Maurice Nicoll:

Psiholoki komentari na uenje

Gurijeva i Uspenskog

Zadovoljstvo mi je da onima koji smisao ivota i odgovor na zemaljski put trae u radu na sebi,
uinim dostupnim prevod prvog od pet tomova Maurice Nicoll-a naslovljen Psiholoki komentari na
uenje Gurieva i Uspenskog. Dr. Maurice Nicoll bio je jedan od vodeih psihologa svog vremena,
uenik C.G Junga, lekar po profesiji. Poslednjih dvadeset godina svog ivota Dr. Nicoll je posvetio
prenoenju ideja koje je studirao sa svojim uiteljima. Nakon deset godina izuavanja ideja Gurijeva
i Uspenskog, po nagovoru Uspenskog, otpoeo rad sa grupom studenata u Engleskoj kojima je jednom
nedeljno odravao predavanja. Pet tomova Psiholokih komentara su stenogrami sa tih predavanja.
Vreme obuhvaeno u ovih pet knjiga je period od dvanaest godina izmeu 27.3.1941 i 20.8.1953.
Ovaj spis je namenjen onima koji su upoznati sa idejama i terminologijom Gurijeva i Uspenskog i
predstavlja praktinu primenu tih ideja na svakodnevni ivot i lino iskustvo u radu na sebi.
Nadam se da ce biti onih kojima ce ovaj tekst znaiti putokaz i razjanjenje u naporu ka
unutranjoj transformaciji.
Unapred se izvinjavam zbog moguih tamparskih greaka i pozivam predloge i sugestije u
pogledu prevoda kljunih termina.

Vesna Vojvodi
Toronto 2.8.2010.

Sadraj:
Letter to Mr. Bush - 1
Letter to Mr. Bush - 5
etvrti Put - 8
Uvodna beleka na komentare ideja Rada - 10
Komentari I O dodatnim nainima samo-posmatranja - 11
Komentari II O dodatnim nainima Samo-posmatranja - 13
Komentari III O Radu na sebi - 17
O A, B i C Uticajima - 20
O A, B i C Uticajima (2) - 22
ovek nije jedno ve mnotvo - 24
Beleka o Pamenju Sebe - 26
Koncept Savesti u Radu - 27
Nekoliko misli o ratu sa stanovita Rada - 29
Razlika izmeu Posmatranja i Samo-posmatranja - 32
Ideja transformacije u Radu - 34
Ideja transformacije u Radu (2) - 36
Ideja transformacije u Radu (3) - 38
Ideja transformacije u radu (4-1) - 40
Ideja transformacije u radu (4-2) - 42
Komentar o znaenju - 43
Neke beleke o pogrenom radu Centara - 47
Pogrean rad Centara - 49
Pogrean rad Centara (3) - 52
Pogrean rad Centara (4) - 57
Pogrean rad Centara (5) - 60
Karma-Yoga - 62
Komentar o naporu - 64
Komentar o naporu (2) - 68
Komentar o naporu (3) - 73
Komentar o naporu (4) - 75
Zakon Tri (Zakon Trojstva) - 78
O Izuavanju Tri Sile u sebi - 82
Zakon Trojstva - 83
Zakon Sedam - 87
Zakon Sedam (2)
Zakon Sedam (3)
Zakon Sedam i Ideja oka - 90
Suneva Oktava (nastavak) - 92
Psiholoki govor - 93
Psiholoki komentari I - 96
Psiholoki komentari II O Biu - 100
Psiholoki komentari III O Biu (nastavak) - 103
Beleka o Molitvi - 106
Tri Brata u oveku - 108
Beleka o Negativnim Emocijama - 110
Uvodna beleka za poglavlje o Dobru i Istini - 112
Sledea beleka o Znanju i Biu - 112
Identifikovanje - 116
Lini Cilj - 117
Mesto Cilja - 122
O Vodonicima - 124

O Vodonicima II - 130
O Vodonicima III - 132
O Vodonicima IV Prvi Svesni ok - 134
O Vodonicima V Prvi Svesni ok (nastavak) - 134
Sledea beleka o Vodonicima - 137
Dodatna beleka - 141
Znanje - 142
Samo-Posmatranje - 146
etiri ovekova Tela - 149
etiri ovekova Tela Tekst II - 154
etiri ovekova Tela Tekst III - 158
Miljenje iz ivota i miljenje iz Rada - 162

Maurice Nicoll:
Psiholoki komentari na uenje
Gurijeva i Uspenskog

Pismo gospodinu Bush-u 1

Berdlip, Gloster, 27 Mart 1941
Dragi Bush,
Zanima me tvoj izvetaj sa sastanka od 20 marta. Mislim da bi bilo najbolje da ti piem s
obzirom na pitanja o kojima si me izvestio i u odnosu na tvoje beleke koje si sainio.
Pre svega mora da bude jasno da se ovek na ovoj Zemlji nalazi u vrlo neobinoj situaciji.
Kad sam prvi put uo o ovoj ideji o oveku, to je na mene ostavilo snaan utisak. Po obiaju,
naravno, mi mislimo da ovek moe da raste i razvija, kako bi se reklo, na normalan prirodan
nain, jednostavno, obrazovanjem, iskustvom, itd. Ipak, ako pogledamo istoriju videemo da
se ovek u stvari ne razvija, naroito ako gledamo sada ne moemo se pohvaliti da je ovek
dostigao bilo kakvu fazu razvoja. Pogledajmo samo uase koje oveanstvo samo sebi ini u
sadanjem vremenu. Ipak ljudi su skloni da zamiljaju da vreme znai napredak, i da s
vremenom sve postaje bolje i bolje. Ljudi obino na oigledne kontradikcije gledaju kao na
izuzetak. to e rei da su ljudi po pravilu skloni da misle da ono to su uobiajene i sveprisutne okolnosti ivota, u loem smislu, da su u stvari izuzeci. Verujem da e se sloiti da
ljudi obino misle o ratu kao iznimku. Ipak mora priznati da ako uzme bilo koju knjigu o
istoriji, videe da se bavi uglavnom ratom, intrigom, ljudima koji se bore za vlast itd. U
stvari, sem ako imamo snagu uma da vidimo ta obian ivot na ovoj planeti predstavlja
ostaemo u uobrazilji, ili ako vise voli izraz: u iluziji. Kao to zna u ovom sistemu rada,
meu mnogim izrekama koje imaju veoma duboko znaenje naime, treba dugo vremena da
se shvate ima jedna izreka: nivo ovekovog bia privlai njegov ivot. Ova izreka vazi za
oveanstvo uopte tj., opti nivo oveanstva, u odnosu na bie tog oveanstva, privlai
oblik ivota koji mu se deava. Beskorisno je misliti da su ratovi, uasi i revolucije, itd.
izuzeci. Greka je u nivou bia ljudi. Ali niko nije voljan da razume to i kad god se dogodi rat,
kao to rekoh, ljudi misle da je to neto iznimno, ak govore o budunosti u kojoj nee biti
ratova, im se tekui rat zavri. Isti proces moemo videti na delu sada. Istorija se ponavlja
zato to ovek ostaje na istom nivou bia naime,on je taj koji ponovo i iznova privlai iste
okolnosti, osea iste stvari , kae iste stvari, nada se istim stvarima i veruje u iste stvari. A u
stvari, nita se zapravo ne menja. Svi tekstovi koji su napisani o prethodnom ratu su bas isti
kao i tekstovi napisani u ovom ratu i tako e to zauvek biti. Ali ono to nas ovde jo vie
interesuje je da ta ista ideja vai za nas, za svakog pojedinca ponaosob. Dok god nema
promene na nivou bia, lina istorija oveka ostae ista. Sve se neprekidno ponavlja u
njegovom ivotu: govori iste stvari, radi iste stvari, ali za istim stvarima, ini iste stvari. I sve
to pripada toj veoma dubokoj ideji da nivo njegovog bia privlai njegov ivot. Pribliimo se
nekima od tih ideja koje govore kako ovek moe da promeni svoje bie. Sav ovaj rad je o
promeni bia tj. promeni nivoa bia na kome se ovek prirodno nalazi u svakodnevnom
ivotu. Pre svega, mora se imati u vidu, da je svako od nas na odreenom nivou bia. U vezi
sa tim moramo vizualizovati vertikalni pravac ili stepenice koje se odozdo penju navie koje
na sebi imaju mnogo stepenika. Ljudi svako od nas nalazi se na ovom ili onom stepeniku
1

ovih merdevina koje stoje vertikalno iznad i ispod nas. Merdevine su razliite s vremena na
vreme, naime, iz prolosti, sadanjosti i budunosti koje vidimo kao horizontalnu liniju. Da
bih pojasnio ovo znaenje, elim da vas upitam kako zamiljate vreme tj. protok vremena od
prolosti prema sadanjosti ka budunosti. Obino, neka vrsta mehanike nade koje se ljudi
dre je povezana sa idejom vremena naime, da e u budunosti stvari biti bolje ili da e oni
biti bolji, i tome slino. Ali ove stepenice, o kojima govorimo, i koje se odnose na razliite
nivoe bia nemaju nikakve veze sa vremenom u tom smislu. Vii nivo bia lei neposredno
iznad svih nas ba u ovom sadanjem asu, ba sada. Sav rad na sebi, sav lini rad koji se
odnosi na zaustavljanje negativnih oseanja, na samoseanje, na odsustvo poistoveivanja sa
sopstvenim nevoljama, na ne-zlopamenjem itd., povezan je sa izvesnim delanjem koje moe
da se odigrava ba u ovom momentu, sada, ako ovek pokua da bude vie svestan i seti se
onog ta pokuavamo da inimo u ovom radu. Drugim reima, da pokuamo da se samo
transformiemo, da transformiemo svoju misao, znai rad se odnosi na odreenu
neposrednu transformaciju, u ovom momentu, sadanjem trenutku, kroz akciju rada. Na
primer, ovek se nalazi na dnu oaja, ako posmatra situaciju i pokua da se seti sebe, ili
pokusa da sebi da bilo kakav svesni ok u tom odreenom momentu, kao to je sjeanje na
njegov Cilj tj. ako pokua da transformie sebe, transformie mehanike reakcije na
okolnosti koje ga okruuju u tom trenutku moe, na svoje iznenaenje, da otkrije da se
sasvim iznenada sve promenilo, njegovo depresivno raspoloenje je nestalo, i zatie sebe u
novoj atmosferi iz koje se udi kako je mogao da bude u onom prethodnom stanju. Ovo
predstavlja momentalnu promenu nivoa bia jer sve ima, ne bas precizan nivo bia, nego opti
nivo bia u kojem postoje vii i nii stepeni. Ali mi ovde govorimo o radu na promeni nivoa
bia. Govorimo o neemu to moemo nazvati tree stanje oveka i sada u objasniti ta pod
time mislim.
Kao to smo rekli, ovek je roen kao esencija i to predstavlja njegov stvarni deo, deo od
kojeg on moe stvarno da raste i da se razvija. Ali ovaj deo njega, moe samo da raste u maloj
meri. On nema snagu da raste dalje, sam od sebe, nakon uzrasta od 3, 4 ili 5 godina.
Nazovimo to prvim stupnjem oveka. Tj. prvi stupanj oveka je ista esencija koja je sama po
sebi sposobna da se delimino razvije, ali dostie ubrzo taku od koje ne moe vie da raste.
Primetio sam po nekim pitanjima, koje si mi u svom pismu postavio, da ovaj momenat nije
bio shvaen tako da u to da ponovim. Kao to rekoh, ovaj sistem ui da esencija u oveku
moe da raste samo malo sama od sebe. Morate da probate da shvatite ta mislim. Ludi
normalno misle da je taj razvoj i rast neto to je kontinuirano ili da bi trebalo da bude, ali to
nije sluaj. ovekova esencija moe da raste sama od sebe u veoma maloj meri, i sa njom
takvom, ovek je samo jedno malo dete. Ali da bi rasla dalje neto mora da se dogodi. Neto
mora da se oformi oko esencije i to se zove linost. Esencija mora biti okruena neim to joj
je uistinu strano, steeno u ivotu, to ulazi kroz ula. Malo dete mora prestati da bude to to
jeste i mora postati neto razliito od sebe. Kao to je reeno, teite sa sebe poinje da prelazi
sa esencije na linost. Ui mnoge stvari, imitira razne stvari, itd. Formiranje linosti okruuje
esenciju to je neophodno za sam razvoj esencije, i moe se nazvati drugim stupnjem oveka.
Ali prvo da pojasnimo ovo. Budui razvoj esencije zavisi od formiranja linosti oko nje. Ako
slaba linost koja se formira oko nje, slaba je i pomo za dalji rast esencije, o kojoj emo
govoriti kad doemo do treeg stupnja. U drugom stupnju, formiranje linosti zauzima glavno
mesto, i kao to smo rekli, to je bogatija linost to je bolje. Ali primeujem da neki od vas ne
razumeju o emu je ovde re. Razlog zbog ega ne razumete o emu je ovde re jeste to ne
vidite ovu posebnu situaciju u kojoj se ovek nalazi naime, da ovek ne moe da raste
kontinuirano iz esencije jer je esencija suvie slaba da bi rasla sama od sebe. Daljnji rast
esencije prvo zavisi od formiranja linosti i to je bogatija linost to je bolje za rast esencije,
ali jednostavno govorei, formiranje linosti je sasvim dovoljno za samu svrhu ivota. ovek
se zatie u dobroj poziciji, sposoban da se nosi sa ivotom kroz formiranje bogate linosti u
sebi. I ako je zadovoljan s njom, on je, za sve ivotne prilike pripremljen. Ali ovaj rad, ovo
uenje je o daljem stupnju ovekovog razvoja i taj stupanj nazivamo trei stupanj.
2

Moramo razumeti da ovaj rad nije u vezi ovog ivota, on je u vezi neeg drugog to ovek
moe da pokua nezavisno od toga da li je uvaeni politiar, poznati naunik, ili cenjeni
kasapin ili pekar ili svear. Ovaj rad poinje od oveka kao dobrog domaina naime, od
oveka koji je razvio linost i moe da ide kroz ivot na svoj odreeni nain, u razumnim
razmerama. Drugim reima, poinje od dobrog domaina koji pripada drugom stupnju
ovekovog razvoja. Trei stupanj je usmeren na mogui daljnji razvoj esencije i zato su
mnoge paradoksalne, ili u najmanju ruku, neobine stvari reene u Jevaneljima kao one
sadrane u propovedi sa Sinaj planine o oveku. Sve one su u vezi omoguavanja esenciji
da raste na raun linosti, koja je formirana oko nje, i to je jedini nain na koji esencija, koja
je suvie slaba, moe dalje da se razvija i raste. U tom smislu, linost koja je formirana oko
esencije i koja mora da postoji oko nje, postaje tako, ukoliko nastane ovaj trei stupanj, izvor
iz kojeg esencija moe dalje da raste. Uzmimo za primer bogatog oveka, u smislu Jevanelja.
On zna o svemu, on je jedan vaan ovek, i slino. ta je siromano u njemu? Ono to je
siromano u njemu je esencija. On jo uvek nije pravi ovek. Sve to on radi je, ili da stekne
zaslugu, ili zbog straha od gubitka asti ili reputacije, i slino, ali nita ne radi iz sebe, nita iz
ljubavi prema onome to radi, nezavisno od nagrade, autoriteta, poloaja, popularnosti.
Recimo da se taj ovek osea, na neki nain, kao Rasipni Sin naime, da ne jede nita osim
ljuski. Mislim jednostavno, da se osea u sebi praznim uprkos celom svom bogatstvu. Ima
najlepu kuu ili dragocenosti, ugledan je, ima u nekom smislu mnogo vie nego ostali, a i
dalje se osea praznim. Takav ovek se pribliava treoj moguoj fazi razvoja. Stigao je do
take kad njegova esencija njegov stvarni deo moe da raste i tako zameni njegov oseaj
praznine, oseajem smisla. Ali da bi se u oveku dogodio taj razvoj on mora da pone da
rtvuje svoju linost i da u izvesnom smislu ide u suprotnom pravcu od onog u kojem je do
tada iao. Drugim reima, u njemu mora da se dogodi preobraaj, to je lepo izraeno
parabolom o Zabludelom Sinu, i dok ne shvatimo da je ovaj trei stupanj mogu i da vodi ka
stvarnom razvoju oveka neemo razumeti o emu Jevanelje govori i neemo shvatiti o
emu ovaj sistem govori.
***
Pre neki dan, ovde na sastanku, proitan je sledei citat: Uzmimo propoved na Sinajskoj gori
i pokuajmo da shvatimo ta znai. Kao to je ranije reeno, na poslednjem razgovoru, o
religiji kako to uobiajeno nazivamo tj. o psiholokim idejama koje je propovedao Hrist
o individualnoj evoluciji oveka i njegovoj transformaciji u novog oveka -povezano je sa
razvojem esencije nakon to je linost formirana. ovek, u kojem je bogata linost formirana
na osnovu iskustva, obrazovanja i interesovanja, je bogat ovek s obzirom na njegovu
linost. Ali esencija ostaje siromana. Za njen razvoj, linost mora postati pasivna. Ovo nije
shvaeno, ali je vrlo vano da svako u Radu treba da razume ta ovaj paragraf znai. On znai
da se religija u stvarnom smislu a mi znamo samo Hrianstvo odnosi na tree stanje
oveka, tj. odnosi se na pasiviziranje linosti kako bi esencija mogla da raste. Moram opet da
ponovim, da unutranje znaenje Jevanelja, nema nikakve veze sa onim to ini ivot.
Njihovo uenje poinje na mestu gde je linost ve formirana u oveku i odnosi se na ovo
tree stanje mogueg razvoja. ovek prvo mora da razvije svoju linost delovanjem samog
ivota. Ovaj rad se nekad zove drugo obrazovanje. On je za one koji trae drugo obrazovanje.
Prvo obrazovanje je obrazovanje koje nam daje ivot; i to obrazovanje je apsolutno
neophodno. to je ovek bolje obrazovan ivotom, vie je nauio, pametniji je, to je iskusniji
zna vie o ljudima i odnosima, to vise zna o manirima bolje se moe izraziti, to je vie u
stanju da slui razliitim stranama ivota bolje za njega. To je prvo obrazovanje. Ono stvara
linost. Rekli smo ranije, da se ovek sastoji od razliitih centara i da svaki od njih ima
razliite delove, ovi centri i njihovi delovi treba da budu dobro opremljeni i to su bolje
opremljeni zapisima na rolnama (Autor spominje rije rolna u smislu u kojem je sam
Uspenski predstavio zapisivanje memorije, tj. pamenje, uporeujui to sa, tada poznatim,
gramofonskim rolnama na kojima je bio snimljen zvuk.), bolje za njega. Ali nastaje momenat
u ovekovom razvoju gde, kao to je ranije reeno, se on osea praznim, i to je taka u kojoj
3

stupaju na scenu uenja Jevanelja i samog ovog Rada. Ne znam da li je iko od vas o ovome
mnogo razmiljao. Ali sasvim je mogue da su neki od vas, koji su ispunili svoju dunost u
ivotu, esto zapitaju ta to to zapravo rade i kakav je smisao svega toga. Govorei na tako
lian nain za momenat, elim da vas upitam sledee pitanje: Da li mislite da je ivot, i
smisao koji on nosi, dovoljan i da li u nekom smislu oseate da niste sasvim dobili sve to ste
oekivali? Ne elim da kaem da je ivot besmislen; on sigurno ima mnogo znaenja. Ali, da
li je iko od vas doao do take da oseate izvestan besmisao, ak i u stvarima koje sledite i
kojih se drite? To govorim zbog toga to, ako nam ivot daje nae potpuno znaenje, onda ne
bi imalo ni smisla ni znaenja ono o emu govore Jevanelja, i ono o emu govori ovaj
sistem. Ako ste sasvim zadovoljni sa smislom koji ivot prua, sasvim samozadovoljni, onda
nema smisla pokuavati razumeti ta ovaj sistem poduava, i dozvolite da dodam, nema
smisla pokuavati razumeti ta uenje Hrista zapravo znai. Ako ovek nije nita drugo sem
dobro formirana linost, i da je to sve to on moe da uini, onda moemo slobodno da
verujemo u sve ta uenja humanitarizma i druge naune ideje koje kau da ovek nije nita
osim kreature okrenute spram spoljnjeg ivota kome treba da se prilagodi to je mogue
inteligentnije. Ali ako ste pratili ono to je reeno u ovom pismu, o ideji oveka u ovom
sistemu, videete da je razvoj linosti samo faza, i to neophodna faza spram sledee faze. To
je direktno uporedivo sa formiranjem mase oko sjemena, kao u sluaju oraha. Semenka oraha
ima esencijalni deo naime, seme koje moe da raste ali ne moe da raste ako nije
obavijeno masom hranljivog materijala kao to jaje ima semenku koja je okruena masom
umanca. Uzmimo poslednji primer: kako pile moe da izraste iz jajeta, ako nema sve
potrebne supstance u svom okruenju sa kojima se hrani? I ne zaboravimo, da ono raste
unutar ljuske i konano se izlazi iz ljuske celo pile, i to kompletno pile nastalo je od supstance
koje je iva semenka napala i pojela. Sudbina ira je jedna stvar, ali sudbina hrastovog drveta
je razliita stvar, i reeno je, da ovek okruen linou, slian je iru i trpi istu sudbinu kao i
ir, sve dok ne pone da raste, a rast u oveku odgovara onom to zovemo tree stanje nakon
to se u oveku formirala linost koja se obavila oko esencije. Ako uzmemo oveka u ovoj
drugoj fazi gde je esencija okruena linou, on je kao ir. Moe biti manji ili vei ir, ali i
dalje je ir. On se verovatno osjea mnogo vanim, nauio je mnogo stvari, osjea da puno
zna, on je ukratko, bogata linost, i to je njegov nivo, i na tom nivou on pati, ne pravom
ljudskom sudbinom, ve sudbinom nedovrenog oveka, sudbinom oveka koji nije dostigao
svoj puni potencijal, kao to ir nije potpuno razvijeno hrastovo drvo. I dok god ne razumemo
vrlo jasno o ovom treem stupnju naime, razvoj jednog ira u odraslo drvo tako to se
njegova iva esencija ili seme hrani supstancijama koje se formiraju oko nje nikad neemo,
kao to sam ranije rekao, shvatiti o emu je ovaj rad. Niti emo razumeti o emu govore
Jevanelja. Ve ste uli da je ovek samorazvojni organizam i da je kao takav stvoren. Ali
sada moete videti da ovaj razvoj nije kontinuiran. Mora biti prekinut razvojem linosti. Bilo
bi mi veoma drago da svi razumete, ovo pitanje esencije i linosti, do ove take. Kasnije emo
govori detaljnije o tome ta znai razviti esenciju na raun linosti ali ve sada znate nekoliko
osnovnih stvari. Dozvolite da vas upitam jo jednom pre nego to zavrim ovo pismo: da li je
iko od vas ranije razmiljao ta Propovedi na Sinaj Planini znai? Da li se ozbiljno meate sa
drugim stupnjem ovekovog razvoja ili ve imate neki oseaj skale? Zar ne uviate da
Propoved na Planini, o tome kako da se bude ponizan, nema nikakve veze sa obinim
ivotom, nego se odnosi na tree stanje oveka kad on dolazi do take da se osea praznim,
jer ga linost ne zadovoljava i on eli da nae novi smisao svog postojanja? Kasnije u
pokuati da vam piem detaljnije.
Nadam se sada da razumete ta nazivam, na poetku ovog pisma, posebnom situacijom
oveka na zemlji u odnosu na njegov razvoj. On se raa sa esencijom i to je stvarno, i ona je
njegova iva semenka, ali on moe da se razvije samo u malom stepenu. Linost mora da se
oformi oko esencije, a esencija nema mogunost za daljnji rast ukoliko se oko nje nije
oformila linost. Ali, ako ovek ostane u tom stanju koje smo nazvali drugi stupanj naime,
stanje u kojem je linost aktivna u njemu on jo nije ovek i moe se porediti sa irom ili
semenkom koja se obavila hranom za svoj eventualni razvoj. Trei stupanj ovekovog razvoja
4

je kada on svoju linost ini pasivnom tako da esencija u njemu moe da raste. I tu su tri
forme uenja koje ovek susree kao posledicu. Kao esencija, kao dijete, on uje jednostavne
ideje od svoje majke, i kao to emo videti kasnije te jednostavne ideje su veoma vane. Onda
on prolazi u ivot, i upoznaje miljenja vremena u kojem se rodio. To je druga faza; i u ovoj
fazi on zauzima sisteme pamenja, dopisne kurseve, polaze ispite, itd. Linost se formira. Ali
tu postoje, u ovom svetu, veoma neobina vrsta uenja koja je ilustrovana u Jevaneljima.
Kakva je njihova svrha? O emu se u njima radi? Ona pripadaju treem stupnju ovekovog
razvoja, novom rastu esencije koja sada moe da se odvija na raun linosti. Dok god ne
shvatimo ovo ne moemo razumeti bilo koji sistem ili Jevanelja. Ona pripadaju treem
stupnju koji je Hrist definisao kad je rekao bogatom oveku: Idi rasprodaj sve ta ima i daj
sirotinji. A mi moramo da zapamtimo da je siromatvo u nama taj siromani razvoj
esencije a da se bogat ovek odnosi na linost. Verovatno sada bolje razumete ta je
znaenje fraze u Radu koja glasi da je ovek nedovren ili nekompletan. U drugoj fazi, kad se
linost formira oko njega, on je nekompletan, bas kao ir i ba u slinom smislu tog znaenja.
Ako ste razumeli ta ovo sve znai, biete u mnogo boljem poloaju kada budemo priali o
lanoj linosti i njenom znaenju i biete u mogunosti da razumete ta znai ii protiv lane
linosti.
A sada elim da dodam jo koju re, s rizikom da imate oseaj da se suvie ponavljam. Da li
zaista poinjete da razumete neke od implikacija ovih ideja o esenciji i linosti? Da li
poinjete uviati ta to znai? ta znai to? Bez obzira koji oblik obrazovanja imate u ivotu,
kojoj politikoj partiji pripadate, to moe samo da stvori linost u vama. Moete organizovati
najbolje mogue asove nauke, ekonomije, istorije, literature, itd., ali to e samo oformiti
linost u oveku; ne moe da ga vodi ka njegovom stvarnom eventualnom razvoju. Moda
sada jasnije razumete zato u ivotu postoje dve vrste uticaja koji deluju na oveka, kao to se
vi, stariji ljudi u Radu, seate. Jedna vrsta uticaja su A uticaji: njih stvara ivot i to su razliiti
oblici obrazovanja koji pripadaju periodu u kojem smo odrasli, i pogledima na svet koji
pripadaju odreenom vremenu u kojem smo se rodili. Ovo su A uticaji i oni formiraju linost
u oveku. Ali takoe postoje, kao to moemo danas da vidimo sami za sebe, drugi uticaji
koji su neprolazni s vremenom. Za nas su Jevanelja i njihovo uenje glavni primer. Ovi
uticaji su, kao to znamo, nazvani u ovom sistemu B uticaji i oni su dobri u bilo kojem dobu,
jer govore o jednoj te istoj stvari, a to je trei stupanj razvoja oveka u kojem esencija poinje
da raste na raun linosti. Dok god ne shvatimo ovaj, naizgled, paradoks neemo imati jasnu
ideju o tome gde da smestimo ovaj sistem. On poinje na kraju drugog stupnja, kad je linost
formirana i kada ovek koji je iskusio ivot i spoznao kako stoje stvari oseajui se
neispunjenim, poinje da trai neto dodatno, neto to e mu omoguiti da bolje razume,
neto to e mu pomoi i usmeriti ga da se, eventualno, upotpuni.
Va,
Maurice Nicoll

Pismo gospodinu Bush-u 2

Berdlip, Gloster 27 April 1941
Dragi Bus,
S obzirom da smo na sastanku ovde u Berdlipu u Subotu razgovarali o temi koja je vana,
eleo bih da Vam malo piem o tome. Radi se o nainu na koji ljudi tretiraju ovaj rad i kako i
u kom duhu rade na sebi.
Poeu od sebe. Vaspitan sam u odnosu na religiozne ideje tako da je jedino osuda greha
znaajna. Ukratko sve je bilo greh. Shodno tome, religija je bila veoma sumorna stvar i ja
lino sam je se grozio. Moral je jedino bio seksualni moral. Vrlina je bila samo uzdravanja,
5

itd. I uopte greh i oseaj da si grenik bila je osnovna ideja religije. Nita drugo nisam
shvatio u vezi religije, kao deak, i tako sam bio ili uplaen ili zabrinut ili sam mrzeo celu
stvar. Poeo sam strano da mucam. Sluao sam odlomke iz Biblije, uglavnom Stari Zavet, to
je uvek zvualo neopisivo strano. Bog je bio nasilan, ljubomoran, zao, optuujui, itd. A kad
sam uo Novi Zavet nisam razumeo znaenje parabola, i niko nije znao niti je mario za to ta
one znae. Ali jednom, na asu Grkog Novog Zaveta, koje je nedeljom drao direktor,
usudio sam se da pitam, uprkos svom mucanju, ta je jedna parabola znaila. Odgovor je bio
toliko konfuzan, da sam u stvari doiveo svoj prvi momenat svesti tj. odjednom sam shvatio
da niko nita ne zna. To je bio definitivan doivljaj i moj prvi doivljaj samoseanja, sledee
je bilo da sam odjednom shvatio da niko ne zna na ta sam ja mislio, i od tog momenta poeo
sam da razmiljam sam za sebe ili tanije shvatio sam da to mogu. Kao to znate, svi istinski
momenti samoseanja stoje izdvojeni zauvek u unutranjem ivotu oveka, i ovekov ivot
nisu spoljni dogaaji ve unutranja stanja.
Jasno pamtim uionicu, visoke prozore zidane tako da ne moemo da vidimo kroz njih, klupe,
platformu na kojoj je sedeo Direktor, njegovo ueno uzano lice, nervozna navika njegove
mimike i gestikulacije i iznenada ovo unutranje otkrie da znam da on ne zna nita tj. Ni
o emu to ima nekog znaaja. To je bilo moje prvo unutranje osloboenje od sila
spoljanjeg ivota. Od tog vremena znao sam zasigurno a to znai zauvek da unutranjom
linom autentinom percepcijom, koja je jedini izvor pravog saznanja da je sva moja
odbojnost prema religiji, i nainu kako su mi je predstavili, bila ispravna. I iako ovek uvek
pada ponovo u san posle momenta samoseanja, i esto na viegodinji period, da su to ipak
takvi momenti svesnog stanja koji stoje u viem delovima centara, i ostaju i ekaju sledee
momente spoznaje, mnogo svesnije, ta ivot zapravo jeste to znai, nisu nikad izgubljeni i
iako zaboravljeni u nekom smislu, stoje u pozadini bia i izlaze u prvi plan u kritinim
momentima da nas zatite.
Sada elim da govorim o tome kako ovek da radi na sebi, i u kom duhu da pristupi radu. Ne
moe se jednostavno raditi iz obinih religioznih uverenja i stanja. Seate se izreke o novom
vinu u starim flaama. Ovaj rad, sistem uenja, ove ideje koje izuavamo, su najlepa stvar
koju moete da zamislite i to je sve novo za nas. Jedino zbog ega moete biti okrivljeni je
to spavate. U toj osudi nema nikakvog greha. Samo ste neno usmereni da posmatrate sebe. I
na vama samima ostaje da se prosudite. Uzmimo jednu od ideja ovog uenja ideje o
esenciji. Ovo uenje nam govori da esencija svakog od nas dolazi od Zvezda (Autor misli na
Svijet 6 u Zraku Kreiranja ili Svijet svih Svijetova (Galaksija).). Setiete se Zraka Kreiranja.
Esencija silazi sa note La (Zvezdana Galaksija) i prolazi kroz notu Sol (Sunce) zatim nota Fa
(planetarna zona) ulazi na zemlju. Nismo samo roeni od naih roditelja; nai roditelji
stvaraju aparat za prijem te esencije koja dolazi sa Zvezda. Sav rad, bilo lini rad, rad sa
drugima u radu, ili rad radi samog rada i to su tri neophodne linije rada za bilo koga ko eli
da ostane u ovom radu vodi nas tamo odakle smo izvorno doli. Svako je od nas ovde, na
ovoj mranoj planeti, tako nisko u Zraku Kreiranja, zato to ima neto posebno u sebi, neki
specijalan inilac, ili glavnu Osobinu koju mora da uvidi, posmatra, da je postane svestan te
da osjeti odbojnost prema njoj i stoga krene da radi na njenom otklanjanju. To moe biti
zlobnost, okrutnost, laljivost, gordost, strah, neznanje, itd. I ako ovek ili ena umre, a da
nisu uvideli zato su ovde i ta je pravi razlog njihovog postojanja, moe li se to nazvati bilo
kako drukije osim tragedijom? Svako od nas je ovde, na ovoj zemlji, jer sa stanovita Rada
ima neto posebno i neto vrlo vano da vidi u sebi i da se bori protiv toga svim vetinama i
znanjem, celom snagom svog uma i volje, svojom duom, srcem i telom. Ali naravno, ako se
diimo svojim vrlinama, ta se moe dogoditi izuzev samozadovoljstva, tako da se lana
linost uveava svakim danom; a rezultat e biti taj da se kristalizujete u uzanim pogledima i
stavovima i postajete mrtvi ljudi. uli ste me kako govorim o mrtvima u Jevaneljima na
primer Hristova primedba: Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. Mrtvi su oni to su mrtvi za
svaku mogunost rada na sebi i samim tim menjanja sebe.
6

Rad moe samo da se obavlja u duhu sopstvene lepote i svetlosti, u duhu njegove prave
poruke i znaenja. ivot na zemlji nije nita drugo do polje za Rad na samom sebi, tako da
ovek moe da se vrati tamo odakle je doao. Uzeti ivot kao cilj sam po sebi je
nerazumevanje Rada, i to moe da uzrokuje pogrean stav, to moe biti izvor mnogih
negativnih emocija i beskorisnih napora uinjenih u negativnim stanjima. Jer raditi na
negativan nain je beskorisno. Samo kroz odreenu vrstu zanosa, oseanja radosti i
zadovoljstva ili neke izvorne sklonosti ili elje, ovjek moe raditi na sebi i samim tim
izazvati odreene promene svog bia. Strah na primer nee delovati tako. ovek moe imati
neka saznanja istine ali sve dok god on ne vrednuje tu istinu, dok god ne osea oduevljenje u
njoj, ona ne moe imati uticaja na njega. Ne moe da deluje na njega jer se ovek sa istinom
ujedinjuje samo kroz ljubav i na taj nain njegovo bie se menja. Ali ako je negativan, onda je
njegova ljubav tj. njegova emocionalna strana u pogrenom stanju, i nee biti isto ako je u
stanju straha i osea se prinuenim da uini neto protiv svoje volje. Uiniti neto voljno, iz
zanosa da se to uini, e proizvesti promenu u oveku. I kad ovek pone da nosi svoj
sopstveni krst tj. teret neke odreene potekoe u njemu, koju je napokon poeo da
posmatra i to radi u takvom duhu, onda e dobiti odreene rezultate. Ali ako to radi sa
oseanjem teine, iz uverenja da je to greh, iz toga nee ispasti nita dobro, posebno ako
pokazuje drugima to ini, i eli da izgleda tmurno, tuno i jadno. I u vezi sa tim setiete se
ta je Hrist rekao o postu naime, da ako posti treba da miropomazujes svoju glavu i da
opere lice, da te ne vide kako posti. Raditi na sebi iz osude greha stavlja rad u negativne
delove centara, a raditi na negativan nain moe da vodi u jo gore stanje oveka nego da
uopte nita ne radi. Neki imaju sklonost da rad uzimaju na ovakav nain . Ali niko ne moe
da dokui oduevljenje s kojim ljudi sebe ine jadnima i uivaju u negativnim stanjima. Svi
znate i esto ste uli kako govorim da negativni delovi centara ne stvaraju nita. Kada sam
prvi put uo Gosp. Uspenskog kako govori da negativni delovi ne mogu nita da stvore i da
ljudi koji se trude da rade na tei, sumorniji, negativniji nain mogu samo da uine sopstveno
stanje mnogo gorim nego to je bilo mislim da sam tada skoro doiveo svoj drugi prodor u
stanje Svesnosti (Svest o samom Sebi). Shvatio sam da ono to sam oseao u vezi religije bilo
ispravno. Iznenada se formulisalo i objasnilo. Ovaj rad, ako eli da ga slua i da ga uje u
svom srcu, je ubedljivo najlepa stvar koja uopte moe da se uje. On ne govori o grehu,
nego o bivanjem u uspavanom stanju, ba kao to i Jevanelje ne govori u stvari o grehu nego
promaenom znamenju to u stvari znai ta grka re. Moemo li da ujemo Rad? Imam
jednu staru knjigu koju je napisao ovek koji tada bio u Radu. Na naslovnici se nalazi ovek u
dubokom snu koji spava na zemlji sa merdevinama koje se penju ka nebu i anelima koji
duvaju trube, gotovo u njegovo uho. Ali on i dalje ne uje nita. On spava u ivotu moda je
milioner ili neka veoma poznata osoba ili obian zlostavljani slubenik, ili zabrinuta majka i
tome slino.
Ovaj rad je divan kad vidi zato postoji i ta znai. Radi se o oslobaanju. Tako je lepo kao
kad bi na primer, bio zatvoren u zatvoru, i naie ovek da ti ponudi klju od brave ka slobodi.
Ali ti ga moe odbiti, zato to si stekao zatvorenike navike i zaboravio na svoje poreklo, a
ono je od Zvezda. Ali da li e ikada vie biti u stanju da se seti sebe sa svojim
zatvorenikim mislima i interesovanjima, i preokrenuti ga naglavake neumrljavi ga
negativnim emocijama i svim oblicima samoidentifikovanja? Tada bi najprirodnije bilo da
odbije klju koji ti je ponuen i koji e otkljuati sva vrata tvog zatvora, jedna po jedna, zbog
toga to vie voli zatvor u kojem se nalazi tj. stanje u kojem se nalazi. Ili jo gore, moda
e biti ozlojeen i moda e pokuati da ubije stranca koji ti je ponudio klju i moda e
se boriti za svoju tamnicu, ak i rtvovati svoj ivot u pokuaju da ostane u zatvoru.
Va,
Moris Nikol

etvrti Put
Birdlip, 4. maj 1941
U ovom momentu veoma je vano razumeti to znai etvrti Put. Postoje etiri naina Rada
na sebi. Mi pripadamo etvrtom Putu, koji je najtei put od svih zato to mora da se
praktikuje usred svakodnevnog ivota. Put Fakira tj. Prvi Put Put Monaha, tj. Drugi Put i
Put Yoge, tj. Trei Put, nisu na Put. Mi moemo da priamo samo u maloj skali u odnosu na
sebe, sa stanovita gde se mi nalazimo, ali ak i u ovoj maloj skali, mi pokuavamo da
sledimo etvrti Put koji se u ivot sputao uvek kada je vladao period posebnog nereda i
haosa.
eleo bih da vam svima kaem da neki od vas ne shvatate ideju etvrtog Puta na primer, u
uverenju da uslovi koji su nekad postojali moraju da se nastave i da zauvek postoje. To je
sasvim pogreno. etvrti Put uvek treba da je povezan sa razliitim okolnostima ivota i
nikad ne moe biti fiksiran i uobiajen. Iznenada moe se ukazati potreba da se itav spoljni
poredak stvari izmeni. elim, posebno u ovom trenutku, da budem okruen sa ljudima koji
ovo razumeju i koji mogu da se postave u razliite okolnosti i da dalje u sebi odravaju
principe i ideje Rada. Nemamo nikakvu predstavu kako e se stvari odvijati ubudue. Ali
shvatamo da Rad mora da se nastavi u budunosti. To znai, da ljudi moraju biti u stanju da se
prilagode sasvim razliitim spoljanjim uslovima a da i dalje odravaju duh i oseaj Rada.
U etvrtom Putu glavno postignue je postati ovek br. 4 tj. Balansiran ovek, ili svestrana
osoba. Ako su neki od vas formirali ideju o tome ta je spoljanji oblik Rada iz ranijih
asocijacija i udruenja i naete se u konfrontaciji sa jednim sasvim novim spoljanjim stanjem
sveta i postanete negativni vi ste onda, po meni, potpuno beskorisni to se tie etvrtog Puta.
Morate nauiti da je svaka spoljanja promena u Radu uvek korisna za vas, bez obzira koju
formu uzima, i svi morate biti spremni da sledite Rad kada promeni svoju spoljanju
manifestaciju, i svakom trenutku imate jasan unutranji stav u vezi toga. U sadanjem
trenutku je zaista nemogue reprodukovati situaciju koja je bila u Eseksu. Sadanja centrala
naeg ogranka Rada se nalazi pod budnim okom javnosti tj. dve kue koje smo uzeli su
bukvalno na putu, posebno kua u Berdlipu koja se nalazi ba u selu. Stoga je sasvim
nemogue iveti ivot kakav smo iveli u Eseksu na Farmi i svako mora da shvati i da se
prilagodi okolnostima, i svako mora da shvati da smo, da tako kaem, u stranoj zemlji i
naroito konzervativnoj zemlji, i moramo se potruditi da ostavimo utisak razumnih i
pristojnih ljudi. Pod tim okolnostima ne moemo imati isti spoljanji ivot kao pre, ali ne
vidim razlog da ljudi koji nas poseuju ne bi to razumeli, i da ova sasvim mala tekoa moe
biti savladana i da je izuzev toga sve isto kao i pre.
Rekao sam to i ranije i ponavljam vie puta, da Rad ne ukljuuje nuno dolazak na Farmu i da
je Farma odvojena od uenja o Radu. Rad postoji kroz pojedinaan stav prema njemu, i
spoljanje okolnosti i njihove razliitosti ne bi trebale da su od znaaja. ao mi je to ovo
moram rei, ali je neophodno. Sve to znam je da se opet moemo nai u potpuno izmenjenim
okolnostima, koje e opet zahtevati pravilno razumevanje, i tako uvijek iznova. Ljudi moraju
da shvate da su na etvrtom Putu i da i dalje moraju da budu u stanju da urade sve stvari sa
drugim ljudima i da razviju svaku stranu sebe, u odnosu na drutvo i sve oblike spoljanjeg
ivota, do razumne mere; u protivnom oni ne razumeju ideju etvrtog Puta koja se odrava
usred ivota izmeu svega to se deava, prilagoavajui se, a ipak se odravajui iznutra.
etvrti Put jeste i mora uvek biti najfleksibilniji od svih, ali zahteva najfleksibilnije unutranje
8

razumevanje i ako neko ne moe da bude fleksibilan, a i da dalje odrava oseanje Rada, onda
je takav zaista teak uesnik u vezi sa ovom linijom Rada. Svaka promena okolnosti
omoguava svakome vrlo korisnu ansu da neto naui. Kad imam dovoljno ljudi oko sebe
kojima verujem, u smislu da e biti u stanju da se suoe sa bilo kojom osobom koju sretnu i sa
svakom situacijom u ivotu, oseam da bih bio u stanju da produim Rad na nain na koji bih
u stvari i eleo da se on nastavi. Ovde u vas podsetiti na jedno znaenje mehaninosti u
Radu. Ako nemoete da se postavite u odnosu na ovu ili onu stranu u ivotu, morate da sebi to
postavite za cilj. Ne postoji niti jedna stvar u ivotu u vezi koje, ovjek etvrtog Puta, ne zna
neto ili nema mogunosti da se postavi u odnosu na nju. etvrti Put nije romantian i nema
svrhe imati romantina oseanja u vezi sa tim (Farme u Eseksu). etvrti Put je zapravo
nemilosrdan i im se neto zavri tj. nema vie stvarne vrednosti, naputa se. Ovim ne
mislim da ne moemo da se vratimo na Farmu, ali to je velika ansa za svakoga da se
prilagodi spoljanjim oblicima i fizikim prilikama Rada u odreenom trenutku. To se odnosi
jednako na one koji ne mogu da budu ovde kao i na one koji su tu.
Bilo bi mi veoma drago ako biste pokuali da razumete sve ovo, jer je veoma bitno da vam se
skrene panja na to, poznavajui injenicu da svako, vremenom, pokuava da se smiri u
nekoj formi Rada etvrtog Puta za koju smatra da e tako nastaviti dalje. Naalost, takve
emocionalne i mentalne navike mogu lako da se stvore.
Jednom sam rekao G.-evu: Zato ne gradite solidnije (gradili smo pozorite) On je rekao:
Ovo je samo privremeno. Za veoma kratko vreme sve e biti sasvim drugaije. Svi e se
razii. Nita trajno ne moe se sada podizati. Tako da svi treba da shvatite ta to moe da
znai. Mnogo puta G. nije imao spoljanji Rad tj. mesto ili nastambu. Sve je izgledalo kao
da se rastopilo i sa spoljne ili opaajne take gledita, ipak kao to znate Rad se nastavio i
konano je prenet u ovu zemlju, a ipak to nije imalo nikakve veze sa spoljanjom formom
Rada, sa nekom kuom ili situacijom i tome slino, i u smislu onog to je G. rekao meni
privatno, nalazim da ne moemo imati trajnu kuu za Rad i da moramo da se prilagodimo
svakoj vrsti situacije u budunosti. Ali svi vi koji ste uli Uenje tokom dovoljno vremena
trebalo bi da ste sasvim oputeni u vezi promene u spoljnoj formi Rada sa konkretnom kuom
ili spoljanjih zahteva u odnosu na Rad i da se momentalno opredelite sa stanovita Rada.
Problem je to stvari postaju mehanike i neophodno je dati odreeni ok kako stvari ne bi
bile dalje mehanine. Ali Rad nastavlja na isti nain i govori istim glasom istom snagom
onima koji ga priznaju i praktikuju.
Moram da dodam da se teite ovog to vam govorim nalazi u znaenju etvrtog Puta. Mi
nismo Fakiri sa ispruenim rukama iz godine u godinu, niti monasi koji ive u manastirima,
nismo ni Yogiji koji pohaaju udaljene kole i meditiraju u peinama Himalaja. Mi
pripadamo onom to se zove etvrti Put, koji je usred ivota. Tako da moramo da Radimo
usred ivota, okrueni svim nevoljama ivota i ivot e postati eventualno nas uitelj tj.
moramo da praktikujemo ne-identifikovanje usred dogaanja ivota; moramo da praktikujemo
samoseanje usred doivljaja; i moramo da primetimo i da se odvojimo od negativnih emocija
usred tekoa i promenljivosti dnevnog ivota. I stoga se kae da ovek koji prati etvrti Put
mora postati ovek br. 4 tj. ovek koji je razvio svoje Centre. To znai da ovek moe biti
ovek u odnosu na sve ljude, takoe znai da je ovek razvio sve strane u sebi koje poseduje i
da moe da odgovorno suoiti se sa svakom situacijom, sa svakom klasom, sa svakom vrstom
ljudi, sa svakom takom gledita, sa svakom teoretskom, praktinom i filozofskom situacijom
do odreene take. S jedne strane on je ovek sveta. Pogreno je da se tako kae ali to
verovatno ipak daje ideju ta ovek br. 4 jeste. etvrti ovek zapravo ne znai ovek od sveta.
Znai neto dublje od toga, ali svakako da ukljuuje ovo prethodno tj. znai da je osoba u
stanju da se sretne sa svim dogaajima i situacijama u ivotu na odgovoran nain i nije budala
u odnosu na ivot i ljude. Ima mnogo stvari da se naui od obinog ivota to svako treba da
naui, u odnosu na ideju oveka br. 4, i sve ove stvari postaju mnogo interesantnije. ovek
mehaniki mrzi odreenu stranu ivota ili odreena osoba mehaniki mrzi tu stranu ivota. U
9

stvari, ovek mora da postigne svoj puni razvoj u odnosu na ivot u isto vreme kada i Rad da
bi stigao u fazu oveka br.4 jer neko ne postaje ovek br. 4 ukoliko ga tome nije nauio
Rad, i u isti vreme ukoliko nije sebe razvio u odnosu na sve strane u ivotu. Upitajte se, svi vi,
u kojim delovima ivota ste nerazvijeni, ovde jednostavno mislim na obian spoljni ivot. Da
li biste bili u stanju da odjednom predvodite vojsku? Da li biste bili u stanju da upravljate
hotelom? Da li biste bili u stanju da efektivno govorite sa Premijerom? Moete li da napravite
pozorini komad i da vozite brod ili da neto vano otpleete i da utite i da znate ta da
Radite? Moete li da kritikujete knjigu? Moete li da odravate razgovor sa obrazovanim
ljudima? Iako sve to nije vano i niko ne treba da uzme ovo bukvalno, svako mora da ima
ideju ta ovek br. 4 znai, jer ovek br. 4 ne znai ba sve kako sam ovde rekao. Sve ovo
oznaava postignue izvanredne svestranosti tako da, iako nikad niste razgovarali sa
Premijerom, kad doe momenat za to, moi ete to da uradite iz svog unutranjeg razvoja i iz
vae unutranje snage.
etvrti Put lei u ivotu i ljudi moraju biti dovoljno jaki da ga Voljno i sa Razumevanjem
odravaju zato to on nema ni hramove, ni crkve, ni rituale, ve samo odreena Pravila.
Stoga, molim vas da shvatite da, ako se spoljni uslovi etvrtog Puta promene za vas i nastave
i dalje da se menjaju, morate uvek nastojati da odrite ravnoteu i da prihvatite nove uslove
kao uslove Rada, i verujete da bez obzira koliko moda lino volim nekog oveka ili enu, ne
mogu da uinim nita ako izmena spoljnih okolnosti ini tu osobu negativnom u Radu.
I dodau jo ovu jednostavnu reenicu. Molim vas nemojte da mislite, da Rad znai Farma.
esto ljudi povezuju sebe sa Radom kroz ulne prizore tako da zaboravljaju od ega se Rad,
zapravo, sastoji. Rad nije mesto, nije stvar koju moete da dodirnete ili da njome rukujete, rad
nije u Francuskoj ili u Engleskoj ili Americi, ili na bilo kom mestu u svetu. Rad je u vaim
srcima i u vaem sopstvenom razumevanju, i gde god ovek mora da ide, Rad uvek ide sa
njim, ako prema Radu zadrava pravilan stav. Rad se jedino odrava ovekovim aktuelnim
naporom. Samo ako je voljan da ga primi, Rad e dodirnuti oveka, a onda polako poinje da
ga transformie. Stoga, Rad nije u prostoru, ak ne ni u vremenu. On je sadran u neemu to
mi ne razumemo, u neemu to nije ni vreme, ni prostor, ni mesto, ni momenat. Re za to
odavno postoji ali uvek je sasvim pogreno shvaena, ta re je venost.

Birdlip, 29. maj 1941

Uvodna beleka na komentare ideja Rada
U tumaenju ideja ovog sistema Rada, neophodno je dati ideje u istom obliku tj. onako
kako su izvorno date moraju tako biti i predavane. To je zadatak bilo koga ko je dobio
dozvolu da poduava druge Radu. U suprotnom ljudi ponu da prilagoavaju ideje shodno
njihovom nivou razumevanja tako da vremenom to postaju sasvim drugaije ideje shodno
njihovim predrasudama, baferima, pristrasnostima, itd. U razgovorima o Radu, ideje su date u
njihovom izvornom obliku. Ali namjera ideja Rada je da uini ljude da misle za sebe, svojom
glavom, jer ni jedna od ideja ne moe zaista da se primi u oveku dok god ne pone da misli o
njima, i shvati ta one pojedinano znae i pone da ih vrednuje i da razmilja o ivotu i
njegovom smislu, i o sebi sa stanovita ideja. I moramo ovde dodati da niko ne moe biti
drugaiji od onoga to je sada, dok ne pone da razmilja na drugi nain, novi nain. Rad
treba da nas natera da mislimo i da probudimo na um, ili kako se u ovom sistemu kae da
probudimo vozaa u nama, koji u veini ljudi vrsto spava, i ostaje u vrstom snu ceo ivot
uprkos svim nevoljama i tragedijama, zato to izmeu ostalog ovek vie voli da ivi u
prizemlju sebe, u svojim niim delovima, u instinktivnom i motorikom centru tj. u
senzacijama, apetitima i muskulaturnim aktivnostima. Ali poto je prvi cilj Rada nauiti ljude
10

da razmiljaju sami za sebe o idejama Rada, i iz tih ideja, ono to nazivamo komentarima, ima
svoje mesto u Radu.
Komentari su refleksije o Radu, individualne misli koje se raaju kroz lino posmatranje i
praktinu primenu ideja Rada, dodatne ilustracije itd. Ovi komentari, predstavljaju stoga
jednu dodatnu stranu Rada ali su to, da tako kaemo, individualni doprinosi optem sistemu
ideja Rada i stoga ne smeju biti uzeti za aktuelno uenje Rada ili pobrkani sa njima, one
mogu biti prihvaene ili ne, shodno individualnom izboru. Uenje i ideje Rada su jedno, a
komentari pripadaju nekom drugom redu. Uenje i ideje Rada su nepromenjive. Komentari su
vie po prirodi sugestije, mogueg uveavanja, objanjenja itd. Ali kao telo, komentari su kao
neki dodatak i mogu se menjati shodno okolnostima. Vano je da se ovek seti ta je Rad sam
po sebi, a ta pripada samo komentarima, kako smo ih nazvali. U ovom smislu, mora se
shvatiti da u Radu postoji nekoliko stvari kako su do sada date, i koje su maglovite, i potrebne
su im jo neke dodatne misli da bi znaenje bilo jasnije. Ali takve dodatne misli nisu nita do
komentari. Oni su dodatni materijal i nita vie, i kao to rekoh mogu biti prihvaeni ili ne,
shodno linom izboru. Ako pomau u boljem razumevanju Rada, komentari mogu biti
korisni, ako nisu onda ih se ne sme uzeti kao da su sam Rad. Komentari na Rad spadaju u dva
poglavlja. Prvo je: komentari koji sadre ideje koje se definitivno ne nalaze u samim idejama
Rada. Drugo je: komentari koji su samo dodatna refleksija i ilustracije se direktno odnose na
jedan ili drugi aspekt Rada, kao to su komentari na samoposmatranje, pamenje sebe, i
slino.

Komentari I
Komentari I Birdlip, 29. maj, 1941
O dodatnim nainima samoposmatranja
I
Primeujete li razliku izmeu vaih pojedinanih ivota i ivota uopte? ta podrazumevate
pod terminom moj ivot kao kad na primer kaete: Moj ivot je do sada jedan srean ivot
ili Moj ivot do sada je nesrean ivot? Mislite li da su spoljanje stvari bile lepe ili pak
unutranje stvari tj. da su vaa raspoloenja i oseanja su bila prijatna do sada ili ne?
Sloiete se da je ponekad osoba koja se nalazi u odlinim spoljanjim ivotnim okolnostima,
sa dovoljno novca i sa prijatnim okruenjem, i bez ikakvih ozbiljnijih neprilika itd, u stvari
jedna nesrena i jadna osoba, i s druge strane da osoba u sasvim drugaijim, i ak gorim,
okolnostima je esto srena i ispunjena osoba. Pogledajmo na tu situaciju poblie. ta je neiji
ivot ta stvar o kojoj govorimo tako nesumnjivo, bez sagledavanja ta je to? Kad ljudi, tako
srano, ele da ispriaju priu svog ivota, o emu oni govore? Govore o dogaajima, o
drugim ljudima, o spoljanjim stvarima. Ali ljudski ivot sastoji se od dve razliite stvari,
koje za svrhu Samoposmatranja moraju biti ispravno shvaene. Ljudski ivot se ne sastoji
samo od dogaaja, nego i od stanja. Stanja su unutranja, a dogaaji su spoljanji. Stanja su
stanja sebe, tj. unutranja stanja, kao to su loa raspoloenja, navike i brige, uobiajeni
strahovi, sujeverja, predoseaji, depresija, s jedne strane a s druge strane bolja stanja, stanja
sree, stanja uivanja, i milosti. Ona su u nama tj. sva stanja su stanja sebe iznutra. Dogaaji
su spoljanji i dolaze k nama spolja. Dakle, ovekovo unutranje stanje moe da korespondira
sa spoljanjim dogaajem, ili moe biti uzrokovano njime, ili ne imati nikakve veze sa
spoljanjim. Ali neophodno je videti da su stanja i dogaaji dve razliite stvari, pre nego to
ponemo da razmatramo kako mogu biti povezani. Uzmimo na primer prijatan dogaaj. Da li
vae unutranje stanje korespondira sa tim? Moete li zasigurno rei, da kad se spoljanji
dogaaj desi, da vae unutranje stanje korespondira sa tim? Recimo da oekujete neki
prieljkujui dogaaj i idete mu u susret. Moete li rei, da kada stvarno doe, da e mu vae
11

unutranje stanje izai u susret? Ili ete priznati da iako se dogaaj desio, ak i onako kako ste
se nadali, esto mu ipak neto nedostaje? ta mu nedostaje? Ono to mu nedostaje je
korespondirajue unutranje stanje iskombinovano sa spoljanjim dogaajem, koji ste tako
eljno oekivali. I kao to svi znate, obino je to sasvim neoekivani dogaaj koji nam donosi
najbolje momente. Uzmimo tu ideju naime, odnos unutranjih stanja i spoljanjih dogaaja.
Ukoliko u sebi nemamo odreeno, pogodno stanje, ne moemo se postaviti na pravi nain,
prema odreenom srenom dogaaju tj. da to kaemo na drugi nain, neto u nama mora
postojati kako bismo se mogli ukljuiti u odreeni sreni dogaaj. Ipak, ljudi su vrlo skloni da
o svojim ivotima misle kao o spoljanjim dogaajima, i da samo broj spoljanjih dogaaja
jedne ili druge vrste koji im se deavaju ili ne deavaju,ine njihov ivot nesrenim. Ali
ovekov kapacitet za ivot zavisi od njegovog unutranjeg razvoja tj. od kvaliteta njegovih
unutranjih stanja. Jer iznutra, u odnosu na naa unutranja stanja, lei aparat za ivot, i
ukoliko je taj aparat, npr. uronjen u samosaaljenje i brige ili neke druge negativne emocije, i
nebitno koliko radosna i prijatna spoljanja deavanja bila, nita se nee desiti kako treba
jednostavno zbog toga to taj aparat ivota tj. osoba sama po sebi nije sposobna za
kombinaciju sa dogaajima koji dolaze iz spoljanjeg ivota i koju mu mogu izazvati prijatne
i radosne trenutke. Osoba se moe radovati putovanju u inostranstvo i kad se to dogodi to je
onda neki dogaaj. Ali moe biti i tako angrizav zaokupljen nebitni stvari, da taj put nije
nita drugo nego sama propast. I u tom sluaju bie to ovekovo unutranje stanje koje je
pogreno. I ako se pitamo od ega se na unutranji ivot sastoji, ne moemo rei samo od
dogaaja, nego se on sastoji vie od stanja. Pretpostavimo da vam se ovek, koji voli da
bude pesimistian, melanholian i sumoran, ali da je ivot lo posao i da ga ne vredi
iveti, da li biste pretpostavili da je uzrok tome nedostatak odgovarajuih dogaaja ili da je to
uzrokovano ovekovim unutranjim stanjima, i da li biste bili toliko aavi da pomislite da e
prireivanje lepe urke za njega promeniti stvari? Bolest je u samom oveku pogledajte
samo koliko ljudi vidite svaki dan koji svoj sopstveni ivot i ivot drugih ine jadnim, zbog
njihovih loih unutranjih stanja i koji, u stvari, zasluuju sopstvenu neslobodu, jer ne
uviaju kakva su njihova unutranja stanja i zamiljaju ivot kao neto potpuno izvan njih
U samoposmatranju, pokuajte da napravite razliku izmeu spoljanjih dogaaja i unutranjih
stanja, i zapazite gde se nalazite u odnosu na oboje; u odnosu na vae unutranje stanje i u
odnosu na prirodu spoljanjeg dogaaja. Spoljanji dogaaji mogu biti svake vrste. Spoljanji
ivot nije glatki list papira po kome mi gamiemo kao mravi. Pun je brda i dolina, dobrog i
loeg vremena. To je priroda ivota ali po pravilu, mi sve dogaaje uzimamo kao izuzetke,
barem one neprijatne kao to su bolesti, ratovi, itd. ivot je serija razliitih dogaaja koji
dolaze, du manje ili vee skale, vama u susret, i svaki dogaaj ima svoju specifinu prirodu.
I unutranja stanja mogu biti svakojake prirode. Sav lini rad je na unutranjim stanjima i svi
znate na kojim pogrenim stanjima ovek mora da radi i da pokua da se ne identifikuje sa
njima. Ako radite na tim pogrenim stanjima i pokuavate da se odvojite od njih, onda
neprijatni dogaaji ivota nee tako lako da se odraze na vama i da vam oduzimaju snagu.
Dogaaji su uticaji koji se u svakom trenutku menjaju u svojim razliitim kombinacijama, i
neki su bolji od drugih, ali svi moraju biti uzeti svesno, ak i oni dobri na ovom niskom
nivou na kome se nalazimo u kosmosu naime, na planeti Zemlji i neki od tih dogaaja su
vrlo opasni i ni po koju cenu se ne smemo identifikovati sa njima. Iz onog to je reeno,
postae nam jasnije da o neijem ivotu moramo misliti kao o unutranjem stanju i istinska
istorija neijeg ivota bie istorija unutranjih stanja a posebno negativnih emocija. ivjeti
kako bilo u sebi u ovom unutranjem nepreglednom prostoru koje je dostupno svakom
pojedincu kroz samoposmatranje i nevidljivo je drugima je najgori mogui zloin koji
moemo poiniti. Ovaj Rad poinje samoposmatranjem i primeivanjem pogrenih stanja u
sebi i radom protiv njih. Na taj nain unutranji ivot postaje proien i poto na unutranji
ivot privlai spoljanji ivot, promenom naih unutranjih stanja, izgladnjivanjem jednih i
negovanjem drugih, takoe menjamo ne samo na odnos prema dogaajima koji dolaze
spolja nego ak i prirodu dogaaja koji nam dolaze iz dana u dan. Samo tako moemo
promeniti prirodu dogaaja koji nam se deavaju. Ne moemo ih promeniti direktno, nego
12

samo kroz menjanje stanja u sebi tj. zavoenjem reda u kui koju nastanjujemo. Nisu samo
dogaaji dananjeg dana ono to je bitno kao kad izgubite neto ili neto poe naopako ili
vas je neko zaboravio ili bio grub prema vama, itd. nego se radi o tome kako reagujete na to
sve tj. u kojim stanjima u sebi obitavate jer tu lei va istinski ivot i ako je vae
unutranje stanje ispravno, nita u prirodi spoljanjih dogaaja ne moe da vas nadvlada.
Dakle, pokuajte da uvedete razliku, kao vebu da ivite malo svesnije, izmeu unutranjih
stanja i spoljanjih stanja, i pokuajte da bilo koji spoljanji dogaaj, nakon to ste zapazili
njegovu prirodu, primite sa ispravnim unutranjim stavom, tj. sa pravim stanjem. A ako ne
moete, razmislite kasnije o tome prvo pokuajte definisati prirodu dogaaja i vidite da li
vam se ovakva vrsta dogaaja deava esto i pokuajte da ga sagledate jasnije u smislu Ovo
se zove kasniti ili Ovo se zove gubiti stvari ili Ovo se zove primiti lou vest ili Ovo se
zove neprijatno iznenaenje ili Ovo se zove teak rad ili Ovo se zove biti bolestan.
Ponite na ovaj vrlo jednostavan nain i uskoro ete videti kako razliiti lini dogaaji, i u
tom smislu ovekov spoljanji ivot, se menja sve vreme i ono to u nekom vremenu ne
moete da uradite, moete u neko drugo vreme. Jer su dogaaji kao otvaranje i zatvaranje
vrata. Onda ete uvideti, u odnosu na male dogaaje dnevnog ivota, koje ste dogaaje sami
uzrokovali a koji su se desili sluajno, i sl. Nakon toga razmislite o vaem stanju i u kakvom
stanju obino primate odreeni dogaaj, te da li je to stanje ispravna alatka za suoavanje sa
tim dogaajem, tj. da li je to ispravan nain koji treba upotrebljavati u susretu sa takvim
dogaajem. ovek mora da naui da bude pasivan spram mnogih dogaaja, tj. da uopte ne
reaguje, da nita ne ini. Ali da se bude pasivan zahteva veliku unutranju aktivnost svesti
(svesnosti), da bi se spreila bilo koja mehanika reakcija koja dodiruje iskljuivo
asocijativni mehanizam uma i osjeanja koja grekom uzimamo kao nas same.

