4.

8 ISPITIVANJE METODAMA BEZ RAZARANJA

Zahtevi standarda:
SRPS EN ISO 9712, ISPITIVANJE BEZ RAZARANJA KVALIFIKACIJA I
SERTIFIKACIJA OSOBLJA ZA IBR
1. Sertifikacija za vizuelno ispitivanje podrazumeva:
a) obaveznu sertifikaciju osoblja za sve standarde primene
b) ovlaenje za rad
c) iskljuena su pomona vizuelna ispitivanja
d) vizuelna ispitivanja koja se izvravaju u toku primene druge metode IBR
e) primenu svih standarda
2. Prema standardu SRPS EN ISO 9712, operater sertifikovan za nivo 2 osposobljen je da:
a) utvruje i overava procedure za IBR
b) pie uputstva za IBR
c) podeava i kalibrie opremu
d) nadzire kvalifikacioni ispit
e) organizuje i izvetava o rezultatima IBR
1. Sertifikacioni sistem za osoblje koji se sprovodi i to pod kontrolom sertifikacionog tela (uz
pomo, gde je potrebno, ovlaenih kvalifikacionih tela), obuhvata sve procedure potrebne
da bi se dokazala kvalifikacija pojedinca za obavljanje zadataka vezanih za odreenu
metodu IBR-a za proizvod ili industrijski sektor, to dovodi do potvrivanja kompetencije.
Kandidati treba da:
a) obezbede dokumentovani dokaz o uspenom zavretku kursa obuke;
b) obezbede proverljiv dokumentovani dokaz da je traeno iskustvo steeno pod
kvalifikovanim nadzorom;
c) obezbede dokumentovani dokaz o otrini vida
d) sve to se tie ovlaenja za rad, kao to je obezbeenje obuke specifine za odreeni
posao
e) verifikovanje kontinuiteta u primeni IBR metoda bez znaajnih prekida u radu
4. Kvalifikacioni ispit za sertifikaciju osoblja za nivo 1 i 2 prema standardu SRPS EN ISO
9712 sastoji se iz:
a) specijalnog ispita
b) specifinog ispita
c) praktinog ispita
d) ispita za metode
e) opteg ispita
5. Sertifikat izdat od strane sertifikacionog tela, prema standardu SRPS EN ISO 9712, za
svaku metodu i nivo vai:

a)
b)
c)
d)
e)

2 godine
3 godine
4 godine
5 godina
10 godina

6. Standard SRPS EN ISO 9712 omoguava sertifikaciju za sledee metode ispitivanja:

a)
b)
c)
d)
e)

ispitivanje penetrantima
ispitivanje ultrazvukom
ispitivanje magnetnim esticama
metalografsko ispitivanje
ispitivanje hidraulinim pritiskom

7. Osoba koja je sertifikovana za nivo 1 kompetentna je za izvoenje aktivnosti IBR-a u skladu

sa pisanim uputstvima i pod nadzorom osoblja nivoa 2 ili nivoa 3. U okviru kompetentnosti
definisane sertifikatom, osoblje nivoa 1 moe biti ovlaeno od strane poslodavca da vri
sledee aktivnosti u skladu sa IBR uputstvima:
a) vri izbor tehnike IBR-a za metodu ispitivanja koja e se koristiti
b) definie ogranienja primene metode ispitivanja
c) tumai IBR kodove, standarde, specifikacije i procedure IBR-a prilagoene stvarnim
radnim uslovima
d) proverava podeenost opreme
e) zapisuje i klasifikuje rezultate ispitivanja prema kriterijumima pisanih uputstava
8. U okviru kompetentnosti definisane sertifikatom, osoblje nivoa 2 moe biti ovlaeno od
strane poslodavca da:
a) odgovarajue praktino znanje o upotrebljenim materijalima, izradi, procesima i
proizvodnoj tehnologiji u skladu sa odabranom IBR metodom, utvrenim IBR
tehnikama i utvrivanjem kriterijuma prihvatljivosti, kada ne postoje
b) daje izvetaj o rezultatima IBR
c) preuzima punu odgovornost za opremu za ispitivanje ili ispitni centar i osoblje
d) rukovodi osobljem IBR-a na svim nivoima
e) utvruje, vri preglede radi ispravki i tehnike korektnosti, i overava uputstva i
procedure za IBR
9. Prema zahtevu standarda SRPS EN ISO 9712, za obuku kandidat mora da:
a) uspeno zavri kurs teorijske obuke za vizuelno ispitivanje
b) za sve nivoe, uspeno zavri kurs teorijske i praktine obuke koji priznaje
sertifikaciono telo
c) zavri tehniki fakultet, ili da zavri najmanje dve godine inenjerskih studija ili
studija prirodnih nauka da bi mu se moralo prihvatiti smanjenje do 50 % od ukupnog
broja asova obuke
d) uspeno zavri kurs teorijske i praktine obuke koji priznaje sertifikaciono telo
e) dokumentovani dokazi o postavljenju na radno mesto potvren od strane poslodavca

