AUTOR: ZORICA TOMI MIKOVI

TEMA POGLAVLJA

Finansijski izvetaji
Sastavljanje, dostavljanje finansijskih izvetaja
APR-u i objavljivanje finansijskih izvetaja

1. Finansijski izvetaji
Osnovni finansijski izvetaji
Na osnovu lana 26. Stav 1.Zakona o raunovodstvu (Slubeni glasnik RS. broj 62/13),
ministar finansija doneo je novi Pravilnik o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvetaja
za privredna drutva , zadruge i preduzetnikec (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i 144/14), kojim
su u lanu 2.stav 1, propisani obrasci koji se primenjuju poev od sastavljanja finansijskih
izvetaja za 2014. godinu, kao i Pravilnik o Kontnom okviru i sadrzini rauna u Kontnom
okviru za privredna drutva, zadruge i preduzetnike (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i 144/14 od
05. 09. 2014. godine).
U osnovne raunovodstvene izvetaja spadaju Bilans stanja i Bilans uspeha. Ovi izvetaji
predstavljaju sastavni deo zavrnog rauna privrednog drutva (preduzea) i pokazuju
finansijski poloaj i uspenost u poslovanju preduzea u toku poslovne godine. Pruaju
informativnu podrku u oceni poslovanja preduzea prvenstveno eksternim korisnicima
(investitori, kreditori, dobavljai, vladine agencije, poreski organi, statistika i sl.), ali i
internim korisnicima zaposlenima, vlasnicima, i najviem nivou menadmenta. Takoe u
veini razvijenih trinih privreda finansijski izvetaj (zavrni raun) preduzea ukljuuje jo
Bilans tokova gotovine, Izvetaj o promenama na kapitalu, Statistiki izvetaj i Napomene
uz finansijske izvetaje.

Bilans stanja
Naziv "bilans" potie od latinske rei "bi" to znali dvostruki i "lanx" (tas na vagi) to bi u
slobodnom prevodu znailo vaga sa dva uravnoteena tasa. Ova situacija ima odreeno
znaenje, jer bilans sutinski i formalno ima dve strane, aktivu i pasivu koje su u ravnotei.
Bilans stanja predstavlja grupisani, sumarni pregled sredstava i njihovih izvora u
vrednosnim tj. novanim pokazateljima.
Bilans je prikaz imovine preduzea u jednom odreenom trenutku, dakle "fiksirani
trenutak neprekidnog radnog procesa" koji se odvija u preduzeu, odnosno pokazuje
stanje imovine i vlasnitva nad imovinom odreenog dana.
Bilans stanja kao tabelarni prikaz ima dve strane: levu koja se obeleava sa "aktiva" i
desnu iji je naziv "pasiva". U aktivu se unose sva sredstva, a u pasivu izvori sredstava
odnosno obaveze stvorene po bilo kom osnovu. Aktiva je uvek jednaka pasivi, odnosno,
sredstava uvek moraju biti jednaka svojim izvorima.
U aktivi se pozicije slau po rastuoj likvidnosti a u pasivi po opadajuoj ronosti.
Bilansne pozicije Bilansa stanja I njihovi odnosi su:
Imovina = Kapital + Obaveze
Kapital = Imovina - Obaveze
Obaveze = Imovina - Kapital
Sva imovina koja se iskazuje u aktivi se moe podeliti na tri kategorije: stvari, novac i
prava. Unaem primeru "oprema" predstavlja stvari, "tekui raun" predstavlja novac, a
"potraivanja" od dunika predstavljaju prava. Sve kategorije aktive se mogu pretvoriti u
novac i to: oprema preko prodaje a potraivanja preko naplate.
Pri tome treba naglasiti da se ne mogu dovoditi u vezu odreene pozicije pasive sa
odreenim pozicijama aktive jer se struktura aktive menja svakodnevno: novac se troi
za kupovinu svega to je neophodno za proizvodnju npr. materijal, materijal se dalje troi

u procesu proizvodnje i po zavretku proizvodnje preduzee raspolae sa gotovim

proizvodima. Gotovi proizvodi se prodaju i nastaju potrazivanja gotovi proizvodi se
prodaju i nastaju potraivanja od kupaca a kad kupci plate svoj dug, preduzee
raspolae novcem koji se ponovo troi na nabavku...
U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Ona se moe podeliti
na dve kategorije: kapital (neto imovina) koji pokazuje koliki deo aktive pripada preduzeu
i obaveze koje pokazuju koliki deo aktive pripada subjektima izvan preduzea.
Postoje pravila (redosled) po kojima se pozicije upisuju u aktivu i pasivu, od kojih se
najee primenjuju dva: aktiva prema rastuoj likvidnosti, pasiva sopstveni izvori
finansiranja, zatim pozajmljeni izvori finansiranja (krediti, obaveze prema
dobavljaima).

Bilans uspeha
Osnovni cilj sastavljanja bilansa uspeha sastoji se u izraunavanju ostvarenog
periodinog rezultata. U tu svrhu u bilansu uspeha prikazuju se prihodi i rashodi jednog
preduzea nastali u odreenom vremenskom periodu. Dakle, sadrinu bilansa uspeha
ine prihodi i rashodi. Za prihode moemo rei da su pozitivan tok vrednosti, a za
rashode negativan tok vrednosti u preduzeu.
Prihodi kao sastavni deo bilansa uspeha razvrstani su u etiri grupe i to:
Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od
subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl.
Finansijski prihodi ine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.
Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti,
osnovnih sredstava, materijala, vikovi, smanjenja obaveza prema komitentima i
dravnim organima.
Revalorizacioni prihodi nastaju po osnovu revalorizacije sledeih delova aktive:
osnovna sredstva, neuplaeni a upisani kapital, finansijski plasmani, poveanje
potraivanja i sl.
Rashodi mogu biti:
Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi
zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije, nematerijalni trokovi.
Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.
Neposlovni i vanredni rashodi: rashodi koji nastaju kao posledica nepredvienih
poslovnih dogaaja na koje preduzee ne moe da utie (manjkovi sredstava,
kazne i sl.),
Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala.
Razlika prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat.