Komentari II
Komentari II Birdlip, 06. jun 1941
O dodatnim nainima Samoposmatranja
Prvi deo Ovo to sledi je komentar, koji se odnosi na ideju razliitih ja u nama. Kao to
znate, u ovom sistemu uenja, ovek se ne smatra jedinstvenim (Celovitim). Nedostatak
jedinstva u oveku je izvor svih njegovih nevolja i tekoa. ovekovo telo je jedinstveno i
radi kao jedna organizovana celina, sem kada je bolesno. Ali ovekov unutranji ivot nije
jedinstven, nema organizaciju i ne funkcionie harmonino kao celina. ovek je, u odnosu na
svoja unutranja stanja, mnotvo, i iz jednog ugla ovog uenja, o ovom unutranjem mnotvu
se govori kao o razliitim ja ili razliitim Ego-formacijama u njemu. ovek nema
postojano ja nego se u njemu nalazi mnotvo razliitih ja koja svakog momenta uzimaju
kontrolu nad njim i govore iz njega u njegovo ime; i sa ove take gledita, ovek se moe
uporediti sa kuom u neredu u kojoj nema domaina, nego postoji gomila sluga koji govore u
ime odsutnog domaina. Kao to ste verovatno ranije uli, najvea je greka podrazumevati
da mi ili neko drugi ima postojano, nepromenljivo ja ili ego u sebi. ovek nikad nije
isti neko due vreme. On se neprekidno menja. On zamilja da ako se ovek zove Dems on
je uvek Dems. To uopte nije tano. ovek koga znamo kao Demsa ima u sebi i drugih ja
drugih ego-a, koji uzimaju kontrolu nad njim u razliitim momentima, i iako moda Dems ne
voli da lae, drugi ja u njemu nazovimo ga Petar voli da lae, itd. Uzimati stalno neku
osobu, kao jednu te istu osobu, i pretpostaviti da je ona jedno ja, jeste injenje nasilja nad
njom i u isto vreme injenje nasilja prema samom sebi. Mnotvo razliitih ljudi ivi u
svakom od nas. Sve ovo su sve razliita ja koja pripadaju linosti, koju je neophodno
posmatrati i pokuati je upoznati, u suprotnom nikakvo znanje o sebi nije mogue tj. ako
ovek zaista trai znanje o sebi a ne matu i uobrazilju o sebi. Ni jedan od vas prisutnih nema
postojano i nepromenljivo ja. Niko od vas ovde ne poseduje Istinsko jedinstvo bia. Svako
13

od vas je samo gomila razliitih ljudi, neki bolji i neki loiji, i svako od tih ljudi u vama tih
ja u vama u odreenim momentima uzima kontrolu nad vama i ini da govorite ili radite
kako taj ja eli, i oseate i mislite ono to ono eli da osea i misli. Ali, sve ovo vi ve
znate i elim da govorim detaljnije o ovoj doktrini o vie ja u oveku i i da vam sugeriem
neto o dubljem znaenju i znaaju ove doktrine. Ako neki od vas ne mogu da razumeju ta
sledi, to je zbog toga to: ili jo nemate dovoljno prakse u samoposmatranju, i u tom sluaju
morate da budete strpljivi i saekate jo malo, ili ako ste due u Radu, jo uvek niste poeli da
ozbiljnije posmatrate sebe tj. niste poeli da Radite na sebi i verovatno nikad niste dovoljno
ozbiljno mislili ta to znai. U ovom drugom sluaju, mogu samo da kaem da morate da
uinite napor da razumete ta to znai, kroz aktuelno Samoposmatranje i to to je mogue pre,
jer se vreme rauna u Radu i prilike, same po sebi, postaju ree i ako ih ovek ne iskoristi kad
je mogue, moe se desiti da bude prekasno da se sa sobom bilo ta uini u smislu unutranje
promene, koja je jedino mogua kroz Samoposmatranje i Znanje o samom sebi koje iz toga
proizlazi.
Prva taka na koju skreem vau panju u vezi doktrine mnogih ja u oveku je, da dok god
ovek uzima sebe kao jedno, on ne moe da se menja. Ali da li ste razmiljali, sami za sebe
tj. u vaem linom razmiljanju zato je to tako? Svi znate da ovaj Rad pokuava da naui
oveka da misli sam za sebe, ali ako slua ideje ovog sistema bez sopstvenog razmiljanja o
njima inei ih tako delom sebe, to je onda veliko gubljenje vremena. Rad nije neto spolja,
nego iznutra, i oni ljudi koji zamiljaju da je Rad, kao neka spoljanja organizacija koja e da
ih nosi i vodi, alosno gree u pogledu znaenja Rada. injenica da Rad poinje
Samoposmatranjem sigurno je dovoljna da pokae da se zahteva lini napor na strani svakog
oveka pojedinano. Samo vi sami moete da posmatrate sebe i niko drugi to ne moe da
uini umesto vas. Samo kroz napor Samoposmatranja ovek moe da vidi, sam za sebe, da
nije jedno i razbije iluziju da je on stalna, nepromenjiva individua. Jer, sve dok god ovek ima
iluziju da je on jedna te ista osoba, on ne moe da se promeni a kao to znate, Cilj Rada je
da omogui postepenu promenu ovekovog unutranjeg ivota. U stvari, sav ovaj Rad je
zasnovan na ideji da je, promena sebe ili unutranja transformacija, definitivna mogunost
svakog oveka i da je to pravi cilj postojanja. Ali poetna taka ove promene sebe ostaje
skrivena dok god je ovek pod iluzijom da je on jedno. ovek mora razumeti, sam za sebe,
da on nije jedno ve mnotvo i ovo razumevanje moe doi samo kroz ne-kritikujue
(nepristrasno, objektivno, ovaj mi izraz vise ukazuje na pravu sustinu koju Nicoll ovde eli da
naglasi) posmatranje samog sebe. Ali dugo vremena, iluzija da je on uvek jedna te ista osoba,
e se boriti sa njegovim pokuajem da se posmatra bez samokritikovanja i oteavae mu
razumevanje znaaja njegovih zapaanja. Nai e za sebe izgovore i pravdanja i tako e se
drati ideje da je on uistinu jedno i da ima postojanu linost, da uvek zna ta radi, razmilja i
govori, da je uvek svestan sebe i da se kontrolie u svakom trenutku. Za njega e biti veoma
teko da sebi prizna ta to nije tako. A s druge strane, potpuno e biti beskorisno ako se pravi i
veruje da on nije jedno a da istinu toga sam za sebe ne uvidi. Deo znanja ovog sistema uenja
je da ovek nije jedno ve mnotvo. Ali prosto kao znanje (informacija), ono lei samo u
ovekovoj memoriji. Ukoliko ovek ne uvidi istinu ovog znanja primenjivanjem na sebe,
radom na sopstvenom biu, ono ne moe da pree u razumevanje. ovek moe rei: Znam
da nisam jedno ve mnotvo tako Rad kae. Ali to ne znai nita. Znanje za oveka ostaje
izvan njega. Ali ako znanje praktino primenjuje i kroz dug period Samoposmatranja poinje
da uvia istinu u tome, onda e rei: Razumem da nisam jedno ve mnotvo i to je sasvim
razliita stvar. Znanje e sazreti u njemu, i nee biti vie samo znanje, nego Razumevanje,
zato to je ovek primenio znanje na sebe tako to je Radio na svom biu. I setiete se da je u
ovom sistemu veliki naglasak stavljen na razliku izmeu Znanja i Razumevanja i koliko esto
se kae da dananje savremeno znanje ide daleko iznad razumevanja, jer ovek je do sada
razvio samo stranu znanja ali ne i odgovarajuu stranu bia. Kada ovek poinje da posmatra
sebe iz ugla da nije jedno ve mnotvo, on poinje Rad na svom biu. On ne moe to da Radi
ako ostaje pod ubeenjem da je jedno, jer onda nee biti u stanju da odvoji sebe od sebe, jer
e uzeti sve u sebi, svaku misao, svako raspoloenje, oseanje, impuls, emociju, itd. kao sebe
14

 tj. kao ja. Ali ako pone da posmatra sebe, onda e, u tom momentu postati dva
posmatrajua strana i posmatrana strana.
I dok god ne podeli sebe na ovaj nain i bori se da ovu podelu u sebi uini jo znaajnijom,
nikad nee biti u stanju da se pomeri sa mesta gde se nalazi, jer e sve to se deava unutar
njega uvijek uzimati kao sebe samog, i rei e svemu ja i tako e sve u njemu biti ja, i
identifikovanjem sa svim to se u njemu dogaa i uzimajui sve to kao ja, uinie promenu
nemoguom, jer e se sve sakriti iza iluzije o ja i nastavie da u njemu ivi. U stvari, cela
gomila ljudi u oveku gomila odvojenih ja u njemu i korisnih i beskorisnih - imae,
moglo bi se rei, ista prava i uivae jednaku zatitu jer on nee biti u stanju da ih razlikuje
jednog od drugog poto e ih sve uzimati kao sebe. Ovo je samo jedan nain da se predoi
situacija oveka koji je ubeen da je on jedno. ovek ne moe poeti da se menja sve dok
god nije u stanju da na osnovu Samoposmatranja kae: Ovo nisam ja. im bude u stanju
da ovo kae unutar sebe onom to posmatra, on se poinje odvajati od toga. Tj. on poinje da
izdvaja osjeaj ja iz toga i eventualno, posle due borbe, rezultat je da ono to je
posmatrano poinje da se udaljava od njega i samim tim prelazi u udaljenu distancu u
njegovom unutranjem ivotu. Ali ovo je nemogue ukoliko ovek misli da je on ono to
posmatra u sebi, jer e to i dalje biti ja u njemu a ja ne moe da promeni ja, jer tada
odvajanje nee biti mogue i on e ostati sjedinjen sa onim to posmatra miljenjem da je to
ja tj. on sam umesto da to uzme samo kao neko ja u njemu samom.
Kad ovek misli, on veruje da to on misli. Ali nae misli dolaze sluajno sem ukoliko ne
razmiljamo duboko i sa panjom, to je veoma retko. Misli koje prolaze kroz nau glavu
dolaze od razliitih ja u nama. Pretpostavimo da ovek primeuje da ima negativne misli o
Radu, ili o nekoj osobi, ili o neem to se dogodilo. Pretpostavimo da ovek uzme te misli
kao njegove kao sebe tj. kao ja i pretpostavimo da osea izvesnu nelagodu u vezi toga.
On kae sebi: Ne smem da razmiljam na ovaj nain. To moe ili ne mora da ima neki
rezultat. Poenta ovog je da on grei naime, greka je u tome to sve to se deava u njemu
uzima kao sebe, tj. kao jedno ja. Ako ispravno posmatra sebe, primetie ove misli, ne kao
sebe, nego kao neto to dolazi od negativnog ja u njemu, o kojem moda ve neto zna.
Pretpostavimo da mu je to ja ve poznato. Pretpostavimo da ve jako dobro poznaje to ja.
Odjednom prepoznaje da to ja govori u njemu i komunicira sa njim putem misli kroz
mentalni centar i u isto vreme uzrokuje neku odreenu vrstu negativne emocije. Ni jednog
trenutka ne uzima negativno ja kao sebe, ve to vidi kao neto u sebi odvojeno od njega
samog. Kao rezultat, ono to to ja kae nema mo nad njim, jer je on odvojen od njega. Ali
ako u sebi padne u san tj, ako prestane da bude svestan onog ta se u njemu dogaa i koja
ja su mu bliska pada pod njihovu mo i postaje identifikovan sa njima, zamilja da da je
on sam taj koji misli na taj nain. Radei tako, on pojaava snagu ovog negativnog ja nad
sobom zato, kao to znate, sve ono s im god da se poistovetimo ima mo nad nama i to se
ee poistoveujemo sa neim, sve vie tome robujemo. U odnosu na sam Rad na izazov
lei tano tamo gde su negativna ja tj. u onim ja koji mrze Rad jer je njihov ivot u
nama ugroen Radom. Ta negativna ja stvaraju odreenu vrstu misli kroz akciju mentalnog
centra i koriste materijal koji je tamo zapisan u formi rolne. Ako idemo za tim mislima tj.
sa tim negativnim ja koji u nekom trenutku rade u nama nismo u stanju da se otarasimo
njihovog efekta. Njihov prvi efekat je da uine da osjeamo gubitak snage. Kad god imamo
jak oseaj gubitka snage, to je praktino uvek zbog akcije negativnih ja koje poinju sledom
misli iz naih seanja, paljivo biranim materijalom, predstavljaju neto u pogrenom svetlu
i mora se zapamtiti da sva negativna ja mogu samo da lau, kao to i sve negativne emocije
mogu samo da sve iskrivljuju, kao npr. emocija sumnje. Ukoliko ne posmatramo Rad
negativnih ja u mentalnom centru, one e imati mo nad nama. Imae momentalnu mo ako
ih uzmemo kao ja - kao sebe. Ali ako ih vidimo kao kao neko ja koje djeluje u nama,
onda ne mogu da imaju tu mo. Ali da bi shvatili da je to samo neko ja u nama, moramo
postati sigurni, praktinim Radom na sebi, da mnoga razliita ja postoje u nama, i da nismo
jedno, nego mnotvo.
15

Deo II Vratimo se iluziji koju svako od nas ima, da je jedno, jedna linost. Ova iluzija
postoji u svakom od vas. Ona moe da se otkrije postepeno, linim posmatranjem. Svako od
vas sebi pripisuje posedovanje individualnosti, i ne samo individualnosti ve takoe prisustvo
pune svesti i volje. Ali kao to znate ovaj sistem ideja koji studiramo poduava da ovek nije
jedan, nego mnotvo, tj. da nije jedna individua nego mnogo razliitih ljudi i takoe, da
nije ispravno Svestan nego da je uvek u snu, u snovima, u mati, u fantaziji, u pridavanju
znaaja, u negativnim emocijama itd., i kao rezultat toga nema Pamenje Sebe
(Samosjeanje; Svesnost) i tako gubi i unitava svoj unutranji ivot, i ivi u nekoj vrsti
mraka i konano on ne poseduje volju ve ima vie razliitih volja koje su u meusobnom
sukobu i deluju u razliitim pravcima. Da je ovek u jedinstvu umesto to je u mnotvu, imao
bi istinsku individualnost. Bio bi jedno i imao bi jednu volju. Stoga, iluzija koju ovek ima o
sebi da je jedan,odnosi se na mogunost. ovek moe postii jedinstvo bia. On moe dostii
svoju pravu individualnost. Ali upravo ta iluzija stoji na putu ovekovog postizanja ove
mogunosti. Jer sve dok god ovek zamilja da ima neto, on to nee traiti. Zato da ovek
neemu tei, ako nikad nije sumnjao, ak ni za momenat, da to ve ne poseduje. To je jedan
od efekata fantazije, koji ispunjava ono to nedostaje ili ini privid da smo ovakvi ili onakvi,
kad je oigledno sve suprotno. U ovom Radu, neprekidno se ponavlja da moramo da se
borimo sa fantazijom i moramo da razumemo da se ovo takoe odnosi na fantaziju o nama
samima. Neophodno je boriti se sa sopstvenom fantazijom o nama samima, ne samo zbog
toga to nas to stavlja u lana iskustva, izvetaena oseanja i esto smene situacije, nego
zato to to zaustavlja svaku mogunost unutranjeg rasta. I sada je lako videti zato je to tako
iz onoga to je ve reeno. Jer ako zamislimo da ve imamo kvalitete bia koje ni izdaleka
nemamo, ne moemo oekivati da emo ih stei. Naa mata e nadoknaditi ta nedostaje. U
stvari, nikad neemo znati da nam ita nedostaje u naem biu, i misliemo da jedina stvar
koja nam nedostaje jeste ugled, slava, novac, prilika ili neka druga spoljna stvar, ali to se
tie nas samih, nita nam ozbiljnije ne nedostaje. To je mo te iluzije i kae se, u jednoj od
parabola Rada o ovcama i arobnjaku, da je ovek kroz svoju matu hipnotisan i da je pod
iluzijom da je lav ili orao, a u stvari je ovca, i u isto vreme, kao ovca ima mo da se otrgne od
arobnjaka, koje je suvie lenj ili suvie krt da izgradi ogradu i zatvori ovce.
Ono to moramo da razumemo iz svega ovoga je da je iluzija neto vrlo stvarno i jasno
odreena u svojim posledicama. Mata nije tek nita nita osim mate, kao to ponekad
kaemo. To je neto zaista mono. To je jedna univerzalna sila koja deluje na oveanstvo i
dri ga u stanju sna, bez obzira da li je primitivan ili civilizovan. I ukoliko ovek ne pone da
shvata ta znai setiti se samog sebe tj. Pamtiti Sebe tj. ostvariti tree stanje svesti sila
koja se manifestuje kao fantazija ili iluzija u dva nia sanja svesti ne nalazi svoj pravi smer i
tako deluje protiv njega samog. Kao to smo videli, ovek zamilja da je jedno i zbog ove
iluzije ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi u sebi. Svako se nalazi na odreenom
stepenu i niko ne moe da se pomeri iz tog stepena gde se nalazi sve dok god ne vidi jasno, i
za sebe, da nije jedna te ista osoba, ve mnotvo razliitih ljudi i da je nastaviti misliti da je
ovek jedan i jedinstven, predstavlja iluziju.
Ova realizacija, ova unutranja percepcija, menja ovekov oseaj samog sebe. Menja ili
poinje da menja njegov oseaj ja. Dok god ivi u iluziji da je jedno, ima pogrean oseaj
sebe. Ali on to ne zna: niti zna da zbog toga ne samo da je sav njegov ivot i odnos sa
drugima pogrean, ve je njegova evolucija nemogua. Jer, ovek ne moe da se menja dok
god sebi pripisuje jedinstvo bia, jer u tom sluaju sve u njemu je on sam. On e sebi pripisati
sve dobro ili loe u sebi. Bie odgovoran za svaku misao, svako raspoloenje kroz uzimanje
svega toga kao samog sebe, jer ako veruje da sve to misli, radi i govori, da on sam misli, radi
i govori, onda e to biti njegovo jer on sve to ini svojim sa pripisivanjem svega toga samom
sebi. Iluzija da je on uvek jedna te ista osoba i da je sasvim svestan svega, i da ima volju, a
samim tim da ima kontrolu samog sebe, e ga sasvim zaslepeti za injenicu da nije ni svestan
16

porekla svega to misli, ini ili govori. Samoposmatranje e mu pokazati da on praktino

nema kontrolu nad svojim mislima i da ne moe ak ni da zaustavi misli ako pokua da to
uini, da svakakve misli dolaze i odlaze u njegovoj glavi bez obzira da li ih je on eleo ili ne.
A isto je tako i sa osjeanjima, raspoloenjima, njegovim reima i njegovim akcijama. Ali ako
ne moe sebi da prizna da je neto sasvim drugo a ne bie svesno svega to kae ili uini, i da
nema potpunu kontrolu nad svojim raspoloenjima i oseanjima, i da nije uvek jedna te ista
osoba, ako to sebi ne moe da prizna, sve ovo e ostati skriveno, prikriveno od njega samog
snagom njegove sopstvene fantazije i njegovim ukupnim oseajem za sebe, njegovim
ukupnim osjeajem za ja i njegov odnos prema njegovim unutranjim stanjima bie laan.
Ali ako ovek, kroz praktino i iskreno samoposmatranje, vie ne veruje da je jedno i ne
pripisuje tom zamiljenom jednom oveku sve to postoji i sve to ue u njegov unutranji
svet, stvara sebi mogunost promene. Jer ovek moe da primi pomo samo kroz ono u ta
veruje. Ako veruje da je jedno, pomo ne moe da dopre do njega, jer sve pripisuje sebi, i
tako ne samo da je kriv za sve ve je potpuno ispunjen sobom, i nema mesta ni za ta drugo.
Ali ako ovek uvidi da nema prava da misli o sebi kao o jednome i da je tu veoma mnogo
razliitih ljudi i da ak i neke veoma neprijatne osobe postoje u njemu, te da ni na koji nain
ne poseduje potpunu svesnost i individualnost, iako je sve to suprotno njegovoj sujeti i bolno
je za njegov ponos (gordost), to je poetni momenat promene njegovog bia.

Komentari III
Komentari III Birdlip, 12. jun 1941
O Radu na sebi
Neophodno je svakodnevno Raditi na sebi. Svaki dan je ovekov ivot u malom. ovekov
ivot je ono to preostaje posle smrti tj. ovek je ono to je njegov ivot, i to je ono to se
misli kad se kae u bibliji da se knjiga ovekovog ivota otvara kad umire. ovek je njegov
ivot. Dan u ovekovom ivotu je mala replika ovekovog ivota.
Ako ovek ne radi svakodnevno u svom ivotu, on ne moe da promeni svoj ivot, i ako kae
da eli da radi na svom ivotu i da ga menja, a ne radi svakodnevno na sebi, njegov Rad na
sebi ostaje iskljuivo imaginaran. On se tei svojom matom da e da Radi na svom ivotu, a
u stvari nikad ne poinje da radi, ni jednog dana u ivotu. ovekov ivot razbijen je na dane i
godine. Ako ovek ne Radi na sebi svaki dan u svom ivotu pomou Samoposmatranja,
primenjujui ideje Rada na ono to posmatra, onda nema poetne take. Kae, na primer,
radiu sutra. Seate se izreke da emo dem imati sutra. Ali uvek je sutra. Ako ovek kae
Poinjem sutra da Radim na sebi onda on nikad nee poeti da Radi na sebi, zato to uvek
postoji sutra za njega, ali nikad danas. To se ponekad, u Radu, naziva Maana bolest
bolest sutranjice. Dok god ovek kae maana tj. sutra nikad se nee promeniti.
U smislu Rada na sebi neophodno je da se odredi polje Rada tj. da se ne fantazira uprazno o
sutranjem Radu u smislu nekih specijalnih situacija ve da se danas Radi da se odredi
praktino polje Rada danas, ovog dananjeg dana i svim njegovim okolnostima, i ne
razmiljati o uslovima sutranjice. Da li ste poeli da posmatrate sebe u vezi dananjeg dana
obinog dana, koji se stalno ponavlja, koji je kosmiki utvrena minijatura godine i celog
ovekovog ivota? Svi znate onu misao: Za dan su dovoljna dnevna zla. Ali da li ste
razmiljali ta ta izreka znai i da li ste razmatrali kontekst u kojem je Hrist napravio ovu
primedbu? ta, na primer, znai kad kae dovoljan? Dovoljan za ta? Dovoljno je da se
radi na zlu tekueg dana. Ako ovek pone da radi, ak i sasvim malo na neprijatnostima i
neprilikama dananjeg dana, on poinje praktino da Radi na sebi. Ali on mora da spozna
svoj dan i da zna sebe u odnosu na taj dan. Postoji odreeni, obian dan kroz koji svaki ovek
17

prolazi, odvojeno od veoma neobinih dogaaja. Dogaaji obinih dana imaju, priznaete,
odreenu ponavljajuu slinost za svakog oveka. Pretpostavimo da, ako ovek nikad ne
shvata i nikad ne posmatra sebe u vezi sa tipinim dogaajima svog uobiajenog dana, kako
uopte ikad moe da misli da Radi na sebi i kako ikad moe da pretpostavi da e se
promeniti? Promena bia poinje sa promenom vaih reakcija na aktuelna zbivanja svakog
dana. To je poetak uzimanja svog ivota u pravom i praktinom smislu na novi nain . Ako
se stalno ponaate ne isti nain, na iste dogaaje koji se ponavljaju svakodnevno, kako moete
verovati da moete da se menjate? Upoznavanje sebe, poinje sa posmatranjem svog
ponaanja u odnosu prema dogaajima svakog dana vaeg ivota. Primetite kako reagujete
tj. primetite vae mehanike reakcije na sve male dogaaje koji se dogaaju pred drugima i
primetite ta govorite, oseate, mislite itd. Onda pokuajte da vidite kako moete da
promenite te reakcije. Naravno, ako ste sigurni da se uvek ponaate svesno i racionalno te da
nikad ne greite, i tome slino, nikad se nita u vama nee promeniti, jer ete biti nesposobni
da shvatite da ste maina, mehanika osoba, koja uvek govori, i osea, i misli, i radi tipine
stvari shodno promenama okolnosti i to ini uvijek iznova. Ali moda, zbog traka
skromnosti ili smisla za poniznost, ili jo bolje zbog poveane svesnosti o sebi, moete
shvatiti da niste jedno ne sasvim svesna individua, koja voljno ivi svoj ivot svakog
trenutka, ve ste jednog momenta loa osoba, jednog momenta razdraljiva osoba, sledeeg
momenta dobronamerna osoba, zatim skandalozna osoba, ili osoba sklona vreanju, zatim
svetac, zatim laov. Pokuajte zadati sebi Radnu vebu svesnog ponaanja u kraem periodu
dana. Jer sve to radimo zauvek utie na nas. Samo jedan momenat u kojem smo dovoljno
svesni da se ne ponaamo mehaniki, ako je uinjen voljno, moe izmeniti mnoge budue
rezultate. Ako nauite, recimo, danas malo Francuskog, vie ete znati sutra, ali ako danas ne
uinite nita, sutra neete znati nita vie. Isto je i sa Radom na sebi. Ali ovek mora da voljno
Radi na sebi a ne zato to mu je tako reeno. Raditi reda radi (tek tako) ili za zaslugu je jedna
stvar; ali Raditi na sebi zato to ovek ne voli neto u sebi i udi za tim da to izmeni, to je
druga stvar.
Sav na odnos prema svakom danu u naem ivotu je pogrean zato to je po navici
mehanian i fiksiran. Onda zaista postajemo mehanini i nemamo nikakva realna oseanja o
onome ta radimo, te nam tako dani prolaze na udan nedoivljen nain, tj. pratimo
svakodnevno mehanike navike i tako nemamo stvarni ivot i ne primamo nove utiske. To
djeluje tj. maina djeluje. Ali ako ovek zapone svoj dan svesno, ceo dan moe biti
drugaiji za njega. Stoga mora da shvati ta to znai Raditi na sebi, uzimati ivot kao dan
videti, posmatrati, i uvideti ta je dan za njega, a ne misliti da je dan nevaan zato to je tako
obian i da rad znai neto u budunosti - ili da je rad neto to on eto nema jo prilike da
primeni na sebe zato to je toliko zauzet sa dnevnim obavezama kao to mi je jednom neko
ozbiljno rekao. Kakvi ste kad ustanete, u kom raspoloenju sedate da dorukujete, ta vas
stalno nervira itd., itd? Nemojte misliti da ste promenili sebe samo zato to puite ili jedete
manje. Zapamtite da je ovaj rad psiholoki. Na dnevni ivot, naa profesija, na zanat, nae
zvanje, posao itd., nisu nita drugo sem san sa kojim se poistoveujemo. Ali ovo
razumevanje dolazi sporo kad bolje shvatimo ta spavanje i mehaninost znae i zato se za
oveanstvo kae da spava i da ivot nazivaju mehanikim. Da bi se Radilo na sebi, ponite
da radite na svom svakodnevnom ivotu i onda ete shvatiti ta znai izraz: Hleb na
nasuni daj nam danas u molitvi Oe na. Jer re danas na grkom jeziku znai supersupstancijalni (sutinski) hleb ili hleb odozgo. Ideje ovog rada su da nam daju hleb ili ivot
u dvostrukom smislu ideja i snage da se sretnemo sa tekoama svakodnevnog mehanikog
ivota i tako super-supstancijalni (sutinski) hleb; i da njime hranimo novi ivot koji u
nama poinje, jer u Radu svako eli da postane nova osoba. Ali niko ne moe da izmeni svoj
ivot ili da promeni bilo ta u vezi sa njegovim svakodnevnim mehanikim reakcijama dok
god nema pomo novih ideja, dok god mu ne pomae sila koja dolazi od tih novih ideja i
novih misli koje su roene u njegovom umu ako pone da ih razumeva. Zapamtite, i
najmanja stvar se rauna u vezi sa mehanikim reakcijama na svakodnevni ivot i najmanja
18

negativna reakcija ima veze, i najmanje pogreno razmiljanje o sebi, ili o drugome, ili
samouvaavanje, ili negativna fantazija, itd.
Pripremiti nie centre da prime ideje i snagu koja uvek dolazi od viih centara (ali koja se ne
prima usled tekog stanja unutranjeg spavanja) je dugaak rad ali svaki pokuaj uinjen
voljno, da se ispravi ili odvoji od negativne reakcije, svaki pokuaj da se seti sebe u prisustvu
tekoe, svaki in iskrenog posmatranja sebe, kao kad ovek lae, ili kad se pravi vaan, ili
kad sebi pridaje previe znaaja iz svoje lane linosti, ili uvrtanje istine da bi se drugi
povredio, pomae da se naine nove veze sa niim centrima i da se tako pripreme za spoj sa
viim centrima i pomoi koja iz njih stie.
DODATNA BELEKA
Razgovarajmo sad, za momenat, o linom radu u sadanjem trenutku u kojem, kao dodatna
injenica, traje rat. ovek u ovom radu mora da izoluje sebe od posledica ivota, u
suprotnom, on je pojeden od ivota. Ceo Rad na sebi je povezan sa izolovanjem oveka tako
da neto moe da raste i da se razvija to se ne moe dogoditi pod uticajem ivota jer ivot ne
razvija nita izvan nae linosti u nama, a ova, iako neophodna, jo uvek nije razvoj stvarnog
dela u nama, ve neeg vetakog. Ako ovek ne izoluje sebe nego se identifikuje sa svim i
gubi snagu na negativna oseanja i uvaavanja, zamiljanja i mehaniki govori itd., nita se
ne moe razviti u njemu van onoga to jeste. U stvari, u Ezoteriji (Ezoterikom Uenju),
ovek mora da postane hermetiki zatvoren, kao to drevni izraz kae, a to se odnosi na neto
unutranje o emu emo da govorimo drugom prilikom, povezano sa snagom tiine. Fraza
pripada jeziku drevnih vremena kad je postojalo uenje o ovekovoj unutranjoj evoluciji
povezanoj sa imenom Hermesa. Nezavisno od ovoga, shvatiete da ako stalno curi iz vas
(autor misli na curenje energije putem mehanikog ivljenja), i nemate izolaciju od ivota, u
vama nikad nee biti dovoljno snage da omogui rast bilo ega u vama. Neete ak biti u
stanju da postignete obine rezultate. Tako je neophodno da se naui kako da se uzdrite od
stvari i kako da se svakodnevno borite protiv ivota. Zato se nekad kae da je ovaj Rad
protiv ivota barem, to je jedno znaenje. Ali ako imate u osnovi pogrean stav prema
ivotu i verujete da u ivotu sve treba da ide kako treba, uzeete ak i najobinije nevolje kao
iznimne, i neprekidno ete biti razoarani, iznervirani, gubiete snagu, jednostavno biete
slaba osoba, tj. slabi u ivotu. Velik deo sentimentalnih besmislica pria se i pie o ivotu.
Ali sa time se ne susreemo u Radu. Rad kae da je ivot mehanian, i da je oveanstvo
uspavano, i da ovek ne moe da uini nita ve da se sve deava. Ipak ljudi ne mogu da u
ovo poveruju, ak i kad se strane stvari dogaaju, i zamiljaju da je to zbog ove ili one osobe
koja je izuzetak itd. Sve ovo proizlazi iz pogrenog stava. Seate se ta je definicija dobrog
domaina u ovom sistemu oveka koji shvata svoje obaveze i odgovoran je itd., ali koji ne
veruje u ivot. Videete da ba u ovom lei stvar koju je teko razumeti, tako teko da neu ni
pokuati da neto vie kaem o tome, izuzev da je u ovim vremenima veoma vano da ne
dozvolite da ono to se dogaa u ivotu slabi vae misli, oseanja i iskustvo Rada kao takvog,
na nain na koji to ini obinim ljudima, koji, videvi uas rata, imaju uverenje da u niemu
ne postoji smisao i da nema Boga. Setite se da Rad kae da je ivot mehanian i da ovek
spava. Drugim reima, ne poinje iz lanih ideja o prirodi ivota ili o prirodi oveka. Ako
uzmete spoljanju scenu tj. ivot kao va kriterijum i standard, ne vidite li kako ovaj rat
moe da vas sputa i da vam troi snagu? Vidite li kako, ako zadravate stav Rada prema
ivotu, ovaj rat moe da pojaa stvarnost Rada? Pokuajte da shvatite ta se misli ovim to
sam ukratko predoio i pokuajte da po tom postupate tj. pokuajte da mislite iz ideja Rada i
tako da steknete pravi stav prema ivotu na zemlji, gde se, kao to znate, nalazimo pod toliko
zakona gde smo, zaista, na najgorem mestu u celokupnom stvaranju. esto ste uli da je
reeno u ovom Radu da je neophodno da se transformiu utisci i da je to sutina, kako je
nazvano, Prvog Svesnog oka,. Znam da mnogi od vas ne razumeju prirodu, u praktinom
smislu, Prvog Svesnog oka, i jednostavno kaem da to znai Pamenje Sebe. Ali re ne
objanjava ta to znai. Transformacija dnevnog ivota, tj. njegovog efekta na nas, zavisi od
19

razumevanja svega to vam je predoeno o praktinom Radu o samoposmatranju, radu na

negativnim stanjima, rad na identifikacijama i tome slino. To je ono to vas izoluje. Kad
shvatite da ne morate da uzimate stvari ili ljude na isti nain na koji ih uzimate, vi
transformiete neto i u isto vreme izolujete sebe. Pamenje Sebe, ne-identifikovanje i nesamouvaavanje, sve pomae da se izolujemo od uticaja ivota. Postupati svesno u tekim
momentima ima isti efekat. Slino, ako doivljavate momenat prave svesnosti, momenat
Pamenja Sebe, primetiete da je to isto kao da ste izolovani od ivota i da vas nita ne moe
dodirnuti. I to bi bilo tako kad bi stalno bili u stanju Pamenja Sebe. Na zadatak je da
pokuamo da imitiramo via stanja svesti da bi ih tako privukli.

Komentari IV Birdlip, 17. jun 1941

O A, B i C UTICAJIMA
Deo I Za svakog pojedinano vano je da to ee misli o onome ta ovaj sistem uenja
predstavlja za njega. ta ovo uenje implicira? O emu se ovde radi? Zato je, na primer,
neophodno da se borimo protiv identifikovanja, negativnih stanja, fantazije, unutranjeg
uvaavanja, samoopravdavanja i drugih oblika mehanikog laganja, protiv mehanikog
govora, itd. Zato ovek mora da pokua da posmatra i razbija odbojnike ili da zapazi
mehaniki stav, ili da upozna slike o sebi? Zato mora da se bori protiv svoje lane linosti sa
svim njenim neprijatnim manifestacijama? Zato je neophodno da se ovek seti sebe?
Pre svega moramo da shvatimo da ovaj sistem predstavlja jednu organsku celinu. Uzeti mali
deo bez povezivanja sa ostatkom nije dovoljno. Nije dovoljno jer se znaenje celog uenja
reflektuje na svaki njegov deo, i da bi se shvatilo znaenje bilo kog njegovog dela -kao to je
npr. ta uenje govori o samoopravdavanju, neophodno je da imamo neku ideju o celini.
Makar sebi rekli: Moram da posmatram samoopravdavanje u sebi i da ga pokuam
zaustaviti, to ne mora biti uzaludno, ako je uinjeno iskreno, i moe mi pokazati neto o
meni to nisam shvatao, isto tako to moe postati mehanika radnja tj. radnja uinjena bez
svesnog znaenja.
Uzmite, za momenat, ta se misli pod tim da je ovaj sistem organska celina. Znaenje rada
kao celine i srodnih znaenja izvedenih iz opteg pojma, sve do najmanjeg znaenja, sve je to
povezano jedno sa drugim. Ta organizacija je kao ivi organizam, na primer, kao telo. U telu,
najmanji delovi se ujedinjuju da bi stvorili vee delove a ovi kombinovani oformljuju telo kao
celinu. Sve je povezano i u vezi sa svim drugim.
Znanje ovog sistema zahteva znanje detalja i delova kao i celine; i kad ovaj sistem ne bi bio
celina, kao organizam gore opisan, ne bi bio mogu. Ljudi esto kau o ovom ili onom delu
ovog sistema: O, to je kao neto o emu sam itao u nekoj knjizi, ili kau o, to je kao ono
to taj i taj poduava, ili ta ova ili ona filozofija ili religija kae itd. Istina je da ako itate
odreenu literaturu nai ete reenicu tamo ili ovamo koja vas podsea na neto u ovom radu.
Ali sve su to fragmenti. To su jedva samo odvojeni komadii, neorganizovani meusobno i u
odnosu na celinu, i izolovani za sebe, koji su beskorisni. Pretpostavimo da neko naie na
reenicu u nekoj staroj knjizi u kojoj se kae da ovek spava. On moe zamisliti, za
momenat, da je naao sistem u knjizi ali ako pogleda izbliza videe da je to jedan izolovan
iskaz. Bez povezanosti i bez organske veze sa drugim idejama. Ako bi uporedio taj detalj sa
drugim stvarima koje Rad govori, o spavanju, o budnom stanju, o razliitim stanjima svesti, o
mehanikom i svesnom oveanstvu, i o svemu to je potrebno da se uradi da bi se ovek
probudio iz sna, shvatie da je ovek koji je napisao knjigu jedva neto nauo o neemu, ali
da nema stvarno znanje. ta je onda stvarno znanje?

20

Stvarno znanje implicira znanje delova u odnosu na celinu, tj. stvarno znanje je u ovom
smislu relativno. To je stvarno znaenje principa relativnosti znanja, sa take gledita ovog
sistema. Gruba ilustracija na ta se ovde misli je sledea: ovek moe znati sve o malom selu
u kojem ivi, ali nita o gradu ili dravi u kojoj ivi, ili o drugim dravama, ili o svetu uopte.
On nema relativno znanje i tako niti moe da vidi bilo ta u svojoj pravoj razmeri, niti ima
neko vee znanje. Ovo mora dobro da se razume. Imajui pravo znanje tj. relativno znanje
ovekovo znanje moe da raste u pravom smeru, u suprotnom rezultat je jednostarnost, sa
svim zlom koje je prati, to je danas oiglednije nego ikad ranije.
Hajde sada da primenimo ono to je reeno o bilo kom pojedinanom delu Rada. Uzmimo
naprimer samoopravdavanje. Kao to znate, kae se, u vezi sa praktinim idejama Rada na
sebi, da je neophodno da se posmatra samoopravdavanje. Ako ovek ne vidi zato bi trebalo
da posmatra samoopravdavanje u samom sebi, i da radi protiv toga, on onda pokuava da radi
neto to nema znaenje za njega, izuzev ako mu to nije reeno. Ako je to sluaj, on e tada
da radi na najvie spoljanji nain. Ono to radi bie povrno, sutinski nepovezano sa njim
kroz bilo kakvo unutranje znaenje. Raditi na ovaj nain jedva da je malo drugaije nego
kada se samo pria o Radu. Ali jo gore, ovek moe da radi iz puke zasluge, samo da bi se
reklo da radi, posebno ako govori o tome. I nee videti da je samoopravdavanje, u sutini,
oseanje zadovoljstva u samozasluzi, koje samo pojaava lanu linost, koja u sebi nema nita
stvarno ili istinito. Razumeete zato je reeno na poetku ovih komentara da je neophodno da
svako za sebe razmisli o znaenju ovog uenja. Dok god ovek ne postupa tako on e initi
sve na neodreen i spoljanji nain, ne uviajui i ne razumevajui o emu se tu radi i
nemajui nikakvu snagu da radi. Znaenje daje snagu i to vie znaenja ima u ovom radu za
vas, vie e na vas emocionalno uticati i crpeete vie snage iz toga. Jer iz buenja
emocionalnog centra se dobija najvie energije.
Ponimo sada o znaenju ovog rada u najoptijim crtama. Ponimo, to bi se reklo, od vrha.
ta rad znaci? Svi ste uli da je reno da postoje dve razliite vrste uticaja koji postoje u
ivotu, u ovom sistemu oznaene kao A i B uticaji. A uticaji su uticaji koje stvara
ivot. Oni nastaju u okviru ivota mehanikog oveanstva, iz interesa biznisa, pravljenja
profita, nauke, sporta, politike, iz interesa osvajanja, intriga, kriminala, moi, iz interesa
bogatstva, poloaja, imida i imetka i od svih neophodnih interesa: hrane, odevanja, zakona
reda, itd. Samo je potrebno da otvorite novine i videete ta su A uticaji i razumeete kako
ih stvara ivot i kako nastaju u okviru ivota oveanstva. Svi ovi interesi razvijaju linost, i
vremenom iz linosti, a posebno lane linosti, drugi interesi se raaju koji postaju deo
ljudskog ivota i koji su takoe A uticaji. Ali takoe postoje i uticaji sasvim drugaije vrste,
koje ovaj sistem naziva B uticajima. Oni ne nastaju od ivota. Njihov izvor i poreklo su
drugaiji. Oni nemaju veze sa biznisom, stvaranjem novca, politikom, sportom, itd. Oni
dolaze izvan kruga mehanikog ivota. U svim dobima i u sva vremena moemo nai dokaze
o njihovom postojanju u odreenoj vrsti literature, u odreenim religioznim idejama, u
mnogim drevnim spisima, u uenjima koja su sauvana za nas, esto preruena u simbole, u
alegorije, u bajke, itd. Veoma je fascinantno iskustvo za bilo koga ko je postao blizak sa
idejama Rada i ko je poeo da razumeva stvari od stvarnog znaaja otvorivi knjigu staru
recimo hiljadu ili dve hiljade godina ili ak vie, da nae reenice koje su, da tako kaem,
ist rad. ta je objanjenje ovoga? Zato je pozadina ideja ovog sistema tako velika? ta to
znai? To pre svega znai da ovaj sistem Rada koji izuavamo nije nita novo. Nita novo u
smislu da nije neto to je ovaj ili onaj ovek stvorio nedavno i smislio u svojoj glavi kao da
pravi neku modernu psiholoku teoriju. Ovaj sistem koji izuavamo je prezentovan u obliku
adaptiranom za ovo vreme, neega to je davno shvaeno, i davno izuavano, o oveku i
njegovim unutranjim mogunostima. Shvaeno je i poduavano ne samo od poetka znane
istorije, koja je samo krai deo ukupne ljudske istorije, nego i dugo pre toga, dostiui nas
samo u obliku legende, mita ili alegorije. Isto uenje je uvek bilo dato, ali je dato u razliitim
spoljanjim oblicima, odeveno razliito, shodno okolnostima, shodno vremenu i shodno
prirodi ljudi ili rase kojoj je u odreenom trenutku dato. Menjalo se samo u odnosu na stanje
21

ljudi tj. na njihov nivo bia i dubinu njihovog sna kroz predmete spoljnih opaanja i samim
tim kroz mogunost njihovog unutranjeg razvoja.
Svi tragovi u istoriji u odnosu na ideje da je ovek sposoban da dosegne neto od
neprocenjive vrednosti, blago koje ne moe biti procenjeno, kroz unutranji Rad na sebi,
predstavlja ono to smo u ovom sistemu nazvali B uticajima. Poto se oni ne odnose na
ivot, njihovo postojanje u ivotu je neobjanjivo, sem ako shvatimo da su oni neophodni za
oveanstvo sem ako oveanstvo ne eli da sasvim izumre u mrnji i destrukciji, to je
mogunost koja nam je sada blia nego ikad. U sledeem komentaru govoriu o izvorima i
poreklu B uticaja u svetlosti ideja koje ovaj sistem poduava. Ali ako iko eli da pita za
jasan primer B uticaja koji sada postoje u ivotu, neka uzme za primer Novi Zavet ili radije
etiri Jevanelja, koja sama za sebe sadre uenje Hrista, ili neka uzme samo pisanu re
Hrista. Bie mu oigledno da ideje sadrane u ovim reima nisu sline idejama koje pripadaju
A uticajima npr. novinama i oigledno govore neemu razliitom od obinih ciljeva i
interesa ivota, iako na suptilan nain, imaju veze sa njima. Dovoljno je da se osvrne na ono
to su ga uili da se bori protiv mrnje i da gleda na sebe i zapazi kakav je on sam.
Do sada smo videli da je ovaj sistem Rada jedna organska celina i da je svaki njegov deo ili
detalj, kao to je detalj o samoopravdavanju, povezan sa idejama koje su oduvek postojale i
koje su poduavane u svakom dobu. Te ideje i ta uenja uvek su ista. Uvek su o transformaciji
ivota. One nisu o ivotu i ivotnim interesima, ve o transformisanju sebe u odnosu na sve
to vam se dogaa u svakodnevnom ivotu, u svetlosti nove grupe ideja, sasvim novog cilja i
sasvim novih napora.
A kada ponete da pokuavate sve ovo, setite se da poinjete da radite neto to je oduvek
predavano onima koji su u stanju da razumeju i da je znaenje onog to radite tako veliko,
tako duboko, tako veno, i da ako moete uhvatiti samo bljesak toga, vae emocije e se
probuditi i videete u asu ta znai vrednovanje Rada, ta se misli pod veim umom, i ta
se misli pod spavanjem oveanstva.

Komentari IV Berdlip 24. jun, 1941

O A, B i C Uticajima
Deo II. Proli put smo diskutovali o postojanju dve razliite vrste uticaja u ivotu, koji se
zovu A i B uticaji. U ovom komentaru govorimo o potrebi povezivanja bilo kog dela ili
detalja ovog sistema sa celokupnim znaenjem. Da bismo stekli snagu da radimo, ono to
radite u Radu na sebi mora da ima smisla i to vie smisla ovaj sistem uliva u vas tj. to
vie ovaj sistem za vas znai i to ga bolje vrednujete vie ete snage iz njega izvlaiti. Ako
ne vrednujete Rad, ako ga radije podvrgavate sumnji, ako zapravo nikada o njemu ne mislite,
i kako vreme odmie ne trudite se da otkrijete znaenje Rada na planu Znanja i Bivanja
(Bia), onda to god da radite u odnosu na Rad nee imati nikakvo znaenje za vas i samim
tim ete ostati bez snage. Kao to i sami znate, da ako neto ima intenzivno znaenje za vas
ono stvara snagu u vama, ali ako neto nema nikakvo znaenje za vas, tada nema ni snage.
Sada govorimo o uoptenom znaenju Rada tj. u najoptijem smislu. U vezi sa tim
neophodno je da govorimo o izvorima B uticaja. Kao to Deo I. kae, B uticaji ne nastaju u
okviru ivota kao to je to sluaj sa A uticajima. Njihovo poreklo je iz izvora van mehanikog
ivota. U stvari, njihov izvor su C uticaji. ta ovo znai?

22

Kao to znate, u uenju ovog sistema rada, postojanje oveanstva nije uzeto celokupno, tj.
na istom nivou bivanja. Ljudi se dele na razliite kategorije. Postoje sasvim razliite
kategorije ljudi. Pre svega, u krugu mehanikog oveanstva, kako ga zovemo, postoje ovek
br. 1, ovek br.2, i ovek br.3. Odnosno, to su kategorije ljudi u kojima je iskorien samo
jedan centar Instiktivno-motoriki centar u sluaju oveka br. 1, Emocionalni centar u
sluaju oveka br. 2 i Intelektualni centar u sluaju oveka br. 3. Nazivamo ih Instiktivnomotoriki ljudi, Emocionalni ljudi i Intelektualni ljudi zbog toga to su prvenstveno jednocentrini ljudi, tj. sve vide razliito, svako sa razliite strane, i razliitog centra. Zajedno, oni
formiraju krug mehanikog oveanstva koje je okarakterisano injenicom da se ivot ljudi
ovog kruga bazira na nasilju, meusobnom nerazumevanju, kao i nerazumevanju samih sebe.
To se nekad zove krugom pobrkanih jezika ili Babel, u kojem uvek moraju da postoje
nesporazumi, sukobi, progoni, patnje i ratovi svih vrsta i koji nikuda ne vode. Sledei je
prelazni krug koji ini ovek br. 4. Ovaj krug ne nastaje u ivotu ve je rezultat Rada.
ovek br. 4 je razvijen u svim obinim centrima i nije jednostran i zbog toga se zove
balansirani ovek. Ljudi br. 4 poinju da razumevaju jedan drugog i da prevazilaze nasilje u
sebi. Onda sledi krug svesnog oveanstva koji ine ovek br 5. br. 6 i br. 7. koji se
meusobno razumeju, koji nisu zasnovani na nasilju i nisu samo razvijeni u niim, obinim
centrima, nego imaju, manje ili vie, mo svesti koja obuhvata vii Emotivni i vii
Intelektualni centar. Ovi centri prenose uticaje na koje je mehaniko oveanstvo tj.
uspavano oveanstvo neosetljivo, tanije, koje ono ne moe da uje. Oni dolaze iz kruga
svesnog oveanstva kojem B uticaji pripadaju. Ali oni ne nastaju kao B uticaji ve kao
C uticaji. Samo onda kada se poseju u mehaniki ivot oni postaju B uticaji. Ovo se
dogaa zato to C uticaji ne mogu da opstanu u mehanikom ivotu, nego moraju da budu
modifikovani i izmenjeni na takav nain da samo priblino slie svojoj izvornoj formi. Ba
kao to ideje i emocionalne percepcije pripadaju viim centrima i ne mogu biti uhvaene ili
shvaene formativnim centrom, tako i svesno uenje ne moe opstati u sferi mehanikog
ivota kao takvog. Ali mogu se ouvati i preneti putem kola koje imaju direktnu vezu sa
ljudima koji su dostigli taj stepen unutranje evolucije i svesti koja pripada svesnom krugu
oveanstva. U ovim kolama, C uticaji mogu da postoje i mogu biti preneti usmeno tj.
putem usmenog predanja - sa jedne osobe koja razume na drugu koja poinje da razumeva i
tako do druge osobe koja jo ne razume. Ovaj lanac mora postojati. I u tom sluaju, ovi uticaji
se usmeno mogu preneti kao C uticaji, sa jedne na drugu osobu.
Uzmimo na primer Jevanelja. Kao to smo rekli u Delu I. komentara o A, B i C
uticajima Jevanelja predstavljaju jedan primer B uticaja. Nekada ljudi postavljaju sledee
pitanje: Zato su, pitaju oni, Jevanelja primer B uticaja? Sigurno da je Hrist bio
svestan ovek? Zato onda Jevanelja nisu primer C uticaja? Moramo imati u vidu da su
Jevanelja nastala davno posle Hristove smrti od 50 do 100 godina kasnije. Nije sigurno ko
su bili njihovi autori. Netano je misliti da su oni prosto zapisi na licu mesta sainjeni od
oevidaca. Luka, na primer, nikad nije uo Hrista. On je bio Pavlov uenik koji naravno nikad
nije uo Hrista, i koje bio u sukobu sa kolom u Jerusalimu i koji je svoje uenje stekao u
nekoj koli u Damasku. Ali nema potrebe da se ide u istorijska pitanja. Treba samo proitati
Jevanelja i videete da je Hrist poduavao svoje uenike privatno i samo je u izvesnoj meri
govorio javno, i skoro uvek u formi parabole. U Jevanelju po Mateju, nakon to je pomenuta
parabola o Sejau, reeno je da su uenici pitali Hrista zato govori ljudima u parabolama: I
on je odgovorio i rekao im, vama je dato znanje tajni carstva nebeskoga, ali njima nije. Jer ko
god ima, njemu e biti dato i imae izobilje; ali ko nema, od njega e biti uzeto i ono to ima.
Zato im govorim u parabolama; jer gledajui ne vide i sluajui ne uju, niti razumeju.
(Matej 13; 11-13)
Carstvo Boije je krug svesnog oveanstva. To znai, krug onih koji su se razvili iznad
nasilja i ije je znanje praktino tj. ono to znaju oni i ele, imaju Volju za tim, tako i ine
krug onih koji razumeju jedan drugoga jer govore zajednikim jezikom (setimo se da i mi u
ovom radu uimo zajedniki jezik). Svako zna i osea da mora postojati mesto, drutvo, neka
23

bia koja ive bez meusobnog nasilja, kritike, mrnje ili netrpeljivosti. Citirau s tim u vezi
deo iz Muhamedanske ezoterine literature. Uenik je doao Muhamedu za instrukciju.
Muhamed je rekao: ta je sutina vere i kako u stvari ti to razume? Uenik ree: Video
sam Pakao i Raj tri puta u jednoj viziji. U Paklu svako je napadao svog suseda. U Raju su
jedan drugog poseivali. Muhamed ree: Dobro si video.
Dovoljno sam rekao u ovom komentaru sada da bih vam pokazao ta je vrhovno znaenje
rada. Svako ko eli moe da ita i da razmilja za sebe o parabolama u Jevaneljima, o
Carstvu Nebeskom tj o svesnom krugu oveanstva. Ove parabole su vrlo izuzetne kad o
njima razmiljate iz perspektive Rada. Za Rad je neophodno da se shvate fragmenti uenja
koje je dato u Jevaneljima. Onda je mogue da se razume zato se u ovom sistemu kae da
mi iznad svega teimo Svetlosti a Svetlost znai Svest. Teimo da Svesno ivimo i da
postanemo vie svesni. ivimo u mraku zbog nedostatka svetlosti svetlosti svesti i u ovom
Radu teimo da osvetlimo sebe. Sve to ovaj sistem kae o Radu na sebi o Pamenju sebe, o
borbi sa negativnim emocijama, o unutranjem pridavanju znaaja, o pravdanju sebe, itd. ima
svoj vrhovni Cilj da oveka uini vie svesnim - da se svetlost spusti u njega. I ta svetlost je
veoma neobina stvar. Pre svega moramo postati svesniji sebe da bi postali svesni drugih.
Ovo je udno iskustvo. Ovim mislim da je pravac u kojem nas Rad vodi kroz rast svesti,
uveavanje svesnosti, nije uopte pravac u kojem moete zamisliti nekog ko spava, osobu
koja zna samo za obinu svest tj. prva dva stanja svesti u kojima oveanstvo ivi. Postati
svesniji sebe je udno iskustvo. Postati svesniji drugih je jednako udno, ako ne i udnije.
ivot koji ivite sa strastima, ljubomorama, zlobom, mrnjom, otporom, itd. postaje potpuno
smean. U stvari, udite se ta se kog vraga do sada radili ceo svoj ivot. Pitate se: Jeste li
sili sa uma? Da, tano. U dubokom snu u kome ivimo, u svetlosti Nebeskog Carstva, svi
smo mi potpuno ludi i ne znamo ta radimo. Rad poinje da vas ui ta da radite. Probuditi se
to je cilj Rada. I za oveka koji se probudi ak samo za jednu malu stvar koju rad poduava,
znai da on vie nije isti ovek. U tom smislu Rad nas menja. Ali Rad ne moe da promeni
nikog ukoliko on nije osetio njegovo znaenje. U poetku, moete da oseate znaenje Rada
kroz druge, ali doe vreme kad morate da osetite to i kroz sebe. I onda svaki detalj Rada
postaje iv za vas jer ga vidite kao knjigu instrukcija, kao plan, kao mapu ili kao kompas,
koji morate da sledite ako elite da se probudite ka drugom ivotu i drugom nain u ivljenja
na ovoj planeti. Uzmite jednostavan primer ove instrukcije: ne identifikujte se. Sledite ovu
instrukciju. Sledite je do kraja i vidite ta se dogaa i kakve promene se dogaaju u vama i
kakva svetlost poinje da stie do vas. Ali ako ovaj Rad nema stvarno znaenje za vas i ako
znaenje ivota daleko vee i mnogo realnije za vas nego znaenje Rada, onda se nikakva
promena u vama nee nikad dogoditi i vi ete samo eleti iskustvo svakodnevne ivotne
emocije i ostaete u krugu mehanikog ivota, u krugu konfuzije, tekoe, sukoba,
razoarenja, komplikacija i rata.

ovek nije jedno ve mnotvo

1) Ako ovek sebe uzima kao jedno, nikakva borba u njemu ne moe da se razvije. Ako se u
njemu ne razvije borba, on ne moe da se menja.
Zato je to tako?
2) Ako ovek pretpostavi da u njemu postoji samo jedna stvar koja dela, misli i osea tj.
jedno ja on onda ne moe da razume da mora da postoji jedna stvar koja komanduje, a
druga koja se pokorava.
24

To znai, da ako ovek sebe smatra za jedno, nita ne moe u njemu da se promeni. Rad
kae: Ukoliko se ovek ne podeli na dvoje, on ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi
tj. on ne moe biti razliit u sebi.
3) Ako je ovek toliko hipnotiziran i stoga tako uspavan da misli da je jedno, on ne moe da
primi ideje ovog Rada. Koji je cilj praktinog dela Rada tj. ideja i instrukcija koje se odnose
na Rad po sebi? Taj cilj je da uini da ovek Radi na sebi tako to e podeliti sebe na radnu
stranu i na mehaniku stranu tj. da posmatra sebe iz ugla ideja Rada. U tom sluaju,
posmatrajua strana gleda na posmatranu stranu. Tako ovek postaje dva posmatrajua
strana i posmatrana strana.
4. Ako ovek misli da je jedan i jedinstven, i da je uvek isto ja kad dela i kad misli, kako
moe da posmatra sebe? Ne moe, jer on zamilja da je jedan i tako nema ta da posmatra u
sebi. U tom sluaju, ovek esto veruje da posmatranje znai posmatranje neeg van njega
npr. autobusa, ulica, ljudi, prizora, itd. Ali Samoposmatranje nije uinjeno putem spoljanjih
ula koja pokazuju samo ta ovek nije tj. spoljanji svet.
5. Ukoliko Rad u oveku nije utemeljen putem Posmatrajueg ja, nita se u njemu ne moe
promeniti. Posmatrajue ja ima vii, unutranji smisao od ivota. Ali ako Posmatrajue
ja nije podstaknuto dubinom kontinuiranog i obnavljajueg razumevanja Rada, ono slabi i
pod stresom, spoljano-ivotnih okolnosti, bledi onda se ovek prosto nae ponovo u ivotu
i ako je ivot udoban u odnosu na njegove line interese, on ne pati.
6) Cilj stvaranja Posmatrajueg ja je da pomogne oveku da ima oseaj neeg mnogo vie
unutranjeg, tako da on moe da posmatra ono to je vie spoljanje u njemu samom
(spoljanje ne u smislu spoljanjeg ivota, nego neto u njemu, u njegovoj linosti, u
Donsonu, ako se zove Donson). Dok god Posmatrako ja nije utemeljeno tj. god dok
ovek nema volju da posmatra sebe (i to sebe ne kao neto u spoljanjem, ulno-opaajnom
ivotu, njegovu kuu, njegov nametaj, njegov novac, njegove veere, njegovu batu, njegov
posao, njegov drutveni poloaj, njegova odlikovanja, njegov pedigre, njegovu odeu, itd.)
dok god ne zapone ovaj unutranji in, nita u njemu ne moe da se promeni. On ostaje ista
osoba.
7. Posle due vremena u Radu, unutranji sistem, koji poinje voljnim Samoposmatranjem
tj. iz voljnog Posmatrajueg ja poinje in i kontrola mehanikog oveka. On to postie
tako to oko tog Posmatrajuceg ja poinje da okuplja sva ona ja u Linosti koja ele i
mogu da rade. Ta faza je poznata kao Zamjenik Nadzornika. Ako ovo potraje uprkos
iskuenjima, neto vrlo neobino poinje da se dogaa. Iskuenja, u ovoj prvoj fazi Rada, su
jedino borbe sa sumnjama, zlim interpretacijama, uvredama, neodlunou, traenjem greke,
postavljanjem zahteva, itd. nikakva druga iskuenja ne postoje u ovoj fazi. To je ono gde
ovek mora prvo biti iskuan da se vidi da li je uopte podoban za neko dalje buenje.
Posmatrajue ja skuplja se oko onih ja koja mogu da rade i razumeju Rad. Ona formiraju
malu grupu ja koja se zove Zamenik Nadzornika, koji mora da se bori, ne samo sa Lanom
Linou, nego i sa nerazvijenom Esencijom. Ako Zamenik Nadzornika, uprkos nebrojenih
poraza, postane dovoljno jak, Nadzornik se pribliava. Nadzornik pripada neemu to je
iznad oveka. Prvo dolazi u bljeskovima i esto kad se priblii, ljudi imaju velike spoljanje
tekoe ili tekoe sa borbom protiv negativnih stanja u obliku bolesti, itd. Nadzornik
dolazi sa drugog nivoa. Da bi primio Nadzornika ovek mora da proe kroz unutranju
preraspodelu, novi raspored u njegovom umu, ili ak i preraspodelu njegovih modanih
elija. Ali ovo se uvek dogaan na najpovoljniji mogui nain koji ovek moe da podnese.
Rad se sastoji u dolaenju u dodir sa viim centrima. Ali oni rade na svoj nain i tome
prethodne nune promene u oveku. ovek ne moe sam da stvori te promene jer on nita ne
zna o novim vezama koje su neophodne.
25

Promene u njemu se dogaaju kroz individualni Rad i kroz borbu Zamenika Nadzornika u
njemu tj. ono to u oveka pokuava da ue odozgo, donosi ove promene kada doe
vreme za to. Jednom kad se ta promena dogodi, ovek vie nije isti ovek. Njegovo oseanje
Ja je drugaije. Njegove ideje i misli, njegovo razmiljanje i njegove akcije, su drugaije.
On je podvrgnut skrivenoj unutranjoj samoevoluciji. On se ponovo rodio kao to kae
Jevanelje.
Ali sve to nije mogue ukoliko ovek u sebi ne uspostavi Posmatrajue ja, koje pomae
Radu putem samostalnog razumevanja, to znai grupisanja drugih ja oko Posmatrajueg
ja, tako da je mala grupica ja zvana Zamenik Nadzornika okupljena u haosu
unutranjeg ivota.
Ali naravno, ako ovek ostane u uverenju da je jedno i da samo moe biti jedno, i da je
zauvek jedno koji radi, osea, misli, govori, itd., sve to je reeno gore ostaje neostvarivo.