10. Kada sertifikaciono telo definie sektore, moe da ih standardizuje prema referentnoj listi.
Industrijski sektori su sledei:
a) odlivke (c) (gvoe, elik i obojeni metali);
b) otkovke (f) (sve vrste otkovaka: gvoe, elik i obojeni metali);
c) zavarene spojeve (w) (sve vrste zavarenih spojeva, ukljuujui lemljenje, za gvoe,
elik i obojene metale);
d) cevi i cevovodi (t), (beavne, zavarene, od gvoa, elika i obojenih metala,
ukljuujui pljosnate proizvode za izradu zavarenih cevi;
e) nita od napred navedenog
SRPS EN ISO 3452-1, ISPITIVANJE BEZ RAZARANJA PENETRANTSKO
ISPITIVANJE DEO 1: OPTI PRINCIPI
1. Koja od navedenih tipova nepravilnosti se ne moe otkriti ispitivanjem tenim penetrantima?
a) podpovrinske prsline
b) prsline kod zavarenih spojeva
c) preklop nastao kovanjem
d) prslina nastala pri livenja
e) prsline na keramici
2. Koja je prednost primene metode ispitivanja sa obojenim penetrantom u odnosu na primenu
flourescentng penetranta?
a) manje indikacije se lake otkrivaju;
b) mogu se koristiti na hromiranim i anodiziranim povrinama;
c) stvaraju slabu pozadinu pri ispitivanju grubih povrina;
d) nije potrebno specijalno osvetljenje ispitne povrine.
e) Crvena boja se najlake uoava
3. Koji od sledeih zahteva vai za penetrantski sistem (penetrant, sredstvo za ienje i
razvija) prema standardu SRPS EN ISO 3452-1?
a) Da sredstvo za ienje moe biti od drugog proizvoaa a da su penetrant i razvija
obavezno od jednog proizvoaa
b) Nema zahteva za ispitivanje plastike i stakla
c) Komponente proizvodnih grupa su odabrane u zavisnosti od zahteva za ispitivanje od
razliitih proizvoaa
d) Da budu od jednog proizvoaa
e) Nema zahteva ukoliko dobro kvase povrinu koja se ispituje
4. Ispitivanje penetrantskim tenostima se zasniva na njihovim svojstvima da:
a) su kohezione sile jednake ili vee od adhezionih sila, tenost loe kvasi vrsto telo pa
je kontaktni ugao jednak ili vei od 90
b) dobro kvase vrstu povrinu koja se ispituje
c) lako prodiru u oteena mesta materijala
d) je dobro oiena povrina koja se ispituje
e) se pojavi meniskus na povrini