Izvetaj o novanim tokovima

Bilans tokova gotovine informie zainteresovane korisnike o prilivima i odlivima gotovine,
o tome koji su izvori gotovine i na koji nain je koriena. Na osnovu njega mogue je
sagledati sposobnost preduzea da plati svoje obaveze i isplati dividende i identifikovati
eventualne potrebe za angaovanjem eksternih izvora finansiranja.
Ovaj izvetaj prilikom njegove pripreme i prezentacije raslanjuje se na tri toka gotovine:
Gotovinski tok poslovne aktivnosti proizilazi iz glavne delatnosti
preduzea, tj. iz priliva novca od prodaje dobara i injenja usluga i odliva koji
nastaju u vezi sa izmirenjem obaveza prema dobavljaima, poveriocima,
akcionarima, kao i odliva zbog novih ulaganja.
Gotovinski tok investicione aktivnosti obuhvata ulaganja u resurse
(ulaganja u osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja, uee u kapitalu

povezanih pravnih lica i sl.) i prilive po osnovu prodaje osnovnih sredstava,

naplate kredita i kamate, dividendi i uea u dobitku.
Gotovinski tok aktivnosti finansiranja obuhvata novane tokove koji se
javljaju usled pribavljanja kapitala iz eksternih izvora (emitovanje akcija,
obveznica, menica, hipoteka i sl.) i otplate po osnovu finansijskog lizinga,
plaenih kamata na dugove i dividende i sl.

Ovakvim raslanjivanjem gotovinskih tokova omoguava se sagledavanje doprinosa

pojedinih segmenata poslovanja generisanju gotovine u toku poslovanja preduzea.

Izvetaj o promenama na kapitalu

Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta finansijskih izvetaja ija se uloga
ogleda u informisanju o promenama neto imovine preduzea nastalim u toku poslovne
godine, nezavisno od toga da li su te promene proistekle iz obrauna u bilansu uspeha ili
iz transakcija koje nemaju karakter rashoda ili prihoda, ili, pak zbog promena
raunovodstvenih politika ili korekcija po osnovu fundamentalnih greaka.
Promene na kapitalu (neto imovini), u smislu poveanja ili smanjenja, nastaju kao
rezultat nastanka prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha, kao i usled poveanja
ili smanjenja neto imovine knjienih direktno na raunima kapitala. Takoe, izvetaj o
promenama na kapitalu statike pokazatelje vrednosti elemenata sopstvenog kapitala
prikazane u bilansu stanja prezentuje i sa stanovita njihove promene tokom obraunskog
perioda.

Napomene uz finansijske izvetaje

Prethodno obraeni finansijski izvetaji imaju zadatak da prue informacije vezane za
finansijski poloaj, zaraivaku sposobnost, novane tokove i promene na kapitalu, koje su
pre svega kvantitativne prirode. Meutim, za korisnike seta finansijskih izvetaja ovaj vid
informisanja nije dovoljan, te se javlja zahtev za pruanjem dodatnih opisnih informacija
radi poveanja upotrebne vrednosti gore navedenih izvetaja. Takve informacije se
prezentuju u Napomenama uz finansijske izvetaje koje dodatno pojaanjavaju
strukturu, vrednost i obeleja nekih pozicija u ostalim izvetajima.
Napomene uz finansijske izvetaje kao sastavni deo seta finansijskih izvetaja imaju trojaku
funkciju, one doprinose: boljoj interpretaciji i razumevanju finansijskih izvetaja;
njihovom rastereenju; kao i njihovoj dopuni dodatnim informacijama koje mogu biti
od znaaja za donosioce odluka.

Osnovne bilansne promene

Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjie na raunima-kontima propisanim
kontnim okvirom. Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za
privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, koji u skladu sa zakonom,
poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, iskazuju stanje i promene
imovine, kapitala i obaveza, rashode i prihode i utvruju rezultate poslovanja prema
sadrini pojedinih rauna u Kontnom okviru. Propisani osnovni (trocifreni) rauni mogu
se ralanjavati, po potrebi i u skladu sa odredbama pravilnika, na analitike raune.
Sistem dvojnog knjigovodstva, obavezno ga primenjuju sva pravna lica a on podrazumeva
da se svaka poslovna promena mora knjiiti na najmanje dva konta, kao duguje na
jednoj strani, i kao potrauje na drugoj strani. Dakle, svaka poslovna promena knjii se
na dva ili vie konta, kao duguje na jednoj strani i kao potrauje na drugoj strani i to,i u
dnevniku, i u glavnoj knjii. Ovaj sistem porazumeva obavezno voenje pomonih knjiga.

Poslovne promene nastale knjigovodstvenim obuhvatanjem poslovinh dogaaja i

tansakcija preduzea mogu se razvrstati na:
Bilansne promene koje utiu na Bilans stanja;
Bilansne promene koje utiu na Bilans stanja i Bilans uspeha.
Bilansne promene koje utiu na Bilans stanja - postoje etiri grupe ovakvih promena:

Prva grupa osnovnih bilansnih promene odnosi se na poveanje AKTIVE uz

istovremeno poveanje PASIVE. Za ovu grupu promena karakteristian je
primer nabavke materijala od dobavljaa. U okviru ove promene dolazi do
poveanja na raunu materijala u okviru aktive uz istovremno poveanje na
raunu dobavljaa u pasivi za isti iznos. Dakle, dolazi do poveanja i aktive i
pasive za isti iznos, to dovodi do uspostavljanja ponovne bilansne ravnotee.
Druga grupa osnovnih bilansnih promena odnosi se na smanjenje AKTIVE i
istovremeno smanjenje PASIVE. Karakteristian primer je isplata obaveza
prema dobavljau za nabavljeni materijal sa tekueg rauna.
Trea grupa osnovnih bilansnih promena odnosi se na izmene u strukturi
AKTIVE, npr je predaja materijala u proizvodnju, kupovina materijala za gotovo itd.
etvrta grupa osnovnih bilansnih promena odnosi se na izmene u strukturi PASIVE.
npr. isplata obaveza prema dobavljaima iz odobrenog kredita, pretvaranje
kratkoronog kredita u dugoroni itd.