Birdlip, 7. juli 1941

Beleka o Pamenju Sebe

Korisno je sebi nainiti podsetnik u glavi ta je praktian rad.
Najvanija stvar je Pamenje Sebe. Morate da pokuate da se setite sebe bar jednom dnevno,
i morate da to radite voljno, iz vas samih. Sav Rad na sebi na kraju krajeva zavisi od
Pamenja Sebe. Samo pola minuta je potrebno, i ak ako se ne sastoji ni od ega drugog osim
zaustavljanja svojih misli i pokuaja da se sve relaksira, bolje je nego nita. Nemojte da
mislite o Pamenju Sebe, nego ga radite. Ispoetka je najbolje da se to ini u neko odreeno
vreme koje sami odredite. Prvi znak da to radite ispravno je ako imate jasan oseaj da neka
sila ulazi u vas i kao da se neto otvorilo u vama. im ovo osetite, zaustavite se. Morate
smesta da se zaustavite i da o svemu zaboravite.
Drugi oblik Pamenja Sebe je kada iznutra u sebi sve zaustavite, unutranji stop.1 Ovo se
radi u vezi sa Samoposmatranjem. Na primer, posmatrate da poinjete da govorite na
odreeni mehaniki nain, ili da vas neko nervira, itd. Tada uinite unutranji stop, ali to
morate da uradite potpuno, kao da se neto odseklo. Nema veze ako ono to ste zaustavili opet
kasnije doe.
elim da kaem pre nego to nastavim da celo Samoposmatranje treba da bude praeno sa
odreenim stepenom Pamenja Sebe. Seanje zato posmatrate sebe i oseanje prisustva
Rada u vaim mislima, dok posmatrate sebe, je u izvesnoj meri Pamenje Sebe. U stvari, to
dovodi Ugljenik 12 do mesta u ljudskoj maini gde nastaje Prvi Svesni ok.
Sledee dolazi praktian rad na centrima. Dozvolite a vas podsetim, da sav Rad znai napor.
Rad na Intelektualnom centru
1

Autor ovdje misli na vebu koja se zove STOP veba, ali koja se radi uz pristustvo Uitelja. Veba se radi na
komandu STOP. U tom momentu zaustavljate se u potpunosti u poloaju u kojem ste se nali i intezivno
posmatrate celokupnog sebe, zajedno sa posmatranjem, motorikog, emocionalnog i intelektualnog centra i svim
reakcijama koje se zbivaju u vama. Veba se radi sve dok ne doe nova naredba KRENI ili u vidu neke druge
rei koja je dogovorena. U ovom sluaju, unutranje STOP vebe, vi imitirate taj nain, ali u mnogo manjem
obimu nego kada je prisutan Uitelj. Trenutno zaustavljate unutranje procese sa intezivnim Samoposmatranjem
i Pamenjem Sebe.

26

Svako treba da ima intelektualni rad odreene vrste. Bilo koji oblik miljenja koji zahteva da
panju usmerimo na svesni deo Intelektualnog Centra, kao to je miljenje o neemu to ste
uli i pokuavate da se setite, itanje knjige koje zahteva panju, ak i pisanje pisama ili
pregledanje rauna, itd., itd. Postoji izreka u Radu, da svako mora, svaki dan, da koristi
mozak.

Rad na emocionalnom centru

Posmatranje i unutranje odvajanje od svih vrsta suptilnih depresivnih stanja za razliku od
oiglednijih negativnih emocija, zaustavljanje fantaziranja, rad na negativnim stanjima,
korienje Intelektualnog Centra da se seti ta je tano reeno, za razliku od onog ta se
zamilja: sve to je rad na Emocionalnom Centru.
Rad na Motorikom Centru
Svako, u svom svakodnevnom ivotu, treba da ima neki oblik rada koji zahteva Motoriki
Centar. Odreeni napor tela je neophodan i mora biti voljno uinjen. Ako neto radite voljno,
radite to iz sebe tj. radite to svesno; i sve to je svesno uinjeno sauvano je za vas
pripada vama. Ono to nevoljno radite, ili prosto zato to vam je tako reeno, je gore od
beskorisnog. Morate da kaete sebi da uinite odreenu stvar. Ponavljam, ako stvari radite
mehaniki, nikakvu korist iz toga nemate.
Rad na Instinktivnom Centru
Ovo, u ovoj fazi, nije neophodno jer Instinktivni Centar je mnogo pametniji od nas i zna
mnogo vie nego mi, ali ako je neto pogreno sa telom, tj. ako je telo moda bolesno,
moramo pokuati da pomognemo Instinktivnom Centru koliko god moemo. Instinktivni
centar regulie unutranji rad fizikog tela i upozorava nas da neto nije u redu, ili putem bola,
ili putem nelagode. Jedna od najgorih stvari jeste meati se u rad Instinktivnog Centra kad za
to ne postoji razlog.
Naravno, mnogo toga je u ovoj kratkoj beleci izostavljeno. Ali svako od vas mora da pokua
da sebi napravi neku beleku ovakve vrste i primeni je tokom dana. Setite se, da kad ne
moete da radite na jednom centru, moete na drugom. Pored vaeg generalnog Cilja treba da
imate, manje-vie, tri pod-cilja povezana sa Intelektualnim, Emocionalnim i Motorikim
Centrima.

Koncept Savesti u Radu

Svest i Savest su sline u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru,
druga u Emotivnom Centru.
Svest je Znanje svega zajedno.
Savest je Oseanje svega zajedno.
Savest

27

Kao to znate, u eksperimentu religije, kao metod prenoenja uenja od Svesnog ka

uspavanom oveanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj to svaka osoba postavlja svoje
dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposletku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni
druge u ime Boga. Oni ovo mogu da ine veoma priljeno i da to sve proglaavaju aktom
Svesti. Ali, ovo je lana ili Mehanika Svest i ona je formirana u Linosti. Ta Lana ili
steena Svest nije bazirana na unutranjem razumevanju. Ona je u vezi sa Lanom Linosti te
je stoga osjeaj zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju
drugaija religiozna uverenja, inferiorniji i greniji i samim tim dostojni prezira i zasluuju da
budu ubijeni.
Razlika izmeu Istinske Savesti i Mehanike ili Lane Savesti je u tome to je Istinska Savest
ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanika ili Lana Savest je
razliita kod razliitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti, vaspitanju, obiajima, uverenjima,
i slino.
Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa
drugima, jer bi meusobno govorili (odnosili se) na isti nain jedni prema drugima.
Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domaaja. Linost je narasla
preko nje i kao rezultat toga na oseaj, na doivljaj sebe, je pomeren u Linost. Zbog toga je
nemogue osetiti sve zajedno i bilo bi nepodnoljivo kada bismo to oseali u stanju u
kakvom jesmo. Osetiti sve zajedno bi znailo da smo svi jedno. Ali Linost je podeljena na
male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Linosti jeste da je ona mnotvena.
Zbog toga se oseate as ovako, as onako, ali odvojeno, ne u isto vreme a da se toga i ne
seate ba kao to u ovom trenutku mislite jedno, a onda neto sasvim drugo, ili se ponaate
as na jedan nain, a ve sledei trenutak, na drugi nain. I svakom ovom kaleidoskopu u
pokretu unutar vas vi kazete ja. Tj. vi zamiljate da ste jedna te ista osoba. Dok god ovek
uzima samog sebe kao jednu osobu on ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se,
u vama, probudila Savest morate poeti da uviate sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite
da vidite kontradiktornosti u sebi tako to uzimate sebe kao jednu osobu, neete nigde stii. U
stvari, staete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to e u vama stvoriti
nemoguu situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve to vidite ispred vas, deo vaeg tela.
Ono to naroito spreava oveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na
mestu Istinske Savesti ovek ima Vetaku Savest ili Odbojnike. Iza svakog oveka stoje
godine i godine pogrenog i glupog ivota, preputanja svakoj vrsti slabosti, spavanja,
neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja oiju (okretanje glave u
stranu) s ciljem da se izbegnu neugodne injenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i
okrivljavanja drugih, i traenja greke u drugima, samoopravdavanja, unutranje praznine,
pogrenog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska maina je prljava i pogreno radi. I ne samo
to, nego su i vetaki aparati stvoreni u njemu zbog krivog naina rada. Bez obzira koliko
ovek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugaiji ivot, ovi vetaki
aparati ometaju njegove dobre namere. To to nas ometa, ti vetaki aparati, nazivaju se
Odbojnici. Kao kod odbojnika na eljeznikim vagonima ije je delovanje da umanje ok
sudara. Ali u sluaju odbojnika u oveku, njihova svrha je da spree dve kontradiktorne strane
njega samog, da zajedno dou u njegovu svest (njegov svesni deo uma).
Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem ivota oko nas, ivota u kojem ivimo.
Njihova svrha je da spree oveka da osea Savest tj. od osjeaja sve zajedno. Npr. veoma
jaki odbojnici postoje izmeu svianja i nesvianja, izmeu naih ugodnih i neugodnih
osjeanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom dueg perioda i
zapamtimo kako smo se oseali u razliitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane
odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene
odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne moe da se ponovo formira.
28

Odbojnici ine ovekov ivot mnogo lakim. Oni ga spreavaju da oseti Istinsku Savest. Ali
takoe, oni ga spreavaju da se razvija. Unutranji razvoj zavisi od oka. Samo ok moe da
oveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada ovek spozna (uvidi) neto u sebi, on pretrpi
(doivi) ok, ali prisustvo odbojnika e ga spreiti da bilo ta spozna. Odbojnici su stvoreni
da ublae okove. to vie posmatra sebe, ovek ima vie izgleda da pone da zapaa
odbojnike u sebi.
To je jednostavno zato, to vie posmatrate sebe to ete vie hvatati snimke samih sebe u
celini. Ako posmatrate razliite trenutke svog ivota, nakon nekog vremena steknete uvid o
sebi u nekom odreenom vremenskom periodu, videete sve zajedno tj. svest o samom sebi
e se poveati. Ali, prvo morate pokuati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku
emocionalno stanje, misli, oseaje, nameru, poloaj tela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd.
Sve ovo mora biti fotografisano zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga zapoinju tri
stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao
o sebi, (3) razvoj unutranjeg okusa u odnosu na kvalitet onog to se iznutra posmatra. Na
primer, pomou unutranjeg okusa moete prepoznati da laete ili da ste u negativnom stanju
bez nekih potekoa, iako se, pravdate pred samim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve
zavisi od toga da li posedujete unutranju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da
odustanete od Rada. Za unutranji okus moemo rei da je udaljeni poetak Istinske Svesti,
jer to je neto to prepoznaje kvalitet neijeg unutranjeg stanja. Posmatranje sebe i unutranji
okus nisu isto, ali imaju neke dodirne take. to bolje razumete Rad, on je pravilnije
uspostavljen u vaem umu uvianjem njegovog znaenja on sve vie prelazi u Istinsku Savest.
Ponekad se kae da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to
ve znali.

Komentar Berdlip, 19. juli 1941

Nekoliko misli o ratu sa stanovita Rada
Deo I.- Rat je dogaaj koji uvlai ljude u svoj vrtlog hteli oni to ili ne. Ljudi, meutim,
zamiljaju da su slobodni. Ceo ovekov ivot je zasnovan na ideji da on ima slobodu izbora.
Kad bi ovek mogao da vidi jasno da je mehanian tj. da nije slobodan ne bi mogao to da
podnese. Neophodno je razumeti da je oveanstvo na zemlji podvrgnuto pod 48 zakona, i da
je svaki ovek zapravo pod 96 nivoa zakona. To je na prvi pogled teko da se vidi sem ako se
setite Zraka Stvaranja (nastajanja) i shvatite iz njega da je deo pod kontrolom vie zakona,
nego celina.
Meutim, injenica da je ovek na zemlji pod kontrolom vie zakona moe biti u naelu
shvaena. Ti zakoni ili uticaji, neki neprijatni neki prijatni, ili koji se ukrtaju i formiraju
razliite kombinacije, uzrokuju dogaaje koji sainjavaju dramu ljudske egzistencije na
povrini zemlje. Pre nego to se neki dogaaj desi, sasvim je lako zamisliti da je ovek
slobodan od njega. Ali kad se dogaaj desi stvar je drukija. To je kao da nas privlai, da
uvue to je mogue vie u svoju zonu, i da se njima hrani. Ljudi zaborave ta su mislili.
Dogaaj ih privlai u svoju sferu uticaja. Putem odbojnika i samoopravdavanja, oni ulaze u
dogaaj i podleu pod njegovu snagu. ovek moe da odlui da nikad vie nee uestvovati u
nikakvom ratu. Siguran je da nee. Ali kad doboi ponu da udaraju, kad uas i ludilo rata
ponu i on ih vidi ili ita o njima, on zaboravlja svoje ranije odluke. I to je isto ne samo sa
dogaajima na skali rata, nego i o dogaajima na skali dnevnog ivota. Postoje, na primer,
kolektivni dogaaji tj. dogaaji koji impliciraju nacije, ili jednu naciju, kao to su ratovi i
revolucije. A na drugom kraju skale su su mali ciklusi dogaaja koji formiraju privatni ivot
obinog oveka koji se okreu kao mali tokovi, ponavljajui se neprekidno tj. na isti nain,
manje-vie, dok god ovek ne pone da se bori sa samim sobom i da se menja. I iako niko u
29

stvari nije zadovoljan svojim ivotom, on ne vidi da je njegov sopstveni nivo bia taj koji
privlai njegov odreeni nain ivota tj. taj ponavljajui ciklus malih dogaaja. Kolektivni
dogaaji naime, dogaaji koji uvlae milione ljudi su kao veliki tokovi. Ali ovekov
ivot je kao mali toak koji se negdje okree, u velikoj maini veih i manjih tokova i svi
ti tokovi, mali i veliki, formiraju ivot, koji sve nas vozi.
Ovaj Rad govori esto o neophodnosti da se izolujemo od kolektivnih dogaaja. Sa njima smo
povezani stavovima i nevidljivim nitima. Neophodno je izolovati se od kolektivnih dogaaja
da bi se izmenio stav u sebi. Uspostavljanjem pravog stava prema Radu, mehaniki formirani
stavovi se mogu videti i menjati, ili se menjaju sami od sebe. ovek moe samo da posmatra
odreeni deo sebe putem nekog drugog dela. Sam deo ne moe sebe da posmatra. Da bi se
posmatrao ovek mora da stoji odvojen od onog ta posmatra. Ceo sistem Rada i sve njegove
ideje, koje pripadaju drevnom uenju o oveku, njegovom moguem razvoju i unutranjoj
slobodi, daje potpunu mogunost samoposmatranja tj. ovek posmatra sebe iz uenja, ideja
i znanja Rada. ovek u ivotu to ne moe da uradi, jer je on formiran od ivota i stoga moe
samo da posmatra sebe sa gledita koja pripadaju ivotu.
U ovom sistemu se kae, da je rat uzrokovan vanzemaljskim uticajima, ne ljudima. Kae se
jednostavno, da planetarni uticaji uzrokuju rat na zemlji. Ali dodaje da ti uticaji kreiraju rat
nad usnulim oveanstvom. Zbog toga to je ovek tako duboko u snu, ti uticaji deluju na
njega na poseban nain. Da je budan, oni bi delovali na njega drugaije. Najvea greka i
najvea nepravda, koju inimo u odnosu jedan prema drugome, je to zamiljamo da je svako
svestan. Ovaj Rad takoe kae da se u ivotu sve dogaa. ini nam se da ovek ini i da
moe da dela, ali to nije sluaj, nego samo privid. U stvari, sve se dogaa, ba kao to se desio
i poslednji rat i ovaj sadanji se deava. Ali Rad takoe kae da sve to se deava na zemlji,
deava se jer ovek spava. Sve se dogaa u svetu usnulih ljudi. Sve to se dogaa, dogaa se
na jedan jedini nain na koji moe da se dogodi. Milioni se ubijaju meusobno, pate
neopisivu bedu, itd. zato to su bespomoni, i to sve ne vodi nigde, i ne moe nigde da vodi.
Pravac koji vodi negde je buenje iz sna. U svakom malom delu vremena, neki ljudi su
spremni da se probude. Ako to ne pokuaju, oni blokiraju put drugima. To izgleda kao ljestve
i na svakoj preki stoje ljudi. Ako se oni koji su iznad ne kreu na gore, oni ispod njih ne
mogu da se pomere. Buenje je individualni zadatak za svakoga. Ali samo nekolicina moe
da se probudi u nekom odreenom momentu ili mogu da pronau mogunost koje im je
ponuena. Ako oni poinju da se bude efekat se iri i drugi poinju da razumeju ta Rad i
buenje znae.
U svakom momentu hipnotizam ivota je veoma snaan. Cilj prirode je da ovek spava i da
ga dri u temeljnom nasilju, kako bi on sluio svrsi prirode. Rad je sila koja u ivot dolazi is
svesnih izvora izvan ivota. Dananji hipnotizam rata je veoma jak. Neophodno je da mu se
odupremo. Da bismo se oduprli, uticaji koji do nas stiu kroz Rad, moraju da se odre u
ivotu. Da bi se uticaji Rada odrali u ivotu, neophodno je konstantno misliti na njih,
koncentrisati se na njihove razliite strane, svakodnevno ih obnavljati i stavljati ih u primenu.
Rad mora biti iv i sve to ga dri ivim je korisno, a sve to ima suprotni efekat, je tetno.
Svako od vas mora da misli ta to znai odrati Rad u ivotu, u ovo vreme, i kakav napor je
potreban od strane onih koji ovaj sistem poduavaju. Samo oni koji o Radu misle ozbiljno i
vide sve njegove tekoe te su shvatili, sami za sebe, kako je veoma lako da se zaboravi sve i
da se padne nazad u obini ivot, mogu da shvate ta se ovde misli. Jedna stvar se moe
dodati svi znate da svako mora da igra svoju ulogu u ivotu na ovom putu tj. etvrtom
putu koji mi studiramo. Ali jedna je stvar identifikovati se sa onim ta ovek mora da radi u
ivotu, a druga stvar je uzeti ivot kao sredstvo Rada na sebi. ivot i Rad se ne smeju meati.
Ako ovek mea ivot sa Radom i ne vidi razliku, ne moe osetiti delovanje Rada na sebi.
Rad e izbledeti i postati nita u njegovoj glavi. Kao to znate ovaj detalj je naglaen u
mnogim itanjima koja smo imali, od kako je sadanji rat poeo. Razlog je oigledan, ali iako
je to tako, lako zaboravljamo to i moramo se boriti ispoetka da zapamtimo Rad i da
30

resetujemo na um, da vidimo unutranje znaenje jo jednom i da razumemo ponovo ta je

ovaj Rad i ta je ivot, i zato je ovaj Rad uvek, u ovom ili onom obliku, poduavan ljudima
u svakom dobu. Iznad svega, ne smete se prilagoditi ratu nimalo vie nego to se morate
prilagoditi ovom sistemu. Prilagoditi se ratu znai potonuti u san u odnosu na rat.

Nekoliko misli o ratu sa stanovita Rada

Deo II. Sve zasnovano na nasilju moe samo da stvori nasilje. Ne postoji nijedna kola
pravog uenja koja poduava nasilje. ak i kola Hatha Joge, kao i sumnjiva kola DiuDicua, u stvari ne poduavaju nasilje kao metod ve prevazilaenje nasilja. esto je
pogreno shvaeno i postoji jako mnogo Hatha Joga kola koje su pogrene i beskorisne.
ovek prirodni ovek je zasnovan na nasilju i zato on provodi odreene planetarne uticaje
na odreeni nain koji stvarju ratove. Planetarni uticaji su jedna stvar niti dobra niti
loa. ovekovo unutranje stanje je ono koje ih prevodi u dobro ili loe. ovek mora da
prevazie nasilje u samom sebi. To je veoma velika stvar, i ovek, pre svega, mora
prouavati identifikaciju u sebi do samih njenih korena pre nego to razume ta prevazilaenje
nasilja u njemu znai. Rat postoji zato to je ovek zasnovan na nasilju. Ako on prima uticaje,
a ne zna kako da ih koristi i ne razume ih zbog svog manjkavog i nerazvijenog prijemnog
aparata, ne moe da se suoi sa njima, oni tada prelaze u iritaciju, ljutnju ili nasilje. ovek je
kao lo predajnik. On je zao zato to loe provodi. Kad ovek pone da se bavi malim
ciklusom dogaaja koji se ponavljaju u njegovom linom ivotu mnogo svesnije i ne
identifikuje sa sa nekima od njih, on poinje da biva u stanju da transformie svoj ivot u
malim razmerama. On prenosi malo bolje i poinje da biva malo vie slobodan od mainerije
ivota od okreuih tokova koji ga okruuju. Kad bi svako to radio planetarni uticaji koji
deluju na oveka ne bi tako brzo i lako dovodili oveanstvo do rata. Ljudi bi onda mogli da
odole ratu.
Kad rat doe ljudi nalaze razloge za njega i saglaavaju se sa tim i oseaju gotovo kao da
voljno ele da imaju ulogu u njemu. Budui da ih rat, kao ogromni kolektivni dogaaj, kao
vrtlog, uhvati pod veoma jak uticaj i uini da uzmu svoj udeo u njemu. Ali ako se nuda
namee na oveka u tom smislu, ak ni tada ne mora da slui prirodi. Ne mora da slui prirodi
ako praktikuje Karma jogu tj. ako se ne identifikuje sa onim to radi i to mora da radi. Ali
ako osea da je to odlina stvar koju radi, identifikovae se i ak e ii toliko daleko da e
eleti nagrade i zasluge za svoje zaslune radnje. Praktikovati ne-identifikovanje moe nekud
da vodi: sluiti prirodi ne vodi nigde. Nema spoljnih nagrada za ne-identifikovanje. Sve to
ovek radi u odnosu na Rad na sebi nema odnosa prema nagradama spoljnjeg ivota. Samo vi
znate ta vi radite u tom smislu. Ako je pozvan da uini neto kao dobar domain, ovek mora
da uini ta se oekuje od njega koliko god je mogue. Ali morate imati u vidu d da je dobar
domain definisan kao ovek koji osea odgovornost i koji deluje na taj nain, ali ne veruje u
ivot. Ovo je na prvi pogled neobina definicija. Razmotrimo ta ona znai s jedne strane.
Dobar domain, u smislu Rada, je ovek koji postupa savesno, na primer, kao kada ima
odreeni poloaj ne iz sebe, ve iz straha za svoj ugled, korist, ili u sluaju da moe da
izgubi svoju vlast, itd. On ne veruje u ivot ali vidi ivot na odreeni nain i tako postupa, ali
ne iz sebe. On moda radi prave stvari ali na pogrean nain. Zato je put, ili kako se jo zove
Put Dobrog Domaina, tako dug i zahteva mnogo ponavljanja. Svi znate da postoji vana
klasa ljudi koji vre svoje dunosti, ne zato to veruju u ivot, nego to su pod uticajem
zasluge, nagrade, ambicije, moi, novca, itd.: i moda ak boljih ideala. Oni sebi sve
pripisuju. Njihov stav prema ivotu omoguava im da deluju tako da izgleda kao da nisu
identifikovani. Ali oni su identifikovani na njihov poseban nain. Ipak su oni veoma korisni u
ivotu i esto odaju utisak iskrenog delovanja. I sami sebi izgledaju iskreno i poteno. Ali
bilo kojoj situaciji koja zahteva stvarno rtvovanje njihovog poloaja itd., oni se ustruavaju i
iznalaze razliite razloge zato ne treba da delaju na ovaj ili onaj nain. Oni su u ivotu. Ali
oni ne veruju u ivot. Put Dobrog Domaina je dug zato to ono to je dobro u tim ljudima
31

mora biti pomereno sa svoje osnove i mora postati stvarno i esencijalno. ovek mehaniki
moe da bude veoma dobar ovek, iz linosti, ipak njegova dobrota nije stvarna. Ako ovek
ispunjava svoju dunost u ivotu kao dobar domain, izgleda da se pribliio delanju bez
identifikovanja. U stvari, on je jo uvek veoma daleko od delovanja bez identifikovanja. U
jevaneljima Hrist, posebno napada dobrog domaina, kad napada Fariseje, i morate sami
proitati sve to je reeno o njima i njihovim zaslugama. I moda ih je Hrist napao tako jako
samo zato to su oni ba ti koji mogu da razumeju i koji bi bili najkorisniji. Kao to svi znate,
ovaj Rad napada lanu linost, zato to je nestvarna tj. zato to ona ne moe biti polazite
unutranje evolucije. Moglo bi se na ovu temu rei jo mnogo vie, ali dovoljno je reeno da
se postavi pitanje u vaem umu o ratu i o razumevanju rata iz ideja Rada.

Berdlip 24. jul 1941

Razlika izmeu Posmatranja i Samoposmatranja

Posmatrati i posmatrati sebe su dve razliite stvari. Obe zahtevaju panju. U posmatranju
panja je usmerena spolja kroz ula. U Samoposmatranju panja je okrenuta unutra i za ovo
ne postoji organ ula. To je jedan od razloga to je Samoposmatranje tee od Posmatranja.
U modernoj nauci se samo ono sto je posmatrano uzima za stvarno. Ono to ne moe biti
predmet posmatranja putem ula ili uz pomagala kao to su teleskop, mikroskop i drugi
delikatni optiki, elektrini i hemijski instrumenti, se odbacuje. Ponekad se kae da je jedan
od optih ciljeva Rada da ujedini nauku zapada sa mudrou istoka. Ako definiemo polazite
zapadne nauke sa njegove praktine strane kao podobno za posmatranje, kako moemo da
definiemo polazite Rada? Polazite Rada moemo definisati kao Samoposmatranje. Rad
poinje, sa praktine strane, sa Samoposmatranjem.
Ova dva razliita polazita vode u dva sasvim razliita pravca.
ovek moe provesti ceo ivot u posmatranju pojavnog sveta zvezda, atoma, elija, itd.
Moe da stekne veliko znanje ove vrste naime, znanje spoljanjeg sveta tj. tog ukupnog
aspekta univerzuma koji moe biti opaen ulima uz pomagala ili bez njih. Ovo je jedna vrsta
znanja putem kojeg mogu nastati promene. Promene su u spoljanjem svetu. Spoljanjim
ulima doivljeni uslovi mogu se popraviti. Mnoge vrste pogodnosti, olakica i reenja mogu
biti pronaene. Sve to znanje, ako je primenjeno na pravilan nain, moe samo biti od koristi
oveanstvu menjajui njegovo spoljanje okruenje u svoju korist. Ali ova vrsta znanja o
spoljanjem, moe samo da menja ono to je spoljanje. Ono ne moe menjati oveka unutar
njega samog.
Vrsta znanja koja moe da menja oveka iznutra ne moe se stei samo pomou
posmatranja. Ono se ne nalazi u tom pravcu tj. u pravcu spolja usmerenih ula. Postoji
druga vrsta znanja dostupna oveku koje poinje samoposmatranjem. Ova vrsta znanja se ne
stie kroz ula, jer kao to rekosmo, mi ne posedujemo nikakv organ ula koji moemo
okrenuti ka unutra i uz pomo kojeg moemo da posmatramo sebe onako lako kao to
posmatramo sto ili kuu.
Dok prva vrsta znanja moe da menja spoljne uslove ivota za oveka, druga vrsta moe da
promeni samog oveka. Posmatranje je sredstvo promene-sveta, da tako kaem,
samoposmatranje je sredstvo promene-sebe.
32

Ali iako je to tako, da bi bilo ta nauio, ovek mora da pone od znanja kao takvog i znanja
bilo koje vrste putem ula. Znanje ovog sistema uenja poinje sa tim da se o tome prvo uje
tj. ono dolazi kroz ula. ovek treba da sazna da treba da posmatra sebe, i u kom pravcu da
posmatra sebe i ta god uje ili proita sa tim u vezi mora pre svega da proe kroz njegova
ula. Sa ove take gledita vrsta znanja o kojem Rad govori poinje sa ravni onoga to se
moe videti, to se da videti, kao to poinje i uenje bilo koje nauke. ovek mora poeti
ukazivanjem spoljanje panje Radu. Mora da posmatra ta se govori, ta moe o tome da
proita, itd. Drugim reima, Rad dotie plan ula. Zato moe lako da bude pomean sa vrstom
znanja kakvo samo moe da doe kroz izuavanje onog to ula pokazuju, i to im je
dostupno ili ono ime su ula zaguena. Dok god ovek ne poseduje mo razlikovanja prirode
i kvaliteta znanja koje ovaj Rad izuava i znanja o kojem govori nauka tj. sve dok se u
njemu ne kristalie magnetski centar, koji moe da razlikuje kvalitete znanja ovo meanje
dve ravni ili dva poretka znanja u njemu e da stvara konfuziju. I ova konfuzija e ostati iako
osoba nastavlja da radi, dok god osoba ne uini napor da dopusti Radu da doe na mesto koje
mu pripada u njemu samom. Tj. sudie o Radu samo na osnovu onoga to vidi, po drugim
ljudima oko njega, itd. Rad e tako ostati na nivou ula. Koja je onda to vrsta napora koju
ovek treba da uini u vezi sa tim? On mora, u svom umu, da uzrokuje odvajanje izmeu dva
reda stvarnosti koje se u njemu susreu. ovek stoji izmeu dva sveta spoljanjeg vidljivog
sveta koji ulazi kroz ula i koji svi dele: i unutranjeg sveta koji niko svojim ulima ne
susree, u kome niko drugi ne uestvuje tj. pristup njemu je jedinstveno individualan, jer
iako svi drugi ljudi mogu da vas vide, samo vi moete da vidite sebe. Ovaj unutranji svet je
druga stvarnost i nevidljiv je.
Ako sumnjate da ova druga realnost postoji pitajte sebe sledee pitanje: jesu li, moje misli,
oseanja, senzacije, strahovi, nade, razoaranja, radosti, tuge, stvarne u meni? Naravno, ako
kaete da nisu i da su samo sto ili kua, koje vidite svojim oima, stvarni, onda
samoposmatranje za vas nee biti od bilo kakvog znaaja. Da vas ovo pitam: u kojem svetu
realnosti ivite i gde je vae bie? U svetu van vas, koji vam prikazuju ula ili u svetu koji
niko ne vidi i samo vi ga posmatrate u unutranjem svetu? Mislim da ete se sloiti da je to
unutranji svet u kojem stvarno ivite sve vreme, i u kojem oseate i patite.
Oba sveta su eksperimentalno utvrdiva - spoljanji svet koji moemo da posmatramo i
unutranji svet koji moemo da posmatramo u sebi. Moete da dokaete stvari u spoljanjem
svetu i da dokaete stvari u unutranjem svetu. U jednom sluaju posmatranjem a u drugom
sluaju samoposmatranjem. U vezi drugog sluaja, sve to ovaj Rad ui da moramo da
primetimo i opazimo iznutra moe biti verifikovano samoposmatranjem.
I to vie otvarate taj unutranji svet zvani sopstveni, vie ete razumeti da ivite u dva
sveta, i dve realnosti, u dve sredine, spoljanjoj i unutranjoj, i da ba kao to morate da
uite o spoljanjem svetu (tj. da je opaajan) kako da hodate u njemu, kako da ne prekrite
norme i obiaje, kako da se ne udruujete sa zlim ljudima, kako da se ne otrujete, itd.,
sredstvima ovog Rada i njegovom primenom, poinjete da uite kako da hodate u
unutranjem svetu, koji je otvoren metodama samoposmatranja.
Uzmimo jedan primer dve razliite stvarnosti kojima sasvim razliiti oblici istine pripadaju.
Pretpostavimo da je ovek na organizovanoj veeri. Sve to uje, vidi, okusi, dodirne,
omirie, pripada prvoj stvarnosti; sve to osea, misli, dopada mu se, ne dopada mu se, itd.,
pripada drugoj stvarnosti. On pohaa dve razliite veere zapamene razliito, jedna
spoljanja i jedna unutranja. Sva su naa iskustva, u ovom smislu, ista. Postoji spoljanje
iskustvo i naa unutranja reakcija na to. Koje je stvarnije? Koji zapis ukratko, formira nae
line ivote?, spoljanju i unutranju realnost? Da li je istina kad se kae da je to unutranji
svet? To je unutranji svet u kojem se uzdiemo i padamo, u kojem se neprekidno ljuljamo ka
neemu i bivamo odgurnuti od neega, svet u kojem smo rtve najezde rojeva negativnih
misli i raspoloenja, u kojima gubimo sve, i sve se pokvari, kojem posremo i padamo a da i
33

ne shvatamo da postoji jedan unutranji svet u kojem sve vreme ivimo. Ovaj unutranji svet
moemo samo da upoznamo samoposmatranjem. Tada, i samo tada, moemo da ponemo da
shvatamo da smo ceo ivot inili jednu izuzetnu greku. Sve to smo uzimali kao
sopstveno, u stvari, otvara ovaj svet. U tom svetu, prvo nauimo kako da vidimo, i za ovu
svrhu svetlost je neophodna. Samo se metodom Samoposmatranja, stie ova svetlost.
Dodatna Nota
Da ovo prikaemo dijagramom. Dijagrami su korisni jer ih se lako moemo setiti i samim tim
oni mogu djelovati na nas u smislu prisjeanja ideja o kojima priamo.

to se tie unutranjeg sveta, ono to blokira na kontakt sa njim je sve ono to rad ui i sa
ime se moramo boriti sa Lanom Linou, i slino. Sve ove pogrene stvari u nama
uzimaju oblik gustog oblaka koji nam onemoguava istinski kontakt sa uticajima koji dolaze
iz unutranjeg sveta. Kada Rad oformi polazite, (uporite) ili organizam koji radi,
uspostavlja se odnos sa unutranjim svetom. To u sada da nazovem crkvom. To se moe
usporediti sa onim to moramo formirati u odnosu na spoljanji ivot naime, ono to ovdje
zovem tvravom. Ovo je dodato zahvaljujui razgovoru koji je usledio nakon itanja na
sastanku koji smo imali poslednje subotu u Birdlipu. Najvanija stvar je shvatiti da mi ivimo
u razliitim realnostima ili svetovima, jedan koji vidimo putem ula, a drugi koji se moe
otkriti samo kroz Rad na sebi kroz proienje emocija od Lane Linosti i kroz ispravno
ureenje uma kroz ideje Rada, tako da se relativno razmiljanje uini moguim i da se
pravilan sistem miljenja izgrauje.

Birdlip, 30. juni 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo I. Kao to neki od vas znaju g. Uspenski je sugerisao da se ovaj rad nazove Psihotransformizam. Ideja rada je psiholoka transformacija transformacija nas samih.
Transformacija znai promenu neke stvari u neku drugu. Hemija izuava mogue
transformacije materije. Postoje poznate transformacije materije. Na primer, eer se moe
transformisati u alkohol, a alkohol u sire delovanjem fermenata: to je transformacija jedne
molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. U novoj hemiji atoma i elemenata,
34

radijum se polako transformie u olovo. Kao to znate, alhemiari iz prolosti su oduvek

sanjali o mogunosti pretvaranja metala u zlato. Ali ova ideja nije uvek imala bukvalno
znaenje, zato to se jezik alhemije, nekad korien u uenjima tajnih kola, odnosio na
mogunost transformacije oveka u novu vrstu oveka. ovek onakav kakav je mehaniki
ovek slui prirodi i utemeljen je na nasilju predstavljen je kao osnovni metal i
transformacija osnovnog metala u zlato odnosi se na tu potencijalnu transformaciju u njemu.
U Jevaneljima ideja o mehanikom oveku kao semenu koje je sposobno za rast, ima isto
znaenje kao i ideja ponovnog raanja, o oveku koji se ponovo raa.
Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se smatra kao fabrika na tri nivoa, koja koristi tri
hrane obinu hranu na niem nivou, vazduh na drugom nivou, i utiske na treem.
Hrana koju jedemo prolazi kroz sukcesivne transformacije. Proces ivota je transformacija.
Svako ivo bie ivi tako to jednu stvar transformie u drugu. Biljka transformie vazduh,
vodu i soli iz zemlje u nove supstance u ono to zovemo krompir, pasulj, graak, voe itd.
delovanjem suneve svetlosti i fermenata. Osetljivi ivi film, koji prekriva zemlju, koji
provodi silu iz svemira tj. organski ivot je ogromni organ transformacije.
Kad jedemo hranu, ona se sukcesivno transformie, fazu po fazu, u nove supstance
neophodne za nau egzistenciju. To radi um koji se zove instiktivni centar, koji kontrolie
unutranji rad organizma i naravno zna o tome mnogo vie nego mi. Moemo da razumemo
da kad se hrana uzima, zapoinje probava. Probava je transformacija. Hrana se u stomaku
menja u neto drugo. To je samo prva faza transformacije i u Radu je oznaena kao prelazak
od note DO 768 do RE 384. Bie dovoljno da iskoristimo ovu prvu fazu, kao primer, ne
idui dalje. Ovaj prvi stepen svako moe da razume bez nekih tekoa. Svako moe da vidi
da je hrana koja je uzeta u najniem delu ove trospratne fabrike naime, da jela koja jedemo
prolaze kroz transformaciju. Pretpostavimo da hrana proe kroz stomak i da se nita ne
dogodi: ta onda? Telo, koje je kao veliki grad, nee doi u kontakt sa njom. Na primer, kako
nesvareni komad mesa ili krompira moe da ue u krvotok i snabde mozak neophodnim finim
supstancama. Manje ili vie, ova situacija je upravo ono to se deava sa treom hranom, tj.
hranom utisaka. Utisci ulaze i ostaju nesvareni tj. ne dolazi do transformacije. Utisci stiu
do nas kao DO 48 i takvi ostaju tj. zaustavljaju se. Osim veoma male koliine transformacije,
nita se ne dogaa. Nema adekvatne transfromacije utisaka. Nije neophodno za svrhu prirode
da ovek transformie utiske. Ali ovek moe transformisati utiske, ukoliko ima dovoljno
znanja i razumevanja zato je to neophodno.
Mnogi ljudi misle da e im spoljanji ivot dati ono za im eznu i to trae. ivot ulazi kao
utisak, kao DO 48. Prvo shvatanje znaenja Rada je shvatiti da ivot, koji ulazi kao utisak,
mora biti transformisan. Ne postoji takva stvar kao to je spoljanji ivot. Ono to sve
vreme primate su utisci. Vidite osobu koja vam se ne dopada tj. imate utisak te prirode.
Vidite osobu koja vam se dopada ponovo primate utisak. ivot su utisci, a ne vrsta,
materijalna stvar, kao to pretpostavljate i verujete da je stvarnost. Vaa stvarnost su vai
utisci. Znam da je veoma teko shvati ovu ideju. Ona predstavlja teku raskrsnicu. Vi ste, na
pirmer, sigurni da ivot postoji kao takav a ne kao vai utisci. Vi mislite da je osoba koju
vidite kako sedi u stolici, koja nosi plavo odelo, smeje se i govori, stvarna. Ne, to su vai
utisci o njemu, koji su stvarni za vas. Da nemate vid, ne biste je videli. Da nemate ui ne biste
je uli. ivot dolazi kao utisak i zato to je tu mogue je Raditi na sebi ali samo ako
shvatite da ono na emu radite nije spoljanji ivot, nego utisci koje primate. Dok ovo ne
shvatite, neete razumeti znaenje onoga to Rad naziva Prvi Svesni ok. Taj ok se odnosi
na one utiske, koji su sve to znamo o spoljanjem svetu, koje unosimo kao stvarne stvari,
stvarne ljude. Niko ne moe transformisati spoljanji ivot. Ali svako moe transformisati
svoje utiske, naime treu i najviu hranu koju unosi u trospratnu fabriku. Zato ovaj sistem
uenja kae da je neophodno kreirati organ za transformaciju na mestu ulaska utisaka. Ovo je
znaenje Rada, sagledanog u svetlu psiholoke trasnformacije i to je taka, na kojoj
35

zapoinje Rad. To je nazvano Prvi Svesni ok, jer je to neto to se ne radi mehaniki. To se
ne dogaa mehaniki za to je potreban svesni napor. ovek koji poinje da razumeva ta
ovo znai, istovremeno prestaje da bude mehaniki ovek, koji slui prirodi, ovek koji
spava, i iskorien od prirode za svoje svrhe, koje nisu u interesu oveka. Ako sad
razmiljate o znaenju svega to vam je reeno da radite u smislu napora, poevi od
Samoposmatranja, videete, van svake sumnje, da se praktina strana Rada odnosi na
transformaciju utisaka i na rezultate utisaka. Rad na negativnim emocijama, na tmurnim
raspoloenjima, rad na identifikovanju, rad pridavanju znaaja, rad na unutranjem laganju,
rad na imaginaciji, rad na tekim ja, rad na samoopravdavanju, rad na stanjima sna, itd. je
povezan sa transformacijom utisaka i njihovim rezultatom. Sloiete se da je Rad na sebi u
izvesnom smislu uporediv sa varenjem, tj. u smislu da je varenje transformacija. Mora
postojati neki organ transformacije na mestu ulaska utisaka. To je Prvi Svesni ok i njegov
opti opis je Pamenje Sebe. Ako putem razumevanja Rada moete da posmatrate ivot kao
Rad, onda ste u stanju Pamenje Sebe. Ovo stanje svesti vodi transformaciji utisaka a tako
i ivota u odnosu na vas same. Tj. ivot vie ne deluje na vas na stari nain. Poinjete da
mislite i razumete na drugi nain, a to je poetak vae sopstvene transformacije. Jer dok god
razmiljamo na isti nain,,uzimamo ivot na isti nain i nita se u nama ne menja.
Transformisati utiske ivota znai transformisati sebe, i samo potpuno novi nain
razmiljanja to moe da proizvede. Ceo ovaj Rad slui da nam omogui jedan novi nain
razmiljanja. Dopustite mi da vam dam jedan primer. U Radu vam je reeno da ako ste
negativni, to je uvek vaa greka. itava situacija, onako kako je snimljena ulima, mora biti
transformisana. Ali da bi se to razumelo, potrebno je da se pone razmiljati na potpuno novi
nain.
Svi moete razumeti da nas ivot neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju na
ivot na lini ivot Promeniti lini ivot ne znai promeniti spoljanje okolnosti: to znai
promeniti reakcije . Ali dok god ne vidimo da spoljanji ivot dolazi u obliku utisaka, koji
nas uslovljavaju da reagujemo na stereotipne naine, ne moemo da vidimo gde se nalazi
taka mogue promene, gde lei mogunost za rad. Ako su reakcije, koje formiraju va liini
ivot, uglavnom negativne, onda je va ivot negativan. Va ivot je uglavnom masa
negativnih reakcija na utiske koji ulaze svaki dan. ovekov zadatak je onda transformacija
utisaka tako da oni vie ne dovode do negativnih reakcija, ukoliko ovek eli da Radi na sebi.
Ali za to je neophodno uvesti Samoposmatranje u momenat prijema utiska. Onda ovek moe
dozvoliti ili ne dozvoliti, da utisci uu na negativan mehaniki nain. Ako ne dozvoli, onda
je to poetak svesnijeg ivota. Ali ako ovek propusti da transformie utiske u momentu
njihovog ulaska, uvek moe raditi na rezultatima tih utisaka i spreiti ih da dobiju pun
mehaniki efekat. Sve ovo zahteva jasan oseaj, jasno vrednovanje Rada, jer to znai da Rad
mora biti doveden ispred, u taku u kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehaniki do
njihovog uobiajenog mesta u linosti, gdje proizvode reakcije. Kasnije emo mnogo vie
govoriti o transformaciji, ali treba dodati da nije mogue postii vii nivo bez transformacije i
sama ideje transformacije bazirana je na injenici da postoje razliiti nivoi i odnose se na
prelaz sa jednog na drugi nivo bia. Niko ne moe dostii vii nivo bia bez transformacije.

Birdlip, 14. avgust 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo II Linost, koju svi stiemo, prima impresije ivota. Ali ih ona ne transformie jer je
mrtva. Ako impresije padnu na Esenciju bie transformisane, zato to bi pale na centre.
Linost, to je samo izraz koji upotrebljavamo da oznaimo sve to smo stekli (a moramo da
steknemo linost) prevodi impresije iz svakog dela ivota na ogranien i praktino stereotipan
nain shodno svojim kvalitetima i asocijacijama. Linost se u tom smislu nekad uporeuje u
36

Radu, sa sekretaricom koja sedi u predvorju, obraujui sve prema svojim idejama. Ona ima
odreeni broj renika, enciklopedija i referentnih knjiga, itd. svuda oko sebe i poziva tri
centra tj. mentalni, emocionalni i fiziki centar shodno svojim ogranienim idejama.
Rezultat toga je da se skoro uvek pozivaju pogreni centri. To znai da se ulazni utisci alju
na pogreno mesto i proizvode pogrene rezultate.
ovekov ivot zavisi od sekretarice, koja mehaniki proverava stvari u njenom podsetniku,
bez ikakvog razumevanja ta one u stvari znae i prenosi ih na odgovarajui nain, ne
obazirui se na to ta se u stvari dogaa, ve samo oseajui da obavlja svoju dunost.
To je naa unutranja situacija. Ono to je vano da se razume u ovoj alegoriji je da ta linost,
koju svi imamo i moramo da izgradimo, poinje da gospodari naim ivotom. I nema svrhe
zamiljati da se to deava samo nekima. To se deava svakome. Ko god da smo kroz
Samoposmatranje zatiemo sebe da smo pod vlau malog broja tipinih naina reagovanja u
odnosu na brojne utiske ili impresije ivota. Ove mehanike reakcije vladaju nama.
Svakim ovekom upravlja njegov sopstveni skup reakcija na utiske tj. na ivot bez obzira
da li je revolucionar ili konzervativac, dobar ili lo u uobiajenom smislu. I ove reakcije su
njegov ivot. oveanstvo je, u tom smislu, mehaniko. ovek je formirao u sebi izvestan
broj reakcija koje uzima kao samog sebe i njegovo ivotno iskustvo je rezultat tih reakcija.
Ako fiziki moete dovoljno da se opustite i da se mentalno odvojite od ideja o sebi (to je
mentalna relaksacija), biete u stanju da vidite na ta mislim. Videete da postoji mnogo
stvari koje su ispod vas naime, izvan vas koje stalno smatrate sobom (posmatrate kao
sebe). U takvom pasivnom stanju moete ih nejasno videti. Na prvi pogled one izgledaju
iznad vas. U trenutku kada zategnete miie i ponete govoriti, vi postajete oni. Oni postaju
vi ili vi postajete oni i krug se nastavlja u nedogled. Ali, u poetku, ne smete ovu vebu da
esto praktikujete.
U stvari, one su nalik malim grabljivim mainama koje nameu svoju kontrolu nad vama i
zahtevaju da, ponovo i ponovo, uete u njih. Pokree ih ona sekretarica tj. uobiajeni,
naviknuti nain, na koji sekretarica odgovara na utiske. I reakcije, koje slede, mi
posmatramo kao ivot. Nae uobiajene reakcije na utiske mi uzimamo kao sam ivot. Nau
reakciju na osobu uzimamo kao tu osobu samu. Ceo ivot tj. spoljanji ivot, ono to
obino podrazumevamo da je ivot naime, ono to vidimo i ujemo je za svaku osobu
njegova reakcija na utiske koji dolaze iz ivota. I kao to sam na poslednjem predavanju
rekao, velika je greka misliti da je ono to zovemo ivot fiksirana stvar, ista za svakog.
Niko nema iste utiske o ivotu. ivot je na utisak o njemu i on moe biti transformisan. Ali
kao to smo rekli, ovu ideju je teko shvatiti, jer je hipnotisanost ulima veoma mona. Ne
moemo, a da ne mislimo, da nam stvarnost dolazi samo putem ula. Tako na unutranji
ivot na stvarni ivot od misli i oseanja ostaje nejasan za nae mentalne koncepte. A u
isto vreme mi jako dobro znamo da se tu odvija na ivot: u naim mislima i oseanjima. Da
bi se ustanovila polazina taka u Radu, da bi se on uinio realnijim od ivota, moramo
posmatrati sebe i uiniti na unutranji ivot od misli i oseanja, monijim od bilo kakve
injenice date naim ulima. To je poetak transformacije. ovek ne moe nita da
transformie u sebi ako je zalepljen za ula. Kao to sam rekao u poslednjem predavanju, Rad
nas ui da ako ste negativni, to je vaa greka. ulna taka gledita kae nam da je greka
kod te osobe, koju ujete svojim uima ili vidite svojim oima. Ta osoba, kaete, je kriva jer
govori ili postupa na odreeni nain. Ali u stvari, ako ste postali negativni, ono na emu vi
treba da radite, to vi treba da posmatrate je negativna emocija koja prodire u va unutranji
ivot tj. u unutranji nevidljivi prostor gde vi u stvari ivite. Vae stvarno bie je u vaem
unutranjem, nevidljivom svetu. Da li elite da diskutujete o ovoj taki? Dakle, da li su misli i
oseanja i emocije i nade i oajanja koja imate, manje stvarni od stola i stolice u vaoj
dnevnoj sobi? Da li vi ivite u toj dnevnoj sobi? Moda ste veoma poistoveeni sa vaim
odreenim stolom i stolicama , ali ak i tada, zar nije va oseaj o tim stolovima i stolicama
37

ono to je stvarnost za vas. Pretpostavimo da ste bolesni i da oseate da vam se blii smrt, da
li biste i tada brinuli o tim stvarima? Naravno da ne. A zato? Zato to nemate vie nikakvih
oseaja za njih. Vaa oseanja i va nain identifikovanja su ono to ini da su vam odreene
stvari vane. To nisu same stvari, koje vidite svojim fizikim oima. Pretpostavimo da osoba
primeuje da je identifikovana, na primer, sa svojim nametajem: da li mislite da mora da se
otarasi tog nametaja da bi se promenila? Naravno da ne. To bi bilo besmisleno. Ono to
moe da promeni je da ne bude toliko identifikovana. Ako radi na tome, ako pone da
transformie svoje reakcije, ona e i dalje uivati u nametaju, ali ako izgori u poaru ona
nee izvriti samoubistvo zbog toga. Vidite li razliku? Ne moe transformisati ivot ali moe
da ponete da transformiete nain na koji uzimate ivot. Prvi Svesni ok znai Rad na sebi u
optem smislu. Sutina ovog Rada je da sebi pokuamo da damo taj Prvi Svesni ok. Sve
emu nas ovaj sistem poduava sa praktine strane, pripada Prvom Svesnom oku neidentifikovanje, ne- pridavanju znaaja, itd. To moe da vodi do stvarnog momenta Pamenja
Sebe kao nagrada. Tada ovek ima uvid u ono to mora da uradi i uvia istinu o Radu.
Ali Rad na sebi mora biti obavljan u duhu ideje Rada tj. u smislu i oseanju i vrednovanju
Rada. To mora biti deo svakog napora u Radu, jer niko ne moe raditi sam za sebe, u
suprotnom rezultati idu samo u lanu linost i nisu od vrednosti. ovek mora da radi iz
ljubavi prema Radu. To dovodi Vodonik 12 na mesto ulaska utisaka. Ulazni utisci su
Vodonik 48. Oni ne mogu prei u Vodonik 24 bez Vodonika 12 kao aktivne sile. Ukoliko je
ovaj Vodonik prisutan u mestu prijema utisaka tj. na mestu gde smo svesni Vodonik 48,
koji ulazi kao pasivna sila, prelazi na Vodonik 24, i trijadu zavrava Ugljenik 12. Vodonik
12 ne postoji prirodno na ovom mestu u ljudskoj maini. On mora biti doveden u tu taku.
Ako ovek posmatra ivot na uobiajen nain, na obian nain tj. uvek prima utiske na isti
mehaniki nain, govori iz njih na isti mehaniki nain i djeluje iz njih na isti mehaniki
nain - onda nita ne moe da se menja u oveku. Takvi ljudi ne mogu da evoluiraju. Oni ne
vide u emu je smisao Rada na sebi. Oni misle da je Rad neto van njih. ovek mora da
dovede veoma moan Vodonik na mesto gde ulaze utisci. To je Vodonik 12.

Birdlip, 14. jul, 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo III Da bismo mogli da nastavimo razgovore o Transformaciji dozvolite da vam
postavim ovakvo pitanje: ta spreava transformaciju utisaka u nama? Zato se to ne dogaa
uvek? Prouimo ponovo ovo pitanje.
Utisci treba da produe svoju oktavu dok ne dostignu Mi 12. Setiete se da oni ulaze kao 48,
ali se ne razvijaju dalje. (Figura 1). Zapamtite takoe, da Prvi Svesni ok treba da omogui
utiscima da nastave svoju evoluciju, naime, prelazak u Vodonik 24 i zatim do Vodonika 12.
Tj. pomou Prvog Svesnog oka DO 48 postaje RE 24 a zatim MI 12 (Figura 2).

38

Treba imati u vidu i pravilno shvatiti dve stvari:

(1) Prvi Svesni ok se ne dogaa oveku koji spava. To je svesni napor, koji zahteva
posebno znanje i Samoposmatranje i koji se dogaa u vezi s ulaznim utiscima ivota i
mehanikim reakcijama oveka na njih. Grubo reeno, on se sastoji od vienja objekta i
istovremenog vienja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima. Ovaj proces je nekad
oznaen dijagramom:

(2) Prvi Svesni ok ljudskoj maini poveava energiju maine u obliku Vodonika 24 i
Vodonika 12. Rezultat je u stvari da se svakoj eliji u organizmu da drugaija hrana tj. vii
Vodonik. U vezi sa ovom drugom takom, dozvolite da vas podsetim, da ni psihike ni fizike
funkcije ne mogu biti shvaene, dok god nije shvaeno da one mogu raditi u razliitim
stanjima svesti. Ako je primenjen Prvi Svesni ok, dodirnuto je Tree stanje svesti, sa
rezultatom da ljudska maina, zahvaljujui novoj energiji, radi na drugaiji nain, kako u
pogledu na fizikih, tako i psihikih funkcija. Tree Stanje Svesti je stanje Pamenja Sebe,
koje ovek treba da poseduje, ali koje je malo po malo izgubio zbog loih uslova ivota.
Danas se moe rei da se ono dogaa samo u formi veoma retkih bljeskova. Prvi Svesni ok
stvara Tree Stanje Svesti tj prvi cilj Rada je da vrati to izgubljeno Stanje, naime, da uini
da ovek Pamti Sebe dok eventualno ne doivi barem te retke bljeskove rastueg stepena
svesnosti (nad kojima nema kontrolu), ali moe u sebi da stvori rastui stepen Pamenja Sebe
putem svesnih napora. Ovi napori, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, postepeno dovode do
toga da maina radi ispravnije. Mnoge pogrene funkcije, i u psihikoj i u fizikoj sferi,
steene pogrenim radom maine u dva najnia stanja svesti tj. u tami poinju tada
nestajati same od sebe.
Vratimo se sada pitanju ta spreava Do 48 od prelaenja u Re 24 i onda u Mi 12. Zato se
ovo uvek ne deava? Deava se u detinjstvu; Mi 12 se u izvesnoj meri proizvodi u telu u
ranoj mladosti. Moemo se setiti njegovog delovanja. Ali kako linost raste, i sve vie
omotava Esenciju sa debelim slojem, to se ree dogaa. Tj. utiske sve vie i ee presree
Linost, koja je na dijagramu predstavljena kao dupla linija oznaena sa X. Utisci, koje
dolaze kroz ula, padaju na debelu mreu koja hvata sve (izuzev jako malog dela koji prolazi
dalje i proizvodi sasvim male koliine Mi 12).
Ta mrea je Linost sa svojim jakim Odbojnicima, fiksiranim Stavovima, sa svojim
mehanikim Asocijacijama, sa svojim Ulogama, koji se automatski stavljaju u pogon, sa
39

svojim idejama da zna i da moe da ini, sa svim svojim protivrenim ja, sa svim razliitim
oblicima negativnih emocija koje je stekla imitiranjem, sa svim navikama identifikovanja,
pridavanja znaaja, samoopravdavanja, umiljanjem i laganjem, centriranim u Lanoj
Linosti. Sve ovo spreava utiske da prou kroz svoju normalnu transformaciju. Drugim
reima, na mestu gde ulaze utisci formiralo se neto mrano i neprozirno i zatvara daljnji put.
Sa stanovita Trijada, utisci koje ulaze kao Vodonik 48 ne mogu da preu u Vodonik 24 dok
god Vodonik 12 nije prisutan. Na mesto gde ulaze utisci mora biti doveden Vodonik 12.
Linost je konstruisana uglavnom od vodonika 48 formativni Vodonik tako da utisci 48
padaju na Linost 48, i poto nedostaju nuni elementi trijade, nikakva transformacija nije
mogua. U sluaju obine hrane, tj. Vodonika 768, bivajui konzumirana susree se sa
sokovima za varenje, i njihovim aktivnim fermentima, koji pripadaju redu Vodonika 192, i
rezultat je transformacija 768 u 384. Ali u sluaju utisaka, jednom kad je formirana Linost,
na njih ne nailazi nikakav odgovarajui ferment(u ovom sluaju Vodonik 12). Na to mesto
mora biti doveden Rad kako bi delovao kao ferment, jer Rad treba da dovede oveka do
toga da razmilja na nov nain i da ga probudi.
ta to znai? Kako ovek moe dovesti Rad na mesto ulaska utisaka? Ukratko, sjeajui se
Rada emocionalno. to vie ovek kroz ispravno Samoposmatranje osea sopstvenu
bespomonost, to vie shvata sopstveno neznanje, i to vie uvia svoju mehaninost i da je
maina, to god vie uvia svoju unutranju nitavost, Rad e u njemu postajati sve vie
emocionalan. Rad u nama moe da postoji kao Vodonik 48. Onda je on samo u Linost, kao
neto formativno u seanju. On u nama moe postojati u obliku Vodonika 24. Onda je
emocionalan. On takoe moe da postane jako dragocen, tako znaajan za nas, da poinje da
ima intezitet znaaja i vanosti koji pripada Vodoniku 12. U tom sluaju, Lana Linost
poinje da se rui i ovek postaje kao malo dete. To je jedno od znaenja izraza: Osim ako
ne postanete kao mala deca. Ako ovekova ljubav vie nije orijentisana samo prema njemu
samom, ka njegovim uobiajenim idejama o sebi, njegovoj neobinoj sujeti i uvaavanju
samog sebe tj. u Lanu Linost onda se pravac njegove volje menja tj. rezultat njegovih
elja se menja. Kad vrednovanje istine u ezoterinom uenju postane jae nego vrednovanje
sebe onda ono poinje da deluje na oveka. Onda on sve poinje da prima na drugaiji nain.
Celokupan nain na koji prima spoljni svet poinje da se menja. (Zato ne moete da shvatite
da je ivot utisak). ovek vie ne reaguje na utiske iz svoje mehanike linosti, stalno
ponavljajui iste rei, oseajui ista oseanja, itd. On poinje da deluje iz Rada tj. na sasvim
nov nain.
Rad dolazi na mesto gde ivot ulazi u njega kao utisak i stoji uz njega. ovek poinje da
posmatra ivot kroz Rad i umesto da gubi vreme na stotine formi beskorisnog unutranjeg
pridavanja znaaja ili negativnih reakcija ili identifikacija, on trai kroz snagu Rada pomo
da izmeni svoje mehanike reakcije, kojih je postao svestan Samoposmatranjem i da
transformie svoje uobiajene naine razmiljanja. Poinje da ivi svesnije na mestu gde ivot
ulazi kao utisak.