5. Ispitna povrina mora biti vidljiva pod UV-A izvorom zraenja u skladu sa standardom.
UV-A zraenje na povrini koja se kontrolie ne sme biti manje od:
a) manja od 10 W/m2 (1 000 W/cm2)
b) najvie 20 lx
c) 160lx
d) 500lx
e) manja od 3 W/m2 (300 W/cm2).
6. Klasifikacija komponenata sistema prema EN 571-1 deli razvijae na:
a) tri tipa
b) pet metoda
c) pet vrsta
d) tri metode
e) tri vrsteA
7. Saglasno standardu SRPS EN ISO 23277 nivoi prihvatljivosti pri ispitivanju zavarenih
spojeva tenim penetrantima podeljeni su na:
a) Nema nikakvih nivoa
b) Prvi (1), drugi (2) i trei (3)
c) 1-B, 2-C, 3-D,
d) 4-E 0-F, 1-D, 2-H.
e) Linearne indikacije mogu biti specificitani sufiksom x za indikacije vee od
originaknih
8. Koja se mere predostronosti moraju preduzimati pri ispitivanju penetrantima?
a)Nije potrebna ventilacija
b)Da se radi u radnom odelu
c)izbegavati da ovi materijali due vreme ili vie puta dou u dodir sa koom ili
sluzokoom
d) Radna sredina se mora provetravati dovoljno esto i mora biti udaljena od
izvora toplote, varnica i otvorenog plamena
e)Pri korienju UV-izvora, mora se voditi rauna da se oi operatera zatite od
nefiltriranog zraenja.
9. Da bi se klasifikovala jedna indikacija od nepravilnosti, prema SRPS EN ISO 1371-1,
se na najloije mesto postavi okvir za ispitivanje dimenzija:
a) 10mmx10mm.
b) 65mmX105mm
c) 105mmx148mm
d) 100mmx100mm
e) 200mmx200mm
10. Saglasno SRPS EN ISO 1371-1, koje indikacije su nelinearne?
a) Indikacija ija je najvea dimenzija 10 mm

b)
c)
d)
e)

Indikacija ija je najvea dimenzija tri puta manja od najmanje dimenzije

Indikacija ija je najvea dimenzija 5 mm
Indikacija ija je najvea dimenzija dest puta manja od najmanje dimenzije
Indikacija ija je najvea dimenzija tri puta vea od najmanje dimenzije

SRPS EN ISO 17638, ISPITIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA METODAMA BEZ

RAZARANJA ISPITIVANJE MAGNETSKIM ESTICAMA
1. Ispitivanje magnetskim esticama je metoda bez razaranja za:
a) Otkrivanjne i lokalizovanje povrinskih nepravilnosti
b) Otkrivanje unutranjih nepravilnosti
c) Otkrivanje povrinskih i podpovrinskih nepravilnosti u feromagnetnim
materijalima
d) Sortiranje materijala po vrsti
e) Otkrivanje nepravilnosti prema zahtevu standarda SRPS EN ISO 10042
2. Ispitivanje magnetskim esticama:
a) je metoda za vizualizaciju promena zaostalog magnetskog polja
b) koristi svojstvo (karakteristike) povrinskih nepravilnosti da apsorbuje (upije)
magnetnu tenost, koja stvara indikacije pri odreenim uslovima
c) koristi svojstvo (karakteristike) povrinskih nepravilnosti da koncentrie magnetne
linije sila u materijalu
d) koristi svojstvo magnetnog polja da se rasejava u feromagnetnom materijalu pri
nailasku na nepravilnosti, pri emu se indikacije nepravilnosti dobijaju pomou
magnetnog praha.
e) koristi se samo oprema sa strujnim tokom sa pokretnim ipkama
3. Magnetisanje je proces, pri kome:
a) se uspostavlja pravac magnetskog polja
b) objekti ispitivanja, ciljano dobijaju magnetsko polje neophodno za ispitivanje
c) se menjaju magnetska svojstva materijala objekta
d) se proputa elektrina struja koja menja karakteristike pod dejstvom magnetskih
estica koje padaju na objekat
e) meusobno deluju magnetno polje i estice
4. Kalem, postavljen oko predmeta stvara u njemu:
a) Popreno polje
b) Poduno polje
c) Poduno ili popreno, zavisno od vrste struje
d) Cirkularno polje.
e) Kombinovano polje
5. Elektrina struja, koja se proputa kroz bakarni provodnik:

a)
b)
c)
d)
e)

prolazi bez smetnje kroz provodnik bez gubitaka

stvara magnetsko polje u provodniku
namagnetie provodnik
ne stvara magnetsko polje
stvara magnetsko polje oko provodnika

