oputeniji i neodgovorniji nain odmah
nailaze na odreeno razumevanje. Tu ne pomae asketsko izbegavanje svih elemenata strunog diskursa, svih aluzija na sferu kulture koje vie nisu aktuelne. Strogost i istota lingvistike strukture,
ak i krajnje jednostavne, stvaraju vakuum. Aljkavost, koja dobro prijanja uz poznate jezike tokove,
shvata se kao znak pripadnosti i kontakta: neko zna ta hoe, zato to zna ta drugi hoe. Izraavanje
usmereno na stvar, pre nego na komunikaciju, smatra se sumnjivim: ono osobeno, to nije preuzeto iz
postojeih obrazaca, deluje neotesano, kao znak ekscentrinosti ili ak smuenosti. Savremena logika,
koja toliko dri do jasnoe, naivno je apsorbovala tu perverziju u kategoriju svakodnevnog govora.
Neodreeno izraavanje doputa sluaocu da u njemu prepozna ono to mu odgovara ili to ve misli. S druge strane, stroga formulacija oekuje nedvosmisleno razumevanje i konceptualni napor, od
ega se ljudi namerno odvraaju, i pretpostavlja da se pred nekim sadrajem treba uzdrati od svih
prethodno uvreenih stavova, to znai i radikalno razdvajanje od sebe, emu se mnogi estoko opiru.
Razumljivo im je samo ono to i ne moraju da shvate; blisko im je samo ono najotuenije, re oblikovana trgovinom. Malo toga deluje tako pogubno na moral intelektualaca. Svako ko eli da to izbegne,
mora biti u stanju da u svakom savetu koji skree panju na potrebu za komunikativnou prepozna
izdaju onoga to treba preneti.

65. Izgladnelost
Suprotstavljanje radnikih dijalekata pisanoj rei je reakcionarno. Dokolica, ak i oholost i bahatost, podarili su jeziku vie klase odreenu nezavisnost i samodisciplinu. Tako je on doao u sukob sa
sopstvenom drutvenom sferom. On se okree protiv gospodara, koji ga zloupotrebljavaju kao zapovest, tako to eli da zapoveda njima, i odbija sluenje njihovim interesima. S druge strane, u govoru
potinjenih, nema nieg osim iga dominacije, koji ih liava ak i one pravednosti koju je neiskvarena,
autonomna re obeavala onima koji su bili dovoljno slobodni da je izgovore bez ozlojeenosti. Proleterski govor je diktiran glau. Siromani vau rei, da bi se zasitili. Od njihovog objektivnog duha
oekuju jaku hranu, koji im je drutvo uskratilo; oni pune usta reima, zato to nemaju ta drugo da
zagrizu. Tako se svete jeziku. Oni pustoe telo jezika, koji im nije dopustio da ga vole, i time, s nemo56

nom snagom, ponavljaju sramotu koju im je ovaj naneo. ak i ono najbolje u dijalektima severnog
Berlina ili u londonskom kokniju, njihova britkost i smisao za humor, proeto je potrebom da se, u
oajnim uslovima, koje treba podneti bez oajavanja, pravi sprdnja od neprijatelja, ali i na sopstveni
raun, to samo potvruje postojee stanje. Ako pisana re kodifikuje otuenje izmeu klasa, onda
to otuenje ne treba odbacivati kroz regresiju na govorni jezik, ve samo kroz doslednost najstroe
jezike objektivnosti. Samo govor koji ukida pisanje tako to ga uvlai u sebe, moe osloboditi ljudski
govor od lai da je ve ljudski.

66. Meavina
Uobiajeni argument u prilog tolerancije, da su sva ljudska bia i sve rase jednaki, jeste bumerang.
On je suvie otvoren za odbacivanje na osnovu ulnog opaanja, a ak i najubedljiviji antropoloki
dokazi da Jevreji nisu nikakva posebna rasa ne znae mnogo u situaciji kao to je pogrom, budui
da totalitaristi dobro znaju koga ele da ubiju, a koga ne. Ako bi neko hteo da jednakost svih koji
nose ljudske crte proglasi za ideal, umesto da je utvrdi kao injenicu, ni to ne bi bilo od velike pomoi. Apstraktna utopija se suvie dobro uklapa u najpodmuklije drutvene tendencije. To da su sva
ljudska bia slina je upravo ono to drutvo eli da uje. Na stvarne ili izmiljene razlike ono gleda kao na ig srama, koji govori da se nije ilo dovoljno daleko; da je negde, neto ostavljeno izvan
maine, to jo nije u potpunosti odreeno totalitetom. Tehnika koncentracionih logora je osmiljena
tako da zatvorenike pretvori u uvare, da rtve postanu ubice. Rasna razlika je uzdignuta u apsolut,
tako da se moe ukinuti samo apsolutno, makar samo tako to se onom drugaijem vie ne doputa
da preivi. Ali, osloboeno drutvo nee biti unitarna drava, ve ostvarenje optosti kroz izmirenje
razlika. Prema tome, politika koja to shvata ozbiljno, ne bi trebalo da propagira ak ni ideju o apstraktnoj jednakosti ljudskih bia. Umesto toga, ona bi trebalo da ukazuje na postojeu lou jednakost, na
istovetnost interesa filmske i vojne industrije, i da bolje uslove zamilja kao one u kojima je mogue
biti drugaiji bez straha. Uveravati crnce kako su potpuno isti kao belci, iako oigledno nisu, znai
potajno im naneti jo jednu nepravdu. Oni se dobronamerno poniavaju na osnovu standarda koje,
pod pritiskom sistema, ne mogu dostii, a i ije bi eventualno dostizanje bilo veoma sumnjivo dostignue. Glasnogovornici unitarne tolerancije su uvek spremni da se netolerantno okome na bilo koju
grupu koja se ne uklapa: zadrto oduevljavanje crncima besprekorno se stapa sa uvredama na raun
odvratnih Jevreja. Melting pot je bio izum nekontrolisanog industrijskog kapitalizma. Pomisao da
se stupi u njega, priziva sliku muenitva, a ne demokratije.

67. Nemera za nemeru

Ono to su Nemci uradili prevazilazi svaiju mo poimanja, naroito u psiholokom smislu, zato to
se stie utisak da su poinjeni uasi vie bili stvar slepo planiranih i otuenih mera zastraivanja nego
spontanog uivanja. Prema izvetajima oevidaca, muenja i ubistva su se izvodila bez entuzijazma i
moda su ba zato probila sve granice. Ipak, svest koja hoe da se odupre neizrecivom, uvek iznova
zatie sebe kako udara u zid u pokuaju razumevanja, kao da ne eli da subjektivno podlegne ludilu
koje objektivno vlada. Neodoljivo se namee ideja da su nemaki uasi bili neka vrsta predujmljene
osvete. Kreditni sistem, u kojem se sve, ak i osvajanje sveta, moe obezbediti unapred, odreuje i
delovanje koje priprema njegov kraj, kao i kraj celog trinog drutva, sve do samoubistva diktature. Moglo bi se rei kako u koncentracionim logorima i gasnim komorama propast Nemake stie s
57

popustom. Nikome ko je bio svedok prvih meseci nacistike vladavine 1933, nije mogao promai momenat smrtne tuge, polusvesnog preputanja neemu zlokobnom, koje je pratilo svesno raspirivanu
euforiju, povorke s bakljama i zvuke bubnjeva. Kako je samo beznadeno zvuala omiljena pesma iz
tih dana, Narode, na oruje, na bulevaru Unter den Linden (Bulevar lipa, Berlin). Spasavanje otadbine, zakazivano iz dana u dan, slutilo je na katastrofu od prvog trenutka i ta katastrofa se uvebavala
u koncentracionim logorima, dok je njeno predoseanje bilo ugueno trijumfom na ulicama. Nema
potrebe da se to predoseanje objanjava kolektivnim nesvesnim, iako je i ono, naravno, imalo udela
u tome. Nemaka pozicija u okviru imperijalistike konkurencije, u pogledu raspoloivih sirovina i
industrijskog potencijala, bila je beznadena, kako u ratu, tako i u miru. Niko nije bio toliko glup da to
ne bi mogao da shvati, a opet su to svi ignorisali. Ulazak u konani obraun s konkurencijom znaio
je skok u provaliju, u koju su prethodno gurani drugi, u nadi da bi se Nemaka tako mogla potedeti.
anse nacionalsocijalistike privrede da uz pomo rekordnog terora i vremenske prednosti nadoknadi
zaostatak u ukupnom obimu proizvodnje bile su neznatne. U njih su pre poverovali drugi, nego smi
Nemci, koji nisu bili zadovoljni ni posle pada Pariza. Dok su osvajali sve redom, ve su besneli kao
oni koji nemaju ta da izgube. Na poetku nemakog imperijalizam stoji Vagnerov Sumrak bogova,
ushieno proroanstvo vlastite propasti, ije je komponovanje poelo uporedo s pobednikim ratom
iz 1870. U istom duhu, dve godine pre izbijanja Drugog svetskog rata, nemaki narod je mogao da
gleda film o padu njihovog cepelina kod Lejkhersta (Lakehurst, New Jersey, 1937). Laa je letela svojim putem, mirno, elegantno, da bi se onda odjednom strmoglavila. Kada vie nema izlaza, nagon za
unitavanjem postaje potpuno ravnoduan prema neemu to nikada nije jasno ni utvrdio: da li je
usmeren protiv drugih ili protiv vlastitog subjekta.

68. Ljudi te gledaju72

Zgraavanje nad zverstvima opada u meri u kojoj rtve sve manje lie na normalne itaoce, ako
su crnpurastije, prljavije, slinije junjacima. To govori neto o zverstvima, ali i o posmatraima.
Moda je drutveni ematizam percepcije kod antisemita toliko izmenjen da oni vie i ne mogu videti
Jevreje kao ljudska bia. Neumorno ponavljano zapaanje kako divljaci, crnci i Japanci podseaju na
ivotinje, recimo na majmune, ve sadri klju za pogrom. Mogunost za pogrom se otvara u asu
kada pogled smrtno ranjene ivotinje padne na ljudska bia. Prezir s kojom ona odbacuju taj pogled
najzad, to je samo ivotinja neminovno se ponavlja u zverstvima nad drugim ljudskim biima, u
kojima zloinci moraju stalno ubeivati sebe kako su to samo ivotinje, zato to u to nikada nisu bili
potpuno sigurni, ak ni u sluaju ivotinja. Shvatanje ljudskog u represivnom drutvu jeste parodija
ideje po kojoj su ljudska bia stvorena po slici boijoj. Mehanizam patike projekcije ini da monici
kao ljudsko opaaju samo vlastiti odraz u ogledalu, umesto da smi odraavaju ljudsko upravo kao
ono to je drugaije. Ubistvo je tako pokuaj da se, uvek iznova, ludilo tog lanog opaanja odagna
jo veim ludilom: ono to se ne opaa kao ljudsko bie, a to ipak jeste, pretvara se u stvar, tako da se
manini pogled vie ne skree s njegovih trzaja.

72

Aluzija na naslov knjige Paula Ejpera (Paul Eipper, 18911964), Tiere siehen dich on (ivotinje te posmatraju), popularne zbirke pria o ivotinjama, objavljene 1928.

58

69. Mali ljudi

Oni koji negiraju objektivne istorijske sile, lako e pronai argumente kako je ishod rata mogao biti
drugaiji. Nemaka je u stvari trebalo da pobedi: to to nije, posledica je Firerove gluposti. Ali, one
presudne Hitlerove gluposti, to to usred rata nije napao Englesku, njegov napad na Rusiju i Ameriku, imaju svoje precizno drutveno znaenje, koje se neminovno razvijalo u skladu sa sopstvenom
dijalektikom, od jednog naizgled razumnog koraka do drugog, sve do katastrofe. ak i ako je to bila
glupost, ona ostaje istorijski odreena: glupost nije nikakav prirodni kvalitet, ve neto drutveno
proizvedeno i drutveno pojaano. Nemaka vladajua klika je srljala u rat, zato to je bila iskljuena
iz kruga vodeih imperijalistikih sila. Ali, ta iskljuenost bila je i uzrok provincijalizma, nespretnosti
i samoobmanjivanja, koji su Hitlerovu i Ribentropovu politiku inili nekonkurentnom, a od njihovog
rata napravili kocku. To to su bili isto tako loe informisani o ravnotei koju su torijevci odravali
izmeu optih ekonomskih i posebnih britanskih interesa ili o snazi Crvene Armije, kao i mase koje
su stajale iza kordona Treeg Rajha, ne moe se razdvojiti od istorijskog odreenja nacionalsocijalizma, a skoro ni od njegove snage. Jedina prednost njihovog ludog poduhvata bila je u tome to nisu
znali za nita bolje, to je i bio uzrok njihovog neuspeha. Nemaka industrijska zaostalost prisiljavala
je politiare, koji su se upinjali da uhvate korak i upravo tako se dokazivali kao golje, da ostanu u
granicama svog neposrednog, ogranienog iskustva, onog politike fasade. Ispred sebe su videli samo
oduevljenu gomilu i prestraene pregovarae; to im je zaklonilo uvid u objektivnu snagu mnogo vee
mase kapitala. Imanentna osveta koja je stigla Hitlera sastoji se u tome to je on, egzekutor liberalnog
drutva, bio suvie liberalan, po merilima sopstvene svesti, da bi video kako se pod platom liberalizma u spoljanjem svetu formira nadmono carstvo industrijskog potencijala. On, koji je neistinu
liberalizma video bolje nego bilo koji drugi buruj, ipak nije sagledao silu koja je stajala iza njega,
upravo onu drutvenu tendenciju iji je on bio samo doboar. Njegova svest se povukla na poloaj
slabijih i kratkovidijih rivala, iz kojeg je i sm poao, da ga onda nadoknadio po skraenom postupku.
Sudbina Nemaca nuno je bila rtva te gluposti. Naime, samo one voe koje na svoj narod podseaju
po skoro potpunom nepoznavanju sveta i svetske ekonomije, mogle su da taj narod i njegovu tvrdoglavost mobiliu za rat i upregnu u poduhvat nesputan bilo kakvom refleksijom. Hitlerova glupost je
bila lukavstvo uma.73

70. Diletantsko mnjenje

Trei Rajh nije uspeo da proizvede nijedno umetniko delo, nijednu konceptualnu tvorevinu, koja
bi zadovoljila ak i bedni liberalni zahtev za nivoom. Razaranje oveanstva i ouvanje duhovnih
dobara ne idu jedno s drugim, kao ni sklonita od vazdunih napada i rode na dimnjacima, a obnovljena militaristika kultura je jo na samom poetku bila ono to su gradovi bili na kraju: gomila kra.
Stanovnitvo je toj kulturi prualo makar pasivni otpor. Ipak, navodno osloboena kulturna energija
nije bila asimilovana u tehnike, politike i vojne domene. Re je o neemu istinski varvarskom, to
nastavlja da trijumfuje nad vlastitim duhom. To se moe videti i u strategiji. Faistika epoha nije
dovela do procvata strategije ve do njenog ukidanja. Veliki vojni izumi nisu se mogli razdvojiti od
lukavstva, od mate, a skoro ni od privatne inteligencije i inicijative. Oni su spadali u disciplinu koja
je bila relativno nezavisna od procesa proizvodnje. Cilj je bilo sticanje prednosti na osnovu specijalizovanih inovacija, kao to su dijagonalni borbeni poredak ili preciznost artiljerije. U svemu tome je bilo
73

Lukavstvo uma, List der Vernunft: Hegelov teleoloki inilac, skriveni instrument apsolutnog duha, koji sve druge
aktere i zbivanja stavlja u funkciju svog konanog ostvarenja.

59

neeg od duha nezavisnog, buroaskog preduzetnitva. Hanibal potie iz loze trgovaca, a ne junaka, a
Napoleon iz demokratske revolucije. Faizam je ignorisao momenat buroaske konkurencije u voenju rata. On je temeljnu ideju strategije uzdigao u apsolut: iskoriavanje privremene disproporcije
izmeu elite nacije, organizovane za ubijanje, i ukupnog potencijala ostalih. Ali, time to je na osnovu
te ideje izumeo totalni rat i ukinuo razliku izmeu vojske i industrije, faizam je likvidirao i strategiju.
Bila je zastarela kao i zvuk vojnih orkestara ili slike ratnih brodova. Hitler je hteo da osvoji svet uz pomo koncentrisanog terora. Ipak, sredstva koja je koristio ve su bila nestrateka: masivno gomilanje
materijala na odreenim mestima, grubi frontalni prodori, mehaniko opkoljavanje protivnika, s velikim rupama u liniji fronta. Taj princip, isto kvantitativni, pozitivistiki, bez iznenaenja i zato uvek
javan i povezan s reklamiranjem, nije vie bio dovoljan. Saveznicima, ekonomski neuporedivo bogatijim, bilo je potrebno samo da nadmae Nemce u njihovoj sopstvenoj strategiji, da bi slomili Hitlera.
Otupelost i iscrpljenost ratom, opti defetizam, koji su samo produavali propast, bili su uslovljeni tim
raspadanjem strategije. Kada su svi koraci matematiki izraunati, oni u isto vreme poprimaju crte
neeg glupog. Kao u parodiji ideje po kojoj bi svako trebalo da bude sposoban da upravlja dravom,
rat je, uprkos pomoi radara i vetakih pristanita, pre bio voen u maniru kolarca koji zabada zastavice na zamiljenoj mapi. pengler (Oswald Spengler) se nadao da e posle propasti Zapada uslediti
zlatno doba inenjera. Ali, iz te perspektive, moe se nazreti propast sme tehnike.

71. Pseudomenos74
Magnetsku vlast ideologija nad ljudskim biima, kada ve uveliko postanu otrcane, treba objasniti
s one strane psihologije, kao objektivno odreeno raspadanje logikog dokaza kao takvog. To je dolo
do take u kojoj la zvui kao istina, a istina kao la. Svako saoptenje, svaka vest, svaka misao emituje
se iz centara kulturne industrije. Onome to ne nosi prepoznatljivi ig te prethodne obrade, unapred
se osporava verodostojnost, utoliko pre to institucije za oblikovanje javnog mnjenja upotpunjuju
ono to emituju s hiljadu injeninih dokaza i sa svom uverljivou koju njihova ukupna mo moe
da postigne. Istini koja bi tome ipak htela da se suprotstavi, pridaje se karakter neeg neverovatnog,
ali, jo vie, neeg suvie slabanog da bi se probilo u direktnoj konkurenciji s visoko koncentrisanim
informativnim aparatom. Nemaki ekstremi rasvetljavaju ceo mehanizam. Kada su nacisti poeli s
muenjima, oni ne samo da su terorisali ljude unutar i izvan Nemake, ve su istovremeno, kako se
uas njihovih zlodela poveavao, postajali sve sigurniji od razotkrivanja. S neim tako neverovatnim,
bilo je lako ne poverovati u neto u ta niko, u ime mira, nije ni hteo da veruje, i tako kapitulirati
pred njim. Oni koji su drhtali od straha, ubeivali su sebe kako je re o preterivanjima: ak i kada je
rat ve uveliko odmakao, detalji o koncentracionim logorima nisu bili poeljni u engleskoj tampi. U
prosveenom svetu, svaki uas neminovno postaje samo stravina pria. Naime, neistina o istini sadri
jezgro koje nailazi na snaan odjek u nesvesnom. Nije re samo o elji za uasnim. Faizam zapravo
nije toliko ideoloki, koliko neposredno uzdie princip dominacije, koji je kod drugih skriven. S
kojim god se ljudskim vrednostima demokratija suprotstavljala tom principu, on ih moe lako odbaciti,
ukazujui kako one ne vae za celo oveanstvo, ve samo za njegovu lanu sliku, koju je faizam
imao hrabrosti da odbaci. Ali, ljudi postaju toliko oajni u svojoj kulturi, da su uvek spremni da se
odreknu slabanih izgleda za neto bolje, samo ako ovaj svet ugodi onom najgorem u njima, tako to
e priznati koliko je lo. Opozicione politike snage takoe su prisiljene da se stalno slue laima,
ukoliko ne ele da i sme budu zbrisane kao destruktivne. to je dublja njihova razlika u odnosu na
74

Gr., laov i naziv jednog od Eubulidovih (IV vek pre n. e.) paradoksa, u kojem treba utvrditi istinu kada neko kae,
Ja laem.

60

postojee, koje im ipak garantuje sklonite od jo gore budunosti, to je faistima lake da ih prikuju
za neistinu. Samo apsolutna la i dalje uiva slobodu da kae neto istinito. Istina se toliko mea s
laima, da ih je skoro nemogue razlikovati, a sticanje makar i najprostijeg saznanja postaje Sizifov
posao, to oznaava pobedu naela logike organizacije, iako je njegova vojna osnova poraena. U lai
su dugake noge: one idu ispred svog vremena. Pretvaranje svih pitanja o istini u ona o vlasti, koje ni
sma istina ne moe izbei, ukoliko ne eli da bude unitena vlau, ne samo da potiskuje istinu, kao
u ranijim despotizmima, ve napada najdublje jezgro disjunkcije izmeu istinitog i lanog, na ijem
su ukidanju plaeni logiari inae marljivo radili. Tako Hitler, za koga niko ne moe da kae da li je
mrtav ili je umakao, nastavlja da ivi.

72. Druga berba

Talenat moda nije nita drugo nego uspeno sublimirani bes, sposobnost da se energija
prvobitno nagomilana zbog unitavanja neposlunih objekata preobrazi u koncentraciju
strpljivog posmatranja, tako da se tajni objekata ne dopusti da umakne, kao to nekada
ne bismo imali mira dok ne iupamo piskavi glas iz neke polomljene igrake. Ko na licu
onog utonulog u misli, odvojenog od praktinih stvari, nije primetio istu onu agresivnost
koja se inae pokazuje u praksi? Zar se oni koji izgaraju dok rade na neemu ne oseaju
kao raspomamljeni stvaraoci? Nije li taj bes zapravo neophodan da bismo se oslobodili
ogranienja, kao i od besa ogranienosti? Nije li ono pomiriteljsko zapravo oteto od neeg
destruktivnog?
Veini je danas lako sa bodilom ii. (Aluzija na novozavetnu izreku; prim. prev.75 )
Koliko je samo stvari nazvano po gestovima i tako povezano sa oblicima ponaanja. Natikae (pantoffel) schlappen, slippers napravljene su tako da ih moete navui
na stopala bez pomoi ruku. One su spomenici mrnji prema saginjanju.
Da su u represivnom drutvu sloboda i drskost jedno te isto, potvruje i nehajno ponaanje mladih, koji govore Poto svet?, sve dok ne moraju da prodaju svoj rad. Da bi
pokazali kako se ne oslanjanju ni na koga i da zato ne moraju nikome ukazati potovanje,
zabijaju ruke u depove. Ipak, laktovi tre i ve su spremni da potkae svakog ko im se
isprei na putu.
Nemac je neko ko ne moe da izgovori la, a da u nju i sm ne poveruje.
Fraza, to uopte ne dolazi u obzir, koja se verovatno pojavila u Berlinu, krajem dvadesetih godina ovog veka, ve je potencijalno osvajanje vlasti. Naime, ona polazi od toga da je
privatna volja, koja ponekad poiva na stvarnim pravima, ali uglavnom na istoj bezobzirnosti, direktan izraz objektivne nunosti, koja ne trpi nikakav prigovor. U osnovi, re
je o reenosti bankrotiranog pregovaraa da partneru ne isplati ni paru, u ponositom saznanju da se od njega vie ionako ne moe izvui nita. Trik pokvarenog advokata bezono
se predstavlja kao herojska nepopustljivost: to je lingvistika formula uzurpacije. Taj blef
podjednako definie i uspeh i pad nacionalsocijalizma.
75
U originalu, Heute lken die meisten mit dem Stachel. Inverzija izreke iz Dela apostolskih, iz epizode koja opisuje
susret apostola Pavla, tada jo progonitelja hriana, pod imenom Savle, i Isusa. Savle, Savle, zato me goni? Teko ti je
protivu bodila praati se. (Dela apostolska, 26:14; na nemakom, gegen/ protiv/ den Stachel/ bodilo). Bodilo je zailjeni
tap kojim se terala upregnuta ivotinja. Ako bi se pobunila, iljak bi joj se zarivao jo dublje u meso. Kod Adorna, veina
to vie i ne pokuava.

61

To to je naspram postojanja fabrika hleba, molitva za hleb na nasuni postala, u isti mah,
pka metafora i lucidni izraz oaja, govori vie protiv mogunosti hrianstva nego sve
prosvetiteljske kritike itija Isusovog.
Antisemitizam je glasina o Jevrejima.
Nemake rei stranog porekla su Jevreji jezika.
Tokom jedne veeri neizmerne tuge, uhvatio sam sebe kako koristim smeno pogrean
konjunktiv ne ba pravilnog visokonemakog glagola, karakteristinog za dijalekt mog
rodnog grada. Tu dragu, nakaradnu konstrukciju nisam uo, kamoli upotrebio, jo od
najranijih kolskih dana. Melanholija, koja me je neodoljivo povukla u ponor detinjstva,
probudila je u njegovim dubinama taj stari, nemono enjivi zvuk. Jezik mi je vratio, kao
odjek, stid zbog jada koji mi je naneo, time to je zaboravio ko sam.
Drugi deo Fausta, ocrnjen kao suvie mraan i alegorijski, pun je poznatih fraza, u meri
koja se sree jo samo u Viljemu Telu (Wilhelm Tell, Friedrich Schiller, 1804) Transparentnost i jednostavnost nekog teksta nisu u direktnoj vezi s njegovom sposobnou da
postane deo tradicije. Moda upravo ono skriveno, to stalno podstie nova tumaenja,
potvruje da je nekom odlomku ili delu sueno da dopre do buduih narataja.
Svako umetniko delo je nepoinjen zloin.
Tragedije koje su po svom stilu najudaljenije od pkog postojanja, u isto vreme su one
koje na najverniji nain uvaju seanje na demonologiju divljaka, sa svojim kolektivnim
povorkama, maskama, rtvovanjima.
Oskudnost svitanja iz trausove Alpske simofonije (Richard Strauss, Eine Alpensymphonie,
Op. 64) ne izvire samo iz banalnih sekvenci ve iz smog njegovog sjaja. Naime, svitanje,
ak ni u visokim planinama, nikada nije pompezno, trijumfalno, velianstveno; naprotiv,
ono je uvek slabano i bojaljivo, kao nada da bi sve jo uvek moglo izai na dobro, i
upravo u nenametljivosti te najmonije od svih svetlosti lei ono to je ini tako dirljivo
nadmonom.
Glas svake ene preko telefona govori nam da li je sagovornica lepa. Njegov ton odraava
sve zadivljene poglede i poudu koji su joj se ikada vratili, kao sigurnost, leernost, samoopaanje. On izraava dvostruko znaenje latinskog izraza grazie, zahvalnost i milost.
Uho opaa ono to je namenjeno oku, zato to se oboje hrane doivljajem iste lepote. On
nam odmah deluje blisko: to je poznati, nikad vieni citat.
Ako se neko probudi usred sna, makar i najmunijeg, osea se razoarano, prevareno,
u onome to je u ivotu najbolje. Ipak, sreni, ostvareni snovi su retki, da upotrebim
ubertove rei (Franz Schubert), kao i srena muzika. ak i oni najlepi snovi nose kao
sramotu to to su drugaiji od stvarnosti, svest da su pki privid onoga to daruju. Zato
upravo takvi snovi deluju oteeno. To iskustvo je na neprevazien nain izraeno u opisu
Prirodnog teatra Oklahome, iz Kafkine Amerike.
Za sreu vai isto to i za istinu: nemate je, u njoj ste. Srea ne znai nita drugo nego
utonuti u zagrljaj, prema naknadnoj slici (Nachbild)76 majinskog okrilja. To je razlog
zato niko ne zna kada je srean. Da bismo videli sreu, moramo iskoraiti iz nje: biti
kao novoroene. Svako ko kae da je srean, lae; im prizove sreu, ogreuje se o nju.
76

Nachbild: naknadna slika ili pa-slika, koja nastaje posle neposrednog dejstva optike drai, to jest, posle gledanja
u neki predmet, kada se kapci zatvore.

62

Ostaje joj veran samo onaj koji kae: bio sam srean. Jedini svestan odnos prema srei
jeste zahvalnost: u tome se sastoji njeno neuporedivo dostojanstvo.
Detetu koje se vraa s raspusta, dom izgleda nov, sve, svean. Ali, nita se nije promenilo
od njegovog odlaska. Samo zato to su obaveze, na koje ga svaki komad nametaja, svaki
prozor i svaka lampa inae podseaju, bile zaboravljene, sve opet odie sabatnim mirom
i ono se jo nekoliko trenutaka moe oseati kao kod kue, u toj tablici mnoenja soba,
odaja i hodnika, koja kao da govori da je sve ostalo u tom ivotu samo la. Tako e jednom
osvanuti i svet, naizgled neizmenjen, pod neprekidnom svetlou svojih praznika, kada
vie ne bude podvrgnut zakonu rada i kada e obaveze povratnika biti lake, kao igra za
vreme raspusta.
Od kada vie ne moemo ubrati cvet da bismo njime ukrasili voljenu osobu kao to se
prinosi rtva, koja se dobrovoljno preuzima na sebe, zbog nepravde koju ar prema samo jednoj osobi nanosi ostalima u branje cvea se uvuklo neto loe. Ono slui samo
tome da ovekovei prolazno, tako to e ga ukoiti. Ipak, nita nije pogubnije: bezmirisni
buket, zvanini znak seanja, ubija ono to je ostalo, upravo tako to ga konzervira. Prolazni trenutak moe iveti samo u romorenju zaborava, iz kojeg e jednog dana pasti neki
zrak svetlosti i obasjati ga; im poelimo da zadrimo neki trenutak, ve smo ga izgubili.
Raskoni buket, koji dete tegli kui po nalogu majke, zavrie iza ogledala, kao i oni vetaki buketi od pre ezdeset godina, da bi na kraju postao kao ono halapljivo kljocanje
foto-aparata za vreme putovanja, kada se predeo posipa, kao smeem, onima koji ga uopte ne primeuju i grabe za uspomenu sve to je neupameno utonulo pravo u nitavilo.
Ali, svako ko, u zanosu, nudi cvee, spontano dopire do onih koji izgledaju kao da su na
samrti.
ivot dugujemo razlici izmeu ekonomskog okvira, kasnog industrijalizma, i politike
fasade. Za teoretsku kritiku, razlika je mala: svuda nailazimo na povrni karakter koji
predstavlja takozvano javno mnjenje, kao i na prvenstvo ekonomije u stvarnom odluivanju. Ipak, za bezbrojne pojedince, ta tanka i trona ljuska je osnova cele njihove egzistencije. Upravo oni koje svoje miljenje i delovanje temelje na promeni, kao neemu to
je jedino sutinsko, duguju svoju egzistenciju onom nesutinskom, prividu, onome to
je po meri velikih istorijskih zakona razvoja samo pka sluajnost. Ali, zar to ne utie
na celu konstrukciju sutine i privida? Naime, u skladu s tim konceptom, individualno
je zapravo postalo potpuno nitavno, kao to je nagovetavala Hegelova filozofija: ipak,
sub specie individuationis (lat., sa stanovita individualnog) sma apsolutna kontingencija,
koja se tolerie kao neka preivela anomalija, jeste ono sutinsko. Svet je sistem uasa, ali
zato mu oni koji o njemu misle iskljuivo kao o sistemu, samo ukazuju ast, budui da je
njegov ujedinjujui princip podela, i da taj svet izmiruje samo tako to potvruje apsolutnu nepomirljivost izmeu opteg i posebnog. Njegova sutina (Wesen; takoe, bie) je
nesutina (Unwesen; nebie); meutim, njegov privid, la, zahvaljujui kojoj nastavlja
da postoji, zastupnik je istine.

73. Devijacija
Jedan od znakova propadanja radnikog pokreta jeste i zvanini optimizam njegovih sledbenika. To
se izgleda pojaava s gvozdenom konsolidacijom kapitalistikog sveta. Zaetnici nikada nisu smatrali
63

da je uspeh zagarantovan i zato su celog ivota radnikim organizacijama govorili neprijatne stvari.
Danas, kada su pozicija protivnika i njegov uticaj na svest masa neizmerno ojaali, pokuaji da se ta
svest naglo promeni, tako to e se odbaciti saglasnost s njom, smatraju se reakcionarnim. Oni koji
povezuju kritiku kapitalizma s kritikom proletarijata, koji i sm sve vie odrava kapitalistike tendencije razvoja, postali su sumnjivi. Kada prekorai klasne granice, negativni element misli se osuuje.
Mudrost cara Vilhelma, Neu trpeti ptice zloslutnice, prodrla je u redove onih koje je eleo da skri.
Svakome ko ukae, na primer, na potpuni izostanak bilo kakvog spontanog otpora meu nemakim
radnicima, odgovara se kako je sada sve u kretanju i da se zato o tome ne moe suditi; svakome ko nije
na licu mesta, meu sirotim nemakim rtvama vazdunih napada, rtvama kojima ti napadi uopte
nisu bili mrski sve dok su bili usmereni na druge, kae se da umukne; najzad, u Rumuniji i Jugoslaviji na pomolu je agrarna reforma. Ipak, kako se racionalna oekivanja da bi se drutvena propast
jo mogla izbei sve vie raspruju, takvi se sve usrdnije mole drevnim imenima: masi, solidarnosti,
partiji, klasnoj borbi. U situaciji kada zagovornici leviarske platforme vie ne veruju ni u jednu ideju
iz Kritike politike ekonomije i kada njihove novine svakodnevno i naivno ire teze koje prevazilaze
sve domete revizionizma, a koje opet ne znae nita i mogu se po potrebi ve sutra zameniti neim
potpuno suprotnim, sluh onih koji slede partijsku liniju pokazuje muzikalnu osetljivost na najmanji
nagovetaj nepotovanja u parolama koje odstupaju od teorije. Ura-optimizam se dobro slae sa internacionalistikim patriotizmom. Od lojalnih sledbenika linije se oekuje da se zakunu na vernost
narodu, svejedno kojem. Ali, u dogmatskom shvatanju naroda, prihvatanje navodno zajednike sudbine ljudskih bia, kao one delotvorne instance, ideja o drutvu osloboenom od prirodnih nunosti
implicitno se odbacuje.
ak je i ura-optimizam perverzija motiva koji pamti i bolje dane: odbijanja da se i dalje eka. Vera u tehniki razvoj je dovela do toga da se promena vidi kao neto to neposredno predstoji, kao
sledea mogunost. Za ideje koje su podrazumevale dugake vremenske periode, oprez, masivne pedagoke mere, sumnjalo se da rtvuju ciljeve koje su zagovarale. Bilo je to vreme kada se optimizam,
uzdignut u prezir prema smrti, izraavao kao autonomna volja. Od toga je ostala samo ljutura, vera
u mo i veliinu organizacije kao takve, bez ikakve spremnosti za lino delovanje, natopljena pogubnim oseanjem kako spontanost vie nije mogua, ali da e Crvena Armija na kraju pobediti. Stalno
proveravanje da li svako misli kako e na kraju sve biti dobro, igosalo je one beskompromisne kao
defetiste i otpadnike. U bajkama, abe koje izranjaju iz dubina, bile su vesnici velike sree. Danas, sa
izdajom utopije, koja na njeno ostvarenje lii isto koliko i Antihrist na Paraklita,77 aba je postala
uvreda za one koji smi ostaju na dnu. Leviarski optimizam ponavlja pogubno buroasko sujeverje
kako ne treba zazivati avola nego se drati pozitivnog. Gospodinu se ne svia ovaj svet? Neka onda
potrai neki bolji. to je kolokvijalni govor socijalistikog realizma.

74. Mamut
Pre nekoliko godina, u amerikim novinama pojavili su se izvetaji o otkriu dobro ouvanog dinosaura u dravi Juta. Posebno je naglaeno kako je taj primerak nadiveo svoju vrstu i bio milion godina
mlai od svih do tada poznatih. Takvi izvetaji, kao i odvratno komina pomama za udovitem iz Loh
Nesa i filmom o King Kongu, predstavljaju kolektivnu projekciju o udovinoj totalitarnoj dravi. Pripremamo se za njene uase tako to se navikavamo na dinovske slike. U apsurdnoj spremnosti da to
prihvati, onemoalo oveanstvo oajniki pokuava da usvoji iskustvo koje pravi sprdnju od svakog
iskustva. Ali, to nije ceo sadraj ideje da su praistorijske ivotinje jo uvek ive ili da su iezle pre
77

Paraklit ili Paraklet: Sveti duh, kao pomaga ili uteitelj.

64

svega par miliona godina. Prisustvo neeg najdrevnijeg probudilo je nadu da bi ivotinjski svet mogao
nadiveti nepravdu koju mu je naneo ovek, ako ne i smog oveka, i iznedriti neku bolju vrstu, koja
e na kraju uspeti. Zooloki vrtovi su plod iste nade. Napravljeni su po uzoru na Nojevu barku, zato
to od samog svog poetka buroaska klasa ivi u iekivanju potopa. Zabavna i obrazovna svrha zoolokih vrtova izgleda kao tanuan izgovor. Oni su alegorije mogunosti da bi primerak ili dva mogli
prkositi propasti koja je pogodila celu vrstu. To je razlog zato raskono snabdeveni zooloki vrtovi iz
najveih evropskih gradova izgledaju dekadentno: dva slona, dve irafe, jedan nilski konj, sve preko
toga je lo znak. Nema mnogo sree ni u Hagenbekovom nacrtu,78 s jarkovima umesto kaveza, koji
izneverava Arku tako to simulira spasenje koje moe doneti samo Ararat. Takvi vrtovi jo potpunije
poriu slobodu ivih stvorenja, tako to ogradu ine nevidljivom, poto bi sm njen prizor mogao
rasplamsati udnju za otvorenim prostorom. U odnosu na pristojne zooloke vrtove, oni su isto to
i botanike bate za gajeve s palmama. to civilizacija istije odrava i presauje prirodu, utoliko je
nemilosrdnije kontrolie. Danas moemo obuhvatati sve vee delove prirode i ostaviti njihovu unutranjost naizgled netaknutom, pri emu bi prethodna selekcija i pripitomljavanje odreenih vrsta i
dalje svedoili o nunosti osvajanja prirode. Tigar koji neprekidno ide s kraja na kraj svog kaveza, svojim ludilom negativno odrava neto od stanja oveanstva, ali ne i onaj koji ivahno skakue pored
jarka suvie irokog da bi ga mogao preskoiti. Starinska lepota Bremovog ivotinjskog carstva (Alfred
Brehm, Brehms Tierleben) izvire iz injenice da su sve ivotinje prikazane kao da se nalaze iza reetaka
zoolokog vrta, ak ili upravo onda kada se navode izvetaji matovitih istraivaa o njihovom ivotu
u divljini. Ipak, injenica da ivotinje svakako vie pate u kavezima nego u otvorenom prostoru i da
Hagenbekov plan predstavlja napredak oveanstva, samo potvruje neminovnost utamnienja. To
je posledica istorije. Zooloki vrtovi, u svom autentinom obliku, proizvod su kolonijalnog imperijalizma XIX veka. Njihov procvat je poeo nakon prodora u divlje oblasti Afrike i centralne Azije, koje
su platile simbolini danak u obliku ivotinja. Vrednost tog danka merila se njihovom egzotinou i
retkou. Razvoj tehnike je doneo kraj svemu tome i ukinuo egzotino. Lav odgajan na nekoj farmi
je pripitomljen isto koliko i konj, koji je odavno podvrgnut kontroli raanja. Ali, Milenijum jo nije
nastupio. Samo u iracionalnosti sme kulture, u njenim skrovitim mestima i ruevinama, kojima treba
dodati zidine, kule i bastione zoolokih vrtova ratrkanih po gradovima, priroda moe ostati sauvana.
Racionalizacija kulture, koja otvara vrata prirodi i tako je potpuno apsorbuje, s tom granicom ukida i
naelo kulture, mogunost izmirenja.

75. Hladno konaite

U ciklusu pesama u ijem se sreditu nalaze stihovi, zavrio sam sa svim svojim snovima, ubertov razoarani romantizam zloslutno vezuje re konaite samo za groblje (Das Wirtshaus, iz ciklusa
Winterreise, 1827). Fatamorganu zemlje Dembelije obuzela je mrtvaka ukoenost. Gosti i ugostitelj
ponaaju se kao omaijani. Prvi su u urbi. Radije ne bi skidali eire. Dok sede na neudobnim stolicama, pouruju se da to pre napuste to mesto, koje se i dalje podrugljivo zove caf, tako to im se
pod nos poturaju rauni i stvara moralni pritisak ukazivanjem na one koji ekaju u redu iza njih. Ipak,
vlasnik, s celim svojim osobljem, uopte nije svoj ovek, ve samo slubenik. Mogue je da opadanje
ugostiteljskog zanata poinje jo sa razbijanjem drevne povezanosti prenoita i bordela, ija uspomena i dalje ivi u svakom enjivom pogledu nakinurenih konobarica i nedvosmislenim gestovima
sobarica. Ipak, kako je i poslednja dvosmislenost, ak i ona koja jo uvek visi u rei promet, nestala
78

Karl Hagenbeck (18441913): trgovac ivotinjama, koji je 1907, u blizini Hamburga, otvorio prvi otvoreni zooloki vrt
ili Tierpark.

65

iz ugostiteljstva, te najasnije sfere trine cirkulacije, stvari su postale vrlo sumorne. Malo pomalo,
i uvek iz nepobitnih razloga, sredstva unitavaju ciljeve. Podela rada, sistem automatizovanih radnih
zadataka, dovodi do toga da vie nikog nije briga za udobnost muterije. Niko vie ne zna kako da ita
njegovo lice, da nasluti za ta bi ovaj mogao biti raspoloen, zato to konobar vie ne poznaje jelovnik, a ako bi neto i preporuio, po sopstvenom nahoenju, zamerilo bi mu se da prekorauje granice
svoje nadlenosti. Niko vie ne uri da uslui strpljivog gosta, ako je osoba odgovorna za njega zauzeta: briga za instituciju, koja kulminira u zatvoru, odnosi prevagu nad subjektom, kao u klinici, gde
se ovim manipulie kao predmetom. To da ceo neprijateljski ambis razdvaja restoran od hotela, od
prazne ljuture soba, neto je oigledno, ba kao i vremensko ograniavanje obroka i nesnosna room
service, od kojih se bei u dragstor, u ulinu prodavnicu, iza ije odbojne tezge stoji ongler kuvanim
jajima, hrskavom slaninom i sladoledom, kao poslednji pravi prijatelj gosta. Ali, tamo u hotelu, portir
odmah odbacuje svako neoekivano pitanje i mrzovoljno pokazuje glavom na drugi pult, obino zatvoren. Prigovor da je sve to samo plaljiva laudatio temporis acti (lat., alopojka za starim vremenima),
ne stoji. Ko ne bi radije boravio u prakoj Plavoj zvezdi ili salcburkom Austrijskom dvoru, ak i ako
mora da proe celim hodnikom da bi stigao do kupatila ili ako ga ranom zorom ne budi besprekorno
centralno grejanje? to se vie pribliavamo sferi neposrednog, telesnog iskustva, utoliko sumnjivija
postaju dostignua progresa, te Pirove pobede fetiizirane proizvodnje. Ponekad se taj progres uasne
nad samim sobom i onda nastoji da ponovo spoji radne funkcije koje su bile raunate zasebno, makar
samo simbolino. Tako nastaju figure kao to je hostess, sintetika ugostiteljka. Kao to u stvarnosti
zapravo nema nikakva zaduenja, ona ne raspolae sredstvima kojima bi povezala rascepljene i zamrznute funkcije, tako da se ograniava na isprazne gestove dobrodolice i moda na nadgledanje osoblja,
a tako i izgleda: namrtena i zgodna, vitka i uspravna, usiljeno mladolika i doterana ena. Njen pravi
zadatak je da novi gost i ne pokua da sam izabere sto, za kojim e biti obraen kao muterija. Njena
ljubaznost je izokrenuta slika dostojanstva izbacivaa.

76. Gala veera

Koliko su progres i regresija danas isprepletani, moe se videti i po shvatanju tehnikih mogunosti. Mehanike tehnike reprodukcije razvijale su se nezavisno od onoga to se reprodukuje i postale
autonomne. One se vide kao neto progresivno, a sve to ne uestvuje u njima kao reakcionarno i
ogranieno. To uverenje se sve vie podstie, zato to svaki trenutak u kojem neki superureaj ostaje
neiskorien, preti da ga izokrene u lou investiciju. Poto se razvoj tih tehnika sutinski odnosi na
ono to se u liberalizmu zove pakovanje, u kojem se sama stvar slama pod sopstvenom teinom i
koje u svakom sluaju ostaje neto spoljanje u odnosu na proizvodni aparat, prilagoavanje potreba tom pakovanju ima za posledicu smrt objektivne potranje. Oduevljenje za potronju najnovijih
procedura ne samo da proizvodi ravnodunost prema onome to se tako prenosi ve doprinosi i starom
undu i sraunatom idiotizmu. Ona potvruje stari ki uvek novim parafrazama, kao haute nouveaut
(fr., najnovija stvar, poslednja novost). Tehnikom progresu odgovara tvrdoglava i ograniena elja
da se kupuje samo ono najtraenije, odbijanje da se zaostane za procesom proizvodnje, bez obzira
na smisao proizvedenog. Povodljivost, tiskanje i stajanje u redovima, svuda zamenjuju koliko-toliko
racionalne potrebe. Mrnja prema nekoj radikalnoj, suvie modernoj kompoziciji jedva da zaostaje za
onom prema filmu starom ve tri meseca, ako je tu neki novi, potpuno isti, ali kojem se daje sva mogua prednost. Poto potroai u masovnom drutvu moraju u svakom trenutku biti u toku, nita im
ne sme promai. Ako je u XIX veku poznavalac mogao da prati samo jedan in neke opere, delimino
zbog varvarske reenosti da ne preskoi veeru zbog bilo kakvog spektakla, varvarstvo je danas, kada
66

je mogunost preskakanja veere ukinuta, dostiglo taku u kojoj prosto ne moe da se dovoljno nakljuka vlastitom kulturom. Svaki program se mora ispratiti do kraja, svaki best seller proitati, svaki
film pogledati jo u prvom prikazivanju, u najprestinijem bioskopu. Obilje onoga to se nasumino
konzumira postaje zlokobno. Skoro da je nemogue pronai vlastiti put i kao to u nekoj udovinoj
robnoj kui traimo vodia (Fhrer), tako i stanovnitvo, prikovano ponudom, iekuje svog Vou.

77. Aukcija
Nesputani razvoj tehnike eliminie luksuz, ne tako to privilegiju proglaava za ljudsko pravo, ve
podizanjem ivotnog standarda i ukidanjem mogunosti ispunjenja. Brzi voz koji prelazi kontinent
za tri noi i dva dana je udo, ali to putovanje vie nema nikakve veze sa izbledelim sjajem train bleu.
Ono u emu se sastojala dra putovanja, poevi od mahanja kroz otvoren prozor, brige prijateljski
naklonjenih primalaca napojnice, sveanih obroka, stalnog oseanja da smo predmet posebne panje,
ali koja se ne uskrauje nikom drugom, nestalo je zajedno sa onim elegantnim svetom koji je voleo
da pre odlaska proeta peronom i koji se kasnije uzalud traio pogledom u holovima najprestinijih
hotela. To to se stepenice na vagonima sada moraju uvui, govori da se ak i oni koji putuju najskupljim brzim vozovima moraju povinovati saetim uputstvima kompanije, kao zatvorenici. Oni za svoj
novac svakako dobijaju tano izraunatu vrednost, ali u koju nije ukljueno nita to nije utvreno
kao prosean zahtev. U takvim uslovima, ko bi se jo prepustio impulsu da sa voljenom osobom krene
iz Pariza do Nice, kao nekad? Ali, teko je odoleti utisku da ak i luksuz koji odstupa od norme, koji se
buno preporuuje kao takav, sve vie poprima element neeg proizvoljnog, vetaki uzvienog. Prema Veblenovoj teoriji,79 stvar je u tome da se imunima dopusti da sebi i ostalima dokau svoj status,
a ne u zadovoljavanju njihovih potreba, koje u svakom sluaju sve vie gube svaku specifinost. Dok
kadilak svakako nadmauje evroleta, zato to je skuplji, ta nadmo, za razliku od one starog rols
rojsa, izvire iz ukupnog plana, koji mudro oprema jednog boljim, a drugog loijim cilindrima, rafovima i opremom, bez ikakvih izmena u osnovnom obrascu masovno proizvedenog artikla: potrebna su
samo manja prilagoavanja proizvodnje da bi se od evroleta dobio kadilak. Tako se luksuz osuo.
Naime, usred opte zamenljivosti, srea se bez izuzetka vezuje za ono nezamenljivo. Nikakav ljudski
napor, nikakvo formalno rezonovanje, ne moe razdvojiti sreu od injenice da e neku predivnu veernju haljinu, kao iz bajke, nositi samo Ona, a ne jo njih dvadeset hiljada. U kapitalizmu, utopija
kvalitativnog, onoga to se zbog svoje posebnosti i jedinstvenosti ne moe ukljuiti u vladajue odnose
razmene, trai spas u karakteru fetia. Ali, to obeanje sree u luksuzu opet pretpostavlja privilegiju,
ekonomsku nejednakost, drutvo zasnovano upravo na zamenljivosti. Tako se kvalitativno pretvara
u poseban sluaj kvantifikacije, nezamenljivo u zamenljivo, luksuz u komfor i, na kraju, u besmisleni
ureaj. U tom krugu luksuz nestaje, a da nije ni podlegao nivelaciji koju diktira masovno drutvo,
nad kojom se reakcionari sentimentalno zgraavaju. Unutranja konstitucija luksuza nije poteena
onoga to se deava beskorisnim stvarima u njihovom ugraivanju u oblast korisnog. Njegovi ostaci,
ak i predmeti najveeg kvaliteta, ve izgledaju kao smee. Dragocenosti kojima su najbogatiji punili
svoje domove uzalud vape za muzejom, iako bi ovaj, kao to je primetio Valeri (Paul Valery), ubio
znaenje skulptura i slika; samo im njihova majka, arhitektura, moe pokazati njihovo pravo mesto.
Nasilno zadrana u kuama onih koji s njima nemaju nikakve veze, ta blaga su amar u lice obliku
ivota koji je privatno vlasnitvo sada usvojilo. Ako su antikviteti kojima su se okruivali milioneri
pre Prvog svetskog jo imali neki znaaj, zato to su ideju o buroaskom stanovanju uzdigli u san
79

Thorstein Veblen (18571929), The Theory of the Leisure Class, 1899. Torsten Veblen, Teorija dokoliarske klase, Kultura,
Beograd, 1966; Mediterran Publishing, Novi Sad, 2008.

67

 nonu moru a da ga pri tom ne raznesu, kasnije usvojena chinoisierie (fr., evropska umetnost u
kineskom stilu), mrzovoljno tolerie privatnog vlasnika, koji se osea udobno samo pod svetlom i u
atmosferi ozidanim luksuzom. Luksuz Nove objektivnosti80 je besmislica, od koje mogu iveti jo samo lani ruski prinevi, koje Holivud unajmljuje kao unutranje dekoratere. Crte razvijenog ukusa
naginju asketizmu. Dete koje ita Hiljadu i jednu no, omamljeno rubinima i smaragdima, pita se u
emu se sastoji blaenstvo posedovanje takvog kamenja, koje, najzad, nije opisano kao sredstvo razmene ve gomilanja. To pitanje obuhvata celokupnu dijalektiku prosvetiteljstva. Ono je razumno isto
koliko i nerazumno: razumno je zato to prepoznaje idolatriju; nerazumno je zato to se okree protiv
sopstvenog cilja, koji je prisutan samo kada ne mora da se dokazuje pred bilo kojim autoritetom ili
ak namerom: nema sree bez fetiizma. Ipak, malo po malo, pitanje skeptinog deteta se iri na svaki
luksuzni predmet; nije poteeno ak ni golo ulno uivanje. Za estetsko oko, koje ono beskorisno
zastupa pred sudom korisnosti, ono estetsko, kada se nasilno odsee od svrhe, postaje neestetsko, zato
to predstavlja silu: luksuz postaje sirovost. Na kraju se pohaba ili se konzervira kao karikatura. Lepota koja jo cveta usred uasa, ruga se i runa je samoj sebi. Ipak, njen prolazni karakter govori da se
uas moe izbei. Neto od tog paradoksa lei u osnovi svake umetnosti; danas to dolazi do izraaja u
injenici da umetnost uopte postoji. vrsto ukorenjena ideja o lepom nalae da se srea u isto vreme
odbaci i podri.

78. Preko planina81

Nijedna bajka ne izraava tugu na tako savren nain kao Sneana. Najistija slika tog raspoloenja
je kraljica, koja gleda kroz prozor, dok napolju pada sneg, i pomilja kako bi volela da dobije kerku
po uzoru na beivotnu, razigranu lepotu pahuljica (beo ten), sumorno crni prozorski ram (crna kosa), na ranu koja krvari (rumene usne); zatim umire na poroaju. Srean kraj to nimalo ne ublaava.
Poto ispunjenje njene elje znai smrt, spasenje ostaje iluzija. Naime, na osnovu paljivijeg itanja
nemogue je poverovati kako se ona koja lei u staklenom kovegu, kao da spava, na kraju probudila.
Zar zalogaj otrovne jabuke, koji joj od truckanja na putu ispao iz grla, umesto sredstva ubistva, nije
ostatak njenog zanemarenog izgnanikog ivota, od kojeg poinje da se oporavlja tek kada je vie
ne mogu zavesti lani glasnici? I kako samo neubedljivo zvui srean kraj: Sneana je osetila naklonost prema njemu (princu) i pola s njim. Okrutna pobeda nad zlom to potpuno ponitava.82 Tako
nam neki glas, dok se nadamo spasenju, govori da je nada uzaludna, a opet nam samo ta nada, tako
nemona, omoguava da uopte diemo. Sva kontemplacija tu ne moe nita, osim da strpljivo prati
dvosmislenost tuge u uvek novim figurama i pristupima. Istina se ne moe razdvojiti od iluzije kako
e se jednog dana, u obrisima privida, ipak ukazati spasenje, koje nee biti varka.