Birdlip, 12 septembar 1941

Ideja transformacije u radu

Deo IV. Glava I. Uzmimo ideju o Radu na Sebi. Kao to vam je poznato do sada, tu stvar
koju nazivamo sobom tj. mene, tebe shvatamo kao jednu stvar. Mi mislimo da mi jesmo
ono sto nazivamo ja da smo to mi sami.
40

Rad na Sebi je stoga potpuno nemogu. Kako moete da radite na sebi, ako vi i onaj sebe na
kome radite, jeste jedno te isto? Ako ste vi i sebe jedna te ista stvar, Rad na Sebi je nemogu.
Razmislite za momenat ako ste vi identini sa sobom - tj. jedno te isto kako vi moete da
posmatrate sebe? Zar to nije nemogue? Stvar ne moe samu sebe da posmatra. Kako bi to
bilo mogue? Ako uzmete sebe kao vas same i vas same kao sebe, i mislite da je ja i sebe
isto, onda kako mislite da ponete da posmatrate sebe? Vi ete pokuati da posmatrate sebe
i kako moete posmatrati sebe? Stvar ne moe da posmatra samu sebe. Stvar identina sama
sa sobom ne moe da vidi samu sebe, zato to su identine, a stvari koje su identine ne mogu
imati polaznu taku odvojenu od sebe, iz koje bi posmatrale samu sebe
Sve ovo govorim kako bi naglasio koliko je ljudima teko poeti Raditi na sebi. Razlog tome
je to sebe uzimaju kao Sebe. Ako ovek uzme sebe kao Sebe, on ne moe da posmatra sebe.
Sve je on. On svemu kae ja. Ako ovek kae ja svemu u sebi, onda je sve u njemu ja,
i kako onda moe da posmatra sebe. Kako ja moe da posmatra ja, ako je to jedna te ista
stvar? U jednom momentu je razdraljiv i grub, a u sledeem ljubazan i utiv. Ali on svemu
tome kae ja. I tako ne moe videti sve to. Sve to je za njega jedno. On ne moe da vidi,
odvojeno od sebe, da su on i on sam jedno te isto u njegovom umu tj. u njegovom nainu
posmatranja. Ovaj masivni kamen spoticanja lei na svaijem putu i njegovo dugo, dugo
prevazilaenje je cilj Rada na sebi. I koliko vremena proe pre nego to ovek pone uviati
ta to sve znai, i ta Rad celo vreme govori. Posmatrao sam ljude u Radu, esto tokom
mnogih godina, koji jo nisu uhvatili ni jedan bljesak onog to Samoposmatranje znai tj.
ljudi koji i dalje posmatraju sve to im se deava kao ja i koji kau ja svakom
raspoloenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom oseanju, svakoj senzaciji, svakoj kritici,
svakoj ljutnji, svakom negativnom stanju, svakoj primedbi, svakom nedopadanju, svakoj
mrnji, svakoj utuenosti, svakoj depresiji, svakom uzbuenju, svakoj sumnji, svakom
strahu. Svakom nizu unutranjeg govora kau ja, svakom negativnom monologu kau ja,
svakoj sumnji kau ja, svakom obliku mate kau ja, svakom potezu koji uine kau ja.
Svemu to se deava u njima kau ja. U takvom sluaju Rad moe biti samo neto to se
uje spolja, neto to uju da im je reeno, rei koje hoe ili nee zapamtiti, u zavisnosti od
sluaja. Ali nemaju ideju o tome ta Rad na sebi znai, zato to nemaju ideju da postoji takva
stvar kao to je sebe. Gledaju ka spolja sa svoja dva oka, sluaju sa svoja dva uha, i vide i
uju ono to je izvan njih. Gde je, u tom sluaju, ona stvar koju nazivaju sobom? Zar nije
sve izvan njih, izuzev neega to nazivaju ja? Zar ivot nije mnogo stvari spolja, plus ono
to uzimaju kao ja tj. sebe? A ako se ovaj Rad ne bavi sa spoljanjim stvarima, koje
mogu uti, videti i dodirnuti, ime se on zapravo bavi? Jer sigurno ne postoji nita osim
spoljanjeg sveta i onoga to nazivamo ja. Istovremeno oni mogu emotivno oseati Rad.
Oni mogu oseati da se on bavi neim neobinim, istinskim i realnim. Ali ne mogu tano
videti to je to. Nastavljaju da govore isto kao to uvek govore i svemu u sebi kau ja.
Nastavljaju da oseaju i misle kako su uvek oseali i mislili i svemu kau ja. Svim svojim
manifestacijama, svim svojim mehaninostima, svom celokupnom unutranjem ivotu kau
ja. I poto je sve ja, na emu se moe raditi? Ovo je sasvim tano. Jer ako je sve u
odnosu na osobu, u spoljanjoj manifestaciji i unutranjem ivotu, povezano sa ja, i ako
postoji samo ja, ako je sve povezano sa tim ja, onda nema na emu da se radi. Jer, ko
moe da radi na ja ako je sve ja? ta moe posmatrati ja ako je sve ja? Naravno,
odgovor je da niko ne moe. Stvar ne moe da posmatra sebe. Neto u njoj mora biti
drugaije da bi mogla da se posmatra. I u naem sluaju, kao i u svaijem sluaju, ako nema
nita u nama to je razliito od nas, kako moemo da posmatramo sebe i da radimo na sebi?
Da bi radili na sebi, neophodno je da ponemo da posmatramo sebe. Ali ako su ja i sebe
jedno te isto, kako bi to uopte bilo mogue? Nemam na emu da radim, zato to sve JA
radim, sve JA kaem, sve JA osjeam, sve JA mislim, sve je to ja, tako da ako govorite
meni o meni uzeu to kao da govorite meni samom tj. onom to ja uzumam kao ja i
to god da kaete o meni, ja u to uzeti kao samog sebe, tj. kao ja jer u nainu na koji
razmiljam, ja i o meni su identini. U mom nainu razmiljanja to je jedna te ista stvar.
41

Birdlip, 21. septembar 1941

Ideja transformacije u radu

Deo IV. Glava II. Proli put proitali smo spis o neophodnosti da ne uzimamo sve u sebi kao
ja. uli ste i ranije da dok god ovek sebe ne podeli na dva ne moe da se pomeri s mesta
gde se nalazi. Ova izreka, esto koriena u Radu, odnosi se na poetak procesa koji se zove
unutranje odvajanje. ovek mora prvo da se podeli u dva dela. Ali sledee faze unutranjeg
odvajanja su kompleksnije od ove.
Dau vam jedan primer. Nedavno mi je neko rekao da je po po prvi put poeo da uvia ta
Samoposmatranje i odvajanje znai. Rekao mi je: Uvek sam o negativnim emocijama mislio
kao o loem delu mene. Shvatam moju greku. Samoposmatranje e nam pokazati naa
negativna stanja. Ali po pravilu potrebno je jo neto pored njihovog jednostavnog
posmatranja, a to je unutranje odvajanje. I niko ne moe da se odvoji od onoga to u sebi
posmatra, ako smatra ono to posmatra kao samog sebe, jer e se oseaj ja onda neizbeno
preneti na sve ono to posmatra u sebi i taj osjeaj ja e poveati snagu i mo onoga to
posmatra. On mora da naui da na pravilan nain kae: To nisam ja - nisam ja. Ako
negativnu emociju uzme kao lo deo sebe, nee biti u stanju da se odvoji od nje. Da li vidite
zato? Nee biti u stanju da se odvoji od njih jer ih uzima kao sebe i samim tim im daje
validnost ja (daje im znaenje ja). I kao to je reeno u poslednjem predavanju, ako
svemu u sebi damo oseaj ja, ako kaemo ja svemu o emu mislimo ili to oseamo ili
to zamiljamo, nita se ne moe promeniti. Jer ja ne moe da izmeni ja. I ako
praktikujemo Samoposmatranje na ovoj osnovi, sve to posmatramo bie ja. A radi se o
tome da je sve u nama, praktino govorei, to tj. maina koja radi sama od sebe.
Umesto da kaemo ja mislim, mnogo blie istini je ako kaemo to misli. I umesto da
kaemo ja oseam, mnogo je blie rei to osea.
Ono to nazivamo sobom, i emu kaemo ja, je u stvari ogroman svet, vei i raznovrsniji
nego spoljanji svet koji opaamo ulima. Mi ne kaemo ja onome to vidimo u
spoljanjem svetu. Ali kaemo ja svemu to se dogaa u naem unutranjem svetu.
Potrebno je mnogo godina da bi se ova greka barem malo modifikovala. Ali ponekad nam je
za trenutak dato jasno svetlo razumevanja i shvatamo na ta se misli i o emu Rad neprekidno
govori. Ukoliko ovek sebi prirpisuje zlo, on je u pogrenoj poziciji kao i kada sebi pripisuje
dobro i zaslugu oko toga. Svaka vrsta misli moe da ue u um; svaka vrsta oseanja moe da
ue u srce. Ali ako ih sve pripisete sebi i svemu kaete ja, vezujete ih sve za sebe i ne
moete se iznutra odvojiti od njih. ovek moe da izbegne negativne misli i oseanja ako ih
ne uzima kao deo sebe kao ja. Ali ako ih ovek posmatra kao ja, i ujedini se sa njima
tj. poistoveti sebe sa njima onda ne moe da ih izbegne.
Postoje unutranja stanja stanja u svima nama koja moramo da izbegnemo ba kao to
ovek izbegava da hoda blatom u spoljanjem, vidljivom svetu. ovek ih ne sme da slua, ne
sme da ide za njima, ne sme ih dotaknuti niti dozvoliti da ga dotaknu. To je unutranja
separacija. Ali ne moete da praktikujete unutranju separaciju, ako sve to se deava u
vaem unutranjem nevidljivom svetu u kojem zapravo ivite pripisujete sebi. eto sam
bio zateen pitanjima ljudi o mislima i oseanjima koja ih truju i brinu. Na primer, ljudi koji
se ponose sobom jer su, takozvanog jasnog uma, se esto zatiu sebe izmueni
neprijstojnim mislima i prizorima; to je upravo ono to se dogaa, ako ovek inisistira, da je
sve u njemu ili njoj ja. U vezi sa tim, seam se da kad smo napustili Institut u Francuskoj i
otili smo u kotsku, u kuu moga dede. On je sakupio veliku biblioteku, u kojoj je, izmeu
ostalog, bilo mnogo teolokih i etikih knjiga. Naravno, one su bile sasvim formativne
prirode. Ali nemajui ta drugo da itam proveo sam neke od dugih zimskih noi
42

pokuavajui da razumem o emu se tu radi. To su bili uobiajeni ogoreni argumenti o

prirodi Trojstva, o prirodi jeresi, itd., ali primetio sam da je jedna od tema diskusija, koja se
esto ponavljala, bila da smo mi odgovorni za svoje misli. Neki od najeih moralista
insistirali su da mi jesmo odgovorni, ali nekoliko od tih, odavno izumrlih teologa, imali su
stav da nismo odgovorni za svoje misli. Neki su govorili da nam misli alje avo. Ali nijedan
od tih pisaca koje sam itao, nije zauzeo psiholoki stav u odnosu na ovo pitanje.
Bilo kog momenta najneobinije misli i slike mogu da uu u nas. Ako ih nazovemo ja, ako
poverujemo da ih mi mislimo, one imaju mo nad nama. I ako ih pokuamo eliminisati,
uvideemo da je to nemogue . Zato? Ponoviu jednu od mojih sopstvenih ilustracija o ovoj
situaciji. Pretpostavimo da stojite na nekoj dasci i da pokuavate da je podignete, i borite se
iz sve snage da to uinite. Da li ete uspeti? Ne, zato to vi sami pokuavate da podignete sebe
a to je nemogue.
Potrebna je znaajna preorijentacija itavih koncepata o sebi, kako bi se moglo shvatiti ta sve
ovo znai. Toliko mnogo odbojnika i raznih oblika ponosa i glupih naina miljenja spreava
nas da vidimo kakva je naa unutranja situacija. Umiljamo da imamo kontrolu nad sobom.
Umiljamo da smo svesni i da uvek znamo ta mislimo, govorimo i inimo. Umiljamo da
smo jedinstveni, i da imamo istinsko postojano ja, i da imamo volju, i zamiljamo jo
mnoge druge stvari. Sve to stoji na naem putu i pre nego to moemo da praktikujemo
unutranju separaciju, neophodno je sasvim novo oseanje o sebi i o tome ta ovek zapravo
jeste.

Berdlip, 21. September 1941.

Komentar o znaenju
Deo I. - Mi jedni druge moemo toliko da zamorimo da izgubimo svako znaenje jedni za
druge. Mukarac i ena mogu jedno drugo da zamore da prestanu jedno drgom da znae bilo
sta. oveka moe da smori neka stvar toliko da izgubi svaki znaaj za njega. Osoba moe
revnosno da obavlja svoje dnevne obaveze godinama sve dok one jednog dana ne izgube
svaki smisao za njega. ovek moe da traga za novim avanturama sve dok one ne izgube
svaki smisao za njega da vie i ne zna ta radi.
Upitajmo se o znaaju smisla i izvoru znaaja. Razmotrimo pre svega da li je znaaj vaan
ili ne. Ako ipak odluimo da je smisao vaan, onda se upitajmo ta je to to elimo. Jedna
veoma dobra formulacija onog to elimo je sledea: elim da otkrijem smisao svega, ili
Potrebno mi je vie smisla ili Uasavam se stanja besmisla i molim se da otkrijem vie
znaenja (smisla) u svom ivotu itd. Pre vie godina razgovarao sam sa Mr. O. (Ouspensky)
o Cilju. Razgovor je bio o mogunosti ponavljanja ivota (ideja Venog Vraanja prim.
prev.) tj. ivljenju ivota iznova. To je mogunost, i ako se nita ne promeni u naoj esenciji
tj. u naem najdubljem i najstvarnijem delu onda ponavljanje ovekovog ivota, ako do
toga doe, e biti identino ivotu kroz koji je proao. ovek e iveti isti ivot, moda ak
vie puta iznova, i nee imati nikakvo seanje na to. To znai da se u momentu smrti ovek
vraa u onaj deo Vremena gde je roen, i raa se u istom okruenjenju, itd., i ivi ponovo isti
ivot u stvari, ivi uvek iznova isti ivot jer nita se u njemu nije izmenilo.
Mr. O me upitao ta je moj Cilj u vezi sa ovom mogunou da ponovo proivim svoj ivot i
ja sam rekao: Razmiljajui o svom ivotu, u meri u kojoj ga se seam, vidim da sam uzeo
vrlo malo od njega. Bio je kao san. Imao je vrlo malo smisla, i u stvari itave godine su
zamagljene u mom seanju. Voleo bih da mogu da oseam mo smisla u raznim iskustvima
koja sam imao kada bih ponovo iveo svoj ivot. On je odgovorio: Da, to je tano. Po
43

pravilu nismo prisutni. Kao to je Mr. G. nekom rekao: On nikad nije kod kue. Zatim je
nastavio neto u smislu sledeih rei: I to, u stvari, vai za sve nas. Nikad nismo kui ili smo
samo kui veoma retko. Skoro uvek smo izvan. Tako naa iskustva imaju tako malo smisla za
nas. Rekao sam: Ali siguran sam da, Vi na primer, pamtite Va ivot daleko bolje nego to
ja pamtim svoj, i da Va ivot ima dublji smisao. Odgovorio je: Da, ali ne ba u tom smislu
kao to kaete. Primeujem koliko ste mnogo zaboravili. U mom sluaju, kao dete, nisam se
igrao sa igrakama. Bio sam manje pod uticajem imaginacije (zamiljanja). Dosta rano sam
video kakav je ivot. Rekao sam na to: U mom sluaju, moram priznati, da nikad nisam
mislio o ivotu kao o neem o emu se misli. Uzimao sam ga zdravo za gotovo. On je
odgovorio: Da, zato vam ivot ima malo smisla. ivot vas je jednostavno nosio kao reka a vi
ste mislili da vodi negde ka nekom jasnom cilju. Samo onda kad shvatite da vas ivot nigde
ne vodi, tada on poinje da ima smisao za vas.
U to vreme, o ovom razgovoru sam mislio kao o neem veoma udnom. Predoio sam ga
onako kako ga se seam u vezi ideja koje su izraene. Dva jasna utiska su ostala u meni: jedan
je bio, da pravilno formuliete svoj Cilj u odnosu na mogunost ponovnog roenja, tj.
proivljavanja istog ivota nakon smrti, u skladu sa eljom da va ivot ima vie smisla, i
drugi je bio da ako ne vidite prirodu ivota ne moete nai vie smisla, prosto, ivei ga.
Shvatio sam da je odgovorio na pitanje koje nisam postavio naime, Kako ivot moe da
ima vie smisla?
Uzmimo ovaj razgovor kao temelj u pokuaju da razgovaramo o Smislu.
Iako ljudi nuno ne shvataju, oni ive po odreenom smislu, i kada stvari postanu besmislene,
oseaju beznae i beskorisnost. ivot daje odreeni smisao, inae bi bili nemoni da ivimo
ili bi oseali da je samoubistvo mnogo bolji izlaz. Smisao ivota nije trajno dat. Verujem da
ste svi to primetili. Imaginacija (zamiljanje) poveava smisao, ali realnost tei da ga iscrpi.
Naravno, ne postoji korespodencija izmeu zamiljanja i realnosti. Ne moe se prei iz jednog
u drugo, zato to su to posve razliite stvari. Ljudima treba dosta vremena da bi ovo uvideli
naime, mata ne moe da se ostvari u realnosti. Mata je na jednog ravni, realnost na drugoj.
Meutim, veina ljudi crpi veliki deo smisla iskljuivo iz mate. Mata hrani smisao. To je
jedan izvor smisla. Ali smisao koji je formiran akcijom mate, imaginacije, nije u vezi sa
realnou. S druge strane, realnost sama po sebi ima svoj smisao, odvojen od smisla mate.
Naprimer, dobra veera je realnost ne imaginacija. Ona ima svoj smisao. Ako pokuate da
razdvojite smisao izveden iz mate i znaenje izvedeno iz ivota tj. iz realnosti, govorei u
uobiajenom smislu te rijei poeete uviati veliku razliku izmeu ta dva izvorita smisla.
Uzmimo ovu frazu: Unitio si sve moje iluzije. Ova fraza se koristi u smislu patnje, da je
naneena nepravda, da je neko nekog ozbiljno otetio, ili kako bismo rekli, uniten od nekoga.
Iluzije lee u imaginaciji, zamiljanju. Ako je uniten smisao koji dobijate iz imaginacije, da li
je to gubitak? Odgovor je: Da i Ne. Sasvim je mogue unititi neiji smisao na nasilan nain
povreujui ga. Ipak, smisao dobijen iz imaginacije vjerovatno e zakomplikovati ivot i
kasnije e esto spreiti bilo kakvu realnu situaciju i odnos za neiji razvoj. Kad sam napravio
svoj prvi debi u ivotu tj. kada sam prvi put napredovao, vie ili manje samostalno (kako
sam pretpostavio) u svijetu nisam imao apsolutno nikakve ideje da je moja imaginacija o
ivotu i ljudima na bilo koji nain drugaija od mogunosti koju mi realnost nudi i ini
dostupnim. Naravno, to nije nita neobino. Ne smatram se izuzetkom u tom stavu. U to doba
sam iveo uglavnom u imaginaciji. Hou rei, moj smisao je uglavnom izveden iz tog izvora.
Kao rezultat toga moje iskustvo je bilo kao san. Pod ovim pojmom mislim, da realnost nije
korespondirala sa imaginacijom, i dok sam bio u imaginaciji, sve je bilo kao san. U stvari,
sanjario sam. Nisam bio tamo. Nisam bio kod kue. Stalno sam bio napolju. Jer ako je va
smisao formiran imaginacijom vi celo vreme ivite u imaginaciji, zamiljanju, tako da je ivot
neka udaljena neugodna stvar. Realnost nije realna. U stvari, ne moete doi u kontakt sa
44

smislom koji vam realnost nudi. esto puta ste me uli kako kaem da svi imaju svoju enu iz
snova, ili svog mukarca iz snova. Takvi snovi su danas pojaani na razne naine
filmovima, romaniima, i slino. Ali takva stvorenja iz sna formirana imaginacijom, se
samo hrane vaom energijom, jer je vaa vlastita energija potrebna kako bi ih odrali u
ivotu. Sve takve forme imaginacije izvlae snagu iz vas. Ali sasvim je ispravno rei, da se
sve ovo deava veini ljudi, esto kroz celi njihov ivot, i iscrpljuje ih na mnoge naine,
inei ih neprilagoenima za realne odnose ili ispravne kontakte sa stvarnim ljudima. Kao to
znate, Rad kae da je imaginacija, zamiljanje jedna od stvari protiv koje moramo da se
borimo i protiv koje borba mora biti kontinuirana. I postoje neke, pomalo drastine, Radneparabole o imaginaciji koje ste moda zapamtili. Dau ih na nekom drugom mestu.
Vratimo se sada ovoj ideji koju je rekao Mr. O.: Osoba je obino napolju. Ona je retko kod
kue. Ako je osoba u imaginaciji i smislu koji ona daje, osoba je uvijek napolju. Ona nije
kod kue. Takva osoba ne vidi vas. Ona vidi san o vama, svoju imaginaciju vas, svoju iluziju
vas. To nije zadovoljavajui temelj bilo kakvog realnog odnosa. Osoba mora doiveti
strahovit ok kako bi prela iz smisla dobijenog imaginacijom do smisla koji nudi realnost.
Stvarnost je u ovom smislu, na prvi pogled, mala jadna stvar u poreenju sa bogatim smislom
koji osoba, danju i nou, dobija iz imaginacije.
Znate, da je u Radu reeno da morate da se trudite videti sebe odvojenim od svoje slike o
sebi. Ovo je dug, veoma teak i bolan zadatak. Moete misliti da ste armantni ali ne i
primetiti da ste obino poprilino primitivni i uvek lenji. I u isto vreme, morate se truditi da
vidite druge izvan vae imaginacije, vaeg zamiljanja. I ovo je isto tako teko. Imaginacija,
zamiljanje je ono to nas sve i u svim pravcima zaslepljuje. Cijelo oveanstvo ini slepim.
Svi ste uli jednu od izreka u Radu, o imaginaciji u odnosu na oveanstvo u celini. Ona
uporeuje oveanstvo sa ljudima u dvorani ogledala to se okreu. Ta ogledala su aranirana
tako da svi misle da idu napred ka nekom cilju. Zapravo, ogledala se okreu i ljudi celo vreme
idu iz kruga u krug u istom, veno-ponavljajuem krugu. Imaginacija ini da ljudi veruju u
progres. Pogledajte samo ovaj vek! Ova imaginacija ima svoje korenje u imaginaciji svakog
pojedinanog oveka i njegovoj slici koju ima o sebi i potpuno lanom smislu koje proizilazi
is njihove mate. Imaginarni ljudi upoznavaju imaginarne ljude. Imaginarni ljudi se oblae
kako bi sreli druge imaginarne obuene ljude. Imaginarni ljudi pristojno razgovaraju sa
imaginarnim ljudima. Imaginarni ljudi venavaju se sa imaginarnim ljudima. Imaginarni ljudi
ubijaju imaginarne ljude, i tako dalje. I budui da se ljudi zasnivaju na lanoj linosti, koja je
potpuno sastavljana od mate, nije udo to je takav sluaj. Sav njihov smisao, u stvari,
smisao po kojem ljudi u veini ive, je izvuena iz lane osobnosti, lane linosti, i samim tim
iz mate. Stvarni smisao postoji odvojen od smisla dobijenog iz matanja. Ali ga je teko nai
bez pomoi neega to nije zasnovano na mati. Djelovanje ovog Rada se zasniva na
postepenom unitavanju zamiljenog smisla i njegovoj zamjeni sa stvarnim smislom. Rad na
sebi oznaava, izmeu ostalog, unitavanje mate, poto Rad ini da stvarna strana osobe
postane aktivna i raste, a da lana strana osobe slabi i postaje pasivna. Ovo se zove buenje iz
sna.
Priali smo o smislu dobijenom iz matanja, imaginacije i smislu dobijenom iz realnosti,
stvarnosti. Sada emo priati o smislu dobijenom iz Rada.
*

Deo II. Cijeli Rad, sve ideje povezane sa Radom, sve to govori o ovekovom snu, o
mogunosti ljudskog buenja, o ivotu, o mehaninosti, o ljudskim unutranjim stanjima, o
naporima, o svesnosti, o bivanju, o novom nainu razmiljanja, novim nainima razumevanja,
o novim pogledima na stvari sve ovo moe postati najvei izvor smisla koji ovek moe
posedovati. Smisao koji Rad tj. znaenja koja Ezoterino i nepromenjivi koncepti o oveku i
njegovom ponovnom unutranjem roenju moe dati, pripadaju redu ideja koje mogu da
45

transformiu sav smisao koji nam daje ivot. Ako ovek pone uzimati ivot kao Rad, tada
sav njegov odnos sa postojanjem poinje da se menja, zato to se smisao ivota za njega
menja. On vidi ivot u drugaijem svetlu, ne kao kraj, ve kao sredstvo, koje mu omoguava
da se ne identifikuje sa ivotnim zbivanjima, kao to je to inio. On nuno ne mora oekivati
da e ga ivot odvesti negdje, ali zna ako on uzme ivot u svetlu Rada, on mu postaje Uitelj.
Tj. Rad mu postepeno pokazuje kako da uzme ono to se deava u ivotu, tako da on ui od
ivota i sve se to deava u (svakodnevnom) ivotu te na taj nain ivot mu postaje Uitelj. ta
god da se desi, on ima Rad za oslonac, i zna da objanjenja koja dobija iz Rada o realnom
znaenju njegovog linog ivota, sam ivot ne moe niim to da uniti. Ali ako on uzima
ivot kao kraj, u tom sluaju e biti drugaije: on tada nikad nee razumeti Rad i nikad nee
imati bilo kakav novi smisao. Sa take gledita Rada, tada, ivot je sredstvo, i Rad ui da je
lina evolucija istinski kraj. Naravno, ovo nije lako razumeti, niti smemo pretpostaviti da je
lako uzeti ivot kao rad. Kada se u ivotu desi neprijatna situacija, ovek teko moe da je
sagleda sa take Rada, naroito ako ona dodirne smisao nas samih kroz koji osjeamo
zadovoljstvo a koji proizilazi iz mate i lane linosti, i kojeg se lako pridravamo kao da smo
to mi. Naravno, niko ne razume Rad. Mi o njemu znamo jako malo. Ali samo nekoliko nas ga
je primenilo u svom bivanju. Tj. Rad nije Trea Sila za nas. Samo na neodreen nain
povremeno i putem neije pomoi, Rad postaje Trea Sila za bilo koga tj. Neutraliua Sila
koja je jaa od Neutraliue Sile ivota i oblika mate izvedenih iz ivota.
To je veoma teko promeniti i nema nikakve anse sve dok je ivot i mata izvor naeg
smisla. Razmiljati na novi nain je poetna taka unutranjeg razvoja. I to je, kao to znate,
tano ono to Jevanelja govore. Jevanelja su takoer Ezoteriko uenje tj. uenje o
moguoj unutranjoj evoluciji oveka. Jevanelja kau: Sve dok ovek ne pone da misli na
nov nain, ne moe dostii Carstvo Nebesko. Ovo je naalost prevedeno kao: Sve dok se
ovek ne pokaje.Misliti na nov nain znai nai novi smisao, i dati nove ideje znai imati
nove misli. Ali ljudi ne vidi sasvim jasno to to znai. Oni sluaju o Radu ali i dalje misle na
isti nain kao i pre. Oni veruju da su mnoge ideje Rada udne i neobine. A takvi su zapravo
oni sami. Koliko dugo nam treba, i koliko treba tekih i uasnih iskustava da nam se desi pre
nego to ponemo uviati injenicu da Rad, i Jevanelja, i celokupno Ezoterino Uenje, ne
govore nita udno i neobino, ve u stvari govore neto sasvim realno i apsolutno neophodno
za nas.
Jednom kada postanemo svesni ovoga, pomou linog iskustva, novi smisao ulazi u nas, i
odjednom na odnos prema ivotu se menja pomalo. Stari smisao pomalo gubi svoju snagu.
Psiholoki, mi ivimo u svetu razliitih znaenja i i novi smisao u nas ulazi samo onda kada
stara znaenja umru. Uviate li da ne moemo sluiti stari smisao i oekivati da imamo novi
smisao? Ali sve ovo je veoma teko uvideti. Svi vi imate svoj smisao smisao koji sledite.
Moda ak verujete da je va smisao jedini, i da je apsolutno ispravan: ili verujete da postoji
fiksni smisao za sve u stvari standardni smisao? Naravno, to nije tako. Smisao svake
pojedine stvari moe da se promeni. Razmislite o nekim generalnim promenama u smislu od
kada je poeo rat. Stvari mogu da izgube svako znaenje za vas; tada su one beznaajne,
besmislene, i tada neete imati nikakav odnos prema njima. Vi ste u odnosu na neku osobu
kroz njeno ili njegovo znaenje prema vama. Ako se ovaj smisao promeni, va odnos se
menja.
Smisao (znaenje) nas dovodi u relaciju sa stvarima ili osobama i ako sav smisao izbljedi,
onda vie nama odnosa. Ali to e da ovisi o izvoru vaeg smisla. ivot razdvaja ljude: Rad
ljude ujedinjuje.
Ako ovek uzme ivot kao Rad, svako moe da dobije novi smisao. Kao rezultat novog smisla
(znaenja), dodirnuti su novi delovi centara i napravljene su nove unutranje veze, i mogue
su nove interpretacije. Tj. ovek postaje malo slobodniji, manje mehanian. Ali sve dok ga ne
dodirne izvor novog smisla kroz ideje Rada, ova promena ovisi o tome koliko osea ideje,
46

koliko vrednuje Rad. Stoga, morate misliti o znaenju Rada i to vrednovanje Rada znai, kao
bi bolje razumeli ovaj trei nepresuni izvor smisla (znaenja), ije poreklo lei iza
mehanikog ivota, u Svesnom krugu oveanstva.

Berdlip, 18 Oktobar 1941.

Neke beleke o pogrenom radu Centara

Deo I. Jedna od najinteresantnijih ideja ovog sistema uenja jeste da ovek ima nekoliko
razliitih umova i da je intelekt samo jedan od tih umova koje ovek poseduje. Pogledajmo
dijagram razliitih centara u oveku shodno ovom uenju.

Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih predstavlja razliitu vrstu uma.
Grubo reeno, centri se mogu uporediti sa veoma delikatnom i veoma kompleksnom
mainom, od kojih je svaka predviena za razliitu svrhu i upotrebu. Stavie, svaka maina se
sastoji od manjih odvojenih maina (delova) ili maina (delova) koje se nalaze u okviru
maina, koje rede same za sebe. Drugim reima, moe da radi ceo centar ili cela maina, ili
samo njen manji deo. Svako poseduje ove veoma kompleksne i delikatne maine, ne znajui
nita, ili skoro nita o njima, i ljudi su odgovorni zato to ih koriste pogreno. U stvari, oni
misle da imaju samo jedan um i da taj jedan um moe da obavlja sve. I ideja jednog uma je
povezana sa iluzijom da je ovek jedno tj. sa oblikom mate koju svako ima o sebi naime,
da je unutar sebe jedno, da ima jedinstvo, imajui jednu volju i jedno postojano ja, i da
poseduje punu svest i samo znanje i mo da ini. Veoma je udno i interesantno da niko o
tome ne razmilja dovoljno duboko jer to vodi do izvora ovekove unutranje bolesti
da proe dosta vremena dok ljudi ne shvate da iznutra nisu jedno ve mnotvo, da nisu
jedinstvo i harmonija ve mnotvo i neharmoninost, da nemaju jedno postojano i stvarno
ja, ve stotine razliitih i kontradiktornih ja koje u razliitim momentima uzimaju
kontrolu nad njima, da nemaju stvarnu volju ve mnotvo razliitih i konfliktnih volja koje
pripadaju razliitim ja, da veoma retko imaju momente svesnosti obino u udnim stanjima
budnog sna, i da je rezultat toga da oni nemaju stvarnu mo injenja i tako ive u svetu u
kojem se sve deava i to niko ne moe da sprei. ak i ideja da ovek nema jedan um nego
razliite centre ili umove moe biti uvredljiva ili smatrana nestvarnom, kao i izreka da ljudi
nisu svesni. U stvari, niko ne eli da se suoi sa sobom i sa svojom stvarnom situacijom.
Tako se ovek dri da jeste ono ta zamilja o sebi, i hvatajui se na ovaj nain za ono to ne
postoji, za ono to je nerealno, uskrauje sebi mogunost da egzistira i postane stvaran tj.
onemoguava ono to bi mogao da postane i za ta je u stvari stvoren da postane. Verovatno
ste svi uli za izreku u Radu da svako moe da bude milioner, ali da bi bio milioner, mora
prvo da shvati da nije milioner. U tom smislu, svako je kao bogati mladi ovek u paraboli o
47

oveku prepunom oseanja line vrednosti2, koji sebi pripisuje svu dobrotu i koji je duboko
identifikovan sa svojim vrlinama. Seate se da mu je reeno da ide i da rasproda sve i da sve
da siromanim tj. da d onom stvarnom i esencijalnom zakrljalom delu sebe, izgladnelom
od bogate linosti. ovek nerado uzima sve to je reeno o pogrenom radu centara sve dok
ne doe do take sopstvenog prepoznavanja razliitih centara koji postoje u njemu. Morate da
shvatite da to nije neobina ideja ili prosto teoretska ideja. To je injenica, i to injenica od
najveeg znaaja svakome ko eli da iskoristi svoj ivot dobro a ne da od njega uini neto
maglovito, neoformljeno i uglavnom besmisleno. Iz tog razloga, prva stvar koja vam je reena
da radite, u vezi sa praktinim Radom na sebi, jeste da posmatrate koji centar ili centri rade u
svakom odreenom trenutku. To jest, reeno vam je da praktikujete Samoposmatranje, jer to
je jedini put koji vodi ka promeni samog sebe, pre svega u odnosu na zapaanje razliitih
centara u vama. Ali ak i ovo je veoma teko i ljudi, ak i nakon dueg vremena, ne uviaju
sami da ti centri u njima postoje. Ili pokuaju da ih posmatraju za momenat i misle da je to
dovoljno. Za poetak, postoje tri razliita oveka u svakom od nas Intelektualni ovek,
Emocionalni ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri centra ili
uma u oveku. to znai, ovek misli jedno, osea drugo i svojim ulima osea tree tj.
njegove senzacije, koje pripadaju Instiktivnom Centru razlikuju se od njegovih oseanja, koja
pripadaju Emocionalnom Centru, i njegovih misli, koje pripadaju Intelektualnom Centru.
Pretpostavimo da elite da se drite nekog Cilja i potrudili ste se da taj Cilj sebi uinite
jasnim. Sada pretpostavimo da ste se zbog neeg iznervirali: ta e se desiti, gledajui samo iz
perspektive razliitih centara? Ako ste uznemireni to znai da je Emocionalni Centar postao
negativan. Oseate se ljuti, razoarani, ili oseate da nita nije vredno. Pretpostavimo sada da
pratite um Emocionalnog Centra onakvog kakav je u tom trenutku, da li bi ste se drali Cilja,
ta god da je? Naravno da ne. Ali ako prebacite panju u va Intelektualni Centar ako
moete i mislite o svom Cilju i ta vas je navelo da to uzmete sebi za Cilj, moda ete biti u
stanju da se drite Cilja. Zato? Zato to koristite ispravan centar za tu priliku. Ne koristite
pogrean centar, jer kada se koristi, sledi, Emocionalni Centar kad je negativan to uvek znai
pogreno korienje centra. Ali o svemu ovome smo ve ranije priali. Danas emo govoriti o
pogrenom radu centara, ne toliko u smislu korienja pogrenog centra za neki zadatak, kao
na primer, u pokuaju da mislite kako brzo sii niz stepenice, ve vie u smislu korienja
pogrenog dela centra. Kao to znate, svaki centar je podeljen u tri dela i svaki od tih delova
je dalje podeljen u sledea tri dela. Sada ne govorim o podeli nekih centara na pozitivne i
negativne strane. Svaki centar reflektuje sebe i druge Centre u tri podele i tri pod-podele. Na
primer, Intelektualni Centar ima tri podele, koje predstavljaju Instiktivno-Motoriki Centar,
Emotivni Centar, i Intelektualni Centar sam za sebe, ali sve to u manjoj skali. A ovi opet su
dalje podeljeni, na isti nain, na jo manjoj skali.
Instinktivno-Motoriki deo je najmehaniniji deo i ba u ovim malim mehanikim delovima
centara, ljudi provode, po pravilu, svoj ivot. Ali pre nego to detaljnije porazgovaramo o
podeli centara u generalnom smislu, u vezi njihove podele jedan princip mora biti shvaen.
Zato ljudi provode vreme u mehanikim delovima centara? Odgovor je, jednostavno, zato
to to ne zahteva nikakvu panju. Kad je panja ravna nuli ovek se nalazi u najniim,
automatskim delovima centara. Rezultat toga je da ovek govori i ini stvari bez ikakve ideje
o tome ta radi. Drugi rezultat je da se ovek ne moe prilagoditi nikakvoj promeni ili
upotrebiti svoje znanje, ve se ponaa sasvim mehaniki u svim prilikama i sve to zna
ponavlja kao maina. Svi ste primetili kako je ljudima jako teko da usvoje nove ideje ili da
se prilagode novim prilikama i uslovima, i kako samo ponavljaju ono to su nauili, kao da su
aci.
Da bi stigli do viih delova centara neophodan je napor panje. To je princip. Uzmimo sada,
kao polazite, mehaniki deo Intelektualnog Centra. Njegova uloga je registrovanje memorije,
utisaka i asocijacija, i to je sve to bi on normalno trebalo da radi tj. ako je pravilno
2

Misli se na parabolu iz Biblije.

48

korien. On nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su postavljena celom centru.

Iznad svega, on nikad ne bi trebao da odlui nita bitno. Ovde imamo prvi primer pogrenog
rada centara u odnosu na njihove delove i podele. Mehanika podela Intelektualnog Centra,
koji se zove Formativni Deo ili Formativni Centar neprekidno odgovara na pitanja i
neprekidno donosi odluke. Odgovara bilo kako, u argonu, ili tipinim uobiajenim frazama.
Odgovara automatski i na nain na koji je najvie naviknut, poput maine. Ili, na malo viem
nivou, on odgovara u stereotipnim frazama na nain kako govore direktori kola i dravni
slubenici, koristei poznate reenice, stranake maksime, parole, poslovice, mudrosti i
slino. udna stvar je da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to nikad ne primeuju,
bilo zato to ne mogu da misle ni o emu i oslanjaju se na mehanike, i ak automatske,
izraze njihovog Intelektualnog Centra, bilo zato to ne vide znaaj da misle sami za sebe i
oslobode svoje misli mehanikih rei i izraza koje dolaze iz najniih delova centara.

Sada dolazimo do panje. Panja nas stavlja u bolje i svesnije delove centara. Postoje tri vrste
panje.
(1) nulta-panja, koja karakterie mehanike delove centara;
(2) panja koja ne zahteva napor, koja je privuena i treba je samo sauvati od nevanih
stvari;
i
(3) panja koja mora biti usmerena naporom i odravana voljom.
Kao to smo rekli, prva vrsta panje, ili nulta-panja, prati rad mehanikih delova centara;
druga vrsta panje nas stavlja u emocionalne delove centara; a trea vrsta panje nas stavlja u
intelektualne delove centara. Uzmimo opet za momenat primer Intelektualnog Centra, jer
emo se ovoj temi vratiti ponovo. Emocionalni deo celokupnog Intelektualnog Centra sastoji
se od elje da se sazna, od elje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkrije, da uvea
neije razumevanje, da se dokui i otkrije, da se oseti zadovoljstvo spoznaje, elja za istinom,
da se doivi zadovoljstvo uenja, postizanja; i obratno, bol neznanja, nezadovoljstvo sa
neupuenou, itd. Rad emocionalnog dela zahteva punu panju, ali u ovom delu centra
panja ne zahteva nikakav napor. Panja je privuena i odravana zanimljivou samog
predmeta. Intelektualni deo celog Intelektualnog Centra ukljuuje kapacitet za stvaralatvo,
konstruktivnost, pronalazatvo, iznalaenje metoda, uvianje veza, i skupljanje prividno
izolovanih delova u red ili jedinstvo ili jasnu formulisanost, tako da vidimo istinu o neemu
koja nam je do sada bila nejasna. Ovaj deo ne moe da radi bez direktne panje. Panja u
ovom delu nije privuena ali mora biti kontrolisana i odravana naporom i voljom; mi obino
izbegavamo da inimo rad koji pripada ovom delu centra koji je stoga esto neupotrebljen.
Odavde moemo da zapazimo u kojim delovima centara se nalazimo. Govoriemo vie o
ovom sledei put.

Birdlip, 23 Oktobar 1941.

Pogrean rad Centara

Deo II. Proli put smo govorili o pogrenom radu centara iz perspektive korienja
pogrenih delova centara i iz perspektive Panje.
49

Kako je reeno, ljudi ive ili nastanjuju male delove centara tj. mehanike delove. Morate
razumeti da sva razliita ja u nama ive u manjim ili veim delovima centara. To znai, mi
imamo manje ili vie mehanika ja. U malim delovima, u mehanikim ili ak automatskim
delovima centara, prebiva veina onih ja koja kontroliu na svakodnevni ivot. U tom
smislu, nastanjuju male mehanike delove centara, odnosno ive u njima. To jest, na
svakodnevni ivot veinom kontroliu veoma mala mehanika ja koja nastanjuju te male
pod-delove centara. Oni (mala ja) bi trebalo da su sluge a ne gospodari, jer mi posedujemo
ja razliitih moi, kvaliteta ili mogunosti. Na primer, ja koja nastanjuju male pod-delove
centara su nesposobna da shvate Rad. Ona su vrlo ograniena. Ne mogu da se menjaju. Oni su
kao prostaci koji su sumnjiavi prema svemu to je novo. Mala ja koje koristite u obinom
zivotu ja koja se svaaju i oseaju nezadovoljstvo, koja su zaokupljena malim planovima,
malim sumnjama, malim stvarima, sitnim radoznalostima, itd. su u Mehanikim Delovima
centara. Oni su sasvim korisni za male stvari. Ali oni ne mogu da razumeju Rad. Oni
pripadaju malim delovima Centara. Ponekad vidite ljude koji su toliko u ovim malim dnevnim
ja da su nesposobni da shvate bilo ta izuzev onog to se odnosi na neposredne male
interese, i pogled iz ovih malih ja zaokupljen je samo malim stvarima dnevnog ivota, koje
su veoma vane u toj skali naime, u ravni malih stvari. To znai ova mala ja imaju svoje
odgovarajue mesto i ako se bave onim to im pripada oni obavljaju svoj posao kako treba, i
svako mora da ima istrenirana ja te vrste. Kao to znate ovek mora biti razvijen u izvesnoj
meri u svim delovima Centara da bi postao ovek br. 4 ili Balansirani ovek. Ali kao to je
reeno, ova mala ja ne mogu da shvate Rad, ne mogu da se prilagode idejama Rada i ako
ideje Rada padaju samo na ta mala dnevna ja, Rad ne moe biti primljen i pravilno
prihvaen u ovekovom biu. Ukratko, ovaj Rad, ako je uzet samo sa ovim malim,
samozainteresovanim dnevnim ja, bie shvaen samo na nivou bia tih malih ja. Rad
mora da padne na vea ja i ne sme se nikad dozvoliti da padne na mala ja. To je veoma
stvarna i vana strana Rada na sebi tj. veoma je vano da se ne dozvoli malim ja, koji
ive u malim delovima centara, da misle i odluuju o idejama Rada. Budui da je to vano, i
sa praktine take gledita, predstavlja jedan neposredan primer pogrenog rada centara, koji
je predmet koji sada izuavamo, moramo da razumemo bolje ta se pod ovim misli. Kao to je
reeno, za izuavanje pogrenog rada Centara nije dovoljno samo navesti da se radi o
pogrenom radu Centra, kao to je korienje Intelektualnog Centra za brzo tranje niz
stepenice u tom sluaju ovek e da padne nego se isto tako radi o pitanju korienja
pravog dela Centra u vezi sa onim ta treba uiniti u odreenom trenutku. Jer postoje razliite
vrste stvari koje smo pozvani da reavamo u razliito vreme i posedujemo, ne samo razliite
centre ili umove Intelektualni za kompleksna poreenja i misli, Motoriki za kompleksne
pokrete mnogo bre nego to je misao, i Emocionalne za uvianje kvaliteta stvari, odnosa i
znaenja skrivenih od inteleketa, itd. nego je i svaki centar dalje podeljen na delove, od
kojih svaki ima svoje pravo mesto u emi stvari i svoju odgovarajuu funkciju.
Da se vratimo na Intelektualni Centar. Mehaniki Deo ukljuuje u sebi rad na registrovanju
memorije, asocijacija i impresija, i to je sav rad koji bi on trebao normalno da radi tj. dok
drugi centri i delovi centara rade svoj odgovarajui posao. On bi trebalo da samo radi
registrovanje ili snimanje, kao sekretarica koja belei ta je reeno i organizuje, itd. I, kao to
je reno, on nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su upuena celom centru i nikad ne
bi trebao da donosi bilo kakvu vanu odluku, ali naalost, on uvek odluuje i uvek odgovara
na svoj uski i ogranien nain, sa unapred pripremljenim frazama i nastavlja da govori iste
stvari i da radi na isti mehaniki nain pod svim uslovima. To je fiksni deo oveka i kad
ovek obitava intelektualno u Mehanikim Delovima Intelektualnog Centra, on se ne menja, i
njemu nita ne moe da bude novo, jer e uvek videti ivot na odreeni nain i rei iste stvari,
kao gramofon. Ali ako ima drugi deo sebe razvijen u veem delu Centra, sluaj e biti sasvim
razliit. On e onda imati vrlo mehanian deo koji je mrtav a drugi deo, koji je svesniji i ivlji
deo koji se nalazi u ili Emotivnom ili Intelektualnom delu. U stvari, Balansirani ovek u
smislu Rada je razvijen u izvesnoj meri u svim delovima mehanikim, emocionalnim i
intelektualnim delovima svih Centara. To jest, predstavljen je u njima sa nekim ja i oni
50

nisu kao prazne sobe. To rasporeuje njegovu energiju i dovodi psihiki ivot u harmoniju, ali
to se deava samo preko ideja slinih idejama Rada naime, idejama koje dolaze od C
uticaja, iz svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli pun unutranji rast da je
harmonini razvoj centara mogu. Sami ivotni interesi su osueni da vode u jednostran
razvoj; i nijedan ovek ne moe da se razvije kroz lini interes jer onda razvija samo
odreene delove Emotivnog Centra.
Ali ako Rad padne na Mehaniku stranu Intelektualnog Centra pae meu ona ja koja se
bave obinim dnevnim stvarima ivota. Ta ja se hrane A uticajima i koriste ivotu, ali ne
mogu da razumeju o emu je re u Radu ili zato je Rad neophodan. Ona su okrenuta ka
spoljanjem vidljivom ivotu koji je suma svih stvarnosti za njih. Za njih je stvarno samo ono
to vide, uju ili ulima opaaju. Tamo nema tla za ideje Rada da na njemu rastu, jer Rad nije
o stvarima koja ulima mogu biti opaena, ve poinje Samoposmatranjem tj. sa onim to
ne moe biti ulno opaeno. Stoga ete shvatiti kako je opasno za one koji su imali priliku da
prime Rad u veim delovima centara, u veim ja, da dozvole da te ideje u njima padnu na
mala mehanika ja gde e bit podeljene ili ak rastrgnute u parie. To je u osnovi ideja
svetogra i grijeha tj. ona pripada pogrenom radu centara. Rad uvek mora biti
kontempliran sa panjom, jer ona stavlja oveka u Intelektualni Deo Centara.
to se tie sluanja ideja Rada sa malim uskim ja, vi svi znate parabolu o Sejau i Semenu.
ovek koji samo ivi u malim delovima Centara, u malim linim stvarima, e kada uje za
ideje Rada razumeti to na veoma ogranien nain. Ova situacija je pomenuta u paraboli. Seme
znai ideje Ezoterinog, ideje Rada. Ako su ideje Rada pale, ko ivo seme, na mala ja, na
male delove Centara nastanjenih malim, veoma malim ja, to je kao da je seme tj. ideje
Rada pale u stranu. Podsetimo se ove parabole:
Izae seja da seje seme svoje; i kad sejae, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske
pozobae ga. A drugo pade na kamen, i iznikavi osui se, jer nemae vlage. I drugo pade u
trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavi donese rod sto puta
onoliko. (Luka: 8; 5-8)
Interpretirajui ovu parabolu svojim sledbenicima, Hrist je rekao: Seme je Boja re. A oni,
koji su sa strane, su oni koji su uli; a onda je doao avo i uzeo re iz njihovih srca i oni ne
mogu da veruju i da budu spaeni. Razumete li zato se zove pokraj puta (sa strane)? To
znai da ideje Rada padaju usred prometa ovekovog uma, meu obine misli ovekovog
ivota i prima ih mehanika strana uma koju Hrist naziva avolom jer mehaninost je avo.
Svi znate da, u smislu Rada, ovek moe da razume ono to je na njegovom nivou bia. To
znai da ako sretnete oveka na viem nivou bia nego to je vae, vi ga neete razumeti. A
ako ivite u malim, veoma ogranienim mehanikim ja, onda to predstavlja va nivo bia.
Onda ete razumeti samo ono to je veoma malo, veoma lino i, kao to je reeno, ako ste
centrirali sebe u ova mala ja, ta mala ja koji su u vezi sa malim poslovima vaeg dnevnog
ivota i vaih malih ljubomora, malih mrnji i elja i zloba, neete biti u stanju da se
prilagodite niem novom, tako da e ideje Rada pasti pokraj puta, ili e biti beznaajne za
vas ili ak smene, blesave i imaginarne. To znai da ete razumeti Rad na ovom novou
vaeg bia. Ali svako ima skalu bia. To znai, ovek ima, pod uvijetom da ima Magnetski
Centar, bolji nivo i bolje ja u sebi, ako pokua da ih pronae, kroz koja e prihvatiti Rad. A
jedan od znakova je posedovanje Magnetskog Centra koji pravi razliku izmeu A i B
uticaja.

51

Birdlip, 9 novembar, 1941

Pogrean rad centara

Deo III. Mehaniki delovi centara imaju svoj odgovarajui nain rada i mogu da ga
obavljaju bez ili sa veoma malom panjom. Kada hodate, taj in zahteva veoma malu panju,
i to samo s vremena na vreme, i svi komplikovani pokreti koju su ukljueni u sam in hodanja
izvedeni su pomou mehanikih delova Motorikog Centra. Moete dokazati da je ovo
uraeno mehanikim delom Motorikog centra jer tokom hodanja vae ruke mogu biti zauzete
pokretima koji zahtevaju svesno usmerenje tj. panju na primer, kao kod otrenja olovke
ili raspetljavanja konopca, itd. Upravo zbog toga to mehaniki delovi Centara mogu raditi sa
nultom-panjom ili sa veoma malom, povremenom, panjom oni esto rade nezavisno tj.
dok se ovek oblai za veeru razmilja o nekom problemu i eventualno zatekne sebe, na
svoje iznenaenje, da odlazi u krevet. Svi verovatno imaju sline primere.
Cela ljudska maina je napravljena na taj nain da jedan deo moe u krajnjoj nudi da
preuzme rad drugog dela neko odreeno vreme. U ovom sistemu, ovo je izraeno u
kazivanju da se, u izvesnoj meri, Centri preklapaju u odnosu na funkcije. Iako, ba zbog ovog
preklapanja Centara u ogranienoj meri, ljudska maina je u stanju da se suoi sa odreenim
hitnim situacijama to je ini veoma prilagodljivom, i upravo zbog tog preklapanja nastaju
mogunosti za pogrean rad Centara. Na primer: znamo da se disanje moe odvijati bez
ikakve panje. Ovde Motoriki Centar, koji gri i oputa miie koje rade prilikom disanja
kontrolie Instinktivni Centar, koji u svakom trenutku procenjuje stanje krvi i shodno tome
uveava ili smanjuje dinamiku izdisaja. Ali mi ovo ne moemo direktno da posmatramo. Ne
moemo da posmatramo Instinktivni Centar i njegov kompleksni zadatak nad unutranjim
organima. Ali moemo da posmatramo rezultate njegovog rada naime, da nakon tranja
diemo dublje ili da kad smo pod groznicom diemo ubrzano i shvatamo da je to zato to je
Instinktivnom Centru potrebno vie kiseonika, itd. Ali disanje se ne odvija samo pomou
Instinktivno-Motorikog Centra. Postoji preklapanje u kontroli zbog kojeg moemo da
diemo i voljno tj. namerno. ovek ne moe da zadrava voljno svoj dah preko odreenog
vremena jer e Instinktivni Centar preuzeti kontrolu nad disanjem im ovek pone da gubi
svest. Ali ovek moe voljno da utie na svoje disanje i uini ga sporijim ili dubljim, itd. Ovo
je opasno raditi, ali postoje momenti kad je to neophodno i kad nam to moe i spasiti ivot.
Meutim, ako ovek pokuava da kontrolie disanje bez razumevanja ta radi i bez znanja o
tome, moe da utie na normalan rad Instinktivno-Motorikog Centra, koji tada postaje lenj i
u izvesnoj meri naputa kontrolu disanja. Seam se da sam uo G. vie puta kako kae da su
ljudi, koji oekuju da uveaju svoju mo kontroliui disanje, budale sem ukoliko nisu proli
dugu prethodnu pripremu pod kontrolom uitelja i sem ako nisu odabrani od njega. Oni su
budale jer se meaju u funkciju koja, kad se jednom dovoljno dugo poremeti na pogrean,
moda vie nee nikad raditi na ispravan nain.
Pitanje pogrenog rada Centara je stvar celo-ivotnog uenja kroz samoposmatranje. Da
bismo neto razumeli moramo da razumemo prirodu toga, u suprotnom ete prii tome na
pogrean nain ili ete imati pogrean stav u vezi toga. U ovom momentu ne moete razumeti
sve o centrima i o njihovom pogrenom radu. Ako pomislite da moete, postaviete pogreno
pitanje i neete usvojiti nita o ovoj temi. Razmislite za momenat. Ceo vas ivot je funkcija
Centara i kontrolisan je centrima vae misli, vaa oseanja, vae ideje, vae nade, strahovi,
ljubavi, mrnje, akcije, senzacije, zadovoljstva, udobnosti, itd. Kako onda moete da
oekujete da u kratkom vremenu, razumete sve o ispravnom i pogrenom radu Centara? To bi
bilo isto kao i kad bi oekivali da razumete sve o ivotu, nakon to ste uli nekoliko lekcija o
tome. Sve ovo, to je do sada reeno, je samo da vam da neki nagovetaj i da vas navede da
ponete da izuavate ovu materiju, i ako je ne izuavate samoposmatranjem, onda i kad ujete
hiljadu i jednu lekciju o ovoj stvari i dalje neete nita razumeti.

52

Neophodno je sada izloiti delove drugih Centara tako da imate uoptenu skicu po kojoj se
sami moete orijentisati i u odnosu na koju moete prikupiti neka svoja zapaanja o sebi i
utvrditi odakle potiu - jer to pomae da ovek sebe vidi mnogo jasnije.
Sada u podeliti odreeni Centar na pozitivni i negativni deo, pre svega, a onda u tu i tamo
popuniti neke manje pod-delove davajui priblinu definiciju njihovih funkcija. Ponimo od
Intelektualnog Centra.

Beleka: Samo je Motoriki Deo Intelektualnog Centra detaljnije obraen u ovom dijagramu.
Primetite ovde razliku izmeu Emotivnog Dela u Motorikom Delu Intelektualnog Centra i
Emotivnog Dela Intelektualnog centra kao celine. Primetite na to se ovde misli.

53

54

55

Kao to smo rekli, u ovim dijagramima Centara i njihovih delova obeleeno je samo nekoliko
delova koji treba da poslue kao vodi u posmatranjima Centara i njihovog rada. Pre
nekoliko godina deo naeg rada je bio da posmatramo delove Centara i da prikupimo te
uporedimo naa zapaanja.
Sve ovo to je do sad reeno zahteva paljivo izuavanje. Pre svega, neophodno je da
zapazimo ta je reeno o Centrima i njihovim delovima onako kako je dato, a onda da
razmislimo ta to sve znai i da steknemo linu ideju o tom predmetu jer na taj nain to
podiemo u vie delove Centara a zatim da za to naemo primere i da pokuamo da ih
razumemo. Molim vas da ne pitate o delovima centara koji nisu mapirani. To je uvek znak
negativnog razmiljanja i automatskog postavljanja pitanja to je gore nego formativno
ispitivanje, to je kao da pitate o Aziji ako je predavanje o Americi, ili kao da pitate o
izuzecima kada se objanjavaju pravila.

56

Birdlip, 18 Novembar, 1941

Pogrean rad Centara

Intelektualni Centar je podeljen na Pozitivni i Negativni Deo.
Deo IV- Zaponimo sada prouavanje Negativnih Delova Centara i i njihovog znaenja. Da
bismo to mogli uiniti, ponimo danas od Intelektualnog Centra koji je prirodno podeljen na
Pozitivnu i Negativnu stranu i u isto vreme porazgovarajmo o tome ta je miljenje i ta znai
Rad u odnosu na pravilan poredak Intelektualnog Centra.
Koja je funkcija Negativnog Dela Intelektualnog Centra? Grubo reeno, njegova funkcija je
da misli Ne, da negira. Funkcija Pozitivnog Dela Intelektualnog Centra je da misli Da, da
afirmie. Tako je ceo Centar predstavljen na ovaj nain.

Bez Negativnog Dela u Intelektualnom Centru bilo bi nemogue misliti. ta je miljenje?

Prva definicija koju ovaj sistem daje jeste da je miljenje uporeivanje. Miljenje je
uporeivanje jedne stvari sa drugom, jedne tvrdnje sa drugom, itd. Ali ako ovek ima
samo afirmaciju ili Da kao instrument sa kojim misli, poreenje nee biti mogue. Poreenje
zahteva kvalitet, ili izbor izmeu dve stvari, jedna kojoj kaemo Da i druga kojoj kaemo Ne.
Sva pitanja koja postavljamo a koja poinju sa zato (za razliku od onih koja poinju sa kako)
znae da traimo razlog za neto: i celokupno rezonovanje ukljuuje poreenje i izbor tj.
izbor ovog i odbacivanje onog. Bilo bi nemogue izabrati ili odbaciti kad u Intelektualnom
Centru ne bi postojala dvostruka mo naime, mo afirmacije i mo negacije. Dva dela
Centra bi trebalo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti nain, kao to dve otrice
makaza rade zajedno, jedna nasuprot druge. To znai da bi ovek trebao biti u stanju da vidi
ta afirmie, kao i ono ta negira, bez obzira o emu misli, i da ih dri zajedno i da izmeu dve
suprotstavljene strane nae put za svoje misli, jer svako izvorno miljenje vodi um u nekom
pravcu (i treba da vodi ka novom mestu u umu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde
je ve bio ranije i do kojih stie bez ikakvog miljenja ve jednostavnim naviknutim
asocijacijama). Govorim o istinskom miljenju koje zahteva napor i predstavlja neto to
ljudi retko rade. Kao to ste nesumnjivo ve uli, svakome u ovom Radu se savetuje da
57

pomeri mozak bar jednom dnevno a to znai da uini stvarni napor da misli. Ono sto obino
nazivamo miljenjem je jedan automatski tok asocijacija, let maglovitih ideja, seanja i fraza
prekidanih povremenim laganim naporom da se setimo neeg kao, na primer, ta treba da
kupimo ili gde treba da idemo danas. Kad Intelektualni Centar radi kao celina, svi njegovi
razliiti delovi i podeljci padaju na svoje pravo mesto i funkciju, ali to se retko dogaa. itav
Centar je retko osvetljen. Po pravilu samo mali delovi i pod-delovi rade tj. rade pod slabim
pritiskom sa samo malo svetla i u malim delovima, i tako ne mogu da operiu ni sa kakvim
mislima ili idejama koje zahtevaju aktivnost Centra kao celine. I opet, ljudi po pravilu ne
znaju o emu da misle. Ovaj sistem sa svim svojim idejama i principima, sa svojom
ogromnom pozadinom i sa svojim praktinim detaljima u stvari celokupno uenje je
povezani organski sistem, sazdan da oveka natera da misli i da ga naui kako da misli i da
mu da neto kroz ta da razvije svoje sopstveno miljenje. Jer su neke ideje lake da se shvate i
malih razmera, druge su tee i irih razmera i veza meu njima ne mora biti oigledna dugo
vremena, ali ceo Intelektualni Centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potreban
da pravilno prihvati i dri sistem kao celinu tako da moe ispravno da radi i da prenosi snagu
kao organizovana iva celina. To nije pitanje samo pamenja, jer pamenje je pre svega
funkcija mehanikog ili formativnog dela Intelektualnog Centra, koji registruje, i ovaj deo
nije dovoljan da shvati ideje i uenje u potpunosti. To je takoe pitanje vrednovanja, uvianja
i oseanja ukusa njegove istine. U isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno zapamen u
oveku, on ne moe da se ispravno razvije i raste u njemu, da primi i prenosi vibracije Viih
Centara. Morate razumeti to da Rad kao takav nema snagu, ako ga uzmemo kao rei i
dijagrame, ve se snaga nalazi u onome ta Rad prenosi kada je njegova sutina voljno
shvaen. Jer kad je Rad shvaen, on onda formira neto u oveku to nije ranije posedovao i
taj instrument, da tako kaemo, tako formiran u njemu moe da odgovori na uticaje kojih
ranije nije bio svestan. Ba ti uticaji modifikuju, menjaju i eventualno transformiu oveka.
Videete, dakle, koliko je bitno drati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje ponovo i
iznova i misliti o njima te pokuati da delujete iz njih i na osnovu njih. Jer ako Rad umre u
oveku kroz ogroman pritisak ivota i njegovih dnevnih zahteva, bie moda teko probuditi
se opet. Ljudi lako padaju u san; i mnogo vremena uzme uenje, napori i rtvovanja pre nego
to se Rad u oveku formira dovoljno snano da moe da ostane iv sam od sebe, stoga ljudi
moraju da budu u vezi sa onima koji mogu da ga dre u ivotu i iji je zadatak da to ine.
Napravio sam ovaj dijagram da bih pokazao kako je rad Intelektualnog Centra, kao celine,
neophodan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu
svrhu i moe da ispravno organizuje ceo Intelektualni Centar u instrument koji moe da
pone reagovati na uticaje koji dolaze od Viih Centara. Ali kako ova tema pripada
Relativnom Miljenju (koje samo dovodi Intelektualni Centar u pravilan rad) vratiemo se
sada na podelu Centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriemo ih u odnosu na
pogrean rad Centara (i delova Centara).
Uzmimo negativno miljenje. Negativno miljenje nastaje kad ovek misli iskljuivo ili
uglavnom iz Negativne strane Intelektualnog Centra. Koristi negativni deo za miljenje. Kao
to je reeno, dve strane: pozitivna i negativna, treba da rade zajedno i da jedna drugu
proveravaju. Ako ovek pone da misli, recimo o Radu, iz Negativne strane Intelektualnog
Centra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osuen da stigne do
poricanja Rada, jer Negativna strana moe samo da povee stvari u obliku poveane
negacije. Krajnji rezultat e stoga biti Ne. Ovo negativno miljenje, o stvarima sa kojima je
Rad na primer povezan, je danas vrlo uobiajeno, ali da bi napredovao ovek mora da odbaci
bilo ta ta se sa tim ne slae.
Negativno miljenje ima mnoge razliite forme u ljudima. Neki ljudi imaju dobro razvijen
sistem sasvim neproverenog negativnog miljenja o razliitim stvarima o njima samima, o
drugima, o ivotu, o svetu, o svemiru, itd. Ovi sistemi su formirani u njima nezavisno od
58

Pozitivne strane Intelektualnog centra i stoga su jednostrane, neproverene, neoborive bilo

kakvim suprotnim miljenjem i esto su izvor bolesti.
Jedna od najlakih stvari je ne slagati se. Za neslaganje po navici se koristi Negativni Deo
Centra. Neslaganje po obiaju, iznalaenje krivice, ili greke, cepidlaenje, itd., je
nekontrolisano korienje Negativne strane: a negativan mislilac je ukratko ovek za
izbegavanje, jer ta god da mu kaete on e pokuati da uniti. On ne moe drukije jer on je,
da tako kaemo, intelektualno u rikvercu i samo moe da ide nazad. Sve je ovo pogrean rad
Centra. S druge strane, ovek koji misli, recimo opet o ovom sistemu, samo na strani
afirmacije, opet nee nikad nita shvatiti. To mu nikad nee postati stvarno, jer nee nikad
proi kroz iskuenje u odnosu na njega i boriti se i osvojiti ga za sebe polako i postepeno.
Postoji pria u Radu da je jednom davno ovek bio savren. ovek je bio u kontaktu sa
Viim Centrima. U stvari, reeno je, razgovarao je sa bogovima. Ali bio je veoma slab, jer
nikad nije osporavan i bivajui uvek afirmisan, nije znao kako da se sretne sa poricanjem.
Tako je lako pao sa svog visokog poloaja jer nije imao snagu da razmilja i razumeva sam
za sebe. Sada mora da nae put nazad gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu
pomogne.
DODATNA BELESKA:
Ima interesantnih stvari koje se mogu rei u vezi podele na Pozitivni i Negativni deo
Intelektualnog Centra ako ih uzmemo u vezi sa drugim centrima kao to je Emocionalni
Centar. Na primer, ovek moe imati negativno miljenje i pozitivan oseaj ili volju u odnosu
na neku stvar. Ili, nasuprot tome, moe imati pozitivno miljenje i negativan oseaj ili volju.
Da bismo ilustrovali ovo primer iz Jevanelja je dobar za razmiljanje:
ovek je imao dva sina; i ode do prvog i ree: Sine idi radi danas u vinogradu. I on
odgovori i ree neu: ali zatim se pokaja i ode. I ode drugom sinu i ree isto. I on odgovori i
ree: Odoh gospodaru i ne ode. Koji je od njih dvojice uradio po volji svog oca? (Matej
XXI- 28-31)
ovek koji ima suvie mehaniku afirmaciju Intelektualnog Centra e rei Da ali to pripada
njegovoj misli, ne njegovoj volji. Osnova volje je Emocionalni Centar. Tako on kae Da sa
svojim miljenjem ali u krajnjoj liniji Ne svojim Emocionalnim Centrom. Ili ovek ima
negativno miljenje i pozitivno oseanje. On kae Ne svojim razumom ali njegova
oseanja kasnije kau Da. Parabola ili psiholoka definicija moe biti shvaena razliito.
Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve razliite strane koje se nuno ne slau.
Druga stvar koja moe biti reena je da ako ovek nema Magnetski Centar (koji afirmie
postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu ivota naime A i B uticaje) moe samo da pone iz
negativne strane miljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje
vreme u opovrgavanju. Oseanje inicira odreenu vrstu miljenja. Na intelektualni aparat,
takav kakav jeste, podeljen je na pozitivni i negativni, moe dati bilo koji rezultat shodno
tome koja strana je u akciji. Moe dokazati ili opovrgnuti bilo ta. Vrednovanje
Emocionalni Centar je ono to je odluujue. Gledano kao ista maina, dve strane
Intelektualnog Centra se uzajamno ponitavaju. Zato je reeno da je trei faktor neophodan
za pravilan rad Centra.