6. Razmagnetisanje moe da se izvri :

a) jednokratnom primenom magnetskog polja, suprotnog polju magnetisanja
b) jednokratnim proputanjem struje suprotnog pravca od struje magnetisanja
c) postepenim smanjivanjem jaine polja po amplitudi i periodinoj promeni
njegovog pravca
d) proputanje promenljive struje kroz namagnetisan objekat.
e) Kod austenitnih materijala
7. Optimalna osetljivost metode ispitivanja magnetskim esticama je najvea, kada su
nepravilnosti orijentisane:
a) 180o prema magnetskim linijama sila
b) 450 prema linijama magnetskog polja
c) 90oprema pravcu magnetskog polja
d) 90o prema struji, koja protie.
e) U pravcu magnetskog polja
8. Koja od sledeih nepravilnosti na povrini feromagnetnog materijala se najlake otkriva
ispitivanjem magnetskim esticama:
a) prslina
b) pora
c) neprovaren koren
d) nemetalni ukljuak
e) prisustvo volframa
9. Kada su magnetske linije paralelne sa nepravilnou:
a) pojavljuje se jako rasejano magnetsko polje
b) pojavljuje se slabo rasejano magnetsko polje
c) ne moe se rei ta se deava, jer se njihov raspored ne odnosi na pojavu magnetskog
rasejanog polja
d) nije potrebno vriti demagnetizaciju
e) ne pojavljuje se rasejano magnetsko polje
10. Magnetski defektoskop tip jarma/ potkovica proizvodi:
a) Poduno magnetno polje izmeu polova
b) Popreno polje prema polovima
c) Impulsno polje
d) Kombinovano polje
e) Nije bitno poto se naee koristi za ispitivanje zavarenih spojeva

11. Najvanije promene magnetske suzpenzije pri duem korienju, koje smanjuju kvalitet
procesa ispitivanja magnetnim prahom su:
a) boja i permeabilnost
b) pravac magnetskog polja
c) stabilost fluorescencije
d) viskozitet i antikorozioni agensi
e) koncentracija i veliina magnetnih estica u suspenziji

SRPS EN ISO 17637, ISPITIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA METODAMA BEZ

RAZARANJA - VIZUELNO ISPITIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA TOPLJENJEM
1. Vidljivi deo elektromagnetnog spektra je:
a) 100 400 nm
b) 210 - 370 nm
c) 370 - 550 nm
d) 380 - 770 nm
e) 50 - 891 nm
2. Optika vlakna slue:
a) kao materijali za izgradnju objekata;
b) kao materijali za proizvodnju optikih elemenata
c) za prenos svetlosne energije i prenos slike
d) da se pobolja slika malih dimenzija
e) za prenos poboljane slike sa ispitivanog objekta
3. Astigmatizam je:
d) pojava ureaja da krivi sliku taaka poreanih u nizu;
e) sposobnost optikog sistema da sliku poreanih linija vidi luno;
f) sposobnost optikog sistema da pretvori take u komu;
g) sposobnost da zamuuje slike, tj. da se taka zamagli.
h) astigmatizam je optika mana pri kojoj soivo (ili ogledalo) ima razliite ine
daljine za zrake koji se prostiru u ravnima koje su normalne jedna u odnosu na
drugu.
4. Od ega zavisi maksimalna osetljivost vizuelne kontrole?
a) Od kvaliteta povrine i prirode objekta
b) Od jaine osvetljenosti i pravca svetla
c) Od kontrasta izmeu defekta i fona (pozadine) i sposobnosti refleksije boje
d) Nema tanog odgovora
e) Zavisno da li se radi nova oprema ili oprema u eksploataciji