80

Neue Sachlichkeit: Nova objektivnost, pokret iz vremena Vajmarske Nemake, koji je naglaavao praktini angaman
i funkcionalnost, u umetnosti, arhitekturi, dizajnu, itd.
81
Aluzija na stihove pesme ber Bergen, Karla Hermana Busea (Carl Hermann Busse, 18721918), Tamo preko planina,
daleko, daleko odavde, kau ljudi, boravi srea. (Gedichte, 189495)
82
Adorno se dri originalne verzije bajke brae Grim, iji je kraj u nekim izdanjima ublaen ili izbaen. Zla kraljicamaeha na kraju umire od posledica vrlo okrutnog muenja: mora da obuje uarene gvozdene cipele, u kojima igra do
smrti.

68

79. Intellectus sacrificium intellectus83

Pretpostavka da misao moe imati samo koristi od slabljenja oseanja usred sve vee objektivnosti
ili da to na nju ne mora uticati i sma je izraz procesa zaglupljivanja. Ali, drutvena podela rada se
sveti ljudima, ma koliko im pomagala da ostvare uinak koji se od njih zahteva. Sposobnosti, koje su
se razvijale kroz uzajamno dejstvo, atrofiraju kada se odseku jedne od drugih. Nieov aforizam, da
Stepen i vrsta ovekove seksualnosti seu do najvie take njegovog duha,84 ne odnosi se samo na
psiholoko stanje stvari. Poto se ak i najudaljenije objektivizacije misli hrane nagonima, njihovo
unitavanje znai unitavanje smih preduslova misli. Zar seanje nije neodvojivo od ljubavi, koja
pokuava da sauva ono to ipak mora proi? Zar svaki uzlet mate ne izvire iz elje, koja prevazilazi
postojee tako to izmeta sve njegove elemente, ali tako da mu opet ostaje verna? Nije li ak i najprostije opaanje neke stvari oblikovano strahom od nje ili udnjom za njom? Tano je da se objektivno
znaenje spoznaje, sa objektivizacijom sveta, sve vie udaljava od nagonske osnove; tano je i da spoznaja ne uspeva kada njen pokuaj objektivizacije ostaje pod stegom udnje. Ali, ako nagoni, u misli
koja vie ne podlee njihovim inima, nisu u njoj u isti mah prisutni i prevazieni, onda vie ne moe
biti nikakve spoznaje, a misao koja je ubila elju, svog oca, podlei e osveti gluposti. Pamenje se
proglaava za tabu, kao neuraunljivo, nepouzdano, iracionalno. Time izazvana intelektualna astma,
koja kulminira slomom istorijske dimenzije svesti, direktno omalovaava sintetiku apercepciju (Apperzeption; svesna percepcija), koja se, prema Kantu, ne moe razdvojiti od reprodukcije u mati, od
seanja. Samo mata, koja se danas svrstava u domen nesvesnog i liava mogunosti spoznaje, kao detinjasti, nerazboriti ostatak, moe stvoriti neophodni odnos izmeu objekata, odakle potiu svi sudovi:
ako se protera, onda se tako proteruje i rasuivanje, konkretni in spoznaje. Kastracija percepcije od
strane kontrolne instance, koja joj uskrauje svaku anticipatornu elju, upravo tako je prisiljava da
usvoji obrazac nemonog ponavljanja onoga to je ve poznato. To to se vie niemu ne doputa da
bude zaista vieno, znai rtvovanje intelekta. Kao to se pod nesputanim prvenstvom procesa proizvodnje svrha razuma suava sve dok se ne sroza u fetiizam sebe same i spoljanje vlasti, tako se i
sm razum svodi na instrument i poinje da lii na svoje funkcionere, iji misaoni aparat slui samo
tome sprei svako miljenje. Kada se izbrie i poslednji trag oseanja, od miljenja ostaje samo apsolutna tautologija. Krajnje ist razum onih koji su se potpuno oprostili od sposobnosti da pojme neki
predmet ak i u njegovom odsustvu, sustie se s istim nesvesnim, sa idiotizmom u najdoslovnijem
smislu, zato to je, prema merilima ekstravagantno realistikog ideala datosti osloboene kategorija,
svaka spoznaja pogrena, i ispravna samo kada se pitanje ispravnog i pogrenog ne moe ni postaviti.
Da je re o vrlo rairenoj tendenciji, vidi se na svakom koraku u domenu nauke, koja se sprema da i
poslednje ostatke sveta, nezatiene ruevine, stavi pod svoju kontrolu.

80. Dijagnoza
To da se svet u meuvremenu pretvorio u sistem koji su nacionalsocijalisti nepravedno omalovaavali kao mlitavu Vajmarsku Republiku, vidi se po prestabiliranoj harmoniji koja vlada izmeu institucija i onih koji im slue. Potajno sazreva nova vrsta ljudskih bia, koja udi za prinudom i ogranienjima,
nametnutim apsurdnim produavanjem dominacije. Ipak, ti ljudi, koji uivaju naklonost objektivnog
drutvenog poretka, uzurpirali su skoro sve funkcije koje bi u toj prestabiliranoj harmoniji inae tre83

Lat., intelektualno rtvovanje intelekta. Aluzija na jezuitsku izreku Dei sacrificium intellectus (trvovanje razuma
Bogu).
84
F. Nietzsche, Jenseits von gut und bse, 1886; S one strane dobra i zla, aforizam 75.

69

balo da izazivaju pometnju. Meu mnogim napabirenim poslovicama, posebno se istie ova: Pritisak
izaziva kontrapritisak. Ali, ako je prvi dovoljno snaan, drugi nestaje, a drutvo je izgleda reeno da
tom kobnom ravnoteom tenzija uveliko preduhitri entropiju. Naunom kompleksu precizno odgovara mentalitet koji je upregla: ti ljudi vie i ne moraju da ine nikakvo nasilje nad samima sobom, poto
su, dobrovoljno i revnosno, preuzeli ulogu vlastitih nadzornika. ak i kada se, izvan svoje profesije,
pokau kao sasvim humana i razumna stvorenja, oni se ukruuju u patiku stupidnost istog asa kada ponu da razmiljaju profesionalno. Daleko od toga da kandidati a svi naunici su kandidati za
funkcije tu zabranu miljenja shvataju kao neto neprijateljsko; ona im samo donosi olakanje. Poto ih miljenje optereuje subjektivnom odgovornou, koju zbog svoje objektivne pozicije u procesu
proizvodnje ne mogu da podnesu, oni je se odriu, malo se otresaju i prelaze na protivniku stranu.
Odbojnost prema razmiljanju brzo prelazi u nesposobnost za razmiljanje: ljudi koji s lakoom smiljaju najprefinjenije statistike primedbe, kada treba sabotirati neki komadi znanja, nisu u stanju da
iznesu ni najprostije prognoze o nekom sadraju ex catedra (izvan struke). Oni udaraju na spekulaciju
i u njoj ubijaju zdrav razum. Oni inteligentniji meu njima nasluuju poremeaj od kojeg pati njihova
misaona sposobnost, zato to on u poetku nije opti, ve pogaa samo organe ije usluge prodaju.
Mnogi i dalje, u strahu i postieni, ekaju da njihovi nedostaci izau na videlo. Ipak, svi oni vide
kako se ti nedostaci javno hvale kao moralno dostignue i kako im se odaje priznanje na naunom
asketizmu, koji to za njih nije, ve samo prikrivena crta njihove slabosti. Njihova ozlojeenost je drutveno racionalizovana na sledei nain: miljenje je nenauno. Tako kontrolni mehanizmi uspevaju
da u nekim oblastima uveaju njihovu intelektualnu snagu do krajnjih granica. Kolektivna glupost
istraivakih tehniara nije prosto odsustvo ili regresija intelektualnih sposobnosti ve prekomerni
rast sme sposobnosti miljenja, ija energija prodire smu misao. Mazohistika podmuklost mladih
intelektualca potie iz podmuklosti njihove bolesti.

81. Veliko i malo

Jedan od najpogubnijih transfera iz oblasti ekonomskog planiranja u teoriju, koja se u stvari vie
ne moe razlikovati od nacrta celine, jeste uverenje da se intelektualnim radom moe upravljati na
osnovu toga da li je neki posao neophodan ili razuman. Uspostavlja se hijerarhija na osnovu hitnosti.
Ali, liiti misao elementa spontanosti znai odbaciti upravo njenu nunost. Ona se tako svodi na nivo zamenljivih i razmenljivih dispozicija. Kao to se u ratnoj ekonomiji, u proizvodnji ovog ili onog
oruja, utvruju prioriteti u raspodeli sirovina, tako se i u izgradnju teorija uunjala hijerarhija na osnovu znaaja, koja prednost daje najnovijim ili naroito vanim temema, dok se ono drugorazredno
zanemaruje ili blago tolerie, kao neto to samo obogauje osnovne injenice, kao finesa. Koncept relevantnosti se gradi sa organizacionog stanovita, koje aktuelnost procenjuje u odnosu na tendenciju
koja je u datom trenutku objektivno najmonija. ematska podela na vano i nevano sledi obrazac
vrednosnog poretka vladajue prakse, ak i kada mu sadrajno protivrei. Kult znaajnog je prisutan
ve u izvorima progresivne filozofije, kod Bejkona i Dekarta. Ipak, taj kult se na kraju pokazuje kao neto neslobodno, regresivno. Znaaj se predstavlja kao pas koji je izaao u etnju, koji nekoliko minuta
njuka neko nasumino izabrano mesto, uporno, ozbiljno, oprezno, samo zato bi onda obavio nudu,
otrao ape o zemlju i otiao dalje kao da se nita nije dogodilo. U divlja vremena, od toga su mogli
zavisiti ivot i smrt; posle milenijuma pripitomljavanja, to se pretvorilo u sumanuti ritual. Ko na to
ne bi pomislio, kada gleda kako neki ozbiljni komitet odluuje o hitnosti problema, pre nego to se
osoblju isporui spisak paljivo rasporeenih i vremenski ogranienih zadataka. U svemu znaajnom
ima neeg od te anahrone tvrdoglavosti; koristiti tako neto kao kriterijum misli znai nametnuti joj
70

zaaranu nepromenljivost i liiti je mogunosti samopreispitivanja. Ali, velike teme nisu nita drugo
nego iskonski mirisi, koji ine da se ivotinja zaustavi i pokua da ih prizove. To ne znai da hijerarhiju vrednosti treba ignorisati. Njeno filistarstvo je odraz sistema, tako da je natopljeno svim njegovim
nasilnitvom i strogou. Ipak, misao ne bi trebalo da ponavlja tu hijerarhiju ve da je rastvori svojim
ostvarenjem. Podelu sveta na vano i manje vano, koja je oduvek sluila tome da kljune fenomene
najekstremnije drutvene nepravde neutralizuje kao pke izuzetke, treba pratiti sve dok joj se ne dokae njena neistina. Ta podela, koja sve pretvara u predmet, mora i sama postati predmet misli, umesto
da upravlja njome. Velike teme se takoe mogu pojaviti, ali ne toliko u tradicionalnom tematskom
smislu, ve pre u onom izlomljenom i ekscentrinom. Varvarstvo neposrednog znaaja ostaje naslee
ranije povezanosti filozofije sa administratorima i matematiarima: sve to ne nosi peat naduvane
svetsko-istorijske operacije preputa se procedurama pozitivnih nauka. Filozofija se u tome ponaa
kao loe slikarstvo, koje zamilja kako uzvienost dela i slava koju bi moglo stei zavise od uzvienosti
naslikanog predmeta; slika bitke kod Lajpciga vredi vie nego stolica naslikana u iskoenoj perspektivi. Razlika izmeu konceptualnog i umetnikog medija ne menja nita u toj jadnoj naivnosti. Ako
proces apstrahovanja obeleava sve konceptualne tvorevine ludilom veliine, ono to ipak uspeva da
sauva, kroz svoju udaljenost od predmeta akcije, kroz svoju refleksiju i transparentnost, slui kao
protivotrov: samokritika razuma je njegova najistija moralnost. Njena suprotnost, u najnovijoj fazi
misli koja raspolae samom sobom, nije nita drugo nego ukidanje subjekta. in teoretskog rada, koji
ureuje teme u skladu s njihovim znaajem, porie one koji obavljaju taj rad. Pretpostavlja se da bi
razvoj sve manjeg broja tehnikih sposobnosti trebalo da ih u dovoljnoj meri osposobi za obavljanje
svakog dodeljenog zadatka. Ali, mislei subjektivitet je upravo ono to se ne moe uklopiti u skup
raznorodnih zadataka nametnut odozgo: on ih moe obaviti samo ako im ne pripada, tako da je njegovo postojanje preduslov svake objektivno obavezujue istine. Suverena funkcionalnost,85 koja subjekt
rtvuje u ime utvrivanja istine, u isti mah odbacuje i istinu i smu objektivnost.

82. Tri koraka dalje

Pozitivizam dodatno smanjuje udaljenost misli od stvarnosti, koju ni sama stvarnost vie ne tolerie.
U strahu da ne postane samo neto privremeno, pka skraenica za injenice kojima se bavi, misao
gubi svoju autonomiju u odnosu na stvarnost, a s njom i snagu da prodre u nju. Misao koja zaista
prodire u empirijski ivot, moe se odvijati samo na odstojanju od ivota. Dok se bavi injenicama i
odvija tako to ih kritikuje, misao se kree i tako to vrsto dri do svoje razliitosti. Ona time tano
izraava ono to jeste, zato to nikada nije sasvim ono to izraava. Sutinski znaaj u svemu tome
ima element preterivanja, prebacivanja, odvezivanja od tereta injeninog, ime se, u isti mah strogo
i slobodno, dovrava odreenje bia, umesto da se ono samo reprodukuje. Zato svaka misao podsea
na igru, koju je Hegel, nita manje nego Nie, uporeivao sa radom duha. Ono to je u filozofiji nevarvarsko jeste preutna svest o elementu neodgovornosti, blaenstva, koji izvire iz nestalnosti misli,
koja uvek izmie onome o emu sudi. Takva razuzdanost se podvrgava sudu pozitivistkog duha i pripisuje ludosti. Odstupanje od injenica proglaava se za pku netanost, a element igre za luksuz, u
svetu u kojem se svaki trenutak intelektualnih funkcija meri na topericu. Ali, im se misao odrekne
svoje neukidive udaljenosti i poeli da pomou hiljadu i jednog suptilnog argumenta dokae svoju
doslovnu ispravnost, ona poinje da zaostaje. Ako ispadne iz medija virtualnog, anticipacije, koji se
ne moe zadovoljiti nijednom pojedinanom injenicom, ukratko, ako vie ne eli da bude tumaenje
ve samo iskaz, onda je sve to kae zapravo pogreno. Njene apologete, nadahnute nesigurnou i
85

Sachlichkeit ili nova objektivnost, videti aforizam 77.

71

neistom saveu, mogu se na svakom koraku poraziti ukazivanjem na neistovetnost koju ona ne eli
da prizna, ali koja je jedino to je ini milju. Ako bi, s druge strane, pokuala da odstojanje opravda
kao je re o nekoj privilegiji, ni to ne bi pomoglo, ve bi samo ustanovilo dve vrste istine, jednu koja
vai za injenice i drugu koja vai za koncepte. To bi ukinulo istinu i jo vie oklevetalo misao. Odstojanje nije zona bezbednosti ve oblast tenzija. Ona se ne ispoljava kao neto to ublaava tenju
koncepata ka istini, ve kao tananost i krhkost s kojima se misli. U odnosu na pozitivizam, misao ne
treba bude ni dogmatska, niti ohola, ve da slui kao epistemoloko-kritiki dokaz nemogunosti podudaranja izmeu pojma i onoga to ga ispunjava. Pokuaj izjednaavanja onoga to se ne moe svesti
na zajedniki imenitelj nije uporni mukotrpni rad, koji na kraju donosi spasenje, ve neto naivno i
neveto. Ono to je pozitivizam prigovarao misli, ona je bezbroj puta znala i zaboravljala, i samo u
tom znanju i zaboravljanju ona je i postala misao. Udaljenost misli od stvarnosti nije nita drugo nego
talog koji je istorija ostavila u pojmovima. Baratanje pojmovima bez distance, uz svu rezignaciju, ili
moda ba zbog nje, jeste deja igra. Naime, misao mora da cilja dalje od svog predmeta, zato to do
njega, kao takvog, nikada ne dopire; s druge strane, zato to misli da u tome uspeva, pozitivizam je
nekritian, dok svoja oklevanja tumai kao znak pke uviavnosti. Transcendirajua misao shvata
svoju nedovoljnost mnogo ozbiljnije nego ona kojom upravlja kontrolni aparat nauke. Ona ekstrapolira, ma koliko beznadeno, da bi ovladala neim neminovno malim, tako to se prekomerno protee
na neto preveliko. Nelegitimni apsolutizam, zbog kojeg se prigovara filozofiji, njen navodno konani
ig, izvire upravo iz ambisa relativnosti. Preterivanja spekulativne metafizike su oiljci refleksivnog
uma, i samo ono nedokazano potvruje dokaz kao tautologiju. Za razliku od toga, ako misao prihvati
neposredni uslov relativnosti, suzdranost u ma kojoj ogranienoj pojmovnoj oblasti, ona, samom svojom opreznou, uskrauje sebi iskustvo o sopstvenim granicama, o kojima misliti, prema Hegelovom
sjajnom uvidu, ve znai premaiti ih. Zato su relativisti pravi i loi apsolutisti, ali to su pre svega
buruji, koji bi hteli da osiguraju svoje znanje kao vlasnitvo, samo zato da bi ga jo potpunije izgubili.
Samo tenja ka bezuslovnom, skok preko sopstvene senke, uvaava ono to je relativno. Time to neistinu preuzima na sebe, ta tenja nas vodi ka granicama istine, s konkretnom sveu o uslovljenosti
ljudske spoznaje.

83. Zamenik predsednika

Savet intelektualcima: ne dozvolite da vas predstavljaju. Zamenljivost svih radnji i ljudskih bia,
kao i verovanje koje odatle potie, da bi svako trebalo da bude sposoban za sve, u postojeem poretku
se pokazuju kao okovi. Egalitarni ideal uzajamne odgovornosti je podvala, ako nije praen principom opozivosti i odgovornosti prema rank and file (obini ljudi ili slubenici, baza). Najmoniji je
onaj koji sm radi to je manje mogue i koji mnogo toga, to inae pripisuje sebi i iz ega izvlai
korist, moe da svali na druge. To izgleda kao kolektivizam, ali se svodi na uivanje u vlastitom poloaju, zbog potede od rada na osnovu raspolaganja njegovim otuenim oblikom. Naravno, uzajamna
zamenljivost ima objektivnu osnovu u materijalnoj proizvodnji. Kvantifikacija radnog procesa tei tome da smanji razliku izmeu zaduenja generalnog direktora i radnika na benzinskoj pumpi. Bedna je
to ideologija, koja tvrdi kako u sadanjim uslovima upravljanje nekim trustom ne zahteva nita vie
inteligencije, iskustva, ak i obuke, nego to je potrebno za oitavanje manometra. I dok se ta ideologija uporno sprovodi u materijalnoj proizvodnji, duh se potinjava njenoj suprotnosti. To je doktrina,
sada ve u ruevinama, o universitas literarum (lat., svet znanja), o optoj jednakosti u republici nauka, u kojoj se od svakog oekuje ne samo da nadgleda onog drugog ve i da sm bude sposoban
da, jednako dobro, obavi bilo iji posao. Uzajamna zamenljivost potinjava misao istoj onoj proceduri
72

kojoj razmena potinjava stvari. Ono nesamerljivo se eliminie. Ali, poto je prvi zadatak misli kritika
sveobuhvatne samerljivosti, koja izvire iz odnosa razmene, ta samerljivost, u obliku intelektualnog
odnosa proizvodnje, okree se protiv proizvodnih snaga. U oblasti materijalnog, zamenljivost je ono
to je ve mogue, a nezamenljivost izgovor za njeno spreavanje; u teoriji, od koje se oekuje da sledi
taj quid pro quo (lat., trampa), zamenljivost omoguava aparatu da i dalje funkcionie, ak i tamo gde
se pojavljuje objektivna antiteza. Samo nezamenljivost moe zaustaviti ukljuivanje duha u redove
slubenika. Zahtev, koji se namee kao neto samo po sebi razumljivo, da bi svaki intelektualni posao
trebalo da bude takav da njime moe ovladati svaki kvalifikovani lan organizacije, pravi od najogranienijeg naunog tehniara meru duha: gde e taj ovek pronai sposobnost da kritikuje sopstvenu
tehnifikaciju? Tako ekonomija proizvodi izjednaavanje, nad kojim se inae zgraava, s gestom, Drite lopova! Pitanje individualnosti mora se, u doba njene likvidacije, ponovo postaviti. Dok pojedinac,
kao i svi individualistiki procesi proizvodnje, zaostaje za stanjem tehnike i postaje istorijski suvian,
ono to mu se zauzvrat izruuje, kao osuenik pred pobednika, jeste istina. Naime, samo u pojedincu,
ma koliko izoblieno, ostaje sauvano ono to tehnifikaciji daje sva ovlaenja, ali koja sebi ipak uskrauje svest o tome. Poto se pokazuje da nesputani progres nije neposredno identian s napretkom
oveanstva, moda bi njegova suprotnost mogla da ovom drugom prui utoite. Olovka i gumica za
brisanje su od mnogo vee koristi za misao nego ceo tim pomonika. Oni koji ne ele da se potpuno
prepuste individualizmu intelektualne proizvodnje, niti da srljaju u neljudski kolektivizam egalitarne
zamenljivosti, moraju se osloniti na slobodnu i solidarnu saradnju, sa zajednikom odgovornou. Sve
drugo bila bi prodaja duha formama koje diktira posao i tako, u krajnjoj liniji, njegovim interesima.

84. Raspored
Malo je toga po emu se nain ivot svojstven nekom intelektualcu tako duboko razlikuje od onog
buroaskog, kao to je injenica da on ne priznaje alternativu izmeu rada i razonode. Rad koji, da bi
udovoljio stvarnosti, ne mora odmah da svom subjektu nanese svako zlo, koje inae kasnije nanosi
drugima, predstavlja uivanje, ak i u oajnikim pokuajima. Sloboda koju podrazumeva je ista ona
koju buroasko drutvo rezervie iskljuivo za odmor i koju, prema istom pravilu, u isti mah oduzima.
Obrnuto, svako ko zna neto o slobodi otkriva da je sve to ovo drutvo doputa kao uivanje nepodnoljivo i odbija da izvan svog rada, koji, naravno, obuhvata i ono to buruji smetaju u neradno
vreme kao kulturu, prihvati zamenska zadovoljstva. Work while you work, play while you play
(Kad radi, radi, kad se zabavlja, zabavljaj se) to je jedno od osnovnih pravila represivne samodiscipline. Roditelji koji zbog prestia ele da im deca iz kole donose samo dobre ocene, najmanje su
skloni tome da im dopuste da itaju do kasno u no ili da se ova, prema njihovom sudu, previe intelektualno napreu. Kroz njihovu ludost govori ingenium (lat., duh, karakter) njihove klase. Ta doktrina,
nasleena jo od Aristotela, po kojoj je umerenost vrlina svojstvena razumu, deo je pokuaja da se uspostavi drutveno neophodna podela ljudskih bia na meusobno nezavisne funkcije i to tako vrsto,
da nijednoj od tih funkcija ne padne na pamet da prie drugima i priseti se da je re o ljudskim biima.
Ne bismo mogli zamisliti Niea u kancelariji, sa sekretaricom u foajeu, koja se javlja na telefon, kako
sedi za svojim stolom do pet sati, a onda, na kraju radnog dana, ide na partiju golfa. Pod pritiskom
drutva, samo lukavo preplitanje sree i rada moe ostaviti slobodan prostor za pravo iskustvo. To se
sve manje tolerie. ak se i takozvana intelektualna zanimanja potpuno razdvajaju od zadovoljstva,
tako to sve vie podseaju na posao. Atomizacija ne napreduje samo izmeu ljudi ve i unutar svakog
pojedinca, izmeu razliitih sfera njegovog ivota. Nikakvo ispunjenje se ne moe vezati za rad, koji
bi u suprotnom mogao izgubiti svoju funkcionalnu skromnost u ukupnoj svrsi; nijedna iskra svesti ne
73

sme pasti na slobodno vreme, zato to bi mogla da odskoi na svet rada i tamo izazove poar. Dok po
svojoj strukturi rad i razonoda postaju sve sliniji, oni se u isto vreme jo stroije razdvajaju nevidljivim demarkacionim linijama. Iz njih se podjednako odstranjuju i elja i duh. U oba sluaja, prevagu
odnose zverska ozbiljnost i pseudoaktivnost.

85. Smotra
Svako ko se bavi praktinim stvarima, kako se to kae, ko sledi odreene interese, ostvaruje neke
planove, automatski pretvara ljude s kojima dolazi u kontakt u prijatelje i neprijatelje. Time to ih
gleda tako to procenjuje kako se uklapaju u njegove namere, on ih unapred svodi na stvari: jedni
su korisni, drugi su smetnja. Svako suprotno miljenje, u referentnom sistemu svake date svrhe, bez
kojeg nema prakse, ocenjuje se kao iritirajui otpor, sabotaa, zavera; svaka saglasnost, ak i iz najniih pobuda, postaje podrka, neto korisno, dokaz saveznitva. Tako se odnos prema ljudskim biima
osiromauje: sposobnost da se drugi vide kao takvi, a ne kao funkcije sopstvene volje, ali, iznad svega,
mogunost plodnog kontrasta, da se ide dalje od sebe kroz prihvatanje onoga to mu protivrei, ubrzano iezavaju. To se zamenjuje kritikim sudom o drugim ljudima, po kojem su ak i oni najbolji na
kraju samo manje zlo, dok oni najgori moda nisu najvee. Ali, takav nain reagovanja, obrazac svake
administracije i kadrovske politike, sam po sebi, ak i pre formiranja odreene politike volje i posveenosti ekskluzivnoj politikoj pripadnosti, utire put faizmu. Svako ko makar jednom pokua da
proceni neiju podobnost, poee da na one o kojima sudi, delom na osnovu neke tehnike nunosti,
gleda kao na lanove i uljeze, na domae i strance, na sauesnike i rtve. Strogo ispitivaki, hipnotisan i hipnotizerski pogled, koji dele svi gospodari uasa, oblikovni su po uzoru na procenjivaki
pogled menadera, koji poziva kandidata da sedne i onda mu osvetljava lice, tako da ga nemilosrdno
razbije na svetlu, upotrebljivu stranu, i mranu, prezrenu zonu nepodobnosti. Na kraju sledi medicinski pregled, prema alternativi: rad ili likvidacija. Novozavetna izreka, Ko nije sa mnom, taj je protiv
mene, od pamtiveka je govorila iz smog srca antisemitizma. Temeljna je crta dominacije da svakog
ko se s njom ne poistoveuje, svrstava, samo na osnovu te razlike, u neprijateljski tabor: katolicizam
nije sluajno samo latinski oblik grke rei za totalitet, koji su nacionalsocijalisti ostvarili. To znai
izjednaavanje onoga to je razliito, bilo kao devijacija, bilo kao druga rasa, s neprijateljem. Nacionalsocijalizam je, u tom pogledu, stekao istorijsku svest o samom sebi: Karl mit (Carl Schmitt)
je sutinu politikog definisao upravo pomou kategorija prijatelja i neprijatelja.86 Napredovanje ka
toj svesti znai regresiju na ponaanje deteta, koje neto voli ili ga se plai. To apriorno svoenje na
odnos prijatelj-neprijatelj, jedan je od arhetipskih fenomena novije antropologije. Sloboda nije izbor
izmeu crnog i belog ve iskoraivanje iz tog nametnutog izbora.

86
Carl Schmitt (18881985), Der Begriff des Politischen, 1927. Prevedeno kao Pojam politikoga, Trei program, br. 102, str.
2782, Beograd, 1995; takoe, Carl Schmitt, Pojam politike i ostale razprave, Matica hrvatska, Zagreb, 1943. Nemaki filozof,
pravnik i politiki teoretiar, jedan od vodeih nacistikih intelektualaca. Zadrao svoja uverenja i posle Drugog svetskog
rata, to ga je iskljuilo iz akademskog ivota, ali je nastavio sa svojim istraivanjima, koja su i u novom, demokratskom
kontekstu, pre svega evropskom, imala velikog uticaja.

74

86. Mali Hans87

Intelektualac, naroito onaj sklon filozofiji, odseen je od materijalne prakse: odbojnost koju osea
prema njoj, okree ga prema takozvanim duhovnim stvarima. Ali, materijalna praksa nije samo preduslov njegove vlastite egzistencije ve i osnova sveta koji kritikuje u svojim delima. Ako o toj osnovi
ne zna nita, puca u prazno. On se tako nalazi pred izborom, da se informie ili da okrene lea onome
to prezire. Ako izabere da bude obaveten, onda ini nasilje nad samim sobom, zato to poinje da
razmilja suprotno svojim nagonima; ali, pre svega, rizikuje da postane isto onoliko podmukao kao to
je i ono ime se bavi naime, ekonomija nije ala i svako ko pokua da je uopte shvati, mora misliti
ekonomski. Ako ipak ne eli da se mea, onda hipostazira svoj duh, koji je u potpunosti formiran na
ekonomskoj osnovi, u apstraktni odnos razmene, kao neto apsolutno, to moe postati duh samo ako
ima svest o sopstvenoj uslovljenosti. Intelektualac tako biva zaveden da isprazno i nepovezano tumai odraze kao sme stvari. Znaaj koji javna kulturna proizvodnja, tako naivno, ali varljivo, pridaje
intelektualnim proizvodima, samo dodaje nove cigle u zid koji spreava uvid u brutalnu ekonomsku
stvarnost. Izolovanje duha od poslovnih stvari, doprinosi pretvaranju intelektualnog posla u udobnu
ideologiju. Ta dilema see sve do najtananijih reakcija intelektualnog oblika ponaanja. Samo onaj ko
ostaje donekle ist, moe imati dovoljno mrnje, nerava, slobode i snalaljivosti da se odupre svetu,
ali upravo zbog iluzije o istoti zato to ivi kao trea strana on doputa da ga svet pobedi ne
samo spolja, ve i u njegovim najdubljim mislima. Opet, svako ko suvie dobro zna kako stvari idu,
zaboravlja ta one zaista jesu; njegova sposobnost razluivanja iezava i kao to onom drugom preti
fetiizam kulture, njemu preti pad u varvarstvo. To da su intelektualci u isto vreme oni koji od loeg
drutva imaju koristi i oni od ijeg drutveno izlinog rada dobrim delom zavisi da li e se to drutvo
osloboditi od naela korisnosti, sigurno nije neka jednom za svagda prihvatljiva i, samim tim, nevana
kontradikcija. Ona stalno nagriza objektivni kvalitet njihovog rada. ta god da intelektualac radi, radi
pogreno. On na drastian nain, kao ivotno pitanje, doivljava poniavajuu alternativu, pred koju
pozni kapitalizam potajno stavlja sve svoje pripadnike: da postane jedan od odraslih ili da ostane dete.

87. Rvaki klub88

Postoji tip intelektualaca od koga treba utoliko vie zazirati ukoliko se vie upinje da dokae svu
iskrenost svojih nastojanja, svoju intelektualnu ozbiljnost, esto uz vrlo skromnu dozu objektivnosti. To su borci, koji se stalno rvu sa samima sobom, ije ivotne odluke zahtevaju naprezanje celog
njihovog bia. Ali, nije sve ba tako crno. Njihov radikalni stav, s kojim preuzimaju sve rizike, ipak
se oslanja na pouzdanu armaturu, a domiljatost s kojom je koriste u svojoj borbi protiv anela89 samo pokazuje kolika je ta borba lana: treba samo prelistati knjige izdavaa kao to je Eugen Diderih
(Eugen Diederichs)90 ili nekog od one naroite vrste farisejski emancipovanih teologa. Njihov jezgroviti renik budi sumnju u fairness (potenje) tih rvakih meeva koje njihova unutranjost organizuje
i vodi sa samom sobom. Svi izrazi su pozajmljeni od rata, fizike ugroenosti, stvarnog unitenja, ali
87

Aluzija na popularnu nemaku pesmu, Hnschen klein (Franz Wiedemann, 18211882), koja poinje stihovima, Hnschen klein/ ging allein, in die weite Welt hinein (doslovno, Mali Hans je sam krenuo u veliki svet).
88
Ringverein: doslovno rvaki klub, ali i argonski izraz za kriminalne grupe koje su delovale u Berlinu tokom dvadesetih
godina XX veka.
89
Aluzija na Jakova i njegovo rvanje sa anelom (Bogom ili Hristom, u zavisnosti od tumaenja), iz Biblije, Postanak,
32:2430. (24) A kad osta Jakov sam, tada se jedan ovek rvae s njim do zore. ..
90
Eugen Diederichs (18671930), poznati nemaki izdava, koji je objavio prve radove Hermana Hesea (Herman Hesse,
18771962).

75

ono to opisuju su samo tokovi refleksije, koji kod Kjerkegora i Niea, na koje ovi rvai vole da se
pozivaju, zaista mogu imati fatalni ishod, ali sigurno ne i kod njihovih nezvanih sledbenika, koji se
navodno izlau opasnosti. Dok sebi odaju dvostruko priznanje zbog sublimacije borbe za egzistenciju
na pokazanoj produhovljenosti i hrabrosti momenat opasnosti je u njima, u isti mah, neutralisan
internalizacijom, svoenjem na sastojak samozadovoljno ukorenjenog, u sri zdravog pogleda na svet.
Spoljanji svet se posmatra s ravnoduno nadmonog stanovita, zato to je u odnosu na ozbiljnost
njihovih odluka toliko beznaajan da se i ne uzima u razmatranje; ostavlja se takvim kakav jeste i na
kraju ak prihvata. Njihovi divlji izrazi su samo jeftini ukrasi, kao kauri koljke na kostimima gimnastiarki, u ijem drutvu nai borci toliko uivaju. Igra sabljama je odluena unapred. Bez obzira da li
tu pobeuje kategoriki imperativ ili pravo pojedinca da li se kandidat oslobaa line vere u boga ili
je ponovo stie, da li uspeva da podnese ponore bia ili se izlae muenikom doivljaju smisla on
se uvek doekuje na noge. Naime, sila koja upravlja sukobima, etika odgovornosti i iskrenosti, uvek
je autoritarna; to je maska drave. Uglavnom, sve dok se dre priznatih dobara, sve je u najboljem
redu. Ako dou do buntovnih zakljuaka, onda na sav glas oglaavaju potranju za velianstvenim,
nezavisnim ljudskim biima. U svakom sluaju, ponaaju se kao dobri sinovi autoriteta, koji ih uvek
moe pozvati na odgovornost i u ije ime se ceo proces internalizacije zapravo i sprovodi: pogled, pod
kojim izgledaju kao dva neposluna kolarca koji se hvataju za guu, od poetka je onaj koji kanjava.
Nema rvakog mea bez sudije: celu halabuku inscenira drutvo, koje je pojedinac ugradio u sebe, i
koje u isti mah nadgleda borbu i uestvuje u njoj. Njegova pobeda je utoliko fatalnija, ukoliko ishod
vie lii na suprotstavljanje: popovi i stariji uitelji, kojima njihova savest nalae da ispovedaju stavove zbog kojih bi mogli imati problema s vlastima, oduvek su pokazivali simpatije prema progonima i
kontrarevoluciji. Kao to je u svakom samopotvrujuem sukobu prisutan element obmane, tako se i
represija nalazi u osnovi inscenirane dinamike samomuenja. Takvi razvijaju pravi mentalni pogon,
poto im nije doputeno da svojoj mahnitosti i gnevu daju oduka u spoljanjem svetu, i zato su spremni da bitku sa unutranjim neprijateljem jo jednom proglase za in, koji, po njima, ionako prethodi
svemu.91 Njihov prototip je Luter, pronalaza unutranjeg ivota, koji je bacio svoju mastionicu na
avolsku telesnost, koja ne postoji, to se jo tada odnosilo na seljake i Jevreje. Samo je obogaljenom
duhu potrebna samomrnja da bi svoju duhovnu sutinu, koja je neistina, dokazao golom silom.

88. Glupi Avgust

Ideja da se individua danas likvidira, od glave do pete, ipak je suvie optimistika. Naime, njegova
jezgrovita negacija, ukidanje monade kroz solidarnost, u isto vreme stvara uslove za spasenje individualnog bia, koje moe biti neto posebno samo u odnosu na opte. Danas smo daleko od toga. teta
se ne sastoji u radikalnom brisanju prolosti ve u tome to se ono istorijski osueno vue za sobom
kao mrtvi, neutralizovani, nemoni teret i sramno razgoliuje. Usred standardizovanih i kontrolisanih
ljudskih jedinica, individualno nastavlja da postoji. Ono je ak zatieno i stie vrednost monopola.
Ali, u stvari opstaje samo kao funkcija svoje posebnosti, kao izlobeni eksponat, slian nakazama, koje su deca nekada zaueno gledala i ismejavala. Poto vie ne moe da vodi ekonomski nezavistan
ivot, njegov karakter dospeva u kontradikciju s njegovom objektivnom drutvenom ulogom. Upravo
zbog te kontradikcije, uva se u rezervatima, kao predmet dokone kontemplacije. Individualiteti koji
se uvoze u Ameriku, koji kroz taj uvoz to prestaju da budu, nazivaju se colorful personality (ivopisne linosti). Njihov ivi, nesputani temperament, njihove vrcave dosetke, njihova originalnost, ak
91

Aluzija na Faustove rei, Im Anfang war die Tat: U poetku bee in ili U poetku bee delo, u zavisnosti od
prevoda. Faust I, stihovi 12801290.

76

i kada je re o neemu posebno runom, ak i njihov atrovaki jezik, ogru se onim to je ljudsko
kao klovnovskim kostimom. Poto podleu optem mehanizmu konkurencije, bez ieg drugog ime bi
se mogli prilagoditi tritu i preiveti, osim svoje zamrznute razliitosti, oni se strastveno preputaju
povlasticama svog sopstva i njegovom prekomernom naglaavanju, sve dok potpuno ne ponite ono
za ta su ih smatrali. Mudro se epure svojom naivnou, kvalitetom koji, kao to brzo otkrivaju, oni
uticajni posebno cene. Prodaju se kao neto to moe zagrejati srce u komercijalnoj studeni, dodvoravaju se agresivnim alama, u kojima njihovi pokrovitelji mazohistiki uivaju i svojim kominim
nedostatkom dostojanstva potvruju ozbiljno dostojanstvo domaina. Mogue je da su se i Graeculi92
ponaali slino za vreme Rimskog Carstva. Oni koji svoju individualnost nude na prodaju, dobrovoljno
usvajaju, kao neto svoje, sud koji je o njima izreklo drutvo. Tako objektivno opravdavaju i nepravdu
koju smi trpe. Oni obaraju vrednost opte regresije na nivo one privatne, a ak je i njihov buni otpor
obino samo podmuklo sredstvo prilagoavanja iz slabosti.

89. Ucena
Onome ko ne prima nikakve savete, ne moe pomoi, kae buruj, u nadi da s tim savetom, koji ga
ne kota nita, moe kupiti licencu za pruanje pomoi i u isto vreme stei vlast nad osobom koja mu
se obraa u nevolji. Ali, u tome ima makar nekog pozivanja na razum, na koji se u istoj meri rauna
i kod molioca i kod onoga ko odbija da prui pomo, i to iz daleka podsea na pravdu: svako ko
poslua mudar savet, ima anse da se vremenom izvue iz nevolje. Svemu tome je doao kraj. Oni koji
ne mogu pomoi, ne treba ni da savetuju: u drutvenom poretku u kojem su sve mije rupe zaepljene,
pki savet se odmah izokree u presudu. To neminovno znai rei moliocu da uradi upravo ono emu
se poslednji ostaci njegovog ega silovito opiru. Pouen iskustvom iz hiljadu prethodnih situacija, on
dobro zna kakve savete moe primiti i da oni obino stiu kasno, kada mudrost zakae i kada treba
neto uiniti. U tom procesu on ne postaje bolji. Svako ko je jednom traio savet i vie ne nalazi pomo,
uopte, neko slabiji, unapred izgleda kao ucenjiva, i taj se oblik ponaanja neodoljivo iri, uporedo
s velikim trustovima. To se najbolje vidi kod onog tipa ljudi koji je spreman da pomogne, koji vode
rauna o interesima siromanih i nemonih prijatelja, ali u ijem aru opet ima neeg mrano preteeg.
ak je i njihova najvea vrlina, nesebinost, dvosmislena. Dok se ispravno zalau za one kojima preti
propast, iza tog upornog mora pomagati, stoji preutno pozivanje na nadmonu snagu kolektiviteta
i grupa, koju se vie niko ne usuuje da narui. Time to se ne odriu nemilosrdnih, milosrdni postaju
izaslanici nemilosrdnosti.

90. Zavod za gluvoneme

Dok se u kolama ljudi ue govoru, kao na kursevima za pruanje prve pomoi rtvama saobraajnih nesrea ili onim za pravljenje jedrilica, oni kolovani postaju sve nemutiji. Oni mogu da dre
govore, svaka njihova reenica ih preporuuje za mikrofon, pred koji mogu stati kao pravi predstavnici prosenosti, ali njihova sposobnost da razgovaraju jedni s drugim je presuila. To podrazumeva
neko iskustvo vredno prenoenja, slobodu izraavanja i, u isti mah, nezavisnost i povezanost. U sveobuhvatnom sistemu, razgovor se svodi na trbuhozborstvo. Svako je svoj sopstveni arli Makarti
92

Graeculi, lat., grki uitelji i umetnici, doseljenici, ali i starosedeoci s krajnjeg juga Italije; Ciceronov prezrivi deminutiv
za Grke, mali (bedni) Grci.

77

(Charlie McCarthy): odatle njegova popularnost.93 Rei se u potpunosti pretau u formule, koje su
nekada bile rezervisane samo za pozdrave i rastanke. Tako bi, na primer, neka mlada dama, uspeno
vaspitana u skladu s najnovijim moralnim smernicama, trebalo da u svakom trenutku kae ono to
je primereno datoj situaciji, na osnovu isprobanih saveta. Ipak, takav determinizam govora, kroz
njegovo prilagoavanje, oznaava njegov kraj: veza izmeu stvari i izraza je preseena; i kao to pojmove pozitivizma treba shvatiti kao etone, tako se i pozitivistika humanost doslovno pretvara u
kovanice. Glasovima onih koji govore, deava se ono to se, prema uvidima psihologije, dogodilo s
glasom savesti, od ijeg odjeka ivi svaki govor: oni se, ak i u svojim najtananijim intonacijama, zamenjuju drutveno pripremljenim mehanizmom. im ovaj prestane da funkcionie i nastupi pauza,
nepredviena nepisanim pravilima, izbija panika. To je dovelo do pojave raznih zamrenih igara i drugih razonoda, koje bi ljude trebalo da oslobode pritiska jezika voenog saveu. Ali, nad onim to je
preostalo od govora, zlokobno lebdi senka straha. Nepristrasnost i objektivnost u razmatranju pitanja
nestaju ak i u najintimnijim krugovima, kao to je i u politici diskusiju odavno zamenila re jaeg.
Govor postaje ruan gest. Pretvara se u sport. Svako pokuava da sakupi maksimalan broj poena: nema razgovora u koji se ne uvlai prilika za nadmetanje, kao otrov. Emocije koje su razmatrane teme
nekada budile u razgovorima dostojnim ljudskih bia, sada se vezuju za tvrdoglavo ubeivanje oko
toga ko je u pravu, u potpunoj nesrazmeri sa znaajem onoga to je reeno. Ipak, kao isto sredstvo
moi, rei liene ari, stiu arobnu mo nad onima koji ih koriste. Uvek iznova se moe primetiti
kako neto jednom izgovoreno, ma koliko bilo apsurdno, nasumino ili netano, upravo zato to je
jednom reeno, poinje da zlostavlja govornika, kao posed kojeg se ne moe otarasiti. Rei, brojevi,
datumi, jednom skovani i izreeni, postaju nezavisni i nanose svu moguu tetu onima koji im se nau u blizini. Oni formiraju zonu paranoidne zaraze i potreban je ogroman napor uma da bi se razbile
njihove ini. Magijsko bajanje velikih i trivijalnih politikih lagvorta ponavlja se privatno, u naizgled
najneutralnijim stvarima: mrtvaka ukoenost drutva iri se do poslednje elije intimnosti, koja je
sebe smatrala bezbednom. Nita ne oteuje ljudski duh samo spolja: zanemelost je izraz objektivnog
duha.

91. Vandali
Uurbanost, nervoza i nestabilnost, koji su pratili rast velikih gradova, sada se ire epidemijski, kao
nekada kuga i kolera. Tako su osloboene sile o kojima uurbani prolaznici iz XIX veka nisu mogli ni
da sanjaju. Svako mora stalno da planira neto. Slobodno vreme se mora maksimalno iskoristiti. Ono
se planira, ispunjava obavezama, obilascima svih moguih dogaaja ili prosto najbrim moguim kretanjem. Ta senka pada i na intelektualni rad. On se obavlja s neistom saveu, kao da je ukraden od
neki hitnijih, makar samo imaginarnih zadataka. Da bi se opravdao pred samim sobom, poprima gestove nekog grozniavog posla, koji se obavlja pod velikim pritiskom, u stalnoj trci s vremenom, i kojoj
svaka refleksija, a time i on sam, stoji na putu. esto izgleda kako intelektualci za svoju proizvodnju
koriste samo ono vreme koje im preostaje od obaveza, izlazaka, sastanaka i neodlonih zadovoljstava.
Akumulacija prestia, kod onih koji se moraju pokazati vanim i koji zato moraju biti svuda, svakako je odbojna, ali u njoj ima i neeg racionalnog. Oni stilizuju svoj ivot s namerno loe glumljenim
nezadovoljstvom, kao istim acte de prsence (fr., puko prisustvo). Uivanje s kojim odbijaju neki poziv, zbog prethodno zakazane obaveze, ukazuju na jo jednu pobedu nad konkurencijom. Slino tome,
oblici procesa proizvodnje uopteno se ponavljaju u privatnom ivotu ili u aktivnostima izvan sfere
rada. Ceo ivot treba da izgleda kao neki posao, a sve to odudara od toga, to jo nije neposredno
93

Lutka popularnog trbuhozborca Edgara Bergena (19031977).

78

ukljueno u sticanje koristi, treba sakriti. Ipak, strah koji se time izraava, samo je odraz jednog jo
dubljeg. Nesvesni podstreci, kojima se individualna egzistencija, s one strane misaonog procesa, usklauje s ritmom istorije, nasluuju predstojeu kolektivizaciju sveta. Ali, poto integralno drutvo
ne ukida u sebi pojedince na pozitivan nain, ve ih pre gnjei u amorfnu i poslunu masu, svaki
pojedinac zazire od procesa apsorpcije, koji se doivljava kao neminovan. Doing things and going
places (raditi svata, ii svuda) jeste pokuaj ulnog aparata da razvije neku vrstu odbrambenog stimulusa, naspram pretee kolektivizacije, da bi se navikao na nju i uvebao kako da u vremenu koje
mu je ostavljeno na prividno slobodno raspolaganje postane lan mase. To je tehnika koja bi moda
mogla da odagna opasnost. U odreenom smislu, ivi se loije, to jest, s jo manje sebe, nego to se
oekivalo da e se iveti. U isto vreme, kroz razigrano preterivanje u odricanju od sebe, otkriva se
da onome ko bi mogao da ozbiljno ivi bez ega, ne bi bilo tee, nego lake. Sve se odvija veoma brzo,
zato to nema tih zvona koja mogu najaviti zemljotres. Oni koji ostaju po strani, to znai, ija tela
ne plivaju u struji ljudskih bia, poinju da strahuju da e propustiti voz i navui na sebe osvetu kolektiva, kao kada se u neku totalitarnu partiju stupi prekasno. Pseudoaktivnost je obnovljena polisa
osiguranja, izraz spremnosti za samopredaju, za ta se sluti da je jedino to bi moglo garantovati nekakvo samoouvanje. Sigurnost se stie prilagoavanjem krajnjoj nesigurnosti. To se vidi kao dozvola
za bekstvo, koja bi trebalo da nas to je pre mogue prebaci negde drugde. U fanatinoj ljubavi prema
automobilima, odjekuje oseanje fizikog beskunitva. To lei u osnovi onoga to su buruju imali
obiaj da pogreno zovu bekstvom od samog sebe, od unutranje praznine. Ko eli da se ukljui, ne
sme biti drugaiji. Psiholoka ispraznost je i sama tek ishod loe drutvene apsorpcije. Dosada od koje
ljudi bee, samo je odraz procesa beanja, u koji su odavno uhvaeni. Samo iz tog razloga udovini
aparat zabave opstaje i sve vie se nadima, a da nikome ne prua uivanje. On kanalie prisilu da se
bude u toku, koja bi inae, kao neto nasumino, anarhino, kao promiskuitet ili divlja agresivnost,
mogla da epa kolektiv za guu, koji se, opet, sastoji od onih koji su tu samo u prolazu. Najvie lie na
zavisnike. Njihov impuls reaguje upravo na izmetanje oveanstva, koje ide od zamuivanja razlike
izmeu grada i sela, preko ukidanja doma i milionskih kolona nezaposlenih, do deportacija i proterivanja celih naroda na opustoenom evropskom kontinentu. Nitavnost, besadrajnost svih kolektivnih
rituala, jo od Omladinskog pokreta (Jugendbewegung), naknadno se ukazuje kao pipava anticipacija
nadmonih udaraca istorije. Bezbrojna ljudska bia, koja su odjednom podlegla svom apstraktnom
kvantitetu i pokretljivosti, koja u rojevima hitaju na puteve, kao drogirana, regruti su velike seobe
naroda, na ijim se divljim prostranstvima buroaska istorija priprema za svoj kraj.

92. Slikovnica bez slika94

Objektivna tenja prosvetiteljstva, ukidanje vlasti svih slika nad ljudskim biima, ne odgovara bilo
kakvom subjektivnom napretku prosveene misli ka stanju bez slika. I dok napad na slike, zajedno s
metafizikim idejama, neminovno unitava i pojmove prethodno smatrane za racionalne, istinski miljene, misao osloboena prosvetiteljstvom i vakcinisana protiv misli, sada postaje druga figurativnost,
samo bez slika i sputana. Usred mree u kojoj su odnosi izmeu ljudi i njihov odnos prema stvarima
postali potpuno apstraktni, sposobnost za apstrakciju nestaje. Otuenje ema i klasifikacija od podataka koje obuhvataju, zapravo, pki kvantitet obraenog materijala, koji potpuno prevazilazi domet
individualnog ljudskog iskustva, neprekidno namee arhaino obrnuto prevoenje u ulne znakove.
Male siluete ljudi i kua, koje ispunjavaju statistike izvetaje kao hijeroglifi, koje u svakom pojedi94

Billedbog uden Billeder (1839), ovde na nemakom, Bilderbuch ohne Bilder: zbirka lirske proze Hansa Kristijana Andersena (Hans Christian Andersen, 18051875).

79

nanom sluaju mogu biti neto potpuno sluajno, izgledaju kao pko pomono sredstvo. Ali, njihova
slinost s bezbrojnim reklamama, novinskim klieima ili igrakama nije sluajna. U njima, predstava
trijumfuje nad predstavljenim. Njihova preuveliana, grubo pojednostavljena i zato lana razumljivost
potkrepljuje nerazumljivost samih intelektualnih procesa, ija se neistinost slepa, nekonceptualna
supsumacija95 od njih ne moe odvojiti. Sveprisutne slike i nisu slike, zato to ono sasvim opte,
proseni, standardni model, predstavljaju kao neto jedinstveno, posebno, dok ga istovremeno ismevaju. ak se i od ukidanja posebnog pakosno pravi neto posebno. Ta potranja za posebnim ve se
nataloila u potrebu, koju masovna kultura svuda umnoava, po uzoru na funnies (stripove). Ono
to se nekada zvalo duh, zamenjuje se ilustracijom. Nije stvar samo u tome da su ljudi izgubili sposobnost da zamisle neto to im nije prikazano u skraenom obliku i utuvljeno u glave. ak je i ala,
u kojoj se sloboda duha nekada sudarala s injenicama i dovodila ih do eksplozije, prela u ilustraciju.
ale i slikama, koje ispunjavaju asopise, uglavnom su bez poente, besmislene. Sastoje se iskljuivo od
izazova koji neka situacija nudi oku. Na osnovu iskustva iz bezbroj prethodnih sluajeva, od itaoca se
oekuje da shvati ta se deava pre nego to sma situacija otkrije svoje znaenje. Ono to takve slike
predstavljaju i na ta se izvebani posmatra onda nadovezuje, jeste odbacivanje svakog znaenja kao
balasta koji ometa trenutno sagledavanje situacije, u bespomonom potinjavanju ispraznoj nadmoi
stvari. ala naeg doba je samoubistvo namere. Ko ga poini, nagrauje se prijemom u kolektiv aljivdija, koji na svojoj strani ima okrutne stvari. Svako ko pokua da tim alama prie misaono, poinje
da beznadeno zaostaje za silovitim tempom stvari, koji tutnji ak i u najprostijim karikaturama, kao
u nekoj jurnjavi na kraju crtanog filma. Naspram tog regresivnog progresa, pamet se sasvim direktno
izokree u glupost. Jedino razumevanje koje je jo preostalo misli jeste uasavanje nad nerazumljivim.
Kao to pogled nekog promiljenog posmatraa, koji se zaustavlja na nasmejanoj lepotici s plakata za
zubnu pastu, u njenoj nametenoj grimasi vidi agoniju muenja, tako ga i u svakoj ali, ak i u svakoj
vizuelnoj predstavi, salee smrtna presuda subjektu, koju opti trijumf subjektivnog razuma nosi sa
sobom.