59

Berdlip 28 Novembar 1941

Pogrean rad Centara

Deo V U ovom tekstu, koji je poslednji u seriji o pogrenom radu Centara, poeemo sa
Emocionalnim Centrom u odnosu na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti veliku
digresiju o negativnim emocijama kao takvim.
U prethodnom tekstu reeno je da Intelektualni Centar ima, prirodno, negativnu stranu. Ali to
nije sluaj sa Emocionalnim Centrom. Negativni deo Emocionalnog Centra je sedite
negativnih emocija. Ali, takav deo u Centru ne postoji prirodno: on je steen. Moe se odmah
rei da kad god je taj steeni Negativni Deo Emocionalnog Centra aktivan, to znai pogrean
rad Centra. I nije preterivanje rei da emocionalni centar veoma retko radi pravilno, usled
delovanja ovog steenog Negativnog Dela koji je postao zaraen od kontakta sa ivotom. Jer
negativne emocije vladaju ivotom, moda naroito danas, i ljudi se dre svojih negativnih
emocija vie nego bilo ega drugog. Zaraza negativnih emocija (kao zaraza negativnog
miljenja) postepeno sama sebe ugrauje u dete koje raste, jer dete se raa budno (na svojoj
skali) u svet uspavanih ljudi, i imitirajui ih, ui samo kako da padne u san kad doe njegov
red: i izmeu mnogih ostalih stvari ui kako da imitira negativne emocije tj. izraze lica,
intonacije, rei i fraze koje izviru iz negativnih stanja drugih ljudi. Dete imitira sve to i
postepeno poinje da osea ta one predstavljaju. Na taj nain negativna oseanja starijih
postepeno se prenose na dete i posle izvesnog vremena dete poinje da pokazuje negativne
emocije, da se duri, da tuguje, da gnjavi osea aljenje nad samim sobom, i slino.
Naposletku, ta bi drugo moglo dete da radi? I ta bi oni koji su ve zaraeni negativnim
emocijama radili, poto su sasvim nesvesni sopstvene negativnosti i nikad nisu uli za ideju
negativnosti a i ako su uli sasvim su sigurni da oni nisu nikad negativni. Zapaate kako je
teko izmeniti ovaj ponavljajui i samoobnavljajui uzrono posledini lanac, ovu
kontinuiranu infekciju i re-infekciju, koja je gora od bilo koje druge zaraze, moralne ili
fizike. Ko e to prekinuti? Ili ime se to moe prekinuti? Jedini nain da se to prekine jeste
da ovek uje, vidi, razume i shvati ta negativne emocije jesu i da pone od sebe. Jer ako i
jedan ovek napravi pomak u svojoj poziciji u tom smislu u tom gustom tkanju ivota, u toj
zgusnutoj masi ljudskih bia, oslobodie mesto za druge. Ali to e se samo dogoditi ako radi
na svojim negativnim emocijama iskreno iz najdublje, unutranje, individualne percepcije
istine tog uasa i beskorisnosti negativnih emocija, jer je to taka u kojoj stvarni Rad poinje,
u toj unutranjoj viziji. Morate razumeti da svi vi moete poeti Rad iz razliitih mesta ili, to
bi se reklo, dubina u vama. Moete raditi iz povrnih razloga ili iz dubljih razloga. Kad ovek
Radi na Sebi radi nagrade ili pohvale, ili pozicije ili dunosti, ili iz odreene vrste
uobraenosti, ili gordosti, ili samozasluge, ili iz neke slike o sebi, ili iz asti, ili iz elje da
zadovolji, ili imitira, ili iz straha, kao to je strah od gubitka reputacije, strah od kritike, strah
od gubitka prijateljstva i slino svi ti motivi ili izvori njegove volje u njemu (neki bolji, neki
loiji) jo uvek nisu ovek koji Radi na sebi. To je i dalje spoljanji Rad na sebi. Ovi motivi
su serije zamena za stvarno ja u oveku zamenika ja, od kojih neki formiraju
Zamenika Nadzornika, i kao to rekoh neki su bolji, a neki loiji neki su korisni, a neki
prepreka tj. neki su vie unutranji i time blii naoj esenciji ili stvarnom delu u oveku, a
neki su vie spoljni i time vie ka lanoj linosti ili imaginarnoj linosti za koju sami sebe
smatramo i na koju troimo toliko mnogo energije, misli, novca, u odravanju usred gustih
oblaka negativnih emocija i tenzija.
Samo e stvarni Rad, a ne imaginarni rad na linim negativnim emocijama omoguiti da
pomaknu svoje pozicije, u suprotnom one su i dalje tu, u drugoj formi, jer su one kao Proteus
koji samo menja oblik menjajui se u neto drugo. Ali neophodni deo Rada, kroz koji svako
mora da proe, da putem iskrenog posmatranja u sebi vidi, kako se dri negativnih emocija
jednom rukom, a drugom, pokuava da ih se oslobodi. Rad neizostavno vodi svakog ka istom
mestu i ka istom iskustvu. ovek mora dostii taku uvianja sopstvene bespomonosti
uvianja sopstvene mehaninosti. A to, ako nije negativno iskustvo, e ga dovesti do
60

Pamenja sebe. Uvianjem sopstvene bespomonosti on privlai pomo. Uvianje sopstvene

bespomonosti stavlja oveka u Tree Stanje Svesti gde pomo moe da nas stigne. I kad smo
ve tu da dodam za one meu vama koji jo uvek ne razumeju sasvim ta znai raditi vie
spolja a ta znai raditi vie iznutra da je to ovaj sluaj. Predmet Rada je da probudi
zakopanu savest ovde ne govorim o steenoj savesti koja se razlikuje kod svake rase, i
predstavlja pitanje svake kulture, treninga, klase i nacije. Zakopana savest je ista u svim
ljudima, ali je zakopana to jest, van domaaja. Da nema te zakopane savesti u nama, Rad
bi bio beskoristan nita vie od obine mode, novog trenda ili argona. Kad bismo mogli da
dodirnemo tu stvarnu zakopanu i istinsku savest, momentalno bi znali da su sva negativna
stanja pogrena i da nas zapravo truju. Upravo po unutranjem doivljaju, ukusu, kako
kaemo u Radu ovo sami poinjemo da uviamo. Unutranji ukus omoguava oveku da
svhati da je negativan. Onda poinje borba. eli neto da kae a ne moe. Kad se ovo
dogodi, kad ga Rad dovede do ove take, onda Rad u njemu radi. To vie nije neto to on
prihvata, ve neto za ta se mora boriti u sebi. Onda poinje da uvia da mora da radi na
svojim negativnim emocijama vie iznutra, i onda mu savest pomae. Ali ako radi na svojim
negativnim emocijama zato to mu je to reeno da treba da radi, ili zato to ga je pred drugima
sramota da ih ima, i slino, onda on radi vie spolja na njima, a ne izvorno iznutra. Bez tih
udaljenih indikacija stvarne savesti koju Rad poinje da pobuuje u ljudima i njegovoj
unutranjoj pomoi, borba sa negativnim emocijama bila bi nemogua. To jest, kad ne bismo
imali savest negde u nama, negativne emocije bile bi nepobedive. ivot bi bio suvie jak. Ali
sreom po nas koji ivimo na ovoj planeti, koja se nalazi daleko dole niz Zrak Stvaranja, koja
je samo jedan stepen udaljena od najgoreg mogueg mesta u celom svemiru sreom po nas,
mi u sebi imamo sredstva buenja, iako zakopana, a s druge strane imamo izvan nas oblike
uenja o buenju, koje svesni krug oveanstva izvan ivota prenosi s generacije na
generaciju, koja nas mogu potaknuti da se u sebi probudimo.
*

Osvrnimo se sada ukratko na Emocionalni centar i njegov Negativni Deo. Kao i Intelektualni
Centar, Emocionalni Centar moe biti predstavljen grafiki, iako ne u potpunosti tano, na
slian nain.

61

Ovo predstavlja Centar nakon to je stekao svoj Negativni Deo od kontakta sa ivotom. Na
ovom mestu ne elim nita vie da kaem o razliitim delovima i aspektima Emocionalnog
Centra, izuzev da je polazite u vaem linom razmiljanju na tu temu ideja da je sve u
Negativnom Delu radi na nepravilan nain, kao u rikvercu. Uzmimo na primer sumnju.
Sumnja je emocionalno stanje koje ubrzo ukljuuje Negativni Deo Intelektualnog Centra i
vodi ka formiranju zakljuaka negativne vrste. Poslednji put sam rekao jednu stvar koju
moramo da shvatimo o Intelektualnom Centru, a to je da svaka njegova strana pozitivna ili
negativna radi nezavisno da bi mogla da doe do zakljuka. Ovo se mora jasno shvatiti. Ako
se sumnja stvara u Negativnom Delu Emocionalnog Centra, jer je sumnja pre svega emocija,
koja e zatim pokrenuti u rad Negativnu stranu Intelektualnog centra, u kom sluaju e sve
delovati da dokae da je tvoja sumnja ispravna. Pretpostavimo da se vaa sumnja iznenada
promenila u prihvatljiviju emociju time to ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada
e Pozitivna strana Intelektualnog Centra poeti da radi i vai zakljuci e biti sasvim
drugaiji. Poznat vam je izraz elja je otac misli. Ali to nije zadovoljavajua formulacija.
Bilo koje od vaih emocionalnih stanja upravlja vaim miljenjem. Ovo je primer kako jedan
centar hipnotie drugi i otud pogrean rad centara. Moramo stoga pokuati da nae misli
oslobodimo emocija kad smo negativni. Ali sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome
potpunije zahteva dugo vreme.
Dodau jo re ili dve o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu svakog da
zaraze. To je jedan od razloga to su toliko preovlaujue i zato ljudi vole da su negativni,
jer tako mogu lako da povrede drugoga. Setimo se da u Radu postoji jedna vrlo teka krilatica
ako ste negativni to je uvek vaa greka. To je teko da se shvati. Uvek izgleda da je to
greka nekog drugog. Podsetiu vas da je posebna karakteristika negativnih emocija ta da one
same sebe pokreu, da uvek stvaraju nove negativne emocije, dugo nakon to je uzrok
uklonjen. Takoe one oduzimaju mnogo energije i beskorisno je rasipaju da ljudi esto
postaju bolesni usled toga. I napokon, ako ovek ima mnotvo negativnih emocija i
negativnog miljenja, to je veoma opasno stanje da se u njemu bude. Ako ovek radi na
percepciji svog Emocionalnog Centra otkrie da ceo njegov ivot dobija novo znaenje i
doivee momente buenja kakve nikad nee zaboraviti a zatim e uvideti ta znai kad
Emocionalni Centar radi pravilno. Ali sam to ne moe da uradi. Samo kroz novu snagu i kroz
nove ideje i kroz novi pogled na sebe to moe postati mogue. Svi napori o kojima Rad
govori su neophodni, a naroito Pamenje Sebe, i takoe, mora da se osea cela pozadina
Rada.

Berdlip, 13 Decembar, 1941

Karma - yoga
Predavanje koje je odrao Dr. Nikol
Karma-Yoga je nauka delanja sa ne-identifikovanjem. Ova frazu svi morate da zapamtite. Ne
smete je promeniti u nauka delanja bez identifikovanja. Sutina ideje Karma-Yoge je da se
susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima. Znai, praktikovanjem KarmaYoge, ovek ne tei neprestano da izbegne neprijatne stvari, kao to to ljudi obino ine.
ivot treba sresti sa ne-identifikovanjem. Kad je ovo postane mogue, ivot nam postaje
uitelj; ni u kakvom drugom smislu ivot ne moe postati uitelj, jer ivot uzet sam za sebe je
besmislen, ali uzet kao veba on postaje uitelj. Nije ivot taj koji je uitelj, ve ovekov
odnos kroz ne-identifikovanje omoguava da ivot postane uitelj. Nita ne moe toliko
promeniti bie kao ova praksa naime, uzeti neprijatne stvari u ivotu kao vebu. Bilo ta to
deluje na bie odmah poveava nau snagu. Uzeti ivot sa ne-identifikovanjem ne znai
62

prazno postupanje, to znai postupanje iz stvarne osnove, iz Cilja i iz razumevanja ideja Rada
i znaenja Rada.
Nemogue je razumeti ivot njime samim. Uzet sam za sebe to je jedna ogromna zbrka. Neto
mora biti prevueno preko ivota, sistem ideja kao to je Rad, da bi imao bilo kakav smisao.
Karma-Yoga daje znaenje ivotu. Ali samo po sebi to nije dovoljno. Sve ideje Rada su
neophodne da se transformie ivot u smisao za oveka.
Kako ovek moe da nae svoj Smisao?
Svako je roen u ovaj svet sa jednom lekcijom koju treba da naui sa stanovita Rada, jedan
zadatak da obavi u vezi sebe i dok god ne pone to da uvia, njegov ivot je zaista besmislen.
Moramo da se setimo neeg to smo svi zaboravili. ivot je veoma kratak; izgubimo sebe vrlo
rano u ivotu. Ne lutajte. Saberite se i upitajte: ta ja radim? Gde idem? Mislite ta morate
da uradite pre nego to je prekasno; mislite ta je to vano za vas na emu treba da radite.
Svako mora da razlikuje za sebe na emu treba da radi, ta je razlog zbog ega ivi svoj
ivot.3 ovek se raa na ovoj planeti sa unutranjim zadatkom i ivot je tako organizovan da
on ne moe da nae sebi smisao ivota samo kroz ivot, ve samo kroz sagledavanje ta je
njegov unutranji zadatak. Rad kae da je svako roen u, i nalazi se u najboljim
okolnostima u odnosu na njegov zadatak, i da ako ovek sretne Rad, njegovi uslovi su
upravo najbolji za svrhu Rada. Ali naravno, svako misli da samo kad bi mu okolnosti bile
drukije, sve bi bilo lake. To nije sluaj. Raanje je iz sudbine, a ne sluaja, i celokupna
ovekova sudbina je povezana sa njim i njegovom moguom evolucijom. ovek mora da radi
uprkos okolnostima u kojima se zatekao. Biti roen siromaan podrazumeva tekoe, a biti
roen bogat takoe podrazumeva tekoe. ivot kakav je, uvek ide drukije nego to
oekujemo i sve ide da tako kaemo unakrst. Da je ivot po sebi cilj to ne bi bio sluaj. Ali
kad mislimo o naim ivotima sa stanovita da mi kao i svi drugi ljudi imamo za zadatak da se
razumemo i transformiemo, celo znaenje egzistencije se menja. ivot je veoma kratak
momenat konfuzije i zbrke ali ak i tada mogue je delovanjem Rada da se uhvati odblesak
onoga na emu ovek treba da radi i ta ovekova egzistencija ovde zaista znai. Ovaj Rad,
ako se pravilno osea i primenjuje, postepeno predoava ta ovek treba da radi, kakvu lekciju
ima da ui, koja je glavna stvar (glavna osobina) u njemu koju treba da razume i transformie.
Ovo se zove Glavna Osobina. Ali ovek ne moe da stigne do unutranje percepcije Glavne
Osobine dok nije spreman za to. Sva njegova odvojena posmatranja i Ciljevi u vezi njegovog
Rada na sebi, ako su preduzeti iskreno, e postepeno da se kombinuju i pokazae mu ta je to
na emu treba da radi i dae mu razlog zato je ovde na zemlji. To je iznalaenje sopstvenog
smisla ili drugaije reeno, znaenja sopstvene egzistencije. Ali napinjati se da naete svoju
Glavnu Osobinu direktno, je beskorisno. Morate vrlo poteno poeti da radite na ovoj ili onoj
stvari koju ste zapazili i da iskreno elite da je promenite. Ljudi esto oseaju Rad iskreno, ali
nikad ne pomiljaju da iskreno zaponu od neeg to primeuju u sebi i da rade na tome. Oni
hoe sve odjednom i da ne plate.
Ali ako ponete da emocionalno oseate da elite da spoznate svoju Glavnu Osobinu i zaista
elite da je upoznate, moda ete poeti da hvatate njene odbleske. Nekad moete da vidite
Glavnu Osobinu u drugim ljudima. Upitajte se: ta je to u ovoj osobi to bi je uinilo
razliitom kad bi se promenila? Nekad moete da vidite to u nekom drugom. I kad biste
samo mogli da vidite kako greite u sopstvenom ivotu, kako uvek reagujete na isti nain u
odreenim okolnostima, kad biste iznenada uhvatili sliku ovoga, onda imate Cilj koji
neizostavno vodi do Glavne Osobine. Videete da je to neto o emu ste uvek znali i
3

Kako da prepoznamo koji je na cilj? Pravi cilj svoga ivota moemo prepoznati po tome to nam on prua
najvie zadovoljstva i ispunjenja - pod uslovom da to nije obina strast i iluzija. To je oaranost koja nas uzdie i
ispunjava pozitivnom energijom i uzvienim vrednostima. To nam uvek "ide od ruke" kada samo ponemo da
radimo na tome.

63

sumnjali, ali nikad niste zapravo prepoznali kao ba tu stvar. Moda ete je videti na trenutak
i pomisliti: Znai to je, u stvari, ipak to. Oduvek ste znali ali niste pogodili da je to ta stvar
koju treba promeniti. I onda ete videti da ako moete da promenite ba tu stvar, biete u
stanju da promenite i druge stvari. Nakon prvog uvida moda neko vreme neete biti u stanju
da je ponovo vidite. Onda ete videti opet. To je osovina oko koje se vaa linost okree, i to
je pogrena osovina, ukoliko ne izgradite neto iza vae linosti, ne moete da naete
sebe. Ali ako moete da uhvatite trag stvarnog ja povrh Glavne Osobine, videete ta va
ivot ini pogrenim. I ako oseate da je to otkrie stvarni smisao ivota za vas, onda ivot ne
moe vie nikad postati besmislen.
Ispravno i Pogreno.
Ljudima je teko, naroito ljudima koji su kristalizovani u njihovom smislu ispravnog i
pogrenog, da shvate da ne postoji apsolutno pogreno i ispravno, nego da je ispravno i
pogreno relativno. Ljudi se uvrede kad im ovo kaete, naroito ljudi koji su dovoljno sujetni
da misle da su u pravu. Ispravno i pogreno zavise od treeg faktora. Sami po sebi, oni su
samo suprotnosti, koja jedna drugu iskljuuju. Trei faktor je Cilj. Ako je va Cilj da idete u
Edimburg, onda je ispravno da idete na sever a pogreno da idete na jug. Ali ako je va Cilj da
idete u Brajton ispravno je da idete juno, a ne severno. Ali ljudi vole da im se kae da je
uvek ispravno uiniti ovo ili ono tj. ii severno i da je uvek pogreno ii juno. Mnoge
nefleksibilne ideje ove vrste dominiraju ljudskim umom i ine njihov razvoj sterilnim.
Generalna formulacija ispravnog i pogrenog u Radu je da je ispravno sve to vas budi. Ali
ova formulacija zahteva veliko razumevanje da bi bila shvaena.
Pamenje Sebe
Ljudi misle o Pamenju Sebe, ali ga ne sprovode u delo. Neophodno je zaustaviti lanac
automatskih asocijacija svaki dan. Ovo se moe uiniti unutranjim zaustavljanjem tj.
zaustavljanjem svega, svih misli, itd. To je poetak Pamenja Sebe. Ali ljudi, kao to rekoh, i
dalje misle o Pamenju Sebe, ali ga nikad ne ine. Da bi se ovek setio sebe, on mora da
zaustavi sve i da se izdigne u potpunu tiinu i potpuni nestanak svih obinih doivljaja sebe.
Za ovo je potrebno malo vremena. Ali veina ljudi ne moe da odvoji ni jedan minut da to
uini zato to su robovi svojih maina, i tako zarobljeni i zalepljeni uz neprekidni i beskorisni
tok mehanikih misli, negativnih emocija, linih rauna, itd. Velika je teta, posebno danas,
kad je spoljni hipnotizam ivota tako jak, da ljudi ak misle takve stvari kao to je misao da e
rat da pobolja sve, da ljudi ne daju sami sebi Prvi Svesni ok. Pomo moe da stigne oveka
samo kao rezultat ovog oka. Ona ne moe dopreti do njega od poplave njegovih linih misli,
problema i emocija. Pomo koja stie iz pravca Viih Centara, ne moe da dosegne do
Drugog Stanja Svesti; ona moe dostii samo do Treeg Stanja Svesti. Danas, kad je toliko
mnogo ljudi hipnotizovano ratom, ima vie snage dostupne u svetu nego u druga vremena za
one kojima je potrebna, kad bi je samo mogli dostii. Ali ona ne moe biti dosegnuta
asocijativnim miljenjem koje samo dre oveka na istom nivou tako da stalno ponavlja:
moram da skoim, ne shvatajui da ako eli da stigne do vieg nivoa on uistinu mora da
skoi. Nema svrhe ponavljati moram da pamtim sebe. Morate zapravo da se setite sebe.

Berdlip, 19. Decembar, 1941

Komentar o naporu
Deo I Kad ovek u ovom Radu prestane da ini bilo kakav napor, esto se kae da on luta.
Lutati znai nemati pravac. U drugim sluajevima kae se da je zaspao, utonuo u san. Utonuti
u san u Radu znai jednostavno zaboraviti na Rad. Na primer, ovek moe biti toliko
64

zagnjuren u ivot da zaboravlja sve to je u vezi sa Radom. On tada, ne samo da luta, nego
spava. U ovoj diskusiji, govoriu o naporu u Radu. Rad zavisi od napora. Zasnovan je na
naporu odreene vrste. Pre svega, napor se, generalno, deli na dve vrste, mehaniki i svesni. U
optem smislu mehaniki napor je ono to moramo da radimo, ono na ta nas ivot tera. Sve
ivotinje, cela priroda, sav organski ivot, od kojeg smo mi mali deo, mora da ini mehaniki
napor. Primera radi. Ako pada kia morate uzeti svoj kiobran. Tano ovo se misli pod
mehanikim naporom, i sa takvim naporom mi se prilagoavamo ivotu.
Svesni napor znai da neto nije neophodno za ivot i nije uzrokovano ivotom. Tj. ivot ga
ne uzrokuje; njegov uzrok i poreklo nije u ivotu. To znai da je neki drugi izvor, a ne ivotni
interesi, neophodan da bi se svesni napor preduzeo, kroz koji svesni napor postaje mogu. Da
li ste se ikad upitali da li postoje uticaji koji ne pripadaju ivotu i koji dolaze iz drugog
izvora? Dozvolite da vas podsetim o tome ta ovo uenje kae. Postoje dve vrste uticaja u
samom ivotu kao takvom, koji su nazvani A i B uticaji. A uticaji nastaju u samom ivotu
sudaranjem, tenzijom i trvenjem, zavistima, mrnjama ambicijama, ratovima, zloinima,
trgovinom, ivotnim interesima, zakonima, itd. Ali B uticaji postoje u ivotu i oni govore
drugi jezik jer je njihov izvor izvan ivota tj. iz onog to zovemo C uticaji tj. od ljudi koji
su proli individualnu evoluciju. C uticaji ne dolaze iz kruga mehanikog oveanstva, ve od
kruga svesnog oveanstva. Ali za C uticaje je nemogue da u ivot stignu direktno. Oni ne
bi bili shvaeni. Oni imaju drugi jezik, jedan koji moramo polako da nauimo. ivot ih menja
u B uticaje. Ali poenta je da je ovaj sistem zasnovan u celosti na postojanju ovih drugih
uticaja, razliitih od ivota, zvanih B i C uticaji tj. na C uticajima. Zato moramo da nauimo
novi jezik. Morate da razumete da kad ovek ne bi imao unutranju skrivenu sudbinu, kad
ovek ne bi bio semenka, i esto veoma nesrean, ne bi bilo niega za njega izuzev ivota i
njegovih interesa. Ali ovekova unutranja sudbina ne lei u ivotu. To seme, koje je ovek,
je u stanju da se razvije sopstvenom evolucijom i samo odreena vrsta svetlosti i toplote moe
da ga razvija ne svetlost i toplota sunca koje upravlja spoljnim ivotom i koja je njegov
izvor. Sve ovo ovde kaem zato to je teko razumeti u emu se Rad sastoji dok god dve
sudbine oveka nisu formulisane u vaim glavama,. Rad je ono to se zove etvrti Put,
poseban od prethodna tri Puta. Taj pravac vodi kroz ivot, i ovek mora da zna kako da ide
kroz ivot i da ga koristi da od ivota dobije ono to mu treba a da isto vreme bude u Radu.
Ovo je samo mogue za neke ljude naime Dobri Domaini oni koji svoju ulogu u ivotu
ispunjavaju ali ne veruju u ivot. I morate shvatiti da u ovom Radu se ne zahteva od vas da
odustanete od ivota ili neega u tom smislu. Naprotiv, ovaj Rad ini da shvatite da morate da
koristite ivot koliko god moete radi iskustva. Ali ne smete da verujete u ivot i da se u
njemu izgubite i misliti da svi ciljevi lee u ivotnom iskustvu.
Svesni napor je napor oveka da se probudi iz sna koji ivot indukuje u ljude. Kao to znate,
u interesu prirode nije da se ovek probudi jer onda prestaje da slui prirodi. Takvi bi napori
bili nemogui da je ovek samo proizvod prirode, ija je jedina svrha da se prilagodi ivotu.
Ovo sada govorim stoga sto, ako sami ne vidite da u ivotu postoje dve razliite vrste uticaja,
dve vrste stvari, dve vrste literature, dve vrste istorijskih linosti, onda e biti nemogue da
uinite svesne napore izvan odreenog stepena. To je zato to u ulaganju napora linog rada,
Emocionalni Centar mora da se otvori i mora da angauje pravi deo: a ako je samo okrenut
ivotu, linim ambicijama itd. ne moe da se usmeri u pravilno delanje.
Prilikom ulaganja napora neophodno je imati u vidu iz kog dela oveka dolazi napor. ovek
moe da ini napor protiv javnih izraavanja negativnih emocija, na primer strah, da ne
ispadne budala pred drugima, da ne izgubi posao itd. To je mehaniki napor. im doe kui
izrazie svoje negativne emocije. Svestan napor se sasvim razlikuje i potie iz drugog dela.
Kad ovek osea postojanje A i B uticaja i shvata da C uticaji moraju postojati van ivota, da
bi uzeo u obzir B uticaje iz ivota on poinje da osea postojanje neeg vieg nego to je on
65

sam. Ovo poinje da budi Emocionalni centar i da ini svesni napor moguim. U suprotnom
ovek e samo oseati sopstvene emocije i ostae u uzanoj zoni sebe samog.
Najvaniji svesni napor je da se setite sebe. Ovo je uvek teko jer smo odavno zaboravili sebe
, ali je sasvim nemogue ako ovek nema oseaj za vie uticaje i ne moe da uvidi razliku
izmeu A i B uticaja u ivotu. Pamenje Sebe mora da ima emocionalni faktor, ne od sebe, ne
od linosti, ve od neeg dubljeg, ili ako vie volite, od neeg iznad obinog sebe. Faktor
volje ulazi u Pamenje Sebe ne samovolja, ve svesna volja.
Postoje dve strane u Radu gde napor moe biti uinjen, i to su jedine dve strane na kojima
ovek moe da evoluira. Prva je na strani znanja i u sluaju Rada, napor lei u miljenju o
idejama i formiranju ovekove sopstvene intimne i unutranje veze sa znaenjem i nema nieg
vanijeg od ega i sa im treba poeti. ovek mora da misli, spekulie i razmilja, pretresa na
svoj sopstveni nain, zamilja i formira svoje fantazije, svoj sopstveni smisao Rada, kao
izvorno polazite u sebi. Jer kad jednom zasnuje polazite, ako je pogreno moe biti
modifikovano. Rad tada poinje da osvetljava um. Drugi napor je na strani bia. Napori na
strani znanja su razliiti od napora na strani bia. Sasvim je lako to uoiti i svako to moe
videti sam za sebe. ovek se moe razviti u dva pravca i samo dva na strani znanja i na
strani bia. Jedino to oni moraju da idu ruku pod ruku. Rezultat je razumevanje. Kao to je
ranije reeno, Rad mora biti zasnovan na razumevanju. ovek se tome ne moe prilagoditi,
onako kako se prilagoava ivotu van sebe. Razumevanje je najjaa sila koju u sebi moemo
stvoriti. Ne postoji nita bolje, u dugoronom smislu, emu treba teiti u nego to je
razumevanje: i u Radu ovek je definisan svojim razumevanjem. ovek jeste njegovo
razumevanje. Danas elim da govorim samo o naporima na strani bia. Napori usmereni na
ovekovo bie se razlikuju, kao to je reeno, od napora usmerenih na razmiljanje, o ovom
sistemu. Dve strane oveka strana njegovog znanja i strana njegovog bia moraju biti
ujedinjene da obrazuju razumevanje. Ovaj Rad nam daje vie znanja nego to imamo bia da
ga primimo. Ali veoma je teko da se ujedini znanje sa biem. Celokupni zadatak je da se to
postigne i prva potreba je da se vrednuje znanje, tj. da ga se voli, eli, da se ima potreba za
njim. Znanje moe samo da se sjedinjuje sa biem kroz neku emociju, elju, volju. ovek
mora da eli ono to zna. U suprotnom znanje se ne moe ujediniti sa biem. Ne moete raditi
na svom biu nezavisno od znanja ovog sistema i ne moete imati nikakvo praktino znanje
ovog sistema ako ga ne primenjujete na svoje bie, a na svoje bie ga ne moete primeniti tj.
ne moe da ue u vau volju i da postane vaa volja i tako deluje na vas ako ga ne
vrednujete i ako ga ne elite. ovekovo obino stanje je da ne eli ono to zna. Delamo iz
naeg stanja bia, a ne znanja. Naa volja dela i naa volja se raa iz naeg nivoa bia. Tako
ovek zna bolje ali ne radi bolje, i sve dok god je u tom stanju, on nema jedinstvo u sebi i tako
nema razumevanje, jer su u njemu dve odvojene strane. Da bi znanje delovalo na bie mora
postojati elja, ili radost, ili zadovoljstvo idejama Rada, jer nita ne moe da pree od strane
znanja u stranu bia bez elje ili zadovoljstva ili tenje tj. bez volje. Onda e ovek eleti
da ivi sa onim to zna, da ivi svoje znanje, i njegova volja i njegovo znanje e poeti da se
prepliu. Ba ovde vrednovanje Rada i njegova pozadina u nama ima svoju ulogu. Sve u
Radu poinje od vrednovanja a to znai eleti neto, jer ne vrednujete neto ako ga ne elite.
Ovo donosi volju i kroz volju, kroz voljnost poinjete da primenjujete znanje na vae bie.
Ako primenjujete, onda e vae znanje da pone da se pretvara u razumevanje kroz jedinstvo
izmeu volje vaeg bia i znanja vaeg uma. Kao to znate razumevanje je definisano jasno
ovim sistemom. Razumevanje je aritmetika sredina izmeu znanja i vaeg bia. Stoga vidite
da imati znanje ovih ideja nije dovoljno. Lako je videti kad ovek ima samo znanje a ne i
razumevanje Rada. Ako razumete neto moete priati na razliite naine o tome; ali ako
imate samo znanje, govorie iz seanja.
to se tie napora bia. Svako mora da preduzme svestan napor na svom biu svaki dan, a
naroito u ono doba kad svi idu u san. Ako elite da vam ivot bude uitelj, onda kao to smo
rekli u prethodnom predavanju, morate da vebate ne-identifikovanje sa onim to vam ivot
66

donosi, prijatno ili neprijatno, odreeno vreme svakog dana. ivot trai mehanike napore, ali
ako praktikujete ne-identifikovanje, to postaje svestan napor. Radite to samo za neko vreme
recimo jedan sat i budite svesni i posmatrajte sebe paljivo. Na primer, dajte sebi za cilj da
niemu ne prigovorite jedan sat. Ovo vam pomae da vidite ta ne-identifikovanje znai.
Posle moete da se opustite u odnosu na Rad i da radite ta hoete, da tako kaem. Ali ili
radite ili nemojte raditi, ali znajte ta radite. Nemojte da obitavate izmeu centara. Ne lutajte
zbog nedostatka mentalnog pravca - i za ovaj period nemojte da zaspite. Relaksirati se ne
znai nuno spavati.
to se tie rada na posebnim stvarima u sebi i ulaganja napora u vezi sa tim tj. na strani
vaeg bia, na linosti kakva ste ili u odnosu na nain na koji regujete. Pre svega uzmite va
negativni deo tj. vae dnevne negativne emocije. Pokuajte prvo da vidite da ste negativni i
da to primetite. Ovo samo po sebi pomae. Kao to znate potrebna je druga osoba da biste
postali negativni. Stoga se upitajte neka od ovih pitanja:
(1) Da li mislim da me neko loe tretira?
(2) Jesam li ljubomoran na nekog?
(3) Da li je to mehaniko ne volim?
Ovo pomae da formuliete svoju situaciju sebi. Sad pokuajte da formuliete odgovore za
sebe. Onda pokuajte da uvidite ta Spoljanje uvaavanje znai. Spoljanje uvaavanje
znai stavljanje sebe u poloaj drugog i uvianje njegovih tekoa. To je jedan od oblika
transformisanja ivota. Sada postanite osoba koja mislite da vas je loe tretirala ili osoba na
koju ste ljubomorni itd. Pokuajte da to uinite iskreno. To zahteva svestan napor.
Vizualizujte sebe kao osobu i obrnite poloaj - tj. postanite osoba koju ne volite ili mrzite ili
kritikujete i odatle posmatrate tu drugu osobu, tj. sebe. Posledica e biti da e vas ovo brzo
izleiti, ako to moete da uradite. Ali ako ste u zlom stanju negativnih emocija kako to smo
neprekidno nita vam nee pomoi izuzev realizacije kakvi ste u stvari tj. to zlo koje imate
u sebi i kakvi ste zapravo. Ovo je bolno. Ali ne moemo da se promenimo bez bola. Rad je
ogledalo i svako u njemu moe da vam pomogne da se vidite u drugima i da druge vidite u
sebi. Spoljanje uvaavanje je glavni nain da se bori sa negativnim emocijama. Ali mora se
dobro razumeti ta se ovde misli. To zavisi od vizualizacije. Spoljanje uvaavanje trai neko
vreme. Teko ga je raditi iskreno tj. ispravno. Uvek zahteva veoma veliki napor da se uradi.
Ali ono deluje direktno na bie. Neki misle da je nemogue jer ne mogu da zamisle da mogu
da budu neko drugi, posebno ako se gnuaju te osobe. Ovo ini da im Rad posle nekog
vremena postaje teak.
Razmotrimo sada napore na depresiji. Depresija nije isto to i biti negativan. Treba primetiti
jednu interesantnu stvar u vezi depresije ona pogaa sve centre, ak i Instinktivni Centar.
Depresija ne nastaje samo od gubitka nade i vere u budunosti, iako je to glavni uzrok. Moe
nastati jednostavno od nedostatka napora bilo koje vrste, tako da su centri zapueni, a s druge
strane, to stanje bez obzira kako uzrokovano, je jedno od onih koje energiju u centrima ini
ustajalom. Moe nastati jednostavno iz slike o sebi, onako kako ovek zamilja da je stalno,
recimo, uspean, i nalazi da nije. Ali bez obzira ta da je uzrok, stanje depresije mora biiti
prepoznato i sve vrste napora uloene da se prevazie. Kaem napor, jer jedino napor menja
stanje, ak i napor da se urade male obine neophodne stvari. Ali svesni napor da se ovek
seti sebe, je taj koji e vas momentalno podii iz depresije. To je zato to samo svesni napor
dovodi do onih ja koji rade to jest meu one ja koji oseaju uticaje Rada - i dalje od
onih ja iz spoljnjeg ivota u kojima je depresija centrirana. I ovde moram da dodam da
morate da se borite za odrite Rad u sebi. Morate da se borite u svom umu za Rad, da ga
odravate u ivotu, jer u suprotnom poinje da se hladi.
67

Uzmimo pitanje svesnog napora na mehaninosti. To je veoma veliko pitanje. Ponimo sa

govorom, spoljanjim i unutranjim. Govor je najmehaninija stvar u oveku. Zapamtite da to
ne znai samo govor u vremenu nego i naknadni. Moram da vas upozorim da je uvek lako
videti kad ovek loe govori. I govor nije samo izgovaranje rei, nego i pisanje i izraavanje
intonacijom, gestikulacijom, naznakama i tome slino. Nagovetavanje je veoma lo primer
pogrenog govora. Napokon to znai govorenje u sebi. Pokuajte da razmislite ta ste kazali u
toku dana, a onda razmislite o pravilima. Ljudi jedni druge zaraze loim govorom jedan po
drugog su opasni. I zapamtite da ono to kaem privatno nekima od vas to nije za diskusiju.
To je definitivno pravilo. Uzmimo, za primer, drugu mehaniku naviku osim govorenja. Pre
svega, morate da zapazite da li je to loa navika tj. da li vas gura u san. Postoje dobre
navike koje su mehanike ali zato bismo ih menjali? Napravite razliku izmeu dobrih i
loih mehanikih navika. Zapazite jasne primere lenjost, pohlepa itd. Pokuajte da ih
zakratko prevaziete tj. dok imate snage za to. Nikad ne radite na sebi preko momenta
korisnosti, jer onda napor prestaje da bude svestan i postaje mehanian. Sve vremenom
postaje mehanino. Zapamtite to. Sve to radite svesno je sauvano za vas: sve to radite
mehaniki, poto to niste vi uradili, je izgubljeno. Stoga napor mora biti svestan. U stvari ne
postoji takva stvar koja bi se zvala mehaniki napori u Radu. Oni pripadaju ivotu. Postoji
vrsta napora u Radu, koji se zovu, napori da se zaobie napor. To znai da ljudi prave razne
vrste beskorisnih i nepotrebnih napora i izbegavaju napor koji se trai. Seate se klovna u
cirkusu. On juri da obavi stotine nepotrebnih stvari. Taj klovn smo mi sami. Ali, o
beskorisnim naporima, sledei put.

Berdlip, 3. Januar, 1942.

Komentar o naporu
Deo II. Kroz celokupan Rad, na svakoj njegovoj strani, mora se preduzimati napor seanja.
Seanje lei u sva tri centra. Pretpostavimo da ovek dostie stanje u Radu u kojem osea
neophodnost da odredi Cilj, na osnovu onog to je zapazio u sebi. On postavlja Cilj i onda
odluuje da ga se dri. Ali da bi ga se drao, mora da se seti. Ne samo da mora se seti ta je
njegov Cilj, nego mora da zna zato je taj Cilj sebi postavio i ta ga je navelo da odlui da ga
zadri. Ako ga se samo sea svog cilja, kao rei, kao iskaza naime, da je njegov cilj da ovo
ili ono ne radi, da ne reaguje na ovaj ili onaj nain jer nai ciljevi prvo vreme treba da se
odnose na uzdravanja od injenja nije dovoljno. On se samo sea u malom delu svog
Intelektualnog Centra. Setiti se na stvarni nain znai morati ii nazad i re-kreirati situaciju u
kojoj je stvorio svoj Cilj i misliti o njegovom znaenju i re-osetiti okolnosti kad je doneo
odluku da se drzi cilja, itd. Puno seanje je pitanje rada sva tri centra zajedno i cilj ukljuuje
sva tri. Jer ako ovek namerava da radi protiv neeg u sebi, ta stvar, ma koja da je, bie
predstavljena u Intelektualnom Centru, i u Emocionalnom Centru i u Motorikom Centru, i
odravanje cilja ukljuuje sva tri, i seanje e takoe da ukljuuje sva tri centra.
inei napor u nekom delu sebe, kao to je odreena vrsta negativnosti, zapamtite da se sve u
oveku odvija u ciklusima tj. sve dolazi na red u odreenim intervalima. Ne radi se o tome
da su ti intervali regularni, nego da se stvari ponavljaju ili vraaju, interno, nekad ranije,
nekad kasnije. Radi se o tome da posmatranjem, ovek zapaa i pamti da je to tako, i u tom
smislu moe da stekne odreeno predvianje i da sebi zada ok pre nego sto neko stanje ili
raspoloenje, u njemu zapravo otpone. Ovo pripada ideji o injenju napora u pravom
trenutku. Jednom kad odreeno stanje ili raspoloenje, itd., stekne dovoljno snage, teko je ili
nemogue zaustaviti ga tj. suvie je kasno. Ali ako je samoposmatranje razvilo to posebno
seanje sebe koje rezultira iz njega (i moe samo odatle da rezultira) onda, ako je to novo
seanje dovoljno jako, onda imate uporite iz kojeg se moe initi napor nad nekim
beskorisnim stanjem, kad pone da se vraa. Tj. prepoznajete ga. Ako stvarno poinje da vam
68

se gadi, onda ete imati jednu emociju koja e pomoi vaem pamenju i miljenju. To e
pomoi, a takoe e vam pomoi da se posmatrate vie naime, da stanja poinju ranije nego
to mislite, u nekim sitnicama koje ranije niste dovodili u vezu sa tim, kao to je poetak
korienja odreenih fraza ili u laganoj promeni oseanja prema drugima i slino.
Punije zapaanje moe da nam pomogne da prepoznamo stanja depresije i da ih razlikujemo
od negativnih stanja. Depresija se razlikuje od negativnosti. Pokuajte da uvidite istinu o
ovome sami za sebe. Zapazite da je to tako. Ta razlika posebno je istaknuta u predhodnom
tekstu, i ako niste primetili da postoji razlika izmeu depresije i bivanja negativnim, onda ne
moete da vidite ta se ovde misli. Depresija se esto dogaa ljudima koji ele da misle da su
neprekidno radosni, veseli i sreni. U svakom sluaju, to nije isto to i biti negativan.
Samoposmatranje i seanje na ovekovo stanje depresije je najvanije, jer dok god ovek ne
prepoznaje depresiju kao ono to ona jeste, moe da ulae pogrenu vrstu napora. Samo
putem razumevanja takvih stanja ovek moe da radi na njima na pravi nain. Depresija je
esto rezultat bolesti, ili u stvari, kad je ovek bolestan mogunost da je i depresivan je
prisutna. Biti bolestan smanjuje vitalnost. To nije prava depresija ali je zbog injenice da kad
Instinktivni centar, koji regulie unutranji rad organizma i njegove hemije, treba da se suoi
sa boleu, uzima od drugih centara, ba kao to i u ratu novac dolazi sa raznih strana. Svi ste
uli kako Instinktivni centar pozajmljuje uglavnom prvo iz banke Pokretakog (Motorikog)
centra, onda od Emocionalnog centra a onda od Intelektualnog centra. Ali ovo nije nuno
samo za sebe depresija; to je deprimirana vitalnost, i ako je ovek oprezan i ostane pasivan u
odnosu na to i da se ne poistoveti sa tim kad zapone, ako ovek nita ne oekuje i miran je i
mali u sebi, ne mora da bude depresija tj. gubitak nade, i tome slino ali samo u stanju u
kojem ovek ne sme da misli, i mora da ostane miran i tih u sebi. Postoje, naravno, ritmine
izmene u telu koje vode depresiji. ovek mora da naui da u bolesti i takvim stanjima
promenjene vitalnosti vidi gde se u sebi nalazi, i ta moe da uini, ta je zatvoreno, a ta je
otvoreno. Oekivati da se bude kao i obino kad je ovek bolestan e uiniti oveka
deprimiranim. To je pogrean stav. Biti unutra miran, prestati zamiljati, prestati se aliti,
opustiti se, shvatiti da si bolestan i da ima malo raspoloive energije je pravi pristup.
Za razliku od depresije, negativnu emociju uvek uzrokuje druga osoba. Druga osoba ne mora
biti prisutna. U oveku postoji imaginacija koja deluje umesto. Imaginacija nas ini
negativnima seanje nas ini negativnim ali uvek je to ili imaginacija ili seanje na neku
osobu. Kad se negativna emocija raa iz imaginacije ili seanja to je obino ponavljanje onog
to je ve oseano ranije kad je neka osoba u pitanju, i posle nekog vremena mogue je
posmatrati to im se prvi put pojavi, u tom sluaju moe biti odvojeno pre nego to dostigne
svoju punu snagu. Kad ste divlje negativni kao to neko ree, ne moe se uiniti mnogo.
Zato? Zato to ne elite i veina nas voli da bude divlje negativna u momentu. Morate da
razumete da ljudi vole da su negativni, da oseaju da pate, i tome slino. To je sve to
moemo da kaemo. Ali morate to da vidite. Veliko trenje je potrebno tokom dugog perioda
da biste poeli da ne volite da ste negativni. Tako je lako biti negativan u tome je problem.
Samo vi sami, u vaim najdubljim mislima, razumevanju i oseanju moete da se izvuete iz
rupe negativnih stanja, svetlou svesti i Ciljem. Jedno od najozbiljnijih negativnih stanja
moe biti rezultat dugoronog samosaaljenja, koje posebno moe da vodi gubitku snage u
ulaganje napora. ak i najblae samosaaljenje je negativno po boji. Moe da se pretvori u
ljubav sa sobom ali je negativno i ima boju i ukus negativne emocije, ako ovek pokua da ga
posmatra. Kad smo moja ena i ja bili u Francuskoj, G. je rekao: Ako ne budete saaljevali
sebe, ja u da vas saaljevam. Pas kad se nekad opere saaljeva samog sebe. ta radi? Koristi
priliku skoi na va krevet iako zna da ne sme. Bio je jedan pas u Francuskoj zvani
Kakvas- to jest, kakav si (kako si). Treba shvatiti da svako ima sklonost da ali sebe,
bogat ili siromaan, u braku ili slobodan, uspean ili propao. Kad ovek ali sebe on osea da
su mu duni kao pas. Ako mislite da vam je neko duan onda nikad neete stvarno poeti da
Radite na sebi. Kako biste mogli? Morate da oseate da dugujete. Da bi ste uiniti napor da
Raditi na sebi vi morate zapravo da oseate da neto nije u redu sa vama. Obino prou
69

godine i godine pre nego to ovek ak pone da vidi ovo sa bilo kakvim uverenjem. Rad
mora da prodre kroz slojeve i slojeve sujete, neznanja, samozadovoljstva, samozaborava,
samoljublja, samozasluge i slino. Ipak on moe da prodre. Ali pre nego to se to dogodi, prvi
znak je obino da ovek odjednom poinje da shvata da Rad govori o neem stvarnom i
pokazuje znake da se o idejama razmilja. Prva promena je u razumu tj. misliti drugaije. To
je Metanoja u Jevaneljima pogreno prevedena kao pokajanje. To se zove Buenje
Vozaa u Radu. Poinje sa uvianjem sopstvene situacije. Morate da shvatite da ovo nije
uobiajeno. Ljudi retko zapravo misle o Radu sami za sebe mislim, kao da im ivot od toga
zavisi. To je zato to oni ne oseaju tako esto da neto nije u redu sa njima, iako su sigurni da
drugi gree. To je kao ovek koji je postao kratkovid i odbija da nosi naoare, govorei da
nita nije s njim, ali je nevolja u tome to su od nedavno papiri tako loe odstampani.
Govorim o koraku koji se mora preduzeti.
Dok god ovek misli na isti nain i osea na isti nain, ovek je mehanian. ovek je
maina, znate ali ovek zamilja drukije. Na ivot nije akcija kakvu zamiljamo, ve
reakcija; i reagujemo na stvari na isti mehaniki nain svaki put ponovo. Samo ako ovek vidi
da je maina, prvo u ovom malom smislu, onda u nekom drugom malom smislu, tako da
ovek moe da stekne pravu emociju da mu pomogne da menja. Sreom u nama ima neto to
mrzi mehaninost ali to je uspavano naom imaginacijom da smo mi sasvim svesni i da uvek
postupamo iz volje, i svesti i jednog postojanog ja i uvek znamo ta radimo i govorimo i
mislimo i tome slino. Samo svesnim naporom ovek moe da uvidi svoju mehaninost, i ovaj
napor mora biti uloen ka jasnoj stvari, jasnoj reakciji, neto praktino i jasno i odreeno.
Uzeti ga kao teoriju je gore od beskorisnog. Kad ovek jednom shvati da je mehanian u
nekom odreenom smislu, to u stvari zadaje ok u stvari, to je momenat Pamenja Sebe.
Raditi protiv mehaninosti zahteva napor samoposmatranja. Razlog zbog kojeg reagujemo na
stvari na isti mehaniki nain svaki put ponovo je zbog veza i asocijacija u naim centrima i
izmeu njih. Ali mi toga nismo svesni dok ne posmatramo nae centre. Da bi se ovek
promenio neophodno je da se postigne da centri rade na novi nain. Uzmimo jedan primer:
pretpostavimo da se uvek iznervirate kad ne moete neto da naete. Da li je to mehanino ili
ne? Da to je mehanika reakcija koja e se uredno ponavljati dok je ne osvetlite svetlou
svesti. Svest je ta koja nas menja. Prvo je napor samoposmatranja potreban. Pretpostavimo da
zapaate kako postajete negativni ako ne moete neto da naete. To je prvi napor i on
pripada generalnom naporu samoposmatranja to jest, postajanja svesnijim, primeivanjem
sebe, a ne samo uvek uzimati sebe kao datost. Sledee, posmatrajte svoje misli. Koja vam
misao dolazi uvek u pamet kad traite neto to ne moete da naete. Onda posmatrajte
oseanje; primetite ga; osetite njegov ukus. Obratite panju na svoje kretnje, izraze, itd.
Sledei put e biti tee reagovati mehaniki kad neto izgubite. ta e vam pomoi? Rad koji
ste prethodno obavili na toj mehanikoj reakciji naime, napor da budete vie svesni. Sve to
uradimo svesno ostaje za nas; sve to radimo mehaniki je izgubljeno za nas.
*

Poto emo da govorimo o kosmolokoj strani Rada, moram neto da kaem unapred o
odnosu svesnog napora, ili napora u Radu, sa mehanikim naporom, ili naporom u ivotu.
Rad je vertikalan u odnosu na ivot. Svi Radni napori su da oveka podignu na vii nivo, a
vii nivo je njemu vertikalan tj. iznad njega. Uzmimo ovaj simbol, koji oveku daje
znaenje Krsta.

70

Vertikalna linija je linija koja predstavlja razliite nivoe bia, ne samo oveka, nego i samog
Svemira. Horizontalna linija, povuena pod pravim uglom, kao to je AB, presecajui
vertikalnu liniju u C, e predstavljati ovekov ivot u vremenu na nivou bia predstavljenom
u taki C. Napor koji inimo iz Uzroka i Posledice u vremenu tj. mehaniki napor lei du
AB. Vertikalna linija predstavlja pravac napora razliit od onih napravljenih u Vremenu. uli
ste da su vii centri svesti bezvremeni tj. bez ikakvog oseaja za Vreme. Pokret du
vertikalne linije je izvan vremena. Vie stanje oveka ne lei du linija AB, ve iznad oveka
naime, na vertikalnoj liniji. Ova linija je ono to daje smisao svim stvarima. Ona predstavlja
venu skalu znaenja.
Pristupajui kosmolokoj strani ovog uenja, moramo da razumemo da je to jedan esencijalni
deo mentalnog aparata ovog sistema i bez njega uenje ne bi moglo da se pravilno formira i
povee u razliitim delovima uma kao instrumenta za prijem uticaja koji dolaze iz viih
centara. Ali nameravam da vam pomognem koliko god je to mogue, u formi komentara, da
vam kosmoloku stranu pribliim tako da neka znaenja ponu da utiu na vas. Kosmoloka
strana je vrlo mona stvar, ali ako nema pokuaja da se o njoj razmilja, njena sila nee
uticati na osobu i on tako nee oseati Rad mnogo izvan svog ogranienog samointeresa.
Pokuajte da mislite o ovoj vertikalnoj strani. Moemo da razumemo Uzrok i Posledicu u
Vremenu. U Vremenu Uzrok uvek dolazi pre Posledice. Ali Uzrok nije samo u prolom
Vremenu. Uzrok moe biti iznad i ispod nas. U primeru uzmimo Tablicu Kosmosa od Zemlje
nanie.

71

Vidite kako ovek nije slobodan, jer je minijaturni deo Kosmosa Organskog ivota i sainjen
je od minijaturnih delova koji pripadaju Kosmosu elija, koji je sainjen od minijaturnih
delova naime molekula i tako dalje.
ovek je sainjen od elija, koje pripadaju sopstvenom kosmosu. Ali ovek je deo Organskog
ivota. Ako Organski ivot umre, ovek, koji je njegov deo, e umreti. A ako kosmos ispod
oveka mnotvo elija umre ovek e prestati da postoji.
Ovaj vertikalni poredak je stalan. To je vertikalni uzrok i posledica. Ili moete ga nazvati
trajnim poretkom, trajnim odnosom, ili uzajamnim uklapanjem svih stvari. Da li kaete
poredak, trajni aranman, ili odnos itd., za sada nije od znaaja. Ono to treba da uvidite je da
poredak nije u Vremenu ve da se Vreme kree kroz poredak.
Dozvolite da vam pokaem kako vertikalni Uzrok moe biti posmatran. Ako ponete da
razmiljate o vertikalnom Uzroku, videete da postoje dve vrste i dva porekla onog to
zovemo Uzrok. Uzmimo na primer ciglu. ta je vertikalni Uzrok cigle?

Cigla ne bi bila nainjena kad ne bi bilo ideje kue, stoga, u vertikalnom znaenju, kua je
uzrok cigle. Ali u vremenskom znaenju (horizontalnom u Vremenu) ciglana je uzrok.

72

Cigla pravi kuu u Vremenu. Ali kua ini ciglu u vertikalnoj skali znaenja.
ovek, kao to je reeno, stoji tako, u centru Krsta. On ima vertikalno znaenje i vremensko
znaenje. Vremenski uzrok oveka je prolost u Vremenu: vertikalni uzrok oveka je
njegovo znaenje, a njegovo znaenje e biti nivo bia kojem pripada.

uli ste da vas nivo bia privlai va ivot. To znai va ivot e biti primeren vaem nivou
bia. Nivoi bia mogu biti predstavljeni kao take na vertikalnoj liniji koje formiraju ivot na
horizontalnoj liniji. Ako se va nivo bia menja, horizontalna linija e proi kroz drugu taku
na vertikalnoj liniji. elim da uvidite opti princip koji je sadran u ovim ilustracijama, ne da
ih poredimo, ve da shvatimo ideju iza njih. Nastaviemo o ovom pitanju sledei put.

Berdlip, 12. januar 1942.

Komentar o naporu
Deo III. Dijagram Krsta kao to je dat predstavlja jedan momenat u ovekovom ivotu. U
tom jednom momentu vertikalna linija je preseena horizontalnom linijom Vremena.

Svaki momenat ovekovog ivota moe biti predstavljen na ovaj nain. Taka ukrtanja
vertikalne sa horizontalnom linijom je sada. Ali ova taka samo postaje sada u svom punom
73

znaenju ako je ovek svestan. Kad je ovek identifikovan za njega ne postoji sada. Ako je
uspavan u Vremenu, pourivan iz prolosti u budunost, poistoveen sa svime, u njegovom
ivotu ne postoji sada. Naprotiv, sve je u toku, sve se menja, sve se preokree u neto drugo, i
ak i eljno oekivani momenti, tako sa arom predviani, kada dou, to je ve u prolosti.
Jedino oseanje egzistencije i znaenje pravca, predstavljeno vertikalnom linijom, je ono koje
oveku daje oseaj sada (sadanjeg). To se nekad zove i oseanje Venosti. To je poetak
oseanja stvarnog Ja, jer stvarno Ja stoji iznad nas, ne ispred nas u Vremenu. Venost i
Vreme su nespojivi. To znai da nikakva koliina vremena ne ini venost, isto kao to
nikakva koliina duine ne ini irinu. One pripadaju razliitim dimenzijama. Ali Venost i
Vreme se sreu u oveku, u momentu koji se zove sada.
Na ovoj vertikalnoj liniji ne postoji prolost ili budunost. ta uzima mesto Vremena,
prolost, sadanjosti ili budunost? Ono ta uzima mesto Vremena je stanje ili nivo kvaliteta.
Vertikalna linija predstavlja poloaj, ne u Vremenu, kao to se kae, godina 1942, ili doba,
kao to je biti 20 ili 50 godina, ve poloaj na skali stanja bia, u nivou razumevanja i
kvaliteta znanja. Sve u svemiru, vidljivo i nevidljivo, poznato i nepoznato, je u nekom
momentu na vertikalnoj liniji. Sve je u nekom trenutku neizbeno na ovoj vertikalnoj skali, jer
sve nalazi svoj nivo u tome, shodno, kao to se kae, svojoj gustini, kao predmeti koji plivaju
u moru. Sva evolucija u stvarnom smislu je da se proe sa jedne take u viu taku na skali.
Skala znai stepenice. U svim dijagramima koje izuavamo, sadrana se ova ideja
Univerzuma kao stepenita ili skale, i zato je neophodno stei neki preliminarni uvid u
znaenje tog vertikalnog pravca, koji nije ispred nas u budunosti ili Vremenu, idue godine
ili idueg stolea, to takoe nije ni u Prostoru ili Vremenu, ve lei u drugoj dimenziji
naime, iznad nas. U ogranienom smislu, svi znamo za postojanje ove vertikalne linije, jer svi
znamo za bolja i loija stanja u nama. Ovo je naroito sluaj kad ovek pone da Radi na sebi
i da zna ta znai odvojiti se od loeg stanja a ta znai biti u snu.
Postoje dve vrste uticaja koje dopiru do nas u svakom momentu. Jedan dolazi iz horizontalne
linije, linije koja predstavlja Vreme. To su uticaji prolosti koji u svakom trenutku ulaze u na
ivot i takoe uticaji koji dolaze iz budunosti to jest, budunosti predstavljene na liniji
Vremena kojom se kreemo. Ali ima i drugih uticaja. Kad se ovek seti sebe on se izdie na
vertikalnoj liniji gore i za momenat proba ukus novog stanja. Ovo se dogaa kad ovek ne
misli samo o Pamenju sebe, ve ga aktuelno primenjuje kad vie ne pokuava da pobegne
iz negativnih stanja odgovaranjem sebe od njih, ve zaustavi sve svoje misli i izdigne se u
Pamenje sebe. I samo zahvaljujui ovom unutranjem pokretu novi uticaji mogu da dopru
do njega. Kao to znate esto se ponavlja da pomo moe samo da stigne oveka ako Pamti
sebe - to jest, ona moe samo da stigne do treeg stanja svesti.
U veini drevnih, srednjevekovnih i kasnijih knjiga, poput onih iz 17 veka, koje sadre
tragove ezoterinih ideja - to jest, koje sadre B uticaje nai ete predstavljen vertikalni
pravac. U Starom Zavetu u prvih nekoliko knjiga ili Petoknjiju, kao to se naziva, gde su
sve prie alegorine i sadre skriveno znaenje nalazimo primer Jakovljevih Merdevina.
Ovo predstavlja svemir vien u svojoj vertikalnoj visini i dubini kako gore tako i dole.
Jakov predstavlja oveka uspavanog na dnu mogue skale razvoja koja postoji u njemu.
U vezi sa time u Postanku se kae da Jakov lee na odreeno mesto da spava: I sanjae, i
drae merdevine nametene na zemlji, i njihov vrh koji dosee do neba: i dri anele Boije
koji se penju i silaze
Uzmimo slian primer iz ovog sistema. Znate da je ovek u ovom sistemu uzet na skali.
Postoje razliite vrste oveka razliite u skali i na nivou.

74

ovek je roen kao samorazvijajui organizam. Moe da se die sa jednog na drugi nivo na
vertikalnoj skali. I zato postoji stvar koja se zove ezoteriko uenje. Sve znanje koje pripada
ovom sistemu je o mogunosti ovekove unutranje transformacije i u izdizanju na nivou
bia. U Hrianskoj i Muhamedanskoj religiji, na primer, to se zove jedinstvo sa Bogom.
Prelaziti iz jedne take na vertikalnoj liniji ka vioj taki, stvar mora da bude transformisana
da postane razliita od onog ta je bila na prethodnom nivou. Sa gledita ovog uenja, ovek
nije fiksirana taka u Univerzumu viena u ovom vertikalnom maniru, kao to je ivotinja,
koja ne moe da se promeni i roena je onakva kakva je i takva e i ostati. ovek je sposoban
za unutranju promenu. On je eksperiment; ali on nije od znaaja za Univerzum kao celinu
dok god ne pone da ostvaruje eksperiment koji predstavlja. Moda ete videti ta se ovde
misli kad vam kaem da kad Univerzum ne bi bio nevidljiva vertikalna skala, uzlazeih i
silazeih vrednosti, ne bi bilo znaenja u njemu. Univerzum je serija faza, nivoa, stepena koji
se proteu vertikalno od najvieg ka najniem, i sve zauzima odreenu taku skale
Univerzuma. Stolica na kojoj sedite je na drugoj taki Univerzuma u odnosu na vas. Ipak ako
uzmete Univerzum kao prostor, koji samo postoji u tri dimenzije prostora, moete da mislite
da ste vi i stolica na istoj taki Univerzuma. ovek je dete Univerzuma, kao njegov proizvod,
nosi u sebi obeleje Univerzuma tj. ovek ima skalu u sebi.