5. Koji su glavni elementi modernog endoskopa za vizuelno ispitivanje?

a) izvor svetlosti i optiki sistem
b) izvor svetlosti, optiki sistem i optiki sistem svetlosni;
c) sistem sa optikim kablom, kontrole;
d) izvor svetlosti, optiki sistem, optiki sistem svetlosti i upravljaka jedinica.
e) izvor svetlosti, optiki sistem, optiki sistem svetlosti, upravljaka jedinica i
raunar
6. Koja jaina osvetljenja je preporuena na neravnoj povrini odlivka ili zavarenog
spoja?
a) 200 lx
b) 350 lx
c) 500 lx
d) 1000 lx
e) 5000 lx
7. Poveanje lupom se izraunava:
a) 250/f
b) 250 x f
c) 500/f
d) 500 xf
e) f/250.
gde je f ina daljina lupe.
8.- Ukoliko se simbol ava nalazi na isprekidanoj liniji, znai:
a.- definisan je poloaj lica ava
b.- definisana je visina ava
c.- nije potrebna rava
d.- potrebna je dopunska oznaka
e.- nije potrebna dopunska oznaka
9. Pri ispitivanju bez avnih cevi ugorine i zajedi ne smeju biti dublji od 0,8 mm niti due od
50 mm:
a.- tano
b.- netano
c.- tano ukoliko se koriste odgovarajua merila
d.- tano ukoliko se koriste metar i mera dubine merila
e.- definisano standardom SRPS EN ISO 5817
10. Za podzemne cevovode vizuelno ispitivanje zavarenih spojeva se obavlja u:
a.- poveanom procentu
b.- smanjenom procentu zato to se primenjuju i druge metode ispitivanja bez razaranja
c.- istom procentu
d.- navedeno pod a ili b zavisno od opredeljenja izvoaa radova
e.- definisano standardom SRPS EN ISO 5817

11. - Naprava, univerzalno merilo koje omoguava merenje nadvienja ava, je :

a.- merilo Kembrid
b.- metar
c.- ablon
d.- profilni merni ureaj sa icom prenika 1 mm, na kojem je svaki kraj ice zaobljen
e.- granino merilo sa listovima
12. Koja je osnovna konfiguracija spoja:
a.- "V" spoj
b.- ugaoni spoj
c.- ono to definie projektant
d.- dvostruki "V"- spoj
e.- definisano standardom SRPS EN ISO 6520
13. Da bi se dobili tani rezultati vizuelnog ispitivanja zavarenih spojeva mora se ukljuiti:
a. procedura postupka ispitivanja
b. standardi za interpretaciju i izdavanje izvetaja
c. obuka/sertifikacija ispitivaa
d. tano napisan izvetaj o kontrolisanju
e. konsultovati projektanta
14. Kada se vizuelno ispituje zavar na mestu prekida luka, treba obratiti panju na:
a) nedostatak spajanja
b) kratere
c) trosku
d) prsline
e) stanje elektrode
15. Naprava, merilo koje omoguava merenje visine katete ugaono zavarenog spoja je:
a) merilo Cambridge
b) mera zazora
c) merilo Albert Ott
d) merilo sa nonijusom
e) merilo smaknua
16. Prilikom pregleda leba, koja se od sledeih dimenzija meri:
a) nadvienje ava
b) irina ava
c) debljina osnovnog materijala
d) ugao leba
e) sve napred navedeno