93. Svrha i kopija

Pseudorealizam kulturne industrije, njen stil, ne treba objanjavati kao podmukli trik filmskih magnata i njihovih lakeja, ve kao nunost koju u vladajuim uslovima proizvodnje diktiraju stilska naela
smog naturalizma. Ako bi neko hteo da se posveti snimanju filma koji slepo opisuje svakodnevni ivot, recimo, u maniru Emila Zole, to je uz pomo pokretne fotografije i tehnika za snimanje zvuka
sasvim izvodljivo, rezultat bi bio rasprena, spolja nerazumljiva predstava, potpuno strana vizuelnim
navikama publike. Radikalni naturalizam, koji filmska tehnika snano sugerie, rastvorio bi svaku vezu sa znaenjem prikazane povrine i zavrio kao krajnja suprotnost poznatom realizmu. Film bi se
pretvorio u asocijativni niz slika i svoju formu crpeo iz njihove iste, imanentne grae. Opet, ako bi,
iz komercijalnih razloga ili ak samo zbog neke objektivne svrhe (intencije), pokuao da izabere rei
i gestove koji imaju veze sa idejom koja prenosi neko znaenje, to bi neminovno zavrilo u isto tako
neminovnoj kontradikciji s pretpostavkama realizma. Manje gusta reprodukcija stvarnosti u naturalistikoj knjievnosti jo uvek ostavlja prostor za svrhu: u besprekornoj kopiji stvarnosti, postignutoj
uz pomo tehnikog aparata filma, svaka svrha, ak i kada je to sma istina, pretvara se u la. Re koja
publici treba da utuvi u glave lik govornika ili ak znaenje celine, u poreenju s doslovnom vernou
kopije, zvui neprirodno. Ona opravdava svet kao to pravda i sebe, kao neto podjednako smisleno,
sve do prve namerne prevare, sve do prvog pravog izoblienja. Niko ne pria tako, niko se ne kree na
95

Supsumacija: podreivanje posebnog pod opte.

80

taj nain, dok nas film neprekidno uverava kako to radi svako. Uhvaeni smo u klopku: konformizam
se postie a priori, smim znaenjem, bez obzira na njegov konkretan sadraj, pri emu se opet samo
kroz znaenje taj konformizam posluno ponavljanje injeninog moe uzdrmati. Prava svrhovitost je mogua samo kroz odricanje od svrhe. To to su takva svrhovitost i realizam nespojivi, to to je
sinteza la, izvire iz shvatanja jasnoe. Ono je dvosmisleno. Ono se, bez razlike, odnosi na organizaciju
sadraja kao takvog i njegovo prenoenje publici. Ta dvosmislenost nije sluajna. Jasnoa ukazuje na
taku neutralnosti izmeu objektivnog razuma i komunikacije. To je ispravno, zato to se objektivna
forma, ostvareni izraz, okree iz sebe ka spolja i govori; i to je pogreno, zato to se ta forma kvari tako
to u sebe uraunava onog kome se obraa. Svako pojedinano umetniko delo, kao i ono teoretsko,
mora se pokazati doraslim tekoama te dvosmislenosti. Jasna zamisao, ma koliko ezoterina, otvara
se za potronju; nejasno je diletantsko, prema sopstvenim merilima. Kvalitet zavisi od dubine s kojom
neko delo ugrauje u sebe alternativu i tako ovladava njome.

94. Politika drama96

Sve vea nesposobnost predstavljanja istorijskog svedoi o izumiranju umetnosti. To to o faizmu
nije napisana nijedna adekvatna drama, ne moe se objasniti nedostatkom talenta ve time to talenat
atrofira zbog nereivosti najhitnijih zadataka s kojima se pisac suoava. On mora da izabere izmeu
dva naela, od kojih su oba jednako neprimerena temi: izmeu psihologije i infantilizma. Prvi pristup, u meuvremenu zastareo, koristili su neki vani umetnici, ali samo kao trik i s neistom saveu,
od kada je moderna drama svoj predmet poela da trai u politici. U predgovoru za Fijeska (Die Verschwrung des Fiesco zu Genua, 1783), iler pie: Ako je istina da samo oseanja mogu probuditi
oseanja, onda, po meni, politiki junak nije tema primerena pozornici, utoliko to on mora da zanemari ljudsko bie u sebi, upravo zato da bi bio politiki junak. Nije mi namera da svoju priu ispunim
tim ivim plamenom koji izbija iz istih proizvoda entuzijazma, ve da izbacim studen, tu jalovu politiku dramu (Staatsaktion) iz ljudskog srca upravo zato da bih priu ponovo vezao za ljudsko srce
da bih oveka ukljuio glavom, upuenom u stanje stvari da bih za oveanstvo pozajmio situacije iz
onih inventivnih intriga to je bila moja namera. Pored toga, moj odnos s buroaskim svetom uinio
mi je bliim srce nego Savet ministara, i moda je ba zato ta politika slabost postala poetska vrlina.
Teko. Povezivanje otuene istorije i ljudskog srca ileru je ve sluilo kao izgovor za opravdavanje neljudskosti istorije, kao neeg ljudski pojmljivog, i bila dramaturki kanjavana kao la svaki put kada
bi tehnika poistovetila oveka s glavom, upuenom u stanje stvari, kao, na primer, kada Leonoru,
lakrdijaki nehotino, ubija izdajnik vlastite zavere. Sklonost ka estetskoj reprivatizaciji izvlai umetnosti tlo ispod nogu, u pokuaju da sauva humanizam. Spletke iz svih tih suvie dobro konstruisanih
ilerovih komada, jesu nemone pomone konstrukcije izmeu ljudskih strasti i s njima nesamerljive
i stoga, sa stanovita ljudske motivacije, neuhvatljive drutvene i politike stvarnosti. Najnoviji primer toga je polet s kojim se biografski und upinje da slavne ljude priblii nepoznatima upravo kao
ljudska bia. Iz istog poriva za lanom humanizacijom izvire i sraunato ponovno uvoenje plots
(zapleta), akcije, kao usklaenog, razumljivog konteksta znaenja. Pod uslovima fotografskog realizma, na filmu bi to bilo neodrivo. Time to takav kontekst svojevoljno obnavlja, film daleko zaostaje
za iskustvom velikih romana, od kojih inae parazitski ivi; oni su svoje znaenje gradili upravo tako
to su rastvarali kontekst znaenja.
Ako sada sve to sklonimo u stranu, i pokuamo da politiku sferu predstavimo kao neto apstraktno
i izvanljudsko, iskljuujui varljive meditacije o onome to je internalizovano, situacija ne bi bila ni96

U originalu, Staatsaktion; dramatizovati neto, praviti cirkus od neega, ali i dravni poslovi, velika politika, itd.

81

ta bolja. Naime, upravo sutinska apstraktnost onoga to se zaista dogaa apsolutno negira estetsku
sliku. Da bi je uopte uinio ekspresivnom, pisac je prisiljen da je prevede u neku vrstu deijeg govora,
u arhetipove, i da je tako ponovo priblii ne vie empatiji ve onim instancama razumevajue kontemplacije, koje jo prethode formiranju jezika, a koje ak ni epski teatar ne moe zaobii. Pozivanje
na te instance ve formalno sankcionie rastakanje subjekta u kolektivistikom drutvu. Ali, u takvom prevodilakom radu predmet se ne falsifikuje nita manje nego u tumaenju nekog verskog rata
erotskim potrebama neke kraljice. Naime, ljudi su danas postali infantilni isto koliko i simplicistika
drama, koja je odustala od njihovog predstavljanja. Ali, politika ekonomija, koju ova druga pokuava
da predstavi, pod uslovom da njeni principi ostanu nepromenjeni, toliko je sloena i razvijena u svim
svojim aspektima, da izmie svim ematskih parabolama. Prikazivanje zbivanja u krupnoj industriji
kao meetarenja lopovskih piljara moe biti dovoljno za izazivanje trenutnog oka, ali ne i za dijalektiki teatar. Ilustrovanje poznog kapitalizma slikama iz agrarnog ili kriminalnog repertoara ne moe
postii da se nedela dananjeg drutva jasno ukau ispod omotaa sloenih fenomena koji ih zaklanja.
Pre e biti da rasejanost prema tim fenomenima, koje bi trebalo razviti iz sutine, iskrivljuje sutinu.
Osvajanje vlasti od strane najmonijih ona bezazleno predstavlja kao mahinacije reketa izvan drutva,
a ne kao samouspostavljanje tog drutva.97 Ipak, nemogunost predstavljanja faizma izvire iz injenice da u njemu ima isto tako malo slobode subjekta kao i u razmiljanju o njemu. Savrena nesloboda
se moe prepoznati, ali ne i predstaviti. Tamo gde se danas, u politikom pripovedanju, sloboda pojavljuje kao motiv, kao u pohvalama herojskog otpora, ona deluje kao stid nemonog uveravanja. Sve
izgleda kao da velika politika unapred odreuje ishod, i da sloboda istupa samo ideoloki, kao govor
o slobodi, u obliku stereotipnih deklamacija, a ne u ljudski samerljivim postupcima. Umetnost se sigurno ne moe spasiti prepariranjem istrebljenog subjekta, dok joj predmet koji danas jedino prilii,
naime, ono isto neljudsko, izmie zbog svoje prekomernosti i neljudskosti.

95. Priguiva i dobo

Ukus je najpouzdaniji seizmograf istorijskog iskustva. Kao skoro nijedna druga sposobnost, on je u
stanju da zabelei ak i sopstveno ponaanje. Reaguje i na samog sebe i prepoznaje sopstveni nedostatak ukusa. Umetnike koji deluju odbojno ili okantno, govornike koji pucaju od okrutnosti, u njihovom
osobenom izrazu, vodi ukus: ali, anr, stil i prefinjenost, domen nervoznih, senzibilnih neoromantiara, danas se ak i kod svojih protagonista otkrivaju kao neto sirovo i beslovesno, kao i Rilkevi
stihovi, Jer siromatvo je veliki unutranji sjaj..98 Delikatni drhtaj, patos Drugaijeg, danas su samo
standardizovane maske u kultu tlaenja. Upravo je najistananiji estetski nerv taj koji pravedniku
estetiku smatra nepodnoljivom. Individua je toliko duboko istorijska, da se samo filigranskim vezom
svoje poznoburoaske organizacije moe buniti protiv filigranskog veza poznoburoaske organizacije.
U svojoj odbojnosti prema svakoj umetnikoj subjektivnosti, prema ekspresivnosti i ponesenosti, individua se grozi nad nedostatkom istorijskog takta, kao to je i subjektivnost nekada okretala glavu od
buroaskih konvencija. ak je i odbacivanje mimeze (oponaanja), ta najdublja preokupacija novog
funkcionalizma, mimetiko. Sud o subjektivnom izrazu ne donosi se spolja, u politikoj i drutvenoj
refleksiji, ve na osnovu neposrednih impulsa, od kojih se svaki, prisiljen da se postidi pred licem
kulturne industrije, okree od svog odraza u ogledalu. Na samom vrhu nalazi se zabrana erotskog pa97

Ovaj deo je kritika Brehtovog komada Der aufhaltsame Aufstieg des Arturo Ui (Zadrivi uspon Artura Uija, 1941), u
kojem je sudbina glavnog lika, koji pokuava da uspostavi monopol nad tritem karfiola, prikazana po uzoru na prie o
ikakim gangsterima.
98
Rainer Maria Rilke, Das Buch von der Armut und vom Tode (O siromatvu i smrti), 1903.

82

tosa, o emu svedoi i pomeranje lirskih naglasaka, nita manje nego kolektivna zabrana seksualnosti
izraena u Kafkinim delima. U umetnosti posle ekspresionizma, kljuna figura je postala prostitutka,
iako u stvarnosti ona izumire, zato to se samo ono to je u seksualnosti besramno moe opisati bez
estetskog srama. To izmetanje u najdubljim slojevima naeg reagovanja dostiglo je taku u kojoj
umetnost, u svojoj individualistikoj formi, opada, a da njena kolektivna forma nije ni postala mogua. To nije pitanje vernosti i nezavisnosti individualnog umetnika, koji nepokolebljivo dri do sfere
izraavanja i suprotstavlja se brutalnoj prisili kolektivizacije; on pre mora osetiti da je ta prisila, ak i
protiv njegove volje, prisutna u najdubljim elijama njegove izolacije, osim ako, u ime neke anahrone
humanosti, nije neverniki i beznadeno zapao u sferu neljudskog. ak i onaj najnepomirljiviji knjievni ekspresionizam, tramova poezija, Kokokine drame,99 poseduje naivnu, liberalno poverljivu
stranu, kao nalije svog izvornog radikalizma. Pitanje je, meutim, kako bi se moglo ii dalje od njih.
Umetnika dela koja pokuavaju da uklone bezazlenost apsolutne subjektivnosti, time artikuliu zahtev za pozitivnom zajednicom, koja u njima samima nije prisutna, ali na koju se proizvoljno pozivaju.
To ih pretvara u obine najavljivae propasti i lak plen one poslednje naivnosti, koja ih ponitava, u
tome da i dalje uopte budu umetnost. Aporija o odgovornom radu ide u prilog samo neodgovornima.
Ako ikada bude mogue da se nervi potpuno ukinu, onda nee biti leka protiv renesanse pesmica o
proleu, i nita nee stajati na putu Narodnom Frontu, koji e obuhvatati sve, od varvarskog futurizma
do ideologije filma.

96. Janusova palata

Ako bi kulturnu industriju trebalo smestiti u iru, svetsko-istorijsku perspektivu, onda bi se ona
mogla definisati kao sistematska eksploatacija drevnog jaza izmeu ljudi i njihove kulture. Dvostruki
karakter progresa, koji stalno razvija potencijal slobode uporedo sa stvarnou ugnjetavanja, stvorio
je situaciju u kojoj su ljudi uspevali da u sve veoj meri ovladavaju prirodom i drutvenom kontrolom, a da opet, usled prinuda koje im je usadila njihova kultura, nisu mogli da shvate kako kultura
see dalje od takve integracije. Ljudski element kulture, ono najblie, to zastupa ljudsku stvar pred
svetom, postao je stran ljudskim biima. Ona se udruuju sa svetom protiv samih sebe, a ono to je u
tom svetu najtouenije, sveprisutnost roba, njihovo sopstveno prilagoavanje u priveske mainerije,
postaje slika lane bliskosti. Velika umetnika dela i filozofske konstrukcije nisu ostala neshvaena
zbog prevelike udaljenosti od jezgra ljudskog iskustva, ve upravo suprotno, pri emu je prilino lako
uoiti vezu izmeu tog nerazumevanja i velikog uvaavanja: sramotu zbog uea u optoj nepravdi,
koja bi nas mogla savladati, im sebi dopustimo da je shvatimo. Zato se ljudi okreu onome to im se
ruga, onome to osakaeni oblik njihovih bia potvruje uglaenou svoje pojavnosti. Tokom svih
perioda urbane civilizacije, lakeji postojeeg su parazitirali na toj neizbenoj obmani: pozna atinska
komedija, helenistika umetnost i zanatstvo, ve su ki, iako nisu raspolagali tehnikama mehanike
reprodukcije i onim industrijskim aparatom iju nam prasliku moda doaravaju ruevine Pompeje.
Ako pogledamo zabavne romane od pre sto godina, kao to su oni Kuperovi (James Fenimore Cooper,
17891851), u njima emo pronai rudimentarnu formu celog holivudskog obrasca. Stagnacija kulturne industrije verovatno nije posledica njene monopolizacije ve je od samog poetka bila svojstvo
takozvane zabave. Ki je ta struktura nepromenljivih, koju filozofska la pripisuje svojim sveanim
nacrtima. U tome se nita ne sme sutinski promeniti, zato to cela ta prevara treba da ljudima utuvi
u glave da nikakva promena ne dolazi u obzir. Sve dok je civilizacija ila svojim tokom, nasumino i
99

August Stramm (18741915): pesnik i dramski pisac, jedan od prvih predstavnika ekspresionizma. Oskar Kokoschka
(18861980): pre nego to je postao poznat kao slikar, napisao je niz imainistikih drama, u periodu 19071919.

83

anonimno, objektivni duh nije mogao postati svestan tog varvarskog elementa, kao neeg to mu je
nuno svojstveno. U iluziji da neposredno pomae slobodu, tamo gde je samo posredovao dominaciju,
objektivni duh makar nije neposredno doprinosio njenoj reprodukciji. Osuivao je ki koji ga je pratio
kao senka, s revnou koja je bila pouzdan znak grie savesti visoke kulture, koja je samo maglovito
bila svesna da u uslovima dominacije ne moe biti nikakva kultura i koju je ki podseao na sopstvena
nedela. Danas, kada svest vladara poinje da se podudara sa ukupnom tendencijom drutva, napetost
izmeu kulture i kia iezava. Kultura vie ne vue iznemoglo za sobom svog prezrenog protivnika,
ve ga usmerava. Poto upravlja oveanstvom kao celinom, ona upravlja i rascepom izmeu oveanstva i kulture. ak i sirovost, zatucanost i glupost, objektivno nametnuti potlaenima, u humoru
postaju subjektivno suvereni. Nita ne izraava bolje to stanje, u isti mah integralno i antagonistiko,
od tog ugraivanja varvarstva. U svemu tome, meutim, volja upravnika trustova moe se pozvati
na volju sveta. Njihovo masovno drutvo nije prvo proizvelo und namenjen potroaima ve sme
potroae. Oni su ti koji ude za filmovima, radiom i asopisima; sve to u njima nije namirio drutveni poredak, koji ih stalno liava, a da im nikada ne prua ono to im obeava, gori od elje da ih se
tamniar seti i ponudi im kamen iz desne ruke, da utole glad, dok u levoj zadrava hleb. Neodoljivo,
tokom nekih etvrt veka, stariji buruji, koji bi ipak trebalo da znaju za neto drugo, srljali su u eljusti
kulturne industrije, koja je tako znalaki proraunala potrebe njihovih izgladnelih srca. Takvi nemaju
razloga za ozlojeenost mladim ljudima koje je faizam iskvario do sri. Samo oni bez subjektiviteta,
lieni kulturnog naslea, mogu biti pravi naslednici kulture.

97. Monada
Svoju kristalizaciju individua duguje oblicima politike ekonomije, pre svega gradskom tritu. ak
i kada se opire pritisku socijalizacije, ona ostaje njen najkarakteristiniji proizvod i nalikuje joj. Ono
to joj doputa otpor, svaka crta njene nezavisnosti, izvire iz monadolokog individualnog interesa i
njegovog taloga, karaktera. Individua, upravo kroz proces individuacije, precizno odraava prethodno
ustanovljeni drutveni zakon eksploatacije, ma koliko ovaj i dalje bio posredovan. Ipak, to pokazuje i
da raspadanje individue u sadanjoj fazi ne treba tumaiti individualistiki, ve kao posledicu drutvene tendencije koja se namee upravo preko individuacije, a ne samo kao njen neprijatelj. U tome se
reakcionarna kritika kulture razlikuje od one druge. Takva kritika esto dolazi do odreenih uvida o
raspadanju individualnosti i drutvenoj krizi, ali ontoloku odgovornost za to pripisuje individui kao
takvoj, kao neemu zasebnom i unutranjem: odatle osude zbog povrnosti, zbog nedostatka uverenja i supstance, kao njene poslednje rei, i okretanje nazad, kao jedina uteha. Individualisti kao to
su Haksli (Aldous Huxley) i Jaspers osuuju individuu zbog njene mehanike ispraznosti i neurotine
slabosti, ali ta osuda vie naginje rtvovanju individue nego kritici drutvenog principium individuationis (lat., naelo individuacije). Njihova polemika, kao poluistina, ve je u celini neistinita. Oni drutvo
vide kao neposrednu koegzistenciju ljudskih bia, iji stavovi formiraju celinu, a ne kao sistem, koji ne
samo da ih obuhvata i deformie ve zadire u samu njihovu ljudskost, koja ih je nekada i odredila kao
individue. Kroz to iskljuivo ljudsko tumaenje stanja kakvo jeste, sirova materijalna stvarnost, koja
ljude prisiljava na neljudskost, prihvata se ak i kada se osuuje. U svojim boljim danima, kada je jo
razmiljala istorijski, buroazija je bila svesna tih meupovezanosti; zaboravila ih je tek kada se njeno uenje degenerisalo u zadrtu apologetiku protiv socijalizma. Nije mala zasluga Jakoba Burkharta
(Jacob Burckhardt) to to je u svojoj istoriji grke kulture povezao eroziju helenistike individualnosti
ne samo sa objektivnim opadanjem polisa ve upravo sa kultom individue: Posle smrti Demostena
i Fokiona, grad (Atina) je postao zapanjujue oskudan u politikim linostima, ali ne samo u njima:
84

Epikur, roen 342. pre n. e., u atinskoj kleruhijskoj (vojnikoj) porodici iz Samosa, bio je poslednji
Atinjanin od svetsko-istorijskog znaaja.100 Uslovi u kojima individua nestaje, u isti mah su uslovi
neobuzdanog individualizma, u kojima sve postaje mogue: Iznad svega, umesto bogova slavljeni
su individualci.101 To to je individua bila osloboena po cenu podrivanja polisa, umesto da se on
ojaa, eliminisalo je i samu individualnost, dokrajenu u diktatorskim dravama, predstavlja model
za jednu od sredinjih kontradikcija koje su iz XIX veka vodile pravo u faizam. Betovenova muzika, koja se razvija u drutveno posredovanim formama, asketski nastrojena prema izraavanju linih
oseanja, svesno je ispunjena snanim odjecima drutvenih borbi i upravo zbog tog asketizma uspeva
da prenese svu punou i snagu individue. Opet, muzika Riharda trausa, potpuno u slubi individualnih tenji i posveena glorifikaciji samodovoljnog pojedinca, samim tim svodi ovog drugog na puki
receptivni organ trita, na imitatora proizvoljno izabranih ideja i stilova. U represivnom drutvu, osloboenje individue nije neto to joj ide samo u prilog ve i na tetu. Sloboda od drutva liava je
snage za slobodu. Naime, ma koliko njeni odnosi s drugima bili stvarni, ona je, shvaena kao neto
apsolutno, puka apstrakcija. Ona nema nikakav sadraj koji ne bi bio drutveno odreen, niti bilo
kakvo oseanje koje see dalje od drutva, koje bi teilo tome da prevazie drutvene uslove. ak bi
i hriansko uenje o smrti i besmrtnosti, na kojem poiva ideja o apsolutnoj individualnosti, bilo
potpuno prazno, kada ne bi ukljuivalo oveanstvo. Pojedinac koji se nada besmrtnosti, apsolutno i
samo za sebe, tim ograniavanjem bi samo do apsurda uveao naelo samoodranja, koje obuzdava
samo izreka, ko izgubi duu svoju taj e je spasiti.102 Na drutvenom planu, to uzdizanje individue na nivo apsoluta, oznaava prelazak sa opteg posredovanja drutvenih odnosa, koje, kao oblik
razmene, nalae istovremeno ograniavanje posebnih interesa koji se u njemu ostvaruju, na direktnu
dominaciju, u kojoj vlada najjai. Kroz to rastakanje svega to posreduje u samoj individui, zahvaljujui emu je ona donekle i bila drutveni subjekt, individua se osiromauje, brutalizuje i regresira na
stanje pkog drutvenog objekta. Kao neto to se ostvaruje samo apstraktno, u hegelovskom smislu,
individua ukida samu sebe: svi ti bezbrojni ljudi, koji znaju samo za svoj goli, bezglavi interes, isti su
oni koji kapituliraju im ih neka organizacija i Teror stave pod svoje. (citat) Ako se jedini trag neeg
ljudskog danas nalazi samo u individui, koja nestaje, onda je to upozorenje da treba okonati tu sudbinu u kojoj se ljudska bia individualizuju samo zato da bi se, u svojoj izolaciji, mogla potpuno skriti.
Princip ouvanja ostaje sauvan samo u svojoj suprotnosti.

98. Zaostavtina
Dijalektika misao je pokuaj da se prisilni karakter logike razori njegovim sopstvenim sredstvima.
Ali, poto koristi ta sredstva, dijalektika misao je u svakom trenutku izloena opasnosti da i sma
postane prisilna: lukavstvo uma i dalje eli da odnese prevagu nad dijalektikom. Postojee ne moe
prevazii sebe osim kroz ono opte, koje, opet, izvire iz postojeeg poretka. Opte trijumfuje nad postojeim na osnovu njega samog i to je razlog zato mo onoga to jeste preti da se reprodukuje u tom
trijumfu, uz pomo istog onog nasilja koje se odbacuje. Kroz apsolutnu vladavinu negacije, kretanje
misli, kao kretanje istorije, postaje, u skladu sa obrascem imanentne antiteze, nedvosmisleno, iskljuivo i neumoljivo pozitivno. Sve se podvodi pod relevantne faze ekonomskog razvoja, u njegovim
glavnim crtama, koje, sa svoje strane, istorijski oblikuju drutvo u celini; celokupno miljenje poprima neto od onoga to pariski umetnici zovu le genre chef doeuvre (anr remek-dela). To da zlo potie
100

Jacob Burckhardt, Griechische Kulturgeschichte, Hrsg. von Jakob Oeri. Bd. 4. 3. Aufl., Stuttgart 1909, str. 515.
Ibid., str. 516.
102
Novi zavet, Matej 16:25, Luka 9:24, Marko 8:35.
101

85

upravo iz strogosti tog razvoja, da je ta strogost povezana s dominacijom, nije, u svakom sluaju, eksplicitno naglaeno ni u kritikoj teoriji, koja, kao i ona tradicionalna, spasenje oekuje od postepenog
progresa. Strogost i totalitet, buroaski intelektualni ideali nunosti i optosti, zaista iznova ispisuju
formulu istorije, ali upravo to ukazuje da se drutveno ureenje taloi u onim uvreenim, aristokratskim, grandioznim konceptima protiv kojih su usmereni dijalektika kritika i praksa. Ako je Benjamin
rekao da je istorija do sada bila pisana iz ugla pobednika i da bi je trebalo pisati iz ugla poraenih,103
onda tome moemo dodati da spoznaja zaista mora da prikae pogubnu linearnost smenjivanja pobeda i poraza, ali da u isti mah mora posvetiti panju i onome to nije bilo uvueno u tu dinamiku, to
je ostalo po strani kao neki otpadak, takorei, ili slepa taka, koja je promakla dijalektici. U prirodi
je poraenog da, u svojoj nemoi, deluje beznaajno, udaljeno, bizarno. Ono to prevazilazi vladajui
poredak nije samo potencijal koji taj poredak razvija ve, u istoj meri, i ono to se ne uklapa u zakone
istorijskog kretanja. Teorija se bavi onim to je iskoeno, neprozirno, neprimeeno, onim to u sebi
unapred nosi neto anahrono, ali koje opet ne postaje zastarelo, zato to uspeva da nadmudri istorijsku
dinamiku. To se najpre moe videti u umetnosti. Deje knjige, kao to su Alisa u Zemlji uda ili Janko
Raupanko (Struwwelpeter), o kojima je apsurdno raspravljati da li su progresivne ili reakcionarne,
sadre neuporedivo reitije istorijske ifre nego uzviene Hebelove drame, s njihovim zvaninim temama tragine krivice, istorijskih prekretnica, sudbine sveta i individue, dok Satijevi drski i luckasti
klavirski komadi evociraju bljeskove iskustva o kojima enbergova kola, sa svom svojom strogou i
patosom celog muzikog razvoja iz sebe, ne moe ni da sanja. Sama uzvienost logikog zakljuivanja
moe odjednom da poprimi palanaki karakter. Benjaminovi spisi su pokuaj da se ono to jo nije
odreeno grandioznim filozofskim namerama, uini, na uvek nov nain, filozofski plodnim. Njegova
zaostavtina je zadatak da se taj pokuaj ne prepusti otuenim, zagonetnim slikama pke misli ve da
se ono to je poteeno namera uvede u oblast koncepata: to je obaveza da se u usto vreme razmilja
dijalektiki i nedijalektiki.

99. Zlatni standard

Meu pojmovima na koje se buroaska misao svela posle rastakanja njenih religioznih formi i formalizacije onih autonomnih, autentinost zauzima najvie mesto. Ako se od oveka vie ne moe
oekivati nita obavezujue, onda bi on, u najmanju ruku, trebalo da bude onakav kakav zaista jeste.
U identinosti svakog pojedinca sa samim sobom, postulat nepotkupljive istine, zajedno sa glorifikacijom injeninog, prenosi se s prosveene spoznaje na etiku. Taj stav dele upravo kritiki nastrojeni,
nezavisni mislioci pozne buroazije, zgaeni tradicionalnim rasuivanjem i idealistikim frazama. Ibzenovo presuda ivotu u lai, makar i prekrena, Kjerkegorovo egzistencijalistiko uenje, napravili su
od autentinosti glavni element metafizike. U Nieovoj analizi, re izvorno je ve neupitna, poteena daljeg konceptualnog razvoja. Kod preobraenih i nepreobraenih filozofa faizma, vrednosti kao
to su autentinost, herojska istrajnost u baenosti individualne egzistencije, granine situacije, na
kraju postaju sredstvo za uzurpaciju religiozno-autoritarnog patosa, lienog svakog religioznog sadraja. To vodi ka osuivanju svega to nije dovoljno robustno, sazdano od najbolje grae, dakle, Jevreja:
nije li ve Rihard Vagner suprotstavio izvorni nemaki stil romanskim triarijama i tako zloupotrebio kritiku kulturnog trita za apologiju varvarstva? Ipak, takva zloupotreba nije neto spoljanje u
odnosu na pojam autentinosti. Danas, kada se ta iznoena livreja rasprodaje, otkrivaju se poderani
avovi i zakrpe koji su bili nevidljivo prisutni jo u slavnim danima njegove opozicije. Neistina lei
u podlozi same autentinosti, u individualnom. Ako je zakon svetskog toka skriven u principium in103

Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (O shvatanju istorije, teza 7, 1940).

86

dividuationis (lat., princip individuacije), kao to su to prepoznala dva tako velika antipoda, Hegel i
openhauer, onda je intuicija o konanoj i apsolutnoj supstancijalnosti ega postala rtva privida, koji
titi postojei poredak, iako se njegova sutina ve raspada. Izjednaavanje autentinosti i istine je
neodrivo. Upravo nepokolebljivo samoopaanje oblik ponaanja koji je Nie nazivao psihologijom
to jest, insistiranje na istini o samome sebi, pokazuje, uvek iznova, jo od prvih svesnih detinjih iskustava, da impulsi koji se promiljaju nisu sasvim pravi. Oni uvek sadre neki element oponaanja,
igre, pretvaranja. Tenja da se, kroz uranjanje u vlastitu individualnost, umesto kroz njenu drutvenu
spoznaju, dosegne ono apsolutno postojano, sama bit bia, vodi upravo ka onoj looj venosti koju je,
jo od Kjerkegora, pojam autentinosti trebalo da odagna. Niko to nije izrazio tako otvoreno kao openhauer. Taj mrzvoljni predak egzitencijalistike filozofije i zajedljivi naslednik velike spekulativne
tradicije, poznavao je svaku peinu i guduru individualnog apsolutizma. Njegov uvid se nadovezuje na
spekulativnu tezu po kojoj individua moe biti samo pojava, a ne i stvar po sebi. Svaka individua, pie openhauer u jednoj napomeni iz etvrte knjige svog dela Svet kao volja i predstava, s jedne strane,
jeste subjekt spoznaje, to jest, komplementarni uslov mogunosti postojanja celokupnog objektivnog
sveta, a s druge, specifini fenomen volje, iste one koja se objektivizuje u svakoj stvari. Ali, ta dvostrukost nae sutine ne poiva na nekom jedinstvu koje postoji za sebe: inae bismo bili u stanju da
sagledamo sebe u samima sebi, nezavisno od predmeta spoznaje i volje: ali, to prosto ne moemo da
izvedemo; im pokuamo da uemo u sebe i da, okretanjem spoznaje ka svojoj unutranjosti, doemo do potpune samorefleksije, gubimo sebe u beskrajnoj praznini; zatiemo sebe kao kristalnu kuglu,
iz ijih dubina dopire neki glas, ali iji se uzrok ipak ne nalazi u njoj; i tako, u elji da dosegnemo
sebe, hvatamo, s jezom, samo praznu utvaru.104 Zato je mitsku zabludu o istom sopstvu s pravom
nazvao nitavnom. To je apstrakcija. Ono to istupa kao izvorni entitet, kao monada, posledica je
drutvenog razdvajanja smog drutvenog procesa. Upravo kao neto apsolutno, individua je puki
odraz vlasnikih odnosa. Kroz nju se izraava iluzorno pravo bioloki Jednog da po smislu prethodi
drutvenoj celini, iz koje se moe samo nasilno izdvojiti, a njegova kontingentnost uzima se za meru
istine. Nije stvar u tome da je ego utkan u drutvo ve u tome da drutvu on duguje svoje postojanje u
najdoslovnijem smislu. Sav njegov sadraj potie iz drutva ili, u svakom sluaju, iz njegovog odnosa
prema objektu. On postaje sve bogatiji to slobodnije razvija i odraava taj odnos, dok ga njegovo
oiviavanje i stvrdnjavanje na neto iskonsko samo sputavaju, osiromauju i redukuju. Pokuaji kao
to je Kjerkegorov, u kojima individua traga za sopstvenom punoom tako to se povlai u sebe, nisu
sluajno zavrili rtvovanjem individue i u istoj onoj apstraktnosti koju je osuivao u idealistikim
sistemima. Autentinost nije nita drugo nego drsko i tvrdoglavo istrajavanje na monadolokoj formi,
koju drutveno ugnjetavanje utiskuje u ljudska bia. Sve to ne eli da se sparui trebalo bi da radije
prihvati ig neutentinosti. Ono se hrani mimetikim nasleem. Ono to je ljudsko, neraskidivo je
povezano sa oponaanjem: ljudsko bie postaje ljudsko pre svega tako to oponaa druga ljudska bia. U takvom ponaanju, u tom iskonskom obliku ljubavi, svetenici autentinosti nasluuju tragove
utopije, koja bi mogla da uzdrma strukturu dominacije. To to Nie, ija je refleksija prodrla ak i u
koncept istine, dogmatski uzmie pred pojmom autentinosti, i pravi od njega ono to je, najzad, i
hteo da bude, luteranca, a njegov bes protiv glume skrojen je od istog tofa kao i antisemitizam koji
ga je toliko revoltirao kod vrhovnog glumca, Vagnera. Nije trebalo da Vagneru prigovara zbog glume
naime, svaka umetnost, a naroito muzika, povezana je sa scenskom igrom, dok iz svakog Nieovog
perioda dopire hiljadugodinji odjek govora iz rimskog Senata ve zbog glumevog poricanja glume.
tavie, nije samo neautentino, koje se predstavlja kao verodostojno, to koje treba osuditi kao la;
pre e biti da se ono to je autentino izokree u la im postane neto autentino, to jest, u trenutku
104

Schopenhauer, Smtliche Werke (Groherzog Wilhelm-Ernst-Ausgabe). Bd. 1: Die Welt als Wille und Vorstellung (Svet
kao volja i predstava). I. Hrsg. von Eduard Grisebach. Leipzig o. J. (1920), S. 371 f.

87

refleksije o samome sebi, kada pokua da se uspostavi kao autentino, ime ve iskorauje izvan identiteta, na koji u istom dahu polae pravo. O sopstvu se ne moe govoriti sa ontolokog stanovita ve,
u najboljem sluaju, samo sa teolokog, u ime onoga to je oblikovano po slici bojoj. Svako ko se vrsto dri sopstva i odbacuje teoloke koncepte, doprinosi opravdavanju dijaboline pozitivnosti, to jest,
golog interesa. Od tog interesa sopstvo pozajmljuje auru smisla, dok zapovednu vlast samoodravajueg uma pretvara u pompeznu nadgradnju, dok pravo sopstvo u svetu postaje ono to je openhauer
ve prepoznao u introspekciji, utvara. Njegov iluzorni karakter moe se shvatiti na osnovu istorijskih
implikacija pojma autentinosti kao takvog. On u sebi krije ideju o prvenstvu izvornog nad izvedenim. Ali, to je uvek povezano s drutvenim legitimizmom. Svi vladajui slojevi za sebe tvrde da su
najdrevniji, autohtoni. Celokupna filozofija unutranjosti, koja sebi daje pravo na prezir prema svetu,
konana je sublimacija varvarske brutalnosti, po kojoj onaj ko je negde stigao prvi ima sva prava, dok
je prvenstvo sopstva lano isto koliko i prvenstvo onih koji se u sebi oseaju kao na svome. Sve ostaje
isto i kada se autentinost vrati na opoziciju izmeu physei (lat., fizikog) i thesei (lat., vetakog), sa
idejom da je ono to postoji bez ljudskog upliva bolje od onoga to je vetako. to je gua mrea
onoga to je napravio ovek, koja pokriva svet, to se oni koji na tome rade vie upinju da naglase
svoju prirodnost i primitivnost. Otkrie autentinosti je poslednji bedem individualistike etike, kao
odraza masovne industrijske proizvodnje. Tek kada bezbrojne standardizovane robe, u cilju profita,
ponu da se predstavljaju kao neto jedinstveno, kristalizuje se ideja, kao antiteza tome, a opet u skladu sa istim kriterijumom, da je istinski autentino samo ono to se ne moe reprodukovati. Prethodno
se pitanje autentinosti intelektualnih dostignua postavljalo veoma retko, kao i pitanje originalnosti,
koja je bila nepoznata jo u Bahovo doba. Obmana autentinosti potie iz buroaskog slepila za proces
razmene. Ono to izgleda izvorno, jeste ono na ta se robe i druga sredstva razmene mogu svesti, pre
svega, zlato. Autentinost, apstrahovana kao udeo plemenitog metala, postaje feti, kao i zlato. Oboje
se tretiraju kao podloga, iako su zapravo samo drutveni odnos, dok zlato i autentinost izraavaju
samo zamenljivost, uporedivost stvari: oni ne postoje za sebe, ve za druge. Neautentinost autentinosti izvire iz injenice da ona, u drutvu kojim vlada razmena, mora da glumi ono to zastupa, a da
nikada ne moe biti uistinu takva. Apostoli autentinosti, u slubi vlasti koja sada podstie cirkulaciju,
izvode ples s velovima novca na njenom pogrebu.

100. Sur lEau105

Na pitanje ta je cilj osloboenog drutva, obino stie odgovor kako je to ostvarenje ljudskih mogunosti ili bogatstvo ivota. Ma koliko to pitanje bilo u isti mah nelegitimno i neminovno, isto tako
neminovan je i taj odbojni, teatralni odgovor, koji priziva u seanje socijaldemokratski ideal linosti iz
devedesetih godina XIX veka, bradate naturaliste, reene da ive punim pluima. Neno e biti samo
ono najgrublje: to to vie niko nee biti gladan. Sve ostalo bilo bi primenjeno na ljudsko stanje u skladu s ljudskim potrebama, na ponaanje oblikovano po uzoru na proizvodnju, koja je sama sebi cilj.
Utopijska slika nesputanog, energinog, kreativnog ljudskog bia zaraena je fetiizmom robe, koji
buroasko drutvo isporuuje zajedno sa inhibicijama, oseanjem bespomonosti i sterilnom monotonijom. Pojam dinaminosti, koji upotpunjuje buroasku aistorinost, uzdignut je na nivo apsoluta,
iako se i dalje, kao antropoloki odraz zakona proizvodnje, u osloboenom drutvu mora kritiki suoiti sa potrebom. Ideja o nesputanom delanju, o neprekidnom stvaranju, o jedroj nezasitosti, o slobodi
kao intenzivnoj aktivnosti, hrani se buroaskim shvatanjem prirode, koje je oduvek sluilo tome da
105

Fr,. Na moru ili Na vodi: naslov knjige Mopasanovih pria o jedrenju Mediteranom (Guy de Maupassant, Sur lEau,
1888; Gi de Mopasan, Na vodi, Knjiara Zdravka Spasojevia, Beograd, 1921, preveo Marko Car, Zadar, 1917).

88

opravda drutveno nasilje kao neto neopozivo, kao sastavni deo zdrave venosti. Upravo zato, a ne
zbog neke navodne tenje ka uravnilovci, pozitivni nacrti socijalizma, koje je Marks odbijao, ostali
su ukorenjeni u varvarstvu. Ono od ega treba zazirati nije pad oveanstva u dokono izobilje, ve
divljako irenje neega to pod maskom univerzalne prirode ostaje drutveno kolektiviteta opsednutog slepom, mahnitom aktivnou. Naivna pretpostavka o nedvosmislenoj tendenciji razvoja ka
stalnom poveanju proizvodnje i sma je deo tog buroaskog karaktera, koji doputa razvoj u samo
jednom pravcu, zato to je, integrisan u totalitet kojim dominira kvantifikacija, on neprijatelj kvalitativne razlike. Ako osloboeno drutvo zamislimo kao slobodno upravo od takvog totaliteta, onda
vidimo da opti obrisi tog rasporeda imaju malo toga zajednikog s poveanjem proizvodnje i njenim
ljudskim odrazima. Ako nesputane osobe nisu uvek i najprijatnije, niti ak najslobodnije, onda drutvo osloboeno stega moe doi na ideju da ak ni proizvodne snage nisu krajnja osnova ljudskih
bia, ve njen istorijski oblik prilagoen zahtevima robne proizvodnje. Moda e istinskom drutvu
dosaditi razvoj; moda e, u svojoj slobodi, ono ostaviti mogunosti neiskorienim, umesto da pod sumanutom prisilom juria na udaljene zvezde. oveanstvo koje vie nee znati za oskudicu, poee da
stie predstavu o varljivoj i jalovoj prirodi svih dotadanjih aranmana za izbegavanje oskudice, koji
su bogatstvo koristili samo zato da bi oskudicu reprodukovali na jo irem planu. I smo uivanje bie
time preobraeno, kao to se i njegov obrazac u sadanjem poretku ne moe razdvojiti od aktivnosti,
planiranja, nametanja neije volje, potinjavanja. Rien faire comme une bte (Ne raditi nita, kao ivotinja), leati na obali i gledati smireno u nebesa, biti, nita vie, bez ikakvog daljeg odreenja ili
ostvarenja,106 moglo bi zameniti proces, delanje, izvravanje i tako istinski ostvariti obeanje dijalektike logike, da e na kraju kulminirati u svom izvoru. Nijedna apstraktna ideja nije blia ostvarenoj
utopiji od venog mira. Svedoci progresa, kao to su bili Mopasan i ternhajm,107 pomogli su da se ta
namera izrazi, stidljivo, na jedini nain koji joj njena krhkost doputa.

106

G. W. F. Hegel, Wissenschaft der Logik, I: Die Lehre vom Seyn (Nauka logike, Prva knjiga, Uenje o biu), 1812.
Carl Sternheim (18781942), nemaki dramaturg, koji je napisao niz satirinih komedija o vilhelmovskoj Nemakoj, u
stilu slinom Mopasanovom.
107

89

Trei deo
19461947

Avalanche, veux-tu memporter dans ta chute?

(Sa mnom, o lavino, niz strminu kreni!)
Bodler
(Charles BaudelaireLe Got du nant, Les Fleurs du Mal, 1857. elja za nitavilom,
Cvee zla, Beograd: Rad, 1973, str. 73. Prevela Dunja Robi.)

101. Biljka iz staklenika

Prie o rano ili kasno sazrelim osobama, esto praene eljom za smru onih prvih, nisu pouzdane.
Ko se razvije rano, ivi u iekivanju. Njegovo iskustvo je apriorno; to je intuitivna oseajnost, koja
kroz slike i rei napipava ono to e se kroz stvari i ljudska bia ostvariti tek kasnije. Takva slutnja, zasiena, takorei, sama sobom, okree se od spoljanjeg sveta i svom odnosu prema njemu pozajmljuje
boju neeg neurotino razigranog. Ako je prerano sazrela osoba neto vie od vlasnika sposobnosti,
onda ona mora da se obuzdava, to je prisila koju su normalne osobe sklone da maskiraju kao moralni
imperativ. Za svoj odnos prema stvarima ona mora da mukotrpno osvaja prostor okupiran matom:
mora se ak nauiti i patnji. Dodir sa ne-egom, tenja koja navodno jedva uznemirava one kasno
sazrele, kod prerano sazrelih postaje hitna potreba. Narcisistiko usmerenje nagona, na koje ukazuje
prevlast mate u njihovom iskustvu, upravo je ono to odlae njihovo sazrevanje. Tek kasnije, s nasilnikom grubou, one prolaze kroz situacije, strahove i strasti, nekada uveliko ublaene matom, koji
se onda, u sukobu s njihovim narcisizmom, menjaju u neto bolesno prodirue. Rano sazrele osobe
tako postaju lak plen onoga to je detinjasto, kojim su jednom ovladale suvie lako, a koje sada dolazi
da naplati svoj dug; one postaju nezrele, dok oni drugi, koji su u svakoj fazi bili tano ono to se od
njih oekivalo, ak i budalasti, postaju zreli; i oni su ti koji sada ne nalaze opravdanje za silu koja je
tako prekomerno opsedala one nekada zrelije. Njih mue strasti; suvie dugo uljuljkivane sigurnou
svoje autarhije, one se sada bespomono teturaju tamo gde su nekada gradile svoje kule u vazduhu.
Ne treba da udi to to rukopis prerano sazrelih ukazuje na njihove infantilne crte. Oni su neprijatnost za prirodni poredak stvari, a pakosno zdravlje se hrani opasnostima koje im prete, dok drutvo
zazire od njih, kao od vidljive negacije jednaine koja uspeh povezuje s naporom. Ono to se deava
u njihovoj unutranjoj ekonomiji, jeste nesvesna, a opet neumitna kazna, zbog onoga na emu im se
oduvek zavidelo. Ono to im se nekada nudilo, s lanom dobrodunou, sada se otkazuje. ak i u
psiholokoj sudbini, uvek je tu neki autoritet koji pazi da sve bude naplaeno. Individualni zakon je
slagalica razmene ekvivalenata.

90

102. Uvek jo malo sporije napred

Jurnjava ulicom poprima izraz uasa. Sam pokuaj da se izbegne pad oponaa padanje rtve. Dranje glave, koja bi htela da ostane uspravna, podsea na davljenika; napete crte lica podseaju na
grimasu muenja. Osoba mora da gleda ispred sebe, ne moe ni da se osvrne, a da se ne saplete, kao
da bi je sam pogled na njenog progonitelja, koji joj die za vratom, ukoio u mestu. Nekada s ljudi beali od opasnosti suvie stranih da bi stali i suoili se s njima; oni koji tre za autobusom to ponekad
nehotino evociraju. Saobraajni propisi vie ne moraju da se bave divljim zverima, ali to nije smirilo
jurnjavu. Sve to je otuilo buroasku etnju. Istina je postala oigledna, da neto nije u redu s bezbednou, da se sada moramo sklanjati pred nekontrolisanim ivotnim silama, makar to bila samo vozila.
Telo naviknuto na hodanje potie iz dobrih, starih vremena. Bio je to buroaski nain da se negde
stigne: fizika demitologizacija, osloboena stega obrednog koraka, beskunikog lutanja, bezglavog
bekstva. Ljudsko dostojanstvo je insistiralo na pravu na hodanje, na telesnom ritmu neiznuenom
naredbom ili strahom. Izlazak na korzo, etnja gradom, bili su privatna razonoda, naslee feudalnih
promenada iz XIX veka. Zajedno sa liberalnom epohom odumire i hodanje, ak i tamo gde se ne voze
automobili. Omladinski pokret, koji je s nepogreivim mazohizmom prepoznao te tendencije, pobunio
se protiv nedeljnih ekskurzija svojih roditelja i zamenio ih dobrovoljnim usiljenim marevima, kojima je dodelio srednjovekovni naziv za putovanje,Fahrt, pri emu je za tu svrhu brzo izmiljen i novi
model forda. Moda bi kult tehnike brzine, kao u sportu, trebalo da sakrije nagon za ovladavanjem
strahom, koji treba odagnati od sopstvenog tela i u isto vreme ga lako prevazii: trijumf sve vee kilometrae ritualno ublaava strah progonjene osobe. Ali, ako se nekome vikne tri, od deteta koje
treba da se vrati po torbu koju je majka zaboravila gore na spratu, do zatvorenika kome njegovi uvari nareuju da bei, da bi imali izgovor da ga ubiju, drevno nasilje postaje ujno, dok inae neujno
odreuje svaki na korak.

103. Mali baksuz 108

Ono ega se neko bez razloga plai, oigledno zbog neke opsesivne ideje, neodoljivo tei da se obistini. Pitanje koje neko nikako ne eli da uje, ipak postavlja njegov podreeni, s navodno prijateljskim
zanimanjem; osoba koju neko eli da dri podalje od voljenog bia, ipak se javlja, makar iz najvee
udaljenosti, na osnovu preporuke iz kruga prekomerno predusretljivih poznanika, odakle vreba najvea opasnost. Pitanje je u kojoj meri neko sam priziva taj strah; moda suvie revnosno utanje samo
stavlja to pitanje u usta zlobnika; moda je fatalni susret isprovociran tako to je od posrednika, na osnovu budalastog i pogubnog poverenja, traeno da ne posreduje. Psihologija zna da svako ko zamilja
nevolju u isti mah i udi za njom. Ali, zato mu ona tako lako ide u susret? Neto u stvarnosti pogaa
icu paranoidne fantazije i biva njome izoblieno. Latentni sadizam svih nepogreivo pogaa latentnu
slabost svih. A fantazija o proganjanju je zarazna: svako ko se s njome sree kao posmatra neodoljivo
je naveden da je oponaa. To najlake uspeva kada neko pomae toj fantaziji tako to radi neto od
ega drugi zazire. Jedna budala, pravi mnoge neizmerni bezdan samoe ludila pokazuje sklonost
ka kolektivizaciji, koja priziva slike ludila u ivot. Taj patiki mehanizam harmonizuje se sa onim koji
danas preovlauje u drutvu, u kojem oni socijalizovani u oajnikoj izolaciji, ude za zajednitvom i
zbijaju se u hladne gomile. Tako ludilo prerasta u epidemiju: sumanute sekte rastu istom brzinom kao
i velike organizacije. To je ritam totalne destrukcije. Ostvarenje manije gonjenja izvire iz njene naklo108

Der Heidkanbe (1844): balada Fridriha Hebela (Friedrich Hebbel, 18131863), u kojoj se deaku koji zamilja sve mogue
nevolje, one obavezno i dogaaju.

91

nosti prema krvolonoj prirodi. Nasilje, na kojem poiva civilizacija, znai da svako proganja svakog,
tako da osoba koja pati od manije gonjenja ima samo tu manu to na onog do sebe svaljuje neto to
potie od celine, u beznadenom pokuaju da nesamerljivo uini samerljivim. Ona se mora opei, zato
to hoe da direktno, takorei golim rukama, zgrabi objektivnu iluziju na koju i sama podsea, dok se
apsurdnost poretka sastoji upravo u njegovoj savrenoj nedirektnosti. Osoba strada kao rtva daljeg
postojanja konteksta obmane. ak i najgore i najbesmislenije predstave o dogaajima, najsumanutije
projekcije, sadre nesvesni napor svesti da uvai ubitani zakon po kojem drutvo nastavlja da postoji.
Poremeaji su zapravo kratki spojevi u prilagoavanju: otvoreno ludilo naziva pravim imenom ludilo
celine, ali ga pogreno pripisuje drugima, dok je paranoja karikatura ispravnog ivota, utoliko to na
svoju ruku pokuava da ga uini slinim pogrenom. I kao to u kratkom spoju izbijaju varnice, tako i
u stvarnosti ludilo komunicira s drugim ludilom pomou munja. Svrha komunikacije je ubedljiva potvrda manije gonjenja, koja se bolesnoj osobi ruga kao da je u pravu, ime se ova samo gura jo dublje
u ludilo. Povrina ivota se odmah ponovo zatvara i govori joj da nije sve tako crno i da mora biti luda.
Takva osoba subjektivno anticipira uslove u kojima se objektivno ludilo i bespomonost pojedinaca
direktno meaju, kao u faizmu, u kojem diktatura onih s manijom gonjenja ostvaruje sve strahove
od proganjanja kod svojih rtava. Zato se na pitanje da li je prekomerna sumnja, taj bledi, lini odjek
istorijskih previranja, paranoidna ili realistika, moe odgovoriti samo retrospektivno. Psihologija ne
dopire do uasa.