KROZ PRIMER
1) POVEANJE AKTIVE I PASIVE kupljen je materijal od dobavljaa 101/435
2) SMANJENJE AKTIVE I PASIVEisplaen je dobavlja sa iro rauna 435/241
3) PROMENE U STRUKTURI AKTIVE kupac je uplatio svoj dug 241/204
4) PROMENE U STRUKTURI PASIVE Kratkoroni kredit je,u dogovoru sa
bankom,pretvoren u dugoroni 422/414.
Bilanse promene koje utiu i na Bilans stanja i na Bilans uspeha - postoje etiri grupe
ovakvih promena:

Prva grupa jesu promene koje dovode do nastanka prihoda (pozitivnog

ekonomskog toka) i poveanja jedne ili vie pozicija u aktivi.
Druga grupa jesu promene koje dovode do nastanka rashoda (negativni
ekonomski tok) i do smanjenja jedne ili vie pozicija u aktivi.
Trea grupa jesu promene koje dovode do nastanka prihoda usled smanjenja
jedne ili vie pozicija u pasivi.
etvrta grupa su promene koje dovode do nastanka rashoda usled poveanja
jedne ili vie pozicija u pasivi.

.
KROZ PRIMER
1) POVEANJE RASHODA U B.U. I SMANJENJE AKTIVE U B.S.
Ustanovljen je manjak materijala u magacinu
574/101
2) POVEANJE PRIHODA U B.U. I SMANJENJE OBAVEZA U B.S.
Otpisana je obaveza prema jednom dobavljau .
435/677
3) POVEANJE RASHODA U B.U. I POVEANJE PASIVE U B.S.
Dobavlja je obraunao zateznu kamatu.
562/435
4)POVEANJE AKTIVE U B.S. I POVEANJE PRIHODA U B.U.
Obraunali smo zateznu kamatu kupcu.
204/662

2. Sastavljanje Finansijskih izvetaja

2.1 Zakonska regulative - obveznici sastavljanja finansijskih

izvetaja
Voenje poslovnih knjiga obavezno je za sva pravna lica i preduzetnike. Poslovne
knjige vode se od dana upisa kod nadlenog organa pa sve do prestanka rada. Voenje
poslovnih knjiga obezbeuje :uvid u stanje i kretanje imovine,obaveza i kapitala utvrivanje
prihoda i rashoda poslovanja izradu kalkulacije cene kotanja proizvoda i prodajne cene
izradu planova,analiza i kontrolu poslovanja.
Pravna lica su: preduzea, zadruge , banke, ustanove...
Preduzetnici su: fizika lica koja su registrovala zanatsku radnju, samostalnu trgovaku
radnju, samostalne ugostiteljske radnje, agencije...
Pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo sastavljaju i dostavljaju
finansijske izvetaje Agenciji za privredne register (APR) u skladu sa novim Zakonom
o raunovodstvu (Slubeni glasnik RS BR. 62/13, Novi Zakon) i novim podzakonskim
propisima donetim na osnovu tog zakona. Za sastavljanje finansijskih izvetaja za
2013. god. primenjivao se stari Zakon o raunovodstvu i reviziji.
Zakon po kome se vode poslovne knjige kod pravnih lica i preduzetnika je Zakon o
Raunovodstvu. Sva pravna lica moraju imati "Pravilnik o raunovodstvenim
politikama" kojim ureuju sva osnovna pitanja u vezi raunovodstva: poslovne knjige, a to
su dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige koje se vode za osnovna sredstva, materijal,
nedovrenu proizvodnju, gotove proizvode, robu, blagajnu, kapital, zarade zaposlenih,
kupce dobavljae Osim navedenog za tuu robu, zemljite, objekte i sl. vodi se
vanbilansna evidencija.

2.2 Vrste finansijskih izvetaja

Izvetaj za statistike i druge potrebe - dostavlja se do kraja februara tekue

godine.

Satavlja se na obrascima Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistiki izvetaj

Redovni godinji finansijski izvetaji - dostavljaju se do kraja juna.

Redovni godinji finansijski izvetaj prikazuje finansijsku poziciju i rezultate poslovanja

subjekata za poslovnu godinu koja je jedaka kalendarskoj godini ili je razliita od
kalendarske godine. Redovni godinji finansijski izvetaj subjekata koji primenjuju MSFI,
odnosno MSFI za MSP obuhvata: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izvetaj o ostalom
rezultatu, Izvetaj promenama na kapitalu, Izvetaj o tokovima gotovine i Napomene
uz finansijske izvetaje.
Redovan godinji finansijski izvetaj drugih pravnih lica (velikih, srednjih, malih)
obuhvata: Bilans stanja , Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izvetaje a mikro
pravnih lica i preduzetnika samo Bilans stanja i Bilans uspeha.

Konsolidovani godinji finansijski izvetaj - dostavlja se do 31 jula tekue

godine za prethodnu godinu.

To je finansijski izvetaj ekonomske celine koji ine matino i sva zavisna pravna lica,
obahvata konsolidovane obrasce: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izvetaj o ostalom
rezultatu, Izvetaj promenama na kapitalu, Izvetaj o tokovima gotovine i Napomene
uz finansijske izvetaje.

Vanredni finansijski izvetaj - dostavlja se u roku od 60 dana od dana pod kojim

se sastavlja.