Berdlip, 17 Januar, 1942

Komentar o naporu

75

TRI BELEKE
(1) Cilj u Radu se odnosi na vertikalnu liniju. ivotni-cilj se odnosi na horizontalnu liniju.
ovek moe da postigne svoj ivotni cilj. (Kad to postigne on je obino na gubitku i ne zna
ta da radi). Vrhunska formulacija Cilja u Radu je iz Jevanelja gde kae: Potrai prvo
Carstvo Boije i njegovu ispravnost; i sve e vam se stvari prikloniti. (Po Mateju VI 33).
Carstvo Nebesko je iznad oveka, ne u vremenskoj budunosti, nego sada. To je stanje
oveka, postignuto iznutra, i tako je reeno da je u tebi.
Celokupno uenje Jevanelja je o Carstvu Nebeskom tj. cilj se sastoji u tome da se izdignete
u vertikalnoj liniji. Ovde lei mogunost da ovek postane svestan ovek i to je njegovo
skriveno znaenje tj. ovek moe da se podie na vertikalnoj skali. On se nalazi gde jeste na
vertikalnoj skali i tako ima jedan ivot, ali moe da menja svoj poloaj u Univerzumu. ivot
ne sadri neiscrpna znaenja, ali vertikalna linija sadri neiscrpno znaenje stoga vertikalni
cilj nikad ne moe biti ispunjen kao to ivotni- cilj moe.
(2) Vertikalna linija predstavlja liniju transformacije, i ova linija preseca pod pravim uglom
horizontalnu liniju Vremena, koja je linija promene. Ovo se mora objasniti. Linija
transformacije je pod pravim uglom u odnosu na liniju promene. Svesni ste da je Vreme
promena. Nita u vremenu ne ostaje isto ak se i planine menjaju. Ali ova promena koja
pripada Vremenu, nije transformacija. Protok vremena nita ne transformie. Menja,
modifikuje, stvara i na primer propada i troi se. Sve stvari stare vremenom. Ali to nije
transformacija. Transformacija ne lei du horizontalne linije, ve je nuno u vertikalnoj liniji.
U ovom Radu, izraz promena Bia u krajnjoj liniji znai transformaciju Bia. Ali mnoge
promene moraju da se dogode u Vremenu pre nego to transformacija bilo kog stepena moe
da se dogodi. Unutranji poredak oveka mora da se promeni tj. nii centri u oveku moraju
Radom biti pripremljeni pre nego to transformiui uticaji iz viih centara mogu da ponu da
ga dostiu. Sile transformacije deluju vertikalno. One deluju na supstance koje lee u
horizontalnoj liniji vremena. Ako su ove supstance u pravom stanju tj. ako su njihovi
kvaliteti i kvantiteti i poreci pravi, transformacija e da usledi. Pronaimo neki primer. Znate
da u kosmosu ispod oveka, svet ivih elija, neke od tih elija su neke nedovrene u njihovoj
unutranjoj strukturi, jer su sposobne da se razviju u ljudsko bie. To je transformacija.
Striktno govorei, transformacija je stvarno znaenje evolucije. Ove elije imaju, po njihovom
jedinstvu, neophodne supstance, i pod odreenim uslovima prolaze kroz transformaciju. Kroz
jedinstvo ovih elija nastaje ljudsko bie. Ali to takoe i traje u vremenu, pre svega u
unutranjem poretku u minijaturnom svetu dve elije posle sjedinjavanja, gde su odreene
supstance izabrane a neke odbaene iz sjedinjenih elija, a zatim u odnosu na njihovu podelu i
razmnoavanje a potom i udesno dovoenje u red. Ali sve ove promene u vremenu su
kontrolisane vertikalnim silama transformacije a rezultat je prelazak ivog bia iz jednog
kosmosa u drugi iz kosmosa elija ka Kosmosu oveka. Kao to znate, slina i jos
neobinija transformacija se dogaa u svetu insekata gde izgleda da su mnogi eksperimenti u
transformaciji nainjeni.
Ali ljudsko bie, ovek, je opet nepotpun, i tako osea elju za jedinstvom. One elije u njemu
koje su nepotpune komuniciraju njihovu elju za upotpunjavanjem i to formira jednu elju za
jedinstvom. Ali ovek nije samo refleksija kosmikih elija. On se osea nedovrenim i na
druge naine, ako poseduje magnetski centar. Razumeete da je u ovoj vertikalnoj liniji, ako
moemo da pomerimo bilo ta na gore, to bi smesta bilo transformisano. A ako bismo
pomerili stvar u vremenu ona bi se samo promenila tako to bi bila mlaa ili starija shodno
smeru u kojem bi se kretali.
(3) U ovoj horizontalnoj liniji koja predstavlja nae ivote mi ivimo i kreemo se. Ali tamo
gde ova horizontalna linija preseca vertikalnu liniju stoji taka naeg nivoa bia i ono to
76

doivljavamo u Vremenu je rezultat naeg nivoa bia. Bie je vertikalno u odnosu na vreme i
predstavlja ovekov uzrast. Ima jedna interesantna izreka u Delima o toj ideji. Pavle je rekao
da bog nije daleko od bilo kog od nas: Jer rekao je u njemu ivimo, kreemo se i imamo
nae bie. ivimo i kreemo se u vremenu ali imamo nae Bie u toj vertikalnoj liniji koja
silazi sa najvieg ka najniem. Mi obino mislimo da nae poreklo lei u horizontalnoj liniji, u
Vremenu naime, u prolosti i mi ne razumemo da je nae poreklo takoe vertikalno u
odnosu na ovu liniju. uli ste za izraz da sutina dolazi od zvezda i kada budemo govorili o
Zraku Kreiranja videete jasno da zvezde oznaavaju poredak svetova daleko iznad zemlje u
vertikalnoj skali. To znai da, esencija u svom poreklu a morate da znate da smo na roenju
samo esencija lei iznad nas. Taka gde ulazi u Vreme je momenat naeg roenja. Taka u
kojoj izlazi iz Vremena je momenat smrti. Izmeu te dve take je na ivot u vremenu gde je
razvoj esencije mogu i gde nezavisno od toga dolazi do neizbenog formiranja linosti. To
jest, linost se formira u Vremenu i pripada Vremenu, doim esencija ulazi u Vreme i
naputa Vreme. Esencija je van Vremena. Kvalitet esencije pripada vertikalnoj liniji
povuenoj pod pravim uglom u odnosu na Vreme to jest, tu pripada esencijalno bie.
Govorei uopteno ovekovo bie je sainjeno od svega u njemu, ali ovekovo esencialno
bie zavisi od razvoja njegove esencije onog to je stvarno u njemu. To je ono to on jeste.
U izrazu napred citiranom iz dela kada se kae: U Njemu imamo nae bie. Grka re
znai mi jesmo - to jest, U Njemu jesmo. Bie je ono to jesmo, i kao to sam proli put
rekao, vertikalna linija predstavlja gde se stvar nalazi u celokupnom Univerzumu znaenja.
Stvar je tamo gdje je ona esencijalno. Bivanje je izvedenica od glagola biti koji oznaava bie.
To je ono to jeste. U Starom Zavetu bog je definisan kao Ja sam onaj koji Jeste. Kad je
Mojsije upitao za ime boje odgovor je bio Ja sam onaj koji Jeste. U ivotu pokuavamo da
budemo nalik na neto: stalno pokuavamo da budemo kao neto, neprekidno neto
imitirajui, stalno pokuavajui da budemo neto to nismo. Da bi ovek pronaao stvarno
Ja u sebi, koje lei vertikalno iznad njega na skali bia, on vie ne bi bio nalik bilo emu,
ve bi bio taj on, ono to Jeste. Na ovoj vertikalnoj skali lei bie svega, bie kamena, bie
drveta, bie psa, bie organskog ivota, bie zemlje, bie sunca, bie zvezdanih galaksija. To
nema veze sa Vremenom. Ali svakom nivou bia odgovara skala dodeljenog vremena, jer
perfekcija bia lei u Vremenu. Imamo nama dodeljeni period ivota u Vremenu odgovarajui
promeni naeg bia. Jer kao to znate, sa stanovita ovog Rada, ceo svemir na svakoj skali i
na svakom stepenu evoluira. Ovaj Rad ne poduava da ivimo u umiruem kosmosu vec u
evoluirajuem, i sve u njemu, u svakom svetu ili kosmosu, tei evoluciji to jest, tei da se
uzdigne vie i vie na nivou bia. I u svakom kosmosu neto radi. Znamo direkno da u
kosmosu oveka kome mi pripadamo, neto radi. Ovaj Rad po sebi je znak toga. Celokupna
ideja ezoterinog je znak toga. Reeno je da je ovek samo -evoluirajui organizam, da
postoji i oduvek je postojala posebna vrsta uenja koja poduava da postoje ljudi koji su
dostigli ovu moguu unutranju evoluciju.
Razmotrimo sada kosmos elija koji se nalazi ispod kosmosa oveka, kako bismo videli da li
tu ima neto slino. Tri vrste elija koje se meusobno vidno razlikuju postoje u oveku:
1. Modane elije
2. Polne elije
3. Telesne elije naime, elije od kojih se sastoje organi, koa, miii, koje su sve
razliite ali isto tako u izvesnom smislu sline.
(I) elije mozga su odvojene od tela na poseban nain sa kotanim tvorevinama (lobanja i
kimeni prljenovi) od udara su zatieni vodenim jastuiima, potpuno izolovane od telesnih
organa, dobijaju najbolju ishranu i u izgladnjivanju pokazuju najmanje promene. Modane
elije ive koliko i ovek u poreenju sa ivotnim vekom obinih elija koji je otprilike 24
asa, one su da tako kaemo besmrtne. to znai da one ive 80 godina ovekovog vremena,
to je 2,400,000 godina njihovog vremena. One se mogu uporediti sa krugom svesnog
oveanstva, sa onima koji su dostigli besmrtnost.
77

(2) Polne elije su u izvesnom smislu nepotpune i imaju sudbinu sasvim razliitu od elija
Tela.
(3) Telesne elije, elije koje sainjavaju jetru, stomak, itd., se neprekidno dele u intervalima
kraim ili duim od 24 asa ili mesec dana ali tog poretka vremena. Ove elije se mogu
uporediti sa mehanikim oveanstvom, koje je pod odreenim zakonima i na ovaj ili onaj
nain mora da im se podvrgne.
Ove elije moemo urediti u vertikalnom poretku na sledei nain :
Modane elije
|
Polne elije
|
Telesne elije
kao to smo i oveka stavili u vertikalni poredak, Svesni ovek, Balansirani ovek i
Mehaniki ovek. U ovom momentu elim samo da vam skrenem panju na ovaj odnos
izmeu kosmosa oveka i kosmosa elija. Razgovaraemo o kosmosu atoma i posebnim
vrstama atoma kasnije. Ono to elim da naznaim ovde je da neto radi u svakom
kosmosu, ili ako elite, da ono to postoji u kosmosu oveka mora na neki korespondirajui
nain da postoji i u kosmosu ispod njega, jer je svaki kosmos pod istim zakonima.

Berdlip 25 Januar, 1942

Zakon trojstva
Deo I. Prema kojem krajnjem principu, shodno kakvim fundamentalnim zakonima, moe
Univerzum i sve njegove manifestacije da se redukuju? Prema uenju ovog Rada u osnovi
svih stvari su dva krajnja zakona koji se zovu Zakon Tri i Zakon Sedam. Ova dva zakona
su fundamentalna.
Sa take gledita ovog uenja Univerzum je stvoren: pre svega ivimo u stvorenom, a zatim u
organizovanom Univerzumu. Kad bi Univerzum bio haos, ne bi bilo reda i ne bi bilo zakona.
Kosmos bukvalno znai poredak za razliku od haosa. Kad bi svet bio haos, izuavanje zakona
materije i tome slino ne bi bilo mogue. Nauka ne bi mogla da postoji.
Zakon Tri je zakon Tri Sile Stvaranja. Ovaj zakon kae da tri sile ulaze u svaku manifestaciju.
Ali stvaranjem upravlja drugi zakon. Zakon sedam, ili Zakon poretka manifestacije.
Kreativne sile ne mogu da rade dok nisu kreirane u nekom poretku i taj poredak manifestacije
ili poredak kreacije je rezultat Zakona Sedam. Ali sada emo da govorimo samo o Zakonu
Tri.
Svaka manifestacija u svetu je rezultat kombinacije tri sile. Te sile se zovu Aktivna Sila,
Pasivna Sila i Neutralna (Neutraliua) Sila.
Aktivna se zove Prva Sila, ili Sila 1
Pasivna se zove Druga Sila ili Sila 2
Neutralna je Trea Sila ili Sila 3
Prva Sila moe da se definie kao inicijacijska sila, Druga Sila kao sila otpora ili reakcije i
Trea Sila kao balansirajua ili povezujua sila ili taka primene.
78

Ove tri sile se nalaze i u Prirodi i u oveku. Kroz ceo Univerzum, na svakom nivou, ove tri
sile deluju. One su kreativne sile. Nita ne moe da nastane bez konjukcije te tri sile.
Konjukcija ove tri sile stvara trijadu. Jedna trijada kreira drugu trijadu, i na vertikalnoj skali i
na horizontalnoj skali Vremena. U Vremenu, ono to zovemo lanac dogaaja, je lanac trijada.
Svaka manifestacija, svaka kreacija, rezultira iz susretanja ove tri sile, Aktivne, Pasivne i
Neutralne. Aktivna sila, ili Prva Sila, ne moe da stvori nita sama za sebe. Pasivna sila, ili
Druga Sila, ne moe nita da stvori sama za sebe. Neutralna sila, ili Trea Sila, ne moe nita
da stvori sama za sebe. Niti samo dve od ove tri sile ne mogu da proizvedu manifestaciju.
Neophodno je da se sve tri sile sretnu zajedno da bi nastala manifestacija ili kreacija. Ovo
moe biti predstavljeno na sledei nain.

Tri sile su jedino kreativne na ovoj taki njihovog podudaranja, i ovde se deava
manifestacija, kreacija, dogaaj, ali ne u drugim okolnostima. Ali od neogranienog broja
stvari koje mogu da se dogode, samo nekoliko se zaista dogaa naime, kad se ove sile
sretnu u konjukciji. Ako se sve tri ne sretnu uopte, onda nita ne moe da se dogodi. Na
primer, ako se Prva i Druga Sila pojave nita ne moe da se dogodi, nikakav dogaaj se nee
desiti. Ali ako se Neutralna Sila pojavi, onda e biti tri sile u radu i neto e se dogoditi.
Trijada e biti prisutna tj. trijada sastavljena od tri sile i gde god da se tri sile sretnu u
konjukciji kao trijada manifestacija mora da usledi. Svaka trijada, svaka konjukcija od tri sile,
moe da stvori sledeu trijadu i pod pravim uslovima lanac trijada se rezultira. Uvek iz
Neutralne Sile tj. Tree Sile nova trijada nastaje.

U sledeoj trijadi, Neutralna Sila prethodne trijade postaje ili Aktivna ili Pasivna Sila. O tome
emo govoriti drugom prilikom.
79

Neutralna sila, ili Trea Sila, u trijadi dovodi Aktivnu i Pasivnu Silu u vezu. Sastavlja ih kao
to stoer dovodi u ravnoteu dve stvari. Bez Neutralne Sile, Aktivna i Pasivna Sila bi
ponitile jedna drugu, jer su suprotne jedna drugoj. One su suprotnosti. Povezujua ili Sila
koja ih dovodi u vezu, je neophodna. Neutralna Sila je posrednik izmeu Aktivne i Pasivne
Sile. Kad je prava Neutralna Sila prisutna, Aktivna i Pasivna Sila nisu u beskorisnoj
suprotnosti jedna sa drugom, ve stoje u radnom odnosu koji stvara manifestaciju. Na primer,
maina moe nekad biti smatrana za Neutralnu Silu. Grub primer je vetrenjaa. Aktivna ili
Sila izvorna je vetar. Pasivna sila ili Sila otpora je zgrada. Jedra koja se okreu ine vezu
izmeu pritiska vetra i otpora zgrade i manifestacija se dogaa. Da nema jedara, ili ako bi se
vetrenjaa sruila, ili da nema vetra, nema manifestacije. Ovo je samo gruba ilustracija.
Ideja Tri Sile je u religijama zasnovana na konceptu Trojstva. U nauci ideja razliitih sila
postoji, kao i pozitivni i negativni elektrini naboj od ega je u krajnjoj liniji materija
stvorena. Ali u nauci ideja Tree ili povezujue Sile nije jo jasna.
injenica da tri sile stvaraju, znai da tri volje stvaraju. Prvi Poredak Kreacije je stoga
predmet tri volje ili tri zakona, i sledi da su potonji poreci stvaranja koji slede iz ovog prvog
pod dejstvom sve vie i vie zakona.

Za Tri sile se kae da dolaze iz Jednistva. Ovo Jedinstvo oznaeno je i kao Apsolut, to znai
ono to nije uslovljeno ili ogranieno na bilo koji nain. Poto Tri Sile su neophodne za bilo
koju manifestaciju, Apsolutno i Nemanifestovano ili Nestvoreno.
Apsolut je izvan svake ljudske misli.
Kreacija nastupa vertikalno nadole poveavajui gustinu zakona, sve dalje i dalje od
Apsoluta. Kao to emo videti u Zraku Stvaranja Zemlja dolazi na veoma niskom nivou
vertikalne skale Univerzuma.
*

Deo II. - Promena kvaliteta Neutralne Sile nee samo da izmeni odnos snaga u trijadi ve
moe i da preokrene Aktivnu i Pasivnu Silu. Kad je ivot Neutralna Sila, linost je Aktivna i
ovek i esencija su Pasivni.

80

Kad je Rad Neutralna Sila poloaj je obrnut naime, esencija, ili stvarni deo postaje Aktivna,
a linosti ili steeni deo postaje Pasivan.
U ovom sluaju imamo da razmotrimo ponovo znaenje vertikalne i horizontalne linije Krsta.
Moemo da zamislimo Neutralnu Silu ivota koja deluje du horizontalne linije i Neutralnu
Silu Rada koja u svakom trenutku ulazi iz vertikalnog pravca i osea se samo kad ovek
prestane da se identifikuje sa stvarima Vremena i seti se sebe.
Porazgovarajmo sada o Treoj Sili u njenom psiholokom aspektu.
Studija Tri Sile poinje sa njihovim izuavanjem u oveku. Kao to je reeno, Tri Sile postoje
u Prirodi i u oveku. Veoma je teko videti Tri Sile. One pre svega moraju biti sagledane
psiholoki tj. kao to one postoje u oveku sredstvima samoposmatranja. Aktivna sila ili
Prva Sila moe biti uzeta kao ono to ovek eli. Pasivna sila ili Druga Sila moe biti uzeta
kao ono to se opire ili spreava ono to ovek eli. To je ono to se mora uvideti za poetak.
Nemogue je videti treu silu dok ovek ne vidi Prvu i Drugu Silu.
Druga Sila ili Sila otpora postoji u svemu. Tj. u odnosu na ono to elimo neizbeno postoji
sila otpora. Ako ljudi shvate ovo oni se nee aliti i optuivati onoliko koliko to ine, niti e
smatrati da su njihovi problemi jedinstveni. Govoriu ukratko o par pitanja u vezi studija
Tree Sile na psiholokoj ravni.
Kod stvaranja Cilja, Druga Sila mora biti uzeta u obzir, u protivnom Cilj e biti nepraktian.
Ako imate neki Cilj morate da imate u vidu cenu dranja tog Cilja. Ako to uradite biete
mnogo praktiniji. Cilj ne sme biti previe teak. Sve to vas spreava od ostvarivanja vaeg
Cilja, je Druga Sila. Pretpostavimo da ste nainili neki vetaki privremeni Cilj da neete da
sednete ceo dan. Primetiete Drugu Silu u sebi u vezi sa ovim Ciljem naime, ta prua
otpor, ta se suprotstavlja, ta se suprotstavlja odravanju ovog Cilja, sva razliita Ja,
razliite argumente, itd. Priroda Druge Sile e naravno biti odreena prirodom Prve Sile u
ovom sluaju to je Cilj koji elite da odrite.
Nemojte da pokuavate da vidite Treu Silu. To je na poetku sasvim uzaludno. Ali pokuajte
da prvo vidite Prvu a zatim Drugu Silu. Prva Sila ini da se Druga Sila pojavi. Ako nita ne
elite, onda nema Prve Sile u odnosu na vau elju. Ljudi ak i ne znaju ta je Prva Sila u
njima tj. ne znaju ta hoe. Pitajte se ponekad ta elim? Morate biti iskreni u zapaanju
ta je ono to zaista elite. Ako se ovek pretvara da ne eli neto to stvarno eli njegova
Aktivna Sila je ono to stvarno eli. On lae sebe.
Ukratko smo govorili o Zakonu Tri Sile u njihovom psiholokom aspektu. Sledei put
poeemo da govorimo o Zraku Stvaranja u svetlosti Tri Sile Kreacije tj. razmatraemo
Zakon Tri u kosmolokoj primeni.
81

Deo III. Uzmimo frazu koja ve postoji naime: injenica da Tri Sile kreiraju znai da Tri
Volje kreiraju. Moemo se upitati da li su ove tri volje koje potiu od Apsoluta potpuno
identine kad se poklope sa voljom samog Apsoluta. Ovo se ne moe podrazumevati jer to
preobre poredak stvaranja inei da tri prelaze u jedno. Tri ne moe da pree u jedno izuzev
ako je to Volja Apsoluta, a to bi znailo povlaenje celog stvaranja. (Primetite ako podelite 1
sa 3 dobijate 3 koje se beskonano ponavlja.) Stvoreni univerzum sledi iz Apsoluta zato to tri
sile, koje vie kao takve ne pripadaju Nestvorenom Apsolutu. (Uporedite Hriansku
kosmologiju gde se u Atanasijskom Verovanju kae: Nema tri nestvorena, nego Jedno
Nestvoreno) Apsolutno je Nestvoreno, Nemanifestovano, Neuslovljeno i izvan je svake
ljudske misli. Tri Sile koje slede iz Apsoluta u prvom aktu stvaranja su ve uslovljene (1) sa
jednom Voljom Apsoluta i (2) sa njihovim meusobnim odnosom jedne prema drugoj kao
Aktivna, Pasivna i Neutraliua. Ove sile na njihovom primarnom nivou su svesne, ali ve
ograniene, i to se u vertikalnoj skali vie udaljavaju od Apsoluta aritmetikom progresijom
silaznog reda nastajanja svih stvari, one postaju sve vie mehaninije i ogranienije kako se
udaljavaju od Apsoluta na vertikalnoj skali. Kada bismo rekli da zbir primarne tri sile zajedno
u konjukciji ini jednu volju Apsoluta, sugerisali bismo da bi tri primarne sile prele u
Apsolut u meusobnoj konjukciji u kom sluaju ne bi bilo nastajanja. Tri bi prelo u Jedno.
|Ali volja Apsoluta je da stvara i tri sile ili odvojene volje nastajanja slede iz Apsoluta i ne
mogu se vratiti sem ako je to volja Apsoluta da povue sve stvoreno. Tri primarne sile se
sjedinjuju da stvore Univerzum u sukcesivnim fazama. One se ne sjedinjuju da oforme Jednu
volju Apsoluta koji nije nastao, jer kad bi njihova konjukcija inila jedinstvo identino sa
voljom Apsoluta, ne bi bilo kreativnog procesa.

O izuavanju Tri Sile u sebi

Deo IV. Imamo vee mogunosti da posmatramo sebe nego da posmatramo spoljanji svet.
ivimo veoma malo u spoljanjem svetu, koji nam je stran. S vremena na vreme smo svesni
toga, ali to slabo to primeujemo. Moemo proi pored iste kue hiljadama puta i da nismo u
stanju da je opiemo. U stvari, mi smo mnogo postojaniji ak i sami za sebe nego to je to
svet. To je jedan razlog zato izuavanje tri sile poinje od samoposmatranja. Takoe morate
da zapamtite da je sila nevidljiva i na direktniji kontakt sa nevidljivim je pomou metode
samoposmatranja.
Morate da imate u vidu da pokuavajui da studirate ovo pitanje sila vi ne istraujete stvari.
elja je sila, ne stvar, na primer. Sled misli je sila a ne stvar. Ideja je sila a ne stvar.
Jedan razlog zbog ega imamo toliko tekoa u razumevanju Tri Sile je da imamo tendenciju
da u svemu vidimo jednu silu. Mi razmiljamo o sili kao o neemu to je jedno, i u svemu to
se dogaa, u bilo kojoj manifestaciji, u bilo kom dogaaju mi vidimo samo jednu silu.
Pripisujemo to jednoj sili. Vidimo jednu akciju u jednom dogaaju. To je delimino zbog nae
nemogunosti da mislimo o vie nego jednoj stvari. Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o
tri stvari je van nas tj. to je van formativne misli. Dogaaj, na primer, mora uvek da bude
dobar ili lo, ispravan ili pogrean za nas. Mi samo vidimo jednu akciju u tome, o dogaajima
ni ne mislimo kao o dogaajima koji zavise od sila. Vidimo jabuku kako pada sa drveta i od
toga vidimo jabuku kako lei na zemlji. Vidimo magnet kompasa kako je privuen ili
otklonjen. Iako sve to vidimo ne razmiljamo o silama u ovom sluaju, oigledno razliitim
silama. Takoe, ne primeujemo kako se sile menjaju za nas. U jednom momentu privueni
smo nekom stvari u sledeem ista stvar nas odbija. Ili nas odbija a onda nam doe neka ideja i
privlai nas. Ne shvatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a u drugom suprotnu
silu. Na isti nain, na odnos prema osobi se menja. To jest, osoba prolazi kroz promenu
predznaka za nas, a to znai da je u trijadi sila koje stvaraju odnos dolo do promene sila - tj.
82

mehanika ljubav se okree u mrnju, mehaniko poverenju u sumnju, i tome slino. Sve
takve obine manifestacije u ljudskom ivotu su zbog sila i promena u tim silama. Ne traim
od vas da u takvim situacijama opredelite sile nego da ih primetite.
Sile ne mogu biti izuavane teoretski. Jedini praktini nain da se studiraju Tri Sile u nama je
da radimo neto. Ovim mislim imitiranje ili personifikovanje u nama jedne od tri sile u
odnosu na drugu silu tako to emo ili (1) da delujemo u nama samima, ili (2) da delujemo u
spoljnim dogaajima.
Primer:
(1) Borba sa navikama
Borba sa patnjom
Borba sa neznanjem itd.
(2) Borba sa izraavanjem neprijatnih emocija prema nekome koga ne volimo mehaniki,
Borba da se istraje na nekom tekom zadatku
Na ovaj nain moemo poeti da uviamo ta je druga sila za nas u svakom sluaju, i odatle
poinjemo da imamo kratke uvide o treoj sili.
Primer: Iznenadan priliv sile koja pomae ovekovoj borbi sa odreenim zadatkom znai
promenu u kvalitetu neutralizujue sile na primer, ohrabrenje moe da ima taj efekat.
Aktivna sila u trijadi je stoga poveana i zadatak (druga sila) moe biti lake ostvaren. S druge
strane, to moe da oslabi aktivnu silu (stvaranjem iluzije da ovek moe da ostvari cilj), tako
da cilj postaje aktivan tj. sila otpora postaje najjaa.

Berdlip 7. Februar, 1942

Zakon trojstva
Deo V. Govorei o Zraku Stvaranja, elim da to poveem sa vaim razmiljanjem na neki
nain. Svako moe da prihvati da je kosmos stvoren i mnogi veruju da jeste. Ako su religiozni
oni kau, na primer, da je Bog stvorio svet. Takoe, uli su o Trojstvu, ako su hriani,
moda jesu ili nisu o tome razmiljali. Bilo kako bilo, mogu imati ideju da je Bog stvorio svet
i neodreenu ideju o Trojstvu. Ali nikakva veza se ne uspostavlja. Na primer, ak i ako su
razmiljali da je nastanak ili stvaranje na neki nain povezano sa Trojstvom, ne vide nuno da
u stvaranju uestvuju Tri Volje. Jedva da misle da je Bog stvorio sve oko sebe, kao puno
igraaka, i da u tome nema Zakona na delu, i kroz alegorine prie o kreaciju u Postanku
reeno im je da je Univerzum stvoren za nekoliko uzastopnih dana, oni ne misle da je ikakva
skala spomenuta ovde, i da sve nastajanje nije na istom nivou ve silazi u poretku stepenova
nie i nie. Shodno tome ljudi nisu skloni da misle da je Boja Volja u direktnom dodiru sa
svim stvorenim i da njime upravlja. Proputaju da misle o znaenju Trojstva to jest,
primarne Tri Sile ili Tri Volje koje kreiraju, iz kojih nastaje, i tako misle da Volja Boja stie
direktno na svaku stvorenu stvar. Neke religije ue samo o Jedinstvu sa Bogom, kao to je
Muhamedanska religija. Hrianska religija ui o Trojstvu. Psiholoke posledice su velike.
Ako ljudi veruju samo u Boga, oni misle da je Boja Volja svuda i u svemu, i tako tee
fanatizmu, progonu, itd. Ne da hrianstvo moe da pokae bilo ta mnogo drukije, ali
istovremeno ova religija sadri ideju Trojstva, koja dolazi izmeu Boga i sveta. Veza Boga
ili Apsoluta i procesa stvaranje moe samo biti shvaena kroz Trojstvo ili Primarnu
Trijadu Tri Sile i potonjih izvedenih trijada. Kao to drevna izreka kae: Boga je teko
shvatiti jer On je prvo Jedan onda Tri onda Sedam.
83

Vraajui se na temu Zraka Kreiranja: prva trijada tri sile sledi iz Apsoluta i stvara
Prvi poredak svetova, koji je pod tri zakona to jest, tri volje Primarne Trijade.

Ovo je prvi in stvaranja predstavljen dijagramski. U stvari, to je ivi proces, nezamisliv i

veit. Oznakom Svet 3 misli se na prvi nivo stvaranja, podvrgnut pod 3 zakona ili 3 volje.
Ovaj svet kreira nadalje drugi poredak svetova ispod sebe koji ima svoje 3 sile. Ovo se zove
Svet 6, zato to je pod 3 volje ili zakona koji na njega deluju iz sveta 3. Ovaj proces stvaranja
se nastavlja. Sledei poredak svetova je stoga Svet 12, koji ima 3 svoje sile, 6 od sveta br. 6, i
3 iz sveta br. 3.
Na slian nain tri sledea sveta su stvorena, inei ukupno 6 poredaka svetova ili 6
silazeih nivoa stvaranja ispod Apsoluta, svi povezani zajedno zakonima.

Proces stvaranja zaustavlja se na svetu 96, iz razloga koje emo objasniti kad Zakon 7 ili
Zakon Poretka Stvaranja bude predoen.
Svet 96, na kraju Zraka Stvaranja, je pod 96 zakona. Ovaj svet (ili ovaj poredak
svetova) je najdalje od Apsoluta i pod najveom gustinom zakona. to dalje proces kreacije
ide od Apsoluta, to je vei broj zakona.
Ono to je neophodno shvatiti je da stvaranje nuno implicira zakone, a ovo nastaje iz
same injenice da su tri sile neophodne za bilo koju manifestaciju. Nema stvaranja bez zakona
a to znai da su sve stvorene stvari neizbeno pod delovanjem zakona tj. nita to je
stvoreno nije slobodno.
84

Ako sad razmatramo vertikalnu liniju Stvaranja, moemo videti da kad bi se uzdigli
tom linijom, potpali bi pod manje i manje zakona tj. stekli bi vie i vie slobode. Doim, kad
bismo silazili, potpadali bi pod sve vie restrikcija i tako bi bili manje slobodni. Ako je ovek
stvoren na nivou 12, nalazi se pod 12 zakona ili 12 poredaka zakona. Ako padne na nivo sveta
48 nalazi se pod 48 zakona. ovek kakav jeste je na odreenom nivou u Zraku stvaranja. Ali
on je stvoren tako da moe da promeni svoj nivo na gore ili na dole i tako potpadne pod vie
ili manje zakona.
Sledea taka za razmatranje je da zakoni ili sile, ili volje ili uticaji koji silaze od
Zraka imaju razliite izvore. Ako uzmemo svet 48 moemo da vidimo da pojedini zakoni
dostiu direktno iz sveta 3, neki direktno iz sveta 6, i tako dalje. To znai da bie roeno u
Svetu 48 je pod 48 zakona, ili zakonskih poredaka, ali ti zakoni nisu istog kvaliteta neki su
sa vieg nivoa a neki sa nieg nivoa.
ovek, ako zna kako, moe da se stavi pod ovu ili onu vrstu uticaja.

Sledee je vano zapamtiti da je kreacija nasilna tj. nastaje silom. Poinje radom Primarne
Trijade Tri Sile izvedene iz Apsoluta i nastavlja se ponovnim ponavljanjem sledeih trijada 3
sile. Krajnja ili poslednja taka Kreacije Svet 96 je pod mnogim silama. To znai da je u
kreaciji sadrana ogromna snaga. Kroz delovanja Zakona 3 Svemir je umotan. Nekad u
prirodi moemo da vidimo kako se te sile odvijaju, kao na primer kod elementa radijuma.
*

*
85

Deo VI. Sada moramo da pogledamo na vidljivi svet sa stanovita principa Zraka Stvaranja.
Znamo da je vidljivi Univerzum u svojim najirim dimenzijama sainjen od ogromnog broja
zvezdanih sistema od kojih je Mleni Put samo jedan. Moramo da pojmimo da je prvi in
Stvaranja uporediv sa pravljenjem opte formacije svih moguih sistema koji se popunjavaju
zgunjavanjem kondenzacije. Ovo nazivamo Svet 3: Svi mogui sistemi svetova Poto
elimo da saznamo poloaj nae Zemlje u kreaciji, sledee emo uzeti na sistem svetova koji
su odvojeni od primalne mase naime, nae Zvezdane Galaksije ili Mlenog Puta: Svet 6.
Odavde emo uzeti na Sunani sistem ili Sunce: Svet 12. Planetarna masa formirana iz Sunca
e onda biti Svet 24 od kojeg izdvajamo nau planetu Zemlju (Svet 48) od koje je na mesec
izveden (Svet 96). To je na Zrak Stvaranja. Na Mesec je krajnja taka te grane celokupnog
drveta Univerzuma u kojem se naa Zemlja pojavljuje. Ali kao to do sada vidite ovek se jo
ne pojavljuje u Zraku.
Ceo Zrak se razvija. Svaki njegov deo tei da se podigne vie u skali stvaranja. Mesec
nije mrtva planeta, ve najmlaa taka u naem Zraku.
*

Deo VII. Pokuajmo da naemo neke jednostavne ilustracije. Bilo koji organizam ili
organizacija reflektuje u izvesnoj meri Principe Zraka Stvaranja. Uzmimo na primer bilo
kakvu organizaciju ljudi na primer, Vojska. Pretpostavimo da je general glava vojske,
pukovnik sledei, zatim kapetan, pa porunik, i na kraju vojnik. Pod koliko zakona je vojnik?
On je pod zakonima Porunika, koji je pod zakonom Kapetana, koji je pod zakonom
Pukovnika, koji je pod zakonom Generala. Ali zakon Generala moe da stigne vojnika
direktno; takoe, zakoni Pukovnika mogu da stignu vojnika direktno i tako dalje. Iz svega
ovoga vidimo: (1) Da je deo uvek pod vie zakona nego celo, i (2) da zakoni pod kojima je
deo su iz izvora drugog porekla. Nastavimo ovu saetu analogiju. Vojnik je pod zakonima
porunika ali on moe privui panju kapetana; moe ak privui panju generala; u tom
sluaju moe izmai zakonima porunika.
Uzmimo sada analogiju Tela. Telo je ponovo konstruisano po principu Zraka
Stvaranja. To je jedna organizacija organizma a svi organizmi se vladaju po Zakonima
Stvaranja. Telo kao celina je Jedno. Onda je podeljeno u mnoge sisteme krvotok, sistem za
varenje, limfo-sistem, nervni, itd. Svaki je zatim podeljen dalje u grupe ili delove, sve dok se
ne stigne do najmanjih delova Tela. To je dostizanje dela putem principa Zraka Stvaranja
naime, poveavanjem broja zakona. U grubom primeru, pogledajte miie vaeg malog prsta
ruke; oni su pod svojim zakonom, onda pod zakonom ake, a ruka je pod zakonom ruke, a
ruka je pod zakonom miinog sistema uopte, a miini sistem je deo mnogih drugih sistema
koji u krajnjoj liniji formiraju Telo kao celinu. Ova gruba ilustracija pokazuje kako se od vrha
nadole zakoni umnoavaju i u tom smislu pokazuje princip Zraka Kreacije naime, princip
poveavanja broja zakona odozgo nadole. I ovo, mora biti shvaeno, to je priroda stvari tj.
to je fundamentalni zakon stvaranja.

86

Berdlip 21, februar 1942

Zakon o Sedam
Suneva Oktava
Deo IV. Danas emo da govorimo o maloj oktavi izmeu Sunca i Meseca. Ova oktava
stvorena Inteligencijom Sunca oglaava tri note na Zemlji, La, Sol, Fa, koje predstavljaju ivu
mainu zvanu Organski ivot Zemlje, od kojih je ovek deo. Sada neemo govoriti o
znaenju razliitih nota ove male oktave. Ono to pre svega moramo da shvatimo je da se
ovek ne pojavljuje na velikoj oktavi stvaranja, ve u maloj bonoj oktavi koja kree od
Sunca. ovek je posebno stvorenje u okviru Zraka. Pokuajmo sada da shvatimo zato se
ovek pojavljuje i zato je mala oktava neophodna.
Razlog zbog ega Suneva Inteligencija stvara ovu malu oktavu je da ispuni rupu ili razmak
do nedostajueg polutona izmeu Fa i Mi u Velikom Zraku, shodno prirodi Zakona Sedam.
Jedino ako na ovom mestu neto nastane na ovoj taki sila koja se sputa od Apsoluta moi e
da nastavi put slobodno ka Zemlji i Mesecu. Na ovoj taki ok je neophodan, zbog prirode
Zakona Sedam. Ovaj zakon upravlja poretkom stvaranja i u odreenim takama stvara uslove
gde neto mora da se doda po prirodi oka. Zakon Sedam je stoga nekad imenovan i kao
Zakon okova. Jedno morate jasno da shvatite: na odreenim mestima su potrebni odreeni
okovi u odvijanju ili napredovanju evolucije bilo ega.
Inteligencija Zemlje ili Planeta nije dovoljno velika da stvori bilo ta to e delovati kao ok
na ovom mestu. Potrebna je Inteligencija Sunca. Ali Sunce u stvaranju male oktave, ima dva
cilja to je sutinski vano da se shvati i uvidi jasna razlika izmeu njih.
Jedan cilj je da stvori osetljivu prenosnu mainu izmeu velikih Nota Fa i Mi u Velikom
Zraku, da omogui da sila proe do Zemlje i Meseca prilikom prekida Zraka. Sa ove take
gledita Organski ivot, ukljuujui oveka, postoji samo za svrhu Zraka i njegov nastanak je
samo zbog delovanja Zakona Sedam, koji stvara odreene teke ili uzane prostore u poretku
stvaranja. Kad bio ovo bio jedini cilj, ovekova situacija bi bila ta u kojoj kao deo te
prenosne maine on mora da slui Zraku i njegovoj evoluciji, koja se odvija tokom jako
dugog perioda.
Drugi cilj je povezan sa samim Suncem. Stvaranjem male oktave, Sunce ne stvara samo radi
Zraka da popuni nedostajue mesto, ve takoe deluje i za sebe. Sunce tei neem nezavisno
od potreba Zraka Stvaranja. Na ovom mestu se nalaze mogunosti za oveka. Razmislimo
sada o toj ideji koja je od tako fundamentalne vanosti za razumevanje Rada. Inteligencija
Sunca eli neto za sebe u stvaranju oveka na zemlji, sasvim nezavisno od potreba Velikog
Zraka. ta eli? eli da se ovek uzdigne sa nivoa zemlje na nivo Sunca. Iz tog razloga stvara
oveka kao neto nedovreno, kao nedovreno bie. U kom smislu nedovreno?
U smislu bivanja delom Organskog ivota, sluei potrebama, Zraka Stvaranja on je
kompletan i nita se vie ne trai od njega nego ivot koji obino ivi. On moe da ivi na
zemlji onakav kakav jeste. Onda se za njega kae (u Radu) da slui Prirodi. Ali s obzirom na
njegovo poreklo iz Oktave sa Sunca, on ima drugu sudbinu utkanu u njemu. U odnosu na tu
sudbinu ovek je nedovren, nepotpun, zato to ga je Inteligencija Sunca stvorila iz drugog
razloga i stavila je u njega, nezavisno od onoga to je potrebno da bi sluio Prirodi, druge
snage i mogunosti. To jest, ovek ima u sebi mnogo vie nego to je neophodno radi svrhe
da slui Prirodi. Govorei o Prirodi ovde se misli na ivot na Zemlji sve to vidimo oko
nas na Zemlji, ivot biljaka, ivotinja, drvee, ribe i takoe ivot oveanstva, sa svim svojim
borbama, ubijanjima, bolom, raanjem, smru, to sve zajedno ini ovaj neprekidni rad
87

maine zvane Organski ivot stvoren od Sunca da prenese uticaje iz viih delova Zraka
Stvaranja.
U odnosu na drugi cilj Sunca, ovek je stvoren na Zemlji kao nedovren da bi mogao da se
razvije do nivoa bia predstavljenog Suncem. U tom smislu se za oveka kae da je
samorazvijajui organizam. ovek je tako eksperiment Sunca stavljen na Zemlju. On moe
da ostane uspavan i da slui Organskom ivotu, ili moe da se probudi i slui Suncu. Da je
stvoren sa istim biem i inteligencijom kao sunce ne bi bio na zemlji. ovek stoga ima dva
objanjenja. Stvoren je da slui prirodi tj. da bude deo Organskog ivota, i u tom smislu nije
u interesu Prirode da se ovek razvija i da tako prestaje da slui svrsi prirode. Ali ovek je
takoe stvoren da se razvija dok ne dostigne nivo Sunca. Ako biste uloili napor da mislite,
kad bi ste se stvarno potrudili da razumete znaenje Zraka Stvaranja i Oktavu sa Sunca,
mnoge neobjanjive i naizgled nepomirljive stvari bi vam postale jasnije u glavi. To jest, bili
bi ste u stanju da ponete pravilno da mislite o ivotu na Zemlji, i o ovekovoj situaciji to
jest, o svojoj sopstvenoj situaciji.
*

Deo V. Govorei na spoljanji nain o Zraku Stvaranja, sasvim je oito da fiziki ivot na
Zemlji zavisi od fizikog Sunca. Ali da nije fizike svetlosti i toplote Sunca nikakav ivot na
zemlji ne bi postojao. Svaki zeleni list, svaka vlat trave, svaki oblik alge koji plovi morem, je
minijaturna solarna maina, koja prima energiju od Sunca i svojim sredstvima stvara iz
vazduha, vode i minerala, hranljive supstance kojima se sva iva bia hrane. Ali kad
govorimo o inteligenciji Sunca govorimo o drugoj svetlosti koja samo iznutra moe biti
viena umom svetlost Inteligencije i tako govorimo o Zraku Stvaranja u unutranjem
smislu kao o vertikalnoj skali Inteligencije i biu rastueg kvaliteta kako se uzdiemo. U tom
smislu Inteligencija Sunca je sveta u odnosu na Inteligenciju Zemlje. U nepreglednoj evoluciji
samog Zraka, na nepojamnim dimenzijama Vremena, Inteligencija Zemlje moe dostii nivo
Sunca. To nije garantovano. Zemlja moe nestati pre nego to se bilo ta postigne. Na isti
nain Mesec moe a i ne mora dostii Inteligenciju Zemlje. Mi ne moemo da sagledamo
Sunce, Zemlju i Mesec kao bia i Inteligencije. Jedan od razloga je to ih vidimo kao take
presecanja sa njima samima, kao krugove na nebu, ba kao to bi dvodimenzionalna bia iji
svet je ogranien na veliki komad papira videla oveka onako kako ga vidimo u udbenicima
Anatomije. Ali sa gledita ovog uenja Mesec je rastue i razvijajue bie i vremenom moe
dostii isti nivo kao Zemlja. Onda e se pored njega pojaviti drugi mesec i Zemlja e postati
Sunce. Jednom je Sunce bilo kao Zemlja a Zemlja je bila kao Mesec. A jo ranije Sunce je
bilo kao Mesec. Rad ui da se ceo svemir razvija a to znai da se na Zrak sa naim Mesecom,
naom Zemljom, Planetama i Suncem razvija kao i neogranieni broj drugih Zrakova. Ali
delovi naeg zraka mogu da propadnu, u dodeljenom im periodu vremena, ne dostignu
neophodnu fazu razvoja i tako budu uniteni. Kao to je reeno, kad bi od evolucije oveka
zavisila evolucija itavog Zraka Stvaranja koji nas stie, njegove anse bi bile slabe. U meri u
kojoj je ovek deo Organskog ivota, a Organski ivot slui svrsi Zraka, njegova evolucija e
biti zadraana sve dok svi procesi kosmike evolucije meseca Zemlje i drugih Planeta i Sunca
iznad nas ne budu ispunjeni. Ali ovek ima druge anse posebne anse koje postoje
zahvaljujui maloj oktavi od Sunca u kojoj je on nastao, jer ovekov nastanak je poseban. U
ovoj maloj oktavi on moe da se uzdigne ili padne. Moe da dostigne nivo Sunca ili da padne
na nivo Meseca. Potpuno razvijen ovek tj. ovek br. 7 dostigao je Inteligenciju Sunca.
Dostigao je svoj puni razvoj i podlee delovanju samo 12 zakona, i tako za njega postoji
sloboda. Jer se sva sloboda stie izdizanjem u vertikalnoj skali od stvaranja i tako podlee
manjem broju zakona. U isto vreme ovek br. 7 je postigao besmrtnost na skali ivota od
Sunca. Ve ste mnogo puta uli da postoje razliiti nivoi oveka. Govoriti o oveku nije
dovoljno. Na kog oveka mislite? Ljudi koji ive na zemlji mogu da pripadaju razliitim
nivoima oveka. Ba kao to postoje razliiti nivoi oveka tako postoje i razliiti nivoi
svetova vienih kao vertikalna skala bia ili skala inteligencije. Inteligencija Sunca je sveta
88

nama na zemlji. Uticaji sunca koji dolaze do nas kroz male oktave su od vieg poretka nego
one koje dolaze od planetarnog sveta koje su nadalje vie od onih to dolaze sa nivoa Zemlje
ili Meseca. ovek moe biti pod uticajem Sunca, uticajem Planeta ili Zemlje ili pod uticajem
Meseca. I za oveka postoji mogunost da izabere odreeni uticaj drugim reima da prelazi
od jednog uticaja na drugi. Na primer, ako ovek pone da se bori sa negativnim oseanjima
poinje da izmie jednoj vrsti uticaja sa Meseca. Ako se ovek seti sebe poinje da biva prvo
pod Planetarnim uticajima a zatim potpada pod uticaj Sunca. Ali mora da naui da pravi
unutranji izbor a da bi to uinio mora da zna dosta o sebi, o svojim raznim ja u njemu i o
delovima centara. Uticaj Sunca stie do Viih Centara. Ali kad ovek ivi u mehanikim
delovima Centara on je pod uticajem znatno niih uticaja. Morate da razumete jednu stvar:
nemogue je postati slobodan od nekih uticaja a da se ne potpadne pod druge. Sav Rad na sebi
sastoji se od biranja uticaja kojima elite da se podvrgnete i zapravo podvrgavanju pod te
uticaje. I ovde nakon dugog posmatranja morate da znate ta u tom smislu elite.
*

Deo VI. Maina zvana Organski ivot na Zemlji ne samo da prenosi sile niz zrak Stvaranja,
ve stvara u sebi odreene sile koje prelaze na rastui Mesec i pomau njegov razvoj. Mesec
se hrani organskim ivotom, pored sila koje ga dostiu od Zraka. Na primer, sva beskorisna
patnja na Zemlji je hrana za Mesec, kao to su negativne emocije. Bol je hrana za Mesec i
zato se nekad kae da je Organski ivot fabrika Bola. Bol i smrt hrane Mesec, i odreena
koliina je potrebna. Iz tog razloga u drevnim vremenima rtvovanja su inicirali u prolim
vremenima oni koji su to razumeli. Mnogo se ovde moe rei, uzimajui Organski ivot samo
sa gledita maine zainteresovane za odreenu taku u Zraku radi odreene svrhe naime, da
poslue Zraku. Morate da razumete da za Zrak ovek nema znaaja osim kao deo Organskog
ivota. Ali u odnosu na Sunce, koje ga je stvorilo, ovek ima najvei znaaj ako se odlui da
ga nae. Ovde mu se otvaraju vrata ne uz gigantski sam Zrak, nego du odvojene lestvice
pored njega. To je jedno znaenje parabole o Grenom Sinu: ovek moe da se vrati svom
ocu.
Mnoge druge znaajne stvari reene su u Novom Zavetu koje su u vezi sa Sunevom
Oktavom. Videli ste ve da i Sunce ima neto za sebe u stvaranju oveka na Zemlji. ovek
nije samo stvoren radi Zraka ve je stvoren i zbog sunca kao jedan eksperiment u
samoevoluciji. Dok se ova samoevolucija oveka ne ispuni u dovoljnoj meri Sunce nee
primiti ta sve eli i nee biti zadovoljno. Uzmimo samo jednu od mnogih parabola u vezi sa
Jevaneljima:
Neki ovek imaae smokvino drvo u svom vinogradu. I doe da trai njegov plod, i ne nae
ga. I ree vinogradaru, pogledaj, ove tri godine traim plod na tom drvetu i ne nalazim ga:
isei u ga da ne tereti zemlju? I odgovarajui ree m, Gospod, ostavi ga i ove godine, dok ne
okopam oko njega i ne naubrim ga, i ako od tad donosi plod, dobro, ali ako ne, poseci ga.
(Luka: 13 6-9)
Ne pokuavajte da ovu parabolu shvatite bukvalno. Shvatite je psiholoki i videete da se
misli da ovek ima odreene mogunosti koje mogu dozreti i, ukoliko neki plod nije nainjen,
ovek e biti odseen.
*

Deo VII. Sve to je do sada reeno, ma kako saeto, o stvaranju Univerzuma, kroz delovanje
Zakona 3 i Zakona 7, i o oktavi od Sunca bi moralo biti dovoljno za bilo kog od vas da ne
moe vie da kae: Ako postoji bog, zato dozvoljava da se na Zemlji dogaaju stvari koje se
dogaaju? Ali ete morati da uinite sopstveni lini napor da razmislite u vezi sa svim to je
reeno o stvaranju i znaajnim idejama i dijagramima koji su predoeni, da biste odgovorili na
89

pitanje jasno i vrsto iz sopstvenog novog razumevanja. Jer sve dok ne budete u stanju da
poveete vae misli oko ovog pitanja koje je tako zbunjujue i takav je kamen spoticanja za
veinu ljudi, pravilne veze u vaoj glavi u vaem Intelektualnom Centru nee biti
uspostavljene. Prema jednoj drevnoj izjavi Bog mora biti opravdan. Gledajui oko sebe u
ivotu videete da je to teko ukoliko ne razumete stvaranje. Neete videti tekoe i restrikcije
koje su neizbeno ukljuene u nastajanje, niti ete videti otvorena vrata, i tako ete odravati
nedefinisano tajno oseanje ali negativno u karakteru dovoljno da vas zadri od bilo kakvog
razvoja u viem razumevanju. Morate da pravilno shvatite stvari u glavi a to neete moi
ukoliko ne shvatite pravilno ogranienja i uslove stvaranja. Problem je u tome da ak i kad
ljudi dou u kontakt sa ezoterinim uenjem oni ga ne slede, ili ako ga slede, ne razumeju ga
u sutini, kao na primer, ta znai uhvatiti se za njega, kao to se na primer dri za konopac.
Dovoljno je samo da iskreno pogledamo sebe i da shvatimo koliko je teko raditi i koliko smo
u dubokom snu. A ipak stvarni, i najintenzivniji smisao oveka na Zemlji lei u Oktavi od
Sunca u kojoj moe da raste iznutra i dospe pod druge uticaje. U naem sluaju moramo se
podvrgnuti uticajima Rada i drati ih se. Jednom kad oveanstvo izgubi sve veze sa
Inteligencijom Sunca, bie neizostavno uniteno, a to je posebno opasnost danas. I isto je to i
na skali oveka kao pojedinca. Jednom kada izgubi kontakt sa boljim ja u sebi, jednom kad
izgubi svu veru, celokupno znaenje, sve afirmacije, celo dublje razumevanje, on je unitio
sebe. A kad ivot okrene zlim tokom ovek brzo slabi. Ali ako je Rad izgraen u njegovom
umu, tako da iz njega razmilja o svim stvarima, nita ga ne moe oslabiti.

Berdlip, Mart 2, 1941

Zakon Sedam i Ideja oka

Deo VIII. U ivotu, mnoge stvari zaponu koje se kasnije okrenu na neto sasvim drukije
od onog ta se od njih oekivalo. Poetak bilo ega moe biti predstavljen notom Do. Sledea
faza u njegovom razvoju moe biti izraena notom Re, a sledea notom Mi. Kad bi razvoj
stvari bio lak ne bi bilo nikakvog razloga da bilo koja stvar ne dostigne svoj potpuni razvoj.
To jest, oktava bi bila kompletirana. Ali ovo spreavaju dva faktora. Pre svega, prolaz izmeu
note Do i Re i izmeu Re i Mi zahteva napor da se odri pravac razvoja u pravilnom poretku
sa poetnom takom. Uzmimo neki primer. Kad se neto zapone, recimo neko menarodno
drutvo za ouvanje mira, ili neto takve vrste, poetna taka zvui notu Do. Ali kako se
razvoj ovog drutva odvija, zbog nerazumevanja i neslaganja i mnogih drugih faktora,
originalna linija nije sasvim odrana. Poinje da se odstupa u jednu ili drugu stranu od svog
originalnog pravca. Umesto da se razvije u pravu liniju kao na (Fig. 1) njegov pravac poinje
da zaokree kao na (Fig 2).

90

Rezultat je da stvari u ivotu zapoete sa jednim ciljem mogu da se okrenu i da daju sasvim
kontradiktorne rezultate tj. drutvo za mir moe da postane izvor rata. Drugi faktor u
spreavanju punog i uspenog razvoja stvari je taka suenja ili usporenja izmeu nota Mi i
Fa. Kad se bilo ta razvije do faze Mi, neizostavno se dolazi do mesta prepreke i ako spolja ne
nastane ok oktava se nee nastaviti. To znai da dalje razvojne faze te stvari nee biti
dostignute. Tako, pored tendencije ka devijaciji takoe postoji taka gde zastoj ili smetnja
nastaje, takozvano mesto oka. Sve se razvija u fazama, ali moe da se razvije pravilno samo
ako ispunjava Zakon Sedam. Devijacija ne nastaje po zakonu i stati na mestu oka je neuspeh.
Svaka nota mora biti oglaena u potpunosti na svakoj fazi. Na primer, da bi govorilo, italo i
pisalo dete mora da naui slova pre nego to naui rei. Rei mora da naui pre nego to
naui fraze, i onda e dobiti ok od ivota jer je okruen ljudima koji svi govore itaju i piu.
Onda e prei u Fa. Ali ako nije pravilno oglasio notu Do, nikad nee pravilno nauiti svoja
slova, ili ako Re nije dovoljno dobro oglasio, nee nauiti rei pravilno iz svojih slova itd.,
njegova mo da govori ita i pie bie shodno tome ograniena. Svi znate amatera koji svoj
predmet nikad do kraja ne zna, a s druge strane svi razumemo ta se misli kad se kae da je
ovek dobro zaokruen. Kad ovek razvije svoju vetinu ispravnim fazama u punu vetinu i
proe kroz ok koji mu zadaje uitelj, onda imate razvoj koji se odvija u harmoniji sa
Zakonom Sedam i pravilno se povezuje zajedno.
U sluaju udesnog razvoja oveka iz jedne jedine elije, na odreenim mestima se
daje ok u progresivnoj evoluciji razliitih delova i tela kao celine. Jedna elija deljenjem na
dve, na etiri , etiri u esnaest, dok se ne dostigne 50 faza deobe u 9 meseci, proizvede 100
000 000, 000, 000 ivih elija. Proces deobe je rezultat Zakona 3. Ureenje organizacija i
povezivanje celog razvijajueg oveka ivih elija sa okovim datim u odreenim trenucima
kontrolie Zakon Sedam. Prvi ok u prvoj oktavi je naravno dat samim procesom oploenja.
Ima mnogo naina na koje se moe sagledati kako su stvari dostigle odreenu fazu i ne mogu
da idu dalje bez pomoi spolja tj bez oka. Da li ste ikad razmisljali da priroda dovede
stvari do odreene take i stane? Ali ovek moe da zada ok i da ih uzme dalje u njihov
razvoj. Mislite o itu na primer. Vekne hleba ne rastu u polju ita. Razmislite o svrhama za
koje ovek koristi sirovine.
Razmere
Deo IX. Porazgovarajmo za momenat o dijagramu. Dijagram je samo sredstvo razumevanja.
To je kao mapa. Mapa je dijagram zemlje koja daje poloaj i odnose stvari. Ceo Zrak Kreacije
ukljuujui i Oktavu sa Sunca je mapa. Ali to je vrlo udna mapa. Obine mape su ili u ovoj
ili onoj razmeri. Moete imati mapu grada u kome ivite koja pokazuje poloaj vae kue. Ili
moete imati kartu zemlje u kojoj ivite koja pokazuje va grad ali ne i vau kuu. Ili moete
imati kartu sveta koja ne pokazuje ni va grad, ni vau zemlju. Moete imati kartu solarnog
sistema u kojoj se svet pojavljuje kao jedna takica. O tome mislimo kad kaemo razliite
razmere. Ali Zrak Stvaranja je jedna posebna mapa zato to nije u jednoj razmeri ve u
mnogo razliitih razmera. Uzmimo notu Si (koja stoji za Sidera ili zvezde) u Velikom Zraku.
Ova nota se zove Svi mogui sistemi zvezdanih svetova. Ako uzmemo Zrak u njegovom
fizikom ili spoljnem znaenju ova nota Si predstavlja kartu koja pokazuje sve zvezdane
sisteme. Prenik fizikog svemira kako se vidi sa 100 in. teleskopu je 600 miliona svetlosnih
godina i u ovom nepreglednom prostoru 100 miliona ogromnih zvezdanih sistema postoji i
svaki u sebi sadri stotine hiljade miliona sunaca. Sledea nota La u naem Zraku je samo
jedan od tih zvezdanih sistema, u naem sluaju Mleni Put (La = Mleni put Galaksije). Ova
nota je na daleko manjoj skali. Sledea Nota Sol predstavlja samo jedno od hiljada miliona
sunaca u naoj Galaksiji naime, nae Sunce, itd. sve do naeg malog Meseca. Svaka nota
predstavlja kartu na odreenoj skali i ovaj poredak skala na razliitim nivoima je usled
delovanja Zakona Sedam koji nam omoguava da naemo poloaj nae Zemlje u svemiru.
Zato se za Zakon Sedam ili Zakon Oktave moe rei i da je to zakon koji odreuje odnos dela
91

prema celini. Ali za ovaj zakon, kreativno delovanje Tri Sile nee biti povezane ni u kakav
fiksni ili vrst poredak to jest, nisu ureene ve prosto nagomilane. Morate razumeti da je
svemir jedan nepregledan ivi ko-ordinirani Organizam. I sve to je stvoreno, stvoreno je na
odreenoj taki u u odreenoj razmeri u ovom nepreglednom organizmu u kojem je sve
povezano i nita nije nezavisno i izolovano. Sve je stvoreno i povezano zajedno sa visina i
dubina svemira dvostrukim delanjem Zakona Tri i Zakona Sedam.
Ovde dolazimo do onoga ta se misli u Radu kad se kae relativno razumevanje. Da bi
bilo ta razumeli pravilno morate da znate neto o celini pre nego to ete moi da razumete
deo. Na primer, ne moete da razumete Zemlju polazei od nje same. Morate neto da
razumete o Solarnom sistemu, i onda o Galaksiji i tako dalje, da biste imali pravo
razumevanje o Zemlji. Na isti nain ne moete da razumete grad u kojem ivite ako ne znate
poneto i o zemlji u kojoj se nalazi, i o kontinentu i konano o svetu u kome ivite. Objasniti
stvar njome samom kao neto izolovano, je nemogue, jer je povezana sa neim drugim i to
opet zavisi od neeg drugog, jer je ceo Univerzum povezan. Ovo je osnova onoga to u Radu
zovemo relativno razumevanje. Moete da znate veoma malo o celini da biste razumeli deo o
kojem moete da znate daleko vie ali dok ne ponete da razmiljate relativno vae
razumevanje e biti pogreno. Beskorisno bi na primer bilo da pokuavate da razumete
sveice u motoru ako ne znate nita o kolima kao celini i o elektricitetu i o oveku i njegovim
potrebama. To je ono to nauka danas otkriva, naime, da je svaki deo nauke povezan i da se
nita ne moe razumeti odvojeno, a to je posebno sluaj sa medicinom, jer svaki deo tela
zavisi od drugog dela, sve je povezano, i formira ovekovo telo kao jedinstvenu celinu. I kad
dostignemo tu taku, razumeemo oveka samog i znaaj njegovog postojanja na Zemlji.
Zrak Stvaranja u okviru Suneve Oktave daje nam relativno razumevanje oveka. To
je relativan dijagram i kao takav mora da bude shvaen. Primetio sam da neki od vas misle da
ima samo jedan Zrak Stvaranja. To je naravno sasvim pogreno. Ima ih neogranien broj.
Govorimo o naem Zraku Stvaranja, onom u kojem se mi nalazimo. Njime mi nalazimo na
poloaj u odnosu na ceo Univerzum. Zamislite veliko drvo. Nepodeljeno stablo je Apsolut,
prve velike grane su nota Si svi mogui sistemi. Treba da zamislite 100 miliona velikih
granica na kraju. Onda uzmemo nau veliku granu, nau Galaksiju. Svaka velika grana deli
se u 10,000 miliona manjih granica. To su sunca. Uzmemo nae Sunce i tako najzad doemo
do granice gde mi obitavamo u ovom gigantskom drvetu Sveta i na kraju nae granice
pupoljak zvani Mesec. Ali sigurno ne moete da zamislite da je ovo jedina grancica i
pupoljak, i da Apsolut zavrava kreaciju na naem usamljenom Mesecu.

Suneva Oktava (nastavak)

Deo X. Neophodno je da svako formira neki svoj odreeni koncept u vezi sa Oktavom od
Sunca. U obliku dijagrama, ova oktava predstavlja ovekovu mogunost razvoja. Moemo da
razumemo ovu oktavu bukvalno, u fizikim razmerama, ili psiholoki.
Fiziki, moemo da vidimo za sebe da ivot na zemlji zavisi od toplote i svetlosti od Sunca i
moemo, pretpostavljam, da verujemo da je na neki nain fiziko vidljivo Sunce stvorilo
organski ivot na zemlji. Moemo da uzmemo tri Note La, Sol, Fa, oglaene Suncem na
Zemlji koje formiraju osetljivu materiju na zemlji, da predstavljaju, naprimer, ljudski,
ivotinjski i biljni svet. Moemo uzeti notu Mi koja prelazi u Zemlju kao mineralni otpad od
nekad ivih oblika mrtva tela zakopana u zemlju, naslage uglja, krenjake stene, koralni
sprudovi, itd. koji su svi nekad bili iva bia. I moemo da uzmemo notu Re oglaenu na
Mesecu kao neku razmenu vrlo fine energija materije, elektrona, atoma, molekula kako
prelaze izmeu Zemlje i Meseca, jer znamo da u sluaju Zemlje stotine tona veoma fine
92

energija/materije padaju svaki dan na zemlju iz svih delova Svemira. Ali nezavisno od ovog
bukvalnog razumevanja, postoji i drugi oblik razumevanja nazvan sistem psiholokog
razumevanja. Kad se kae da je ovek u Univerzumu i da je Univerzum u oveku, prva fraza
znai da ovek stoji u bukvalnom spoljnjem vidljivom Univerzumu. A ako uzmemo Zrak u
ovom smislu onda ga uzimamo kao spoljanji u smislu ula, tj. u smislu objekata vidljivih
teleskopom. Ali druga fraza Univerzum je ovek- moe biti samo shvaena psiholoki. Ba
kao to je Univerzum spolja na razliitim nivoima jer je oigledno da Galaksija uzeta kao
jedan ceo fiziki organizam Sunaca stoji na viem nivou nego bilo koje pojedinano Sunce
koje je samo jedan beskrajno mali do njega tako je Univerzum uzet iznutra, kao u oveku,
na razliitim nivoima. To jest, ovek, imajui Univerzum u sebi (priblino) ima u sebi
razliite nivoe, i ovi nivoi u njemu su nivoi bia, nivoi znanja, nivoi razumevanja tj.
psiholoke stvari postignute samo u njemu iznutra. ovek koji dostie nivo Sunca u tom
smislu stie do nivoa predstavljenog spolja fizikim Suncem a iznutra Inteligencijom koja
pripada tom nivou. To jest, on dostie sveti nivo, jer je Inteligencija Sunca za nas sveta. Za
nas je to relativno govorei Apsolut. Na ovom nivou moramo da stavimo Svesnog oveka br.
7. Na ovom mestu moramo da stavimo centralnu temu Jevanelja Carstvo Nebesko to jest,
potpuno razvijenog oveka. I od ovog nivoa moramo da razumemo da celokupno ezoteriko
uenje silazi ka oveku na Zemlju. Jer je cilj celokupnog ezoterinog uenja da podigne
oveka na njegov vii nivo, jer ovek je stvoren radi ove svrhe. Ako mislimo o Sunevoj
Oktavi na ovaj nain to jest, psiholoki onda moemo da razumemo kako svaka nota ove
oktave predstavlja mogue stanje oveka. ovek moe da se uzdie ili pada du ove skale
izmeu Sunca i Meseca. On moe biti pod vie ili manje zakona i da se zatekne u zatvoru
daleko loijem od Zemlje zatvor od 96 redova zakona, a moe da se uzdigne dok ne
podpadne pod poredak od 24 zakona, i konano pod poredak od 12 zakona. Ako je Dobar
Domain na Zemlji bie pod 48 zakona. Ako prevazie linost bie pod planetarnim
zakonima, tj. 24 reda zakona, jer esencija je pod 24 reda zakona. Ako se esencija razvije,
podpae pod 12 redova zakona i biti na nivou Snage, Inteligencije i Bia predstavljenog
Suncem.