104. Golden Gate109

Ono to se budi u osobi koja je uvreena ili odbaena, jeste uvid otar kao i neki teak bol koji
pogaa telo. Ona shvata da se u najveim dubinama slepe ljubavi, koja o tome ne zna i ima pravo da
ne zna nita, krije tenja da se ne bude zaslepljen. Pogreila je; na osnovu tog uvida ona polae pravo
na istinu i u isti mah je odbacuje, zato to se ono za ime udi moe dati samo slobodno. U tom bolu,
odbaena osoba postaje ljudsko bie. Kao to ljubav nepogreivo izneverava opte u ime pojedinanog,
koje, sa svoje strane, jedino moe odati poast optem, tako se i opte sada fatalno okree protiv ljubavi, u obliku autonomije blinjih. Upravo odbaenost, preko koje se opte ponovo namee, pojedincu
izgleda kao iskljuivanje iz opteg; svako ko je ostao bez ljubavi osea se naputenim od svih i to je
razlog zato prezire utehu. U besmislenosti povlaenja osoba poinje da osea neistinost svakog isto
individualnog ispunjenja. Ali, tako se ipak otvara za paradoksalnu svest o optem: o neotuivom i neporecivom pravu da se bude voljen od voljenog bia. Sa svojom peticijom, bez prava i osnova, obraa
se nekoj nevidljivoj instanci, koja bi iz samilosti trebalo da joj dodeli neto to joj ipak ne pripada.
Tajna pravednosti u ljubavi lei u ponitavanju svih prava, na koja ljubav odgovara nemim gestom: I
zato varljiva i budalasta, ljubav mora biti svuda.110

105. Jo etvrt sata

Besana no: tako glasi formula za one mune sate, koji se razvlae ne slutei na kraj ili svitanje, u
uzaludnom pokuaju da se zaboravi na prazno vreme. Ali, pravu stravu donose one besane noi kada
se ini da se vreme saima i jalovo curi kroz prste. Gasimo svetlo eljni dugih sati poinka, koji mogu
doneti olakanje. Ali, ne moemo da smirimo misli i isceljujui sokovi noi bivaju proerdani; i taman
109
110

U originalu na engleskom (Zlatna kapija).

Friedrich Hlderlin (17701843), Trnen (Suze), Gedichte 18001804.

92

kada ispod bolnih kapaka konano ieznu sve slike, znamo da je prekasno i da e strano jutro uskoro
svanuti. Poslednji sati osuenih na smrt verovatno istiu na isti nain, neumoljivo, neiskorieno. Ali,
ono to se otkriva u tom suavanju sati jeste obrnuta slika ispunjenog vremena. Ako u ovom drugom
snaga iskustva razbija ini trajanja i okuplja ono prolo i budue u sadanjosti, onda u ubrzanoj, besanoj noi puko trajanje izaziva nepodnoljivu stravu. Ljudski ivot postaje trenutak, ali ne tako to
ukida trajanje ve time to tone u nitavnost, svestan svoje uzaludnosti naspram loe beskonanosti
samog vremena. U preglasnom otkucavanju sata, uje se ruganje eona siunom rasponu sopstvenog
postojanja. Sati, koji su ve proli kao sekunde, pre nego to ih je unutranji oseaj registrovao, i odneli nas u svom survavanju sa sobom, govore nam da je, kao i svo seanje, nae unutranje iskustvo
osueno na zaborav u kosmikoj noi. Ljudi su toga danas prisilno svesni. U stanju potpune bespomonosti, ono to je individui ostalo od ivota izgleda joj kao kratak predah na putu do gubilita. Ona
vie i ne oekuje da proivi svoj ivot do kraja. Izgledi za nasilnu smrt i muenitvo, koji stoje pred
svakim, nastavljaju se u strahu da su dani odbrojani; da je duina ivotnog veka u vlasti statistike; da
je duboka starost postala neka vrsta nepravedne privilegije, steene na raun prosenih ivota. Moda je ivotna kvota koju drutvo opozivo dodeljuje ve potroena. To je strah koji telo registruje u
proticanju sati. Vreme leti.

106. I cvetovi svi111

Izreka, verovatno an Polova, da su seanja jedini posed koji nam niko ne moe oduzeti, pripada
zalihi nemonih, sentimentalnih uteha, po kojima rezignirano povlaenje subjekta u sebe predstavlja
upravo ono ispunjenje od kojeg je odustao. Subjekat stvara sopstvenu arhivu, u kojoj svojim iskustvom raspolae kao vlasnitvom, ime ga pretvara u neto potpuno spoljanje. Minuli unutranji ivot
pretvara se u nametaj, kao to je, obrnuto, i svaki komad bidermajera bio neko seanje pretvoreno u
drvo. Ta intrieur (fr., unutranjost), u kojoj dua uva svoju zbirku suvenira i kurioziteta, sklona je
propadanju. Uspomene se ne mogu sauvati u fiokama i na policama; u njima se nerazluivo prepliu
prolo i sadanje. Niko ne raspolae njima tako slobodno i samovoljno, kao to se velia u naduvanoj
frazi ana Pola. Upravo tamo gde su stavljene pod kontrolu i opredmeene, tamo gde ih subjekt smatra potpuno bezbednim, uspomene blede kao tanune tapete pod jarkom sunevom svetlou. Opet,
tamo gde su zadrale svoju energiju, zatiene onim to je zaboravljeno, uspomene su ugroene kao
i sve to je ivo. To je razlog zato Bergsonovo i Prustovo shvatanje, upereno protiv postvarenja, po
kojem se ono sadanje, neposredno, uspostavlja samo kroz seanje, ima stoga ne samo spasiteljsku ve
i paklenu stranu. Kao to nijedno prethodno iskustvo zapravo ne postoji, ako nije nehotino zapameno i tako odvojeno od mrtvake ukoenosti izolovanog postojanja, tako vai i suprotno, da nijedna
uspomena nije sigurna, sama po sebi, ravnoduna prema budunosti onog koji je gaji; nita prolo nije
sigurno od kletve empirijske sadanjosti, od toga da postane pka slika mate. Najnenija uspomena
na neku osobu moe, u skladu sa svojom supstancom, biti ponitena kasnijim iskustvom. Svako ko je
voleo i izdao ljubav, ini neto loe ne samo slici onoga to je bilo ve i smoj prolosti. S neodoljivom
ubedljivou, neki nehotini pokret prilikom buenja, odsutni ton, tiha hipokrizija u uivanju, uvlae
se u seanje i pretvaraju ono blisko u neto to je jo onda bilo tue, kakvo je u meuvremenu postalo.
Oajanje ima izraz neeg neopozivog, ne zato to sledei put ne bi moglo biti bolje, ve zato to i
samu prolost gura u svoje eljusti. Zato je budalasto i sentimentalno pokuavati da se u blatnjavoj
111

Franz Schubert, Trockne Blumen (1823), iz ciklusa pesama Die Schne Mllerin. Stihovi, Ihr Blmlein alle, die sie mir
gab(I cvetovi svi, koje mi je dala).

93

struji sadanjosti prolost zadri istom. Za prolost nema druge nade, osim da e, potpuno izloena
propasti, opet izroniti iz nje, kao neto drugo. Ali, onome ko umire oajan, ceo ivot izgleda uzaludan.

107. Ne cherchez plus mon coeur 112

Prust, pravi naslednik balzakovske opsesivnosti, kome je svaka mondenska pozivnica izgledala kao
Sezame, otvori se rekonstruisanog ivota, vodi nas u lavirinte u kojima mu praistorijske glasine otkrivaju mrane tajne svega to je blistavo, sve dok se ono, pod njegovim suvie bliskim i zadubljenim
pogledom, ne ukae kao dosadno i ispucalo. Ali, placet futile (fr., frivolni zahtev),113 zanimanje za istorijski osuenu aristokratsku klasu, za koju bi svaki buruj mogao da izrauna da predstavlja viak,
to apsurdno rasipanje energije na rasipnike, biva nagraeno mnogo dublje nego nepristrasna potraga
za onim to je relevantno. Obrazac opadanja, po kojem Prust gradi prikaz svog society (drutva),
potvruje se kao glavni trend drutvenog razvoja. Ono to se raspada kod arlisa, Sen-Lua i Svana je
isto ono to izostaje kod cele naredne generacije, koja vie nije u stanju da navede ime poslednjeg pesnika. Ekscentrina psihologija dcadence iscrtava negativnu antropologiju masovnog drutva: Prust
daje alergijski prikaz onoga to je takvo drutvo napravilo od svake ljubavi. Odnos razmene, kojem je
ljubav delimino odolevala tokom buroaske epohe, sada ju je potpuno apsorbovao; poslednji ostaci
neposrednosti pali su kao rtve udaljenosti koja vlada izmeu svih suparnikih strana. Ljubav se hladi
od vrednosti koju ego pripisuje sebi. Kada uopte voli, to mu izgleda kao da voli vie, a onaj ko voli
vie, grei. To izaziva podozrenje kod voljene osobe i on ostaje upuen na samog sebe, obolevajui od
posesivne okrutnosti i autodestruktivnih umiljaja. Odnos prema voljenoj osobi, pie Prust u Le Temps retrouv (Pronaeno vreme), moe ostati platonski iz potpuno drugih razloga nego to su ednost
ene ili ulni karakter ljubavi, koji ona podstie. Moda ljubavnik, u neogranienosti svoje ljubavi, nije
u stanju da saeka trenutak ispunjenja s dovoljno pretvaranja ili ravnodunosti. On joj stalno prilazi,
ne prestaje da joj pie, pokuava da je poseti, ona ga odbija, on oajava. Od tog trenutka, ona shvata
da ako mu prui samo svoje drutvo ili prijateljstvo, takva naklonost, nekome ko je ve odustao od
svake nade, moe izgledati tako velika da e je to potedeti daljih ustupaka, i da onda moe bezbedno
ekati sve dok on, koji vie ne moe da se ne via s njom, ne bude spreman da pristane na kraj rata
po svaku cenu; onda e moi da diktira primirje, iji e prvi uslov biti platonski karakter njihovog
odnosa Sve to ena sluti instinktivno, svesna da moe sebi dopustiti luksuz da se ne poda oveku
iju neutoljivu udnju osea, ako je ovaj suvie dobro vaspitan da bi je od nje sakrio jo na samom
poetku. Muka prostitutka, Morel, jai je od svog monog ljubavnika (barona arlisa). Uvek je imao
glavnu re, samim tim to bi uskratio svoju naklonost, a da bi je mogao uskratiti, verovatno mu je
bilo dovoljno saznanje da je voljen. Privatni motiv vojvotkinje od Lanea postao je univerzalan.114
Kvalitet svakog od bezbrojnih automobila koji se svake nedeljne veeri vraaju u Njujork, precizno
odgovara lepoti devojke koja sedi u njemu. Objektivno rastakanje drutva ispoljava se subjektivno, kroz injenicu da je erotski nagon postao suvie slab da bi povezivao samoodrive monade, kao
da oveanstvo oponaa fiziku teoriju eksplozije kosmosa. Frigidnoj nepristupanosti bia voljene
osobe, koja je u meuvremenu postala zvanina institucija masovne kulture, odgovara ljubavnikova
neutoljiva udnja. Kada bi Kazanova za neku enu rekao da nema predrasuda, mislio bi na to kako je
nikakva religiozna konvencija ne moe spreiti da se poda; danas je ena bez predrasuda ona koja ne
112
Ne trai vie moje srce, Charles Baudelaire, stih iz pesme Causerie (Razgovor), iz zbirke Les Fleurs de Mal (Cvee
zla, 18571861).
113
Naslov Malarmerove pesme (Placet futile, 1862), iz mlaih dana, posveene jednoj princezi.
114
Vojvotkinja od Lanea, junakinja istoimenog Balzakovog romana (La Duchesse de Langeais, 1832), koja takoe kombinuje koketeriju i hladnokvrno odbijanje.

94

veruje u ljubav, koju nita ne moe prevariti da prui vie nego to moe oekivati za uzvrat. Seksualnost, koja navodno daje podstrek celom tom mehanizmu, postala je obmana, koja se ranije nalazila
u odricanju. Budui da ivotni poredak vie ne ostavlja vremena za samosvesno uivanje i zamenjuje
ga fiziolokim radnjama, neinhibirana seksualnost se i sama deseksualizuje. Ljudi u stvari vie ne ele
zanos ve samo nadoknadu, za napor kojeg bi se veina njih radije potedela, kao neeg izlinog.

108. Princeza guterica115

Matu rasplamsavaju ene kojima nedostaje upravo mata. One koje obavija najivopisniji oreol,
lica uvek okrenutog svetu, potpuno su prizemne. Njihova privlanost izvire iz toga to nisu svesne sebe, u stvari, iz nedostatka samog sopstva: Oskar Vajld je za njih smislio naziv nezagonetne sfinge. One
zaista podseaju na tu sliku: to su vie ista pojavnost, nepomuena bilo kakvim vlastitim impulsom,
utoliko su slinije arhetipovima, kao to su Precioza, Peregrina, Albertina,116 koje navode na pomisao
da je svaka individuacija upravo pka pojavnost, ali koje ipak moraju da uvek iznova razoaraju time
kakve zapravo jesu. Njihovi ivoti se vide kao neka slikovnica ili neprekidna deja svetkovina, ali takva
percepcija ne odgovara njihovoj oskudnoj empirijskoj egzistenciji. torm se dotakao toga u dubljem
smislu svoje deije prie Pole Lutkar.117 Frizijski deak se zaljubljuje u devojicu iz grupe bavarskih
lutalica. Kada sam se konano okrenuo, video sam kako mi u susret ide neki crveni haljetak. I zaista,
zaista, bila je to mala lutkarka; i pored toga to joj odea bila pohabana, kao da je bila okruena nekim
oreolom iz bajke. Prikupio sam hrabrost i obratio joj se: Lizi, da li hoe da proetamo? Pogledala me
je nepoverljivo svojim crnim oima. Da proetamo?, ponovila je usporeno. Ah, ti si dobar! Gde bi
volela da poemo? Do suknara, eto gde! Hoe da kupi novu haljinu?, upitao sam smueno. Glasno se nasmejala. Ma daj, bei! Ne, hou samo krpice! Krpice, Lizi? Naravno. Samo par krpica da
napravim odeu za lutke; to ne kota mnogo! Siromatvo prisiljava Lizi da se dri triarija krpica
iako bi sigurno volela da stvari stoje drugaije. Bez razumevanja, ona s nepoverenjem gleda kao na
ekscentrino sve to nema neko praktino opravdanje. Mata previe gura nos u siromatvo. Naime,
otrcano moe biti arobno samo nekome sa strane. Ali, mati je opet potrebno siromatvo, nad kojim
ini nasilje: srea kojoj stremi, upisana je u crtama patnje. Tako istinu, koja ide iz jednog muenja u
drugo, de Sad naziva notre intressante hroine (naom zanimljivom junakinjom), a ak je i Minjon,
u trenutku kada je tuku, zanimljivo dete.118 Princeza iz snova i devojica koju tuku, jesu jedna ista
osoba, koja to i ne sluti. Tragovi toga su jo uvek prisutni u odnosu severnih naroda prema onima
s juga: imuni puritanci uzalud oekuju od brinete iz tuine ono to je tok sveta, kojim oni komanduju, oduzeo ne samo njima samima ve pre svega lutalicama. Stalno nastanjeni zavide nomadima,
u veitoj potrazi za sveim panjacima, a njihova zelena erga je kua na tokovima, iji trag prate
zvezde. Infantilnost, proterana u besciljno kretanje, u nesreno nestalni, trenutni nagon da se nastavi
sa ivotom, predstavlja se kao neto nepomueno, kao ispunjenje, ali koje se ipak iskljuuje, zato to
nam iznutra suvie lii na preivljavanje, od kojeg smo se lano oslobodili. Tako izgleda krug buroaske enje za onim to je naivno. Ono to je bezduno u stanju ljudi sa rubove kulture, kojima se
115

U severnonemakom folkloru, veruje se da su guteri princeze, koje tako kanjavaju arobnjaci, zbog njihove oholosti.
Preziosa: junakinja istoimenog komada Piusa-Alexandera Wolffa (1821). Peregrina: lik kojem je posveen ciklus ljubavnih pesama Eduarda Mrikea (18041875), iz njegovog romana Maler Nolten. Albertine: ljubavnica naratora iz Prustovog
dela U potrazi za izgubljenim vremenom ( la recherche du temps perdu, 19131927).
117
Theodor Storm (18171888), Pole Poppenspler (1874), prevedno kao Pole Lutkar i druge pripovetke (Deja knjiga, 1953).
118
istina, junakinja de Sadovog romana Justine ou les Malheurs de la vertu (istina ili nevolje zbog vrline, 1791). Minjon
(Mignon), glavna enska junakinja Geteovog romana Wilhelm Meister Lehrjahre (Godine uenja Vilhelma Majstera, 1795
1796).
116

95

svakodnevno uskrauje samoodreenje, njihova privlanost i njihove muke, pretvaraju se u matarije

due dobrostojeih, koji su od kulture nauili da se stide due. Ljubav se gubi u onome to je bezduno,
kao u ifrovanom prikazu neega s duom, jer ivi su arena oajnike udnje za spasenjem, koja svoj
predmet pronalazi samo u onome to je izgubljeno: dua se za ljubav budi samo iz njenog odsustva.
Tako se ljudskim naziva pogled najsliniji ivotinjskom, izraz ivineta, lien svake samorefleksije. Na
kraju, sma dua postaje udnja bezdunih za spasenjem.

109. Linutile beaut119

ene izuzetne lepote osuene su da budu nesrene. ak i one koje uivaju sve prednosti, po roenju,
imetku i talentu, kao da su progonjene ili opsednute potrebom da unite sebe i sve ljudske odnose u
koje ulaze. Neko proroanstvo ih prisiljava da biraju izmeu zlih kobi. Neke mudro menjaju lepotu za
uspeh. Onda sreom plaaju poloaj u koji su dospele; poto vie nisu u stanju da vole, truju ljubav
koji drugi oseaju prema njima i tako ostaju praznih ruku. Ili im privilegija lepote daje hrabrosti i
samopouzdanja da odbiju ugovor o razmeni. Sreu, koju im obeavaju njihove osobe, shvataju ozbiljno,
i daju sebi oduka, uverene optim divljenjem da ne moraju dokazivati svoju vrednost. U mladosti su
slobodne da biraju. To ih ini neprobirljivim: nita nije konano, sve se moe odmah zameniti. Veoma
rano, bez mnogo razmiljanja, udaju se i posveuju prozainim stvarima, i tako se, na neki nain,
odriu privilegije beskonanih mogunosti i sputaju na nivo ljudskih bia. Ipak, u isto vreme naginju
detinjem snu o svemoi, koji vlada njihovim ivotima, i ne prestaju u tom pogledu, nimalo burujski
da odbacuju sve to bi sutra moglo postati neto bolje. Takav je njihov destruktivni karakter. Upravo
zato to su nekada bile hors de concours (fr.,van konkurencije), zaostaju u konkurenciji, kojom su
sada manino opsednute. Gestovi koji su ih inili neodoljivim ostaju, iako se neodoljivost istopila;
arolija se raspruje istog asa kada prestane da izraava samo nadu i smesti se na sigurno. Ona koja
tome odoleva odmah postaje rtva: podlee drutvenom poretku na koji je nekada gledala s visine.
Njenoj velikodunosti sledi kazna. Posrnula ena, kao i ona opsesivna, muenica je sree. Lepota kao
dodatak postaje izraunljivi element egzistencije, puka zamena za nepostojei ivot, a da nikada nije
ni pomislila da bude neto vie. Pred samom sobom i drugima ona je prekrila obeanje o srei. Ali,
ona koja istrajava u tome, obavija se aurom nesree i biva pogoena nesreom. Prosvetljeni svet tako
potpuno upija mit. Nadivela ga je samo zavist bogova.

110. Konstanca120
Buroasko drutvo svuda insistira na naporu volje; samo se ljubav vidi kao nehotina, kao ista
neposrednost oseanja. U udnji za njom, to znai potedu od rada, buroaska ideja o ljubavi prevazilazi buroasko drutvo. Ali, time to ono istinito eli da neposredno uzdigne usred opte neistine, ono
ga izokree u nju. Nije stvar samo u tome to se ista oseanja, ukoliko su jo mogua u ekonomski
odreenom sistemu, na taj nain drutveno izokreu u pokrie za dominaciju interesa i svedoanstvo
o ljudskosti, koje nema. Pre e biti da nehotinost same ljubavi, ak i tamo gde se nije unapred smestila sasvim praktino, doprinosi toj celini, im se uspostavi kao princip. Ako ljubav u drutvu treba
119

Beskorisna lepota: naslov poslednje Mopasanove zbirke kratkih pria, iz 1890. Prevedeno kao Nekorisna lepota i druge
pripovetke, u okviru Mopasanovh sabranih dela, kod vie izdavaa.
120
Constanze: verna junakinje Mocartove opere Otmica iz saraja (Die Entfhrung aus dem Serail, 1782), i ime njegove ene,
Constanze Weber Mozart (17621842).

96

da bude slika neeg boljeg, ona to ne moe postii kao miroljubiva enklava ve samo kao svestan
otpor. To, meutim zahteva upravo onaj element svojeglavosti, koji joj buroazija, za koju ljubav nikada nije dovoljno prirodna, zabranjuje. Voleti znai ne dopustiti da neposrednost uvene pod stalnim
pritiskom posredovanja i ekonomije, i kroz tu vernost i sma ljubav postaje posredovana, kao uporni
kontrapritisak. Voli samo onaj ko ima snage da se vrsto dri ljubavi. Ako drutvena korist, koja na
sublimiran nain i dalje pokree seksualni nagon, postie, preko hiljadu nijansi onoga to se smatra
drutveno poeljnim, da as ova, as ona osoba deluje spontano privlano, onda se ranije formirana
naklonost suprotstavlja tome, istrajavajui tamo gde sila drutvene tee, kroz razne intrige koje uvek
stavlja u svoju slubu, ne eli da je vidi. Test oseanja se sastoji u tome da se vidi da li ono ide dalje od
oseanja, kroz istrajnost, ak i ako je re samo o opsesiji. Ljubav koja se, pod maskom nerefleksivne
spontanosti i ponosna na svoju navodnu iskrenost, oslanja samo na ono to smatra za glas srca i onda
bei im joj se uini da taj glas vie ne uje, u toj svojoj suverenoj nezavisnosti samo je orue drutva.
Pasivna, a da toga nije ni svesna, ona samo registruje brojeve koje izbacuje rulet interesa. Time to
izdaje voljenu osobu, ona izdaje sebe. Zapovest vernosti, koju diktira drutvo, orue je neslobode, ali
samo kroz vernost sloboda ostvaruje svoje nepotinjavanje zapovestima drutva.

111. Filemon i Baukida

Kuni tiranin puta enu da mu pridri kaput. Ona revnosno obavlja tu ljubavnu uslugu i ispraa
ga pogledom koji kae: ta mi drugo ostaje, neka uiva u svojim malim radostima, tako ti je to, on
je samo mukarac. Patrijarhalni brak se sveti gospodaru preko enine popustljivosti, koja se pretvara u formulu ironine jadikovke nad mukom ranjivou i zavisnou. Ispod te lane ideologije, koja
mukarca proglaava superiornim, lei skrivena, nita manje lana ideologija, koja ga svodi na neto
inferiorno, na rtvu manipulacije, intrige, prevare. Papuar je senka onog mua koji mora da izae
napolje i uhvati se u kotac s neprijateljskim svetom. Sa istom onom ogranienom pronicljivou s
kojom ena gleda na svog mua, o starijima sude i deca. U nesrazmeri izmeu njihovih autoritarnih
pretenzija i njihove bespomonosti, koja u privatnoj sferi neminovno dolazi do izraaja, ima neeg
smenog. Svaki brani par, kada je zajedno, deluje komino, i to je ono to enino strpljivo razumevanje pokuava da uravnotei. Teko da bi se mogla nai neka dugo udata ena koja ne omalovaava
svog mua, tako to apue sebi u bradu o njegovim malim slabostima. Lana bliskost podstie zlobu,
a u oblasti potronje, oni koji su ve stavili ape na neto su jai. Hegelova dijalektika gospodara i
sluge i dalje vai u arhainom poretku domainstva, gde jo i dobija na snazi, zbog eninog tvrdoglavog dranja do tog anahronizma. Kao podreena matrijarha (Matriarchin), ona postaje gospodarica
upravo kada mora da slui, dok patrijarh treba samo da izgleda kao takav, da bi bio karikatura. Ta
simultana dijalektika epohe se u oima individue predstavlja kao rat polova. Ali, obe strane gree.
Time to demistifikuje mua, ija mo poiva u zaraivanju novca, to bi trebalo da bude znamen
ljudske vrednosti, ena u isti mah izraava svu neistinu braka, od kojeg za sebe oekuje celu istinu.
Nema osloboenja bez osloboenja drutva.

97

112. Et dona ferentes121

Nemaki filistri slobode uvek su se izdano pozivali na pesmu Bog i bajadera,122 ije zavrne fanfare objavljuju da su besmrtnici, ognjevitih ruku, odneli izgubljenu decu u raj. Ne treba verovati
doputenoj velikodunosti. Ona u potpunosti usvaja buroaski sud o ljubavi koja se moe kupiti; efekat superiornog oinskog razumevanja i pratanja moe se postii samo tako to e se drago bie, s
mranim ushienjem, ocrniti kao posrnulo. Milost se daje s rezervom, to je ini iluzornom. Da bi zasluila izbavljenje kao da je zaslueno izbavljenje zaista izbavljenje devojka mora da bude spremna
za leaj i maenja slatka, ali ni za novac ni za slast. Zbog ega onda? Zar ista ljubav, koja se od nje
oekuje, ne dotie, makar i nespretno, magiju kojom Geteovi plesni ritmovi obavijaju njenu figuru i
koju ne moe da izbrie ak ni pria o dubokom posrnuu? Ali, od nje se oekuje da bude samo dobra
dua, koja se samo jednom zaboravila. Da bi joj se dopustio pristup u zabran ljudskog, bludnica, prema kojoj se ta ljudskost ophodi s razmetljivom trpeljivou, to vie ne sme da bude. Vesele se vinji
kad greni se kaju.123 Cela ekspedicija, sve do poslednjih kua, neka je vrsta metafizike slamming
party (bludnienja), in patrijarhalne podlosti, dvostruko naduvane, prvo tako to se rastojanje izmeu mukog duha i enske prirode poveava u neto nepremostivo, a zatim obavija platom vrhovne
vlasti, koja ak i tu razliku koju je sama napravila prihvata kao vrhunac dobrote. Buruju je potrebna
bajadera, ne samo zbog uivanja, zbog kojeg joj u isti mah pridikuje, ve zato da bi se oseao kao bog.
to se vie pribliava granici svog domena i to vie zaboravlja na svoje dostojanstvo, ritual nasilja
postaje sve bezoniji. No ima svoje zadovoljstva, ali kurvu ipak treba spaliti. Sve ostalo je ideja.

113. Gunalo
Afinitet koji je zdravorazumska psihologija primetila izmeu askeze i ushienja, odnos ljubavi i
mrnje izmeu svetaca i bludnica, ima objektivno utemeljenje, utoliko to asketizam daje vie prava
ispunjenju nego kulturno plaanje na rate. Neprijateljstvo prema uivanju nikako ne treba razdvajati od konsenzusa oko drutvene discipline, ija je sutina u tome da trai vie nego to daje. Ali,
podozrenje prema uivanju izvire i iz slutnje da uivanja u ovom svetu nema. Jedna openhauerova
konstrukcija nesvesno izraava neto od te intuicije. Prelaz od afirmacije ka poricanju volje za ivotom, odvija se kroz razvoj ideje da se pri svakom ograniavanju te volje nekom preprekom, koja se
postavlja izmeu nje i njenog eventualnog cilja, javlja patnja; nasuprot tome, dosezanje tog cilja
znai zadovoljenje, blagostanje, sreu. I dok ta patnja, prema openhauerovom nepopustljivom
sudu, moe lako narasti do take u kojoj smrt izgleda kao privlaniji ishod, stanje zadovoljenja je i
samo nezadovoljavajue, zato to im ljudska bia pronau sklonite od hitne nude i patnje, dosada
im prilazi tako blizu, da ubijanje vremena sada postaje hitna potreba. Ono to zaokuplja sva iva bia
i dri ih u pokretu jeste obezbeivanje egzistencije. Meutim, im obezbede egzistenciju, ne znaju ta
da rade s njom: odatle druga sila koja ih stavlja u pokret, tenja da se oslobode tereta egzistencije, da
se ona uini neosetnom, da nekako ubiju vreme, da izbegnu dosadu.124 Ali, to shvatanje dosade, koja
se time uzdie do tako nesluenog dostojanstva, temeljno je buroasko, i to je ono poslednje to bi
121

Deo latinske fraze, Timeo Danaos et dona ferentes, doslovno, Strahujem od Danajaca (Grka) i kad darove donose,
od ega je nastala izreka, uvaj se (Danajaca, itd.) i kad darove donose. (Vergilije, Eneida, II, 49.)
122
J. W. Goethe, Der Gott und die Bajadere: Indische Legende, 1789. Sve citirane fraze su iz prevoda Branimira ivojinovia,
Bog i bajadera: Indijska legenda, Antologije nemake lirike: od Getea do naih dana, sastavili Mirko Krivokapi i Branimir
ivojinovi, Nauna knjiga, Beograd, 1990; IK Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 2001, str. 133136.
123
Ibid., stih s kraja pesme, Es freut sich die Gottheit der reuigen Snder.
124
Schopenhauer, Die Welt als Wille und Vorstellung (Svet kao volja i predstava), Vol. I, str. 369.

98

openhauerova misao, neprijateljska prema istoriji, mogla da prizna. Dosada je, kao iskustvo antitetikog slobodnog vremena, dopuna otuenog rada, zato to bi trebalo da samo reprodukuje utroenu
energiju ili zato to je prisvajanje radne sposobnosti pritiska kao hipoteka. Slobodno vreme ostaje
refleks ritma proizvodnje, koji se subjektu namee heteronomno (spolja) i prisilno odrava ak i u
zadihanim predasima. Svest o neslobodi cele egzistencije, potisnuta imperativom zaraivanja za ivot,
to jest, smom neslobodom, javlja se samo u intermecu slobode. Nostalgie du dimanche (fr., nostalgija
za nedeljom) nije enja za radnom nedeljom, ve za osloboenjem od nje; nedelja ne uspeva da zadovolji, ne kao slobodan dan, ve zato to se njeno obeanje direktno doivljava kao neostvareno; kao
to kae jedna engleska izreka, nedelja je premalo nedelja. ovek za koga se vreme bolno otee, eka
uzalud, razoaran to se sutra nije odmah nadovezalo na jue. Dosada onih koji ne moraju da rade, nije,
meutim, sutinski drugaija. Drutvo, kao celina, namee onima na vlasti isto to i oni ine drugima,
tako da i sebi jedva doputaju ono to je drugima zabranjeno. Buroazija je od sitosti, koja bi trebalo da
bude neto najblie blaenstvu, napravila pogrdan izraz. Poto drugi gladuju, ideologija zahteva da se
odsustvo gladi smatra za neto vulgarno. Tako buroazija optuuje buroaziju. Njeno izuzee od rada
zabranjuje slavljenje dokolice: to je samo dosada. Grozniava zaposlenost, o kojoj govori openhauer,
ne izvire toliko iz nepodnoljive prirode privilegovanog poloaja koliko iz njegovog hvaljenja, koje,
u zavisnosti od istorijskih okolnosti, treba ili da povea drutvene razlike ili da ih, pomou toboe
vanih manifestacija, prividno smanji, tako to e naglasiti korisnost gospodara. Ako se oni na vrhu
zaista dosauju, to nije zato to pate od premalo sree ve zato to su obeleeni optom bedom; robnim karakterom, koji uivanje svodi na idiotizam, brutalnou komandovanja, iji zastraujui odjek
proima i dobro raspoloenje vladara, najzad, svojim strahom od sopstvene nepotrebnosti. Niko ko
profitira od ovog profiterskog sistema ne moe da postoji u njemu bez oseanja stida, koje deformie
ak i nedeformisana zadovoljstva, iako neka preterivanja na kojima im filozofi zavide, mogu zaista
biti dosadna, kao to nas inae uveravaju. Mnoga iskustva ukradena od civilizacije govore nam da e
u ostvarenoj slobodi dosada nestati. Izreka omne animal post coitum triste (lat., svaka ivotinja je posle
parenja tuna) potie iz buroaskog prezira prema oveanstvu: nigde kao u toj stvari ono ljudsko se
ne razlikuje toliko od tuge beslovesnog stvorenja. Nije ushienje ve drutveno doputena ljubav ono
posle ega sledi gaenje; ova druga je, kako je to rekao Ibzen, ljigava. Erotska opsednutost pretvara
umor u molbu za nenou, a trenutnu seksualnu nemo vidi kao neto uzgredno, odvojeno od strasti.
Bodler nije bez razloga video kao jedno i okove i duhovno prosvetljenje, koje erotska opsesija nosi
sa sobom, i smatrao poljubac, miris i razgovor podjednako besmrtnim. Prolaznost uivanja, glavno
uporite asketizma, ukazuje na injenicu da na ovom svetu, osim u minutes heureuses (fr., trenucima
sree), kada se ljubavniku njegov zaboravljeni ivot, u punom sjaju, vraa iz udova voljenog bia, uivanja nema. ak ni hrianska osuda seksa u Tolstojevom romanu Krojcerova sonata (1889) ne moe
da u potpunosti izbrie seanje na njega, i pored svih svojih pridika u maniru kapucinera. On prigovara ulnoj ljubavi ne samo na osnovu grandiozno samosvesnog teolokog motiva samoporicanja, po
kojem nijedno ljudsko bie nema pravo da od drugog napravi svoj predmet, to je zapravo protest
protiv patrijarhalne kontrole, ve, u isto vreme, i zbog nakaznosti buroaskog seksa, mrano povezanog sa svim vrstama materijalnog interesa, u braku kao poniavajuem kompromisu, koliko god
da je u pozadini svega toga prisutna i Rusoova ozlojeenost uivanjem, uzdignuta na nivo refleksije.
Napad na period veridbe usmeren je na porodinu fotografiju, na koju ga podsea re mladoenja:
Uz sve to, ili su i taj grozni obiaj donoenja okolade i prederavanja svim vrstama slatkia, i sve
te odvratne pripreme za svadbu: svuda se prialo samo o kui, spavaoj sobi, posteljama, ogrtaima,
haljinama, veu, toaletama. (Krojcerova sonata, X) Na slian nain se ruga i medenom mesecu, koji
poredi sa razoaranjem posle odlaska na vaar i obilaska mnogo hvaljene, izuzetno zanimljive atre.
Za to dgot (fr., gaenje) ne treba kriviti iscrpljena ula ve ono to je u uivanju institucionalizovano,
doputeno, unapred zacrtano, lano svojstveno drutvenom poretku, koji ga prilagoava i preokree
99

u neto smrtno alosno, istog asa kada ga propie. Ta odbojnost moe da naraste do take u kojoj
se svako ushienje, usred frustracija, radije gasi, umesto da se ogrei o vlastiti koncept tako to e se
ostvariti.

114. Heliotrop
Kada neko doe roditeljima u goste, deije srce kuca s veim oekivanjima nego pred Boi. Nije
stvar u poklonima ve u preobraaju ivota. Parfem koji neka dama odlae na komodu, kada detetu
dopuste da je gleda dok se raspakuje, mirie kao seanje, ak i kada se udahne po prvi put. Koferi s
nalepnicama iz hotela Suverta ili iz Madone di Kampiljo, postaju kovezi s draguljima Aladina i Ali
Babe umotanim u skupocene tkanine goine kimone koji su iz karavanseraja vajcarske i Junog
Tirola doputovali na tapaciranim seditima spavaih kola, da bi ih se ono sito nagledalo. I kao to u
bajkama vile priaju s decom, tako se i goa obraa deci iz kue ozbiljno, bez snishodljivosti. Ona
joj postavljaju znalaka pitanja o zemljama i narodima, a ona im, neupuena u njihovo svakodnevno
ponaanje i suoena samo s njihovim zadivljenim pogledima, odgovara s dubokim zapaanjima o slaboumnosti nekog zeta ili neakovim branim razmiricama. Tako se deca odjednom osete prihvaena
u taj moni i tajanstveni savez odraslih, u magini krug ozbiljnih ljudi. Zajedno sa svakodnevnim
rasporedom moda e im dopustiti da sutra izostanu iz kole suspenduju se i granice meu generacijama, a svako ko do jedanaest sati nije otiao u postelju, poinje da stie predstavu o pravoj
promiskuitetnosti sveta. Jedna poseta pretvara etvrtak u praznik, u ijoj euforiji kao da se celo oveanstvo okupilo za istim stolom. Goa, naime, dolazi iz daleka. Njena pojava obeava deci neto s
one strane porodice, podsea ih da porodica nije sve. enju za uranjanjem u tek zapoetu sreu, u
jezerce s dadevnjacima i rodama, koju je dete s mukom nauilo da obuzdava, izoblienu stranom
slikom crnog oveka, zlotvora koji se sprema da ga otme, tu enju dete ponovo otkriva, ovog puta
bez straha. Meu onima koji su mu najblii, pojavljuje se, kao prijateljica, figura neeg drugaijeg. Ciganka koja prorie sudbinu, putena na glavna vrata, postaje dama iz daleka i preobraava se u anela
izbavljenja. Ona skida kletvu s najblie sree tako to je venava sa onim to je najudaljenije. To je
ono to dete celim svojim biem iekuje i svako ko nije zaboravio najbolji deo svog detinjstva mora
da je i dalje u stanju da tako eka. Ljubav odbrojava sate, sve do asa kada goa kroi preko praga i
neprimetno osvei izbledele boje ivota: Evo me opet, vratih se iz beskrajnog sveta.125

115. isto vino126

Postoji skoro nepogreiv kriterijum za to da li vam neka osoba eli dobro: kako vam prenosi loa
ili neprijateljska miljenja o vama. Takvi izvetaji su obino izlini, samo izgovor za izraavanje loih
namera, bez odgovornosti, u stvari, za vae dobro. Kao da su svi poznanici skloni tome da ponekad
kau neto loe o nekome, moda iz protesta zbog bezbojnosti poznanstva, tako da je svako u isti
mah osetljiv na miljenje svih ostalih i potajno eli da bude voljen, ak i kada sam ne voli: otuenje
izmeu ljudi nije nita manje nasumino i opte od njihove udnje da se izbave iz njega. U takvoj klimi
bujaju kolporteri, kojima ne ponestaje pria i pakosti, i koji uvek mogu da raunaju na to da su oni
koji ele da budu voljeni od svih, veoma eljni vesti koje govore suprotno. Uvredljive primedbe treba
prenositi samo kada direktno i oigledno utiu na zajedniko odluivanje, na sudove o osobama od
125
126

Eduard Mrike (18041875), Peregrina, III, 1824.

Reiner Wein: ista istina; deo nemake fraze rei nekome istu istinu.

100

kojih se zavisi, s kojima se mora raditi. to je izvetaj ravnoduniji, utoliko je motiv da se nanese bol
mutniji, a uivanje priguenije. Glasina je jo uvek bezazlena, ako neka osoba prosto eli da sukobi
dve strane, a da pri tom istakne svoje kvalitete. Mnogo ee ona nastupa kao nesueni arbitar javnog
mnjenja i samom svojom hladnom objektivnou postie da rtva oseti svu silu anonimnosti, kojoj
bi trebalo da se pokori. La se manifestuje kroz nepotrebnu brigu za ugled oteene strane, koja i ne
zna da je oteena, za jasne odnose, za unutranju istotu: im razni Gregersi Verlei127 ponu da mau
tim vrednostima, u ovom naem zamrenom drutvu, sve postaje jo zamrenije. U naletu moralne
revnosti, dobronamernost postaje ruiteljska.

116. I poujte samo koliko je bio nevaljao128

Oni koji su se iznenada nali u smrtnoj opasnosti, usred velikih katastrofa, esto priaju kako su
bili zauujue poteeni straha. Opta pretnja nije usmerena samo na njih, ve ih pogaa samo kao
itelje nekog grada, kao pripadnike neke vee grupe. Prilagoavaju se nasuminom, neemu neivom,
takorei, koje ih se u stvari ne tie. Izostanak straha psiholoki se moe objasniti nedostatkom spremnosti za strah pred razornim udarcem. U neustraivosti svedoka ima neeg oteenog, slinog apatiji.
Psihiki organizam, kao i telo, prilagoen je odreenoj magnitudi iskustva. Ako predmet iskustva daleko nadmai razmere osobe, onda ga ona u stvari vie ne doivljava, ve ga opaa direktno, odvojeno
od intuitivne spoznaje, kao neto spoljanje, nesamerljivo, prema emu se postavlja hladnokrvno, kao
i katastrofalni udar prema njemu. Za to postoji i analogija u sferi morala. Neko ko postupi na nain
koji se prema prihvaenim normama smatra za veliku nepravdu, kao to je osveta nad neprijateljima
ili odbijanje saoseanja, jedva da osea krivicu i moe je postati svestan samo uz bolni napor. To nije
bez znaaja za doktrinu dravnog razloga (nacionalnog interesa, raison d tat), za razdvajanje etike i
politike. Ta doktrina uspostavlja ekstremnu opoziciju izmeu javnih pitanja i individualnog postojanja. Pojedincu se kao najvei prestup, u irem smislu, predstavlja pko krenje konvencija, ne samo
zato to su te norme koje naruava i same neto konvencionalno, stvrdnuto, neobavezujue za ivi
subjekt, ve zato to ih i sama njihova objektivizacija, ak i kada imaju neku supstancu, dri podalje
od moralne osetljivosti, od domena svesti. Meutim, pomisao na pojedinane inove nepanje, na mikroorganizme prestupa, koje moda niko drugi nije primetio, da se na nekom drutvenom okupljanu
prerano selo za sto ili da su na ajanci na mesta za goste postavljene kartice s njihovim imenima, iako
se to radi samo na veerama takve sitnice mogu da ispune prestupnike nesavladivim kajanjem i
strastvenim oseanjem krivice, a ponekad i tako bolnim stidom, da to ne bi priznali nijednoj drugoj
osobi, a najradije ni sebi. U svemu tome oni nisu nimalo plemeniti, zato to dobro znaju da drutvo
koje nema nita protiv neljudskosti utoliko vie zamera zbog nedolinog ponaanja, i da e ovek
koji zalupi vrata pred svojom ljubavnicom i tako dokae sebi da je dobar momak, naii na drutveno
odobravanje, dok se onaj koji s potovanjem poljubi ruku neke sasvim mlade devojke iz dobre porodice izlae podsmehu. Te luksuzne narcisoidne preokupacije, meutim, imaju i drugi aspekt: one
su utoite za iskustvo koje se odbija o postvareni poredak. Subjekt dopire do najmanjih pojedinosti
onoga to je ispravno ili neispravno i na osnovu toga se smatra sposobnim za ispravno ili neispravno ponaanje; meutim, njegova ravnodunost prema moralnoj krivici obojena je sveu o nemoi
vlastitih odluka, koja se uveava zajedno s dimenzijama njihovog predmeta. Ako se kasnije ispostavi
da je do prekida veze s devojkom, posle neke rune svae, dolo zato to je njen partner posle toga
nije zvao telefonom, onda u tome ima neeg blago kominog; to zvui kao sluaj Neme (devojke) iz
127
128

Gregers Werle, glavni lik iz Ibzenovog komada Vildanden (Divlja patka, 1884).
Stih iz Janka Raupanka (Struwwelpeter, videti Prvi deo, br. 20), Und hre nur, wie bs er war.

101

Portiija.129 Ubistvo je, pie u jednom detektivskom romanu Elerija Kvina (Ellery Queen), tako
novinsko. To se ne deava tebi. O tome ita u novinama ili u detektivskoj prii i od toga se vrpolji
od gaenja ili sa simpatijama. Ali, to ne znai nita.130 Zato su autori poput Tomasa Mana opisivali
katastrofe vredne novinske panje, od eleznikih nesrea do zloina iz strasti, na groteskan nain,
obuzdavajui smeh, koji sveana pompa pogreba inae neodoljivo izaziva, tako to su od njega napravili stvar poetskog subjekta. Nasuprot tome, minimalni prestupi i jesu tako vani zato to u njima
moemo videti dobro i zlo, ne smejui im se, iako naa ozbiljnost moe biti pomalo iluzorna. Kroz
njih se uimo onome to je moralno, oseamo ga pod sopstvenom koom kao kada pocrvenimo od
stida i usaujemo ga u subjekt, koji na dinovski moralni zakon u sebi gleda isto onako nemono
kao i na zvezdano nebo, po kojem je tako loe sazdan. To to takvi postupci mogu biti sami po sebi
amoralni, pri emu se spontano mogu javiti i dobri impulsi, ljudsko saoseanje bez patosa velikih rei,
ne ukida posveenost pristojnosti. Naime, time to otvoreno izraava opte, ne marei za otuenje,
dobar impuls lako doputa subjektu da u sopstvenim oima izgleda kao neto otueno od samog sebe, kao puki inilac propisa, s kojima se osea sjedinjen: kao divno ljudsko bie. Obrnuto, onaj iji
je moralni impuls okrenut ka neemu spoljanjem, ka fetiistikoj konvenciji, u stanju je da sagleda
opte, da kroz patnju zbog nepremostive divergencije izmeu unutranjeg i spoljanjeg, kroz taj skamenjeni rascep kojeg se vrsto dri, obuhvati opte, a da pri tom ne rtvuje sebe i istinu svog iskustva.
Time to prenapree sve distance, on tei izmirenju. To je razlog zato ponaanje monomana nalazi
neko opravdanje u svom predmetu. U sferi svakodnevnih interakcija, za koju je kapriciozno vezan,
sve aporije lanog ivota opet se vraaju i njegova tvrdoglavost mora da prihvati stvarnost, s tom
razlikom to konfliktu, koji se inae nalazi van njegovog dometa, sada moe da prie pragmatino,
na strog i nesputan nain. S druge strane, privatni ivot onog koji se svojim reakcijama konformira
s drutvenom stvarnou, bezoblian je u istoj meri kao i njegova procena odnosa moi, koja takvom
ivotu namee svoj oblik. Takve osobe su sklone da se svaki put kada umaknu kontroli spoljanjeg
sveta, kada se osete na svome, u proirenom domenu vlastitog ega, ponaaju bezobzirno i okrutno.
Na onima koji su im bliski one se svete zbog svih stega i odricanja od direktnog ispoljavanja agresije,
koje su im nametnuli oni koji su im najdalji. Prema onima spolja, prema objektivnim neprijateljima,
ponaaju se ljubazno i utivo, dok na prijateljskom terenu pokazuju hladnou i neprijateljstvo. Tamo
gde ih civilizacija kao samoodranje ne prisiljava na civilizaciju kao ljudskost, one daju oduka svom
besu protiv nje i odbacuju vlastitu ideologiju doma, porodice i zajednice. To je ono emu se suprotstavlja mikrologiki zaslepljeni moral. U oputenoj familijarnosti i bezoblinosti, on vidi samo izgovor
za nasilje, poziv da budemo dobri jedni prema drugima, samo zato da bi svako mogao da bude zao
koliko mu drago. On podvrgava intimnu sferu kritikim zahtevima, zato to intimnosti otuuju, pokuavaju da dotaknu neizmerno delikatnu auru drugog, koja ga jedino moe krunisati u subjekt. Tek
kroz uvaavanje udaljenosti od onog pored nas, njegova neobinost se ublaava: ona postaje svest.
Meutim, tvrdnja o nepomuenoj, ve ostvarenoj bliskosti, direktno poricanje svake neobinosti, ini
krajnju nepravdu onom drugom, utoliko to doslovno negira i njega kao posebno ljudsko bie i ono
to je ljudsko u njemu, i tako ga ubraja, ukljuuje u popis vlasnitva. Svuda gde se neposrednost
nametne i ukopa, tetno posredovanje drutva se podmuklo potvruje. Pitanju neposrednosti moe
se prii samo kroz najoprezniju refleksiju. To se isprobava u najmanjim stvarima.

129
Popularna romantina opera Danijela Obera (Daniel Auber, 17821871), La muette de Portici (1828). Ulogu glavne junakinje, neme devojke Fenele (Fenella), u raznim izvoenjima ove opere, tumaila je plesaica, to je bila jedna od njenih
inovacija.
130
U originalu citirano na engleskom. Izvor nije naveden; iz nekog od brojnih romana Elerija Kvina (Ellery Queen), zajednikog pseudonima Frederika Daneja (Frederic Dannay, 19051982) i Manfreda Lija (Manfred Bennington Lee, 19051971).

102

117. Il servo padrone131

Zatupljujui poslovi, koje vlastelinska kultura namee niim klasama, mogu se obavljati samo po
cenu neprekidne regresije. Upravo ono to je u njima neuoblieno jeste proizvod drutvene forme.
Varvare, koje sama proizvodi, kultura je stalno koristila da bi sauvala svoju varvarsku prirodu. Fiziko nasilje, na kojem poiva, vlast preputa potinjenima. I dok im se doputa da daju oduka svojim
izvitoperenim nagonima, kroz ono to se kolektivno smatra opravdanim i ispravnim, oni ipak ue da
udovolje gospodi u svemu to je ovoj potrebno da bi uivala u svom gospodstvu. Samovaspitanje vladajue klike, sa svojom disciplinom, guenjem svakog neposrednog impulsa, cininim skepticizmom i
slepom eljom za komandovanjem, ne bi bilo mogue kada tlaitelji, preko unajmljenih potlaenih, ne
bi sami sebe makar malo podvrgnuli ugnjetavanju kojem podvrgavaju druge. To je verovatno razlog
zato su psiholoke razlike izmeu klasa mnogo manje od onih objektivno-ekonomskih. Harmonija
izmeu nepomirljivih slui produavanju loeg totaliteta. Prostakluk nadreenih i razdraljivost podreenih dobro se slau. Od slugu i guvernanti, koji maltretiraju decu iz dobrih kua da bi ih poduili
ivotu, preko uitelja iz Vestervalda, koji, pored toga to uenicima zabranjuju upotrebu stranih rei,
ubijaju u njima svako uivanje u jeziku, do slubenika i inovnika koji putaju ljude da stoje u redovima, i podoficira koji gaze po njima, stie se pravo do muitelja Gestapoa i birokrata za gasne komore.
Nadreeni rado izlaze u susret potrebi da se podreenima dodeli pravo na nasilje. Svako ko zazire od
dobrog vaspitanja, bei u kuhinju i oduevljava se sonim izrazima kuvarica, ime potajno odbacuje
princip dobrog kunog vaspitanja. Prefinjene privlae prostaci, ija sirovost varljivo obeava ono to
im njihova vlastita kultura uskrauje. Oni ne shvataju da je prostako, u kojem oni vide neto anarhino, samo refleksna reakcija na prinudu, kojoj pokuavaju da se suprotstave. Ono to posreduje izmeu
klasne solidarnosti vie klase i njenog podilaenja delegatima iz nie klase jeste njeno opravdano oseanje krivice prema siromanima. Ali, svako ko je nauio kao da se prilagodi neprihvatljivom, koga
je ono tako se to ovde radi proelo do sri, na kraju i sam postaje takav. Betelhajmovo zapaanje o
poistoveivanju rtava nacistikih logora sa svojim krvnicima132 povlai za sobom osudu najviih rasadnika drutvene hortikulture, engleske public school (dravne kole) i nemake vojne akademije.
Apsurd ovekoveuje samog sebe: dominacija se prenosi preko potlaenih.

118. Stalno sve nie133

Privatni odnosi izmeu ljudi kao da su oblikovani po uzoru na industrijsko bottleneck (usko grlo).
ak i u najmanjoj zajednici, nivo odreuju njeni najpodreeniji lanovi. Svako ko u nekom razgovoru
kae neto to je van dometa makar jedne osobe, ispae netaktian. U ime ljudskosti, razgovor se
ograniava na ono najoiglednije, najdosadnije i najbanalnije, ako je prisutno samo jedno neljudsko
lice. Poto je svet oduzeo ljudima mo govora, oni kojima se ne moe obratiti su u pravu. Oni samo
treba da se uporno dre svojih interesa i prirode, da bi prevagnuli. injenica da oni drugi, koji uzalud
pokuavaju da ostvare kontakt, na kraju prelaze na moleivi ili nagovarajui ton, ini ih slabijim. Poto bottleneck ne priznaje nikakvu instancu viu od injeninog, dok misao i govor nuno spadaju
u takvu instancu, inteligencija se preokree u naivnost i to je ono to budale uzimaju za nepobitnu
injenicu. Opta privrenost pozitivnom deluje kao sila tee koja sve vue nadole. Svoju nadmo nad
131
Il servo pardone: it., sluga gospodar. Aluzija na naslov komine opere ovanija Pergolezija (Giovanni Pergolesi,
17101736), La serva padrone (Sluavka gospodarica, 1733).
132
Bruno Bettelheim (19031990), 1943, Individual and Mass Behavior in Extreme Situations, Journal of Abnormal and
Social Psychology, 38: 417452.
133
Hinunter und immer weiter: Stihovi iz ubertove pesme Wohin?, iz ciklusa Die schne Mllerin (Op. 25, D 795), 1824.