17. Teorijska debljina ugaono zavarennog spoja, ija je debljina osnovnog materijala 10 mm
je:
a) 3mm
b) 5 mm
c) 7 mm
d) 10 mm
e) 13 mm
18. Vizuelnim ispitivanjem bez optikih ureaja se moe otkriti greka veliine:
a) 1mm
b) 0,1 mm
c) 0,01 mm
d) 0,001 mm
e) 0,01 mm
19. Vizuelno ispitivanje zavarenih spojeva je najrasprostranjeniji vid ispitivanja jer je:
a. jednostavno i relativno jeftino
b. normalno ne zahteva posebnu opremu
c. daje znaajnu informaciju o usklaenosti sa propisima
d. moe da ga uspeno svako obavlja
e. upotrbljava se iskljuivo za opremu u eksploataciji
20. Naprava, univerzalno merilo koje omoguava merenje nadvienja, je :
a) merilo Cambridge
b) metar
c) merilo sa nonijusom
d) merilo Krasnovskog
e) merilo Albert-Ott

SRPS EN ISO 17640, ISPITIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA METODAMA BEZ

RAZARANJA ULTRAZVUNO ISPITIVANJE TEHNIKE, NIVOI
ISPITIVANJA I OCENJIVANJE
1.Prema standardu, izbor tehnike IBR-a za metodu ispitivanja koja e se koristiti, odreuje
sertifikovana osoba:
a) nivoa 1
b) nivoa 2
c) nivoa 3
d) nadleni rukovodilac laboratorije
e) rukovodilac akreditovane laboratorije
2. Longitudinalni talasi imaju pravac:
a) pod uglom oznaenom na sondi, u odnosu na povrinu

b)
c)
d)
e)

zavisi od veliine upotrebljene UZ sonde

normalan na povrinu
sve napred navedeno u odnosu na povrinu
nita napred navedeno u odnosu na povrinu

3. Akustiki sklop predstavlja

a) vibrator i kontaktno sredstvo
b) kuite, blok za priguenje, kristal, dovod napona, kontaktno sredstvo, materijal
koiji se ispituje
c) kuite, blok za priguenje, kristal, dovod napona
d) kuite, blok za priguenje, kristal, dovod napona, kontaktno sredstvo
e) blok za priguenje, kristal, dovod napona, kontaktno sredstvo
4. Vrste ultrazvunih talasa koji se koriste u ultrazvunom ispitivanju metalnih materijala:
a) Rejlijevi
b) Dugaki
c) Longitudinalni
d) Ultrakratki
e) Transverzalni
5. Pri ispitivanju ultrazvukom, u industrijske svhe upotrebljava se:
a) A-slika
b) B- slika
c) C-slika
d) Gajger Milerov broja
e) Elektronska slika
6. Lambov talas prostire se:
a) u svim materijalima na kojima primenjujemo ultrzvunu metodu
b) samo u obojenim metalima
c) u kompozitnim materijalima tipa pelinjeg saa
d) U tankozidnim ploastim metalima
e) U austenitnim materijalima
7. Amplituda talasa je:
a) rastojanje izmeu dve najblie estice koje osciluju
b) maksimalni otklon pri oscilaciji estice od ravnotenog poloaja
c) kanjenje oscilacija estice
d) sila interakcije izmeu dve estice
e) Slaganje talasa
8. Kada longitudinalni talas upada na graninu povrinu, stvaraju se:
a) 2 nova talasa
b) 3 nova talasa