Berdlip Maj 18, 1942

Psiholoki govor
Sada emo da govorimo o posmatranju veza izmeu centara u obliku raznih ja. Kao
to znate Rad poinje Samoposmatranjem jer je njegov predmet ona nevidljiva stvar zvana
taj neko koga obino uzimamo kao datost, i koju samo svako sam za sebe moe da
posmatra individualno. Pre svega treba shvatiti da vi niste jedna te ista osoba bilo u razliito
ili isto vreme. U prvoj praksi Samoposmatranja reeno vam je da zapazite kako imate sasvim
razliite centre i umove u sebi koji rade simultano. Imate misli, oseanja i pokrete, uzimajui
samo ta tri centra, naime Intelektualni centar, Emocionalni centar i Motoriki centar. To su
potpuno tri razliite stvari. Svaka osoba je saborni centar svojih ja. Razliita ja u vama
zastupljena su u sva tri centra u manjoj ili veoj meri. To znai da je svako ja u vama
zastupljeno u sva tri centra ili uma i predstavljeno je razliito u svakom centru u stvari,
toliko razliito da vam treba dosta vremena pre nego to moete da vidite manifestaciju nekog
ja u sva tri njegova oblika.
Iako postoje i drugi centri, recimo par rei ovde o Intelektualnom, Emocionalnom i
Motorikom Centru. Svako ja u oveku je predstavljeno u ova tri centra.

93

Ljudska maina kao tri centra

U pokuaju da se kontrolie neko posmatrano ja, morate zapamtiti da je to neto to misli,
osea i kree se, tj. njegova zastupljenost u svakom centru se razlikuje. Kontrola ljudske
maine je teka stoga to sve to je u njoj formirano psiholoki naime kao neko ja je
predstavljeno na tri potpuno razliita naina, koji na prvi pogled izgledaju nepovezani. Na
primer, mrtite se. To je u Motorikom Centru. Ali mrtenje je predstavljeno i u
Emocionalnom Centru kao oseanje, predstavljeno je i u Intelektualnom centru kao misao ili
gramofonski zapis tj. serija misli koje idu ukrug mehaniki. Puno posmatranje nekog ja je
posmatranje njegovog nastajanja u sva tri centra simultano.
Uzmimo sad neki primer za generalnu diskusiju. Uzmimo Brige.
Pitanje: ta je briga? Da li Rad kae neto o brigama? Kako ih moemo zaustaviti?
Odgovor: Briga je jedan oblik Identifikovanja. U bukvalnom smislu, re ima znaenje cepanja
i uvrtanja, davljenja i stezanja; izvorno je bila povezana sa reju zavrnuti i jo se koristi u
frazi kriti ruke, to je jedan od spoljnih znakova brige. Zapamtite da svako psiholoko ili
unutranje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju kroz centar pokreta tj. predstavljeno je u
naroitim miinim pokretima, kontrakcijama i sl. Moda ste primetili da je stanje brige esto
reflektovano u mrtenju ela i krenju ruku. Stanja radosti nikad nemaju ovu manifestaciju.
Negativna stanja brige, straha, anksioznosti, ili depresije, predstavljena su u miinim
kontrakcijama, pogurenosti, dok su suprotna emocionalna stanja reflektovana u pokretskom
centru kao irenje, stajanje uspravno, izduenost udova, oputanje napetosti i oseanje snage.
Da bi prestao da brine, ljudi kada su zabrinuti mrte elo, stiu ake ili skoro da prestaju da
diu, ovek treba da pone ovde oputanjem miia, izraavanjem emocionalnog stanja, i
oslobaanja daha. Oputanje uopteno ima iza sebe, ezoteriki reeno, ideju prevencije
negativnih stanja. Negativna stanja su manje u stanju da se manifestuju kad je osoba u stanju
oputenosti. Zato se kae tako esto da je neophodno praktikovati svaki dan, usmeravanjem
panje du tela i namernim oputanjem zategnutih miia.
Kontrola Emocionalnog Centra teko se sprovodi direktno, delimino zato to on tako
brzo radi 30,000 puta bre od formativnog dela Intelektualnog Centra tako da ovek postaje
zabrinut i negativan pre nego to to uopte moe da zna. Ali Emocionalni Centar se nekad u
Radu poredi sa nekontrolisanim divljim slonom sa dva kontrolna slona sa svake strane
naime Intelektualni i Motoriki Centar. Pogrena emocionalna stanja, uobiajena stanja brige,
ljutnje, itd, moraju prvo biti primeena u sebi. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja nego
postaju ta stanja. Sledee, jedan od kontrolisanih slonova mora biti iskorien. Razmotrimo
94

ta znai koristiti Intelektualni Centar u ovom smislu. To znai da morate da primetite misli
koje prolaze kroz Intelektualni Centar kada se zabrinuti, kada brinete. Mi imamo odreenu
koliinu volje ili kontrole nad Intelektualnim Centrom da moemo da kontroliemo misli u
malim razmerama. Zaustavljanjem ili ne povoenjem za njima, ne verovanjem, ne
uvaavanjem briga, jedan slon, da tako kaemo, je priveden s jedne strane nekontrolisanog
Emocionalnog Centra. Drugi slon koga je mogue kontrolisati je Motoriki Centar, nad kojim
imamo kontrolu ako usmerimo panju na njega. Moemo da oputamo miie i tome slino.
Kao to znate u uputstvima datim u Radu o relaksiranju, reeno je da mali miii treba da
budu oputeni mali miii lica, miii izraza naroito, To ukljuuje miie oka, miie oko
usta i brade, jezik grlo i slino.
Da se vratimo na brige. Brinuti se, je pogrean rad Centara. To je uvek beskorisno. To
je oblik unutranjeg pridavanja znaaja tj. identifikovanja. To je neprekidno meanje
negativne imaginacije sa nekoliko injenica i ini samo pogrene veze u centrima. To je vrsta
laganja, meu mnogim drugim oblicima laganja koji se odvijaju u nama i brkaju nae centre.
Uvek je lako brinuti se, poto to daje olakanje i neka je vrsta samoopravdanja. Blisko je
samosaaljenju i nasilju. Brinuti se nije isto to i razmiljati. Um kad je voen brigom, kao
emocionalnim stanjem, je zamagljen. Panja usmerena na bilo ta drugo uvek pomae, jer
naa usmerena panja vodi u svesnije delove centara. Briga nije miljenje o drugima. To nije
spoljanje pridavanje znaaja (uviajnost okrenuta ka spolja). Briga je izmeana je sa
unutranjim u oveku i uzme dugo vremena dok se dobro ne sagleda. Izuavanje kako da
ivimo sa stanovita Rada, tako da moemo da ivimo svesnije u ivotu tj. da ivimo u Radu
unutar ivota, a ne samo u ivotu bez iega izmeu nas i ivota, pokazuje nam kako je
zabrinutost samo jedna od stvari koju ako posmatramo dovoljno dugo i bez kritikovanja, e
nam pokazati neto o nama. Ali ne smete da mislite da je suprotnost brinosti indiferentnost.
Trebalo bi, i morali biste da oseate anksioznost zbog toga to je neko drugi u opasnosti
da oseate meavinu nade i straha ali zabrinutost je neto sasvim drugo, jer tada mata stupa
na scenu. Bivanje zabrinutim postaje navika, ba kao i druga negativna stanja, ljudi ak
zamiljaju da su bolji od drugih zato to brinu, i oseaju zaslugu u bivanju zabrinutim. Ljudi
ak misle da je ispravno brinuti se o svemu, o prolosti i budunosti, o sebi, o drugima itd. To
jednostavno nije nita dugo do ozbiljna negativna bolest teka za leenje, jer kad ovek
jednom postane nita drugo nego ka sebi okrenuta maina za brigu, razne vrste pogrenih veza
se uspostavljaju i sve radi na pogrean nain, i poto je jedina stvar u kojoj uiva briga,
uskratiti mu to, gde je mogue, znailo bi unititi njegov glavni interes. U vezi sa tim, setiete
se jedne od izreka Rada, da se od vas iznad svega trai jedna stvar a to je da napustite vas
specifini oblik patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zbog ega je to teko je zato to
postupiti tako znai unititi itav sistem ja u sebi koji uiva da vas mui, a da vi mislite da
patite.
Da se vratimo na pitanje: ta je zabrinutost? Poto je to oblik identifikacije to znai da
je rezultat toga gubitak snage. Ljudi koji se mnogo brinu iscrpljuju se, prazne se od snage.
Ako primetite sami sebe kad brinete, to je zaista kao da se unutra kidate i trzate i rvete se
iznutra, korespondirajui sa spoljnim miinim pokretima koji su ranije opisani. Nema
gravitacionog centra. Nema pravca ni jasnog cilja; sve je u neredu; sve ide svojim putem u
oveku u svakom pravcu. To je kao da su razliita ja u oveku ustala i ustrala se unaokolo
u oveku, krei ruke i govorei bilo ta to mu negativna mata, koja dominira scenom,
sugerie. Ne kaem da je mogue nikad ne brinuti se. Postoje situacije, posebno danas, gde je
ponekad nemogue prestati brinuti se. Ja vie govorim o tendencijama navike da se o svemu
brine i da se sve uzima kao izvor brige. Formulisati jasno ta e ovek da radi imati neko
usmerenje pomae prevenciji ovog nereda, koji je kako je reeno, vrsta unutranjeg a ne
spoljnjeg uvaavanja. Unutranje uvaavanje (pridavanje znaaja konsideracija) je uvek
mehaniko. Spoljnje uvaavanje je uvek svesno to je svesno stavljanje sebe u neiji poloaj
i poto ovo zahteva usmerenu panju izvodi vas van briga. Ako obratite panju primetiete da
mali oblici zabrinutosti poinju vrlo rano ujutro. Veoma je dobra stvar, koju vredi
95

praktikovati, raditi na sebi rano ujutro, pre nego, to bi se reklo, sputanja u ivot i obaveze.
Malo svesnog rada u to vreme, primeivanje malih oblika briga ili negativnih misli ili
samosaaljenja, itd., rad na ne-identifikovanju znai kazati tome ne - izdii se iznad togane smatrati kao da ste to vi sav taj napor ili Rad na neidentifikovanju sa odreenim
mehanizmima, odreenim ja u rano jutro, moe da izmeni ceo dan. Napor na tome
neidentifikovanju pripada ideji oprosta dugova, otputanja svih unutranjh rauna sa ljudima
ako je mogue. Onda neto novo i svee poinje dan, i ustajalost ivota je tako onemoguena,
to je u stvari ustajalost samog sebe koji uvek reaguje na isti nain na sve. Rad na sebi moe
da ima udesne rezultate ako se setite da ste u ivotu u Radu a ne u ivotu od kojeg vas ne
deli nita izmeu. Rad treba da transformie na odnos prema ivotu. Sve praktine stvari
reene u Radu imaju to za cilj. To znai Raditi na Sebi. To je biti u Radu unutar ivota ne u
ivotu. ta je vas zadatak? Zato ste ovde? ta ovde treba da promenite? ta treba da nauite
o sebi, toj stvari koju uzimate zdravo za gotovo, toj stvari koja je va aparat za ivljenje.
Dobro je poeti uviati da ste vi u stvari definisani kao onaj nain na koji uzimate ivot. Da li
vam va aparat za ivljenje daje rezultate koje elite? Vi, vaa linost, je aparat koji koristite
za ivljenje. Treba poeti uviati da va nain na koji uzimate ivot jeste va ivot i da
moete da ponete da radite na nain u na koji uzimate ivot a to znai raditi na sebi i vaim
mehanikim reakcijama na sve to se dogaa. Jer vae mehanike reakcije na ivot ste vi sami
i to ini vau nesreu ili sreu i ta stvar koja se zove vi sami je aparat za ivljenje ivota
koji ste nainili i koji je nainjen u vama hiljadama zaboravljenih uzroka. To je stvar koju
iskotrljamo svako jutro da se sretnemo sa danom. To je ista stvar o kojoj govori rad u svakoj
svojoj fazi stvar na kojoj moe da se radi i da se menja. Pokuajte da mislite da nije ivot
ono to moete da menjate, nego ste to vi u vaoj reakciji na ivot. Tu poiva prva ideja o
tome ta znai Rad na sebi. Jednom kad uvidite tu ideju, onda, kakvi god da su uslovi ivota,
imate na dohvat mo od neprocenjive vrednosti . Poinjete da shvatate biser mudrosti, ta
ivot na zemlji zaista znai.
Veoma dugo apsorbujemo svaku vrstu negativne emocije, identifikujui se sa njom i
uzimajui je kao nas same, tretirajui je kao nunu, istinitu, i pokuavajui da radimo na njoj
onda kad se ve formirala. Ali doi e dan kada vie nee sama od sebe nastajati. Efekat ne
povoenja sa mehanikom reakcijom u sebi i oseanje da smo se oslobodili od nje je potpuno
magian. Zapaziete ta se dogodilo. To je veoma interesantno ali je to u domenu linog
iskustva. Moda ete tada shvatiti da Rad nije samo tupi kuluk. To je naroiti unutranji
napor koji ima samooslobaajui efekat iznutra i zove se Rad na sebi.
Tokom Marta i Aprila 1942 Dr. Nicoll je pisao seriju radova o Jevaneljima.

Birdlip, 21 Maj, 1942

Psiholoki komentari
I
Ovaj Rad je psiholoki. Sastoji se iz injenja brojnih specifino definisanih psiholokih
napora namenjenim odreenom cilju. Svako ima i psihologiju (psihu) i telo. Cilj Rada je da
podigne oveka sa psiholoke osnove na kojoj poiva. Porazgovarajmo sada o tome.
Svako priznaje da ima telo koje moe biti u boljem ili loijem stanju. Telo je predmet ula, a
kao to znate, svi smo skloni da uzmemo samo ono to se naim ulima prikazuje kao stvarno.
Ali svako ima i psihologiju (psihu). Ovo ljudi ne prihvataju tako lako jer ne mogu da vide ili
dodirnu njihovu sopstvenu ili neiju psihologiju putem spoljnih ula. Stavie ovek je
naroito nerad da primeti da ima posebnu vrstu psihologije. Definitivnu vrstu tela da.
Psihologija ne. Sloie se da njegovo telo moe da bude u pogrenom stanju ali ne
96

njegova psihologija. Jedan rezultat toga je da se ne retko deava da ovek u Radu ne zna u
kom pravcu da ini napore. Kad bi se Rad sastojao u odreenom broju fizikih vebi, svako
bi znao gde i u kom pravcu napor moe biti uinjen i ako bi ko uradio vebu pogreno, bio bi
vien kako radi pogreno i ispravljen. ovek bi onda znao kako napreduje po broju fizikih
vebi koje bi mogao da konkretno obavi, i mogao bi da osea zadovoljstvo bivajui sposoban
da uradi vie nego ostali i tako dalje. Kao to znate postoje kole uenja koje rade samo sa
telom. Postoje kole koje rade sa Prvim Putem Putem oveka br 1. Kontrola tela
razvijanjem volje nad telom kao objektom. Fakir koji sedi sa ispruenim rukama godinama je
jedan primer. On razvija volju nad telom. Ali po sebi je beskorisan. U nekim sluajevima, ako
je to mogue, on moe biti uzet u kolu druge vrste i njegove ruke izlomljene, i dato mu
uenje da se razvije psiholoki. On ima volju nad telom ali ne razumevanje, a volja bez
razumevanja je beskorisna tj. gora od beskorisnog. I takav ovek neznalica i glupak moe se
kristalizovati svojim neverovatnim naporima tj. u njemu se ne moe nita promeniti i
zauvek e ostati neznalica i glupak, uzeli ga u neku drugu kolu ili ne. Ali takvi primeri nam
govore jednu stvar. Pokazuju nam nivo napora na sebi koji je mogu meu ljudima na istoku
i to nam moe pomoi da razumemo zato ezoterino uenje uvek dolazi sa Istoka. Ovo
uenje, koje sada pokuavamo da razumemo, ne pripada Prvom putu, Putu fakira niti Drugom
putu, Monaha, niti Treem putu, putu Yogija. Ovo se zove etvrti Put, i ovde u pomenuti
jednu od velikih karakteristika etvrtog Puta uskoro, ali u ovde rei da je jedan od njegovih
optih ciljeva da ujedini mudrost istoka i znanost zapada. Ali njegovo lino polazite je
psiholoko, ne fiziko, i kao to je reeno, njegov cilj je da podigne oveka sa psiholoke
osnove na kojoj poiva. To jest njegov cilj je da promeni osobu ne fiziki, nego psiholoki.
Napori koje zahteva u linom radu nisu pirmarno, fiziki napori, iako i ovi dolaze na svoje
mesto, nego psiholoki napori, prvi od kojih je Samoposmatranje. Posmatrati sebe je
psiholoki napor, i jedino Samoposmatranjem postajete svesni da imate psihologiju. Svi znate
da to nije lak napor. Daleko je tei nego initi fiziki napor, kao npr. uraditi neke vebe, ili
istiti erpe i lonce, ili meati beton, ili raditi kao daktilograf, ili zaista raditi bilo sta to je
povezano sa spoljnim svetom, koji lei u prostoru, i spram kojeg pre svega treba da
uspostavimo odnos. Ali zapamtite da svako od nas ivi u dva sveta, jedan spoljni, vidljiv u
prostoru, i drugi unutranji, nevidljivi i onaj koji nije u prostoru. Naa tela jesu u prostoru ali
naa psihologija nije. Ali za razliku od ivotinja, mi smo tako stvoreni da moemo da
gledamo napolje u spoljni svet u prostoru gde stoje naa tela, i u unutranji svet gde stoji naa
psihologija. I ba kao to smo uvek negde u spoljanjem svetu, isto tako smo uvek negde u
unutranjem svetu. Ideja u Radu je da ba kao to moemo da promenimo poloaj u spoljnjem
svetu fizikim naporom, isto tako moemo da promenimo poloaj u unutranjem svetu
psiholokim naporom. I ba kao to ovek moe biti na boljem ili loijem mestu u spoljnjem
svetu, moe biti takoe na boljem ili loijem mestu u unutranjem svetu. Ali poto je teko
gledati u unutranji svet i videti gde ovek stoji u njemu, ljudi se putaju unutra, da tako
kaemo, bilo gde, iako ni za trenutak ne bi pomiljali da budu bilo gde napolju.
Pokuajmo da zamislimo ta to znai da svaki od nas ima psihologiju i da je neophodno da je
posmatramo. Naa psihologija je, s jedne take gledita, tamo gde smo i gde esto idemo u
naem unutranjem svetu. Ba kao to ivimo negde i esto se vraamo odreenom
spoljanjem prostoru, tako isto ivimo i esto se vraamo odreenom unutranjem mestu.
Razlika je u tome da se u unutranjem svetu ne bavimo mestima i prostorima nego
psiholokim stanjima. Ba kao to vas telo dovodi u kontakt sa fizikim mestom, tako i vaa
psihologija ta koja vas dovodi u vezu sa psiholokim stanjima. U svakom se trenutku nalazite
negde fiziki kao to se nalazite psiholoki. Spoljna posmatranja pokazuju vam gde ste fiziki,
unutranja posmatranja, tj. samoposmatranje, vam pokazuje gde ste psiholoki. Biti psiholoki
u loem stanju je isto to i biti u tamnom uglu sobe, sedei tamo zatupljeni i odsutni, iako
moete da pomerite svoj poloaj lako i da stojite u svetlosti. Praksa Samoposmatranja u Radu
je da nas uini svesnim gde smo psiholoki u bilo kom trenutku i da se eventualno pomerimo
iz svog poloaja. To vodi samosvesti koja pripada treem stanju svesti, stanju gde pomo
moe da stigne do nas. Gde smo psiholoki u nekom trenutku je ono to smo u tom trenutku,
97

osim ako smo svesni toga i unutra smo odvojeni od toga. Ako se poistovetite sa svim vaim
unutranjim stanjima, sa vaim negativnim emocijama, sumornim mislima i slino, kao sto
ljudi ine u ivotu ako su sasvim uspavani, onda e to gde ste psiholoki biti ono to jeste u
odreenom trenutku. Biete vae stanje u tome trenutku. Samoposmatranje nije monotona
veba koju ovek treba da radi zato to je tako reeno. To je in praktine inteligencije. To je
jednako praktino inteligentno kao i primetiti kuda vozite auto. Ako u sebi nikad nita ne
posmatrate ne samo da nikad neete izbei nita u sebi i tako ponavljati svoj ivot dan za
danom i uvek upadati u ista stanja, ali ete misliti da su vaa unutranja stanja normalna i
prirodna i jedina mogua i uzeete ih za gotovo. Oekivaete samo da se ivot promeni a ne i
vi sami. U tom smislu neete biti voljni da mislite da imate psihologiju uopte, u bilo kom
smislu rei, iako ete priznati da imate telo koje ima svoje karakteristike. Znate sta ovaj Rad
ui o ivotu kako se on dogaa- kakva je to tamna taka u svemiru gde se mi nalazimo. Ipak
pretpostavljam da svi mislite da ono to se sad deava da je to izuzetno.
Nita nije korisnije ili interesantnije nego cimnuti se iznenada i primetiti gde ste iznutra, i gde
idete. Ako ovo inite, poeete da vidite kakvu psihologiju imate i kakve tendencije pripadaju
tu i sa ime vas to povezuje. Poeete da primeujete gde ste i kuda smerate iznutra. Ako ovo
sve moete da vidite ne kao vas same ne kao ja nego kao vau psihologiju, poeete da
se odvajate od toga i da se menjate. Ali ako ne moete da priznate da imate psihologiju uopte
i da kaete ja svakom stanju u koje vas dovodi, nigde neete stii.
Promenimo taku gledanja za momenat. Zamislimo razgovor pod sledeim okolnostima.
Pretpostavimo da vam neko u Radu kae: Nalazim da mi je teko da posmatram sebe i ne
mogu sasvim da vidim u kom smislu imam psihologiju. Vi mu kaete: Pa vi ne volite X zar
ne? On odgovara: Pa naravno da ga ne volim. On je vrlo nefer. Vi kaete: Neki ljudi ga
vole. On odgovara: ao mi je, ali ja ga ne volim. Vi kaete: Pa, to je deo vae psihologije,
znate neto u vezi sa vaim mehanikim nezadovoljstvima. On odgovara: Ne mogu da se
sloim sa vama, ja ne volim X i to je kraj prie, i to nema nikakve veze sa mojom
psihologijom. To je injenica. Vi kaete: Iskreno govorei neki ljudi misle da vi niste fer.
On odgovara: Ali to je apsurdno. Ako postoji neto u ta mogu biti perfektno siguran to je da
sam uvek fer. I oduvek sam bio. Vi kaete: Moda svejedno, tu ima neto da se posmatra.
A on kae Ne vidim ta tu ima da se posmatra. Meni je to jasno kao dan. I mislim da je
veoma nefer da sugerie da ja nisam fer. U stvari, istinu govorei mislim da ste vi vrlo esto
nefer. Vi kaete: Ja nisam nefer. To je poslednja stvar koja mi se moe ili bi mi se mogla
pripisati. U stvari ljudi esto kau kako sam ja uvek fer. Vidim da me ne razumete. Na ovom
mestu najbolje je da ostavimo ovaj imaginarni razgovor. Da li verujete da ovde nema
psihologije ? Oba ova zamiljena sagovornika postaju neznalice kad ne vide da lina
psihologija ulazi u situaciju koja se izmeu njih raa i uzrokuje je. Ni jedan od njih ne uvia
da naglaava sliku o sebi kao o fer oveku. Ni jedan od njih ne uvia da govori iz lane
linosti, i nijedan od njih ne uvia da lae. Zapazimo na ovom mestu jednu stvar: kad znamo
da je neto o nama istinito, i uvaimo to u sebi, optuba nas nikad ne moe uiniti
uvreenim. Moda nas moe raalostiti. Uvreenost se uglavnom ispoljava iz lane linosti iz
zamiljenih ja i slika o sebi mislim na uvreenost povodom sebe, i kako ljudi oveka
tretiraju i ta kau. To je od pripisivanja sebi onog to u stvari nismo. U vezi sa ovom
injenicom nije li istina da smo vrlo osetljivi na kritiku, cenzuru bilo koju vrstu jasnog dokaza
da imamo i psihologiju pored toga to imamo fizika tela? I nije li ta naa nevidljiva
psihologija vie stvarna za nas i nas vei izvor patnje nego naa fizika tela, osim kada je u
pitanju znatan bol?
Ustanovimo sad rezultate ovog tipinog razgovora koji smo zamislili. Oba ova oveka
ukljuena su i uvreena su kad im je reeno da nisu fer. Oni su to, u stvari, odbacili ba kao
to bi i mi sami. Pretpostavljamo da su oboje u Radu i da su oboje negativni. ta e se sad
desiti psiholoki? Obojica e poeti da se pravdaju. Znate da je jedan od specifinih napora
koje treba da inimo je napor protiv samoopravdavanja. Samoopravdavanje je komplikovan i
98

interesantan proces unutranjeg i spoljanjeg laganja u kojem smo mi ispravni. Ono pripada
naem psiholokom nivou naem nivou bia i to je jedna od stvari koje nas dre na
odreenom nivou. Negativne emocije, samoopravdanje, identifikovanje, i sve velike i
centralne stvari koje Rad poduava u vezi sa praktinim naporima na sebi su stvari koje nas
dre tamo gde smo. One nas dre na psiholokoj osnovi na kojoj poivamo. One ne
dozvoljavaju nikakvu promenu, nikakvu evoluciju u nama. Zato su posebno pomenute i
definisane kao stvari sa kojima se treba boriti i kojima se treba suprotstavljati. Ne smete da
mislite da je loe samoopravdati se samo zato to Rad kae tako. Nije pogreno u moralnom
smislu, ali je beskorisno za Rad na sebi ba kao to je beskorisno meati hleb sa betonom.
Sigurno proe izvesno vreme dok sami ne sagledamo zato Rad navodi odreene posebne
stvari protiv kojih se napor mora uloiti. Ali ako kaete: Ne smem da se pravdam zato to
Rad kae da ne smem, opet neete nigde stii jer nita neete initi iz sebe iz vaeg
razumevanja a raditi iz sopstvenog razumevanja je jedna od velikih karakteristika etvrtog
Puta. Kad iz sopstvenog samoposmatranja vidite jasno da vas samoopravdavanje dri tamo
gde ste i da je proces koji ba to ima za cilj, tako da vi moete uvek biti u pravu, na raun bilo
kakve promene ili evolucije u sebi, i ako vam je istovremeno cilj da se promenite, imaete
daleko veu mo da to zaustavite, jer vi ete tada razumeti i eleete da uradite tako iz
sopstvenog razumevanja. Videete da tako postupiti dobro. Tada je mogue initi prave
napore. Jer ako ete uvek biti u pravu onda nikad ne greite, a ako nikad ne greite nikad se
neete promeniti. Oseati da ste uvek u pravu je zapreiti put bilo kakvoj samopromeni.
Pretpostavimo da ona dva zamiljena oveka dozvole da mehaniki proces samoopravdanja
prolazi neproveren i da nijedan od njih ne primeuje da se to deava u njemu, ve su obojica
potpuno identifikovani, sasvim zauzeti time, u stvari sasvim u tome uivaju bez ikakvog traga
uvida o sebi. Poee da konstruiu takozvane negativne sisteme u sebi, jedan protiv drugoga.
Jednom kad ovo ozbiljno otpone izmeu dvoje ljudi veoma je teko da se stvari isprave. Oni
e se seati samo negativnih stvari jer kad se ovek osea negativno prema nekome, njegovo
pamenje, rad na asocijacijama, priziva samo neprijatne stvari, koje samoopravdavanje rado
upotrebljava. I tako e se nastaviti, ba kao i u ivotu, iznutra neobuzdano, a spolja
kontrolisano strahom od kazne, zakona, klevete, uvrede, straha od gubljenja reputacije, od
podsmeha, itd., ukratko, spoljanjim ogranienjima koji kontroliu ljude i koji ako bi bili
uklonjeni preobratili bi ih u sasvim druge ljude. Znate ta se deava u ratu. Znate ta ljudi
mogu postati kad se spoljne granice sklone.
Sada pretpostavimo da su ona dva zamiljena oveka ve stekla neku unutranju obazrivost i
uzdravanja razvijena Radom su takva da se svaki od njih na neki nain dozove mislim
malo omeka, postane malo vie svestan i pree u Radno ja i pone da posmatra sebe iz
oseaja Rada i njegovih uticaja, koji su sasvim razliiti od uticaja ivota. On primeuje da se
pravda (samoopravdava). Primeuje da se sea samo negativnih stanja u vezi drugoga i nieg
dobrog, i osea da u nekoj meri to, najblae reeno, nefer. Misli o onom to mu je reeno i ta
je rekao. Trai kroz ono seanje koje se u njemu formiralo od samoposmatranja i trai primere
sebe kako je nefer u prolosti i nalazi nekoliko koje je zapazio. Iznenada sva njegova
uvreenost otpada od njega. On vie ne brani svoju lanu ideju o sebi svoju lanu sliku sebe.
On vidi istinu da je on esto nefer. Samoopravdavanje ne moe da radi u prisustvu priznate
istine. Proces laganja dri veliku centralnu la u nama ivu i zdravu- to jest lanu linost.
Pretpostavimo da se ova dva oveka sretnu sutradan. Odmah e znati da je svaki radio na sebi
bez da jedan drugom kau re o tome, i cela stvar je gotova. Nije vie u prolosti. Otkazana je.
Obojica su slobodni.
Sve o emu smo govorili je psihologija i psiholoki rad na sebi iz take gledita ovog uenja
i njegovog psiholokog metoda u odnosu na primenu na sebe.

99

Berdlip Maj 28, 1942

Psiholoki komentari II
O BIU
Deo I. Veeras emo govoriti o Znanju i Biu. Da li se seate neega to je reeno ranije o
Znanju i Biu? Dozvolite da vas podsetim da ovo uenje koje studiramo kae da postoje dve
strane oveka i da ovek mora da ih razvija postepeno tokom svoje transformacije: stranu
svog Znanja i stranu svog Bia. uli ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a
to uzima vreme i napor. Ali to vodi definitivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da
vodi samosaznanju, ako ovek zaista radi. Nije teko shvatiti da postoje razliiti nivoi znanja.
Ali nije tako lako razumeti da postoje razliiti nivoi bia. Hajde da jo jednom pokuamo da
razumemo ta je to bie. Ljudi esto meaju bie sa egzistencijom. Kamen egzistira, biljka
egzistira, ovek egzistira, ali njihova egzistencija je sasvim razliita. Ovde se susreemo sa
idejom bia. Na primer, bie kamena, bie biljke, bie ivotinje, bie oveka i Sveto Bie su
na razliitim nivoima. Bie potie iz porekla ali postojanje od roenja, a zametak nastaje pre
roenja. Uzmimo na primer bie ivotinje. Sve ivotinje egzistiraju pre roenja. Konj postoji,
krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajedniko postojanje. Ali bie krave, konja, ili psa su
razliiti i to od zaea a ne od raanja.
Vratimo se oveku. ovek se razlikuje od ivotinje. Njegovo bie je u stanju da se razvija. On
je roen kao samorazvijajui organizam i tako je nedovren i na niem nivou bia nego to
mu je namenjeno njegovim stvaranjem. ivotinje su potpune. Takoe za razliku od ivotinja
ovekov odgoj se protee kroz dugi period tokom kojeg stie mnoge stvari u svom biu
obrazovanjem, oponaanjem i obiajima. To je jedan od razloga zato bie jednog oveka nije
slino biu drugog oveka. Moemo da razumemo da znanje jednog oveka ne mora biti na
istom nivou kao znanje drugog oveka. Ali ne vidimo tako jasno da nivo bia moe takoe
biti razliit. Sa stanovita ovog uenja na ovjeanstvo se ne gleda kao da je na istom nivou
razvoja. S obzirom na njihovo bie, ljudi nisu isti. Koncept oveka u ovom uenju podeljen
je na sedam kategorija bia: ovek br. 1, iji je centar teita u njegovim instinktima i
pokretima, u njegovom fizikom ivotu, onda ovek br. 2, ije je teite u njegovom
emocionalnom ivotu, onda ovek br.3, ije je teite u njegovom intelektualnom ivotu. Ove
tri kategorije formiraju mehaniko oveanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog
ne razumeju. Kao to znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug Babelj. Zatim postoji ovek
br. 4, ije teite nije u Instinktivno-Motorikom Centru, niti u Emocionalnom Centru, niti u
Intelektualnom Centru ve je rasporeeno meu njima. To je Balansirani ovek, u kojem
razvoj vie nije jednostran i koji je poeo da se budi. Postoji i krug svesnog oveanstva:
ovek br. 5, br. 6, br.7, i to su ljudi koji su proli razliite stepene transformacije ili preporoda
ili razvoja ukratko koji su imali novo zaee. Ovih sedam podela opteg pojma oveka
znae sedam stepena ili kategorija bia. Uzmimo oveka br. 1, 2 i 3. Oni pripadaju
mehanikom krugu oveanstva ili uspavanom oveanstvu ali pokazuju velike razlike u
svom biu. Sva tri mogu iveti samo pod ivotnim uticajima, tj. A uticajima, naime uticaji
stvoreni u ivotu kroz istoriju, kroz prolost, kroz obiaje, kroz tok stvari. Ali neki mogu biti
dotaknuti i A i B uticajima. Podsetiu vas da B uticaji nisu kreirani ivotom ve dolaze izvan
mehanikog ivota, iz kruga svesnog oveanstva, i ponovo u vas podsetiti da su Jevanelja
primer B uticaja. Ponovo da kaem da neki ljudi mogu biti vie pod A nego B uticajima, ili
vie pod B nego pod A uticajima. Neki su moda doli i u kontakt sa C uticajima naime sa
onima koji pripadaju svesnom krugu oveanstva, sa nekim ko je bio iznova roen, ponovo
zaet, kao to su Hristovi uenici doli u vezu sa njim. Neki su moda ve na putu da postanu
ovek br. 4. Sva ova razliita stanja znae razliite nivoe bia. Moda ste primetili da ova
ideja o ovekovom nivou bia uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se vanijom nego bilo
ta drugo. Nivo bia sveca drugaiji je od nivoa bia grenika. Dobar ovek, lo ovek, zao
ovek, istinoljubiv ovek, laov, poten ovek, strpljiv ovek, hipokrit, uobraen ovek,
sujetan ovek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bia a ne znanja u oveku. Danas
ljudi dolaze do saznanja da ono to ovek jeste nije od znaaja s obzirom na ono ta zna. ak
100

misle da je ovek kriminalnog bia moe biti veliki mislilac i veliki naunik ili veliki umetnik
ili pisac.
*

Deo II. Preimo sad na znanje ovog Rada i njegov odnos prema naem biu. Ovaj Rad je
dat kao znanje i tako mora biti nauen, kao bilo kakva druga vrsta znanja koja mora biti
nauena. Ali Rad dolazi od Vieg Uma. To nije obino znanje. To je znanje o transformaciji,
ba kao to su Jevanelja znanje o ponovnom roenju, ili biti roen ponovo, preporod, i da li
to zovemo transformacijom ili ponovnim roenjem nema razlike. To je znanje koje dolazi od
onih koji su postigli pun unutranji razvoj i dostigli rastom i transformacijom njihovog bia,
stanje svesti zvano Objektivna Svest. Znanje koje se stie u ovom Radu mora postepeno
postati vae znanje tj. ono to Rad poduava, pre svega, mora postati vae znanje, a za to je
potrebno vreme i napor. Ali poto ovo znanje dolazi od nivoa oveanstva koje je daleko
iznad naeg nivoa bia, puno razumevanje ovog znanja nee biti mogue dok na nivo bia ne
odgovara sa nivoom znanja koje Rad poduava. Kao to znate, jedinstvo izmeu znanja i bia
je neophodno pre nego to usledi razumevanje. Stoga znanje koje izuavate mora biti
primenjeno na vae bie a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje
Rada. Uporedni razvoj znanja i bia je neophodan. To jest, morate da radite na svom biu
saglasno znanju koje izuavate da podignete nivo vaeg bia. Sa nivoom bia koje posedujete
sada moete da razumete znanje Rada do odreene take. Ako u vaem biu ima neto dobra,
biete u stanju i da razumete neto od Rada a ne da samo imate saznanje o tome. Postoji
izreka u Radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. To se odnosi na kvalitet bia koje
ovek ima. Ako u njemu postoji dobro on ve ima malo zlata. Niko ne moe da razume izvan
nivoa njegovog bia.
Videete zato ovek sa loim biem, degenerik, laov, moralna gnjida, kriminalac, itd. ne
moe da razume Rad, i takoe ete videti zato je reeno u odnosu na nove ljude koji ulaze u
Rad da moraju da budu na nivou Dobrog Domaina. Ali ak i tako oni moraju da budu ljudi
koji trae neto, ljudi koji nemaju potpuno poverenje u ivot i oseaju da mora da postoji
neto drugo, neko drugo znaenje nae egzistencije na ovoj planeti.
*

Deo III. Toliko stvari je reeno o ovom uenju o biu da je nemogue o tome govoriti samo
na jednom mestu. Dozvolite da spomenem jednu stvar koja je reena o biu a koja je mene
veoma zainteresovala kad sam prvi put uo za Rad. Izreka kae: Vae bie privlai va ivot.
Ova izreka mi je najednom uinila jasnim da postoji veza izmeu onog to je spoljnje i onog
to je unutranje. Na primer, u optim razmerama, nivo bia oveanstva privlai rat. Da je
nivo oveanstva na malo viem nivou rat kakav je sada, bio bi nemogu. U individualnim
razmerama, ovekovo bie privlai njegov ivot. Uvek e privlaiti iste vrste stvari, iste
situacije, istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. bez obzira gde se osoba nalazi
ili gde ide. Promeniti bie znai promeniti ovekov ivot. Ali promeniti jednu formu ivota za
drugu ne znai promenu bia jer menjajui svoje spoljnje uslove, neete promeniti vas ivot,
jer e vae bie nastaviti da privlai odreenu vrstu ivota. Konj privlai na sebe odreenu
vrstu ivota koja je razliita od ivota krave ili psa i ovo moete da razumete da je to zbog
njihove razlike u biu. Menjajui oblik ivota krava se nee promeniti. Ne biste eleli da
sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vaem krevetu, ne samo zbog toga to bi to bilo
nepraktino, ve i zato to je njeno bie toliko razliito od bia psa. Uopteno govorei, vidite
da bie ivotinja povezuje njih sa odreenim ivotom. Lasica je privuena ivotom lasice,
zmija ivotom zmije, i tako dalje. Ali ne vidimo na slian nain kako zakon koji kae
da nae bie privlai nas ivot predstavlja malu razliku u biu kod ljudi. Naravno vi treba da
izuavate vae bie, da uvidite da imate odreenu vrstu bia, i da izuavate va ivot, da
uvidite da imate odreeni ivot. Ljudi ne uviaju lako da imaju sasvim odreene i ograniene
101

okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. Misle da mogu da budu ta god bi eleli i da
rade ta god ele, i da ive kako izaberu. Ali ako ovek pone da izuava svoje bie i
istovremeno svoj ivot ovek e otkriti da ima odreenu vrstu bia. To je veoma dugotrajan
zadatak. Rad kae da je izuavanje naeg bia apsolutno neophodno.
*

Znate da Rad kae da smo mi maine voene spoljnim utiscima. Dok god ovek nema znanje
o svom biu, on je zasigurno maina. Maina ne moe da poznaje samu sebe. Kad bi mogla ne
bi bila maina. Ali ovek-maina moe da zna sebe. Kad ovek pone da saznaje sebe nije
vie maina. Moe zaista ak postati ovek. Ali to uzme dugo vremena i mnogo napora.
Zahteva se razliita vrsta napora od onog koji je potreban da se stekne znanje o Radu. To jest
Rad na liniji bia i Rad na liniji znanja zahtevaju razliite napore. ovek ne moe da upozna
sebe dok ne posmatra sebe sa unutranjom panjom, i ne moe da posmatra sebe inteligentno
osim ako nije stekao definitivno znanje o tome ta da posmatra i uvia razlog zato je to tako.
Postoje odreeni posebni faktori u naem biu koji spreavaju njegov razvoj. Jedan na
primer su negativne emocije, kao to su samosaaljenje, itd. Ovi posebni faktori se moraju pre
svega poznavati kao stvar znanja. Stoga prvo uite znanje Rada. Zatim morate da ga
primenite tako da steknete aktuelno znanje vaeg bia u svetlosti ovog uenja. Znanje vaeg
bia je samospoznaja. Ali u ovom uenju to je naroita vrsta samospoznaje jer ovo uenje
upuuje na odreene stvari u ovekovom biu koje moraju biti zapaene i napokon
promenjene kroz uveanje volje da se izmene. Ali nije dovoljno samo znati da su negativne
emocije loe i da nas dre na naem nivou bia. esto se deava da ljudi ne posmatraju sebe
na nain kako se poduava; ili uzimaju za gotovo sve to kau, urade ili misle i ne vide da tu
ima bilo ta da se posmatra. Kako, onda, ovek moe da oekuje da se menja kad sve u sebi
uzima za dato? Onda je ovek maina a ne ovek. ok je neophodan. Ali ok esto oveka
ini negativnim. Ipak tada neto primeuje.
*

Deo IV. Svako postupa iz oseanja dobrog, iz onoga to on smatra dobrim. Niko ne postupa
iz zla. Ali ovek postupa po onom to misli da je dobro shodno svom nivou bia, to jest, iz
onog to se njemu pojavljuje kao dobro. Lopov krade zato to osea da je dobro krasti.
Revolucionar ubija jer misli da je to dobro. Kao to je znanje relativno tako je i dobro
relativno. Dobro je relativno shodno nivou bia. Ono to ljudi smatraju dobrim razlikuje se od
sluaja do sluaja. Moda ste primetili da ono to ste nekad smatrali dobrim danas vie ne
smatrate. To znai da se vas nivo bia promenio. Ako se nivo bia promeni samo malo,
smesta imate novu percepciju o onom to je dobro. Na primer, moda ne volite da budete
negativni onako kako ste nekad bili. To je zbog male promene u nivou bia.
Znanje ovog Rada je o ostvarivanju vieg nivoa bia i tako drugaijeg ivota ovde. Ali to
mora biti naueno i provereno u primeni na ovekovo bie kroz samoposmatranje i kroz lino
razmiljanje o tome. Kad istinu o tome ponete da uviate za sebe, voza ili um u vama
poinje da se budi iz ivotnog sna. Kad poinjete da uviate dobro ivei i inei Rad, vae
bie poinje da se menja. Kad uvidite da je dobro setiti se sebe, da je dobro da se zaustavi
unutranje samouvaavanje, da je dobro u tome da se izae iz smenih iluzija i slika o sebi, iz
sujete, samozadovoljstva lane linosti, da je dobro da se ne vole negativna stanja, da je
dobro da se uvidi sopstvena nitavnost s vremena na vreme, da je dobro da se bori protiv
stalnog identifikovanja, da je dobro da se misli o svemu to Rad poduava, da je dobro da se
to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari, onda stiete novu percepciju dobrog, a to znai da
se nivo vaeg bia menja i dobro vieg unutranjeg nivoa zamenjuje prethodni nivo dobrog.

102

Psiholoki komentar, Berdlip 4 jun 1942

III O Biu (nastavak)

Deo I Svako ko je ovaj Rad uzeo ozbiljno i razmiljao o njegovom smislu i znaenju,
sredstvima koje svi posedujemo ali slabo koristimo naime, razmiljanjem svojom glavom
trebalo bi da bude sposoban da svesno ue u poloaj drugih i da ih razume. Ovaj razvoj bia
je od sutinskog znaaja za nas u Radu. Niko ne moe da se razvije sam. Odnos je mogu
samo kroz kontakt unutranjih svetova. Mi se sreemo kroz nae unutranje svetove. Da biste
razumeli drugog morate ui u njegov unutranji svet, ali to ne moete ako niste uli u va
sopstveni svet. Stoga je prvi korak prema svesnom ulaenju u poloaj drugog i razumevanju
drugog se postie kroz ulaenje i razumevanje sopstvenog poloaja i sve dok ovaj korak nije
uinjen, do najveeg mogueg stepena, nema mogunosti da se ue u poloaj drugog i da se
drugi razume. Ulaenje u sebe poinje sa samoposmatranjem, a razumevanje sebe poinje sa
dugotrajnim izuavanjem sebe u svetlosti znanja ovog uenja iji je krajnji cilj postepeno ali
definitivno transformisanje sebe. Samo iz ovog razloga misliti da je ovek u stanju da se
stavi u poloaj drugog i da razume poloaj drugog, i ak da pomogne, onakav kakav je a
ova iluzija je veoma uobiajena znai ne razumeti sutinu ljudskog kontakta i univerzalne
tekoe koje prate ovaj impuls koji isto tako esto zavrava u propasti i nekoj vrsti
kompromisa koji je isto tako plodno tle za gorinu, uzajamnu kritiku, neprijateljstvo i ak
gora emocionalna stanja i tokove misli. Niko, onakav kakav je mehaniki, to jest kako je
formiran ivotom i njegovim uticajima ne moe ui u poloaj drugog i razumeti ga kakav je i
odatle pruiti pomo, sve dok prethodno ve nije upoznao sebe svojim samoposmatranjem,
samoizuavanjem, i uvidom i radom na sebi. Samo znanjem o sebi znanje o drugima je
mogue. Samo uvidevi i razumevi ta je u nama moemo da razumemo ta je u drugome.
Jedno od najveih zala ljudskih odnosa je da ljudi ne pokuavaju da uu u poloaj drugog ve
samo kritikuju jedan drugog bez ikakvog ustruavanja i nemaju nikakvu unutranju zadrku u
odnosu na mehaniko kritikovanje usled nepostojanja bilo kakvog uvida u sebe i sopstvenu
upadljivu sirovost, greke i nedostatke. Kao rezultat toga ne samo da ne pomau jedan
drugome, nego je normalna ravnotea stvari poremeena, a ovim mislim na akumulirani
pogrean i lo psiholoki sadraj koji se dnevno formira u ljudskim odnosima i u stvari u
ivotu svakog oveka, koji nikad ne bi postojao kad bi ljudi videli sebe i druge u isto vreme, i
na ovaj nain neutralisali efekte svog ponaanja dan za danom. Ovaj nedostatak psiholoke
odgovornosti i prema sebi i prema drugima je moda posebno karakteristian za moderno
vreme i predstavlja izvor jednog dela rasprostranjenog modernog nedostatka sree koja
oznaava sadanje vreme, u kojem, izmeu ostalog, ak i obina ljudska ljubaznost opada, sa
rezultirajuom krutou koja je meu najopasnijim faktorima u odnosu na budunost, i koja
efektivno onemoguava sav mogui pravilni razvoj emocionalnog ivota.
Ljudi u Radu koji su imali priliku da se emocionalno razviju, trebalo bi da naroito
obrate panju na preutnu ili iskazanu kritiku drugih kao kontinuirani pogrean faktor u sebi,
koji neprekidno u nama stvara pogrean psiholoki materijal i da se poteno osvrnu na ono ta
rade. U mnogim sluajevima, tvrdoglavost i neznanje su temeljni uzroci, iako postoje mnogi
uzroci, kao to je neobian stepen sujete, i samozadovoljstva, oseanja da je ovek u pravu,
samozasluga, oseanje vrline i superiornosti, i drugi inioci ove vrste koji naravno
onemoguavaju put bilo kakvoj unutranjoj promeni. Ovde posebno spominjem, u vezi sa
mehanikim oseanjem zasluge i samosavrenosti, one koji oekuju druge da se menjaju a ne
polaze od sebe, i koji ak sude o Radu po efektima na druge, ne shvatajui izgleda da imaju
mnogo da Rade na sebi pre nego to e moi da sude drugima, i takoe da i drugi njih sude na
ba isti nain na koji oni sude drugima injenica koja ih uvek iznenadi. Mehaniko
kritikovanje drugih rezultira mnogim psiholokim tekoama za onog koji kritikuje to jest,
mnogim ja koji onemoguavaju njihov unutranji razvoj i slobodu. Moda ovo nije jasno.
Ono to se eli rei je da ako dozvoljavate kritikovanje i slobodan razvoj negativnih ja u
vama, oni e se okrenuti na vas u Radu i onemoguavae vae razumevanje i va sopstveni
razvoj. Ono to inite drugima inite sebi. Sve je ureeno na ovaj nain. Sve pogreno
103

postepeno reaguje na vas u Radu. Posle izvesnog vremena ete nauiti da ne moete da
dozvolite luksuz da isuvie spavate i da govorite i postupate mehaniki i dozvoljavate da va
ivot bude u rukama pogrenih ja. Poeete da uviate sami za sebe da zaista morate da
ivite svesnije u odnosu sa vaim unutranjim svetom u kojem svi proli rauni moraju da
budu poniteni. iveti svesnije u vaem unutranjem svetu za poetak ne znai ii za svojim
loijm ja. Zapamtite da ako ste u Radu da se stavljate pod vie zakona nego drugi naime,
pod zakone Rada. Stavljate se u poloaj u kojem morate da potujete ta Rad poduava.
*

Deo II ienje emocionalnog ivota u Radu moe se vetaki podeliti na dve strane u
svrhu praktinog samoposmatranja. Prvo emo se baviti emocijama koje nastaju iz lane
linosti ili izmiljenih ja, iz onog nestvarnog dela sebe iju panju Rad neprekidno doziva i
koji bi morao da bude predmet dnevnog samoizuavanja i Rada, u svetlosti injenice da je to
izvor velikog svakodnevnog nesporazumevanja, nesree i napada. Ova stvar, koju sami
formiramo, i koja se formira uticajima sredine u kojoj odrastamo, i koja kao obojeni mehur
stoji nad povrinom naeg psihikog ivota, zbunjuje i iskrivljuje na celokupni unutranji
svet. Ona formira deo naeg steenog bia. Osnovni uzroci skoro svih nesporazuma koji
nastaju u unutranjem svetu oveka, kao i u sferi zajednikog ivota ljudi i svih moguih
odnosa meu ljudima je psihiki faktor zvani Lana Linost, koja se formira u pripremnoj fazi
ivota. Stimulacija ovog psihikog faktora u oveku, kako pre, tako i za vreme odgovornog
ivota, predstavlja osnov emocija sujete i uobraenosti. Ove emocije, koje se raaju iz
stimulacija Lane Linosti, stoje na putu normalnom razvoju Emocionalnog Centra. I moe se
takoe rei da one stoje na putu razvoju svesti uopte. One onemoguavaju Tree Stanje
Svesti Stanje Samosvesti. Stepen sree i samosvesti koji bi trebalo da postoji u stvarnoj osobi,
stvarnom oveku, kao i u miroljubivoj zajednikoj egzistenciji ljudi, zavisi skoro u potpunosti
od odsustva sujete i uobraenosti u oveku. Ali ove emocije mogu da imaju veoma suptilne
oblike i zahtevaju dugorono i iskreno unutranje posmatranje i veliki samouvid i postepeno
samoostvarenje. Ali esto ljudi ak zamiljaju da ih nemaju, i bez obzira to su esto
uznemireni onim ta drugi o njima govore ili kako se prema njima odnose oni ne uviaju da to
ima bilo kakve veze sa njihovom sujetom i uobraenou. Vremenom kako se zakopana svest
budi ove emocije se mogu prepoznati po unutranjem ukusu. To su neiste emocije. To je
uistinu ono ta se uglavnom misli u religioznim spisima kad se kae neisto i to se u
Jevaneljima toliko napada kao u sluaju Fariseja, koji sve ine da bi ih ljudi videli to jest iz
pobuda sujete i uobraenosti. Znate da kad inite dobro drugima i kad oseate zaslugu, to je
vae samoljublje kojem inite dobro. To je neistost emocija. Ali ako neto inite iz iste
ljubavi onda je to isto. Na alost to se dogaa po pravilu samo sa zadovoljavanjem naih
apetita. Drugi faktor u vezi proiavanja emocionalnog ivota je kao to svi znate faktor
negativnih emocija. Neu sada govoriti o njima osim da vas podsetim da mogu da imaju
veoma suptilne oblike. Vremenom mogu biti prepoznate unutranjim ukusom. Sve one smrde.
Setite se takoe da na roenju nema Lane Linosti. Ali roenjem meu uspavanim ljudima,
koji uivaju sopstvene negativne emocije, one se prenose na dete kao zaraza. Zadovoljstvo
koje ljudi imaju bivajui negativnima dete imitira, i istovremeno formiranje Lane Linosti u
detetu pomae proces jer kroz emocije sujete i uobraenosti stvara se nain i da se ovek lako
vrea u svojoj beskrajnoj raznovrsnosti.
Na nivo bia karakteriu neista stanja emocionalnog ivota gore opisana. Rad na
biu, u odnosu na Emocionalni Centar, stoga zahteva, izmeu ostalog, napor da se posmatra i
uvidi postojanje ovih emocija u sebi, da se zapazi njihovo poreklo, pravac njihovog delovanja,
i posledice koje stvaraju. Kad smo pravilno svesni neeg u sebi mi smo na putu da to
promenimo. Sama svest o tome ako je potpuna, poee da ga menja. Jednom kad ste neto
zapazili jasno u sebi, u svom biu, vodie vas da vidite neto drugo. Shvatite da bie mora da
se promeni u svakom bez izuzetka i mora se promeniti sad i ovde. Religiozni ljudi smatraju da
e se oni promeniti na onom svetu: ili zamiljaju da ba kakvi su, sa nivoom bia koje imaju, i
104

svim negativnim emocijama, sujetom, uobraenou, malicioznim govorom, ljubomorom,

neprijatnim radoznalostima i slino e stii do Boga. Ima mnogo slinih iluzija, koje za
rezultat imaju to da ovek ne vidi nivo svog bia koji zapravo odreuje ovekovo mesto na
skali svih bia koja vodi ka Svetom Biu. Svako se nalazi negde na toj lestvici. U ovom Radu,
na psiholokom aspektu, dato nam je znanje o tome kako da menjamo bie, i to znanje mora
da bude primenjeno na vae sopstveno bie kroz posmatranje sebe shodno onom ta vas
znanje poduava da posmatrate. Tako dolazite do saznanja o vaem biu i moete da ponete
da radite na svom biu. Ako ponete da posedujete neko stvarno znanje o svom biu i radite
na tome, onda ete biti u stanju da se stavite u poloaj drugoga i da mu pomognete ali samo
u meri u kojoj ste poznavalac samog sebe i sopstvenih tekoa. I meu ostalim stvarima,
biete u stanju da znate kada govorite iz sujete ili oseaja superiornosti, ili iz negativnog
oseanja, elje da povredite ili samo kritikujete i slino. Ukratko, biete u stanju da bolje
razlikujete izmeu istog i neistog u sebi i iz tog polazita da govorite jedan drugome istije.
Ako dok govorite vidite u sebi ono to vidite u drugome govoriete isto ili istije, a ono to
je isto u tom smislu ne moe povrediti drugog ili ga uvrediti ve mu samo pomoi. Ako dok
govorite drugom ne znate da li govorite ispravno a ipak govorite iz dvostruke svesti o sebi i o
drugoj osobi, to je govorenje iz Stanja Samosvesti, naime gledajui istovremeno i spolja i
unutra, onda ete znati naknadno po naknadnom ukusu. To jest, Rad e vam pokazati, za sve
to ste uinili iskreno, iz oseanja Rada, bie sauvano za vas i pokazano vam u svom pravom
svetlu, ako sluate a ne padate u san.
*

Deo III.- U tekstu koji smo proitali proli put, reeno je da se u religioznim spisima m
mnogo toga govori o biu. Ljudi se dele shodno njihovom stanju bia u svece i grenike,
dobre i loe ljude i slino. Mnogo toga je reeno u Jevaneljima koje se odnose na bie. U
Paraboli o Sejau koji seje Seme Boije Rei meu ljudima, razliite kategorije ljudi koje se
spominju dele se shodno njihovom biu u odnosu na Seme Rei i njihov prijem iste. Na
drugom mestu ljudi sa pogrenim biem se zovu trnje ili bodlje u odlomku gde Hrist kae:
Da li ljudi skupljaju groe ili trnje, smokve ili bodlje? Hrist zatim poredi ljude shodno
njihovom nivou bia sa drveem i kae Svako dobro drvo raa dobro voe ali zlo drvo raa
zlo voe. Sve ovo znai da je ovekov nivo od najveeg znaaja. Kao to znate neophodno
je misliti o nivou ovekovog bia pre nego to se uvede u Rad. Ovde je re o neem veoma
ozbiljnom i sada bi trebalo da ponete da razumevate ta je to. Dananja tendencija da se
kriminalci prave herojima je potpuno pogrena. Postoje dva znaka bia u vezi ljudi koje
moda elite da uvedete u Rad. To moraju da budu odgovorni ljudi i moraju da imaju neki
magnetski centar. Druge stvari su reene u prolosti o ovom pitanju i pokuau da se prisetim
nekih od njih. Nezavisno od ideje Dobrog Domaina i magnetskog centra, ovek koji stupa u
Rad treba da ima prirodni oseaj sramote. Znate da mnogi takozvani moralno defektni
nemaju oseaj sramote i to je veoma lo znak. I zapazite ovde da bivajui tvrdim i nikada ne
oseajui sramotu, zarobljavate razvoj sopstvenog bia. Ljudi koji ulaze u Rad treba da imaju
neki oseaj religioznosti, neki trag u njihovim ivotima religioznog impulsa, to jest, naravno
povezano sa magnetskim centrom, prolim utiscima i obrazovanjem. Zatim treba da oseaju
poneto od smrtnosti, da imaju neku svest o sopstvenoj smrtnosti. Svi ovi faktori i nekoliko
drugih formiraju polazine take u njihovom biu iz kojih se ideje i uenje Rada mogu da
razviju.

105

Berdlip Jun 19, 1942

Beleka o molitvi
Odgovor i Zahtev
U tekstu koji je proitan poslednji put o ideji Molitve koja je data u Jevaneljima
(koji nije ukljuen u ovaj tom) reeno je da Univerzum moe biti uzet kao odgovor na zahtev.
ovek potrauje a Univerzum u svojoj punoj i totalnoj realnosti, spoljnoj i unutranjoj,
odgovara shodno zahtevu. U odnosu na ono to je reeno proli put, elim da usmerim vau
panju na ovu injenicu: mnogi ljudi dobijaju odgovore na svoje zahteve, na zahteve za koje
ni ne razumeju da ih ine. Kada bi Univerzum, vidljivi i nevidljivi, materijalni i psiholoki,
grubi i fini, bio shvaen spolja ulima a iznutra umom i srcem, kao odgovor na zahtev, videli
bi ste koliko je vano shvatiti kakvu vrstu zahteva inite da biste razumeli zato dobijate ba
taj odgovor koji dobijate, iz bilo kog domena ivota Rad kae: Vae bie privlai va ivot.
Da li vidite vezu? Bez da zna ovek ili ena moe da postavlja zahtev i dobija od Univerzuma
ono to ne voli. Oni vide samo odgovor ali ne i ono to izaziva odgovor, ta je to u njima to
ga privlai. Drugim reima, ljudi mogu traiti neprilike a da toga nisu ni svesni. Oni vide
samo efekte, ne uzroke. Misliti samo iz efekata je jedna stvar. Tako mehaniki ljudi misle.
Misliti iz uzroka je druga stvar. To pripada svesnijem miljenju. Nivo vaeg bia ulazi u
zahtev, isto toliko ili vie, nego vae znanje. Moete intelektualno da zahtevate sreu, a da ne
vidite kako inioci koji vladaju vaim biem, kao na primer ljubav prema vaim negativnim
stanjima, skrivene ljubomore, alopojke, lenjost u stvari trae neto sasvim drugo i da
univerzum odgovara na te faktore u vaem biu koje tajno elite i afirmiete i ne uviajui da
to inite. Morate da shvatite da pun zahtev mora da sadri oboje i misao i izraz volje i
emocionalnu elju. Strana znanja je strana misli i ovek moe da misli samo iz svog znanja.
Strana bia hoe, a ovek hoe samo ono to eli. Ako volite negativna stanja onda je vae
htenje ovog kvaliteta. Vaa ljubav je vaa volja; ona e privui odgovor koji joj pripada.
Jedino e vas samospoznaja uiniti svesnim vaeg stanja bia a ovo poinje
samoposmatranjem. Dovoljno je bilo rei ovde o toj stvari, naime, da ovek moe da dobije
odgovor koji ne oekuje ili ne eli a da ne vidi da ga sam privlai, jer ga trai a da toga nije ni
svestan.
***
Sada emo da govorimo o onome sto je u Radu direktno ili indirektno, reeno o
Molitvi.

Uenje o Molitvi u Radu

Samoseanje (Pamenje sebe)
Deo I U uenju Rada ideja Molitve i ideja Pamenje sebe su tesno povezane da
jedna ne moe biti odvojena od druge. Bez Pamenja sebe, Molitva je nemogua. Pogledajmo
ta to znai. ovek onakav kakav je ne moe da se moli. To jest, ovek u svom uobiajenom
dnevnom stanju ne moe da se moli. Da bi se molio ovek mora biti u stanju Pamenje sebe.
Moliti se onakav kakav je, u svom uobiajenom stanju, je Moliti se u stanju sna, a moliti se u
stanju sna je beskorisno. Nita se ne moe dogoditi. Takva Molitva ne moe biti usliena jer
takva Molitva nigde ne ide. Setimo se ta je reeno o stanjima svesti u Radu. etiri stanja
svesti su mogua, ali obino ovek poznaje i ivi u, samo dva. U Radu se oba ova stanja
svesti zovu stanje sna. Prvo stanje svesti, ili najnie, je stanje obinog telesnog sna, koje je
pasivno stanje u kojem ovek lei u krevetu skoro bez pokreta. U ovom stanju ovek provodi
treinu, ili ak vie, svog ivota. Drugo stanje svesti je stanje u kome ljudi provode ostatak
svog ivota, u kojem se kreu, hodaju, govore, piu knjige, uestvuju u politici, ubijaju se
meusobno, i ovo stanje smatraju aktivnim i nazivaju ga stanjem jasne svesti ili budnim
stanjem svesti. Nije preterano da se kae da termini jasna svest ili budno stanje svesti izgleda
106

kao da su dati uz podsmeh posebno kad kroz lino samoposmatranje ponete da shvatate ta
jasna svest u stvarnosti treba da bude, i ta je u stvari stanje u kome ovek ivi i dela. Jer u
takozvanom budnom stanju ovek nije svestan ni sebe ni drugoga. On ivi i umire u mraku. U
izvesnom smislu bi za njega bilo bolje kad bi ostao pasivan u prvom stanju svesti jer ne bi
mogao da se kree i ubija blinjeg svog.
Tree stanje svesti je Pamenje Sebe ili Samosvest ili stanje Svesti o samom Sebi.
Obino se smatra da smo mi ve u tom stanju i da smo uvek svesni sebe i da delamo, mislimo
i oseamo sa punom sveu onoga to radimo. Ali Zapadna nauka je previdela injenicu da mi
nemamo ovo stanje svesti. Ne moemo ga u sebi stvoriti samo pukom eljom, ili odluiti da
emo od sada uvek iveti u stanju Samosvesti. Ali ovo tree stanje predstavlja prirodno pravo
oveka kakav je, a ako ga ovek ne poseduje to je zbog pogrenih uslova njegovog ivota.
Danas se ovo stanje svesti deava samo u obliku retkih bljeskova i samo dugotrajnom
praksom, pokuajem i pogrekom, ovek moe poeti da ponovo uspostavlja stanje
samoseanja u sebi.
Stanja svesti
Pomo mogua

4 etvrto stanje

ovek probuen
SVETLOST

3 tree stanje

Pomo nije mogua

2 drugo stanje

ovek u snu

MRAK

1 prvo stanje

Objektivna svest (kad ovek

moe da vidi stvari onakvima
kakve jesu)
Samosvest, svest o ja,
samoseanje
Takozvana jasna svest ili
budno stanje. Telesno aktivan
ovek. ovek aktivan u
odnosu na svoje snove.
San sa sanjanjem. ovek
spava i sanja. Telo mirno.
ovek pasivan kao to je
maina pasivna u odnosu na
snove.

