Proizvodnja mrkve u plastenicima (zatvorenom

prostoru)
0
BY ADMIN ON FEBRUARY 28, 2013POVRTARSTVO

Bioloke osobine
Mrkva se ree gaji u zatienom prostoru, iako se uspeno proizvodi u tunelima za ranu
prolenu i pod agrotekstilom za prolenu potronju.
Mrkva je dvogodinja vrsta i za ishranu u sveem stanju (kao salata i varivo) koristi se
zadebljali koren. Mrkva nie sporo (14 do 21 dan) ak i pri optimalnim uslovima, a ponik je
nena biljka. U toku vegetacije obrazuje rozetu listova i zadebljali koren. Koren je okruglog,
cilindrinog, konusnog do vretenastog oblika. Kvalitetan koren ima narandastocrvenu boju
kore i sredinjeg dela (srike), prijatan miris koji potie od eterinih ulja. Koren je bogat
eerima, beta karotenom, mineralnim materijama i eterinim uljem. Pri preobilnom ubrenju
azotom i uz nedovoljno svetlosti u korenu se nagomilava tetan NO3(najvie u glavi korena i
u sriki).
Mrkva ima umerene potrebe za toplotom.
Nie na temperaturi od 3-4C ali je optimalna 20C. Za rast listova optimalna je temperatura
18C a za odebljavanje korena 20-22C. U fazi ponika podnosi blage mrazeve, a u fazi
razvijene rozete i -10C. Visoke temperature i nedostatak vode nepovoljno deluju na
obrazovanje zadebljalog korena. Trai dosta svetlosti.
Kritini periodi u potrebi za vodom su nicanje, obrazovanje rozete i poetak obrazovanja
zadebljalog korena. U celini, zahteva umereno vlano zemljite (60-70% PVK), a nagle
promene vlanosti nepovoljno utiu na razvoj korena. Mrkva dobro uspeva na lakim
zemijitima, odnosno supstratima (pH 6,5-7,0) uz dobru drenau. ubri se na osnovu
kontrole plodnosti zemljita imajui u vidu da sa prinosom od 10 kg mrkva iznosi iz zemljita
34 g N, 10 g P2,O5 i 50 g K2O.

Gajenje mrkve u plastenicima (zatvorenom prostoru)

Mrkva se najee gaji u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije
najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Najpogodnije su rane sorte (pariska)
ili sorte tipa nantes. Setva moe biti u jesen (septembar,oktobar) zimi (decembaiv januar i
februar). Zemljite za gajenje mrkve treba da je dobre strukture, zato se u zemljite unose
treset ili pesak i 1-2 kg zgorelog stajnjaka na m2 kao i 50 g azota i 100 g fosfora 120 g
kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 m2.
Sadnja Seje se u redove sa razmakom izmedu redova 20 cm, a u redu, posle proreivanja
(u fazi prvog lista), ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8cm. Pri gajenju u irim objektima seje
se u pantljike, sa razmakom izmeu pantljika 50-60 cm. ZemIjite se posle setve zalije i na
temperaturi oko 18C mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba je prihranjivati sa po
20-50 g N i K ubriva na 10 m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18C, uz
vlanost zemljita od 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana sa 10-12 1 vode/m2).
Meuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori
redove. Mrkva dospeva za 70-80 dana i sa 1 m2 dobija se 2-6 kg, u zavisnosti od uzrasta u
vreme kada se koren vadi.
Veoma dobre rezultate daje rana proizvodnja mrkve uz setvu pred zimu i pokrivanje
agrotekstilom u februaru, ili setva i pokrivanje agrotekstilom u februaru. Setva (sa 1,5-2
kg/ha) se obavlja mainski (njiva) ili runo (bata) u 4 do 6 redne pantljike (zavisno od irine
agrotekstila). Pred setvu se izvri ubrenje, a posle po krivanja po potrebi zalivanje.
Agrotekstil se skida 10 dana pre vaenja mrkve. Od herbicida se koristi treflan, a od bolesti
moe se razviti pepelnica (karatan), pale lista (maneb), a zbog upotrebe agrotekstila redja je
pojava stetoina.. Mrkva pokrivena agrotekstilom daje vei prinos (do 20%) i vadi se 15-25
dana ranije.