103

suprotnim impulsima ona pokazuje tako to odbija da se njima uopte bavi. Oni koji se vie istiu,
koji ne ele da nestanu, ostaju strogo ogranieni miljenjem nepromiljenih. Ovi drugi vie ne ele da
ih optereuje nemirna svest. Mentalna slabost, uzdignuta u univerzalni princip, postaje ivotna snaga.
Formalistiko, administrativno bavljenje problemima, razdvajanje po fiokama svega to je po svojoj
prirodi nerazdvojivo, tvrdoglavo insistiranje na proizvoljnim, potpuno neutemeljenim miljenjima,
ukratko, praksa postvarivanja svakog stadijuma neuspenog formiranja ega, izvlai taj ego iz procesa
iskustva, koji onda istupa sa svojim takav sam ti ja, kao neim dovoljnim za osvajanje nepobedive
pozicije. Oni mogu da raunaju na pristanak drugih, slino deformisanih osoba, kao na vlastitu prednost. U cininom insistiranju na sopstvenim manama krije se intuicija da u ovoj fazi objektivni duh
likvidira subjektivno. Takvi su down to earth (prizemni) kao i njihovi zooloki preci, pre nego to
su se uspravili na zadnje noge.

119. Ogledalo vrline

Dobro je poznato kako se ugnjetavanje i moral sustiu u odricanju od nagona. Ali, nije stvar u tome
da moralne ideje samo potiskuju druge ve i da neposredno proistiu iz postojanja ugnjetaa. Pojmovi dobrog i bogatog prepliu se u grkom jeziku jo od Homera. Kalokagatija,134 koju su humanisti
preneli u moderna drutava, kao model estetsko-etike harmonije, uvek je snano naglaavala vlasnitvo, a Aristotel u Politici otvoreno navodi spoj unutranje vrednosti i statusa u definiciji plemstva,
kao nasleenog bogatstva, povezanog sa izvrsnou. Koncept polisa iz klasinog perioda, u kojem su
unutranje i spoljanje bie, punovanost individue u gradu-dravi i njeno sopstvo, bili potvreni kao
celina, doputao je dodeljivanje moralnog statusa bogatstvu, ne izazivajui pri tom grubo podozrenje,
ime se ve tada uklapao u doktrinu. Ako je vidljiv uticaj na postojee stanje mera ljudskog bia, onda
se ona moe dosledno primeniti samo na materijalno bogatstvo, koje opipljivo potvruje taj uticaj kao
karakteristiku osobe, budui da se za njenu materijalnu supstancu, kao u poznoj Hegelovoj filozofiji,
pretpostavlja da se sastoji u njenom ueu u objektivnoj, drutvenoj supstanci. Hrianstvo je bilo
prvo koje je negiralo to poistoveivanje, u izreci da je lake kamili kroz iglene ui proi negoli bogatome u Carstvo Boije ui. Ali, posebna teoloka nagrada za dobrovoljno siromatvo ukazuje koliko
duboko optom sveu dominira etos vlasnitva. Nepokretno vlasnitvo treba razlikovati od nomadskog nereda, protiv kojeg su uperene sve norme; biti dobar i imati dobra, podudara se od poetka.
Dobri ljudi su oni koji kontroliu sebe kao svoje vlasnitvo: njihova autonomna priroda je oblikovana
prema materijalnoj snazi. Prema tome, bogate ne treba osuivati kao nemoralne taj prigovor odavno
slui kao armatura politikog ugnjetavanja ve ih pre treba uiniti svesnim da za druge oni predstavljaju moralnost. Ona je odraz imetka. Dobrostojei su dobri, to je sastojak maltera koji povezuje
svet: uporni privid te istovetnosti spreava sukob moralnih ideja s drutvenim poretkom, u kojem su
bogati ispravni, pri emu je u isto vreme nemogue pojmiti konkretne odredbe moralnosti odvojeno
od bogatstva. to se pojedinac i drutvo kasnije vie razilaze u sukobu interesa i to se pojedinac vie
preputa samom sebi, utoliko se upornije dri ideje o moralnoj prirodi bogatstva. Od nje se oekuje
da povee ono to je podeljeno, iznutra i spolja. To je tajna unutarsvetovnog asketizma, koji je Maks
Veber pogreno hipostazirao kao neogranieni napor poslovnog oveka ad majorem dei gloriam (lat.,
za veu slavu Boju). Materijalni uspeh povezuje pojedinca i drutvo ne samo u umirujuem i sada
ve sumnjivom smislu, da bogata moe izbei usamljenost, ve daleko radikalnije: ako slepi, sebini
interes ode dovoljno daleko, on iz ekonomske prelazi u drutvenu mo i ukazuje se kao inkarnacija
univerzalnog vezivnog principa. Svako ko je bogat ili se obogati, osea da je to postigao sopstvenim
134

Gr., spoj lepog i dobrog, etiko-vaspitni ideal starih Grka.

104

snagama, da je kao Ja ostvario ono to je bila namera objektivnog duha, te istinski iracionalne Boje volje drutva, koje na okupu dri samo brutalna ekonomska nejednakost. Tako bogati mogu da u
dobrotu uraunaju ono to samo dokazuje njeno odsustvo. Pred sobom i drugima oni se oseaju kao
ostvarenje opteg principa. A poto je taj princip nepravda, nepravedni redovno postaju pravedni, i to
ne samo iluzorno, ve i uz pomo svemonog zakona, po kojem se drutvo reprodukuje. U naem drutvu praistorije, bogatstvo pojedinca se ne moe razdvojiti od progresa. Bogati raspolau sredstvima
za proizvodnju. Samim tim, tehniki progres, u kojem uestvuje celo drutvo, smatra se pre svega
za njihov progres, kao u dananjoj industriji, a razni Fordovi se nuno ukazuju kao dobrotvori, to
u okviru postojeih proizvodnih odnosa zapravo i jesu. Njihova prethodno uspostavljena privilegija
stvara utisak da se oni odriu neeg to im pripada naime, poveanja upotrebne vrednosti iako
primaocima svog upravnikog blagoslova vraaju samo deo profita. Odatle iluzorni karakter moralne
hijerarhije. Siromatvo se, naravno, uvek slavilo kao asketizam, kao drutveni preduslov za sticanje
upravo onog bogatstva u kojem se moralnost ispoljava, ali what a man is worth (ovekova vrednost),
kao to svako zna, ipak se odnosi na njegov bankovni raun, dok u argonu nemakih trgovaca, taj je
dobar oznaava dobrog platiu. Meutim, ono to dravni razlog svemone ekonomije tako cinino
priznaje, proiruje se preutno na ponaanje pojedinaca. Dareljivost u privatnom ophoenju, koju
bogati, navodno, mogu da dopuste sebi, taj oreol sree koji ih okruuje, ija svetlost moe pasti i na
one kojima je doputeno da im priu, sve to je deo njihovog vela. Oni ostaju ljubazni, the right people
(ispravni ljudi), bolji ljudi, dobriine. Bogatstvo se distancira od otvorene nepravde. Dok policija tue
trajkae gumenim pendrecima, sin vlasnika fabrike moe ponekad da popije viski s nekim progresivnim piscem. Prema svim oekivanjima privatnog morala, ak i onim najnaprednijim, bogati bi, samo
kad bi hteli, zaista mogli da uvek budu bolji od siromanih. Ta mogunost, iako sigurno neiskoriena,
ima svoju ulogu u ideologiji onih koji je nemaju: ak se i o nekom hohtapleru, uhvaenom na delu,
koji inae moe biti bolji od legitimnog efa nekog trusta, pria pohvalno zato to ima tako lepu kuu,
a dobro plaeni executive (direktor) postaje srdaan ovek, kada nas poasti raskonom veerom.
U skladu s tim, dananja varvarska religija uspeha nije samo suta suprotnost moralu ve oznaava
povratak Zapada na drevne obiaje predaka. ak i norme koje osuuju ureenje sveta duguju svoje
postojanje njihovim nedelima. Svaki moral je poivao na modelu onoga to je nemoralno i sve do
danas je, u svakoj fazi, samo reprodukovao ovo drugo. Moral robova je zapravo lo: to je i dalje moral
gospodara.

120. Kavaljer s ruom135

Ono to elegantne ljude ini privlanim jeste oekivanje da su u privatnom ivotu lieni pohlepe
za prednostima, koje ionako uivaju, kao i od krutih predrasuda u najneposrednijim odnosima, koje
njihova ogranienost esto podstie. Veruje se u smelost njihovog duha, da su iznad vlastitih interesa, sposobni za prefinjene reakcije i da ih njihova osetljivost mora, makar u mislima, okrenuti protiv
brutalnosti na kojima poivaju njihove privilegije, dok rtve jedva imaju prilike da uopte shvate ta
ih ini takvim. Ako se, meutim, razdvajanje na proizvodnu i privatnu sferu pokae kao deo nunog
drutvenog privida, onda to oekivanje nesputane produhovljenosti mora doiveti razoaranje. ak
ni najprefinjeniji snobizam ne pokazuje ni trunku dgot (gaenja) prema svojim objektivnim preduslovima i odmah odbacuje svaku raspravu o tome. Ostaje da se vidi koliki je zaista bio razigranosamoubilaki udeo francuske aristokratije iz XVIII veka u prosvetiteljstvu i pripremama za revoluciju,
135

Der Rosenkavalier (ili Vitez rue, Ruin vitez, iako se kod nas obino navodi kao Kavaljer s ruom), opera Riharda
trausa (Richard Strauss, 1911).

105

koji je antipatija prema teroristima vrline tako rado zamiljala. U svojoj kasnijoj fazi, buroazija svakako nije pokazivala takve sklonosti. Niko vie ne plee na rubu vulkana, osim ako ne eli da bude
deklasiran. Society je takoe duboko obeleeno ekonomskim principom, iji se tip racionalnosti iri
na celinu, do te mere da emancipacija od sebinog interesa, makar samo kao intelektualni luksuz, postaje nepojmljiva. Kao to nisu u stanju ni da uivaju u svom neizmerno uveanom bogatstvu, buruji
ne mogu ni da razmiljaju protiv samih sebe. Uzalud tragaju za frivolnostima. Ono to ovekoveuje
stvarnu podelu na vie i nie slojeve jeste injenica da razlika izmeu odgovarajuih oblika svesti sve
vie nestaje. Siromani ne mogu da razmiljaju pod disciplininom koju im nameu drugi, a bogati pod
disciplinom koju nameu sami sebi. Svest vladara namee celom duhu ono to je ranije morala da istrpi religija. Za visoku buroaziju kultura se pretvara u element pokazivanja. To to je neko pametan
ili obrazovan svrstava se meu kvalitete koji neku osobu ine poeljnom za drutvo ili za enidbu,
kao to su umee jahanja, ljubav prema prirodi, arm ili besprekorno skrojeni frak. Spoznaja ih ne
zanima. Osloboeni briga, uglavnom se bave svakodnevnim sitnicama, kao i malograani. Opremaju
kue, prireuju zabave i s pravom virtuoznou obezbeuju rezervacije za hotele i avione. to se ostalog tie, ive od ostataka evropskog iracionalizma. Grubo opravdavaju svoje neprijateljstvo prema
duhu, slutei, ne bez osnova, neto subverzivno u samoj misli, u nezavisnosti od svega datog, postojeeg. Kao u Nieovo vreme, kada su verovali u progres, u opte uzdizanje masa i najveu moguu
sreu za najvei mogui broj ljudi, obrazovani malograani, a da toga nisu ni svesni, danas veruju u
suprotno: u opoziv 1789, u nepopravljivost ljudske prirode, u antropoloki dokazanu nemogunost
sree u stvari, samo u to da je radnicima danas suvie dobro. Jueranja dubina izokree se u krajnju banalnost. Od Niea i Bergsona, poslednjih priznatih filozofa, nije ostalo nita osim najmutnijeg
antiintelektualizma, u ime prirode koju su njene apologete unakazile. Nita mi nije toliko ilo na
ivce u Treem Rajhu, priala je 1933. jevrejska supruga jednog nemakog direktora, kasnije ubijena
u Poljskoj, kao injenica da vie nismo mogli da koristimo re prizeman jer su je nacisti zaplenili,
a ak i posle pada faista, jedna privlana austrijska dama iz vlastelinske kue, nije nala bolji nain
da izrazi svoje oduevljenje linou nekog sindikalnog lidera, pogreno smatranog za radikala, koga je srela na nekom koktelu, nego da bestijalno ponavlja: on je savreno neintelektualan, savreno
neintelektualan. Seam se vlastitog uasa, kada je jedna aristokratska devojka, nejasnog porekla, na
jedva razumljivom nemakom, s tekim stranim akcentom, izrazila predamnom svoje simpatije prema
Hitleru, s ijom slikom nisam mogao da je spojim. Tada sam pomislio da je njena maloumnost krije
od nje same. Ali, ona je bila pametnija od mene, zato to ono to je predstavljala vie nije postojalo,
a njena klasna svest, briui njeno individualno odreenje, pomogla je njenom biu po sebi, njenom
drutvenom karakteru, da ispliva na povrinu. Oni na vrhu su tako vrsto sliveni, da je svaka mogunost individualnog odstupanja eliminisana, a neka razlika se moe uoiti jo samo u posebnom kroju
veernje haljine.

121. Rekvijem za Odetu

Anglomanija vie klase kontinentalne Evrope izvire iz injenice da su na Ostrvu feudalne prakse
ritualizovane, to bi trebalo da je samo po sebi dovoljno. Kultura se tamo ne odrava kao odvojena sfera objektivnog duha, kao uee u umetnosti i filozofiji, ve kao oblik empirijskog postojanja. High
life (ivot na visokoj nozi) eli da bude lep ivot. Onima koji u njemu uestvuju, on donosi ideoloko
uivanje. Time to se oblikovanje egzistencije pretvara u zadatak, u kojem se slede pravila igre, neguju
vetaki stilovi i odrava osetljiva ravnotea izmeu korektnosti i nezavisnosti, samo postojanje poprima izgled neeg smislenog i tako umiruje neistu savest onih koji su drutveno suvini. Neprekidni
106

zahtev da se kae i uradi samo ono to precizno odgovara neijem statusu i stanju, zahteva neku vrstu
moralnog napora. Time to joj se oteava da bude ono to jeste, osoba stie utisak da treba da udovolji nekoj patrijarhalnoj noblesse oblig (fr., plemstvo obavezuje). U isto vreme, izmetanje kulture
iz njenih objektivnih manifestacija u neposredan ivot, ublaava rizik da vlastita neposrednost bude
uzdrmana duhom. Ovom poslednjem se prigovara da naruava proverene stilove, da nema ukusa, iako
ne ba s neprijatnom sirovou nekog pruskog junkera ve u ime naizgled duhovnog kriterijuma, estetizacije svakodnevnog ivota. To stvara laskavu iluziju da je osoba poteena rascepa na nadgradnju
i osnovu, na kulturu i korporalnu stvarnost. Ali, rituali, sa svom svojom aristokratskim pompom, spadaju u naviku pozne buroazije da neku radnju, samu po sebi besmislenu, opredmeuje kao smislenu,
da degradira duh na dupliranje onoga to ve postoji. Norma koja se sledi je fiktivna, njene drutvene pretpostavke, kao i njen model, dvorska ceremonija, vie ne postoje, a prihvata se ne zato to se
doivljava kao obavezujua ve zbog legitimizacije drutvenog poretka, od ije se nelegitimnosti ima
koristi. Prust je s nepotkupljivou nekog podlonog zavoenju, primetio da se anglomanija i kult
ivota voenog formom ne sreu toliko kod aristokratije koliko kod onih koji ele da dostignu njene
visove: od snoba do skorojevia samo je jedan korak. Odatle afinitet izmeu snobizma i jugendstila,
pokuaja klase odreene razmenom da na sebe projektuje sliku biljne lepote neuprljane razmenom.
To da ivot koji organizuje svoje dogaaje vie nije ivot, vidi se po dosadi koktel-zabava i odlascima
na selo vikendom, po golfu, simbolu cele te sfere, i organizaciji social events (drutvenih dogaaja)
po privilegijama koje vie nikome ne donose neku pravu zabavu i koje privilegovanima samo skrivaju
koliko malo radosti, u jednoj nesrenoj celini, sleduje ak i njima. U najnovijoj fazi, lep ivot se sveo
na ono to je po Veblenu136 bio vekovima, na epurenje, na pku pripadnost izabranima, pri emu
park ne nudi nita vie uivanja nego zid na koji oni s druge strane pritiskaju noseve. Ono to se kod
vie klase, ija je pokvarenost ve prola kroz neumitni proces demokratizacije, vidi tako otvoreno,
jeste neto to odavno vai za drutvo: ivot se pretvorio u ideologiju sopstvenog odsustva.

122. Monogrami
Odi profanum vulgus et arceo (lat., Mrzim prostaku rulju i izbegavam je), ree sin osloboenog roba.
Istinski zle ljude je teko zamisliti kako umiru.
Rei mi, a misliti ja, spada u red vrhunskih bezobrazluka.
Izmeu javilo mi se u snu i sanjao sam stoje cela razdoblja sveta. Ali, ta je istinitije?
Onoliko malo koliko duhovi alju san, toliko malo je i Ja to koje sanja.
Uoi osamdeset petog roendana jednog u svakom pogledu zbrinutog oveka, sanjao sam
kako se pitam ta bih mogao da mu poklonim, a da ga to stvarno usrei, i odmah dobio
odgovor: vodi kroz carstvo mrtvih.
To to se Leporelo alio zbog slabe ishrane i male plate razlog je da se posumnja u postojanje Don uana.
Rano u detinjstvu video sam ljude u pohabanoj odei koji su lopatama razgrtali sneg. Kada
sam pitao ko su oni, rekli su mi da su to ljudi bez zaposlenja, kojima su taj posao dali da
bi zaradili za hleb. Onda ih je stigla pravda, to to moraju da iste sneg, rekao sam ljutito
i odmah zatim preneraen briznuo u pla.
136

Op. cit., videti aforizam 70, ili f. 79.

107

Ljubav je sposobnost da se slino primeti u neslinom.

Reklama za pariski cirkus od pre Drugog svetskog rata: Plus sport que le thtre, plus
vivant que le cinma. (fr., Zabavnije of pozorita, ivlje od filma.)
Film koji bi potovao Hejsov kodeks,137 do poslednjeg slova, mogao bi da bude veliko
umetniko delo, ali ne u svetu u kojem postoji Hejsov kodeks.
Verlen (Paul Verlaine): oprostivi smrtni greh.
Ponovo u Brajdshedu, Ivlina Voa:138 socijalizovani snobizam.
Cile (Heinrich Zille)139 prai bedu po turu.
eler: Le boudoir dans la Philosophie.140 (Fr., Budoar u filozofiji.)
Jedna Lilienkronova141 pesma opisuje vojnu muziku. Poinje ovako: Iza ugla prolomi se
urlik, kao truba Stranog suda, a zavrava se: Da l to neki areni leptiri, ing-ing bum,
zae iza ugla? Poetska filozofija istorije nasilja, sa Stranim sudom na poetku i leptirom
na kraju.
U Traklovoj pesmi Zajedno, nailazimo na stih: Reci mi, koliko smo dugo mrtvi;142 a u
Dojblerovom Zlatnom sonetu: Istina je da smo ve odavno mrtvi.143 Jedinstvo ekspresionizma sastoji se u izraavanju injenice da su se ljudska bia, potpuno otuena jedna od
drugih, iz kojih se ivot povukao, pretvorila u mrtvace.
Meu formama koje je Borhart144 isprobavao ima i mnogo preraenih narodnih pesama.
Izbegavao je da kae, u narodnom stilu, i umesto toga pisao: U stilu naroda. To, meutim, zvui kao u ime zakona. Pesnik obnove pretvara se u pruskog policajca.
Meu zadacima koji sada stoje pred milju, i to ne kao poslednji, jeste i da se svi reakcionarni argumenti protiv zapadne kulture stave u slubu progresivnog prosvetiteljstva.
Jedine istinite misli su one koje ne razumeju same sebe.
Gledajui staricu koja je dodala suvo prue na lomau, Hus je rekao: Sancta simplicitas.
(Lat., O, sveta prostoto.) Ali, ta je s razlogom za njegovu rtvu, s Tajnom veerom, u
oba njena oblika?145 Svaka refleksija izgleda naivno pored one uzviene, i nita nije prosto,
zato to sve postaje prosto na svom neutenom putovanju u zaborav.
Volee te samo ako si u stanju da se pokae slabim, a da ne izaziva snagu.

137
The Motion Picture Production Code ili Hays Code (po Willu H. Haysu; Adorno pie Hays Office, to je bio drugi
neformalni naziv): spisak smernica o moralno ispravnom ponaanju i jeziku, kojeg su morali da pridravaju ameriki filmski
autori i producenti. Vaio od 19301968.
138
Evelyn Waugh, Brideshead Revisited, 1945.
139
Heinrich Zille (18581929), nemaki ilustrator i fotograf, poznat po satirinim scenama iz ivota obinih ljudi.
140
Max Scheller (18741928), nemaki filozof, fenomenolog, i teoretiar sociologije znanja. Inverzija naslova de Sadove
knjige Le Philosophie dans la boudoir (Filozofija u budoaru).
141
Detlev von Liliencron (18441909): nemaki naturalistiki pesnik i pisac kratkih pria. Stihovi iz pesme Die Musik
kommt (1883).
142
Georg Trakl (18871914), Entlang (Der Herbst des Einsamen, zbirka pesama iz perioda 19121914).
143
Theodor Dubler (18761934), Goldenen Sonetten (1913).
144
Rudolf Borchardt (18771945), konzervativni i antiracionalistiki pesnik.
145
Drugi vid Tajne veere je Sveto priee.

108

123. Lo drugar 146

U stvari bi trebalo da budem u stanju da faizam izvuem iz svojih seanja na detinjstvo. Kao osvaja
koji je krenuo u pohod na daleke provincije, on je mnogo pre svog dolaska poslao svoju prethodnicu:
moje kolske drugove. Ako je buroaska klasa oduvek negovala san o brutalnoj nacionalnoj zajednici, o tlaenju svih od strane svih, onda su deca, koja su ve nosila imena kao to su Horst i Jirgen, i
prezimena Bergenrot, Bojunga i Ekart, taj san odigrala pre nego to su odrasli istorijski sazreli da ga
ostvare. Osetio sam svu snagu te slike uasa kojem su teili, tako jasno, da mi je sva potonja srea izgledala kao neto opozivo i pozajmljeno. Pojava Treeg Rajha zaista je iznenadila moj politiki sud, ali
ne i moju nesvesnu spremnost za strah. Svi motivi permanentne katastrofe oinuli su me tako blisko,
a svi znaci upozorenja na nemako buenje bili utisnuti u mene tako duboko, da sam ih kasnije uvek
iznova otkrivao u crtama Hitlerove diktature: i esto mi je, u mom budalastom uasu, izgledalo kao
da je totalitarna drava izmiljena samo zbog mene, da bi mi nanela ono ega sam u detinjstvu, njenoj
drevnoj verziji, bio privremeno poteen. Petorica patriota koji napadaju jednog aka, tuku ga, a kada
se ovaj poali uitelju, ocrnjuju ga pred celim razredom kao izdajicu zar to nisu isti oni koji su muili
zatvorenike, da bi ih naterali da opovrgnu lai stranaca o muenju zatvorenika? ijem veselju ne bi
bilo kraja kada bi najbolji ak napravio neku greku zar takvi nisu stajali oko jevrejskog logoraa,
iskeeni i zaueni, da bi ga onda ismevali zato to je tako trapavo pokuao da se obesi? Ko nije mogao
da sastavi makar jednu pristojnu reenicu, a za svaku moju nalazio da je predugaka zar takvi nisu
ukinuli nemaku knjievnost i zamenili je svojim pisanijima? Mnogi od njih su ukrasili grudi tajanstvenim znamenjima i hteli da u zemlji bez mora, odavno bez mornarice, postanu mornariki oficiri:
proglasili su sebe voama jurinih odreda i tandartenfirerima,147 legitimistima nelegitimnog. Oni inteligentniji, ali povueniji, koji su u razredu imali isto onoliko malo uspeha koliko i neki talentovani
hobista bez poslovnih veza u liberalizmu, koji su se, da bi udovoljili roditeljima, bavili rezbarenjem
ili ak, iz vlastitog zadovoljstva, tokom dugih popodneva, slikali sloene, raznobojne ornamente na
svojim drvenim tablama, pomogli su Treem Rajhu u njegovoj okrutnoj efikasnosti i bili jo jednom
nasamareni. Oni, meutim, koji su uvek prkosili uiteljima i, kako se to govorilo, ometali nastavu,
onog dana, u stvari, istog asa posle mature, mogli su se videti kako sede sa tim istim uiteljima, za
istim stolovima, uz isto pivo, kao prava muka druina, ti roeni sledbenici, ti buntovnici ije je nestrpljivo lupanje pesnicom o sto ve najavljivalo njihovo oboavanje gospodara. Trebalo je samo da
propuste koji razred, da bi doekali one koji su proli dalje i osvetili se na njima. Od kada su, kao
dravni slubenici i kandidati za smrtnu kaznu, vidljivo iskoraili u stvarnost iz mojih snova i liili
me mog prolog ivota i jezika, ne moram vie da ih sanjam. U faizmu, komar iz detinjstva je postao
stvarnost.
1935.

124. Slagalica
Zato, uprkos istorijskom razvoju koji je vodio ka oligarhiji, radnici sve manje znaju zato su i dalje
radnici, moe se ipak naslutiti na osnovu nekih zapaanja. Dok odnos posednika i proizvoaa prema
146

Der bse Kamerad: aluzija na vojniku pesmu Der gute Kamerad (Dobar drug, 1809), pesnika Ludviga Ulanda (Ludwig
Uhland, 17871862) i kompozitora Fridriha Zilhera (17891860), koju su preuzeli nacisti.
147
Standartenfhrer: in u SS, koji je odgovarao inu pukovnika.

109

proizvodnom aparatu objektivno postaje sve rigidniji, subjektivna klasna pripadnost sve vie fluktuira. To je ono to podstie sm ekonomski razvoj. Organska kompozicija kapitala, kao to su mnogi
primetili, zahteva kontrolu od strane tehniara, a ne vlasnika fabrika. Ovi drugi su, da tako kaemo,
suprotnost ivom radu, dok oni prvi odgovaraju udelu mainerije u kapitalu. Kvantifikacija tehnikih
procesa, meutim, njihovo cepkanje na najsitnije operacije, velikim delom nezavisne od obrazovanja
i iskustva, pravi od ekspertskog statusa tih direktora novog kova, u znaajnoj meri, pku iluziju, iza
koje se krije privilegija naimenovanja. injenica je da je tehniki razvoj omoguio da svaka funkcija
postane otvorena za sve ali, taj imanentno socijalistiki element progresa, u poznom kapitalizmu
postaje karikatura. Ipak, lanstvo u eliti izgleda dostupno svakome. Samo treba saekati da vas izaberu.
Podobnost se sastoji u afinitetu, od libidinoznog ukraavanja svih radnji, preko zdravog tehnokratskog
stava, do bodre realpolitike. Takvi ljudi su samo eksperti za kontrolu. To to bi svako mogao da postigne toliko, nije dovelo do njihovog nestanka, ve samo do toga da bi svako mogao biti imenovan.
Ali, prednost imaju oni koji se najpreciznije uklapaju. Iako izabrani svakako ostaju zanemarljiva manjina, strukturalna mogunost se pokazala dovoljnom za odravanje privida jednakih ansi, u sistemu
koji je eliminisao slobodnu konkurenciju, koja je ivela od tog privida. To da bi tehnike sile mogle
da omogue stanje osloboeno privilegija priznaju svi, ak i oni u senci, kao tendenciju svojstvenu
drutvenim odnosima koji to stanje spreavaju. U celini gledano, subjektivna klasna pripadnost danas
pokazuje mobilnost, koja ini da se rigidnost smog ekonomskog poretka zaboravi: ono to je uvek
nepomino, moe se pomeriti. ak i bespomonost pojedinca, da unapred srauna svoju ekonomsku
sudbinu, doprinosi toj utenoj mobilnosti. Ono to odluuje o padu nije manjak strunosti ve neprozirna hijerarhijska struktura, u kojoj se niko, ak ni oni na vrhu, ne osea sigurnim: to je egalitarizam
u ugroenosti. Kada se u najuspenijem filmu godine148 herojski kapetan avijacije vrati kui, samo
zato da bi ga malograanske karikature ikanirale kao drugostore jerk (prodavac sode iz drogerije),
to ne samo da zadovoljava nesvesnu zluradost publike ve je i uvruje u stavu da su svi ljudi zaista
braa. Krajnja nepravda pretvara se u privienje pravde, a diskvalifikovanje ljudi u njihovu jednakost.
Ali, za sociologe, sumorna zagonetka glasi drugaije: gde je proletarijat?

125. Olet 149

Preburoaska prolost u Evropi je preivela u stidu zbog toga to su se line usluge i naklonosti morali plaati. Novi kontinent vie ne zna za to. ak ni na onom starom niko nije radio nita za dabe, ali
to se doivljavalo kao rana. Otmenost, koja ni sama ne potie od neeg boljeg nego to je monopol nad
zemljom, bez sumnje je ideologija. Ali, opet je bila dovoljno duboko utisnuta u svaiji karakter, da bi
ga okrenula protiv trita. Nemaka vladajua klasa je, sve do duboko u XX vek, prezirala svaki nain
zaraivanja novca, osim na osnovu privilegija i kontrole nad proizvodnjom. Ono to se kod umetnika
i obrazovanih smatralo neasnim bilo je upravo ono protiv ega su se ovi najvie bunili, nadoknada, a
hofmajster (privatni uitelj) Hederlin, kao i pijanista List, imali su ba to iskustvo, koje ih je i dovelo
u opoziciju vladajuoj svesti. Sve do naih dana, neija pripadnost vioj ili nioj klasi grubo se odreivala na osnovu toga da li uzima ili ne uzima novac. Ponekad se loa arogancija izokretala u svesnu
kritiku. Svako dete iz evropskog vieg sloja crvenelo je kada bi mu roaci dali poklone u novcu, i mada
je prvenstvo buroaske korisnosti slamalo takve reakcije i obilato ih nadoknaivalo, ostajalo je pitanje
da li su ljudska bia stvorena samo za razmenu. Ostaci starog, u evropskoj svesti, postali su ferment
novog. S druge strane, u Americi, nijedno dete priblino imunih roditelja nema nikakvih problema
148
149

The Best Years of Our Lives, William Wyler, 1946.

Lat., Pecunia non olet (novac ne smrdi).

110

da zaradi koji cent prodajui novine, a taj nehaj se ispoljava i u navikama odraslih. To je razlog zato
neobavetenom Evropljaninu Amerikanci, u celini, izgledaju kao ljudi bez dostojanstva, naueni da
plaaju za usluge, kao to su ovi u onim prvim skloni da vide vagabunde i lane plemie. Samodokaziva izreka da rad nije sramota, blaeno odsustvo svakog snobizma prema onome to je, u feudalnom
smislu, bilo neasno u trinim odnosima, demokratija principa sticanja, doprinose produavanju neeg apsolutno antidemokratskog, ekonomske nepravde, ljudske degradacije. Niko i ne pomilja da bi
moglo biti usluga koje se ne mogu izraziti u razmenskoj vrednosti. To je pravi preduslov za trijumf
tog subjektivnog uma koji ne moe da neto pojmi kao samo po sebi istinito i obavezujue, ve samo kao neto to postoji za druge, kao neto razmenljivo. Ako je tamo preko (u Evropi) ponos bio
ideologija, ovde je to isporuka kupcima. To vai i za proizvode objektivnog duha. Neposredna korist
svake strane ukljuene u in razmene, dakle, subjektivno najogranieniji stav, zabranjuje subjektivno
izraavanje. Profitabilnost, kao a priori proizvodnje dosledno okrenute tritu, ne doputa da se spontana potreba za subjektivnou, za smom stvari, uopte pojavi. ak i kulturni proizvodi napravljeni
i distribuirani irom sveta uz najvee trokove, ponavljaju, makar i sa snagom nedokuive mainerije,
gestove kafanskih muziara, koji, dok jednim okom merkaju tacnu za baki na klaviru, zakucavaju
omiljene melodije svojim gazdama u ui. Budeti kulturne industrije dostiu milijarde, ali zakon koji
odreuje formu njenih proizvoda ne prelazi nivo napojnice. Ono to je u industrijalizovanoj kulturi
prekomerno sjajno, higijenski isto, ostatak je tog stida, preklinjua slika, kao odelo glavnog hotelskog menadera, koji se, samo zato da ne bi vie izgledao kao oberkelner, utrkuje sa aristokratama u
eleganciji, i tako opet otkriva samo kao oberkelner.

126. I. Q.
Oblici ponaanja primereni najprogresivnijem stanju tehnikog razvoja nisu ogranieni na sektore
u kojima su zapravo bili potrebni. Tako miljenje ne samo da izlae svoj uinak drutvenoj kontroli,
tamo gde je na to prisiljeno svojoj profesijom, ve se tome prilagoava i celim svojim sastavom. Poto
se miljenje postepeno izokrenulo u reavanje dodeljenih zadataka, i ono to mu nije dodeljeno obrauje se po istoj emi, kao zadatak. Izgubivi autonomiju, misao vie ne poverava sebi da shvati neto
stvarno, radi sebe same, slobodno. Puna iluzornog potovanja, ona to preputa najbolje plaenima, i
tako se pretvara u neto merljivo. ak i pred samom sobom, poinje da se ponaa kao da stalno mora
da dokazuje svoju upotrebljivost. Ako nema nieg to bi mogla da prokljuvi, postaje priprema za ovu
ili onu vrstu vebe. Svojim predmetima prilazi kao pkim preprekama, kao neprekidnoj proveri forme svog bia. Razmatranja koja bi htela da pokau odgovoran odnos prema temi i, samim tim, prema
sebi, izazivaju sumnju kao uzaludno, isprazno, asocijalno samozadovoljavanje. Kao to neopozitivisti
cepaju spoznaju na nagomilanu empiriju i logiki formalizam, tako je i intelektualna aktivnost onih
kojima jedinstvena nauka pristaje kao salivena, podeljena na popis poznatog i probne uzorke njihovog
misaonog kapaciteta: kod njih se svako miljenje pretvara u kviz njihove obavetenosti ili podobnosti.
Ispravni odgovori mora da su negde ve zapisani. Instrumentalizam, najnovija verzija pragmatizma,
odavno nije samo stvar primenjene misli ve a priori vlastite forme. Kada opozicioni intelektualci, koji
su podlegli toj ari, poele da sadraju drutva priu drugaije, oni se pokazuju paralizovanim stanjem
vlastite sveti, unapred oblikovanim potrebama tog drutva. I dok je misao zaboravila kako da misli za
sebe, ona se u isti mah preokrenula u apsolutni ispitni autoritet same sebe. Misliti vie ne znai nita
drugo nego u svakom trenutku proveravati da li se moe misliti. Odatle zaguljiv kvalitet svake naizgled nezavisne intelektualne produkcije, kako teoretske, tako i umetnike. Socijalizacija duha je to
to ga dri zatvorenim, omaijanim, pod staklom, sve dok je i smo drutvo zarobljeno. Ako je misao
111

nekada usvajala obaveze nametnute spolja, ona se danas, kao integrisana, ugrauje u sveobuhvatni
aparat i tako propada, ak i pre nego to je sustigne njena konana ekonomska i politika presuda.

127. Wishful thinking 150

Inteligencija je moralna kategorija. Razdvajanje na oseanje i razumevanje, koje omoguava da se
budalatine izgovaraju slobodno i blaeno, opredmeuje istorijski dostignuto komadanje oveka na
funkcije. U pohvali jednostavnosti provejava strepnja da bi se ono to je razdvojeno moglo ujediniti i
tako okonati podvalu. Ako ima i razuma i srca, kae jedan Helderlinov kuplet, pokai samo jedno.
Ako ih pokae zajedno, oboje e te prokleti.151 Ocrnjivanje ogranienog razumevanja, u poreenju s
beskonanim razumom, koje odjekuje filozofijom, razumom koji, budui beskonaan, ostaje nedokuiv za konani subjekt, prisutno je, uprkos svojim kritikim namerama, i u starom refrenu: Budi uvek
veran i poten.152 Kada Hegel pokazuje razumu njegovu glupost, on ne samo da privodi izolovano
odreenje refleksije, pozitivizam svake vrste, meri sopstvene neistine ve se pridruuje zabrani misli,
odsecajui negativni rad koncepta, za koji je tvrdio da ga je njegov metod dostigao, dok s najvie take
spekulacije oponaa protestantskog svetenika koji savetuje svom stadu da ostane stado, umesto da
se osloni na sopstveno slabano svetlo. Pre e biti da je na filozofiji da jedinstvo oseanja i razumevanja trai upravo u njihovom kontrastu: u moralnom jedinstvu. Inteligencija, kao mo rasuivanja,
suprotstavlja se u svom ispoljavanju onome to je unapred dato, tako to ga u isti mah izraava. Sam
kapacitet za rasuivanje, koji iskljuuje nagonske impulse, nadoknauje im to u asu kada se iskae
kao kontrapritisak onom drutvenom. Snaga rasuivanja se meri vrstinom ega. Odatle, meutim, izvire i dinamika nagona, koja se u psihikoj podeli rada prebacuje na oseanja. Instinkt, volja da se
istraje, sadran je u znaenju logike. Time to u njoj zaboravlja sebe, to se pokazuje nepotkupljivim,
subjekt koji rasuuje odnosi pobedu. Nasuprot tome, kao to ljudi, u svom najuem krugu, postaju
glupi u taki u kojoj poinje njihov vlastiti interes i onda usmeravaju svoju ozlojeenost na ono to
ne ele da shvate, upravo zato to bi mogli da ga shvate suvie dobro, tako je i planetarna glupost,
koja spreava savremeni svet da uvidi sumanutost sopstvenog ureenja, proizvod nesubilimiranog,
neukinutog interesa vladara. Kratkoroan, a opet neodoljiv, on se stvrdnjava u anonimnu emu istorijskog toka. Tome odgovaraju glupost i tvrdoglavosti pojedinca; nesposobnost da svesno ujedini
snagu predrasuda i delovanja. Ona se redovno nalazi u sprezi s moralnim nedostacima, s nedostatkom
autonomije i odgovornosti, dok je velika istina sokratovskog racionalizma glasila da se zaista pametna
osoba, ije su misli usmerene na predmet i ne krue formalistiki oko samih sebe, teko moe smatrati zlom. Naime, motivacija zla, slepa pristrasnost u proizvoljnosti sopstva, tei da se rastopi u mediju
misli. elerov komentar, da je svaka spoznaja utemeljena u ljubavi, bio je la, zato to je zahtevao
da ljubav bude neto to se gleda neposredno. Ali, to bi mogla biti istina, kada bi ljubav nagonila
na rastvaranje svakog privida neposrednosti i time svakako postala nespojiva s predmetom spoznaje.
Protiv otcepljivanja misli ne pomae ni sinteza uzajamno otuenih mentalnih delova, niti terapeutsko proimanje razuma iracionalnim fermentima, ve samo samosvesna refleksija o elementu elje,
koji antitetiki uspostavlja misao kao misao. Tek kada se taj element potpuno rastvori, bez ikakvih
heteronomnih ostataka u objektivnosti misli, on e poeti da vodi ka utopiji.

150

Eng., sanjarenje, pusti snovi.

Friedrich Hlderlin, Guter Rat (Dobar savet, 17961798).
152
W. A. Mozart, b immer Treu und Redlichkeit (1791).
151

112

128. Regresije
Moje najranije seanje na Bramsa, i sigurno ne samo moje, jeste uspavanka Dobro vee, laku
no.153 Potpuno nerazumevanje teksta: nisam znao da je Nglein (klini) re za jorgovan ili, u nekim
krajevima, za karanfil (Nelken), nego sam zamiljao da oznaava male klinove, brojne iode kojima je
svuda oko nebeskog kreveca, onog mog, bila zakaena zavesa, tako da je dete, zatieno u mraku od
svakog traka svetlosti, moglo da spava do u beskraj sve dok krava vredi marjaa, kako to kau
u Hesenu bez straha. Koliko samo cvee zaostaje za nenou tih zavesa. Nita ne moe da nam
zameni nepomuenu svetlost, osim nesvesnog mraka; ono to smo jednom mogli biti, osim sna da se
nikada nismo ni rodili.
Spavaj mirno, spavaj; zatvori svoje okice; sluaj kako kia pada; sluaj kako susedov pas laje; tene je ugrizlo prosjaka, poderalo mu odelo; prema kapiji prosjak bei; spavaj mirno, spavaj.154 Prva
strofa Taubertove uspavanke je zastraujua. Ali poslednja dva stiha opet blagoslove san obeanjem
mira. To nije sasvim do buroaske tvrdoe, do umirujueg saznanja da je uljez oteran. Dete koje pospano oslukuje ve je napola zaboravilo proterivanje stranca, koji u otovoj pesmarici155 izgleda kao
Jevrejin, a u stihu prema kapiji prosjak bei, ono nasluuje mir i bez bede drugih. Sve dok na svetu
postoji ijedan prosjak, kae u jednom fragmentu Benjamin, imaemo mit; tek kada prosjaka vie ne
bude, mit e moi da se umiri.156 Zar i samo nasilje onda ne bi moglo pasti u zaborav, kao u polutami
deijeg sna? Zar nestanak prosjaka ne bi na kraju mogao da nadoknadi sve to mu je bilo uinjeno
i to se nikada ne moe nadoknaditi? Zar u toj slici ljudskih progonitelja, koji, zajedno sa tenetom,
hukaju celu prirodu na slabije, ne lebdi nada u nestanak i poslednjeg traga progona, koji je i sam deo
prirode? Zar prosjak, oteran s kapije civilizacije, ne bi mogao da pronae utoite u svom zaviaju,
osloboenom od prokletstva Zemlje? Ne brini sada, prosjak e na kraju kui doi.157
Od kada mogu da mislim, nalazio sam sreu u pesmi Izmeu planina i dubokih, dubokih dolina:158
o dva zeca skrivena u travi, koje je pogodio lovac, ali koji shvataju da su jo ivi i daju se u beg. Ali,
pouku sam shvatio tek mnogo kasnije: razum moe da istrajava samo u oaju i krizi; potreban mu
je apsurd, da ne bi podlegao objektivnom ludilu. Treba se ponaati ba kao ta dva zeca: kad puka
opali, sruiti se teatralno na zemlju, kao mrtav, onda se sabrati i trgnuti, i ako jo ima daha, zbrisati
kao munja. Snaga straha i snaga sree su iste, to je neograniena otvorenost za iskustvo koje ide do
samozaborava, u kojem ono iezlo ponovo otkriva sebe. ta bi uopte bila srea koja svoju meru
na nalazi u neizmernoj tuzi zbog onog to jeste? Naime, ovaj svet je duboko poremeen. Svako ko
oprezno pokuava da mu se prilagodi uestvuje u njegovom ludilu, a istrajavaju samo oni ekscentrini,
koji nareuju ludilu da stane. Samo takvi mogu da zastanu da bi se zamislili nad iluzornou zla, nad
nestvarnou oaja (Benjamin)159 i shvatili ne samo da su jo ivi nego i da jo ima ivota. Lukavstvo
153

Johannes Brams, Guten Abend, gute Nacht (Wiegenlied, op. 49, no. 4), 1868.
Doslovan prevod. Wiegenlied (Uspavanka), stihovi Johann Stephan Schtze (17711839), muzika Wilhelm Taubert
(18111891).
155
Bernard Schott (17481809), nemaki muziar i muziki izdava. Osniva izdavake kue koja danas deluje pod nazivom
Schott Music.
156
Walter Benjamin, Das Passagen-werk, GS (Sabrana dela) tom V, str. 505; str. 400 engleskog izdanja, The Arcades Project
(New York: Belknap Press, 2002).
157
Schtze-Taubert, Wiegenlied, prvi stih poslednje strofe, Kannst nur ruhig sein, Bettler kehrt schon ein.
158
Zwischen Berg und tiefem, tiefem Tal, nemaka pesma za decu, anonimnih autora, zabeleena oko 1825, u Hesenu i
u okolini Elberfelda (Vupertal).
159
Adorno po seanju citira Benjamina, iz eseja o Francu Kafki, ali pravi malu omaku, koju je ponovio i u jednom kasnijem
osvrtu (Charakteristik Walter Benjamins, Prismen: Kulturkritik und Gesellschaft, 1955): naime, Benjamin u tom tekstu
govori o nestalnosti oajanja (Flatterhaftigkeit der Verzweiflung). W. Benjamin, Franz Kafka, 1934 (u prevodu iz zbirke
Eseji, lepravost oajanja; Nolit, Beograd, 1974, str. 255).
154

113

bespomonih zeeva, zajedno s njima, spasava ak i lovca, tako to mu krade njegovu sopstvenu
greku.

129. Korisniki servis

Kulturna industrija neduno tvrdi kako samo sledi svoje potroae i isporuuje im ono to ele. Ali,
dok revnosno odbacuje svaku pomisao na vlastitu autonomiju i svoje rtve proglaava za sudije, ona,
u svojoj prikrivenoj aroganciji, nadmauje sve ispade autonomne umetnosti. Nije stvar u tome da se
kulturna industrija prilagoava reakcijama potroaa, ve u tome da ih laira. Ona ih uvebava, ponaajui se kao da je i sama potroa. Moglo bi se posumnjati da je celo to adjustment (prilagoavanje),
za koje drutvo tvrdi da mu se povinuje, ideologija; to se vie trude da se prilagode drugima i celini,
kroz prenaglaenu jednakost, kroz javno obznanjivanje drutvene nemoi, ljudi utoliko vie uestvuju u moi i osujeuju jednakost. Muzika slua za sluaoce, dok se film, na nivou cele brane, slui
bednim trikom odraslih, kada hoe da prevare decu, tako to im se obraaju jezikom koji bi trebalo
da im odgovara, a onda iznose pred njih svoj esto sumnjivi poklon, s grimasom krajnjeg, mljackavog
ushienja, koji hoe i da izazovu. Kulturna industrija je skrojena po meri mimetike regresije, manipulacije potisnutim nagonom za oponaanjem. Njen metod sastoji u tome da anticipira nain na koji
e je gledaoci oponaati, tako da stvori privid kako saglasnost, koju tek treba da postigne, ve postoji.
U tome uspeva utoliko lake to u nekom stabilnom sistemu ona moe da rauna na tu saglasnost i
da je onda ritualno ponavlja, umesto da je zaista proizvodi. Njen proizvod uopte nije neki nadraaj
ve model za razne vrste reakcija na nepostojei nadraaj. Odatle euforini naslovi filmskih mjuzikala,
blesavi deji jezik, ortako namigivanje; kao da je ve na samom poetku krupnim slovima ispisano:
Predivno! Tim postupkom kulturna mainerija nasre na gledaoce kao frontalni snimak ekspresnog
voza na vrhuncu napetosti. Ton svakog filma je, meutim, onaj stare vetice, koja donosi supu malianima koje hoe da zaara ili pojede, uz grozno mrmljanje: Kakva lepa supica, evo probajte malo
Svidee vam se, svidee vam se Tu kuhinjsku magiju u umetnosti je otkrio Vagner, ije jezike intimnosti i muziki zaini stalno stavljaju sebe na probu, i koji je, u isti mah, s genijalnom prisilom ka
priznanju, razotkrio ceo taj postupak u onoj sceni iz Prstena kada Mime nudi Zigfridu otrovni napitak.
Ali, ko e danas odrubiti glavu udovitu, otkad junak, sa svojom dugom plavom kosom, poiva pod
lipom?

130. Sivo i sivo

Kulturnoj industriji ne pomae ak ni njena neista savest. Njen duh je tako objektivan da udara
gledaoce pravo u lice, dok ovi, svi redom njeni agenti, znaju u emu je stvar i pokuavaju da se, kroz
mentalno uzdravanje, ograde od te glupe situacije koju sami stvaraju. Priznanje da film iri ideologiju i samo je rairena ideologija. Ona se administrativno koristi za pravljenje stroge razlike izmeu, s
jedne strane, sintetikih sanjarija, escape (bekstvo), sredstava za bekstvo od svakodnevnog ivota,
i s druge, conveying a message (prenoenja poruke), dobronamernih proizvoda koji treba da nas
navedu na ispravno socijalno ponaanje. Njihovo uurbano podvoenje pod escape i message (poruku) izraava neistinu oba tipa. Ismevanje escape, standardizovani izlivi gneva na raun povrnosti,
nisu nita drugo nego bedni odjek staromodnog etosa, koji osuuje kocku, zato to u preovlaujuoj
praksi ne zna da se kocka. Eskapistiki filmovi nisu tako zastraujui zato to okreu lea sparuenoj egzistenciji ve zato to to ne rade dovoljno energino, zato to su isto tako sparueni, zato to
114

se navodno uivanje koje pruaju podudara s poniavajuom stvarnou, sa poricanjem. To su snovi

bez snova. Kao to nam junaci u tehnikoloru ne doputaju da nijednog trenutka zaboravimo da su
samo normalna ljudska bia, tipizarne javne linosti i investicije, tako se i ispod tankog sloja ematski
proizvedenih fantazija nepogreivo ukazuje skelet filmske ontologije, cela propisana hijerarhija vrednosti, kanon svega to se smatra nepoeljnim ili to treba oponaati. Nita nije praktinije od escape,
niti intimnije vezano za posao: neko se kidnapuje u daljinu, samo zato da bi mu se u svest utuvilo kako ak i na distanci zakoni empirijskog naina ivota ostaju neuzdrmani empirijskim odstupanjima.
Escape je krcat message (porukom). To je i pravo lice message, njegove suprotnosti: elja da se
pobegne od bekstva. Ona postvaruje otpor postvarenju. Treba samo posluati eksperte kada priaju
kako neko velianstveno filmsko ostvarenje, pred ostalih vrlina, ima i stav, istim onim tonom kojim
za neku lepu glumicu kau kako ima personality. Direktori mogu lako da na nekom sastanku odlue
kako eskapistiki film, pored onih skupljih dodataka, treba da sadri i ideal, kao to je ovaj: neka ovek bude plemenit, samilostan i dobar.160 Odvojen od logike svojstvene strukturi dela, od same stvari,
i sam ideal se pretvara u stvar koja se moe obezbediti iz zaliha, u isti mah opipljivu i ispraznu, u
reavanje reivih problema, u pohvalu socijalne zatite. Najradije prikazuju rehabilitaciju pijanaca,
kojima inae zavide na njihovoj jadnoj euforiji. Time to se drutvo, stvrdnuto iznutra, prema nekim
anonimnim zakonima, sada prikazuje kao neto gde je dovoljna samo dobra volja da bi sve dolo u
red, to drutvo se brani ak i kada se iskreno napada. Ono to se tako priziva je neka vrsta Narodnog
fronta svih potenih i misleih ljudi. Praktini duh message, opipljiva demonstracija kako bi se sve
moglo uiniti boljim, sklapa pakt sa sistemom u fikciji, po kojoj bi totalni drutveni subjekt, koji sada
ne postoji, mogao sve dovesti u red, samo kada bi se svi njegovi delovi okupili i videli gde lee koreni
zla. ovek se osea prijatno, kada na taj nain uspe da dokae linu efikasnost. Message postaje
escape: oni koji energino zapoinju s ienjem kue u kojoj ive, zaboravljaju temelje na kojima
je podignuta. Ono to bi escape zaista mogao da bude, odbojnost, pretvorena u sliku, prema celini,
sve do njenih formalnih sastavnih elemenata, moglo bi prei u message, ne izraavajui je, upravo
kroz ilavi asketizam spram praktinih predloga.

131. Vuk kao baka

Najjai argument apologeta filma je onaj najsiroviji, naime, njegova masovna potronja. Taj drastini medij kulturne industrije proglaava se za popularnu umetnost. Nezavisnost od normi autonomnog
stvaralatva trebalo bi da ga razrei estetske odgovornosti, pri emu se te norme u njegovom sluaju pokazuju reakcionarnim, kao to u svim pokuajima da se film umetniki oplemeni zapravo ima
neeg naopakog, loe uzdignutog, formalno manjkavog neeg od uvozne robe za znalce. to vie
pretenduje da bude umetnost, film se sve vie otkriva kao falsifikat. Njegovi protagonisti mogu da
ukau na to, i da se onda, kao kritiari unutranjosti sada proglaene za ki, prikau kao avangarda,
sa svojim sirovim, spoljanjim kiem. Kada se jednom kroi na tu osnovu, onda takva argumentacija,
ojaana tehnikim iskustvom i dostupnim materijalnim sredstvima, postaje skoro neodoljiva. Film nije masovna umetnost, nego se njime samo manipulie radi obmanjivanja masa? Ali, trite je to koje
neprekidno odreuje elje publike; samo kolektivna proizvodnja garantuje kolektivnu sutinu filma; i
samo neko potpuno odvojen od stvarnosti moe da oekuje kako e meu proizvoaima naii na nekog genijalnog manipulatora; veina njih su bez talenta, u to nema sumnje, ali tamo gde se neophodni
darovi nau na okupu, moe se imati uspeha, uprkos svim ogranienjima sistema. Ukus masa, kojima
160

J. W. Goethe, prvi stihovi poeme Das Gttliche (Boansko, 1783): Edel sei der Mensch, Hilfreich und gut!; Plemenit
nek je ovek/ Samilostan i dobar! J. V. Gete, Pesme, preveli Velimir ivojinovi i Branimir ivojinovi, BIGZ, Beograd, 1977.