Sastavlja se u sluajevima statusnih promena, otvaranja, odnosno zakljuenja

steajnog postupka ili pokretanja, odnosno zakljuenja postupka likvidacije nad
pravnim licem i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu
otvaranja, odnosno zakljuenja steajnog postupkaili pokretanja, odnosno zakljuenja
postupka likvidacije. Vanredni finasijski izvetaji sastavljaju se u sluajevima brisanja
ogranka stranog pravnog lica, odnosno preduzetnika.Vanredni finansijski izvetaj
obuhvata: Bilans stanja i Bilans uspeha

Sastavljanje i dostavljanje finansijskih izvetaja

Za svaku grupu privrednih subjekata (napred pomenutu) propisani su u skladu sa
podzaonskim aktima obrasci finansijskih izvetaja.
Zakonom je propisano da postoji mogunost istovremenog dostavljanja redovnog
godinjeg finansijskog izvetaja i izvetaja za statistike potrebe. Finasijski izvetaji se
dostavljaju elektronskim putem. Elektronsko potpisivanje izvetaja od starne
zakonskog zastupnika - za statistike potrebe i redovnih godinjih izvetaja je regulisano
Pravilnikom o uslovima i nainu javnog objavljivanja i finansijskih izvetaja i voenju
Registra finansijskih izvetaja / Slubeni glasnik RS BR. 127/14, kao i Zakonom o
raunovodstvu /l. 34.
Obaveza je preduzetnika da Agenciju za privredne registre obavesti o voenju ili
prestanku voenja dvojnog knigovodstva.

2.3 Analiza i struktura poslovnih izvetaja koji se dostavljaju

APR-u sa stanjem na dn 31.12. tekue godine

Raspored klasa rauna u bilansu stanja i uspeha
a) KONTNI OKVIR - PLAN
Propisuje ga ministar finansija, po bilansnom principu. Ukupno ima 10 klasa i to 0-09.
Svaka klasa moe se ralaniti na 10 grupa, koje se obeleavaju dvocifrenim brojevima
00 -99.
Svaka grupa moe se ralaniti na 10 sintetikih rauna koji se obeleavaju trocifrenim
brojevima 000-999.
Na osnovu propisanog sintetikog kontnog plana, svako preduzee treba da saini
analitiki kontni plan, prema svojim potrebama, dekadnim sistemom ralanjavanja.
STRUKTURA BILANSNOG KONTNOG OKVIRA
Klasa 0 Neuplaeni upisani kapital i stalna sredstva
Klasa 1 Zalihe
Klasa 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina
Klasa 3 Kapital
Klasa 4 Dugorona rezervisanja i obaveze
Klasa 5 Rashodi

Klasa 6 Prihodi
Klasa 7 Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha
Klasa 8 Vanbilansna evidencija
Klasa 9 Obraun trokova i uinaka
Klase rauna 7, 8 i 9 su vanbilansne. Vanbilansni su oni na kojima se evidentiraju
sredstva drugih preduzea koja su data u vidu garancija, ili na uvanje i kao takva nemaju
neposredan uticaj na veinu sredstava i izvora sredstava preduzea.
Klase 0 - 8 su klase finansijskog knjigovodstva.
Klasa 9 je klasa pogonskog knjigovodstva (obraun trokova i uinaka)

b) BILANS STANJA
Klase u aktivi

Klase u pasivi

0 Upisani a neuplaeni kapital

1 Zalihe I stalna sredstva
2 Kratkorocna potrazivanja

3 Kapital
4 Dugorona rezervisanja, obaveze
novana sredstva namenjena prodaji i
pasivna vremenska razgranienja
i aktivna vremenska razgranienja
8 Vanbilansna pasiva (89)
(obaveze za tua sredstva)

8 Van bilansna aktiva (88)

(tua sredstva)

Rauni stanja
1b) Aktivni pokazuju stanje i kretanje sredstava. Na levoj strani (+) knjii se poetno
stanje i sva dalja poveanja, a na desnoj obrnuto. Npr. osnovna i obrtna sredstva.
2b) Pasivni stanje i kretanje izvora sredstava. Na desnoj (-) strani knjii se poetno
stanje izvora sredstava i sva poveanja, a na levoj smanjenja. Npr. poslovni fond,
deoniarski kapital, rezervni fond, fond zajednike potronje, krediti...
Svaki raun glavne knjige uvek na levoj strani ima oznaku DUGUJE a na desnoj strani
POTRAUJE.
Uticaj poslovne promene odraava se na smanjenje/poveanje AKTIVE i PASIVE

Dug. AKTIVNA KONTA Pot.

P.S
Sva smanjenja
. Sva povecanja
S00 za izravnanje

Dug. PASIVNA KONTA Pot.

Sva smanjenja
P.S.
S00 za izravnanje Sva povecanja

3b) Aktivno-pasivni rauni - mogu imati kako aktivan tako i pasivan saldo. Npr. dobavljai
dunici i kupci poverioci. Postoje naizmenino i istovremeno ak-pas. rauni.-I ak. i pas.
rauni su poslovni rauni u irem smislu, dok su u svom uem smislu rauni istog stanja.
Rauni ispravki vrednosti (korektivni) - njihova funkcija se ne manifestuje u iskazivanju
stanja i kretanja sredstava i njihovih izvora, ve u ispravljanju njihovih vrednosti prikazanih
na odgovarajuim raunima. Npr. IVOS. Direktno otpisivanje - vri se na samom raunu
osnovnog sredstva, i to tako to mu se odobrava iznos izraunatog obezveenja uz
istovremeno zaduenje istim iznosom jednog posebnog rauna rashoda, tzv. rauna otpisa.
Indirektno otpisivanje - obezbeuje dobijanje takve slike koja e pruiti kako vrednost

samog osnovnog sredstva i njegovog postepenog smanjenja usled neprekidnog troenja,