c) 4 nova talasa
d) 1 povrinski talas
e) Nita se ne deava
9. Zahtevi za referentne blokove su:
a) da su od materijala poznatih akustikih svojstava
b) da ima razliite vrste reflektora
c) da ima idealno istu kontaktnu povrinu
d) da bude u skladu sa zahtevima materijala, geometrijski, kontaktnom
povrinom
e) da budu jeftini
10. Sistem za klasifikovanje po EN standardima ima sledei nivoe ocenjivanja:
a) nivo otkrivanja, registrovanja, prihvatljivosti (u proizvodnji) i prihvatljivosti
(u eksploataciji)
b) nivoa osetljivosti, registrovanja i zapisivanja
c) nivoa zapisivanja (prvog) i nivoa zapisivanja (drugog)
d) nivoa zatite, sigurnosti i primene
e) Nivoa prihvatljivosti i zatite
11. Kako se postupa ako se pri proveri ispitnog nivoa (osetljivosti) ustanovi odstupanje od
zadatog reima rada:
a) zaustavlja se rad i obavetava rukovodilac
b) u zavisnosti od razlike ispravlja se osetljivost i ponavlja se ispitivanje uzorka,
izvreno pred proveru i ispravljanje ili se ponavlja kompletno ispitivanje
c) produava se rad, a uoena razlika se zapisuje
d) promeni se defektoskop i operater
e) ponavlja se ispitivanje zadnjeg metra
12. Brzina povrinskog talasa se razlikuje od brzine poprenih talasa:
a) dva puta je vea
b) dva puta je manja
c) etiri puta je vea
d) 0,9 vrednosti brzinelongitudinalnih talasa
e) 0,9 vrednosti brzinetransverzalnih talasa
13. Koji odnos koeficijenata proputanja i odbijanja energije (Re i De) je taan?
a) Re+De=1
b) Re+De1
c) Re+De1
d) Re+De1.
e) Re/De+ Re1
14. Pri kojoj akustinoj metodi se ultrazvuni talasi emituju kao ponavljanje kratkih signala?

a)
b)
c)
d)
e)

prozvuavanje
rezonancija
impedansa
tandem
eho-impulsnom

15. Standard SRPS EN ISO 17640, ultrazvuno ispitivanje ne odreuje:

a) ispitivanje obavlja osoblje kvalifikovano u skladu sa EN 473.
b) obim ispitivanja i planove pretraivanja sondom
c) kriterijume prihvatljivosti
d) principe ispitivanja industrijskih proizvoda
e) signal koji se koristi za merenje
16. Osoblje koje se bavi ispitivanjem ultrazvukom, prema standardu moraju:
a) ispitivanje obavlja osoblje kvalifikovano u skladu sa SRPS EN ISO 9712
b) osoblje koje poseduje IWE ili IWT po automatizmu mogu da se bave ispitivanjem
c) zahtevi u pogledu kvalifikacije i sertifikacije moraju biti specificirani u
standardima za proizvod i/ili u drugim primenjivim dokumentima
d) radno odelo i dozvolu za rad na visini
e) Ispitivanje moe da bude izvedeno na opremi
17. Pri ispitivanju ultrazvukom potrebno je ispitati irinu ava i po:
a) 10mm
b) 20mm
c) 10mm sa svake strane ava
d) 15mm sa svake strane ava
e) 20mm sa svake strane ava
18. Nivou ispitivanja ultrazvukom B odgovara nivo kvaliteta zavarenog spoja prema
standardu SRPS EN ISO 5817:
a) A
b) B
c) C
d) D
e) C, D
19. Ultrazvukom se mogu ispitati:
a) Sueoni spojevi u ploama i cevima
b) T-spojevi
c) Krstasti spojevi
d) Limovi i cevi debljina manjih od 6mm
e) Limovi i cevi debljina manjih od 8mm
20. Transverzalni ultrazvuni talasi mogu se prostirati u:

a)
b)
c)
d)
e)

vrstim telima
gasovitom mediju
tenom mediju
sve napred navedeno
uz kontaktno sredstvo kroz navedeno a i b

21. Ako prikljuimo normalnu ultrazvunu sondu na impulsni defektoskop, ona proizvodi
uvek:
a) transverzalne talase
b) Lamb-ove talase
c) longitudinalne talase
d) povrinske talase
e) Rejlijeve talase
22. Izlazna taka centralnog dela talasa na ultrazvunoj sondi:
a) oznaena je na svim ultrazvunim sondama
b) oznaena je kao orijentacioni podatak i treba je korigovati
c) oznaena je kao orijentacioni podatak i moe se korigovati na test bloku
d) oznaena je kao orijentacioni podatak i mora se korigovati na test bloku
e) oznaena je kao orijentacioni podatak i moe se korigovati na ispitnom objektu

STANDARD SRPS EN 12084, ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA ISPITIVANJE