115

se film povinuje, ne potie od njih samih ve im se namee? Ali, glupo je govoriti o nekom ukusu masa
drugaijem od ovog, budui da je ono to se naziva popularnom umetnou uvek bilo odraz dominacije. Prema takvoj logici, neka bezimena opta volja moe da poprimi oblik samo kroz kompetentno
prilagoavanje produkcije datim potrebama, a ne kroz bavljenje nekom utopijskom publikom. Filmovi
su puni lanih stereotipova? Ali, stereotipovi su sutina popularne umetnosti, te bajke sa prinevima
spasiocima i avolima, kao to i filmovi imaju svoje junake i nitkove, a ak je i varvarska okrutnost,
koja svet razdvaja na dobro i zlo, neto to film deli s najboljim bajkama, u kojima maeha plee do
smrti, u svojim cipelama od usijanog gvoa.
Na sve to se moe odgovoriti, ako se razmotre osnovni koncepti koji apologete filma uzimaju zdravo za gotovo. Loe filmove ne treba osuivati zbog nestrunosti: veinu nadarenih slama posao, a
injenica da oni nenadareni srljaju u njega, treba tumaiti izbornim srodstvom (Goethe) izmeu
lai i prevare. Glupost je objektivna; nikakva kadrovska poboljanja ne mogu da stvore popularnu
umetnost. Njen koncept izvire iz agrarnih odnosa ili iz proste robne ekonomije. Takvi odnosi i karakter njihovog izraza su oni vlastelina i kmetova, dobitnika i veitih gubitnika, ali u neposrednom, jo
uvek neopredmeenom obliku. Ta drutva sigurno nisu bila manje izbrazdana klasnim razlikama nego pozno industrijsko drutvo, ali njihovi lanovi jo nisu bili obuhvaeni totalnom strukturom, koja
individualne subjekte prvo svodi na puke momente, da bi ih onda, kao nemone i izolovane, ujedinila
u kolektiv. To to vie nema naroda (Volk) ne znai, meutim, da su mase gore, kao to je propagirao
romantizam. Naprotiv, ono to se otkriva upravo sada, u novom, radikalno otuenom obliku drutva,
jeste neistina onog starog. Zato ak i one crte koje kulturna industrija preuzima kao naslee popularne umetnosti postaju sumnjive. Snaga filma je retroaktivna: njegovo optimistiko uasavanje iznosi
na videlo ono to je u bajci oduvek sluilo nepravdi, dok kroz paradu nitkova, kojima je oitalo bukvicu, evocira likove onih koje integralno drutvo osuuje i ija je osuda uvek bila san socijalizacije.
To je razlog zato odumiranje individualistike umetnosti nije opravdanje za onu umetnost koja se
ponaa kao da su njen subjekt i njegove arhaine reakcije neto prirodno, dok je njen pravi subjekt,
svakako nesvestan, sindikat nekoliko velikih firmi. Ako same mase, kao potroai, imaju uticaja na
film, to ostaje apstraktno kao i stanje blagajne, koje zamenjuje nijanse aplauza: puki izbor izmeu da
i ne onome to se nudi, upregnut u raskorak izmeu koncentrisane moi i rasprene nemoi. Najzad,
injenica da brojni eksperti, kao i prosti tehniari, uestvuju u stvaranju filma, ne garantuje njegovu
humanost nita vie nego to odluke nadlenih naunih tela garantuju humanost bombi i otrovnog
gasa.
Visokoparne prie o filmskoj umetnosti zaista pristaju samo piskaralima koji ele da se nametnu; ali,
svesno pozivanje na naivnost, na tupavost posluge, koja je odavno prela u misli gospodara, vie nije
od pomoi. Film, koji se danas neodoljivo kai za ljude kao da je deo njih, u isti mah je neto najudaljenije od njihove ljudske sudbine, koja bi se mogla ostvariti svakog dana, dok njegove apologete ive
od odbijanja da razmiljaju o toj autonomiji. To to ljudi koji prave filmove nisu nikakvi spletkaroi
ne protivrei tome. Objektivni duh manipulacije namee se kroz iskustvena pravila, procene situacije,
tehnike kriterijume, ekonomski neumitne kalkulacije, kroz celokupan teret industrijskog aparata, a
da pri tom nije potrebna nikakva naroita cenzura, dok bi ak i oni koji hoe da se i mase neto pitaju,
videli kako ove samo odravaju sveprisutnost sistema. Filmski producenti su isto toliko malo subjekti kao i njihovi zaposleni i muterije; oni su samo delovi nezavisne mainerije. Meutim, zapovest
koja zvui tako hegelovski, da masovna umetnost treba da se povinuje stvarnom ukusu masa, a ne
negativistikih intelektualaca, jeste uzurpacija. Suprotstavljenost filma, kao sveobuhvatne ideologije,
objektivnim interesima ljudi, njegova umeanost u status quo profitnog sistema, njegova neista savest i prevara, prosto bodu oi. Nikakvo pozivanje na injenino stanje svesti nikada nije imalo pravo
na veto protiv uvida koji prevazilazi to stanje svesti, tako to njegove kontradikcije razotkriva pred
njim samim i objektivnim odnosima. Moda je nemaki faistiki profesor u pravu, kada primeuje da
116

su ak i narodne pesme, one prave, ivele od opalih plodova kulturnog dobra vie klase. Nije sluajno
cela popularna umetnost tako krhka i, kao i film, neorganska. Ali, izmeu stare nepravde, u ijem se
glasu jo uje jadikovka, ak i kada uzdie sebe, i otuenja, koje se predstavlja kao povezanost, koje
podmuklo stvara privid ljudske bliskosti uz pomo ozvuenja i reklamne psihologije, postoji razlika
slina onoj izmeu majke, koja umiruje dete koje se plai demona, tako to mu pria bajku u kojoj
dobro biva nagraeno, a zlo kanjeno, i filmskog proizvoda, koji ljutito, pretei, uteruje u ui i oi gledalaca pravdu ma kojeg svetskog poretka, u ma kojoj zemlji, da bi ih iznova i jo temeljnije poduio
starom strahu. Snovi iz bajke, koji se tako revnosno pozivaju na dete u odraslom, u organizaciji totalnog prosvetiteljstva, nisu nita drugo nego regresija, koja najpotpunije izdaje gledaoce upravo onda
kada ih najprisnije tape po ramenu. Neposrednost, narodna zajednica stvorena filmovima, pokazuje
se kao posredovanje bez ostatka, koje ljude i sve to je ljudsko degradira na stvari, i to tako savreno,
da se ono po emu se razlikuju od stvari, ak i trikovi samog postvarenja, vie ne mogu primetiti.
Film je uspeo da subjekte preobrazi u drutvene funkcije tako potpuno, da oni koji se nalaze u njegovom dometu, nesvesni bio kakvih sukoba, uivaju u vlastitoj dehumanizaciji kao u neemu ljudskom,
kao u blaenoj toplini. Totalni kontekst kulturne industrije, koji nita ne ostavlja izvan sebe, i totalna
drutvena obmana su jedno te isto. Zato tako lako izlazi na kraj sa suprotnim argumentima.

132. Skupocena reprodukcija

Drutvo je integralno i pre nego to njime pone da se vlada totalitarno. Njegova organizacija obuhvata ak i one koji ratuju protiv njega i normalizuje njihovu svest. ak i oni intelektualci koji imaju
sve politike argumente protiv buroaske ideologije, podleu procesu standardizacije, koji ih, i pored
drastine razlike u sadraju, zbog njihove spremnosti za prilagoavanje, toliko pribliava preovlaujuem duhu, da njihovi stavovi objektivno postaju sve nasuminiji, u zavisnosti od njihovih kolebljivih
sklonosti ili procene sopstvenih ansi. Ono to njima subjektivno izgleda radikalno, objektivno je toliko ugraeno u obrazac rezervisan za njih i njima sline, da se radikalizam degradira u apstraktni
presti, u legitimaciju za one koji znaju ta bi jedan intelektualac danas trebalo da podrava ili napada. Dobre stvari za koje se zalau, odavno su isto onoliko priznate, brojno ograniene i vrednosnohijerarhijski krute kao i studentska bratstva. I dok diu glas protiv zvaninog kia, njihov senzibilitet
ostaje zavistan, kao u dobre dece, od jelovnika sastavljenog unapred, od klieiziranog napada na kliee.
Sobe tih mladih boema odraz su njihovog duhovnog domainstva. Na zidovima reprodukcije velikih
umetnika, lano vernih boja, kao Van Gogovi Suncokreti ili Kafe u Arlu, na policama knjige sa saecima socijalizma i psihoanalize, uz neto seksologije, za one neinhibirane sa inhibicijama. Pored toga,
Prust u izdanju Random House prevod Skota Monkrifa (Scott Moncrieff) zasluio je bolju sudbinu
ekskluzivno po snienoj ceni, ija sama spoljanjost, s tom kompaktnom, ekonominom formom
omnibusa, izvrgava ruglu autora, ija svaka reenica izbacuje iz stroja neko uvreeno miljenje, da
bi sada, kao slavom ovenani homoseksualac, igrao kod tih mladih ljudi istu onu ulogu koju u nemakim domovima imaju knjige o ivotinjama naih uma i ekspedicijama na Severni pol. Takoe, na
gramofonu kantata o Linkolnu, neke pravedne due, koja u stvari govori o eleznikim stanicama,161
uz propisno oduevljavanje folklorom iz Oklahome i par bunih dez ploa, s kojima se oseate u
isti mah kolektivno, smelo i udobno. Svaki sud nailazi na odobravanje prijatelja, svaki argument je
unapred poznat. To to su svi kulturni proizvodi, ak i oni nekonformistiki, ukljueni u mehanizme
distribucije krupnog kapitala, to to u najrazvijenijim zemljama neko delo koje ne nosi imprimatur
161

Earl Hawley Robinson (19101991), ameriki kompozitor, komunista, autor muzike poeme posveene Abrahamu Linkolnu (Lincoln), Lonesome Train (1942).

117

(zvanino odobrenje) masovne proizvodnje jedva moe da dopre do nekog itaoca, gledaoca ili sluaoca, unapred uskrauje disidentskoj tenji njen materijal. ak je i Kafka postao samo deo pokustva
u iznajmljenim ateljeima. Sami intelektualci su ve toliko duboko odreeni onim to se u njihovim
izolovanim sferama smatra prihvaenim, da vie ne ele nita osim onoga to im se slui pod etiketom
highbrow (intelektualnog). Njihova jedina ambicija je da pronau svoj nain na koji e, u okviru
prihvaenog kanona, izgovoriti ispravnu parolu. Neukljuenost posveenih je iluzija i puko ekanje
na red. Bilo bi preterano nazvati ih odmetnicima; svoja mediokritetska lica kriju iza velikih naoara
s ronatim okvirima, sa obinim staklima, samo zato da bi lake proli kao briljantni, pred samima sobom i drugima, u optoj konkurentskoj trci. Oni su ve kao i svi ostali. Subjektivni preduslov
za suprotstavljanje, nestandardizovano rasuivanje, odumire, dok se njegovo glumatanje izvodi kao
grupni ritual. Staljin treba samo da se nakalje, da bi Kafku i Van Goga istog asa bacili na smetlite.

133. Prilog intelektualnoj istoriji

Na kraju moje kopije Zaratustre, iz 1910, nalaze se preporuke izdavaa. Sve su skrojene za pleme
Nieovih italaca, onako kako ga je zamiljao Alfred Kerner (Krner), iz Lajpciga, koji mora da je bio
strunjak za te stvari. Idealni ivoti ciljevi, Adalberta Svobode (Ideale Lebensziele, 1901). U svojim delima Svoboda je rasplamsao veliku baklju prosvetiteljstva, koja jarkom svetlou obasjava sve probleme
ljudskog istraivakog duha i otkriva pred naim oima prave ideale razuma, umetnosti i kulture. Ova
velianstveno zamiljena i bogato opremljena knjiga dri vam panju od poetka do kraja; ona je zanosna, podsticajna, pouna i ima isto okrepljujue dejstvo na istinski slobodne duhove kao i hladna
kupka koja elii ivce ili osveavajui planinski vazduh. U potpisu: oveanstvo, i preporuuje
se skoro isto koliko i David Fridrih traus (David Friedrich Strasuss). Ka Zaratustri, Maksa Cerbsta
(Max Zerbst, Zu Zarathustra! Zwei Vortge, 1905). Postoje dva Niea. Jedan je svetski poznat pomodni filozof, briljantni pesnik i elokventni majstor stila, o kojem danas pria ceo svet, ijih je nekoliko
nesvaenih fraza, istrgnutih iz njegovog dela, postalo sumnjivi zajedniki posed svih obrazovanih.
Drugi Nie je nedokuivi, nepresuni mislilac i psiholog, veliki tuma ljudskih bia i vrednovatelj ivota, nenadmane duhovne energije i snage misli, kojem pripada najudaljenija budunost. Pribliiti ta
dva Niea najmatovitijim i najozbiljnijim meu savremenim ljudima, namera je dva eseja koja ine
ovu malu knjigu. Ako je tako, onda radije biram prvog. Naime, onaj drugi se predstavlja ovako: Filozof i plemenito ljudsko bie. Prilog karakterizaciji Fridriha Niea, Mete fon Salis-Marlins (Meta von
Salis-Marschlins, Philosoph und Edelmensch, ein Beitrag zur Charakteristik Friedrich Nietzsches, 1897).
Knjiga nam privlai panju svojim vernim prikazom svih senzacija koje je Nieova linost izazvala
u dui jedne samosvesne ene. Ne zaboravite bi, govorio je Zaratustra. Umesto toga, nudi nam se:
Filozofija radosti, Maksa Cerbsta (Max Zerbst, Die Philosophie der Freude, 1904). Doktor Maks Cerbst
polazi od Niea, ali nastoji da prevazie neke njegove jednostranosti Autor se ne bavi hladnim apstrakcijama, ovo je pre himna, filozofska oda radosti, u kojoj daje sve od sebe. Kao studentska ala. Ne
budimo jednostrani. Bolje odmah poimo pravo u raj za ateiste: etiri jevanelja, na nemakom, sa
uvodom i komentarima dr Hajnriha mita (Heinrich Schmidt). Za razliku od iskvarenog, esto preraenog oblika u kojem su nam jevanelja do sada bila predstavljana, ovo novo izdanje se vraa izvorima i
moe biti od velike vrednosti ne samo za istinski religiozne ljude ve i za one antihriste, koji pozivaju
na drutvenu akciju. Izbor je teak, ali sigurno je da su obe elite bile saglasne, isto koliko i sinoptine:
Jevanelje novog oveanstva. Sinteza: Nie i Hrist, Karla Martina (Carl Martin, Das Evangelium vom
neuen Menschen. Eine Synthese: Nietzsche und Christus, 1904). Divno uzdiua rasprava. Sve to se u savremenoj nauci i umetnosti bori sa duhovima prolosti, uhvatilo je korena i procvetalo u ovom zrelom,
118

a opet tako mladom duhu. Zaista neobino: taj novi, potpuno novi ovek, spravlja za sebe i za nas
najokrepljujui napitak iz drevnog izvora ivota: tu drugu poruku spasenja, iji se najistiji zvuci uju
i u Besedi na gori Kao i u jednostavnosti i uzvienosti tih rei! U potpisu: Etika kultura. udo se
okonalo pre skoro etrdeset godina, emu treba dodati jo dvadeset, od kada je Nieov genije s pravom odluio da prekine komunikaciju sa svetom. Nita nije pomoglo ushieni neverujui svetenici
i eksponenti te organizovane etike kulture, iste one koja je kasnije naterala nekada imune dame da
emigriraju u Njujork i zavre kao kelnerice, bakare se na zavetanju oveka koji se nekada plaio da
ga neko ne uje dok potajno pevui neku barkarolu.162 ak i tada, nada da se ostavi poruka u boci,
pred narastajuom plimom varvarstva, bila je prijateljska vizija: oajnika pisma zavrila su u mulju
izvora ivota,163 da bi ih banda plemenitih dua i drugih nitkova onda preradila u vrlo artistike, ali
jeftine zidne ukrase. Tek od tada napredak u komunikaciji dobija na zamahu. Najzad, ko bi se danas
poalio to ak i najslobodniji duhovi vie ne piu za neko imaginarno potomstvo, moda pouzdanije
od njihovih savremenika, ve samo za mrtvog boga?

134. Juvenalova greka164

Teko je pisati satiru. Ne samo zato na poloaj, kojem je ona potrebnija nego ikada, pravi sprdnju
od svake sprdnje. Sama ironija, kao sredstvo, dospeva u sve vei raskorak sa istinom. Ironija osuuje
objekt, tako to ga uzima za ono za ta se predstavlja, i onda ga, bez suda, ime takorei poteuje mislei subjekt, odmerava kao stvar po sebi. Ona razotkriva negativno tako to mu suprotstavlja
pozitivno, pri emu sama polae pravo na pozivitet. Ironija ukida samu sebe im doda jednu re objanjenja. Ona tako pretpostavlja ideju o neemu oiglednom, sa izvorno drutvenim prizvukom. Tek
kada se izmeu subjekata uspostavi ubedljiv konsenzus, subjektivna refleksija, kao konceptualni in,
postaje izlina. Onome ko na svojoj strani ima smeh, nisu potrebni nikakvi dokazi. Istorijski, tokom
milenijuma, sve do Volterovog doba, satira je radije optila s jaima, sa onima na koje je mogla da
se osloni, s vlau. Po pravilu je radila u korist starijeg drutvenog sloja, ugroenog novijom fazom
prosvetiteljstva, tako to je pokuavala da prosvetiteljskim sredstvima sauva njegov tradicionalizam:
njena veita tema bila je opadanje morala. Zato je ono to je nekada izgledalo kao blistavo seivo floreta, kasnijim generacijama izgledalo kao debeli pendrek. Dvolina produhovljenost pojavnosti uvek
nastoji da satiriara prikae kao zabavnog, na pramcu progresa; merilo, meutim, ostaje ono to je
ugroeno progresom, ali koje je i dalje iroko prihvaeno kao vaea ideologija, tako da se neki fenomen izdvojen radi osude odbacuje, a da mu se i ne dopusti da postane predmet neke racionalne
debate. Aristofanove komedije, u kojima opscene prie navodno treba da razotkriju bludnienje, sluile se kao modernistike laudatio temporis acti (pohvale starih vremena) za rulju, koju su ocrnjivale.
S pobedom buroaske klase u hrianskoj eri, uloga ironije postaje labavija. Ponekad bi prela na stranu potlaenih, naroito onih koji to, u stvari, vie nisu ni bili. Kao zatoenica vlastite forme, ona se,
162

Barcarola, it., pesma venecijanskih gondolijera. Nala je svoje mesto i u klasinoj muzici, u delima Mendelsona (Venetianisches Gondellied, kao u originalu), opena, Ofenbaha, Rosinija, itd.
163
Aluzija na prethodno navedenu frazu izvor ivota, u originalu Quickborn, iz knjige Karla Martina, ali verovatno i
na katoliki omladinski pokret i istoimeni asopis (Quickborn, od 1909), ije su mistine spekulacije o povratku izvornim,
hrianskim vrednostima takoe pronalazile inspiraciju u Nieu (kao i mahom religiozni autori, na koje se Adorno ovde
osvre). Izraz potie iz donjonemakog jezika i oznaava muljevito tlo, ali i izvor ivota (ili izvor mladosti). Naziv se sree
i u delu donjonemakog pesnika Karla Grota (Karl Groth, Quickborn, Volksleben, in plattdeutschen Gedichten Ditmarscher
Mundart, 1852), a postojao i avangardni knjievni asopis Quickborn, koji je izlazio u Berlinu, poevi od devedesetih godina
XIX veka (Edvard Munch, August Strindberg, meu ostalim saradnicima).
164
Aluzija na Juvenala (Decimus Iunius Iuvenalis, oko III veka n. e), rimskog pesnika, autora Satira, koji je napisao,
Teko je ne pisati satire.

119

naravno, nikada nije potpuno odrekla svog autoritarnog naslea, svoje nebuntovne pakosti. Tek sa
slabljenjem buroazije ona se sublimirala u zalaganje za ideju o oveanstvu koje vie ne trpi nikakvo
izmirenje s postojeim i njegovom sveu. Ali, ak su i te ideje podrazumevale sopstvenu oiglednost:
nije bilo nikakve sumnje u njihovu objektivno-neposrednu opravdanost; nijedna dosetka Karla Krausa ne okleva da presudi ko je pristojan, a ko nitkov, ta je inteligencija, a ta glupost, ta je jezik, a ta
urnalizam. Silovitost njegovih izreka izvire iz njegove visprenosti. Kao to ne zaziru ni od jednog pitanja, u svom munjevitom sagledavanju injenica, tako i ne doputaju bilo koje pitanje. Meutim, to
vie naglaava svoj humanizam kao neto nepromenljivo, Krausova proza poprima sve nazadnije crte.
Ona osuuje pokvarenost i dekadenciju, literate i futuriste, a da zilote prirodnog stanja ne nadmauje
niim osim svojom sveu o njihovoj pokvarenosti. To to se protivljenje Hitleru na kraju pokazuje
kao naklonost prema unigu,165 ne potvruje nedostatak hrabrosti ve da je re o suprotnosti satiri.
Ovoj drugoj je potreban neki oslonac, i onaj koji je sebe nazivao gunalom (Nrgler), na kraju se priklanja toj pozitivnosti. ak i osude najbednijeg piskarala, sadre, pored svoje istine, i kritiki element,
neto od onog common sense (zdravog razuma) koji nema strpljenja za neije visokoparne prie.
Mrnja prema onima koji bi hteli da budu neto vie od onoga to jesu, vrsto ih prikiva za njihovu
pravu prirodu. Nepotkupljivo oko za sve to je vetako, za u isti mah neostvarene i komercijalno
usmerene pretenzije duha, demaskira one koji nisu bili na visini onoga to sami smatraju za uzvieno.
To uzvieno su mo i uspeh, koje se sada i samo, u tom neuspelom poistoveivanju, otkriva kao la.
Ali, faiseur (fr., udotvorac, opsenar) uvek je, u isti mah, i otelotvorenje utopije: ak i lani dragulji
svetlucaju nemonim sjajem deijeg sna, pri emu se ovaj drugi sada osuuje zato to nije uspeo da se,
da tako kaemo, dokae pred forumom uspeha. Svaka satira je slepa za sile osloboene raspadanjem.
To je razlog zato je potpuno raspadanje apsorbovalo sile satire. Podsmeh s kojim voe Treeg Rajha
gledaju na emigrante i liberalne dravnike, podsmeh ija snaga sada lei samo u miiima, poslednja
je verzija toga. Razlog za nemogunost satire danas ne treba traiti, kao to to pokuava sentimentalizam, u relativizmu vrednosti, ve u odsustvu obavezujuih normi. Pre e biti da se saglasnost, to
formalno a priori ironije, pretvorila u optu saglasnosti oko sadraja. Kao takva, ona bi trebalo da bude
pravi predmet ironije i da joj u isti mah izmie tlo ispod nogu. Njen medij, razlika izmeu ideologije
i stvarnosti, vie ne postoji. Sveo se na potvrivanje stvarnosti kroz njeno puko dupliranje. Ironija je
nekada govorila: ovako je navodno, a ovako je stvarno; danas se, meutim, ak i u svojoj najradikalnijoj lai, svet vraa na tvrdnju da su stvari prosto takve kakve jesu, na prost uvid koji ih poistoveuje
s neim dobrim. Nema nijedne pukotine u litici vladajueg poretka za koju bi ironiar mogao da se
uhvati. Dok pada, prati ga gromki, obeshrabrujui smeh podmuklog predmeta. Gest nemisleeg tako
je kako je jeste upravo onaj s kojim svet ispraa svaku od svojih rtava, a transcendentalna saglasnost
svojstvena ironiji postaje smena naspram istinskog jednoumlja onih koje bi morala da napada. Naspram smrtne ozbiljnosti totalnog drutva, koje je svoju opoziciju apsorbovalo kao nemoni protest,
iji je odraz nekada bila ironija, stoji smrtno ozbiljna stvarnost, nasluena istina.

165

Kurt Schuschnigg (18971977), austrijski kancelar u periodu 19341938; desniar i predstavnik austrofaizma, koji
je, meutim, pokuavao da sauva nezavisnost Austrije u odnosu na Hitlerovu Nemaku. Karl Kraus je bio protiv Hitlera,
ali je podravao uniga.

120

135. rtveno jagnje166

Diktiranje nije samo lake ili dobro za koncentraciju ve ima i jednu objektivnu prednost. Diktiranje omoguava autoru da uskoi u ulogu kritiara, u najranijoj fazi stvaralakog procesa. Ono to
nabacuje je neto neobavezujue, privremeno, puki materijal za obradu; jednom zapisano, meutim,
to postaje neto strano i u odreenoj meri objektivno. On ak ne mora ni da zazire od toga da iznese neto neodrivo, zato to nije on taj koji zapisuje: mali trik sa odgovornou, u ime odgovornosti.
Rizik formulisanja prvo poprima bezazlenu formu uzgrednih beleki, a zatim rada na neemu ve postojeem, tako da se vlastita prenagljenost vie i ne opaa. U odnosu na tekoe, koje svako teoretsko
izraavanje uzdie do oajnikog nivoa, takvi trikovi su pravi blagoslov. Oni pruaju tehniku pomo
dijalektikoj proceduri, koja iznosi tvrdnje, zato da bi ih povukla, a da opet ostane pri njima. Zahvalnost se, meutim, duguje osobi koja zapisuju diktat, ako u pravom trenutku prekinu autora zbog neke
kontradikcije, ironije, nervoze, nestrpljenja ili nemara. Ona je ta koja na sebe privlai gnev. On se
tako skree od skladita neiste savesti, s kojom bi autor inae mogao da stekne nepoverenje prema
sopstvenom delu i onda jo tvrdoglavije brani svoj navodno sveti tekst. Emocionalna reakcija, koja je
nezahvalno okree protiv nezgodnog pomonika, blagotvorno proiuje odnos prema sadraju.

136. Exhibitionist 167

Umetnici ne sublimiraju. Ideja da oni svoje elje ne ostvaruju i ne potiskuju, ve da ih pretau
u drutveno prihvatljiva ostvarenja, pretvaraju u njihove slike, jeste psihoanalitika iluzija; uzgred,
istinska umetnika dela danas su, bez izuzetka, drutveno nepoeljna. Naprotiv, umetnik ispoljava
silovite, neobuzdane nagone, koji su u isti mah u sudaru sa stvarnou i obeleeni neurozom. ak je
i malograanski stereotip o glumcu ili violinisti, kao sintezi klupka nerava i osvajaa enskih srca,
blii istini od nita manje malograanske ekonomije nagona, koja nadarenoj deci168 doputa da se
otarase odricanja kroz pisanje simfonija i romana. Ali, njihova sudbina je pre histerino naglaeni
nedostatak inhibicija u odnosu na svaki pojmljivi strah; to je narcisizam doveden do granice paranoje.
Svemu sublimiranom, oni suprotstavljaju idiosinkrazije. Nemilosrdni su prema estetama, ravnoduni
prema kultivisanim miljeima, a u ivotu ljudi od ukusa prepoznaju inferiornu reakcionu formaciju169
prema sklonosti ka inferiornom, isto tako sigurno kao i psiholozi, koji ih inae ne razumeju. Svuda
ih, od Mocartovih pisama mladoj roaki iz Augzburga, do doskoica mrzovoljnog tutora, privlai ono
prostako, budalasto, nepristojno. Ne uklapaju se u frojdovsku teoriju, zato to ovoj nedostaje pravi
konceptualni izraz, uprkos svim njenim uvidima o funkcionisanju simbolizma snova i neuroza. Svakako je oigledno da se neki nagon izraen bez cenzure ne moe smatrati potisnutim, ak i ako vie
ne pokuava da ostvari cilj koji ne uspeva da pronae. S druge strane, analitika distinkcija izmeu
motorikog pravog i halucinatornog zadovoljenja produetak je razlike izmeu zadovoljenja
i nepomuenog izraza. Ali, izraz nije halucinacija. On je pojavnost, po meri naela stvarnosti, koju
166
U originalu, Lmmergeier, vrsta orla, utoglavi brada ili kostoberina. Na nemakom, njegovo ime se sastoji od rei
jagnjad (Lmmer) i leinar (geier). Tema aforizma, opet, aludira na rtveno jagnje, na osobu koje na sebe navlai prolazni
bes autora.
167
U originalu na engleskom, egzibicionista.
168
Adorno ove koristi izraz Sonntagskinder, deca roena na (svetu) nedelju. Izraz se odnosi na posebno nadarenu ili
vidovitu decu, a izvorno dolazi iz jevrejskog foklora, gde je naglasak bio na suboti, odnosno Sabatu. Sa prelaskom u katoliki
folklor, dolazi i do promene u svetom danu. U pravoslavnim crkvama, slian pojam se i dalje vezuje za subotu.
169
Reakciona formacija: obrambeni mehanizam, u kojem se potisnuto oseanje pretvara u potpuno suprotno ponaanje
(agresivnost u preteranu ljubaznost, i sl.)

121

pokuava da zaobie. Ono to je subjektivno, meutim, nikada ne tei da kroz pojavnost, na iluzoran nain, zameni sebe za stvarnost, kao to to ini kroz simptom. Izraavanje negira stvarnost, tako
to joj suprotstavlja neslino, ali je nikada ne porie; ono sukobu gleda pravo u oi sukobu iji je
ishod inae samo slepi simptom. Ono to je zajedniko izrazu i potiskivanju jeste da impuls zatie
sebe blokiranim stvarnou. Kao i celom kontekstu iskustva kojem pripada, njemu je onemoguena
neposredna komunikacija s predmetom. Impuls, kao izraz, dolazi do nepatvorene predstave o sebi, a
time i o otporu, kroz ulno oponaanje. Toliko je snaan da prolazi kroz modifikaciju u puku sliku,
to je cena opstanka, a da to ne izobliuje njegovu spoljanju putanju. Umesto da se bavi sopstvenom
subjektivnom, cenzorskom obradom, on postavlja sebi drugaiji cilj: polemiko samootkrivenje. To
je ono po emu se razlikuje od sublimacije: moglo bi se rei da je svaki uspean izraz subjekta mala
pobeda nad dinamikom vlastite psihologije. Patos umetnosti izvire iz injenice da upravo kroz povlaenje u matu ona priznaje premo stvarnosti, a da se opet ne preputa prilagoavanju, ne produava
spoljanje nasilje kroz unutranje deformacije. Oni koji u tome uspeju moraju, bez izuzetka, da plate
visoku cenu kao pojedinci, zato to ostaju bespomoni iza sopstvenog izraza, koji nadmauje njihovu
psihologiju. I zato, nita manje nego njihovi proizvodi, oni, ex definitione (po definiciji), bude sumnju u
klasifikaciju umetnikih dela kao kulturnih dostignua. Nijedno umetniko delo, u okviru drutvene
organizacije, ne moe umai svojoj pripadnosti kulturi, ali nema nijednog, ako je neto vie od zanatstva, koje na kulturu ne gleda s prezirom: na injenicu da je postalo umetniko delo. Umetnost je
neprijateljska prema umetnosti, kao i umetnici. U odricanju od nagonskog cilja ona mu ostaje verna
tako to demaskira ono to je drutveno poeljno, to je Frojd naivno glorifikovao kao sublimaciju, ali
koja, po svemu sudei, ne postoji.

137. Male boli, velike pesme170

Savremena masovna kultura je istorijski nuna, ne samo kao posledica toga to se ivot naao u
zagrljaju udovinih kompanija, ve i kao posledica neega to je izgledalo krajnje suprotstavljeno
danas preovlaujuoj standardizaciji svesti, naime, estetske subjektivizacije. to su umetnici vie zalazili u sebe, sve vie su se uili odricanju od infantilne radosti oponaanja spoljanjeg. Ali, u isto
vreme, zahvaljujui refleksiji o dui, nauili su i da se sve vie kontroliu. Napredak njihovih tehnika, koji im je stalno donosio sve veu slobodu i nezavisnost od heterogenih elemenata, doveo je do
neke vrste postvarenja, do tehnifikacije unutranjosti kao takve. to je vea virtuoznost s kojom se
umetnici izraavaju, sve manje moraju da budu ono to izraavaju, dok ono to se izraava, sadraj
same subjektivnosti, sve vie postaje puka funkcija procesa proizvodnje. Nie je to osetio kada je Vagnera, krotitelja izraavanja, optuio zbog licemerstva, ne uviajui da to nije pitanje psihologije ve
istorijskog trenda. Preobraaj ekspresivnog sadraja iz nekontrolisanog impulsa u materijal za manipulaciju, ini ovaj, u isti mah, opipljivim, pogodnim za izlaganje i prodaju. Lirska subjektivizacija kod
Hajnea, na primer, ne stoji u prostoj kontradikciji s njegovim komercijalnim crtama ve je ono to ga
ini zgodnim za prodaju upravo subjektivno administrirana subjektivnost. Virtuozna upotreba skale,
koja je od XIX veka postala karakteristina za umetnike, prelazi, snagom svojih nagona, a ne samo
izdajom, u urnalizam, spektakl i kalkulaciju. Zakon kretanja umetnosti, koji se svodi na kontrolu i,
samim tim, na objektivizaciju subjekta preko njega samog, vodi u njenu propast: mrnja filma prema
umetnosti, koji nadzorniki proverava sve sadraje i oseanja, da bi ih isporuio potroau, kao drugu
spoljanjost, potie iz same umetnosti, kao sve vee dominacije nad unutranjom prirodom. esto
170

Inverzija Hajneovih stihova, Od velikih boli/ pravim male pesme. Heinrich Heine, Aus meinen groen Schmerzen,
Mach ich die kleinen Lieder, Lyrisches Intermezzo, XXXVI, 18171826.

122

isticano glumatanje novijih umetnika, meutim, njihov egzibicionizam, gest je kojim oni sami sebe
iznose kao robe na trite.

138. Who is who171

Samodopadljiva ubeenost umetnika i profesora u vlastitu naivnost i istotu ogleda se i u sklonosti
da svoje tekoe objanjavaju podmuklim interesima i praktinim, kalkulantskim duhom svojih poslovnih partnera. Ali, kao i u svakoj konstrukciji, u kojoj neko sebe proglaava ispravnim i osuuje svet,
svako insistiranje na vlastitom zvanju tei upravo tome da u sebi opravda svet; to vai i za antitezu
izmeu iste volje i lukavstva. Intelektualni otpadnik, koji zna ta moe da oekuje, voen s hiljadu
politikih i taktikih obzira, danas se ponaa krajnje promiljeno, oprezno i podozrivo. S druge strane,
oni saglasni, ije se carstvo odavno proirilo preko partijskih granica u ivotni prostor (Lebensraum), misle da im sraunatost, za koju su nekada bili sposobni, vie nije neophodna. Toliko su predani
pravilima igre koju diktira razum, da su se njihovi interesi sasvim prirodno nataloili u njihovoj misli,
i tako opet postali bezopasni. Ako se pogledaju njihovi mrani planovi, moe se rei da su njihovi sudovi metafiziki ispravni, zato to se bave sumornim svetskim tokovima, ali da su psiholoki pogreni:
zavravaju u objektivno pojaanoj maniji gonjenja. Onima koji se na svojim funkcijama bave izdajom
i podlostima, koji prodaju sebe i svoje prijatelje vlastima, nisu potrebni lukavstvo ili neki krajnji razlozi, nikakvi planovi ega; naprotiv: dovoljno je da se prepuste svojim reakcijama i da nepromiljeno
ispunjavaju zahteve trenutka, da bi lako ostvarili ono to drugi mogu da postignu samo pomou beskrajno sloenih mahinacija. Ulivaju poverenje prosto tako to ga pokazuju. Gledaju samo sebe, ive od
danas do sutra i preporuuju se, u isti mah nesebino i kao pristalice, stanju stvari koje im garantuje
da ni u emu nee oskudevati. Poto svako od njih, bez ikakvog konflikta, sledi samo vlastiti interes,
to, za uzvrat, deluje kao neto opte i takorei nekoristoljubivo. Njihovi gestovi su otvoreni, spontani,
neodoljivi. Oni su dobri, a njihovi protivnici su zli. Poto vie nemaju nikakvu nezavisnost u delovanju, koja bi ih mogla dovesti u sukob sa sopstvenim interesom, zavise od dobre volje drugih i sami je
pokazuju. Apstraktni interes, kao neto potpuno posredovano, stvara drugu neposrednost, dok se oni
koji jo nisu potpuno apsorbovani kompromituju kao neprirodni. Da ne bi propali, moraju da temeljno
nadmae svet u svetovnosti i onda lako postaju meta osude, zbog nevetog preterivanja. Podozrivost,
udnja za moi, nedostatak drugarstva, podmuklost, oholost i nedoslednost, to je ono zbog ega im
se kompulzivno prigovara. Drutvena vradbina neodoljivo pretvara one koji ne sarauju u samoive,
dok se oni bez svog ja, koji ive u skladu s principom stvarnosti, nazivaju nesebinim.

139. Adresa nepoznata

Kultivisani malograani su skloni da od umetnikog dela oekuju da im neto prui. Vie ih ne
zgraava ono to je radikalno. Sada se samo povlae, s neuveno skromnom izjavom da to prosto ne
razumeju. To uklanja ak i otpor, poslednji negativan odnos prema istini, a uvredljivi predmet se uz
osmeh svrstava meu sebi sline robe, koje se mogu uzeti ili odbaciti, bez ikakve odgovornosti. Moe
se prosto biti suvie glup, suvie staromodan, ne moe se stalno biti u toku, i to se neko vie uniava, to sigurnije stupa u moni savez vox inhumana populi (lat., neljudski glas naroda), tu vodeu
silu okamenjenog duha vremena. Ono to je nerazumljivo, od ega niko nema nita, pretvara se iz
171

U originalu na engleskom, Ko je ko.

123

izazovnog zloina u jadnu budalatinu. aoka sada tera iskuenje od sebe. To da nekome treba neto
dati, to naizgled podrazumeva sadrajnost i punou, u stvari ih iskljuuje, i osiromauje onog koji
daje. Po tome odnos izmeu ljudskih bia poinje da lii na estetski odnos. Prigovarati nekome kako
ne daje nita je bedno. Ako je odnos jalov, treba ga prekinuti. Onima koji istrajavaju na njemu, a i
dalje se ale, svakako nedostaje organ za primanje: mata. Obe strane moraju dati neto, sreu, koja
se sastoji upravo u onome to se ne moe razmeniti, na ta se ne moe aliti, ali takvo davanje se
ne moe razdvojiti od uzimanja. Svemu je kraj, kada nekome nije dovoljno ono to se za njega nae.
Nema ljubavi koja ne bi bila eho. U mitu, jemstvo milosti je bilo prihvatanje rtvenog dara; za takvo
prihvatanje moli ljubav, verna slika rtvovanja, ako ne eli da se oseti prokletom. Opadanje darivanja
danas ide ruku pod ruku sa sve veom okorelou za primanje. To se, meutim, svodi na poricanje
same sree, koja jedina doputa ljudima da se dre svoje vrste sree. Mogli bi da probiju zid, tamo
gde od drugih primaju ono ega se sami, stisnutih usana, moraju odrei. Ali, to im teko ide, zbog
napora koji od njih iziskuje uzimanje. Omaijani tehnikom, prebacuju mrnju prema izlinom naporu vlastite egzistencije na utroak energije koji uivanje, kao trenutak njihovih bia, zahteva ak i u
svim svojim sublimacijama. Uprkos bezbrojnim predasima, njihova praksa ostaje apsurdno kuluenje;
traenje energije u srei, tajna ove druge, to je ono to ne mogu da podnesu. Zato sve mora da tee u
skladu sa engleskom uzreicom, relax and take it easy (samo polako), koja dolazi iz jezika medicinskih sestara, a ne iz jezika preobilja. Srea je zastarela: neekonomina. Naime, njena ideja, seksualno
sjedinjavanje, suprotnost je labavosti; to je blaena (selige) napetost, kao to je i svaki potinjeni rad
proklet (unselige).

140. Consecutio temporum172

Kada je moj prvi uitelj kompozicije, u nastojanju da me oisti od atonalnih bubica, shvatio da prie
o erotskim skandalima atonalnih kompozitora nisu urodile plodom, pokuao je s neim u emu je
video moju slabu taku, naime, da pokae kako je u toku. Ultramoderni, tako je glasila njegova argumentacija, ve sada vie nisu moderni; podsticaj koji sam oekivao od njih, ve je izbledeo; izraajne
figure kojima sam se oduevljavao, pripadale su staromodnoj sentimentalnosti; a nova omladina, kako
je voleo da kae, ima u sebi vie crvenih krvnih zrnaca. Njegovi komadi, u kojima su se orijentalne
teme pravilno razvijale kroz hromatsku skalu, govorili su da u tim otmenim razmatranjima treba videti manevar direktora konzervatorijuma neiste savesti. Ali, uskoro sam otkrio da je moda koju je
suprotstavljao mojoj modernosti, u prapostojbini velikih salona, u stvari liila na neto to je zakuvao u provinciji. Neoklasicizam, ona vrsta reakcije koja sebe ne vidi kao takvu, nego ak ide dotle
da svoj reakcionarni aspekt prikazuje kao neto napredno, bio je vesnik onog masivnog trenda, koji
je u faizmu i masovnoj kulturi brzo nauio kako da se otarasi brinih obzira prema uvek preosetljivim umetnicima, i da duh Hedvig Kurts-Maler173 kombinuje sa onim tehnikog napretka. Moderno
je zaista postalo nemoderno. Modernost je kvalitativna, a ne hronoloka kategorija. to se manje moe svesti na apstraktnu formu, utoliko nunije mora da odbaci konvencionalnu povrnu povezanost,
privid harmonije, poretka, koji puki odraz samo podupire. Faistiki jurinici, koji su grmeli protiv
futurizma, bili su u svom besu dalekovidiji od moskovskih cenzora, koji su zabranili kubizam, zato
to je svojom nedolinom privatnou zaostajao za kolektivistikim duhom vremena, ili od bezonih
172

Lat., slaganje vremena.

Hedwig Courths-Mahler (18671950), autorka popularnih ljubavnih romana, sa socijalnim prizvukom. Poasna lanica
SS, ali koja je ipak odbila da se povinuje knjievnim direktivama nacistikom reima, to je uticalo na distribuciju njenih
knjiga u tom periodu.
173

124

pozorinih kritiara po kojima je neki Strindbergov ili Vedekindov komad pass, dok je neka reportaa iz podzemlja up-to-date (aktuelna). To blazirano prostatvo ipak izraava jednu zastraujuu
istinu: da za ukupnim hodom drutva, koje bi htelo da svaki izraz satera u svoju organizaciju, zaostaje
ono to se suprotstavlja talasu budunosti, kako je to nazvala Lindbergova ena,174 naime, kritika
izgradnja bia. To nije samo neto to iskvareno javno mnjenje zabranjuje; bezumlje utie na samu
stvar. Hegemonija postojeeg, koja prisiljava duh da ga oponaa, toliko je nadmona, da naspram nje
ak i neasimilovani izrazi protesta poprimaju izgled neeg skrpljenog, dezorijentisanog, nevetog, to
podsea na onaj provincijalizam koji je nekada, proroki, optuivao modernost da je retrogradna. Psiholokoj regresiji pojedinaca, koji ive bez svog ja, odgovara regresija objektivnog duha u nepromiljenost, primitivizam i bagatelisanje, koji ono to je istorijski odavno propalo proglaavaju za najnoviju
istorijsku snagu, dok sve ono to ne marira poletno u ritmu regresije osuuju kao zastarelo. Takva
quid pro quo (trampa) izmeu progresa i reakcije oteava orijentaciju u savremenoj umetnosti, skoro
isto koliko i u politici, pored toga to obogaljuje samu produkciju, tako da se na svakog ko istrajava u
ekstremnim namerama gleda kao na nekog zaostalog prostaka, dok konformisti ne sede vie smerno
u svojim batenskim senicama, nego hitaju napred, kao rakete, pravo u pluskvamperfekat.

141. La nuance, encor 175

Zahtev da miljenje i spoznaja treba da se odreknu nijansi ne treba odmah odbaciti kao klanjanje
preovlaujuoj tuposti. Ako se jezika nijansa vie ne bi mogla opaziti, onda bi to bilo do nijanse, a ne
samo do opaanja. Jezik je, prema svojoj objektivnoj supstanci, drutveni izraz, ak i kada se odvoji
od drutva kao neto odluno individualno. Promene koje mu se deavaju u komunikaciji seu do
nekomunikativnog materijala autora. Rei i fraze iskvarene upotrebom dolaze u skrivenu radionicu
oteene. Ali, istorijska teta se tu ne moe popraviti. Istorija ne samo da utie na jezik, ve se i javlja
usred njega. Ono to se, uprkos upotrebi, i dalje upotrebljeva, predstavlja se kao prostoduni provincijalizam ili kao komotna restauracija. Sve nijanse se tako temeljno izokreu u flavor (ukus) i ocrnjuju,
da ak i napredne knjievne finese dobijaju prizvuk otrcanih rei, kao to su sjajno, zamiljeno,
lagodno, sono. Mere protiv kia i same postaju ki, domai krpe, s prizvukom neeg priglupo
utenog, pozajmljenog iz onog enskog sveta ija je duevnost, sa sve lautama i narodnim nonjama,
u Nemakoj postala standard. Na pomno negovanom nivou unda, na kojem sreno preiveli intelektualci konkuriu za upranjena mesta u kulturi, ono to je do jue izgledalo kao lingvistiki svesno i
neprijateljsko prema konvencijama, danas zvui kao starofranako prenemaganje. Nemaka kultura
se izgleda suoava sa alternativom izmeu grozote novog bidermajera i administrativno-papirolokog
filistarstva . Pojednostavljivanje, meutim, koje se ne predlae samo iz trinog interesa ve i iz valjanih politikih razloga i, konano, na osnovu istorijskog karaktera samog jezika, ne prevazilazi toliko
nijansu, koliko tiranski promovie njen nestanak. Ono prinosi rtvu svemonom drutvu. Ali, to drutvo je, upravo zbog svoje svemoi, nesamerljivo i strano subjektu spoznaje i izraavanja, kao to je
to bilo jo samo u neka bezazlenija vremena, kada je izbegavalo svakodnevni jezik. To to su ljudska
bia apsorbovana u totalitet, a da nisu potpuno ovladala totalitetom, ini institucionalizovane forme
govora ispraznim isto koliko i naivno individualne valeurs (fr., vrednosti), pri emu su pokuaji da se
one primene u knjievnom mediju jednako jalovi: to je samo uvebana poza nekog ko nije u stanju da
174
Adorno misli na enu uvenog amerikog avijatiara arlsa Lindberga (Charles Lindbergh, 19021974), En Morou
Lindberg (Anne Morrow Lindbergh, 19062001), koja je u svom pamfletu The Wave of the Future, iz 1940, predstavila faizam
kao neminovni talas budunost i pisala afirmativno o Hitleru.
175
Nijansa, samo jo nijansa: stihovi iz Verlenove pesme Pesniko umee (ili Pesnika umetnost). Paul Verlaine
(18441896), Art potique, 1874.

125

proita dijagram. Kolektivni jezik, primamljiv piscu koji podozreva od svoje izolacije kao od romantizma, nije nita manje romantiarski: on uzurpira glasove onih u ije ime uopte ne moe da govori, kao
jedan od njih, zato to je njihov jezik, zbog postvarenja, toliko razdvojen od njih, isto kao i oni jedni
od drugih; zato to je savremeni oblik kolektivnog sam po sebi ostao bez rei. Danas nijedan kolektivitet, za koji se smatra da izraava subjekt, nije i sam subjekt. Svako ko ne pristaje na diktat zvaninih
slavopojki na proslavi osloboenja, pod nadzorom totalitaraca, i uzima za ozbiljno ono to je Roe
Kajoa (Roger Caillois) dovoljno dvosmisleno nazvao aridit (fr., isuenost),176 doivljava objektivnu
disciplinu iskljuivo kao liavanje, koje za uzvrat ne dobija neku konkretnu optost. Kontradikcija
izmeu apstraktnosti tog jezika, koji eli da raskrsti s buroaskom subjektivnou, i njegovih izrazito
konkretnih objekata, ne lei u nesposobnosti autora ve u istorijskoj antinomiji; naime, u tome to
subjekt eli da sebe ustupi kolektivitetu, a da se pri tom ne ukine. Upravo zato njegovo odricanje od
privatnog ostaje neto privatno, himerino. Njegov jezik, na svoju ruku, oponaa strogu konstrukciju
drutva i umilja kako bi i sam beton mogao naterati da progovori. Za kaznu, neodobreni zajedniki
jezik stalno pravi faux pas (fr., pogrene korake), kao injeninost na tetu injenica, ne mnogo drugaije od buruja, od trenutka kada su preli na visokoparni stil. Logian zakljuak slabljenja nijanse
nije ni tvrdoglavo istrajavanje na propalim formama, niti njihovo potpuno iskorenjivanje, ve da se
u njihovom nijansiranju, gde god je to mogue, preu sve granice, do take u kojoj subjektivno senenje prelazi u isto, specifino odreenje objekta. Pisac mora dobro da pazi da svaka re znai samo
to i nita drugo, da ne skree pogled, da se dri teme, izbegava svaki obrt i strpljivo oslukuje ta
jezik, sam po sebi, trpi, a ta ne. One koji se, uprkos svemu, plae da ne zaostanu za duhom vremena
i ne zavre na smetlitu odbaene subjektivnosti, treba podsetiti da se ono najaktuelnije i ono to je,
po svom sadraju, progresivno, vie ne poklapaju. U poretku koji likvidira moderno kao nazadno, ta
nazadnost, jednom osuena, moe doi do istine preko koje se kotrlja istorijski proces. Poto se vie
ne moe izrei nijedna istina koja bi bila u stanju da ispuni subjekt, anahronizam postaje utoite
modernog.

142. Tome sledi nemaki poj177

Umetnici kao tefan George (Stefan George) odbacivali su slobodni stih kao niu, hermafroditsku
formu, izmeu vezanog stiha i proze. Njih pobijaju Gete i Helderlin, u svojim poznim himnama. Njihovo tehniko oko uzima slobodni stih doslovno. Gluvi su za istoriju koja utiskuje njegov izraz. Tek
u periodu svog opadanja, slobodni stihovi postaju samo redovi proze, ispisani jedni ispod drugih, u
povienom tonu. Tamo gde se pojavljuje kao forma s vlastitom sutinom, slobodni stih dolazi iz vezanog stiha, koji see dalje od subjektivnosti. On okree patos vezanog stiha protiv njega samog, kao
striktna negacija najstriktnijeg, kao to je i muzika proza, osloboena simetrije osmotaktnog metra,
dunik neumoljivih principa konstrukcije, sazrelih kroz artikulaciju pravilne tonalnosti. U slobodnom
stihu, krhotine umetniki nerimovanih antikih strofa pronalaze svoj glas. One se prelivaju u nove
jezike kao neto tue, i upravo zahvaljujui toj tuini iz koje dolaze, slue da izraze ono to jo nije
iscrpljeno komunikacijom. Ali, one, nepovratno, podleu potopu koji je zadesio jezike u kojima su
nekada stajale uspravno. Samo u izlomljenom obliku, usred oblasti komunikacije, od koje se ne mogu
proizvoljno razdvojiti, one oznaavaju distancu i stilizaciju, takorei inkognito, i bez privilegija, sve
dok talas snova ne spere bespomone stihove, kao u Traklovoj poeziji. Nije sluajno to to je epoha
176

Roger Caillois, Laridit, Mesures. Cahiers trimestriels, no. 2, Paris, 1938.

Poslednji stihovi Helderlinove poeme Patmos (Dem folgt deutscher Gesang, 1803). Prev., Miodrag Pavlovi, Pesnitvo
evropskog romantizma, Prosveta-Nolit, Beograd, 1982, str. 65.
177

126

slobodnog stiha bila Francuska revolucija, prvi nastup ljudskog dostojanstva i ravnopravnosti. Ali,
zar svesna procedura takvog stiha nije slina zakonu, kojem se jezik apsolutno povinovao, u svojoj
nesvesnoj istoriji? Nije li svaka veto oblikovana proza zapravo sistem slobodnih stihova, pokuaj da
se obezbedi zaklon za aroliju apsolutnog i negaciju njegove pojavnosti, nastojanje duha da sauva
metafiziku snagu izraza pomou sopstvene sekularizacije? Ako je tako, onda e traak svetlosti pasti
na sizifovski posao koji je svaki prozni pisac preuzeo na sebe, poto je demitologizacija sada prela u
destrukciju samog jezika. Jeziki donkihotizam je postao zapovest, zato to svaka reenina struktura
utie na to da li jezik kao takav, od pamtiveka dvosmislen, podlee trgovakom duhu i osvetanoj lai,
koji su deo njega, ili pravi od sebe sveti tekst, tako to e se pokazati krhkim pred onim sakralnim
elementom od kojeg ivi. Proza se asketski zatvara za poeziju, da bi prizvala pevanje.