tako i veliinu samog kapaciteta o.s. izraenu u njihovoj poetnoj nepromenjivoj vrednosti
za sve vreme trajanja njihovog korienja.
Podaci u obrascu Bilans stanja iskazuju se u neto iznosu (po sadanjoj vrednosti na dan
bilansa) tako to se bruto iznosi iskazani na osnovnim raunima glavne knjige, koriguju za
iznose ispravke vrednosti i obezvreenja koji su iskazani na pripadajuim korektivnim
raunima osnovnih rauna na dan bilansa (prilog br. 5).
U Bilansu stanja u koloni 5 iskazuju se podaci na kraju tekueg perioda, u koloni 6 podaci
na kraju prethodnog perioda (koji je isti kao poetak tekueg perioda) i u koloni 7 podaci na
poetku najranijeg uporednog perioda (poetno stanje prethodnog perioda). Podaci u
koloni 7 iskazuju se samo u sluaju retrospektivne primene raunovodstvene politike ili
retrospektivnog prepravljanja stavki u finansijskim izvetajima, ili kada se reklasifikuju
stavke u finansijskim izvetajima.Za period za koji se sastavlja finansijski izvetaj, podaci
se unose u kolonu 5 aktive i u kolonu 5 pasive.
Ako su podaci iz prethodne godine korigovani u skladu sa propisima, u kolone 6 i 7 aktive
i kolone 6 i 7 pasive prethodne godine unose se kao korigovani podaci.
Poetni bilans stanja otvara se na osnovu osnivakog inventara, oblik i sadrina su mu
propisani. Poetni osnivaki inventar i poetni osnivaki bilans stanja uvaju se trajno, do
steaja ili likvidacije, a nakon toga se predaju na uvanje dravnim arhivima.
Na osnovu podataka iz poetnog bilansa stanja otvaraju se rauni glavne knjige, dnevnik
i pomone knjige, za koje je potrebno napisati nalog za knjienje.
GLAVNA KNJIGA - za sve raune (rauni posmatrani zbirno). S obzirom da u svakom

stavu za knjienje postoji ravnotea izmeu strana duguje i potrauje,ukupan promet leve
i desnestrane svih rauna u glavnoj knjii mora biti isti (prilog br. 2).
DNEVNIK - hronoloka evidencija poslovnih dogaaja tj. u njemu se stavovi za knjienje

daju redom kojim su poslovni dogaaji nastajali. Stav za knjienje moe biti prost i sloen.
Prost stav je kada jedan raun duguje i jedan raun potrauje. Kod sloenih stavova imamo
vie rauna bilo na dugovnoj, bilo na potranoj strani. U stavovima za knjienje se prvo piu
rauni koji duguju pa zatim rauni koji potrauju. Dnevnik predstavlja kontrolu glavne knjige
jer se dugovni i potrani promet u dnevniku moraju slagati sa dugovnim i potranim
prometom u glavnoj knjii. (prilog br. 1).

c) BILANS USPEHA
Klasa 6 (Prihodi)

Klasa 5 (rashodi)

grupe 60-65
grupa 66
grupe 67-68
grupa 69

grupe 50-55
grupa 56
grupe 57-58
grupa 59

Poslovni prihodi
Finansijski prihodi
Ostali prihodi
Dobitak poslovanja koje se
obustavlja

Poslovni rashodi
Finansijski rashodi
Ostali rashodi
Gubitak poslovanja
koji se obustavlja

Rauni uspeha
a) Rauni rashoda oni rauni na iju se levu stranu belee iznosi koji predstavljaju
smanjenje aktive u odnosu na pasivu odnosno obrnuto.
b) Rauni prihoda oni rauni na iju se desnu stranu ubeleavaju promene koje
predstavljaju iznose poveanja aktive u odnosu na pasivu odnosno obrnuto.

- Meoviti rauni oni iskazuju kako stanje izvesnog aktivnog ili pasivnog imovinskog dela
tako isto i ostvaren uspeh na njima. Npr. hartije od vrednosti, valuta, devize, gotovi
proizvodi...
Ukupan rezultat poslovanja pravna lica prikazuju u dva posebna izvetaja: u Bilansu
uspeha i u Izvetaju o ostalom rezultatu, u skladu sa MRS 1 Prezentacija finansijskih
izvetaja i drugim relevantnim MRS i MSFI, odnosno MSFI za MSP.U obrazac Bilans
uspeha pravna lica koja primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP iz lana 2. taka 7)
Zakona, iskazuju podatke u kolonama 5 i 6, na svim pozicijama oznaenim slovnim
oznakama, rimskim i arapskim brojevima prema sadrini grupa rauna i rauna po
pojedinim pozicijama (AOP) tog obrasca. (prilog br. 4).
Mikro pravna lica (osim drugih pravnih lica razvrstanih u mikro pravna lica u skladu sa
lanom 6. stav 2. Zakona) i preduzetnici u obrascu Bilans uspeha iskazuju skraeni obim
podataka samo na pozicijama koje su oznaene slovnim oznakama i rimskim brojevima.
Bilans uspeha se obavezno radi 31.12. tekue godine, ali moe se raditi i ee (po
potrebi). Bilans uspeha pokazuje rezultat poslovanja u nekom vremenskom periodu.
Bilansne pozcije bilansa uspeha su:
PRIHOD je vrednost koja se stie prodajom proizvoda, robe i usluga
RASHOD je vrednost koja se troi da bi se ostvario prihod
FINANSIJSKI REZULTAT je razlika izmeu prihoda i rashoda Rezultat poslovanja moe
biti :
a) DOBITAK ako su prihodi vei od rashoda
b) GUBITAK ako su rashodi vei od prihoda

PREGLED RAUNOVODSTVENOG CIKLUSA

IZRADA FINANSIJSKIH IZVETAJA NA OSNOVU

KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA

2.4 UTVRIVANJE REZULTATA POSLOVANJA I SASTAVLJANJE BILANSA

USPEHA I BILANSA STANJA (prilog br. 1, 2, 3, 4, 5 ,6 za preduzee X TRADE
DOO Novi Sad