VRTLONIM STRUJAMA OPTI PRINCIPI I UPUTSTVA
1.- Postupak ispitivanja vrtlonim strujama se odvija u vie faza. Neke od nabrojanih ne
pripadaju postupku ispitivanja ET. Koje?
a) Upoznavanje sa predmetom ispitivanja
b) Odabir sonde (ili kalema)
c) Podeavanje (kalibracija) ureaja
d) Izraunvanje ekspozicije
e) Odabir referentnog (kalibracionog) standarda
2.- Metoda ispitivanja vrtlonim strujama koristi:
a) efekat elektromagnetne indukcije
b) jednosmerno magnetno polje
c) efekat elektromagnetne indukcije radi indukovanja struje u deo koji se ispituje.
d) struju krunog toka
e) smer indukovane elektromotome sile
3.- Ispitivanje vrtlonim strujama je proces:
a) stvaranja primarnog polja
b) provodljivost materijala
c) stvaranja vrtlonih struja

d) rastojanje bakarne ipke

e) stvaranja izvetaja o ispitivanju
4.- Ispitivanje vrtlonim strujama obuhvata:
a) ispitivanje delova sa prevlakom
b) ispitivanje delova bez prevlake
c) ispitivanje delova sa i bez prevlake
d) ispitivanje nepravilnosti po poprenom preseku
e) ispitivanje napona u materijalu
5.- Apsolutne sonde se najee koriste za:
a) Tanija i preciznija ispitivanja zbog poveane osetljivosti
b) jedan kalem emituje vrtlone struje, a drugi slui za detekciju promena u
materijalu
c) za uniformno polje fluksa
d) nisu osetljive su na varijacije u materijalu i temperaturne promene.
e) sortiranje materijala i otkrivanje prslina u mnogim sluajevima
6.- Iznad temperature _______
a. 550 720 0C
b. 620 50C
c. 7680C
d. 700 20 0C
e. 1050 1150 0C

elezo nije vie feromagnetno.

7.- Ako se hlaenje mora vriti tolikom brzinom da se postigne na povrini ili po itavom
preseku znatno poveanje tvrdoe, po pravilu najee stvaranjem martenzitne strukture, onda
kaemo da je u pitanju:
a. Kaljenje
b. Normalizacija
c. arenje u cilju uklanjanja unutranjih naprezanja
d. Rekristalizacija
e. Cementacija
8.- Isitivanjem metodama bez razaranja, odreuju se:
a. Upotrebljivost i prihvatanje
b. Prihvatanje zavarenog spoja
c. Veliine i raspored i gustina nepravilnosti u zavarenom spoju
d. Koncept podobnosti
e. nivoi kvaliteta nepravilnosti u elektrolunim zavarenim spojevima
9.- Zavareni spojevi na novoj opremi ne smeju da sadre:
a. Prsline
b. Trosku
c. Poroznost
d. Prebrueno lice ava

e. Spiking
10. U zavarenim spojevima od aluminijuma i njegovih legura, prsline prema standardu SRPS
EN ISO 10042:
a) nisu dozvoljene
b) dozvoljene su samo za nivo kvaliteta D
c) dozvoljene su samo za nivo kvaliteta D za prsline u krateru
d) dozvoljene su samo za nivo kvaliteta D na opremi u eksploataciji
e) dozvoljene su samo za nivo kvaliteta D kada to definie standard SRPS ISO 9013
11. Greke, nastale kao posledica nepravilnog oblikovanja konstrukcije ili dela konstrukcije
razvrstavaju se u:
a. metalurke
b. tehnoloke
c. konstrukcijske
d. zanatske
e. po poloaju

USMENI:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Osnovni princip ultrazvune kontrole

Princip radiografske metode ispitivanja
Magnetne metode ispitivanja
Ispitivanje dvoplatnosti limova
Metode za otkrivanje povrinskih i podpovrinskih greaka
Uporeenje radiografske i ultrazvune metode ispitivanja