143. In nuce178
Zadatak umetnosti danas jeste da unese haos u poredak.
Umetnika produktivnost je sposobnost da se bude hotimino nehotian.
Umetnost je arolija osloboena lai da je istina.
Poto umetnika dela ipak potiu od fetia da li umetnike treba kriviti ako se prema
svojim tvorevinama odnose pomalo fetiistiki?
Umetnika forma koja je, kao prikazivanje ideje, od pamtiveka polagala pravo na najvii stepen spiritualizacije, drama, u isti je mah, po svojim najdubljim pretpostavkama,
neizostavno upuena na publiku.
Kao to, prema Benjaminu, slikarstvo i skulptura prenose nemi jezik stvari u vii, ali opet
slian jezik, tako bi se i za muziku moglo rei da spasava ime kao ist zvuk ali, po cenu
njegovog razdvajanja od stvari.
Moda bi se striktno i isto shvatanje umetnosti moglo izvui samo iz muzike, dok velika
poezija i veliko slikarstvo tanije, najvee nuno nose sa sobom neto materijalno,
to see dalje od estetskih granica, nerazreeno u autonomiji forme. to je neka estetika
dublja i logiki doslednija, utoliko se manje moe primeniti na, recimo, znaajne romane
iz XIX veka. Hegel je uoio taj momenat u polemici sa Kantom.
Uverenje koje ire neki estetiari, da umetniko delo, kao predmet neposrednog opaanja,
treba shvatiti samo na osnovu njega samog, nije ispravno. Ono ostaje ogranieno, i to ne
samo kulturnim pretpostavkama svakog dela, njegovim jezikom, koji mogu da prate
samo upueni. ak i tamo gde nema tih tekoa, umetniko delo zahteva neto vie od
toga da mu se samo prepustimo. Svako ko eli da otkrije da je Slepi mi 179 neto lepo,
mora znati da je to Slepi mi: majka mu mora objasniti da nije re o krilatoj ivotinji
ve o kostimu; mora upamtiti da mu je neko rekao: sutra moe ii da gleda Slepog mia.
Uestvovati u tradiciji znai: doiveti umetniko delo kao neto potvreno, priznato; deliti
reakcije onih koji su ga videli ranije. Kada toga vie nema, delo se otkriva u svoj svojoj
nagosti i manjkavosti. Zaplet, od rituala, postaje idiotizam; muzika, od kanona smislenih
fraza, postaje jednolina i bljutava. Delo zaista vie nije tako lepo. Odatle masovna kultura
178
179

Lat., ukratko.
Die Fledermaus (Slepi mi, 1874), opereta Johana trausa Mlaeg (Johann Baptist Strauss, 18251899).

127

izvlai svoje pravo na prilagoavanje. Slabost svake tradicionalne kulture izvan njene
tradicije, slui kao izgovor da se ona pobolja i time varvarski unakazi.
Ono to velika umetnika dela ini utenim ne lei toliko u onome to govore ve u tome
to uspevaju da prkose postojeem. Nada se najpre moe pronai meu neutenima.
Kafka: solipsista bez ipse. (Lat., sebe.)
Kafka je bio strastveni italac Kjerkegora, ali sa egzistencijalistikom filozofijom ima veze
samo ako se moe govoriti o unitenim egzistencijama.
Nadrealizam kri promesse du bonheur (fr., obeanje sree). On rtvuje privid sree, u
svakoj prenetoj zaokruenoj formi, ideji o njenoj istini.

144. arobna frula

Ona kulturno konzervativna ideologija, koja prosvetiteljstvo i umetnost dovodi u prostu opoziciju, pogrena je i zato to ne uvia udeo prosvetiteljstva u genezi lepog. Prosvetiteljstvo nije samo
rastvorilo sve kvalitete koji su prianjali uz lepo, ve je istovremeno uspostavilo sam kvalitet lepote.
Nekoristoljubivo uivanje koje umetniko delo pobuuje moe se, prema Kantu, objasniti samo snagom istorijske antiteze, koja i dalje podrhtava u svakom estetskom objektu. Ono to se posmatra bez
interesa je prijatno, zato to je nekada bilo vezano za najekstremniji interes i time ukidalo kontemplaciju. Ova druga je trijumf prosvetiteljske samodiscipline. Zlato i drago kamenje, u ijem se prizoru
lepota i luksuz i dalje meaju, nekada su se oboavali kao arobni. Sjaj kojim su zraili bio je smatran
za njihovu sutinu. Ono ta bi obasjali, podlegalo je njihovoj aroliji. Ta arolija je sluila u ranim
pokuajima uspostavljanja dominacije nad prirodom. Bila su to sredstva za ovladavanje tokom sveta
pomou njegove lukavo preotete energije. arolija je prianjala uz privid svemoi. Taj privid se rastopio sa samoprosvetljenjem duha, ali magija je nastavila da ivi kao mo svetlucavih stvari nad ljudima,
koji su nekada drhtali pred njima i ije su oi ostale opinjene njihovim prizorom, ak i kada bi im
despotske tenje magije bile oigledne. Kontemplacija, kao ostatak fetiistikog oboavanja, istovremeno je i faza u njegovom prevazilaenju. Time to odustaju od magijskih tenji, time to se, takorei,
odriu sile, koju je subjekt vezivao za njih i oekivao da e je uz njihovu pomo stei, svetlucave stvari
se pretvaraju u sliku nenasilnosti, u obeanje sree izleeno od dominacije nad prirodom. To je praistorija luksuza, koja se preselila u smisao svake umetnosti. U aroliji onoga to se otkriva kao potpuna
bespomonost, kao lepo, u isti mah savreno i nitavno, privid svemoi odraava se negativno kao nada. Ono je poteeno svakog dokazivanja snage. Potpuna nesvrsishodnost pobija totalitet svrhovitog
u svetu dominacije, i samo zahvaljujui toj negaciji, koju ono postojee ostvaruje kroz vlastiti princip
razuma, u skladu s njegovim konsekvencama, postojee drutvo je sve do sada sticalo svest o onom
moguem. Blaenstvo kontemplacije sastoji se u raaranoj aroliji. Ono to svetluca, umiruje mit.

145. Umetnika figurica

Nagomilane strahote kunih ukrasa mogu da zaprepaste nepripremljenu osobu svojim vezama sa
umetnou. ak i poluloptasti pritiskai za hartiju, koji pod staklom prikazuju pejza sa smrekama,

128

s pozdravom iz Bad Vildungena180 ispisanim rukopisom, prizivaju u misli tifterov zeleni Fihtau,181
dok areni batenski patuljak podsea pomalo na spodobe iz Balzaka ili Dikensa. Problem nije ni u
subjektima, niti u apstraktnoj slinosti svih estetskih pojavnosti. Naprotiv, na budalast i otvoren nain, postojanje tog unda izraz je trijumfa, dokaz da su ljudi uspeli da na svoju ruku stvore komad
neega to ih inae dri u vlasti mukotrpnog rada, i da simbolino razbiju prinudu prilagoavanja,
tako to sami prave ono od ega strahuju; a eho tog trijumfa osea se i u najmonijim delima, iako se
ljudi prave da ga ne uju, zamiljajui sebe kao ista sopstva, koja ne oponaaju nijedan model. U oba
sluaja, osloboenje od prirode se slavi i ostaje upleteno u mit. Ono pred ime su ljudi nekada drhtali,
sada im stoji na raspolaganju. Ono to slike i sliice imaju zajedniko jeste to to prasliku ine opipljivom. Ilustracija za Lautomne (fr., jesen) iz itanke je dj vu (fr., ve viena); Eroika (Beethoven),
poput neke velike filozofije, prikazuje ideju kao totalni proces, ali kao da je ovaj neposredno, ulno
prisutan. Najzad, zgraavanje nad kiem je bes koji se besramno preputa radosti oponaanja, kojim
je u meuvremenu ovladao tabu, dok se snaga umetnikih dela i dalje potajno hrani oponaanjem.
Ono to odoleva inima postojeeg, njegovim svrhama, nije samo ono buntovno bolje, ve i ono to
je nesposobno za samopotvrivanje, ono gluplje. Ta glupost narasta u istoj meri u kojoj autonomna
umetnost idealizuje svoje otcepljeno, navodno neduno samopotvrivanje, umesto onog pravog, greno imperijalnog. Subjektivni izraz, time to se predstavlja kao uspeno spasenje objektivnog smisla,
postaje neistinit. To je ono za ta ga optuuje ki; la ovog drugog se ak i ne pretvara da je istina. Ona
navlai mrnju na sebe, zato to na sva zvona razotkriva tajnu umetnosti i neto od afiniteta koji kultura ima prema onome to je divljako. Svako umetniko delo nosi u sebi nerazreivu kontradikciju
svrhovitosti bez svrhe, kojom je Kant definisao estetiku; to to se predstavlja kao apoteoza stvaranja,
sposobnosti za ovladavanje prirodom, koja, kao drugo stvaranje, postavlja sebe kao apsolut, osloboen
od svrhe, koji postoji sam po sebi, dok je, meutim, in stvaranja, sama aura artefakta, nerazdvojiva
upravo od racionalne svrhovitosti, od koje umetnost pokuava da se oslobodi. Kontradikcija izmeu
stvorenog i postojeeg je vitalni element umetnosti, koji opisuje zakon njenog razvoja, ali je i njena
sramota: time to, ma koliko posredno, sledi ve postojeu emu materijalne proizvodnje i pravi
svoje predmete, ona ne moe da, sa svoje strane, izbegne pitanje emu?, ija je negacija sama njena
svrha. to se model proizvodnje materijalnih artefakata vie pribliava masovnoj proizvodnji, utoliko
naivnije provocira, takorei, to fatalno pitanje. Umetnika dela, meutim, pokuavaju da ga uutkaju.
Ono savreno, prema Nieovim reima, ne bi trebalo da bude postalo (Ljudsko, suvie ljudsko, aforizam 145); naime, ne bi trebalo da izgleda napravljeno. Meutim, to se doslednije, kroz savrenstvo,
distancira od napravljenog, njeno vlastito postojanje, i samo napravljeno, neminovno i istovremeno
postaje krhkije: mukotrpan rad na brisanju tragova pravljenja oteuje umetnika dela i osuuje ih na
fragmentarnost. Posle propasti magije, umetnost je bila ta koja na sebe preuzela zadatak prenoenja
slika potomstvu. U tome se, meutim, drala istog onog principa koji je i unitio slike: koren njenog
grkog naziva je isti kao i onaj tehnike. Njena paradoksalna upletenost u proces civilizacije dovodi je u
sukob s vlastitom idejom. Dananji arhetipovi, koje film i lageri sintetiki pripremaju za opustoenu
viziju pozne industrijske ere, ne samo da likvidiraju umetnost ve i svojim eklatantnim idiotizmom
izbacuju na videlo ono to je bilo ugraeno jo u najstarija umetnika dela i to jo uvek daje snagu
ak i onim najzrelijim. Uas kraja baca otro svetlo na obmanu praizvora. Srea i bedem francuske
umetnosti je to to se nikada nije sasvim odrekla uivanja u pravljenju malih slika, kao to je i ono po
emu se najvie razlikuje od nemake umetnosti to to ne priznaje koncept kia. U bezbroj znaajnih
manifestacija, ona pomirljivo gleda na ono dopadljivo, zato to je veto napravljeno: ono uzvieno
180

Bad Wildungen, gradi i banja u Nemakoj.

Idilina dolina (Die grne Fichtau ) iz pria Adalberta tiftera (Adalbert Stifter, 18051868), Die Narrenburg (1844) i
Prokopus (1848).
181

129

artistiko prijanja uz ulni ivot u trenutku bezazlenog uivanja u bien fait (fr., dobro napravljenom).
Pored toga to odbacuje apsolutne tenje nepostalog savrenstva, odnosno, dijalektiku istine i privida,
ta umetnost, u isti mah, izbegava i neistinu onih koje je Hajdn nazivao velikim mogulima onih koji
bi da potpuno odbace uivanje u figuricama i razglednicama, i koji podleu fetiizmu upravo tako to
progone sve fetie. Ukus je sposobnost da se u umetnosti balansira kontradikcijom izmeu napravljenog i prividno nepostalog; prava umetnika dela, meutim, koja se nikada ne slau s ukusom, jesu
ona koja tu kontradikciju dovode do krajnosti i u toj propasti se ostvaruju.

146. Deja bakalnica182

U jednom iznenaujuem dnevnikom zapisu, Hebel postavlja pitanje, ta ivotu, u poznijim godinama, oduzima aroliju. Poto u svim tim arenim, nakaraenim lutkama vidimo oprugu koja ih
pokree, to je dovoljno da se divno arenilo sveta istopi u drvenu jednolinost. Kada dete ugleda akrobate na ici, muziare koji sviraju, devojke koje nose vodu, koijaa koji vozi koiju, ono kae sebi, sve
to se deava zbog neke radosti i uivanja u tome; ono ne moe ni da zamisli da svi ti ljudi takoe jedu
i piju, idu na spavanje i opet ustaju. Ali, mi znamo o emu je re. Naime, o zaraivanju za ivot, koje
prisvaja sve te aktivnosti kao puka sredstva, svodei ih, kao neto razmenljivo, na apstraktno radno
vreme. Kvalitet stvari izokree se iz njihove sutine u nasuminu pojavnost njihove vrednosti. Ekvivalentni oblik izobliuje svaku percepciju: ono to vie nije obasjano svetlou vlastitog odreenja,
kao uivanja u samoj stvari, bledi u oima. Naa ula ne opaaju nita u izolaciji, nego primeuju
da li su boja, zvuk i pokret tu zbog sebe ili zbog neeg drugog; zamara ih prividna raznovrsnost i sve
potapaju u sivilo, razoarana lanim isticanjem kvaliteta, kao da ih jo uopte ima, iako im je jedina
svrha zarada, kojoj jedino i duguju svoje postojanje. Raaranost ulnog aparata prizorom sveta je
reakcija na njegovo objektivno odreenje kao sveta robe. Samo stvari oiene od sticanja mogle
bi da budu u isti mah ivopisne i korisne: to dvoje se ne mogu izmiriti pod optom prinudom. Deca,
meutim, nisu toliko podlona iluziji o divnom arenilu, kao to Hebel misli, utoliko to njihova
spontana percepcija i dalje uvia kontradikciju izmeu pojave i uzajamne zamenljivosti, kojoj se rezignirani odrasli vie i ne usuuju da priu, i pokuava da joj umakne. Igra je njihova odbrana. Ono
to nepotkupljivoj deci pada u oi je prva osobenost ekvivalentnog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti. (Marks, Kapital, I.3, Roba) U svom nesvrsishodnom
ponaanju ona primenjuju mali trik u korist upotrebne vrednosti, naspram one razmenske. Upravo
time to stvari kojima barataju razdvajaju od njihove dodeljene korisnosti, ona pokuavaju da u njima
spasu ono to ih ini dobrim za ljude, a ne za odnos razmene, koji podjednako izobliuje i ljude i stvari.
Mali vagoni ne idu nikud, a burii koje prevoze su prazni; ali, oni ostaju verni svojim destinacijama
(odreenju), zato to ne upranjavaju apstrahovanje, niti uestvuju u tom procesu koji ponitava sve
destinacije, ve ih uvaju kao alegorije onoga to konkretno jesu. Oni ekaju, istina, ratrkani, ali ipak
neupetljani, da vide hoe li ih drutvo konano osloboditi stigme kojom ih je obeleilo; da vide hoe
li e praksa, ivotni proces izmeu ljudi i stvari, prestati da bude praktina. Nerealnost dejih igara
objavljuje da ono pravo jo nije postalo stvarno. One su nesvesne vebe iz ispravnog ivota. Odnos
dece prema ivotinjama u potpunosti poiva na injenici da se utopija preruava u stvorenja za koja
ni Marks nije doputao da kao radna snaga mogu doneti viak vrednosti.183 Poto ivotinje postoje
182
Naslov ovog aforizma u originalu glasi Kaufmannsladen. To je bakalnica-igraka, sa tezgom, policama, robama, vagom, kasom, samo u umanjenom obliku.
183
U drugom tomu Kapitala Marks, na vie mesta, detaljno opisuje mesto domaih ivotinja, radne stoke, u strukturi
kapitala i proizvodnji vika vrednosti. Divlje ivotinje su i kod njega poteene toga, iako, naravno, bez deje fascinacije
tom injenicom.

130

bez ijednog pojmljivog ljudskog cilja, njihova imena slue zapravo kao njihov izraz, sutinski nerazmenljiv. To je ono zbog ega su toliko drage deci i to njihovu kontemplaciju ini tako blaenom. Ja
sam nosorog, oznaava figuru nosoroga. Bajke i operete znaju za takve slike, a smeno pitanje neke
ene, kako znamo da se Orion zaista zove Orion, uzdie se do zvezda.

147. Novissumum Organum184

Odavno je utvreno da je najamni rad oblikovao moderne mase i zapravo stvorio samog radnika. U
principu, individua nije samo bioloka osnova ve i refleksivni oblik drutvenog procesa, a njena svest
o sebi, kao o neemu to postoji samo po sebi, jeste privid koji joj je potreban radi veeg uinka, pri
emu je individualizovana funkcija u modernom drutvu samo inilac zakona vrednosti. Iz toga proizilazi unutranji sastav individue kao takve, a ne samo njena drutvena uloga. Ono to je u sadanjoj fazi
odluujue jeste kategorija organskog sastava kapitala. U teoriji akumulacije to je znailo, uveanje
obima sredstava za proizvodnju, u poreenju s masom radne snage koja ih stavlja u pokret. (Marks,
Kapital, I, XXIII:2) Kada integracija drutva, naroito u totalitarnim dravama, pone da jo izriitije
odreuje subjekte kao sastavne delove sistema materijalne proizvodnje, onda se promena tehnikog
sastava kapitala nastavlja preko tehnolokih zahteva proizvodnog procesa u onima koje taj proces
ne samo obuhvata ve zapravo formira. Organski sastav ljudskih bia raste. Ono to subjekte, u njima
samima, odreuje kao sredstva za proizvodnju, a ne kao ive svrhe, raste kao i udeo maina u odnosu
na varijabilni kapital. Rairene prie o mehanizaciji oveka su pogrene, zato to na njega gledaju
statino, kao na neto to pod uticajem sa strane, u prilagoavanju spoljanjim proizvodnim uslovima, trpi odreene deformacije. Ali, te deformacije nemaju nikakvu osnovu, nikakvu ontiku (realno
postojeu) unutranjost, na koju bi drutveni mehanizam samo delovao spolja: deformacija nije bolest ljudskih bia ve drutva, koje svoju decu podie isto kao to biologizam gleda na prirodu: kao
nasleeni teret. Samo na osnovu tog procesa, koji podstie preobraaj radne snage u robu, potpuno
proimajui ljudska bia i pretvarajui svaki njihov impuls u neto razmenljivo i postvareno, u okviru
apriorne raznolikosti odnosa razmene, ivot moe da se reprodukuje, pri vladajuim proizvodnim odnosima. Njihova totalna organizacija zahteva povezivanje mrtvih. Volja za ivotom uvia da zavisi od
poricanja volje za ivotom: samoodranje ponitava ivot u njegovoj subjektivnosti. Naspram toga,
sva dostignua u prilagoavanju, svi inovi konformiranja, koje opisuju socijalna psihologija i kulturna antropologija, jesu samo epifenomeni. Organski sastav oveka ne podrazumeva samo njegove
specijalizovane, tehnike vetine, ve u istoj meri i to je ono to uobiajena kulturna kritika nikako
ne eli da prizna i njihovu suprotnost, momenat prirodnog, koji se sa svoje strane ve razvio kroz
drutvenu dijalektiku i koji joj sada podlee. Ono to ljudska bia jo uvek ini drugaijim od tehnike,
ukljueno je kao neka vrsta tehnikog maziva. Psiholoka diferencijacija prvobitno ishod, u isti mah,
podele rada, koja je ljude razdvojila po sektorima proizvodnog procesa, i slobode na kraju i sama
stupa u slubu proizvodnje. Specijalizovani virtuoz, pisao je jedan dijalektiar pre trideset godina,
prodavac svojih objektiviziranih i postvarenih intelektualnih sposobnosti zavrava u kontemplativnom stavu prema sopstvenim objektiviziranim i postvarenim sposobnostima. Ta struktura se na
najgroteskniji nain otkriva u urnalizmu, gde se upravo sama subjektivnost znanje, temperament,
sposobnost izraavanja pretvara u apstraktni mehanizam, koji se pokree autonomno i odvojeno
kako od linosti vlasnika, tako i od konkretne materijalne sutine tretiranih predmeta. Neprincipijelnost novinara, prostituisanje njihovih iskustava i uverenja, moe se shvatiti samo kao vrhunac
184

Najnoviji organon: aluzija na Novi organon, Frensisa Bejkona (Fracsis Bacon, Novum Organum, 1620).

131

kapitalistikog postvarenja.185 Ono to je tu izdvojeno kao fenomen degeneracije buroazije, koji

je ona sama jo uvek osuivala, u meuvremenu je postalo drutvena norma, karakter punopravne
egzistencije u poznom kapitalizmu. To odavno nije pitanje puke prodaje ivog. Tamo gde je sve a priori na prodaju, ono ivo pretvara sebe, iz neeg ivog, u stvar, u deo opreme. Ego svesno stavlja celo
ljudsko bie u svoju slubu, kao sastavni deo aparata. U toj reorganizaciji, ego, kao direktor nekog
preduzea, predaje sebe egu kao operativnom sredstvu, u tolikoj meri da postaje neto potpuno apstraktno, puka referentna taka: samoodranje gubi samo sebe. Line crte, od iskrene ljubaznosti do
histerinih nastupa besa, postaju operativne, sve dok se svreno ne uklope u svaku datu situaciju. U
toj mobilizaciji, te crte se i same menjaju. Od njih ostaju samo lake, krte, prazne ljuture impulsa, kao
materijal koji se moe premetati po volji, odvojeno od bilo ega linog. One vie nisu subjekt ve se
subjekt prema njima ophodi kao prema svom unutranjem objektu. U svojoj beskrajnoj podlonosti
egu, line crte se u isti mah otuuju od njega: poto su potpuno pasivne, one ga vie ne hrane. Tako
izgleda drutvena patogeneza izofrenije. Razdvajanje linih karakteristika kako od nagonske osnove,
tako i od sopstva, koje sada upravlja njima, dok ih je ranije samo dralo na okupu, dovodi do toga
da ljudska bia za svoju sve veu unutranju organizaciju plaaju sve veom dezintegracijom. Podela
rada unutar same individue, njena radikalna objektivizacija, ima za ishod njenu bolesnu rascepljenost.
Odatle psihotini karakter, antropoloka pretpostavka svih totalitarnih masovnih pokreta. Upravo
prelazak s fiksnih karakteristika na ponaanje koje kao da neto grabi naizgled oivelo odslikava
sve vei organski sastav ljudskih bia. Nagle reakcije, poteene posredovanja izgraenog bia, ne
obnavljaju spontanost, ve uspostavljaju osobu kao merni instrument, kojim raspolae i koji oitava
centrala. to je njihov signal neposredniji, to je posredovanje dublje nataloeno: u brzom odgovoru,
u refleksu koji ne prua nikakav otpor, subjekt se potpuno ponitava. Isto tako su i bioloki refleksi,
modeli sadanjih drutvenih refleksa, naspram subjektivnosti, postali neto objektivizirano, strano: ne
kae se bez razloga da su mehaniki. to su organizmi blii smrti, to vie regresiraju na puke trzaje.
Prema tome, destruktivne sklonosti masa, koje eksplodiraju u oba tipa totalitarnih drava, nisu toliko
elja za smru koliko ispoljavanje onoga to su ve postale. One ubijaju, kako bi im ono to im izgleda
ivo nalikovalo.

148. Strvodernica
Metafizike kategorije nisu samo ideologija koja sakriva drutveni sistem ve istovremeno izraavaju njegovu sutinu, istinu o njemu, a u njihovim promenama taloe se promene najvanijih iskustava.
Tako i smrt pada u istoriju, koja se, opet, moe shvatiti kroz smrt. Njeno dostojanstvo nekada je
podsealo na dostojanstvo individue. Autonomija individue, poreklom iz ekonomije, ostvaruje se u
konceptu njene apsolutnosti, od asa kada je teoloka nada u njenu besmrtnost, empirijski relativizovanu, izbledela. Tome odgovara naglaena slika smrti, koja je potpuno izbrisala individuu, osnovu
celokupnog buroaskog ponaanja i miljenja. Smrt je bila apsolutna cena apsolutne vrednosti. Ona se
sada obara, zajedno s drutveno raalovanom individuom. Tamo gde se jo zaogre starim dostojanstvom, odzvanja kao la koja je u njenom pojmu uvek bila latentna: da se imenuje bezimeno, predicira
(pridaju svojstva) besubjektno, ugradi ono to je otpalo. U preovlaujuoj svesti, meutim, sa istinom i
neistinom o njenom dostojanstvu je gotovo, i to ne zahvaljujui nekoj onostranoj nadi, ve na osnovu
uvida u beznadeni manjak energije ovostranog sveta. Moderni svet, primetio je radikalni katolik
185

er Luka, Istorija i klasna svest, prevedeno kao Povijest i klasna svijest: Studija o marksistikoj dijalektici, esej Fenomen postvarenja, Naprijed, Zagreb, 1970 (Gyrgy Lukcs, Geschichte und Klassenbewutsein: Studien ber marxistische
Dialektik, 19191923).

132

arl Pegi jo 1907, uspeo je da unizi neto to je na svetu moda najtee uniziti, zato to to, samo po
sebi, kao njegova tekstura, poseduje naroito dostojanstvo, naroitu nepodlonost uniavanju: unizio
je smrt.186 Ako je individua, koju smrt ponitava, nitavna, liena samokontrole i vlastitog bia, onda
je i sila koja je ponitava i sama nitavna, kao u nekoj ali na raun hajdegerovske formule o ponitavajuem (nichtenden) nitavilu. Radikalna zamenljivost individue ini njenu smrt praktino, i s krajnjim
prezirom, opozivom, kao to se to nekada, s paradoksalnim patosom, zamiljalo u hrianstvu. Smrt,
meutim, biva potpuno ukljuena kao quantit ngligeable (fr., zanemarljiva koliina). Iza svakog oveka, sa svim njegovim funkcijama, drutvo stoji sa spremnom zamenom, koja na onog prvog gleda
kao na mrskog konkurenta, koji mu zauzima radno mesto, kao na kandidata za smrt. Iskustvo smrti
se, shodno tome, pretvara u razmenu funkcionera, pri emu se ono to se ne moe sasvim prebaciti
iz prirodnog odnosa prema smrti u onaj drutveni, preputa higijeni. Poto se smrt sada vidi samo
kao povlaenje prirodnog ivog bia iz drutvenog kluba, ona se time konano pripitomljuje: umiranje samo potvruje apsolutnu irelevantnost prirodnog ivog oblika u odnosu na ono to je drutveno
apsolutno. Ako kulturna industrija neim ilustruje promene u organskom sastavu drutva, onda je to
njeno jedva prikriveno priznanje tog stanja stvari. Pod njenim soivom smrt postaje komina. Smeh
koji je doekuje u nekim produkcijskim anrovima po svemu sudei je dvosmislen. On jo uvek registruje strah pred neim amorfnim, ispod mree kojom drutvo prekriva celu prirodu. Ali, taj veo je
toliko irok i gusto istkan, da seanje na ono to ne pokriva deluje glupo, sentimentalno. Posle opadanja detektivske prie u delima Edgara Volasa (Wallace), koja kao da se rugaju itaocima svojim sve
neracionalnijim zapletima, nereenim misterijama i grubim preterivanjima, ali koja su ipak, na velianstven nain, najavila kolektivnu sliku totalitarnog uasa, nastao je anr komedije ubistva. Time
to nastavlja da zbija alu s lanom stravom, ona razbija sliku smrti. Le se predstavlja kao ono u ta
se pretvorio, kao rekvizit. Jo uvek podsea na ljudsko bie, ali je ipak samo stvar, kao u filmu A Slight
Case of Murder (1938), u kojem se leevi neprekidno prebacuju tamo-amo, kao alegorije onoga to
su prethodno bili. Komedija se naslauje lanim ukidanjem smrti, koje je Kafka odavno, s panikom,
opisao u prii o lovcu Grahusu (Der Jger Gracchus, 1917); iz istog razloga, i muzika postaje komina.
Ono to su nacisti uradili s milionima ljudskih bia, oblikovanje ivih prema mrtvima, zatim masovna
proizvodnja i pojeftinjenje smrti, unapred baca svoju senku na one koji se oseaju podstaknutim da se
smeju leevima. Ono to je tu odluujue jeste ukljuivanje bioloke destrukcije u svesnu drutvenu
volju. Samo oveanstvo koje je prema smrti ravnoduno isto koliko i prema svojim pripadnicima
oveanstvo koje je ve mrtvo moe da administrativno donosi smrt nebrojenima. Rilkeova molitva
za vlastitu smrt187 je patetino prikrivanje injenice da ljudska bia jo samo crkavaju.

149. Bez preterivanja, molim

Kritika kretanja u savremenom drutvu automatski se, pre nego to se i dovri, doekuje izrekom
da je sve oduvek bilo tako. Uznemirenost, kojoj se tako hitro odoleva, samo je znak nedostatka svesti o nepromenljivosti istorije; to je neto nerazumno, to svi znaajno dijagnostikuju kao histeriju.
Kritiaru se dalje objanjava kako se on samo poigrava kritikom, kako njome polae pravo na neto
posebno, dok je ono zbog ega se uzbuuje neto toliko poznato i trivijalno, da na to niko ne bi ni
trebalo da obraa panju. Dokazi o zlu idu u prilog njegovoj apologiji: poto za njega svi znaju, niko
186
Charles Pguy, Men and Saints, New York 1944, str. 98 (izvor koji navodi Adorno, na francuskom). Citat iz Charles
Pguy, De la situation faite au parti intellectuel devant les accidents de la gloire temporelle, Paris, Cahiers de la quinzaine,
1906.
187
Rainer Maria Rilke, Das Stunden-Buch: Das Buch von der Armut und vom Tode, 1903 (O Herr, gib jedem seinen eignen
Tod, Gospode, podari svakome njegovu smrt, itd.).

133

nita ne govori, tako da pod velom utanja ono prolazi neometano. Ljudi se povinuju neemu to su
im filozofije svih utuvile u glave: da neto to na svojoj strani ima istrajnu silu tee postojanja, mora
biti ispravno. Dovoljno je neko bude nezadovoljan, da bi se odmah osumnjiio kao svetski duebrinik. Saglasni se slue trikom, da protivnicima pripiu neku reakcionarnu i neodrivu teoriju propasti
nije li uas zaista vean? da bi onda, zbog navodne greke u njihovom razmiljanju, diskreditovali njihove konkretne uvide kao negativne, a one koji se bune protiv mraka ocrnili kao mranjake.
Ali, ak i da je sve oduvek tako iako ni Tamerlan, ni Dingis Kan, niti britanska kolonijalna uprava u Indiji nisu planski razdirali plua miliona ljudi gasom venost uasa potvruje injenica da
njegove nove forme nadmauju stare. Ono to istrajava nije neka nepromenljiva koliina patnje ve
njeno napredovanje ka paklu: to je smisao prie o zaotravanju antagonizama. Svaka druga bila bi
bezopasna i brzo bi prela u pomirljive fraze, u izbegavanje kvalitativnog skoka. Oni koji logore smrti
registruju kao industrijski incident u inae trijumfalnom pohodu civilizacije, koji patnje Jevreja vide
kao svetsko-istorijski beznaajne, ne samo da zaostaju za dijalektikim uvidom ve izokreu znaenje sopstvene politike: obuzdavanje krajnosti. Kvantitet preskae u kvalitet, ne samo zbog razvoja
proizvodnih snaga ve i zbog poveanja pritiska dominacije. Ako se Jevreji istrebljuju kao grupa, dok
drutvo nastavlja da reprodukuje ivote radnika, onda se komentar kako su oni prvi buruji, a njihova
sudbina nebitna za iru dinamiku, izokree u ekonomski sofizam, koji ide dotle da masovno ubijanje
objanjava padom profitne stope. Uas se sastoji u tome da uvek ostaje isti nastavljanje praistorije
ali, tako to se neprekidno ostvaruje kao neto drugaije, neslueno, to prevazilazi sva oekivanja,
kao verna senka razvoja proizvodnih snaga. Isti dualizam vai i za nasilje, na koje je politika ekonomija ukazala u materijalnoj proizvodnji: postoje odreenja koja su zajednika svim stadijumima
proizvodnje i koja miljenje fiksira kao opta; ali, takozvani opti uslovi svake proizvodnje nisu nita
drugo do ti apstraktni momenti, pomou kojih se ne moe shvatiti nijedan stvarni istorijski stadijum
proizvodnje.188 Drugim reima, apstrahovanje (izdvajanje) onoga to je istorijski nepromenljivo nije
neutralno prema stvari, na osnovu svoje naune objektivnosti, ve slui, ak i kada je ispravno, kao
magla u kojoj nestaje sve to je opipljivo i samim tim otvoreno za napad. Upravo to apologeti ne ele
da priznaju. S jedne strane, opsednuti su dernire nouveaut (fr., poslednjom novou), dok s druge
poriu paklenu mainu, dakle, istoriju. Ne moe se praviti analogija izmeu Auvica i unitavanja
grkih gradova-drava, u smislu postepenog porasta uasa, da bi se tako sauvao vlastiti duevni mir.
Naravno, patnje i ponienja kroz koje su proli oni u stonim vagonima, apsolutno bez presedana,
baca otro, samrtno svetlo na najudaljeniju prolost, u ijem je tupoglavom, neplaniranom nasilju
ono nauno osmiljeno ve bilo teleoloki prisutno. Identitet lei u neidentitetu, u onome to jo nije
bilo, koje osuuje ono to je bilo. Tvrdnja da je oduvek bilo isto, neistinita je u svojoj neposrednosti i
istinita samo u okviru dinamike totaliteta. Svako ko doputa sebi da mu spoznaja o porastu uasa promakne, ne samo da podlee bezoseajnoj kontemplaciji ve, zajedno sa specifinom razlikom izmeu
najnovijeg i prethodnog, ne uvia ni pravi identitet celine, uasa bez kraja.

150. Najnovije izdanje

Na nekim sredinjim mestima kod Poa i Bodlera uzdie se koncept novog. Kod prvog, u opisu vrtloga,189 ija se strava poistoveuje s the novel (novim), koji nijedan konvencionalni izvetaj navodno
188

Karl Marx, Grundrisse, 1.1, Proizvodnja, iz Karl Marx i Friedrich Engels, Dela, knjiga XIX, Institut za meunarodni
radniki pokret i Prosveta, Beograd, 1979, str. 9.
189
Edgar Allan Poe, A Descent into the Maelstrm, 1841 (U dubinama Malstrema, E. A. Po, Odabrana dela, Nolit-Orfej,
Beograd, 1964, str. 1735).

134

ne moe adekvatno da doara; kod drugog, u poslednjem stihu ciklusa La mort (Smrt), u kojem pesnik
bira da zaroni u ambis, raj ili pakao, svejedno, au fond de lInconnu pour trouver du nouveau! (na dno
Nepoznatog, da naemo novo!).190 U oba sluaja, re je o nekoj nepoznatoj pretnji, kojoj se subjekt
preputa, i koja mu obeava uivanje, obavijeno vrtoglavicom. Novo, slepa mrlja svesti, koje kao da se
iekuje sklopljenih oiju, moglo bi da bude formula uivanja, koja uspeva da izvue podsticaj iz uasa
ili oaja. S njim, zlo poinje da cveta. Ali, njegov otri obris je kriptogram najnedvosmislenije reakcije.
On opisuje preciznu informaciju, koju subjekt prenosi svetu koji je postao apstraktan, industrijskom
dobu. Ono protiv ega se kult novog, odnosno, ideja o modernom, buni, jeste injenica da vie nema
nieg novog. Nepromenljiva jednolinost mainski proizvedenih dobara, mrea socijalizacije, koja u
jednakoj meri zahvata i asimiluje stvari i pogled na njih, pretvara sve to joj se nae na putu u neto
to je ve bilo, u nasumini uzorak vrste, u dvojnika modela. Sloj onoga to jo nije miljeno, to je
bez namera, na kojem namere jedino uspevaju, deluje istroeno. Ideja o novom sanja o tom sloju. Iako
nedostino, novo zauzima mesto palog boga u prvoj svesti o opadanju iskustva. Ali, njegov pojam
ostaje zaaran tim poremeajem, o emu svedoi i njegova apstraktnost, koja se bespomono okree
ka sve udaljenijoj konkretnosti. Mnogo toga bi se moglo nauiti o praistoriji modernog191 kroz analizu promene rei senzacija, ezoterinog sinonima Bodlerovog nouveau (fr., novo). Ta re je meu
obrazovanim Evropljanima ula u optu upotrebu kroz epistemologiju. Kod Loka ona oznaava prostu, neposrednu percepciju, suprotnost refleksiji. Kasnije postaje veliko nepoznato, i konano, ono to
uzbuuje u masovnim razmerama, destruktivno opojno, ok potroake robe. Biti u stanju da se neto
jo uopte opazi, bez obzira na kvalitet, zamenjuje sreu, zato to je svemona kvantifikacija ukinula
mogunost same percepcije. Umesto ispunjenog odnosa izmeu iskustva i njegovog predmeta, javlja
se neto u isti mah isto subjektivno i fiziki izolovano, senzacija, koja se iscrpljuje oitavanjem kazaljke manometra. Tako se istorijska emancipacija od bia po sebi preureuje u oblik posmatranja, to
je proces kojem je psihologija opaanja XIX veka doprinela tako to je osnovu iskustva svela na puki
osnovni nadraaj, od ije su naroito konstituisane prirode specifine energije ula navodno nezavisne. Bodlerova poezija, meutim, ispunjena je onim bljeskovima svetlosti, koje zatvorene oi vide
kada su izloene udarcu. Ideja o novom je fantazmagorina isto koliko i ta svetlost. Ono to bljesne,
dok smireno opaanje i dalje dopire samo do prethodno formiranog drutvenog kalupa stvari, i samo
je ponavljanje. Novo, koje se trai radi njega samog, donekle laboratorijski proizvedeno, stvrdnuto
u konceptualnu emu, pretvara se, u svom iznenadnom ukazivanju, u kompulzivni povratak starog,
ne bez slinosti s traumatskom neurozom. Ono pred zaslepljenim kida veo vremenskih sukcesija, koji
prekriva arhetipove uvek istog: zato je otkrivanje novog neto satansko, veno vraanje istog kao
prokletstvo. Poova alegorija o novom sastoji se od bezglavog, a opet takorei nepominog kretanja
bespomone barke oko sredita vrtloga. Senzacije, u kojima se mazohista preputa novom, isto tako
su i regresije. To je ono u emu je psihoanaliza u pravu, naime, da ontologija Bodlerove modernosti,
kao i sve druge koje su je sledile, odgovara infantilnim parcijalnim nagonima. Njihov pluralizam
je raznobojna fatamorgana, u kojoj samounitenje monizma buroaskog razuma ovome svetluca kao
190

Charles Baudelaire, Pour le Voyage, VIII, La fleurs de mal, 1857 (arl Bodler, Cvee zla, Putovanje, VIII, Udruenje
knjiara i izdavaa Jugoslavije, Beograd, 1997, str. 91).
191
Urgeschichte der Moderne, kao i ceo ovaj aforizam: aluzija na motive modernog, praistorije i noviteta, kod
Valtera Benjamina, o emu je Adorno s njim vodio uvenu polemiku, povodom njegovih eseja o Bodleru: Charles Baudelaire:
Ein Lyriker im Zeitalter des Hochkapitalismus, 193739 (Pariz Drugog Carstva u Baudelairea, W. Benjamin, Estetiki ogledi,
kolska knjiga, Zagreb, 1986), ber einige Motive bei Baudelaire, 1939 (O nekim motivima kod Bodlera, W. Benjamin,
Eseji, Nolit, Beograd, 1974) i Paris, die Hauptstadt des XIX Jahrhunderts, iz Passagen-Werk, verzija iz 1935 (W. Benjamin,
Pariz, prestonica XIX veka, anarhija/ blok 45, 2011). Adorno i Benjamin su polemiku vodili u prepisci od 19351938, a
Adornova argumentacija je najdetaljnije izloena u pismima od 2. VIII 1935. i 18. III 1936 (videti neko izdanje Adornove ili
Benjaminove prepiske, na primer, na engleskom, Theodor Adorno: Letters to Walter Benjamin, New Left Review I/81, 1973,
ili The Correspondence of Walter Benjamin, 19101940, University of Chicago Press, 1994).

135

nada. To obeanje ini ideju modernosti, i zbog njene sri, veno istog, sve to je moderno, im malo
zastari, poprima izraz neeg arhainog. Tristan (R. Wagner, Tristan und Isolde, 1859), koji se u sredini
XIX veka uzdie kao obelisk modernosti, u isto vreme je i najvei spomenik prisili ponavljanja. Novo je
dvosmisleno jo od svoje inauguracije. I dok s jedne strane povezuje sve to see dalje od istovetnosti
sve rigidnijeg postojeeg, sama utopljenost u novo, pod pritiskom te istovetnosti, u usti mah odluno
zahteva raspadanje subjekta na konvulzivne trenutke, u kojima ovaj zamilja sebe ivim, ime konano promovie drutvenu celinu, koja, u skladu s najnovijom modom, proteruje novo. Bodlerova pesma
o muenici seksa,192 rtvi ubistva, alegorijski slavi svetost uivanja, u jezivo oslobaajuoj mrtvoj prirodi zloina; ali, opijenost prizorom nagog, obezglavljenog tela ve nalikuje onome to je potencijalne
rtve Hitlerovog reima, u isti mah gramzive i paralizovane, vuklo da kupuju novine, u kojima su bile
objavljivane mere koje su najavljivale njihovu propast. Faizam je bio apsolutna senzacija: u proglasima iz vremena prvih pogroma, Gebels se hvalio kako nacisti, ako nita drugo, nisu dosadni. Apstraktni
teror vesti i glasina, u kojem se u Treem Rajhu uivalo kao u jedinom nadraaju, bio je dovoljan da
se oslabljeni senzorijum masa momentalno dovede do usijanja. Bez skoro neodoljive udnje za najnovijim vestima, zbog kojih se srce stezalo kao u iskonska vremena, posmatrai, a kamoli poinioci,
nikada ne bi mogli da podnesu ono neizrecivo. Kako je rat odmicao, Nemcima su konano bile prenoene i najstranije vesti, a postepeni vojni kolaps nije bio zatakivan. Pojmovi sadizma i mazohizma
vie nisu dovoljni. U masovnom drutvu tehnike emisije, oni se ire preko senzacije, neeg munjevitog, udaljenog, ekstremno novog. To obuzima publiku, koja se u oku vrpolji i zaboravlja nad kim su
poinjena zverstva, nad njom samom ili nad drugima. Sadraj oka postaje istinski ravnoduan prema
svojoj stimulativnoj vrednosti, kao to je to idealno bivalo i u inkantacijama pesnika; mogue je ak
da uas, u kojem su uivali Po i Bodler, jednom ostvaren s diktatorima, gubi svoj stimulativni kvalitet,
da sagoreva. Nasilno spasavanje kvaliteta u novom bilo je lieno kvaliteta. Sve moe da, kao novo,
otueno od samog sebe, postane uivanje, kao to se i otupeli morfijumski zavisnici na kraju hvataju
za svaku drogu, bez razlike, ukljuujui i atropin. Svaki sud nestaje u senzaciji, zajedno s razlikovanjem kvaliteta: to je ono to zapravo omoguava senzaciji da postane nosilac katastrofalne regresije.
Ono to je u teroru regresivnih diktatora moderno, dijalektika slika progresa, kulminira u eksploziji.
Novo, u svom kolektivnom obliku, ve nagovetenom onom urnalistikom crtom kod Bodlera, isto
koliko i bukom Vagnerovih bubnjeva, u stvari je neka stimulativna i paralizujua droga, spravljena
od spoljanjeg ivota: nije sluajno to to su Po, Bodler i Vagner bili zavisniki karakteri. Novo postaje puko zlo samo u svom totalitarnom izdanju, u kojem se tenzija izmeu pojedinca i drutva, koja
je nekada ostvarivala kategoriju novog, ukida. Danas je pozivanje na novo, svejedno koje vrste, pod
uslovom da je dovoljno arhaino, postalo univerzalni, sveprisutni medij lane mimeze. Raspadanje
subjekta se dovrava njegovim preputanjem uvek novoj istovetnosti. To iz karaktera isisava sve to
je vrsto. Ono to je Bodler bio u stanju da postigne snagom slike, srozava se u bezvoljnu fascinaciju.
Slom vere i gubljenje identiteta, patiko dodvoravanje situaciji, aktiviraju se preko stimulusa novog,
koji, kao puki stimulus, nije vie ak ni stimulativan. Moda se tako objavljuje odbijanje oveanstva
da ima decu, zato to se svakome moe prorei najgore: novo je tajna figura svih neroenih. Maltus
je jedan od praoeva XIX veka, a Bodler je s razlogom uzdizao jalovo. oveanstvo koje oajava nad
svojom reprodukcijom nesvesno projektuje svoju elju za opstankom na himeru jo nevienih stvari,
ali one nalikuju smrti. To ukazuje na sunovrat celog ustrojstva, kojem njegovi lanovi praktino vie
nisu potrebni.

192

Charles Baudelaire, Une martyre (Muenica), La fleurs de mal, 1857.

136

151. Teze protiv okultizma

I. Sklonost prema okultnom je znak regresije svesti. Ona gubi energiju da promilja ono
neuslovljeno i da podnese ono to je uslovljeno. Umesto da utvrdi i jedno i drugo, u njihovom jedinstvu i razlici, kroz konceptualni napor, ona ih bezglavo mea. Ono neuslovljeno
se pretvara u injenicu, a ono uslovljeno u neposrednu sutinu. Monoteizam se mrvi u
drugu mitologiju. Verujem u astrologiju, zato to ne verujem u boga, odgovorio je ispitanik u jednom amerikom socioloko-psiholokom istraivanju. Juridiki razum, koji je
samog sebe uzdigao u boga, kao da je zahvaen padom ovog drugog. Duh se razbija na
duhove i tako gubi sposobnost da shvati da ovi ne postoje. Pritajena sklonost drutva ka
propasti uljuljkuje svoje rtve u lano otkrivenje, u halucinatorni fenomen. One se uzalud
nadaju kako e im njegova fragmentarna oiglednost omoguiti da potpunoj propasti pogledaju u lice i da je podnesu. Posle hiljadu godina prosvetiteljstva, ponovo izbija panika,
u oveanstvu ija kontrola nad prirodom, u obliku kontrole nad ljudskim biima, svojim
uasima daleko prevazilazi sve zbog ega su ljudi ikada morali da strahuju od prirode.
II. Druga mitologija je jo neistinitija od prve. Ona stara je nastala taloenjem stanja spoznaje svojih epoha, od kojih je svaka u svojoj svesti bila slobodnija od slepe vezanosti za
prirodu od one prethodne. Ova nova, pometena i puna predrasuda, odbacuje znanje o sebi
koje je jednom stekla, usred drutva koje, sa svoje strane, kroz sveobuhvatni odnos razmene, odbacuje ono najelementarnije, iju snagu okultisti navodno kontroliu. Pogled pomorca prikovan za Dioskure,193 animizam drvea i izvora, sa svom svojom halucinantnom
zapanjenou pred onim neobjanjivim, istorijski su odgovarali subjektovom doivljaju
predmeta njegovog delovanja. Ali, kao racionalno upotrebljena reakcija na racionalizovano drutvo, preporoeni animizam, u atrama i ordinacijama vidovnjaka svih vrsta, porie
otuenje koje sm po sebi potvruje i od kojeg ivi, i nudi se kao zamena za nepostojee iskustvo. Okultista izvlai krajnji zakljuak iz fetiistikog karaktera robe: zlokobno
opredmeni rad napada ga s bezbroj demonski iskeenih predmeta. Ono to je zaboravljeno u svetu zgusnutom u proizvode, injenica da ga je proizveo ovek, izdvaja se, i onda,
pogreno upameno kao neto to postoji samo po sebi, dodaje predmetima i izjednauje
s njima. Poto su predmeti, zamrznuti pod hladnom svetlou razuma, izgubili privid oivotvorenog, ono to ih sada oivotvoruje, njihov drutveni kvalitet, osamostaljuje se kao
neto u isti mah prirodno i natprirodno, kao jo jedna stvar meu stvarima.
III. Regresija na magijsko miljenje u uslovima poznog kapitalizma, utapa misao u forme
poznog kapitalizma. Sumnjivo asocijalni marginalni fenomeni sistema, patetini pokuaji
izmicanja kroz pukotine u njegovim zidinama, ne govore nita o onome to bi se moglo
nalaziti spolja, ali jo jasnije ukazuju na sile raspadanja koje deluju iznutra. Mali magovi,
koji teroriu svoje klijente kristalnim kuglama, samo su modeli-igrake onih gorostasa
koji su nekada drali sudbinu oveanstva u svojim rukama. Dranje mranjaka koji stoje iza Psychic Research (psihikih istraivanja), neprijateljsko je i konspirativno kao i
samo drutvo. Hipnotika snaga okultnih stvari podsea na totalitarni teror: u savremenim procesima, to dvoje prelaze jedno u drugo. Smeak gatare se pojaao u podrugljivi
smeh drutva samom sebi; ono se kljuka direktnom materijalnom eksploatacijom dua.
Horoskop se povinuje direktivama Narodnih kancelarija, a mistika brojeva je priprema
za administrativne statistike i kartlesku politiku cena. Na kraju, pokazuje se da je integra193

Dioskuri (boji sinovi): Kastor i Polideuk (Poluks), sinovi Zevsa i Lede, blizanci i dve najsjajnije zvezde sazvea
Blizanaca.

137

cija ideologija dezintegracije u interesne grupe, koje se uzajamno istrebljuju. Svako ko se

ukljui, izgubljen je.
IV. Okultizam je refleksna reakcija na subjektivizaciju svih znaenja, dopuna postvarenja.
Ako ivi primete da je objektivna stvarnost postala gluva kao nikada ranije, oni pokuavaju da iz nje izvuku neki smisao pomou arobnih rei. Smisao se nasumino oekuje
od prve loije stvari koja se nae pri ruci: racionalnost stvarnog, koja vie nije sasvim
ubedljiva, zamenjuje se oivelim stolovima i zracima koji dopiru iz hrpa zemlje. Otpaci
pojavnog sveta postaju mundus intelligibilis (pojmljivi svet) bolesne svesti. To skoro da
bi mogla biti spekulativna istina, kao to bi Kafkin Odradek194 skoro mogao biti aneo,
ali je ipak, u pozitivitetu koji izostavlja medijum misli, samo varvarska zabludelost, subjektivitet ispranjen od samog sebe i koji zato sebe pogreno uzima za svoj objekt. to
je nitavnost onoga to prolazi kao duh potpunija a u bilo emu manje lienom duha
prosveeni subjekt bi odmah prepoznao sebe utoliko se lake smisao koji se tu otkriva,
i koji zapravo potpuno izostaje, pretvara, istorijski, ako ne nuno i kliniki, u nesvesnu,
prisilnu projekciju raspadajueg subjekta. On bi hteo da svet podsea na njegovo sopstveno raspadanje: zato se bavi rekvizitima i loim eljama. Trea mi zagleda u dlan/ Hoe da
vidi kako propadam!195 U okultnom, duh stenje pod vlastitim jarmom, kao neko zateen
usred komara, ije muke pojaava to to zna da sanja, a ipak ne moe da se probudi.
V. Nasilnost okultizma, kao i kod faizma, s kojim je povezan misaonim obrascem slinim
antisemitizmu, nije samo patika. Ona se pre sastoji u tome to u udesnim lekovima nieg ranga, u slikama pokrivalicama, da tako kaemo, svest gladna istine zamilja kako se
ova moe pronai u mrano prisutnoj spoznaji koju joj zvanini progres, u svim svojim
oblicima, namerno uskrauje. Re je o spoznaji da drutvo, time to praktino iskljuuje
svaku mogunost spontanog preokreta, gravitira ka totalnoj katastrofi. Realna apsurdnost se reprodukuje u onu astroloku, koja neprozirnu povezanost stranih elemenata
nita nije udaljenije od zvezda istie kao znanje o subjektu. Pretnja koja se ita iz konstelacija podsea na onu istorijsku, koja se najavljuje upravo kroz nesvesno, kroz odsustvo
subjekta. To da je svako potencijalna rtva celine, koja se sastoji iskljuivo od smih ljudi,
ovi mogu podneti samo ako tu celinu prebace sa sebe na neto slino, ali spoljanje. Kroz
jadne besmislice koje upranjavaju, kroz svoju ispraznu uasnutost, oni uspevaju da daju
oduka svom smuenom jadu, svom grubom strahu od smrti, ali opet tako to nastavljaju
da ga potiskuju, to je nuno, ako ele da preive. Prekid linije ivota, koji ukazuje na
pritajeni rak, prevara je samo tamo gde se navodno vidi, na dlanu pojedinca; tamo gde se
uzdravaju od davanje dijagnoze, u odnosu na kolektiv, to bi bila istina. Okultiste s razlogom privlae detinjasto udovine fantazije prirodnih nauka. Zbrka koju ove prave sa
svojim emanacijama i izotopima uranijuma jeste krajnja jasnoa. Mistini zraci su skromni nagovetaji onih tehnikih. Praznoverje je znanje, zato to sve znake destrukcije, rasute
po celoj povrini drutva, uzima zajedno; i ono je ludost, zato to sa svom svojom tenji
ka smrti i dalje naginje iluziji: oekivanju da bi preobraeni oblik drutva izmetenog u
nebesa mogao biti odgovor, koji moe doneti samo prouavanje onog stvarnog.