Otvaranje glavne knjige, iskazivanje poetnih stanja aktive i pasive, kroz raun grupe
70, promene u toku godine kroz zakljuni list, zakljuak rauna preko grupe 71,
iskazivanje rezultata preko grupe 72
Rezultat poslovanja privrednih drutava utvruje se posle sprovedenih knjienja svih
poslovnih promena, na osnovu pravnovaljane dokumentacije, koja se odnosi na tekuu
godinu i posebnih obrauna koji se vrse uz godinji raun.
Rezultata poslovanje utvruje se kao razlika izmeu prihoda i rashoda.U sluaju da su
prihodi vei od rashoda rezultata poslovanja je dobitak, a ako preduzee ostvaruje vee
rashode od prihoda, preduzee posluje sa gubitkom.
Utvrivanje rezultata poslovanja na kraju godine vri se u knjigovodstvu, knjienjem preko
odgovarajuih rauna klase 5, 6 i 7.
Predzakljuna knjienja
Predzakljuna knienja predstavljaju postupak svoenja knjigovodstvenog na stvarno
stanje (do koga se dolazi popisom ili inventarom koji se sprovodi krajem godine) kako bi se
dobili tani i istiniti podaci za sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha i zavrnog rauna
u celini. Do neslaganja stvarnog i knjigovodstvenog stanja dolazi usred pogrenih knjienja,
neproknjiene promene na sredstvima, izvorima sredstava... Predzakljunim knjienjima se
otklanja nepotpunost knjigovodstvenih podataka.

Zakljuak rauna i prenos rashoda i prihoda, rauna uspeha, utvrivanje rezultata

poslovanja
Nakon to se izvre predzakljuna knjienja i, time, knjigovodstveno stanje svede na
stvarno stanje, preduzee moe pristupiti zakljuivanju poslovnih knjiga, tj. odvajanju
poslovanja jednog od narednog obraunskog perioda.

Preduzee u tom smislu sastavlja zakljuni list, koji mu omoguava da proveri

promet i salda rauna i otkloni eventualno uoene greke pre konanog
zakljuivanja knjiga.
Pored ovoga, preduzee vri i formalan zakljuak rauna stanja i rezultata i sastavlja
krajnji bilans stanja (govori o imovinskom stanju pravnog lica) i bilans upeha (govori
o uspenosti poslovanja u obraunskom periodu).

Pregled procesa zakljuivanja - Zakljuni list (prilog br. 3)

Zakljuak knjiga je odvajanje poslovanja jednog od narednog obraunskog perioda.

Zakljuna knjienja (sastavljanje zakljunog lista i zakljuivanje rauna stanja i uspeha) su
postupci koje prethode sastavljanju redovnih (godinjih) finansijskih izvetaja.
Preduzee sastavlja zakljuni list - koji predstavlja tabelarni pregled promet i salda
svih rauna glavne knjige. Omoguava proveru prometa i salda rauna i otklanja
eventualno uoene greke pre konanog zakljuivanja knjiga; Vri formalan zakljuak
rauna stanja i rezultata i sastavlja krajnji bilans stanja i bilans uspeha.
S obzirom da se na knjigovodstvenim raunima evidentiraju podaci o vrednosnom stanju i
vrednosnim promenama stanja imovine preduzea, to znai da se na osnovu rauna moe
sastaviti bilans stanja i bilans uspeha. Za navedeno sastavljanje neophodno je utvrditi salda
na odgovarajuim raunima. Tako utvrena salda unose se u obrasce bilansa stanja ili
bilansa uspeha u zavisnosti da li se radi o sredstvu, izvoru sredstava, rashodu ili prihodu.
Prilikom popunjavanja ovih obrazaca najee se salda pojedinih rauna grupiu i unose
kao jedan iznos u odgovarajui bilans. Kao pomono sredstvo za obavljanje ovog posla, a
naroito utvrivanja salda, najee se koristi zakljuni list. Na kraju svake poslovne godine
(31.12. u 24.00 asa), dakle posle sprovedenih svih knjienja i obavljene kontrole iskazanih

stanja u poslovnim knjigama, obavezno se vri njihov formalan zakljuak. Radi se o

formalnom zakljuku osnovnih i veine pomonih knjiga.
Ve smo ranije rekli da se rauni otvaraju na poetku poslovne godine (01.01 u 00.00
asova). To znai da posmatrano u realnom vremenu rauni koji e se u narednoj poslovnoj
godini odmah otvoriti i koristiti sutinski ni jednu sekundu nisu ugaeni.
Formalno zatvaranje rauna je neophodno kako bi oni u novu poslovnu godinu uli samo
sa svojim saldom, a ne i prometom koji su imali u tekuoj poslovnoj godini.
Formalan zakljuak knjiga znai da se stanje na raunima svodi na nulu. To je mogue
uraditi ako se na svakom raunu sprovede sledee knjienje: iznos utvrenog salda (on je
izmeu ostalog izraunat i u zakljunom listu) knjii se na manju stranu rauna. Nakon toga
na svakom raunu treba uraditi sledee: izraunati promet svake strane, podvui ga dvema
paralelnim crtama, pri emu se eventualni prazan prostor na manje ispisanoj strani rauna
ponitava knjigovodstvenim kolenom. Zatim se na raunu upisuje mesto i datum zakljuka.
Zakljuene raune potpisuje rukovodilac raunovodstva.
Na isti nain se zakljuuju i analitike evidencije. Izuzetak je, na primer, analitika evidencija
osnovnih sredstava, kod koje se ne vri zakljuivanje na kraju poslovne godine.
Posle sprovedenih svih knjienja vri se formalan zakljuak dnevnika. Postupak
zakljuivanja je slian kao i formalan zakljuak glavne knjige. Izrauna se promet dugovne
i potrane strane (koji moraju biti jednaki). Iznosi prometa se podvlae sa dve paralelne
crte. Zatim se ispod toga u dnevniku upisuje mesto i datum zakljuka. Zakljueni dnevnik
potpisuje rukovodilac raunovodstva.
Dakle, na kraju svake godine (na dan bilansa - 31.12.) vre se zakljuna knjienja,
koja obuhvataju sastavljanje zakljunog lista i zakljuivanje rauna stanja i uspeha.
Zakljuivanje rauna stanja se vri preko Rauna izravnanja, a rauna uspeha preko
Rauna dobitka - gubitka.
Promet po raunima glavne knjige
Nakon sprovedenih predzakljunih knjienja rauni glavne knjige oslikavaju stvarno stanje
imovine, obaveza, kapitala, rashoda i prihoda preduzea. Knjienjem razlika izmeu
stvarnog i knjigovodstveg stanja ispunjeni su uslovi za zakljivanja knjga i izradu finansijskih
izvetaja koji predstavljaju krajnji produk finansijskog izvetavanja. Ulogu i znaaj osnovnih
finansijskih izvetaja detaljnije smo obradili u istoimenom poglavlju u prethodnom delu
udbenika.
Postupak zakljuivanja poslovnih knjiga u nastavku e biti objanjen kroz hipotetiki primer
preduzea A, koje je kao rezultat nastalih i proknjienih 51 poslovnu promenu u periodu
od 01.01.20__ do 31.12.20__ i prezakljunih radnji imalo sledee stanje na raunima
glavne knjige. (prilog br. 1, 2, 3, 4 i 5).