194
Odradek: tajanstveno stvorenje, izmeu bia i stvari, iz Kafkine prie Die Sorge des Hauswaters (Domainova briga,
1917).
195
Stihovi iz pesme Clemensa Brentana (17781842), Ich kenn ein Haus, ein Freudenhaus (1816). Adorno citira po
seanju i grei samo u prvoj rei: Die dritte (trea; ispravno, Die eine, jedna) liest mir aus der Hand / Sie will mein Unglck
lesen

138

VI. Okultizam je metafizika za budale.196 Nierazrednost medijuma nije nita nasuminija

od apokrifne trivijalnosti njihovih otkrivenja. Jo od ranih dana spiritizma, komunikacija
sa onostranim se svodila na pozdrave od mrtve bake i proricanje skorog putovanja. Izgovor da svet duhova ne moe preneti slabanom ljudskom umu vie nego to ovaj moe da
primi, jednako je apsurdna i predstavlja pomonu hipotezu paranoinog sistema: lumen
naturale (lat., prirodna svetlost, zdrav razum) ipak tei neemu viem nego to su posete
preminuloj baki, a ako duhovi to ne ele da uvae, onda su oni samo neotesani goblini,
s kojima je najbolje odmah prekinuti svaki kontakt. Tupavo prirodni sadraj natprirodne poruke odaje njenu neistinu. Dok u onostranom tragaju za onim to su izgubili, sve
to tamo pronalaze je vlastita nitavnost. Da ne bi izgubili kontakt sa sumornom svakodnevnicom, u kojoj se, kao nepopravljivi realisti, oseaju kao kod kue, oni prilagoavaju
smisao kojim se okrepljuju besmislu pred kojim bee. Bezvredna magija nije nita drugo
nego bezvredna egzistencija, koju ova samo osvetljava. To je ono to prozaino ini tako
zgodnim. injenice koje se od date stvari razlikuju samo po tome to nisu injenice, uzdiu se u etvrtu dimenziju. Njihovo nebie je njihov jedini qualitas occulta (lat., skriveni
kvalitet). One snabdevaju slaboumne pogledom na svet. Astrolozi i spiritisti nude nagle i
drastine odgovore na svako pitanje, koji nita ne reavaju, osim to svojim grubim premisama spreavaju svako mogue reenje. Njihova oblast uzvienog, koju predstavljaju
po analogiji sa svemirom, ne mora se promiljati nita vie nego neka stolica ili vaza s
cveem. To samo pojaava konformizam. Onom postojeem nita se ne svia vie od ideje
da samo postojanje, kao takvo, treba da bude smisao.
VII. Velike religije su ili obeavale spasenje mrtvih u tiini, kao jevrejska nakon zabrane
slika, ili su propovedale uskrsnue tela. One su ozbiljno shvatale neodvojivost duhovnog
i telesnog. Nije bilo nijedne namere, nieg duhovnog, to ne bi na neki nain poivalo
u telesnoj percepciji i za uzvrat teilo telesnom ispunjenju. Za okultiste, koji sebe vide
iznad ideje o uskrsnuu i koji zapravo ne ele spasenje, sve to je suvie sirovo. Njihova
metafizika, koju ak ni Haksli vie ne moe da razlikuje od metafizike, poiva na aksiomu:
Dua se visoko u nebesa izvija/ dok telo na kauu poiva.197 to je duhovnost ivahnija, utoliko vie je mehanika: ak je ni Dekart nije odvojio tako precizno. Podela rada i
postvarenje dovode se do ekstrema: telo i dua se odsecaju jedno od drugog u, da tako
kaemo, veitoj vivisekciji. Dua samo treba da otrese prainu sa sebe, da bi tamo u viim
regionima nastavila sa svojom ivom aktivnou, upravo u taki u kojoj je bila prekinuta.
Ali, u takvoj deklaraciji o nezavisnosti, dua se pretvara u jeftinu imitaciju onoga od ega
se lano oslobodila. Umesto uzajamnog delovanja, koje je priznavala ak i najrigidnija filozofija, uspostavlja se astralno telo, taj sramni ustupak koji opredmeeni duh ini svojoj
suprotnosti. Koncept istog duha moe se shvatiti samo kroz parabolu tela, koja ga u isti
mah ukida. Smo postvarenje duhova je njihova negacija.
VIII. Okultisti grme protiv materijalizma. Ali, oni ele da izvagaju astralno telo. Oni na
predmet svog interesovanja gledaju kao na neto to u isti mah prevazilazi mogunost
iskustva i to treba doiveti. Sve treba izvesti strogo nauno; to je podvala vea, to se
paljivije kontroliu uslovi eksperimenta. Pompeznost naune provere se dovodi ad ap196
Aluzija na uvenu izreku Antisemitizam je socijalizam za budale (Der Antisemitismus ist der Sozialismus der dummen
Kerle), koja se pogreno pripisivala nemakom socijalisti Augustu Bebelu (Ferdinand August Bebel, 18401913), ali koja
potie od austrijskog politiara Ferdinanda Kronavetera (Ferdinand Kronawetter, 18381913).
197
Doslovan prevod stihova iz pesme Das Kanapee, popularnog lagera, anonimnog autora, koji se pojavio u Berlinu oko
1873. U originalu Die Seele schwinget sich wohl in die Hh juchhe, der Leib, der bleibet auf dem Kanapee

139

surdum (do apsurda), jer nema ta da se proverava. Isti racionalistiki i empiristiki aparat, koji rasteruje sve duhove, koristi se za njihovo podmetanje onima koji vie ne veruju
u sopstveni razum. Kao da svaki elementarni duh ne bi mogao zaobii klopke koje tim
neuhvatljivim stvorenjima postavlja dominacija nad prirodom. Ali, okultisti ak i to uspevaju da pretvore u prednost. Poto duhovi ne vole kontrolu, zbog njih, usred svih mera
predostronosti, vrata moraju ostvariti otvorena, tako da se mogu pojaviti bez ometanja.
Naime, okultisti su praktian svet. Njih ne vodi pka radoznalost, oni trae savet. Od
zvezda do buduih transakcija vodi samo jedan korak. Informacije se obino svode na
loe izglede nekog sirotog poznanika, koji se nadao neemu boljem.
IX. Najvei greh okultizma je zagaivanje duha i postojanja, pri emu ovo drugo postaje samo atribut duha. Duh izranja iz postojanja, kao organ koji bi trebalo da odri ivot.
Poto se postojanje odraava u duhu, ovaj se u isti mah izokree u neto drugo. Ono
postojee se negira seanjem na sebe. Takva negacija je element duha. Pridati mu opet
pozitivnu egzistenciju, makar i vieg reda, znai izruiti ga onome emu se suprotstavlja.
Kasnija buroaska ideologija pravi od duha ono to je bio jo u preanimizmu, bie za sebe,
oblikovano drutvenom podelom rada, rascepom na manuelni i intelektualni rad, u kontekstu svesne dominacije nad onim prvim. U konceptu duha, koji postoji za sebe, svest
ontoloki opravdava i proglaava venom privilegiju na kojoj ovaj poiva, tako to ga
predstavlja nezavisnim od drutvenog principa. Takva ideologija eksplodira u okultizam:
moglo bi se rei da je okultizam u stvari idealizam, koji napravio pun krug. Upravo na
osnovu rigidne antiteze izmeu bia i duha, ovaj drugi postaje zasebni odeljak bia. Ako
je idealizam promovisao Ideju u korist celine, da bi bie bilo duh i da bi duh postojao,
okultizam iz toga izvlai apsurdan zakljuak, da je smo postojanje odreeno bie: Postojanje, u skladu sa svojim postajanjem, natkriljuje celo bie s neim od nebia, tako da se
to nebie shvata kao prosto jedinstvo s biem. Nebie ugraeno u bie, injenica da konkretna celina ima formu bia, odnosno neposrednosti, konstituie odreenost kao takvu.
(Hegel, Nauka logike, I) Okultisti doslovno shvataju nebie kao prosto jedinstvo s biem,
a njihova vrsta konkretnosti je lana preica koja vodi od celine ka odreenosti, koja na
raun celine moe rei kako samim tim to je jednom odreena, ne moe vie biti celina.
Oni poruuju metafizici, Hic Rhodus, hic salta (lat., dokai se): ako se filozofsko uee
duha u postojanju moe odrediti, onda na kraju, oseaju oni, svako nasumino, ratrkano
postojanje moe sebe dokazati kao poseban duh. Samim tim, uenje o postojanju duha,
krajnja egzaltacija buroaske svesti, ve bi teleoloki podrazumevala veru u postojanje
duhova, svoju krajnju degradaciju. Pomak ka postojanju, uvek pozitivan i apologetski
prema svetu, u isto vreme podrazumeva tezu o pozitivnosti duha, njegovo zaustavljanje,
transpoziciju apsolutnog u pojavno. To da li je ceo pojmljivi svet, kao proizvod, zapravo
duh ili je bilo koja stvar neka vrsta duha, postaje nevano, a svet-duh se izokree u duh
najvieg ranga, u anela uvara postojeeg poretka, lienog svakog duha. Okultisti ive
od toga: njihov misticizam je enfant terrible (fr., nemogue dete) Hegelovih mistinih
momenata. Oni vode spekulaciju u prevarantski bankrot. Time to odreeno bie proglaavaju za duh, oni podvrgavaju objektivizirani duh proveri postojanja, koja se mora
pokazati negativnom. U tome nema nikakvog duha.

140

152. uvajte se zloupotrebe

Dijalektika potie iz sofistike, kao postupak koji u diskusiji treba da uzdrma dogmatske tvrdnje i,
kako to javni tuioci i komiari vole da kau, da slabiju re uini jaom. Ona se kasnije, naspram
philosophia perennis (drevna osnova svake filozofije), razvila u perenijalni (nepresuni) kritiki metod,
utoite svake misli potlaenih, ak i one koju ovi nikada nisu mislili. Ali, kao nain da se bude u pravu,
ona je od samog poetka bila i sredstvo dominacije, formalna tehnika apologije, nezainteresovana za
sadraj, na usluzi svakome ko je mogao da plati: princip stalne i uspene promene strana. Njena istina
ili neistina se, prema tome, ne nalazi u metodi kao takvoj, ve u njenoj nameri, u okviru istorijskog procesa. Rascep hegelijanske kole na levicu i desnicu poivao je na dvosmislenosti teorije, nita manje
nego na politikoj situaciji u periodu neposredno pre 1848. Dijalektika ne obuhvata samo marksistiko uenje, da proletarijat, kao apsolutni objekt istorije, postaje njen prvi drutveni subjekt, sposoban
da ostvari svesno samoodreenje oveanstva, ve i alu, koju je Gistav Dore (Gustav Dor) stavio u
usta jednom parlamentarnom predstavniku ancien regim (starog reima): da bez Luja XVI nikada ne
bi bilo ni Revolucije, prema trome, njemu treba zahvaliti na ljudskim pravima. Negativna filozofija, taj
univerzalni rastvara, stalno rastvara i sam rastvara. Ali, novi oblik, koji navodno obuhvata i rastvoreno i rastvara, u antagonistikom drutvu se nikada ne moe pojaviti u istom stanju. Naime, sve
dok reim uspeva da se reprodukuje, stari kvalitet e se uvek iznova, u sirovom obliku, pojavljivati u
razlaganju samog rastvaraa: u radikalnom smislu, tu nema nikakvog skoka. To bi pre svega morao
da bude neki oslobaajui dogaaj. Poto se dijalektiko odreenje novog kvaliteta uvek vidi upueno
na mo objektivne tendencije, koja prenosi ini dominacije, ono se, kad god postigne konceptualnu
negaciju negacije, nalazi pod skoro neizbenom prisilom da, makar u mislima, loe staro zameni neim jo nepostojeim. Dubina s kojom prodire u objektivnost, plaa se ueem u lai da je ve sma
objektivnost istina. Time to se striktno ograniava na ekstrapolaciju stanja osloboenog privilegija
iz onog kojem, kroz istorijski proces, duguje privilegiju postojanja, ono se priklanja restauraciji. To se
odrava i na privatnu egzistenciju. Hegel joj je prigovarao zbog njene nitavnosti. Puka subjektivnost,
koja insistira na istoti vlastitog principa, nuno se zaplie u antinomije. Ona se razbija na komade,
zbog sopstvene pakosti, licemerja i pokvarenosti, u meri u kojoj se ne objektivizuje u drutvu i dravi.
Moral, kao autonomija zasnovana na istoj samoizvesnosti, ak i sama savest, samo je privid. Ako nema nieg etiki stvarnog,198 onda je, kao u Filozofiji prava (Hegel), logino da brak stoji iznad savesti,
a da se ovoj drugoj, ak i na sopstvenom nivou, koji je Hegel, kao i romantiari, definisao kao ironiju,
prigovara zbog subjektivne oholosti, u dvostrukom smislu. Taj motiv dijalektike, koji deluje kroz sve
slojeve sistema, u isto vreme je istinit i neistinit. Istinit, zato to razotkriva zasebno kao neophodnu
iluziju, lanu svest onoga to je odvojeno, to postoji samo za sebe i ni na trenutak za celinu; a tu
lanu svest moe da razgradi samo snaga celine. Neistinit, zato to je motiv objektivizacije, ospoljavanje, degradiran u puku racionalizaciju, u izgovor za buroasko samopotvrivanje subjekta, sve dok
je objektivnost, koju misao vidi kao suprotnost loem subjektivnom, neslobodna i dok zaostaje za kritikim radom subjekta. Re ospoljavanje, koja spasenje od privatne samovolje oekuje od poslunosti
privatne volje, priznaje, tako to se naglaeno dri onog spoljanjeg, kao neeg institucionalno suprotstavljenog subjektu, uprkos svom pozivanju na pomirenje, trajnu nepomirljivost subjekta i objekta,
koja je, sa svoje strane, tema dijalektike kritike. in samoospoljavanja se svodi na odricanje, koje je
Gete opisao kao spasonosno, i time na opravdavanje status quo, nekad i sad. Na osnovu uvida u, recimo, osakaenost ena u patrijarhalnom drutvu, u nemogunost uklanjanja antropoloke deformacije
bez njenih preduslova, upravo bi neki neumoljivi dijalektiar, bez iluzija, mogao da usvoji stanovite
stareine domainstva i govori u prilog daljeg postojanja patrijarhalnih odnosa. U tome nee osku198

G. W. F. Hegel, Phnomenologie des Geistes, ed. Lasson, Leipzig 1921, str. 397.

141

devati u valjanim razlozima, kao to je nemogunost uspostavljanja bitno drugaijih odnosa u datim
uslovima, niti same ljudskosti prema potlaenima, koji moraju da plate ceh lanog osloboenja; ali,
svaka takva istina postajala bi samo ideologija u slubi mukih interesa. Dijalektiar je svestan nesree
i naputenosti starih usedelica, onoga to je u rastancima ubistveno. Ali, time to neromantino daje
prednost objektiviziranom braku nad prolaznim strastima, neponitenim zajednikim ivotom, on se
pretvara u zastupnika onih koji pristaju na brak po cenu oseanja, koji vole ono za ta su se venali,
naime, apstraktni vlasniki odnos. Poslednja re te mudrosti bila bi da osoba u stvari nije toliko vana,
samo ako se prilagodi datoj konstelaciji i radi ono to se od nje trai. Da bi se zatitio od tog iskuenja,
prosveenom dijalektiaru je potrebna neprekidna sumnja u svaki apologetski, restaurativni element,
koji je, meutim, i sam deo nenaivnosti. Pretnju od pada refleksije u nerefleksivnost odaje nadmenost
koja stavlja u pogon dijalektiki metod i govori kao da je on sam neposredna spoznaja celine, koju
upravo principi dijalektike iskljuuju. Prelazi se na stanovite celine, da bi se svaki konkretan negativni sud protivnika odbacio onim didaktikim gestom koji kae, nisam tako mislio, i istovremeno
saseklo kretanje koncepta, zaustavila dijalektika, pozivanjem na neodoljivu teinu injenica. Nevolju
izaziva thema probandum (lat., dokazna tema): dijalektika se koristi, umesto da joj se prepusti. Tako
se suverenitet dijalektike misli vraa u predijalektiki stadijum: u smireno objanjavanje injenice
kako svaka stvar ima dve strane.

153. Na kraju
Jedina filozofija s kojom bi se moglo odgovorno stati naspram oaja, bila bi ona koja pokuava da
sve stvari prikae onako kako izgledaju sa stanovita spasenja. Spoznaja nema drugog svetla osim
onog koje spasenje baca na svet; sve drugo iscrpljuje se u naknadnim rekonstrukcijama (Nachkonstruktion) i ostaje deo tehnike. Mora se razviti perspektiva koja svet izmeta iz sebe, koja ga otuuje,
otkriva njegove naprsline i pukotine, prikazuje siromanim i izoblienim, kao to e se jednog dana
ukazati pod mesijanskom svetlou. Stei takvu perspektivu, bez samovolje i nasilja, samo na osnovu
dodira sa stvarima, jedini je zadatak misli. To je neto najprostije, zato to stanje neopozivo nalae
takvu spoznaju, u stvari, zato to savrena negativnost, kada se jednom potpuno sagleda, prikazuje
izokrenutu sliku svoje suprotnosti. Ali, to je i sasvim nemogue, zato to podrazumeva stanovite koje je, makar za dlaku, izmeteno iz zaaranog kruga postojeeg, a znamo da se svaka spoznaja, da bi
bila obavezujua, mora ne samo oteti od postojeeg ve i da, upravo zato, mora biti obeleena istim
onim poremeajima i bedom kojima pokuava da umakne. to se neka ideja, u ime neuslovljenosti,
strastvenije otima iz svoje uslovljenosti, utoliko se nesvesnije i zato pogubnije predaje svetu. Ona mora da, zbog onog mogueg, shvati ak i sopstvenu nemogunost. U odnosu na zahteve koji se tako
postavljaju pred misao, pitanje realnosti ili nerealnosti spasenja je skoro nevano.
(1951)

142

Dodatak
Uredniki pogovor za Dodatak tomu 4, Sabranih dela Teodora V. Adorna (Gesammelte
Schriften, Band 4, Minima moralia, Anhang):
Adornova knjiga Minima moralia je prvi put objavljena 1951, u izdanju Suhrkamp Verlag
(Berlin-Frankfurt). Surhkamp je objavio drugo, redigovano izdanje, u Frankfurtu, 1962.
Verzija iz poslednjih dve hiljade primeraka tog izdanja (79.000), iz 1964, poslednja je verzija teksta obavljena za autorovog ivota; ovaj reprint sledi to izdanje. Adorno je, u nekoliko navrata, izbacio iz rukopisa manji broj tekstova. Njegovi razlozi su varirali: ponekad
se rukovodio ukupnom strukturom knjige, a ponekad nastojao da izbegne ponavljanje sadraja. Poto Adorno ni u kom sluaju nije hteo da se distancira od onoga to je napisao,
urednik Sabranih dela veruje da je odluka da objavi ove do sada neobavljene tekstove, u
obliku dodatka, ispravna.
Rolf Tideman (Rolf Tiedemann), novembar, 1979.

I. Key people199
Umiljeni tip, koji o sebi stie neki sud samo kada dobije potvrdu za ulogu koju igra u kolektivima,
koji to nisu, ve postoje samo kolektiviteta radi; delegat s trakom (svastikom) oko ruke, veti govornik, koji svoje izlaganje zainjava zdravim smislom za humor i najavljuje zakljuak jednim A sada
bih voleo; dobrotvorna hijena i profesor koji leti s jednog kongresa na drugi svi oni su nekada
nailazili na podsmeh, kao naivine, provincijalci i malograani. Danas je svaka slinost sa satirom iz
XIX veka nestala; princip se, sa smrtnom ozbiljnou, proirio s karikatura na celu buroasku klasu.
Ne samo da su njeni lanovi podvrgnuti neprekidnoj drutvenoj kontroli, kroz konkurenciju i kooptiranje u njihovim profesionalnim ivotima, ve su se i njihovi privatni ivoti apsorbovali u postvarene
formacije u koje su se svi meuljudski odnosi stvrdnuli. Razlozi su, pre svega, sirovo materijalni: samo
oni kojima se dopusti da asno slue zajednici, takvoj kakva je, kojima uspe da stupe u neku priznatu
grupu, makar to bila samo masonerija degenerisana u kuglaki klub, mogu stei poverenje koje dobro doe u lovu na kupce i klijente, i koje moe doneti neku sinekuru. Ugledni graanin se vie ne
moe kvalifikovati samo na osnovu bankovnog rauna, ak ni lanarine koju plaa svojoj organizaciji; on mora da donira svoje srce i duu, kao i svoje slobodno vreme, koje mu preostaje od nekog
predatorskog posla, kao predsednik ili blagajnik komiteta, u koji je napola namamljen, a napola zakopan. Za njega vie nema nade, osim obavezne klupske itulje, kada ga sustigne srani udar. Ne
biti lan neega izaziva sumnju: kada traite naturalizaciju, od vas se izriito zahteva da navedete u
199

Eng., Kljuni ljudi.

143

koja ste udruenja ulanjeni. To se, meutim racionalizovano kao spremnost pojedinca da odbaci
svoj egoizam i posveti se celini, koja, opet, nije nita drugo nego objektivizacija egoizama odraava
i na ponaanje ljudi. Nemona, u nadmonoj organizaciji, individua doivljava sebe samo kao neto
drutveno posredovano. Institucije koje su stvorili ljudi se tako dodatno fetiizuju: poto subjekti sebe
vide samo kao eksponente institucija, ove poprimaju karakter neeg bogom danog. Oseate se do sri
kao doktorova supruga, lan fakultetskog vea, predsednik komiteta verskih eksperata sluao sam
jednog nitkova koji je javno koristio tu frazu, a da to nikome nije bilo smeno kao to biste se u
neka druga vremena oseali kao lan neke porodice ili plemena. Jo jednom u svojoj svesti postajete
ono to u svom biu inae jeste. U poreenju sa iluzijom o samodovoljnim i nezavisnim osobama u
robnom drutvu, ta svest je istinita. Zaista niste nita drugo nego doktorova ena, lan fakultetskog
vea ili verski ekspert. Ali, kao pozitivitet, negativna istina postaje la. to je oseaj za drutvenu podelu rada nefunkcionalniji, to se subjekt tvrdoglavije dri onoga to mu namee njegova drutvena
sudbina. Otuenost postaje bliskost, dehumanizacija ljudskost, a iezavanje subjekta negova potvrda.
Socijalizacija ljudskih bia danas ovekoveuje njihovu asocijalnost, a da ni oni asocijalni ne mogu da
laskaju sebi da su ljudska bia.

II. Zakonska stavka

Ono to su nacisti uradili Jevrejima bilo je neizrecivo: jezik za to nema rei, zato to ak i masovno
ubistvo, naspram njegove briljive isplaniranosti, sistematinosti i totalnosti, zvui kao neto iz starih,
dobrih dana serijskih ubica. A opet treba pronai izraz, ako bi njegove rtve, u svakom sluaju, suvie
brojne da bi se njihova imena mogla upamtiti, trebalo potedeti prokletstva da ih se vie niko ne sea.
I tako je nastao engleski izraz genocide. Ali, time to je kodifikovano, kao u Meunarodnoj deklaraciji o ljudskim pravima, ono neizrecivo je, u ime protesta, postalo samerljivo. Time to je uzdignuto u
koncept, njegova mogunost je praktino priznata: kao institucije koju treba zabraniti, odbaciti, razmotriti. Jednog dana bi se na forumu Ujedinjenih nacija mogla povesti diskusija da li se neko novo
zverstvo moe svrstati u genocid, da li nacije imaju pravo na intervenciju, koje u svakom sluaju ne
ele da iskoriste, i da li, s obzirom na neoekivane tekoe u praktinoj primeni celog koncepta, genocid treba izbaciti iz statuta. Malo posle toga, u naslovima sa unutranjih stranica, itamo formulacije
na jeziku novina: genocid u Istonom Turkestanu200 je praktino okonan.

III. Kako je oni vide

Ljudi su toliko manipulisali konceptom slobode, da se ovaj konano sveo na pravo jaih i bogatijih
da od slabijih i siromanijih otimaju ono to im je jo ostalo. Na pokuaje da se tu neto promeni, gleda
se kao na sramno meanje u domen same individualnosti, koja se, po logici takve slobode, rasula u
administrirano nitavilo. Ali, objektivni duh jezika to zna bolje. Nemaki i engleski jezik rezerviu
re slobodno za stvari i usluge koje ne kotaju nita. Pored toga to u sebi nosi kritiku politike
ekonomije, to svedoi i o neslobodi prisutnoj u samom odnosu razmene; nema slobode, sve dok sve
ima svoju cenu, a u postvarenom drutvu stvari izuzete iz mehanizma cene postoje samo kao bedni
ostaci. Kada se paljivije pogledaju, vidi se, naravno, da i one obino imaju cenu, i da slue kao dodaci
robama ili makar dominaciji: parkovi ine zatvore podnoljivijim, za one koji su u njima. Za ljude
200

Istoni Turkestan ili Autonomna regija ujgurskog naroda Sinkjang (od 1955), u Kini. Adorno misli na sukobe iz perioda
19441949, posle kojih je ta oblast konano postala deo NR Kine.

144

slobodnog, spontanog, spokojnog i nonalantnog temperamenta, za one koji slobodu shvataju kao
privilegiju na osnovu neslobode, jezik, meutim, ve ima prikladnu re: bestidnici.

IV. Les Adieux 201

Do vienja je u jezicima vekovima postojalo kao uplja fraza. Sada to vai i za ljudske odnose.
Opratanje je zastarelo. Dvoje, koji su zajedno, mogu se rastati zato to neko od njih menja mesto
boravka; ljudi ionako u svojim gradovima vie nisu na svome, tako da, u skladu s krajnjom konsekvencom slobode kretanja, potpuno podreuju svoje ivote, ak i prostorno, bilo kakvim povoljnijim
uslovima koje mogu pronai na tritu rada. Onda je meu njima gotovo ili se mogu opet sresti. Otii
zauvek i zadrati ljubav, postalo je nepojmljivo. O, rastanku, izvoru svih rei!202 Ali, izvor je presuio i iz njega vie ne dopire nita, osim bye, bye ili ta, ta. Avionska pota i kurirska sluba reavaju
tehniki problem razdvojenosti, za one koji oekuju dragoceno pismo, pod uslovom da se odsutni
partner nije otarasio svega to mu nije na dohvat ruke, kao balasta. Direktori vazduhoplovnih kompanija onda mogu da dre sveane govore o tome koliko su neizvesnosti i tuge uspeli da odagnaju od
ljudi. Ali, za tradicionalno shvatanje ljudskosti, likvidacija rastanaka je pitanje ivota i smrti. Ko bi
jo mogao da voli, ako se iskljui onaj momenat kada se drugo telesno bie opaa kao slika u kojoj
se saima ceo kontinuitet ivota, kao u nekom zrelom plodu? ta bi bila nada, da nije udaljenosti?
Ljudskost je znaila svest o prisustvu onoga to nije prisutno, koja isparava u uslovima koji svemu
odsutnom daju privid opipljivosti, uz pomo neeg prisutnog i neposrednog, i koji zato znaju samo
za prezir prema onima kojima taj privid nije dovoljan. Ali, insistiranje na unutranjoj mogunosti rastanka, pri njegovoj pragmatinoj nemogunosti, bilo bi la, zato to se ono unutranje ne odvija u sebi
ve u odnosu na objektivitet, tako da bi internalizacija neke ruevne spoljanjost nakodila smoj
unutranjosti, koja moe da se osloni samo na svoj vlastiti plamen. Obnavljanje tih gestova mogli bi
da sledi primer profesora nemake knjievnosti, koji na Badnje vee na trenutak podiu svoju usnulu
decu pred okienom jelkom, da bi prizvali dj vu i uronili ih u mit. Neko zrelo oveanstvo prevazii
e, na pozitivan nain, vlastito shvatanje naglaeno ljudskog. Inae e njegova apsolutna negacija,
neljudskost, odneti pobedu.

V. Pitanje asti
Mukarci su, u odnosu na ene, preuzeli na sebe obavezu diskrecije, kao naina da se brutalnost nasilja prikae ublaenom, a kontrola kao odnos uzajamnih ustupaka. Poto su promiskuitet stavili van
zakona, da bi osigurali enu kao vlasnitvo, iako im je promiskuitetnost i dalje potrebna da njihovo
vlastito odricanje ne bi postalo nepodnoljivo, mukarci su enama iz svoje klase, koje im se podaju
van braka, dali preutno obeanje da o tome nee priati nijednom drugom mukarcu, niti ugroziti njihovu ensku reputaciju pred patrijarhalnim diktatom. Diskrecija je tako postala radosni izvor svake
tajanstvenosti, znalaki trijumf nad vladajuim silama, ak i trijumf poverenja, u kojem su se formirali
ljudska otmenost i integritet. Pismo koje je Helderlin poslao svojoj majci, posle kobne frankfurtske katastrofe, u kojem ga ni krajnji oaj nije naveo da nagovesti razloge za prekid odnosa sa g. Gontardom
ili da makar spomene Diotinino ime, pri emu je estina strasti prela samo u ojaene rei o gubitku
201

Fr., Rastanci.
O Abschied, Brunnen aller Worte!, stihovi iz pesme, Franza Werfela (18901945), Abschied. Ein Fragment (Rastanak.
Jedan fragment), 1915.
202

145

uenice koja je bila njegovo najmilije dete203 to pismo uzdie snagu utivog utanja u uareno oseanje i pravi od njega izraz nepodnoljivog sukoba izmeu prava ljudskih bia i prava onoga to jeste.
Ali, ako usred opte neslobode svaka crta ljudskosti koja uspe da se od nje otme postaje dvosmislena,
onda to vai i za muku diskreciju, koja navodno moe biti samo plemenita. Ona se, naime, izokree
u sredstvo za osvetu ene zbog njene potlaenosti. To to mukarci moraju da izmeu sebe ute, to
to cela erotska sfera poprima sve veu dozu tajanstvenosti to su ljudi obzirniji i vaspitaniji, prua
enama razne mogunosti, od komotnih lai do lukavih i neometanih neverstava, i osuuje dentlmena na ulogu budale. ene iz vie klase su ovladale celom tehnikom izolovanja, dranja mukaraca na
uzici i konano, svesnog razdvajanja svih sfera oseanja, ponaanja i vrednovanja, u emu se muka
podela rada groteskno reprodukuje. To im omoguava da bezbedno manipuliu ak i najosetljivijim
situacijama iako po cenu upravo one neposrednosti za koju ene veruju da im tako dobro pristaje.
Mukarci iz tvoga izvlae sopstvene zakljuke i dele onu pakosnu sous-entendu (insinuaciju) da su
ene prosto takve. Namigivanje koje kae kako Cos fan tutte (sve tako ine)204 zaboravlja na svaku
diskreciju, iako nijedno ime ne biva pomenuto, pored toga to slui kao opravdanje za uverenje da
svaka ena koja se oslanja na kavaljerstvo svog ljubavnika neminovno kri poverenje koje ovaj polae
u nju. Dama, koja to zaista jeste, i koja ne eli da od otmenosti pravi detinjastu igru pukog pozerstva,
zato nema drugog izbora osim da na svoju ruku odbaci narueni princip diskrecije i da otvoreno, bez
stida, pokae svoju ljubav. Ali, ko ima dovoljno snage za tako neto?

VI. Post festum

Patnja zbog slabljenja erotskog odnosa nije, za ta ona samu sebe smatra, samo strah od povlaenja
voljene osobe, niti ona vrsta narcisistike melanholije koju je tako upeatljivo opisao Frojd. Ona ukljuuje i strah od prolaznosti sopstvenih oseanja. Za spontane impulse ostalo je tako malo mesta, da ih
svako ko ih jo uopte ima doivljava kao radost i blagodet, ak i kada izazivaju patnju, kao poslednje,
bolne tragove neposrednosti, tog poseda koji treba ilavo braniti, da se ne bismo opet pretvorili u
stvari. Strah od ljubavi prema drugome je, nema sumnje, vei nego strah od gubitka njegove ljubavi.
Ideja koja se nudi kao uteha, kako za koju godinu neemo vie razumeti svoju strast i da emo voljenu
enu moi da sretnemo u neijem drutvu s tek prolaznom, zauenom radoznalou, moe da razljuti
uteenog preko svake mere. Pomisao da bi strast, koja razbija kontekst racionalne korisnosti i koja
kao da pomae sopstvu da pobegne iz svog monadolokog zatvora, trebalo da bude neto relativno,
to se iz nekog sramnog razloga moe ponovo uklopiti u individualni ivot, jeste krajnje svetogre.
A opet, sama strast, time to osea neizbrisivu granicu izmeu dvoje ljudi, neizbeno je prisiljena da
promilja taj momenat i da tako, ispunjena njime, prepozna nitavnost svoje ispunjenosti. U stvari,
uvek oseamo tu uzaludnost; srea poiva u apsurdnoj nadi da e nas neto odneti, i svaki put kada bi
stvari krenule loe, to bi bilo poslednji put, to bi bila smrt. Prolaznost onoga u emu je ivot skoncentrisan do krajnjih granica, probija upravo u toj krajnjoj koncentraciji. Iznad svega ostalog, nesreni
ljubavnik e morati da prizna kako je upravo tamo gde je mislio da zaboravlja na sebe, voleo samo
sebe. Nikakva direktnost ne vodi van grenog kruga prirodnog, osim refleksije o tome koliko je on
zatvoren.

203
Aluzija na Helderlinovu vezu sa Suzetom Gontard (Susette Borkenstein Gontard, 17691802), kerkom bankara Jakoba
Gontarda (Jakob Friedrich Gontard), koju je Helderlin, kao privatni uitelj, poduavao za vreme svog boravka u Frankfurtu,
17961798. Suzeta je ula u njegovu poeziju kao Diotima, a bila je i glavna inspiracija za njegov uveni roman Hiperion
(Hyperion oder Der Eremit in Griechenland, 17971799).
204
Mocartova opera, Cos fan tutte, ossia La scuola degli amanti (Sve tako ine ili kola za zaljubljene), iz 1790.

146

VII. Doi blie

Rascep na spoljanje i unutranje, u kojem je individualni subjekt stie oseaj o dominaciji razmenske vrednosti, utie i na ono to bi trebalo da bude sfera neposrednosti, ak i na one odnose koji ne
ukljuuju nikakve materijalne interese. Svaki od njih ima dvostruku istoriju. To to se, kao ono tree
izmeu dvoje ljudi, okreu od puke unutranjosti i opredmeuju u oblicima, navikama i obavezama,
daje tim odnosima otpornost. Njihova ozbiljnost i odgovornost delimino lee u tome to ne podleu
svakom impulsu, ve se nameu kao neto vrsto i postojano, nasuprot individualnoj psihologiji. To,
meutim, ne ukida ono to se deava u svakom pojedincu: ne samo raspoloenja, sklonosti i averzije
ve, iznad svega, sve reakcije na ponaanje drugog. I ta unutranja istorija se utoliko vie namee
ukoliko je granicu izmeu onog unutranjeg i spoljanjeg tee utvrditi. Rizik od skrivenog opadanja
odnosa skoro uvek nastaje kada strane koje su u njega ukljuene, navodno ili stvarno, nau da je postao preteak. Suvie su slabe u svom rvanju sa stvarnou, preoptereene, da bi s dovoljno ljubavne
odlunosti odrale odnos, isto radi njega samog. U sferi praktinog, svaki odnos dostojan ljudskih
bia poprima crtu neeg luksuznog. Niko to zaista ne moe da priuti sebi, a ozlojeenost time izbija
u kritinim situacijama. Poto znamo da neto istinito mora biti takvo u svakom trenutku, onda u
svakom trenutku klonulosti imamo oseaj da se sve rui. To se i dalje moe osetiti kada odnos zakloni
njegova objektivizirana forma. Neizbena podvojenost na spoljanje i unutranje ugroava upravo
one autentine, emotivno nabijene odnose. Ako je subjekt duboko uronjen u odnos iji ga otueni
aspekt, iz dobrih razloga, spreava da se prepusti svom impulsu, onda se odnos pretvara u neprekidnu
patnju i time biva ugroen. Apsurdni znaaj koji se pridaje sitnicama, kao to su proputeni telefonski
poziv, kruti stisak ruke, korienje neke otrcane fraze, izvire iz toga to se u njima manifestuje unutranja, inae obuzdavana dinamika, koja sada ugroava objektivni i konkretni aspekt odnosa. Strah i
uas takvih trenutaka psiholozi mogu lako da osude kao neurotine i ukau na njihovu nesrazmeru sa
objektivnom teinom odnosa. Svako ko se tako lako uznemiri zaista je nerealistian, i svojom zavisnou od burnih reakcija na sopstvenu subjektivnost odaje svoje neuspeno prilagoavanje. Ali, samo
kada neko na promenu tona u glasu onog drugog reaguje s oajem, odnos je spontan, kao to bi izmeu slobodnih ljudi i trebalo da bude, iako, iz istog razloga, postaje muenje, koje uz to poprima i daak
narcisizma, u svojoj privrenosti ideji neposrednosti, u svom nemonom protestu protiv hladnoe. Neurotina reakcija odgovara pravom stanju stvari, dok je ona realistina ve otpisala odnos kao mrtav.
ienje ljudi od mutnih i nemonih afekata direktno je srazmerno napredovanju dehumanizacije.

VIII. Umanjena vrednost

Kandinski je 1912. pisao: Poto je konano pronaao svoju formu, umetnik misli kako sada moe
na miru da nastavi sa svojim umetnikim radom. Naalost, obino ne uspeva da primeti kako upravo
od tog trenutka (na miru) vrlo brzo poinje da gubi formu koju je konano pronaao.205 Isto je i sa
spoznajom. Ona ne ivi od zaliha. Svaka misao je polje sile, i kao to se udeo istine u nekom sudu ne
moe razdvojiti od njegove primene, tako su i jedine prave ideje one koje prevazilaze sopstvene teze.
Poto misao mora da rastvori skamenjeno vienje predmeta, mentalni talog drutvenog stvrdnjavanja,
postvareni oblik koji lei u samoj misli, smatran za njen neotuivi posed, suprotstavlja joj se svojim
vlastitim znaenjem. ak se i miljenje najekstremnijeg radikalizma falsifikuje im na njemu pone da
se insistira, tako to drutvo spremno raspravlja o toj doktrini i time je apsorbuje. To, meutim, baca
205

Wassily Kandinsky, Die Bilder (ili, u nekim zbirkama, Die Bilder Schnbergs zerfallen in zwei Arten), Arnold Schnberg. Mit Beitrgen von Alban Berg et al., Mnchen, 1912.

147

senku na sam koncept teorije. Nema nijedne koja, na osnovu same svoje konstitucije, kao utvrene,
povezane strukture, ne bi u sebi nosila momenat postvarenja: koja ne bi razvijala paranoidne crte.
Upravo to je ini efikasnom. Koncept opsesivne ideje (ide fixe) ne odnosi se samo na neko odstupanje
ve predstavlja sastavni deo same teorije, totalnu pretenziju neeg zasebnog, koja se javlja im se neki
pojedinani momenat zahvati izolovano. Ideje koje se bave svojim suprotnostima nisu izuzetak. ak
su i najuzvienije ideje otvorene za, u najmanju ruku, postvarena tumaenja. U tom pogledu, one kao
da se potajno povinuju zahtevima robnog drutva. Opsesivna ideja, slino maniji gonjenja, obino se
bavi dodeljivanjem krivice. Sistematinost manije ne vidi dalje od sistema manije, od vela drutvene
celine. Zato cilja na samo jedan princip: Ruso na civilizaciju, Frojd na Edipov kompleks, Nie na
ozlojeenost slabih. Ako teorija i ne spada u tu vrstu, ona se i dalje moe videti kao paranoidna. Rei
kako neko, u najuem smislu, dri do ove ili one teorije, ve podrazumeva tvrdoglavo, zadrto iznoenje
konane istine o zlu, imuno na samopromiljanje. Mislioci potpuno lieni tog paranoidnog elementa
jedan od njih je i Georg Zimel, mada je on od tog nedostatka napravio udotvorni lek nemaju uticaja
i ubrzo bivaju zaboravljeni. To ni u kom sluaju ne znai njihovu superiornost. Ako se istina definie
kao neto krajnje neparanoidno, onda bi ona u isto vreme bila i neto krajnje nemono i u sukobu sa
samim sobom, ukoliko i praksu navodi kao svoj element. Ali, tada ne bi mogla ni da razvije vrstu
strukturu znaenja: bekstvo od opsesivne ideje postaje bekstvo od misli. Misao oiena od svega
opsesivnog, dosledni empirizam, i sama postaje opsesivna i rtvuje ideju istine, koja je kod empirista
ionako stajala loe. S tog stanovita, i na dijalektiku treba gledati kao na pokuaj da se izbegne iliili.
To je pokuaj da se spasu istrajnost, odlunost i doslednost teorije, a da se ona pri tom ne prepusti
iluziji.

IX. Prokrust
Guenje misli vodi u baratanje skoro neizbenim alternativama. Ono to je empirijski potpuno potvreno, to je prolo sve provere koje je nalagala konkurencija, uvek se moe predvideti uz sasvim
skromnu upotrebu razuma. Pitanja su toliko usitnjena da se iz njih jedva moe izvui neto vie od
injenice da je procenat obolelih od tuberkuloze vei u sirotinjskim etvrtima nego na Park aveniji.
To je ono u emu pakosni empiristiki saboteri, ijom empirijom svakako ne upravljaju oni sami ve
kreatori budeta, vide kao svoju prednost, kada iskrive usta u izraz koji bi trebalo da znai, To mi je
ve poznato. Ali, ako neto govori drugaije, to je doprinos za kojim naunici navodno ude, oni to
na isti nain potcenjuju, samo zato to nije svima poznato: Where is the evidence? (Gde je dokaz?).
Ako ovaj nedostaje, onda je to samo zaludno i dokono ispredanje misli, dok bi istraivanje trebalo da
puca od ivota, kao neka reportaa. Te fatalne alternative vode u mrzovoljni defetizam. Ljudi se bave
naukom sve dok se to neto plaa. Ali, ne veruju ni u njen znaaj, niti u obavezujui karakter njenih
rezultata. Najradije bi sve to bacili u smee, samo kada bi promena forme drutvene organizacije uinila suvinom, na primer, utvrivanje statistikih proseka, u kojem se, kao predmetu njenog divljenja,
formalna demokratija odrava kao puko sujeverje istraivakih biroa. Procedura zvaninih drutvenih
nauka danas je tek neto vie od parodije biznisa, koji takvu nauku odrava na povrini i koristi samo
kada mu je potrebna reklama. Ceo aparat knjigovodstva, administracije, godinjih izvetaja i bilansa,
vanih sastanaka i poslovnih putovanja, stavljen je u pokret da bi se komercijalni interesi prikazali
kao opta potreba, koja izvire iz najveih dubina bia. Samovoljno odvijanje takvog kancelarijskog
posla naziva se istraivanjem samo zato to nema ozbiljnog uticaja na materijalnu proizvodnju, pri
emu je jo manje prevazilazi kao kritika. U tom istraivanju, duh ovog sveta poigrava se sa samim
sobom, ali kao deca koja se igraju konduktera, prodajui karte koje ne vode nikud. Tvrdnja onih koje
148

taj duh upoljava, kako e jednog dana ostvariti sintezu teorije i injeninog materijala, za ta im sada
prosto nedostaje vremena, glup je izgovor koji im se vraa u lice kao preutno priznanje prvenstva
praktinih obaveza. Monografije protkane tabelama teko da bi se ikada, uz pomo misaonih operacija, mogle uzdii do teorije osim na neki podrugljiv nain. Kolegijalni lov socioloke hipoteze
i dokaza je potera bez kraja, budui da svaka navodna hipoteza, ako uopte ima neko teoretsko
znaenje, udara samo na fasadu puke injeninosti, koja se kroz zahtev za dokazima stalno obnavlja
kao istraivanje. To da se muzika ne moe zaista doiveti preko radija svakako je skromna teoretska
ideja; ali, prevedena u istraivanje, na primer, uz dokaz da neki vatreni slualac odreenog programa
ozbiljne muzike nije u stanju da se seti ni naslova komada koji je upravo odsluao, ona anje samo
skramu teorije za koju tvrdi da je dokazuje. ak i kada bi neka grupa slualaca, koja zadovoljava sve
statistike kriterijume, znala sve naslove, to ne bi nita vie dokazivalo sam doivljaj muzike nego to,
obrnuto, nepoznavanje naslova dokazuje njegovo nepostojanje. Regresija sluanja moe se utvrditi
samo iz drutvene tendencije ka procesu potronje kao takvom i identifikovati u posebnim crtama.
Ona se ne moe zakljuiti na osnovu proizvoljno izolovanih i zatim kvantifikovanih inova potronje.
Praviti od njih meru spoznaje znailo bi pretpostaviti nestanak iskustva i postupati na od iskustva
osloboen nain u pokuaju analize promene iskustva: to je primitivni zaarani krug. Kao beznadena imitacija egzaktnih nauka, pored ijih rezultata drutvene nauke deluju siromano, istraivanje se
prestraeno hvata za postvareni odlivak ivotnih procesa, kao za garanciju korektnosti, dok bi njegov
pravi zadatak, koji, samim tim, ne odgovara metodama istraivanja, bio da pokae postvarenje ivota
kroz kontradikcije svojstvene tim metodama.

X. Preterivanja
Oni koji su kolovani u dijalektikoj teoriji, suzdravaju se od pozitivnih slika ispravnog drutva,
njegovih graana, ak i onih koji bi trebalo da ga ostvare. Odvraaju ih stari tragovi; u retrospektivnoj izmaglici, sve drutvene utopije, jo od Platona, povezuje sumorna slinost sa onim protiv ega
su bile izmiljene. Skok u budunost, pravo preko dananjih uslova, zavrava u prolosti. Drugim reima, ciljevi i sredstva ne mogu se formulisati odvojeno jedni od drugih. Dijalektika nee imati nita
sa parolom da prvo opravdava drugo, ma koliko to nekome liilo na doktrinu o lukavstvu uma, niti,
kad smo ve kod toga, s potinjavanjem individualne spontanosti partijskoj disciplini. Verovanje da
bi slepu igru sredstava mogao da sumarno zameni suverenitet racionalnih ciljeva bilo je buroaski
utopizam. Sma antiteza izmeu sredstava i ciljeva je ono to treba kritikovati. I jedno i drugo je u
buroaskoj misli postvareno: ciljevi kao ideje, ija jalovost poiva u njihovoj nemoi da se ospolje,
pri emu se ta neostvarivost veto predstavlja kao svojstvena u apsolutnom smislu; sredstva kao uslovi gole, besmislene egzistencije, koje, na osnovu njihove efikasnosti ili njenog nedostatka, treba
razvrstati u bilo ta drugo, ali samo po sebi lieno smisla. Ta okamenjena antiteza je dobra za svet
koji ju je proizveo, ali ne i za napor da se on promeni. Solidarnost nas moe navesti da podredimo
ne samo svoje line interese ve i nae bolje uvide. Obrnuto, nasilje, manipulacija i lukave taktike
ugroavaju cilj kojem navodno slue i tako se svode na puka sredstva. Odatle nesigurnost svake tvrdnje o onima od kojih zavisi promena. Naime, poto su sredstva i ciljevi zapravo podeljeni, subjekti
prodora ne mogu se promiljati kao njihovo neposredovano jedinstvo. Ta podela se ne moe nastaviti
ni u teoriji, na osnovu oekivanja da bi to prosto mogli biti ili nosioci ciljeva ili neublaena sredstva.
Disident koga vode samo ciljevi danas je, u svakom sluaju, tako duboko prezren i od prijatelja i od
neprijatelja, kao idealista i sanjar, da radije verujemo u iskupljujuu snagu njegove ekscentrinosti umesto da nemono potvrdimo njegovu nemo. Naravno, nita vie vere se ne moe imati ni u
149

one koji se poistoveuju sa sredstvima; besubjektna bia, koja je istorijska nepravda liila snage da je
isprave, prilagoena tehnici i nezaposlenosti, sputana i zaputena, koja je teko razlikovati od faistikih uniformi: njihovo realno stanje negira ideju da bi se u njima mogao pronai oslonac. Oba tipa
su pozorine maske klasnog drutva, projektovane na nono nebo budunosti, a sama buroazija se
oduvek naslaivala njihovim grekama, nita manje nego njihovom nepomirljivou: s jedne strane,
apstraktni apsolutisti, koji beznadeno pokuavaju da ostvare svoje fantazije, a s druge podljudska
stvorenja, potomci beaa, koje im nikada nee biti doputeno da odbace.
Kako bi izbavitelji trebalo da izgledaju ne moe se prorei, a da se njihova slika ne zakloni pogrenom. Ono to se, meutim, moe sagledati jeste kakvi nee biti: ni linosti, ni samo spletovi refleksa,
ve u najmanju ruku sinteza to dvoje, prekaljeni praktiari, sa oseajem za uzvienije stvari. Kada
konstitucija ljudskih bia sazri do prilagoenosti drutvenim antagonizmima zaotrenim do krajnosti,
ljudska konstitucija dovoljna da te antagonizme dri pod kontrolom bie posredovana krajnostima, a
ne njihov prosek. Nosioci tehnikog progresa, koji su sada samo mehanizovani mehaniari, dosegnue,
kroz razvoj svojih specijalizovanih umea, taku koju tehnika ve nagovetava, u kojoj e specijalizacija postati suvina. Kada se njihova svest jednom preobrazi u isto sredstvo, bez ikakvih kvalifikacija,
moda e prestati da bude samo sredstvo i ustremiti se, sa svojom vezanou za konkretne objekte, na
poslednju spoljanju barijeru; na svoje poslednje spone s postojeim stanjem, na poslednji fetiizam
status quo, ukljuujui i onaj sopstveni, koji se rastvara kroz njenu radikalnu primenu kao instrumenta. Kada konano odahne, moda e postati svesna raskoraka izmeu svog racionalnog razvoja i
iracionalnosti svojih sredstava, i poeti da se ponaa u skladu s tim.
U isto vreme, meutim, proizvoai su vie nego ikada upueni na teoriju, za koju se ideja o pravednim uslovima razvija u vlastiti medijum, u doslednu misao, na osnovu neumoljivog samokriticizma.
Klasnu podelu drutva odravaju i oni koji se suprotstavljaju klasnom drutvu: tragom ematske podele na fiziki i mentalni rad, oni se dele na radnike i intelektualce. Ta podela oslabljuje praksu na
koju inae poziva. To se ne moe prevazii tek tako. Ali, dok se oni koji se profesionalno bave stvarima uma sve vie pretvaraju u tehniare, sve vea neprozirnost kapitalistikog masovnog drutva ini
savez izmeu intelektualaca, koji to jo uvek jesu, i radnika, koji znaju da su radnici, jo opravdanijim
nego pre trideset godina. U to vreme, to jedinstvo su ugroavali buruji iz slobodnih profesija, koje
je industrija odbacila i koji su pokuavali da ostvare neki uticaj kroz leviarsku aktivnost. Zajednica
onih koji rade glavom i onih koji rade rukama zvuala je suvie umirujue, i proleteri su, u duhovnom
vostvu koje su im preporuivale figure kao to je Kurt Hiler (Hiller), ispravno namirisali trik koje je
klasnu borbu trebalo da stavi pod kontrolu upravo kroz takvu spiritualizaciju. Danas, kada je koncept
proletarijata, neuzdrman u svojoj ekonomskoj sutini, toliko obavijen tehnologijom, da u najveoj
industrijskoj zemlji nema ni govora o proleterskoj kasnoj svesti, zadatak intelektualaca nije vie da
podseaju obamrle na njihov najneposredniji interes, ve da sa skinu veo sa oiju pametnjakovia,
iluziju da kapitalizam, od kojeg privremeno imaju koristi, poiva na neemu drugom, a ne samo na
njihovom izrabljivanju i ugnjetavanju. Zarobljeni radnici direktno zavise od onih koji to jo uvek mogu da vide i kau. Njihova mrnja prema intelektualcima se promenila u skladu s tim. Ona se svrstala
uz preovlaujue zdravorazumske stavove. Mase vie ne mrze intelektualce zato to su izdali revoluciju ve zato to bi je mogli eleti i tako otkriti do koje su im mere intelektualci potrebni. oveanstvo
e preiveti samo ako se te krajnosti pomire.

150

Impresum

Teodor V. Adorno, Minima moralia: Refleksije iz oteenog ivota (19441947, 1951).

Theodor W. Adorno (19031969), Minima Moralia: Reflexionen aus dem beschdigten Leben, Suhrkamp Verlag, 1951.
Pored originala, koriena su i dva engleska prevoda: Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Reflections from Damaged Life, translated by E. F. N. Jephcott, New Left Books, 1974,
Verso, 2005; Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Reflections from Damaged Life, translated by Dennis Redmond, 2005. Ovaj drugi prevod za sada postoji samo u elektronskom
obliku i dostupniji je preko interneta, iako nije uvek i pouzdaniji:
http://members.efn.org/~dredmond/MinimaMoralia.html
https://www.marxists.org/reference/archive/adorno/1951/mm/
Preveo Aleksa Golijanin, 20092015.
Korekcije i sugestije: bata Nea.
Dragocena pomo, u raznim detaljima: Rena, Slavica M. i Boba.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com

151

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Theodor Adorno
Minima moralia
Refleksije iz oteenog ivota
1951.
Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Reflexionen aus dem beschdigten Leben, Suhrkamp Verlag,
1951.
Preveo Aleksa Golijanin, 20092015. Korekcije i sugestije: Bata Nea. Dragocena pomo, u raznim
detaljima: Rena, Slavica M. i Bojana. http://anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net