Zakljuak rauna i prenos rashoda i prihoda, rauni klase 7

RAUN 700 - Otvaranje glavne knjige, iskazuju se stanja poetnih pozicija aktive i pasive
na poetku svake nove poslovne godine ili u toku godine ili otpoinjanju poslovanja novog
pravnog lica i preduzetnika. Otvaranje glavne knjige vri se zaduenjem rauna 700 u korist
rauna glavne knjige sa pasivnim (potranim) poetnim saldom, odnosno zaduenjem
rauna glavne knjige sa aktivnim (dugovnim) poetnim saldom a odobrenjem rauna 700.
Posle otvaranja svih rauna glavne knjige zbir dugovne i potrane strane rauna 700 jednak
je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se vri i otvaranje rauna glavne knjige. (hipotetiki
primer).

Redni
broj
1

Broj konta
Duguje Potrauje
020
022
023
243
700

700

OPIS

Zemljite
Graevinski objekti
oprema
blagajna
Raun otvaranja glavne
knjige
Raun otvaranja glavne knjige

Iznos
Duguje
19.500,00
3.900,00

Potrauje

23.400,00
4.200,00

840,00
3011 Udeo Marka Markovia
3012 Udeo Pere Petrovia

5.040,00

RAUN 710 - Rashodi i prihodi, iskazuje se zakljuak rauna rashoda i prihoda na dan
godinjeg bilansa, osim dobitaka i gubitaka poslovanja koje se obustavlja, zaduenjem
ovog rauna a u korist rauna 599 - Prenos rashoda, odnosno odobrenjem ovog rauna na
teret rauna 699 - Prenos prihoda. Knjienja na raunu 710 vre se po pojedinim pozicijama
bilansa uspeha. Saldo rauna 710 posle prenosa rashoda i prihoda prenosi se na raun
712 - Prenos ukupnog rezultata.
Primer na bazi poslovnih promena kroz dnevnik, glavnu knjigu, zakljuni list i bilans uspeha
i bilans stanja (u prilogu materijala).
Red
ni
broj
1

1a

Broj konta
OPIS
Duguje Potrauj
e
Prenos rashoda
599
Rauni rashoda
50-59
Za prenos rashoda i zatvaranja svih
rauna 50-59
Rauni prihoda
60-69
Prenos prihoda
699
Za prenos prihoda i zatvaranja svih
rauna 60-69
599
Rashodi i prihodi
710
Dobitak i gubitak poslovanja koje se
711
obustavlja
Prenos ukupnog rezultata
712
Za prenos rashoda po godinjem
raunu
Prenos prihoda

699

Iznos
Duguje
2.447.434.36
2.447.434.36

2.633.112.69
2.633.112.69

2.447.434.36
2.447.434.36
215.678,33
215.678,33

2.633.112.69

710

2a

712

724

721

Rashodi i prihodi
Za prenos prihoda po godinjem
raunu
prenos ukupnog rezultata
Prenos dobitka ili gubitka
724
Poreski rashod period
721
Prenos dobitka ili gubitka
Nerasporeena dobit
341
Za prenos nerasporeene dobiti
Poreski rashod period
Obaveze za iz rezultata
481
Razlika po konacnom obraunu poreza
na dobit

Potrauje

2.633.112.69

215.678,33
183.326,58
32.351,75
183.326,58
183.326,58
32.351,75
32.351,75

RAUN 711 - Raun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja, iskazuje se zakljuak
rauna, zaduenjem ovog rauna a u korist rauna 599 - Prenos rashoda, odnosno
odobrenjem ovog rauna na teret rauna 699 - Prenos prihoda. Saldo rauna 711 posle
prenosa dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja prenosi se na raun 712 - Prenos
ukupnog rezultata.
RAUN 712 - Prenos ukupnog rezultata, iskazuje se prenos dobitka na kraju obraunskog
perioda, zaduenjem ovog rauna u korist rauna 720 - Dobitak ili Gubitak, odnosno
zaduenjem rauna 720 a u korist ovog rauna, ako je ostvaren gubitak.
RAUN 720 - Dobitak ili gubitak, iskazuju se ostvareni dobitak ili gubitak na kraju
obraunskog
perioda odobrenjem ili zaduenjem ovog rauna na teret ili u korist rauna 723 - Prenos
dobitka ili gubitka.
Utvrivanje dobitka ili gubitka pre oporezivanja
Potrazni saldo na raunu 720 predstavlja dobitak pre oporezivanja I iskazuje se u Bilansu
uspeha na oznaci za AOP 1058.
Ako je iskazan dugovni saldo na raunu 712 , zatvaranje tog rauna se vrsi knjinjem:
RAUN 721 - Poreski rashod perioda, iskazuje se poreski rashod tekueg perioda
obraunat u skladu sa poreskim propisima zaduenjem ovog rauna a u korist rauna 481
- Obaveze za porez iz rezultata.
Utvrivanje neto dobitka ili neto giubitka
Na raunu 721 knjiene su obraunate i plaene akontacije, stavom 721/481 I 481/241,
tako da na kraju dugovni saldo na raunu 721 predstavlja zbir akontacija poreza na dobit,
utvrenih za period januar - decembar 2014.

PORESKA OSNOVICA POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA

snvic prz n dbit prvng lic prziv dbit. Stopa poreza na dobit pravnih
lica iznosi 15%.
Oprziv dbit s utvru u Poreskom bilansu usklivnjm dbiti bvznik
iskzn u Bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim
standardima (MRS),odnosno meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI)
i propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija, n nin urn Zkm przu
n dbit prvnih lic.
PODNOENJE PORESKE PRIJAVE I UTVRIVANJE POREZA NA DOBIT PRAVNIH
LICA
Poreski obveznik je duan da nadlenom poreskom organu podnese poresku prijavu u
kojoj je obraunat porez i poreski bilans za period za koji se utvruje porez na Obrascu
PDP u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvruje poreska obaveza,
osim u sluaju statusnih promena, likvidacije ili steaja poreskog obveznika.
U sluaju statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva, poreska prijava
podnosi se u roku od 60 dana od dana statusne promene.
Uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik je duan da nadlenom poreskom
organu dostavi dokumentaciju propisanu ovim zakonom, kao i dokumentaciju koju nadleni

organ zatrai u skladu sa propisima kojima se ureuje poreski postupak i poreska

administracija.
Ako je obaveza poreza na dobit utvrene u menjem iznosu u odnosu na placenu
akontaciju za godinu za kiju se utvrdio rezultat. Vrsi se knjienje putem crvenog stornana
dugovnoj starni rauna 721 I potraznoj strain 481
1

481
721

2.

223
481

Obaveze za iz rezultata
Poreski rashod perioda
po konacnom obraunu poreza na dobit
Potrazivanja za vise placen porez na dobit
Obaveze za iz rezultata
Potrazivanja po osnovu vise placenih akontacija
poreza na dobit u odnosu na konacnu obavezu

RAUN 722 - Odloeni poreski rashodi i prihodi perioda, iskazuju se odloeni poreski
rashodi I prihodi obraunati u skladu sa MRS 12.
RAUN 723 - Lina primanja poslodavca, iskazuju se isplate linih primanja poslodavacu
u tokugodine. Ako se iznos izvrenih isplata ne moe pokriti iz ostvarenog dobitka,
nepokriveni iznos se prenosi, na kraju obraunskog perioda, na teret rauna 724 - Prenos
dobitka ili gubitka.
Vlasnici privrednog drutva moze zasnovati radni odnos u svom drutvu , u tom sluaju
mu se isplacuje zarada, druga licna primanja. Ova licna primanja se isplauju na teret
rauna 723.
Od 30 maja 2013 prema izmenama Zakona o poreza na dohodak graana, uzimanje iz
imovine i korienje usluga privrednog drutva od strane vlasnika drutva za njegove
private potrebe se smatra drugim prihodom i oporezuje se kao drugi prihod. Osnovica
za porez je bruto prihod umanjen za 20% normiranih troskova, a stopa poreza je
20%.
Prihod od dividendi se tretira kao prihod od kapitala, oporezuje se
RAUN 724 - Prenos dobitka ili gubitka, iskazuje se ostvareni dobitak ili gubitak na kraju
obraunskog perioda zaduenjem ili odobrenjem ovog rauna i u korist ili na teret rauna
720, 721, 722, 723. Ostvareni dobitak koji nije rasporeen, na kraju obraunskog perioda
prenosi se zaduenjem rauna 724 a u korist rauna 341 - Nerasporeeni dobitak tekue
godine. Ostvareni gubitak na kraju obraunskog perioda prenosi se na teret rauna 351 Gubitak tekue godine, a u korist rauna 724.
U pravnom licu sa statusom drutva lica u narednoj godini ostvareni dobitak se pripisuje
kapitalu ako je tako ugovorom utvreno, odnosno iskazuje kao obaveza za isplatu prema
vlasnicima, a za iznos gubitka umanjuje se kapital po godinjem bilansu.
RAUN 730 - Izravnanje rauna stanja, iskazuje se zakljuak rauna glavne knjige
zaduenjem ovog rauna u korist rauna aktive, odnosno odobrenjem ovog rauna na teret
rauna pasive. Knjienje na raunu 730 vri se po pojedinim pozicijama bilansa stanja. Po
izvrenom zakljuku svih rauna glavne knjige na ovom raunu zbir dugovne i potrane
strane mora biti jednak.
Na raunima grupe 74 - Slobodna grupa, pravna lica i preduzetnici mogu otvarati posebne
raune prema sopstvenim potrebama.
uvanje poslovnih knjiga je obavezno. Godinji izvetaji, raunovodstvene isprave i
poslovne knjige uvaju se u originalu ili korienjem drugih sredstava arhiviranja. Ako se
poslovne knjige vode na raunaru, moraju se memorisati i podaci i raunovodstveni softver.

Raunovodstveni softver uva se na disku ili disketi. Za uvanje dokumentacije odgovoran

je ef knjigovodstva ili lice koje on odredi.

Prilog uz skriptu:

Prilog br. 1 - dnevnik;

Prilog br. 2 - glavna knjiga;
Prilog br. 3 - zakljuni list;
Prilog br. 4 - Bilans uspeha;
Prilog br. 5 - Bilans stanja;
Prilog br. 6 - Poreska prijava poreza na dobit.