Pomo moe da stigne samo do treeg stanja svesti. Ne moe da stigne do tame u
kojoj ljudi ive svoje svakodnevne ivote u kojima su tako esto zadovoljni da egzistiraju.
Stoga moliti se iz stanja sna moliti se iz tzv. budnog stanja je isto to i sanjati da se ovek
moli, jer u tom drugom stanju svesti mi takoe sanjamo i sve je nerealno, jedino to ne
primeujemo da sve to radimo je u snu dok ne iskusimo momenat svesti koji pripada treem i
etvrtom stanju svesti i vidimo razliku. Jer kad ovek moli on mora da se seti sebe. On mora
da oseti znaenje svega to kae i osea sebe dok to govori. Mora da osea da je zaista Ja u
njemu koje se moli a ne grupa malih ja ili grupa mehanikih ja formiranih navikama. I
konano, ovek ne moe ni da se moli ni da se seti sebe ako osea da postoji vii nivo
njegovog unutranjeg stanja, niti da postoji neto to je vie od njega.
Moramo da razmotrimo etvrto stanje svesti u vezi sa celim redom molitva koje se
mogu nazvati molitvama za prosvetljenje. Kad se ovek moli za prosvetljenje moli se da vidi
stvari kakve one stvarno jesu, odvojeno od njegove imaginacije i njegovih subjektivnih ideja.
U religijama svih naroda postoje indikacije o mogunosti takvog stanja svesti koje se zove
Prosvetljenje i druge sline rei, ali koje se ne moe opisati reima jer prevazilazi sve rei.
Kad se ovek moli za prosvetljenje moli se za Objektivnu Svest. Ali on prethodno mora da
bude u treem stanju svesti jer jedino je tree stanje svesti to koje moe biti dodirnuto i moe
zadrati znaenje bilo kog iskustva ili pomoi koja dolazi od onih koji su u etvrtom stanju
107

svesti. Ali morate da shvatite da ako se ovek moli za prosvetljenje, recimo o sebi, moli se da
se probudi, a ako je ovek sasvim probuen u odnosu na sebe i vidi sebe onakvog kakav
zaista jeste, to jest objektivno, poludeo bi. Bolje je misliti o molitvi za vie razumevanja. Ali
to e naravno biti beskorisno ukoliko ne inite bilo kakav napor da sebe razumete bolje. Ako
ovek u Radu ne radi na Liniji Znanja niti na Liniji Bia i samo se moli za vie razumevanja,
njegov pogled na Univerzum je veoma naivan. Mora da shvati surovost i cenu koja mora biti
plaena da bi se oslobodio detinjastih i sentimentalnih pogleda. Moram da ponovim da moliti
se za neto za ta treba da radite i moete da radite ako biste pokuali, je sasvim nekorisno.
Ali ljudi imaju beskorisne poglede i ne mogu da se probude u odnosu na opasnost od samog
sebe. Morate se boriti za Rad i boriti se da ga odrite a neete ga odrati ako ne skoite da se
uhvatite za njegovu nit i insistirate da je se drite.

Tri Brata u oveku

Deo II. Sledea stvar koju Rad kae o Molitvi je da svi centri u oveku moraju da mole. Za
poetak, ako se samo um moli a ne i srce, ne moe biti odgovora. Ceo ovek mora da moli a
ceo ovek je pre svega sva tri oveka tri brata koja se ne slau. Ako ova tri centra, u
trospratnoj kui koja ini oveka, rade u slozi, ovek bi ve bio u Treem Stanju Svesti. Bio
bi dovoljno probuen da primi pomo, da dobije odgovor na svoj zahtev. Ali ova tri brata u
oveku ne sarauju a to je posebno sluaj u dananjem vremenu. Iz tog razloga, dozvolite da
ukratko pogledamo na neka uenja data u Radu o stanjima naih centara danas.
Znate da istraivanje o mnotvu naeg bia koju karakterie na nivo bia poinje sa
posmatranjem naih centara. Tri centra rade nezavisno zbog abnormalnih uslova modernog
ivota, koja proizvode jednostrani razvoj. Svaka svesna percepcija i svaka manifestacija
oveka, sve to je primljeno unutra i sve to izlazi napolje, treba da bude rezultat
koordiniranog rada tri centra, svaki od njih treba da obezbedi svoj deo asocijacija, znanja i
iskustva. Umesto ovog, rad ovih razliitih centara je skoro sasvim nepovezan danas. Kao
posledica toga intelektualni, emocionalni i instinktivno-pokretski centar ne sarauju jedan sa
drugim i tako koriguju i dopunjuju jedan drugog, nego se kreu i putuju du razliitih putanja
koje se retko sreu. Iz ovog razloga ovek je veoma retko svestan, i opet iz istog razloga
ovek je, za poetak, ne jedna osoba, ve tri razliita oveka koji nisu u harmoniji. Prvi misli
u potpunoj izolaciji od ostatka; drugi osea na isti takav nain; a trei dela mehaniki, shodno
starim-utvrenim navikama. Kad bi razvoj ova tri oveka u oveku bio normalan,
intelektualni ovek, emocionalni ovek i instinktivno-pokretski ovek, bi formirali jednog
oveka u kojem bi sve njegove unutranje strane bile usklaene. Ali ovek je u sebi u stanju
disharmonije. On je pre svega tri oveka, tri brata, koja se retko slau, i koji provode svoje
vreme frustrirajui jedan drugog, svaajui se jedan sa drugim i dominirajui jedan drugim
kako koji stigne. Bilo kakav opti rezultat njihove kombinovane akcije, u kojoj svaki od njih
je u slozi i svaki potpisuje svoje ime na, da tako kaemo, sporazumu, je veoma redak, ali kada
se dogodi, ovek je za momenat u drugom stanju svesti. U smislu uenja Rada, on je u stvari
svestan, jer je u simultanom posedu sva tri svojstva i svestan u svakom od njih. Njegova svest
obuhvata sve centre u isto vreme, umesto da je svedena na ovaj ili onaj centar ili njegov mali
deo u odreenom trenutku. Ova ekstenzija i ekspanzija svesti koja istovremeno ukljuuje sva
tri centra u isto vreme nije supernormalna ve je u stvari ono sto normalan ovek moe da
ima. To je tree stanje svesti, stanje Samoseanja ili Samosvesti koje je ovekovo pravo sa
kojim je roen ali koje gubi vrlo brzo zbog efekta uspavanih ljudi koji ga okruuju. Kroz
pogrene uticaje, pogreno obrazovanje i pogrene uslove modernog ivota ovek se odvojio
od svesti, koje je njegovo prirodno pravo, i koja, kad bi je posedovao, bi uinila nemoguim
da se on danas ponaa na nain kako se ponaa.
108

***
Deo III. Sada u da govorim o par stvari o kojima Rad govori, koje se indirektno odnose na
Molitvu. Rad kae da u Molitvi Gospodu, kao i u parabolama i izrekama Jevanelja, postoji
znaenje u okviru znaenja. Zato se u Radu kae da su Jevanelja test za ovekov nivo
razumevanja i takoe da kad se ovek menja tako se i Jevanelja za njega menjaju. U Molitvi
Gospodu ima bezbroj ideja. Svaka fraza ima unutranje oktave. Toliko stvari ima u njoj za
oveka koji je formirao ideje Rada u svom umu da govoriti uopte u potpunosti o Molitvi
znai govoriti o svakom aspektu i svakoj pojedinanoj stvari u samom Radu. itati molitvu i
misliti o svim njenim vezama, poinjui sa oktavom Svete Inteligencije Sunca u kojoj je
ovek kreiran i o svemu to Rad kae o oveku i njegovim unutranjim stanjima i ta mora
da uradi da bi se probudio znai upotrebiti Molitvu u pravom smislu. Ponavljati rei je
beskorisno.
Sada bih se osvrnuo na jednu od izreka Hrista navedenu u prethodnom tekstu o
Molitvi, gde je reeno da ovek mora da se moli za stvar i da ima veru da je ima i dobie je.
Zato vam kaem: sve to itete u svojoj molitvi verujte da ete primiti; i bie vam. (Marko
XI, 24). Reeno je u Radu da ovek ne sme da eka dok ne stekne snagu da neto uradi nego
mora da radi, ako je to njegov cilj, kao da je ve ima i on e je privui. ekati dok ne steknete
snagu i razumevanje da neto uradite govorim ovde o Radu ini nemoguim da se to
uradi. Ali o ovome svako od vas mora sam da misli.
Jo par stvari. Sve molitve iz samosaaljenja su naravno beskorisne. Molitva za druge
je samo mogua kroz razumevanje njihovih tekoa i tako kroz razumevanje sebe, jer je vae
razumevanje drugih mogue samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Sav Rad je priprema
niih centara za prijem uticaja koji dolaze iz viih centara. ovek ima dva centra potpuno
razvijena u sebi koja pripadaju viim nivoima inteligencije. Ali iako oni u njemu rade
neprekidno, on ne moe da ih uje. Njihov uticaj dodiruje stanje Samoseanja, ali ne ide dalje.
Tako je sav rad molitva: jer sva stvarna molitva je da se ovek povee sa Nebom, i sav Rad
na sebi je ienje niih centara i uspostavljanje pravog reda u umu kroz usvajanje istinskog
znanja, tako da uticaji viih centara mogu biti primljeni.
Moemo da govorimo o razliitim vrstama molitve:
1. Molitva za Prosvetljenje ili Razumevanje
2. Molitva o Iskuenju
3. Molitva o sebi i o drugima
U odnosu na Molitvu o Iskuenju, ovo se odnosi na iskuenje o Radu. Nije
neophodno usliena jer e Rad da odgovori na nju ako se borite da se drite njegovog uenja i
da ga primenite i koristite. Zapamtite da je iskuenje u Radu i u vezi sa Radom je neophodno
da bi se ovek menjao i sledi da ako se molite u vezi sa tim, vaa molitva nee biti usliena,
ali ako umesto toga radite dobiete odgovor. Kao to sam rekao beskorisno je moliti se
umesto da radite, oekujui pomo onda kad je potreban napor.
to se tie Molitve u vezi samog sebe, prvo mora biti Molitva za druge a tek onda za
sebe. Zapamtite da postoje Tri nivoa Rada Rad za sam Rad (Uenje), Rad za druge, i Rad na
sebi. Moliti se samo za sebe, raditi samo u odnosu na sebe i samim tim motivisan sebinou,
ne moe dati nikakve rezultate. Tri sile moraju da uu u molitvu, i o ovome je sada suvie
teko govoriti, ali moete to pronai u Molitvi Gospodu ako o tome dovoljno mislite.
Za vreme jula 1942, dr. Nicoll je nastavio da pie njegove tekstove o Jevaneljima.

109

Berdlip Avgust 15, 1942

Beleka o negativnim emocijama

Razgovarajmo o Radu. Razgovarajmo o tome ta znai Rad na sebi u vezi sa
negativnim emocijama. Rad kae: Imate pravo da ne budete negativni. Primetite da Rad
ne kae: Nemate pravo da budete negativni. Jedan od znakova kad moete da razlikujete
izmeu lanog i pravog uenja je u tome da lano uenje insistira na tome ili namee pravila
o tome da uradite neto to ne moete. To je znak lanog uenja, na primer, da vas uini da
obeate neto ili da se zakunete na neto ili da uzmete zavet utanja i slino. ovek obian
ovek ne moe da odri obeanje pod bilo kakvim okolnostima, zato to on nije jedna osoba
ve vie osoba. Jedan ovek u njemu, jedno ja moe da obea ili ak da se obavee
zakletvom. Ali drugo ja u njemu nee o tome znati nita. Podrazumevati da ovek moe da
obea je isto to i podrazumevati da je on jedan, jedinstven to jest, ovek koji ima samo
jedno stvarno postojano Ja koje ga kontrolie i tako ima jednu volju. Ali ovek ima mnoga
ja i samim tim mnoge razliite volje. Pretpostavimo da Rad ima pravilo sa sledeim
efektom: Ne smete biti negativni. Morate da se zakunete da nikad neete biti negativni. Ako
prekrite obeanje, morate da napustite Rad. Kad bi Rad to nametao, to bi znailo da Rad
uzima za gotovo da ovek moe da ini. Ali Rad kae da ovek onakav kakav jeste ne moe
da ini i ovo je jedna od stvari kojih morate postati svesni kroz samoposmatranje. Ako jo
zamiljate da moete da inite, ako jo mislite da moete uvek da se setite i da se drite svog
Cilja onda neete imati mesta za Rad u sebi i Rad nee biti u stanju da vam pomogne. Kako
vam Rad moe pomoi? Oseaete vau unutranju bespomonost. Ako ponete da oseate
unutranju bespomonost na pravi nain oseaete potrebu Rada da vam pomogne. Kako vam
Rad moe pomoi? Moe vam pomoi samo ako ga sluate. Morate pokuati da uvaavate
Rad. Naravno, ako nita ne razumete, ne moete se pokoriti Radu. Tako da morate da mislite
ta je to to Rad poduava i da to jasno shvatite vaim razumom. Morate da mislite, vi, u
vaim najintimnijim stvarnim mislima, ta Rad govori vama sve vreme. Ako ste mislili na
ovaj dublji, intimni, privatni nain, videete da vam Rad govori vie o tome ta da ne radite
nego o tome ta da radite. Ljudi esto pitaju: ta treba da radim?. Na tu temu Rad kae
samo dve definitivne stvari: Setite se sebe i Posmatrajte i primetite sebe. To je ono to
morate da pokuate da radite. Ali s druge strane Rad navodi mnoge stvari koje ne treba da
radite. Kae, na primer, da morate da pokuate da se borite protiv toga da se identifikujete, da
se borite protiv mehaninosti, protiv mehanikog i pogrenog govora, sa svakim oblikom
unutranjeg pridavanja znaaja, sa svakim oblikom samoopravdavanja, sa svim razliitim
slikama o sebi, sa razliitim oblicima zamiljanja, sa mehanikim nesvianjima, sa razliitim
oblicima samosaaljenja i samopotovanja sa sopstvenim ljubomorama, sa svojim mrnjama,
sa sujetom, unutranjim pretvaranjima, sa vaim laima negativnih emocija, sa uvredljivou,
sa stavovima, predrasudama, itd. I otvoreno govori o borbi sa vaim negativnim emocijama u
celini uzev. Nekad sretnete osobu u Radu koja je vrlo revnosna i eljna je tano da zna ta da
radi. Ovo je naroito sluaj kod ljudi koji samo imaju spoljnu panju i nikakvu unutranju
panju. Kao to znate, Rad poinje sa unutranjom panjom. Posmatranje sebe je unutranja
panja. ovek mora da pone da vidi sebe kakav je i ta u njega ulazi na primer, mora da
pone da vidi kroz unutranju panju sopstvene negativne emocije umesto to samo vidi
druge ljude sa svojom spoljnom panjom. ovek mora da vidi ta znai identifikovati se sa
svojim negativnim emocijama, a ta znai ne identifikovati se sa njima. Jednom kad to uvidi
on ima klju Rada u svojim rukama, gledano sa praktine strane. Prve faze u Radu nekad se
zovu ienje maine. ovek koji neprekidno govori ta treba da radim? nakon to je
mnogo puta uo praktinu stranu uenja Rada lii na oveka ija je bata puna korova a
neprekidno se pita ta bih zasadio u svojoj bati? ta da uzgajam u njoj? On prvo mora da
oisti batu. Tako Rad stavlja veliki naglasak na ta ne raditi to jest na ono to treba
obustaviti, u ta se vie ne sme uputati, ta mora biti oieno iz ljudske maine. Jer niko od
nas nema lepu novu mainu kad ulazi u Rad, ve zaralu, prljavu mainu kojoj treba
110

svakodnevno i zaista doivotno ienje, za poetak. Jedan od najveih oblika prljavtine su

negativne emocije i preputanje njima po navici. Najvea prljavtina su negativne emocije.
Osoba koja je po navici negativna je prljava osoba u smislu Rada. ovek koji uvek misli
rune stvari o drugima, govori rune stvari, svako mu smeta, ljubomoran je, uvek se ali na
neto, ili osea neki vid samosaaljenja, uvek osea da nije pravilno tretiran, itd. takva osoba
ima prljav um u najrealnijem i najpraktinijem smislu, jer su sve ove stvari oblici negativnih
emocija, a sve negativne emocije su prljavtina. Rad kae: imate pravo da ne budete
negativni. Kao to je naglaeno ne kae se nemate prava da budete negativni. Ako razmislite
o razlici videete koliko je velika. Oseati da imate pravo da ne budete negativni znai da ste
uveliko na putu ka stvarnom unutranjem Radu na sebi u odnosu na negativna stanja. Biti u
stanju da se to oseti povlai ka vama silu koja vam pomae. Onda stojite uspravno u sebi u
celokupnoj masi svoje negativnosti i oseate i znate da nije neophodno da leite u toj masi.
Izgovoriti ovu frazu u sebi na pravi nain, osetiti znaenje rei Ja imam pravo da ne budem
negativan je u stvari oblik samoseanja, oseanja tragova stvarnog Ja koje vas uzdie
iznad nivoa vaih negativnih ja koje vam sve vreme govore bez prestanka da imate svako
pravo da budete negativni.
***
Deo II. Svi ste uli o postojanju razliitih nivoa, ali neki moda ne razumeju ta vii nivo
znai u praktinom smislu. ta je vii a ta nii nivo u vama? Rad treba da nas dovede da
ivimo na viem nivou u sebi. Na primer, pretpostavimo da ponete da se iznutra uvaavate
(pridajete sebi znaaj). Poinjete da zlopamtite, da predstavljate sebi da su vam drugi duni,
da mislite da vas ne tretiraju fer, da se brinete o tome ta drugi misle o vama, i tome slino.
Ovo je aktivnost vaeg nieg nivoa. To jest, ne moete da ivite na boljem nivou u sebi ako
ete stalno da se uputate u unutranje uvaavanje. Pretpostavimo da poinje da vam se ne
dopada ukus unutranjeg uvaavanja. Onda kad unutranje uvaavanje poinje u vama i vi ga
primeujete poinjete da se oseate nelagodno. Zato? Zato to ste ve poeli da oseate kako
izgleda vii nivo. Oseate se nelagodno zbog kontrasta. Videli ste neto bolje. U prilici ste da
napravite unutranji izbor. Ili obratno, nalazite se u negativnom stanju, nalazite se na niem
nivou sebe. Nalazite se na niem nivou i neete biti u stanju da osetite kakav je ukus vieg
stanja dok god se bez uzdravanja preputate negativnim stanjima. To je uvek pitanje
unutranje odluke, ili unutranjeg izbora. Ako se zainteresujete za vaa bolja stanja i
posmatrate ta ih kvari, poinjete praktian Rad na sebi. Bolja stanja pripadaju viim nivoima
u vama. Ona su u vama kao razliiti nivoi. Moete da ivite u podrumu ili iznad. Ali sve ovo
morate sami da uvidite i shvatite gde se nalazite u sebi. Upitajte se: Gde sam? Sa kojim
mislima i oseanjima idete, sa kojim raspoloenjima, sa kojim ja? ovek mora da naui ne
samo sa kim da ivi u sebi nego i gde da ivi u sebi.
***
Jo jedna primedba. U Radu sa negativnim stanjima gledajte u ja u sebi a ne u
osobu u odnosu na koja ste negativni. Pravi uzrok negativnog stanja su ja koje govore vama
i u vama, koje sluate. Ako dozvolite tim ja da govore i vi ih sluate, postajaete sve vie
negativni. Njihova jedina svrha je da vas uine negativnim i apsorbuju to je mogue vie
vae energije. Svako negativno ja ima samo jednu svrhu da vas osvoji, da se na vama
hrani i da ojaa na va raun. Stvarni uzrok vaih negativnih stanja je u vama u negativnim
ja koji ive samo da vas ubede sa svojim poluistinama i laima i da vladaju vama i da
pokvare vae ivote. Sva negativna ja samo ele da vas unite, da unite va ivot. Ovo je
veoma dobra veba da se praktikuje.

111

Birdlip, Avgust 25. 1942

Uvodna beleka za poglavlje o Dobru i Istini

Celokupno Ezoterino uenje razmatra oveka izmeu dva nivoa, koji se ponekad
nazivaju Zemlja i Nebo. Celokupno Ezoterino uenje takoe kae da ako je ovek na
zemlji odvojen od svih uticaja koji dolaze od viih nivoa, oveanstvo e nestati. Ba kao to
postojanje fizike prirode, kako je dato u spoljnjem vidljivom svetu, zavisi od uticaja Sunca,
tako i ovek u svom Unutranjem Svijetu ovisi o Uticajima sa Vieg Nivoa. Ukoliko ove
uticaje niko na zemlji ne bi primao ovek bi bio odseen i nestao bi. Jedan od problema
ezoterizma je kako da odri u ivotu ovu vezu. U razna vremena u istoriji pokuavane su
razliite metode ali sve sa jednim ciljem pred sobom. Na primer, razliite kole ili crkve su
postojale, koje su za neko vreme odravale ovu vezu. Ali pre ili kasnije bilo koja od ovih
kola ili crkvi ili fokusa stvorenih za prijem i transmisiju viih uticaja je umrla. Ali novi
fokus se uvek pojavljuje. Smrt crkve, ako koristimo taj termin, se nekad naziva potopom u
jeziku parabola. Nova crkva je barka koja ga nadivljava i sadri predstave o svim oblicima
znanja i dobra neophodnog za novi poetak. Bilo je mnogo faza oveka, u vezi sa njegovim
kontaktom sa uticajima iz vieg nivoa, i sa ezoterike take gledita ovek je, psiholoki,
degenerisao u tom smislu. Govorei jezikom Rada, ovek vie ne ivi u Treem Stanju Svesti,
on se vie ne sea sebe, i tako je van kontakta sa viim centrima u sebi i njihovim uticajima
na njega. U Starom Zavetu ima mnogo referenci na razliite oblike uenja u crkvama
drevnih vremena. Na primer, mnoge od dugakih referenci na tog i tog koji je postao takav i
takav i iveo stotine godina, su zapisi o razliitim kolama ili ograncima crkava. Postojala
je kola ili crkva zvana Noje. Druga je postojala u Mesopotamiji i kad je izumirala zvala se
Babel od Vavilona. Jevrejska crkva poela je mnogo kasnije. U stvari Stari Zavet je tajni zapis
istorije ezoterizma.
Jedan od problema ezoterizma je kako da se podigne nivo Bia oveka nezavisno od
njegovog nivoa znanja to jest, da se uzdigne na nivou Dobra, jer Dobrota je od Bia a
znanje je od uma. ovek ne moe vie da direktno vidi Dobro ili da bude poduen direktno od
Dobra. Njegov um mora da se menja prvo, tako on mora prvo da stekne znanje ili istinu o
viem nivou Bia. Ali cilj znanja je da izdigne ovekov nivo Bia.
Tokom meseca Septembra 1942 Dr. Nicoll je nastavio da pie tekst o Jevaneljima.

Berdlip, Oktobar 2, 1942

Sledea beleka o Znanju i Biu

I
Poeemo veeranji razgovor sa daljim razmiljanjima o dve strane oveka koje se
u Radu nazivaju strana Znanja i strana Bia. Poto sam primetio da ove dve strane Rada nisu
dovoljno obraene upitau vas sledee pitanje: Recimo da imate nekog ko je veoma
primitivan, veoma nerazvijen u obinom smislu, vrlo sujeveran i recimo, vie kao neka
ivotinja nego kao ljudsko bie. Pretpostavimo sada da je va zadatak da ovu osobu izdignete
u bolje stanje. Kako biste to poeli da radite? Ako razmislite o ovom pitanju videete da imate
dva zadatka koja su pred vama i da u stvari poinjete da shvatate zato Rad kae da ovek ima
dve strane, Znanje i Bie. Poeete da shvatate da je sasvim tano ono to Rad kae o dve
strane koje u oveku moraju da se razviju. ovek sa kojim vi morate da se pozabavite ne zna
nita: i takoe ova osoba lae, krade i ponaa se nepoteno i tako dalje. Sa kojom stranom ete
otpoeti? Morate da sami smislite odakle biste zapoeli. Da li bi ste zapoeli poduavajui ga
112

Znanju ili delovanjem na njegovo Bie, sa, recimo, velikom motkom? Da li sad shvatate
jasnije da ove dve strane, stanje Znanja i stanje Bia, predstavljaju oveka u psiholokom
smislu i da ako sami elimo da rastemo moemo samo du ove dve linije?
*

II
Razgovarajmo sada o nivoima Bia. Koji su znaci nivoa Bia u oveku u smislu
Rada? Kako moemo da razumemo ta to znai da se svaki ovek nalazi ili na viem ili na
niem nivou Bia? Moemo svi da razumemo, makar u izvesnoj meri, ta je ovek na viem
nivou Znanja. Znai moemo da razumemo Relativnost Znanja. Moemo da shvatimo da
neko zna vie ili zna manje od nas o nekoj stvari. Namerno ovde kaem da to moemo da
shvatimo u izvesnoj meri. Ovde ne govorim o razliitom kvalitetu znanja, ve jednostavno u
optem smislu o sveukupnom znanju. Danas, metodom ispita, ovek je testiran u odnosu na
stepen njegovog znanja, da li naunog ili komercijalnog, matematikog, klasinog itd. Svi
smo spremni da kaemo da je znanje ovog ili onog oveka o recimo astronomiji, finansijama,
francuskom jeziku, automobilima, literaturi, itd. moe biti na viem nivou nego nae. Ovaj
standard znanja verifikovan ispitima, danas je glavni standard u praksi po kome se o ljudima
prosuuje. Ali u Radu je drugaije. Ljudi u Radu se ne cene sa strane Znanja samo, ve i sa
strane Bia. U Radu nije re samo o tome ta ovek zna ve i o tome ta ovek jeste. Ono sto
ovek zna pripada strani njegovog Znanja, ono sto ovek jeste pripada strani njegovog Bia I
ba kao to je Znanje relativno takvo je i Bie to jest, Bie nekog oveka moe biti na
relativno viem nivou nego nekog drugog oveka. U tom smislu, kao to znate Rad kae da
ovek mora biti na nivou Bia zvanom Dobar Domain, pre nego to moe biti prihvaen u
Radu. Stoga na strani Bia, poinjemo sa ovekom koji je na nivou Dobrog Domaina.
Primetite re dobar, poto Bie ima veze sa Dobrotom. Tu re ne moete da primenite na
Znanje. Znanje moe biti ili pravilno ili pogreno Znanje, istinito ili lano znanje. Moete da
nauite istinu o tome kako da napravite automobil. To je istinito znanje. Ali takoe moete
imati loe ili pogreno Znanje. Termini istinito i lano pripadaju strani Znanja. Ali u sluaju
Bia ove rei ne mogu biti uzete sasvim na isti nain. ovek je dobar Domain ili lo
Domain. Dobar ovek i lo ovek su izrazi sasvim razliiti od ispravnog i pogrenog kako se
primenjuju na Znanje, ili Znanje koje je istinito i Znanje koje je lano. ovek moe biti u
obinom smislu, dobar ovek i posedovati pogreno Znanje o, recimo, tome kako se prave
automobili. S druge strane, moe da bude, u obinom smislu lo ovek ak kriminalac, i imati
veoma dobro znanje o tome kako se prave automobili. Drugim reima nije samo iskljuivo
Znanje ono to definie oveka u Radu. On je definisan u s obzirom na njegovo Bie takoe
i u stvari, kao polazite u Radu, pre svega je uzet s obzirom na njegovo Bie. to znai da nije
uzet s obzirom na njegovo znanje kao polazite ve s obzirom na njegovo Bie. To ne znai
da je ovekovo Znanje beskorisno u Radu. U etvrtom Putu koji mi ovde izuavamo,
ovekovo Znanje moe biti veoma korisno. Ali ono to se pre svega uzima u obzir je njegov
nivo Bia kakav je on ovek. On mora da bude, ili blizu nivoa Dobrog Domaina, a ako
nije, bez obzira ta zna, on nije od koristi za Rad. Ali poto smo ve mnogo puta govorili o
tome ta znai Dobar Domain, veeras emo da govorimo o nivou Bia i ta to predstavlja.
Poeu sa frazom iz Rada: Prva saznanja o Radu ovek razume i jedino moe da razume iz
svog nivoa Bia. Rad prvo dolazi kao Znanje. Ali Znanje i Razumevanje su dve razliite
stvari. Moete Znati dosta i ne Razumeti nita od onoga sto znate. Rad ulazi u oveka kao
novo Znanje i bie shvaen tano u skladu sa vaim nivoom Bia i zavisie da li imate
Magnetski Centar ili ne. Ovo je drugi znak Bia u Radu.
Rekapitulirajmo sada polako da bi uenje o Biu bilo pravilno shvaeno. Prvo, u
odnosu na Bie, ovek mora biti na prosenom nivou Dobrog Domaina. Mora biti pristojan i
odgovoran ovek. Ne sme biti skitnica ili ludak, a o znaenju ovih tehnikih termina Rada
smo ranije govorili na drugom mestu dovoljno. Drugi znak Bia na poetku je Magnestki
113

centar. U obinom govoru to znai da je kandidat za uenje mora da bude ovek koji je
razmiljao o ivotu i pitao se o smislu sopstvenog postojanja na zemlji i o tome imao mnogo
svojih linih razmiljanja, koje su ga dovele da neodreeno osea da mora da postoji neto
drugo, neki drugi poredak i znaenje stvari osim onog o kojem je poduavan, neko drugo
znaenje u ivotu nego ono koje mu je do tada otkriveno u koli. Grubo reeno bez tehnikog
jezika, on mora biti ovek koji nije sasvim zadovoljan sa poloajem, novcem, posedom,
uspehom itd., i ugledao je neto iza sveta ula, iza pojavnog sveta. Ili tehniki gledano, ovek
sa Magnetskim Centrom u svom Biu, je imao momente kad je oseao da ivot ne moe biti
interpretiran i ne moe biti shvaen jednostavno u terminima njega samog. Ponekad u prirodi,
u umi, u polju vidimo ponekad neto to ini da se oseamo daleko ne samo od nas samih
ve i od svakog stvarnog znaenja. Ili, moe biti da su neke rei iz Jevanelja koje smo uli u
crkvenoj koli delovale da nam skoro zaustave dah. Ili nas neki iznenadni prizor probudi iz
udnog oseanja da smo zaboravili neto to bi uvek trebali da pamtimo. Ili smo dotakli neku
misao u nekoj knjizi koja izgleda ispunjena znaenjem koje nismo mogli da dosegnemo a ipak
ga prepoznajemo. Kad je ovek uveren u svoje unutranje i najlinije misli misli koje nije
lako staviti u rei da mora da postoji neto drugo iza ivota, a ipak u isto vreme on
ispunjava svoj zadatak u ivotu i obavlja svoj posao i postaje ono to mora vojnik, mornar,
doktor, svetenik, advokat, itd. on je oboje i Dobar Domain i ovek koji ima tragove
Magnetskog Centra. Da kaem ovo na najbrutalniji mogui nain ako ovek ne veruje ni u
ta osim u napredak kroz ivot, u sam ivot i vidi ivot kao ispunjenje svih njegovih potreba i
ne mari ni o emu drugom onda on nema Magnetski Centar. On moe biti Dobar Domain ali
ne sasvim u smislu Rada. Jer u pravom smislu Rada Dobar Domain je ovek koji ispunjava
svoje dunosti u ivotu na odgovoran nain, ali vie ne veruje u ivot. Ne veruje vie da ivot
sam po sebi vodi bilo gde, ali veruje da u datim okolnostima on mora da obavlja svoju
dunost. Ne verovati dalje u ivot i biti sposoban ispuniti sve za im tragamo je jedna stvar: a
verovati da postoji neto drugo za im treba da tragamo je druga stvar, jer ovo potonje znai
da ovek ima Magnetski Centar neto u sebi to ga upuuje u odreenom pravcu koji ne
podlee obinim zakonima kompasa.
Rekapitulirajmo ponovo uenje o Biu. Prvo, ovek mora da bude u ivotu i da je
ivei stigao do adekvatnog poloaja i znanja o ivotu postavi Dobar Domain sposoban da
se nosi sa obinim problemima i tekoama ljudske egzistencije to jest Rad nije za ljude koji
bi da izbegnu normalne ivotne tekoe. On je za normalne pristojne ljude i poinje od tog
nivoa Bia. Veoma je vano da svako treba da razume ovo. Drugo, ovekovo Bie mora da
ima neke tragove Magnetskog Centra u sebi. To znai da u uenju Rada o tome ta Bie znai,
ovek koji nema Magnetski Centar, bez obzira ko je i ta god da je u ivotu, je na niem nivou
bia nego ovek koji ima Magnetski Centar. Ovde, kao sto ete videti, uenje Rada o Biu
potpuno odstupa od uobiajenog koncepta o Biu. ovek koji je na optem nivou Bia koje se
naziva Dobar Domain i ima Magnetski Centar je na viem nivou Bia nego ovek koji je u
optem smislu na nivou Dobrog Domaina. Nadalje, ovek koji ima Magnetski Centar a nije
na nivou Bia Dobrog Domaina ali pripada kategoriji skitnice ili ludaka je na niem
nivou Bia nego Dobar Domain bez Magnetskog Centra. Jo jednom naglaavam da je
veoma vano shvatiti ovo osnovno uenje Rada o Biu.
Mnogo stvari moe ovde da se doda, ali nastaviu da razmatram ta Rad kae o
znakovima Bia u njegovom razvoju.
Sledea tehnika stvar reena u vezi kvaliteta ili nivoa ovekovog Bia, pored
posedovanja Magnetskog Centra je da ga karakterie mnotvo. I ba posredstvom mnotva
ovekovog Bia njegov razvoj moe biti shvaen. ovek ima mnoga razliita ja u sebi i ova
odlika je karakteristika njegovog Bia. Najvie Bie koje ovek moe da dostigne je kad samo
jedno postojano ja vlada njime. To jest, sav razvoj bia lei u pravcu sjedinjavanja i
konano se postie jedinstvom Bia za razliku od njegovog mnotva. Ceo ovek treba da
formira jednog oveka. Ali kakvi sada jesmo mi nismo jedno ve mnotvo. ovek predstavlja
114

skup u kojem as jedna as druga osoba ustaje i govori, kao kua puna sluga koji se svaaju i
koriste jedan telefon i svi govore u ime gospodara. ovek je kua u neredu. ovek je legija.
Ipak, iznad njega na njegovom viem nivou, postoji Stvarno Ja, ije postojanje ponekad
osea, posebno u uslovima velike opasnosti ili velike iscrpljenosti. To jedno postojano i
stvarno Ja je najvie Bie oveka i svaki ovek ga ima. Stoga je celokupni razvoj Bia u
smislu Rada, opredeljen pristupom tom Stvarnom Ja koje objedinjuje sve to je u njemu i
skriveno je za svakog u njegovim dubinama i nalazi se iza svih urednih stvari koje ovek ini
i govori svojom drugom stranom, a poinje da se uvia samoposmatranjem. Ljudi u Radu koji
poinju to da oseaju, ve imaju vie jedinstveno Bie. Zato je to tako? To je zato to slede
neto to ih iznutra ujedinjuje. Ako izvestan broj ljudi misli i praktikuje istu stvar oni su vie u
jedinstvu, i ne samo to, oni su i u sebi bolje integrisani. Jedino uenje koje ima kvalitet Rada
u sebi, moe da proizvede neku vrstu jedinstva ili u samom sebi ili u vezi sa drugima. Ako
uviate istinu ovog ili onog uenja Rada, to e unutar vas dovesti do poetka jedinstva u
vama, jer ovaj Rad vodi jedinstvu sa stvarnim Ja i to mu je cilj. Poeete da i sami uviate
da ne moete da idete sa negativnim stanjima jer stvarno Javam se nee nikad pribliiti
ukoliko niste iskuani u odnosu na sva samooseanja.
Stoga imamo jasnu definiciju ta vii nivo Bia znai. Vii nivo Bia znai pristup
jedinstvu ili jedinstvenosti Bia. Kad ne bi bilo nieg iznad nas, nikakv cilj da se dostigne,
razvoj bia ne bi bio mogu. Ali cilj postoji. Da bi se taj cilj postigao neophodno je da se
slede specifine direkcije to znai uenje- o tome kako ga dostii. Cilj Rada, u svakom
svom aspektu i detalju, je upravo mogunost dostizanja ovog. Nikakav vii nivo Bia ne moe
se postii osim onog koji je steen u ivotu i osim posebne sile koja deluje nadamnom.
Jedinstvo Bia se ne moe ostvariti kroz uticaje ivota. Ono je samo mogue putem uticaja
koji dolaze od onih koji su postigli ovaj vrhunski razvoj Bia. To znai neophodno je posebno
znanje koje mora biti primenjeno na Bie. Ako se osvrnete na ovo uenje i spoznate za sebe
ta je to, uvideete da se obe strane i psiholoka i kosmoloka strana, orijentisane na
podizanje nivoa Bica ka jedinstvu. Svi kosmoloki dijagrami vode jedinstvu. Nemogue je u
ovom razgovoru da idemo u detalje svega to je reeno o tome. Poznato vam je da su jedna od
velikih prepreka razvoju Bia odbojnici koji nas spreavaju da vidimo unutranje
kontradikcije i da samo produenim posmatranjem i iskrenom eljom da budete drugaiji,
moe da vam omogui da vidite unutranje protivrenosti. Mislite li da ovek pun odbojnika
i time ispunjen unutranjim protivrenostima moe dostii bilo koju dalju fazu ostvarivanja
unutranjeg jedinstva Bia? Pretpostavljate li da ovek koji nema uvide o sebi moe da
dostigne bilo koju fazu u objedinjavanju svog Bia. Kontinuirano delovanje Rada kroz
zapaanje sebe poinje da razbija mnoge kontradikcije u ovekovom Biu i ini mnoge
pogrene izraze Bia manje i manje moguim. Na primer jedan znak Bia je sposobnost da
trpimo neprijatne manifestacije drugih. Zato je to znak vieg Bia? Odgovor je da to niste u
stanju dok god u sebi ne vidite ono to ne volite u drugima. Drugi znak vieg Bia je
sposobnost da se pamti i odrava cilj. Zato je to znak vieg Bia? To znai da ste vie u
vaim viim Ja koji se kreu u pravcu stvarnog Ja u vama. Ako do sada niste nauili da ne
verujete, i samim tim da se ne identifikujete, sa onima ja za koje znate da vas odvlae u
pogrenu stranu, kako oekujete da Bie ojaa u vama? Dozvoljavate da najgora ja
komanduju i vode vae Bie. Niste poeli da birate da odvajate da odbacujete loe i
ostavljate dobro u vaoj posudi. Ako elite da promenite nivo bia morate da vidite koji je va
nivo Bia, tj. kakav ste vi ovek tokom vremena, ili preciznije, kojim vrstama Ja je
dozvoljeno da gospodare vama tokom razliitih perioda vremena i zapamtite ta ste zapazili.
Ako bilo koje ja moe da skoi i govori kroz vaa usta onda je stanje vaeg Bia mehaniko
i ne moe se menjati. U vama ne deluje nita svesno. Vi ne radite na sebi, i stoga Rad ne utie
na vas i vi zapravo ne postojite.

115

Birdlip, Oktobar 10, 1942

Identifikovanje
Veeras govorimo o identifikovanju. Razmislimo o tome stanju u kojem se nalazimo
kad se identifikujemo. Svi moramo da se borimo protiv stanja u kojem smo identifikovani i
svi moramo da se opiremo ivotu. Poeu sa pitanjem koje postavljam svakom od vas: Gde
locirate vae oseanje ja? To je kao lociranje glasa. Tamo gde se oseanje ja nalazi na
najvie mehaniki nain oznaava gde se najvie identifikujete. Ako biste mogli da oseanje
ja smestite u samoseanje, i sve to ono znai, vi se ne biste identifikovali. Ali to je svesno
smetanje, jer samoseanje nikad nije mehaniko. Setiti se sebe je svestan in, svesno
smetanje ja koje, za poetak, zahteva panju.
Stoga razmotrimo panju. Kad obraate panju da li ste identifikovani? Ponite sa
unutranjim identifikovanjem. ovek moe biti sasvim identifikovan sa svojim unutranjim
stanjem; moe biti deprimiran ili uplaen ili povreen ili ljut, itd., i jednostavno biti to stanje
u kojem se nalazi. U tom sluaju njegovo oseanje ja i njegovo stanje su jedno te isto. To je
unutranje identifikovanje. ovek je poistoveen sa sobom. Njegovo oseanje ja nalazi se u
njegovom raspoloenju. Pretpostavimo da on posmatra svoje stanje. To zahteva panju. Kao
to znate panja nas stavlja u svesnije delove centara. Shvatite jasno da niko ne moe da se
posmatra mehaniki. Moe da zamilja da se posmatra, ali to ne ini, i tako ne saznaje nita
novo o sebi ve se jednostavno vrti u krugu. Zapravo, mehaniko samoposmatranje je jedna
od mentalnih navika koju treba posmatrati. Upitajmo ponovo ovo pitanje: Kad obraate
panju da li ste identifikovani. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje u vezi sa unutranjim
identifikovanjem to znai: Kad ste identifikovani sa vaim unutranjim stanjem i kad ga
posmatrate, da li ste i dalje sasvim identifikovani? Kako moete biti?
U Radu svi mi imamo vrlo moan instrument u nama koji se zove ne-identifikovanje.
Ali koliko svakom od nas uzme vremena da vidi ta to znai i da ga iskoristi. Ako je ovek
uvek identifikovan sa svojim unutranjim stanjem u nekom trenutku, sa svojim mislima i
raspoloenjima itd., onda on ne moe da se menja. Da bi se ovek pomerio iz onog poloaja u
kojem je, on mora da se podeli na dva dela. To jest, mora biti u stanju da posmatra svoje
stanje. Ako je on svoje stanje, onda nita ne moe da se dogodi. Ako podeli sebe u
posmatranu stranu i stranu koja posmatra to jest postane dva onda on poinje da se
izmeta iz svog poloaja, da se menja iznutra. Da li shvatate dubinu ove ideje? To je izlaz iz
sebe kao unutranjeg zatvora.
U odnosu na ideju identifikovanja sa ivotom, uzmimo prvo ovaj primer: Ako paljivo
obratite panju na konje u konjskim trkama, na one na koje se kladite, da li ste identifikovani?
Odgovor je: Da i Ne. U meri u kojoj posveujete panju niste identifikovani. U meri u kojoj
ste anksiozni da li e va konj pobediti, vi ste identifikovani i ne moete da obraate panju.
Tako su dva stanja stanje panje i stanje identifikovanosti u frikciji i bore se meusobno.
Uzmite drugi slian primer: Ako ste u velikoj urbi da zavrite neko vano pismo, onda ste
identifikovani. Ali ako posle mnogo neuspenih pokuaja shvatite da je neophodno da onome
sto piete paljivo pristupite vi niste identifikovani, dok ste u tom stanju panje, iako u
pozadini moete ostati identifikovani, to jest mehaniki delovi centara mogu i dalje biti
identifikovani, ali poto ste morali da se pomerite u svesnije delove centara, da biste pravilno
napisali pismo, dok ste u njima vi niste identifikovani. U navedenim primerima ovek je
svestan u okviru mehaninosti. Primetimo jo da je mogue i biti mehanian u svesnosti.
Razmotrimo sada uopteno stanje identifikovanosti sa ivotom. ta je ivot? Ne
nameravam da ovo pitam u filozofskom ili teoretskom smislu, ve praktino. ivot je serija
dogaaja na razliitim skalama. Nisu stvari, ljudi, predmeti ve dogaaji koji stvari ljude i
predmete dovode u razliite odnose sa vama u razliita vremena. Olovka na stolu nije po sebi
dogaaj ali postaje deo malog dogaaja kad je uzmete da biste potpisali ek. U ovom primeru
116

olovka, ekovna knjiica, sto, mastilo, vi i osoba na koju piete ek itd., postaju odjednom
povezani. To je jedan dogaaj. U sledeem momentu sve te stvari, pero, ekovna knjiica itd.,
otpadaju u stranu i lee nemo i nepokretno. Vaa slavina nije nikakav dogaaj osim kad se
kupate ili kad curi. Va krevet nije dogaaj osim kad idete da legnete. Ekser moe stajati na
vaem kaminu. To nije dogaaj. Iznenada elite da okaite sliku. Onda ekser biva uhvaen u
neki dogaaj. Va prvi sused moe biti vama nepoznat ovek. On nije dogaaj. Ali ste uli da
vas je nazvao budalom i odjednom dogaaj nastaje izmeu vas i vaeg suseda. Lie na putu
lei nepokretno dok ga kovitlac ne pretvori u dogaaj. Dogaaj povezuje stvari, pokree ih, i
prolazi. Razmotrite svetski dogaaj rata. Ovo je dogaaj na nivou oveanstva. Zemlje Velika
Britanija, Francuska, Nemaka, Italija itd., nisu dogaaji po sebi, ali kad se rat iznenada spusti
kao kovitlac i vitla ih ukrug, dovodei ih nasilno u odreene odnose jedne sa drugim, pokree
ih, i onda kad proe predmeti, stvari rata, ce otpasti i svako ce otii kui.
Kad biste mogli da posmatrate ivot kao dogaaje, ono to zapravo posmatrate je
zakon Tri Sile, koji kae da je svaka manifestacija rezultat Tri Sile. Stvar nije dogaaj dok ne
provodi jednu od Tri Sile u trijadi: i svaka stvar ili osoba moe da provodi jednu ili drugu od
Tri Sile u razliito vreme i tako moe biti na razliit nain dovedena u vezu sa odreenim
dogaajem. Da li razumete ta ovo znai? Postoji tap i dva oveka. Nema dogaaja. Samo tri
stvari. Onda se dva oveka sporekaju i jedan udari drugog tapom. Svi sada sprovode Sile
trijade i manifestacija je rezultat tj. dogaaj. Otvorite stari ormar i naete staru krpenu lutku.
Nekad je bila deo mnogih malih dogaaja. Sad je samo stvar. Zatvorite ormar, i ona ostaje
stvar koja nije deo nikakvog dogaaja.
Ukratko: ivot moe i treba da bude vien kao serija dogaaja, ne kao stvari i ljudi,
samo kao vidljivi objekti. Ako moete da vidite ime ste uhvaeni kao sa odreenom vrstom
dogaaja, za to je potreban in panje, koji ini moguim da se ne identifikujete. Svi dogaaji
se ponavljaju. Postoji samo odreeni broj. Svi mogui dogaaji na svetu da tako kaemo su
delo oveka. ovek je stvoren svojim ivotom sa svim dogaajima koji mogu da mu se
dogode. Dogaaji su na razliitim skalama. Upitajte se: U kakvom sam dogaaju? Da li sam
sasvim identifikovan sa njim? Ovo vas stavlja u stanje panje. Spreava da se sasvim
identifikujete sa dogaajem. ivot dri oveka u snu i izvlai iz njega snagu odreenim
brojem pohabanih dogaaja sa kojima se uvek identifikuje. Svako mora da kroi kao nov i
treba da proe kroz to je mogue vie razliitih predstava i sporednih predstava velikog
cirkusa na zemlji zvanog ivot, da bi imao obilje materijala na zapisima u centrima, obilje
iskustva, jer u protivnom neophodni kontrast izmeu ivota i Rada nije mogu to jest ovek
koji nita o ivotu ne zna vidi malu razliku izmeu njega i Rada i tako nema osnovu za
kontrast ili tenziju suprotnosti u sebi. To jest uzima ivot i Rad na istoj ravni. Ako moete
unutar sebe da se povuete iz bilo kog dogaaja sa kojim se u ivotu identifikujete, i pokuate
da formuliete dogaaj kao na primer: ovo je kad vas optuuju za neto to niste uradili ili
ovako izgleda kad se izgubi strpljenje, ovo je biti povreen, ovo je biti previen, ovo
se zove izgubiti neto, ovo je biti razoaran, ovo se zove biti u zbrci, ovo se zove
kasniti onda neete biti toliko identifikovani.

Birdlip Oktobar 26 1942

Lini Cilj
Svi moemo da razumemo ta u ivotu znai cilj. On nam daje pravac. Bez cilja smo
besciljni i nigde ne idemo. ak bez posedovanja cilja u ivotu moda samo eli da ivi to je
mogue due ili da sauva svoj novac, udobnost, itd. To je isto neki cilj, iako veoma oskudan.
Nikud ne stremimo ve se jednostavno drimo onog to imamo. Ali moemo da elimo
odreeni posao ili da poloimo ispit, i onda imamo odreeni cilj i pravac u ivotu. Onda
117

nalazimo da moramo da se rtvujemo da bismo to postigli da odbacimo ta je beskoristno i

da se fokusiramo na ono ta je koristno da bismo ostvarili cilj u ivotu.
Cilj u Radu ima odreene slinosti sa ciljem u ivotu. Ali se i razlikuje po mnogo
emu. Moe se uporediti do odreene take. Ali cilj u Radu nije u stvari isti, jer je to cilj u
drugaijem pravcu od ivota, i u izvesnom smislu suprotan ivotu.
Veeras govorimo u smislu Rada o Linom Cilju u odnosu na Bie.
Najoptija definicija onoga ta cilj znai u smislu Rada je da ovek uje ta Rad
poduava i da ini ono o emu Rad govori.
Cilj u smislu Rada je uvek povezan sa inom Pamenja sebe. To je zbog toga to u
stanju Pamenja sebe ovek moe da primi pomo, koja ga ne moe stii u njegovom
obinom stanju svesti. Odreeni uticaji u Svemiru mogu samo da prodru do Treeg stanja
Svesti u kojem je ovek svestan sebe ili Samosvestan. Ako se istovremeno seti sebe i seti se
svog cilja pomo ga moe stii. Na primer, on moe razumeti bolje svoj cilj.
Cilj moe biti isuvie opti, ili sadrati unutranje suprotnosti, ili biti suvie teak; ili
moe biti suvie komplikovan i mora biti razbijen na manje delove; ili moe nemati smisla. U
odreivanju svog cilja ljudi obino pokuavaju da tre pre nego to mogu da hodaju.
U odnosu na Rad na Biu, prvi cilj u ovom Radu je znanje o sebi Znanje o
ovekovom Biu. Ovo vai za sve. Znanje Rada je jedna stvar, Samoznanje je druga stvar.
Bez Samoznanja ne moete imati nikakav cilj o sebi. Stvarno znanje o sebi za razliku od
imaginarne ideje ili iluzije o sebi moe samo da nastane iz direktnog dugotrajnog
samoposmatranja razliitih strana sebe. Zbog toga ovaj Rad poinje sa osmatranjem sebe.
Morate da vidite kako delate, kako govorite, kakve su stvari u vama, u toj stvari koju smatrate
sobom samim koju uzimate zdravo za gotovo. Rad vam daje preciznu instrukciju o tome
ta treba da posmatrate, ove instrukcije treba slediti ne zbog njih samih ve zbog toga emu
vode. One su sredstvo a ne cilj: one vam govore koje vas stvari dre u snu. Mnoge stvari za
koje se kae da ih ne treba initi, i nekoliko stvari za koje se kae da ih treba initi, u Radu su
povezane sa idejom da se ovek moe probuditi iz sna i da moe da se stavi pod bolje uticaje.
To je veliki cilj Rada. Ne smete to da zaboravite jer lini cilj mora da bude u skladu sa
ukupnim ciljem Rada koji je buenje. On mora da bude u istom pravcu a ne u nekom drugom
ili suprotnom, jer u suprotnom kontradiktornosti se pojavljuju. Ako izuavate sistem o
buenju iz sna, ne moete nainiti lini cilj koji uzrokuje da spavate dublje no ikad.
Lini cilj moe samo poeti nakon to je izvesno samosaznanje steeno kroz direktno
posmatranje u svetlosti instrukcija Rada. Da biste radili na svom Biu, morate videti neto u
vaem Biu na emu treba da radite. Ne moete raditi na niemu. Prvo sve je u tami i nita u
sebi ne vidite. Svesno, objektivno samoposmatranje poinje da puta zrak svetlosti i poinjete
da vidite neke stvari maglovito. Ova svetlost stvorena frikcijom samoposmatranja treba
postepeno praksom da ojaa dok ne ugledate neto u sebi jasno i van svake sumnje.
Verovatno ete biti okirani. Ako je tako, onda ste u situaciji da nainite lini cilj naime, da
radite protiv te stvari koju ste u sebi zapazili. Pretpostavimo da se radi o nekoj looj
negativnoj emociji, recimo neka uistinu zla zloudnost. Do tog momenta ste se identifikovali
sa tim, i bili ste To kao to je To bilo vi. Godinama ste bili pod tim uticajem. Va zadatak je
da se odvojite unutar sebe od toga, a ne da ga unutar sebe dodirnete vie nego to ste u stanju.
Ovo bi bio primer linog cilja na strani Rada na Biu. Ali veina ljudi je zadovoljna sobom,
iako ne sa svojim okolnostima. Tako da kad im se kae da treba da rade na svom Biu, oni ili
ne razumeju ta to znai ili ne vide ono to treba da vide. Ako je ovek u Radu u stanju da
posmatra sebe iskreno, ne moe biti zadovoljan sobom zadugo u svetlosti Rada. Iz perspektive
ivota ovek moe ne videti razlog zbog ega da Radi na sebi. Ali perspektiva Rada je
118

razliita od perspektive ivota. Rad je o buenju: doim ivot dri oveka u stanju sna i
onemoguava buenje inei da ovek radi stvari koje ga dre u snu.
Stoga morate razlikovati ivot od Rada. Moda ne postoji razlog zbog kojeg neete
uiniti neto u ivotu, ali postoji razlog zbog ega to ne smete initi u Radu. Dok god ne
zapazite tu razliku biete zbunjeni o znaenju cilja u Radu. Na primer, u ivotu moe da vam
se neko ne dopada, i moete da mrzite ljude i da govorite skandalozno i uivate u negativnim
emocijama. Ali u Radu to ne moete da radite jer tako sebe unitavate iznutra jednostavno
trujete se. Ako ste u Radu, vi podleete veem broju zakona nego obian ovek. To znai da
vi morate da inite dodatne stvari. Vi morate da Radite. Ali zakoni kojima se podvrgavate
vode vaoj unutranjoj evoluciji i eventualnoj slobodi od zakona na zemlji.
Mnogi ljudi u Radu nalaze tekou u razumevanju ta lini cilj znai, u odnosu na Rad
na strani Bia to jest, rad na mehanikoj strani. To je definitivna faza u Radu. Oni ne vide
na emu bi adili u sebi. Jedan razlog je to ne primenjuju ideje Rada na sebe i ne pokuavaju
da rade ono to Rad nalae. Ne posmatraju sebe iz tog ugla. Bivajui zadovoljni sobom u
ivotu oni, da tako kaem, ne vide mesto gde Rad na sebi poinje. Oni ne procenjuju sebe sa
gledita Rada ve iz ivotnih standarda. Ali standardi Rada su sasvim razliiti od ivotnih
standarda. Moete biti uredu u ivotu ali u velikom neredu u Radu. Zato je neophodno shvatiti
da je Rad nov nain miljenja. To je novi standard, potpuno nova stvar, iz koje moete da
ponete da cenite sebe u sasvim drugaijem svetlu ne u svetlu spoljanjeg ivota ve u
svetlu Rada. Rad treba da uini da mislite razliito treba da dovede do promene u nainu
miljenja, tako da sebe ponete da sagledavate u novom svetlu. (To je Metanoja 4.) Zamislite
skup majmuna. Oni mogu biti sasvim dobri majmuni zadovoljni sobom. Ali ako treba da
postanu odgovorna ljudska bia moraju da slede novi nain miljenja, novi koncept o tome ta
treba da budu. I sa stanovita svesti ljudski rod to jest, potpuno razvijen ovek koji je
dostigao nivo svete inteligencije, Inteligencije Sunca i njenih zakona mi smo nita bolji od
beznaajnih majmuna. Mi smo nita drugo do eksperiment u evoluciji.
Svaki lini cilj na maloj skali je sredstvo a ne cilj. Slui tome da nas probudi i da nas
dri probuenim. Cilj je na razliitoj skali. Cilj na velikoj skali je da se probudimo iz sna, da
dostignemo unutranje oslobaanje. Ali rei da je to ovekov cilj nije dovoljno. Moete da
vidite neto na velikoj udaljenosti kao va cilj ali da biste stigli videete da je mnogo manjih
ciljeva neophodno. Moete da kaete da elite da idete u Kinu. Ali da biste stigli tamo morate
da uradite mnogo stvari do tada i morate imati dovoljno novca da biste kupili kartu. G.
Uspenski kae da je cilj neto ovakvo: U daljini vidite svetlost do koje elite da stignete. Ali
pribliavajui joj se nailazite na mnoga mala svetla kao neke svetiljke du puta, pored kojih
jednu po jednu morate proi pre nego to stignete do konanog cilja. Pretpostavimo ovekove
ciljeve pre nego to postane svestan i izbavi se iz sveta nesvesnog oveanstva. On, naravno,
ne razume ta to znai to jest on ne razume svoj cilj. Da bi postao ovek br. 5 ili 6 ili 7, on
mora da prvo postane ovek br. 4 tj. Balansiran ovek, ovek u kojem svi centri:
Intelektualni, Emocionalni i Motoriko-Instiktivni rade ispravno. Da bi postao balansiran,
ovek mora da primeuje koji centar u njemu dominira i mea se sa pravilnim razvojem
ostalih centara. Instinktivni ovek, na primer, ovek koji pre svega konsultuje sopstvenu
udobnost, koji voli prijatne telesne senzacije vie od bilo ega, ne moe postati Balansirani
ovek, jer je sva njegova psihika energija upotrebljena za njegove prijatne telesne senzacije.
Njegov cilj onda mora biti da radi protiv dominiranja jednog centra u njemu, to ga ini da
lajfuje i onemoguava druge centre da se razviju. Ako razumete ovo to je do sada reeno,
videete da u tom sluaju jedino sagledavanje sebe i procena sopstvenog unutranjeg stanja u
svetlosti Rada vodi ka tome da ovek postane nezadovoljan sobom. Sagledavanje sebe iz
ivota, ne daje razlog zbog kojeg bi ovek pokuao da bude razliit od onog to jeste.
4

Metanoia je prevedena u vodeim prevodima Svetog Pisma na Srpski/Hrvatski jezik kao pokajanje
(repentance).

119

Ili uzmimo oveka iji centar gravitacije se nalazi u Intelektualnom Centru. On je samo
zainteresovan u teorije i apstrakcije. U ivotu, nema razloga zato bi on bio nezadovoljan
sobom. Ali posmatrajui sebe u svetlosti uenja Rada, on e poeti da bude nezadovoljan
sopstvenim stanjem bia.
Jedino kroz razumevanje ideja Rada ovek moe da ima cilj u Radu. Jedino
poinjanjem da misli na novi nain i sagledavanjem sebe u tom svetlu on moe da ima cilj u
Radu. Ne moete imati cilj u Radu ako nastavite da mislite kao to ste uvek mislili.
Sagledavanjem sebe u perspektivi i svetlosti Rada ovek moe da vidi ta je naopako sa njim
u smislu Rada. U ivotnom smislu nee videti da je bilo ta loe sa njim. ivot nee suditi o
njemu, ali Rad hoe; i ba u razmerama njegovog vrednovanja Rada i razumevanja Rada
poee da sudi o sebi. Jer Rad ne sudi ni o kome. Sam ovek e poeti da sudi o sebi i jednom
kad to pone, onda taj ovek ima polazite u radu u sebi.
U odnosu na esto postavljano pitanje: Moete li mi navesti primere ta lini cilj
znai? Na strani znanja lini cilj znai da se ovek upoznaje sa idejama Rada. Na strani Bia,
lini cilj znai posmatrati sebe u svetlosti znanja o Radu i primenjivati to na sebe. Lini rad na
Biu poinje kad primetite da vam Rad govori neto o vama. Da li ste primetili u sebi kada
postajete negativni? Da li ste primetili u sebi kad ste identifikovani? Da li primeujete
sanjarenje? Da li primeujete pogrean govor? Da li primeujete ta u vama predstavlja lanu
linost? Primeujete li kad poinjete da se pravdate? Primeujete li kad laete u sebi?
Primeujete li ta znai spavanje? Jeste li primetili ta znai zlopamtiti? itd. Ponite sa
jednom pojedinanom stvari koju ste primetili i ponite da je posmatrate i da radite protiv nje.
Ali ponite sa neim u ta ne sumnjate. Ponite sa neim jasnim i odreenim i ponite da ga
posmatrate i da u sebi ne pristajete na to. Jednom kad ponete put se otvara. Ali morate da
ponete od neeg odreenog i morate to da inite u svetlosti Rada i njegovog velikog cilja.
Ako naete da ne moete da drite svoj cilj kao to ste inicijalno nameravali, jer je previe
teko, modifikujte va cilj, i onda moda shvatite da vam se bolji cilj sugerie, posebno ako se
setite svog cilja kad god pokuate da se setite sebe.
Sve emu ovaj Rad poduava na praktinoj strani pokazuje vam vie od jednog cilja.
Morate poeti od jedne stvari. Ali posle izvesnog vremena morate da ukljuite i sve ostalo. Na
primer, ne moete se ograniiti da tako kaem na rad na jednom obliku iritiranja ili na jednoj
negativnoj emociji i zapostaviti sve ostalo. Ako zaista ponete da radite na svom biu, iz
jedne stvari u Radu, nai ete da je neophodno da i druge stvari ukljuite da biste odrali va
cilj. Morate da razumete da ako se dugo drite suvie malog cilja iskljuivo i zanemarujete
sve ostalo u Radu, to je beskorisno. Va cilj, sa im god da poinje, mora pre ili kasnije da
ukljui i druge stvari koje se ue u Radu. U suprotnom ako ga ostavite bez podrke uiniete
va cilj u najboljem sluaju neefekivnim. Ali morate da ponete sa nekom odreenom stvari
koju ste posmatrali u sebi i onda je sve drugo to ste saznali o Radu takoe neophodno ako
elite da se drite cilja sa kojim ste poeli. Svaka strana praktinog uenja u Radu mora
postati va cilj. I onda ako ne moete da radite na jedan nain, otkriete da moete na neki
drugi. Celokupno uenje je potrebno da bi proizvelo neki efekat na Bice.
Evo nekih sugestija za cilj:
Bilo ta anti-mehaniki je privremeno cilj i pomae nam da se probudimo. Sav napor
preduzet protiv mehaninosti je cilj. Napor ulozen kada ste umorni je koristan ako ga vi inite
u suprotnom nije.
Svako mora da ima cilj protiv pogrenog govora, negativnog govora, skandala,
ogovaranja, koje unitava silu Rada u vama. To je oblik laganja a la unitava samu
esenciju. Primetite ta govorite. Ako ne moete u aktuelnom momentu pokuajte naknadno.
Pokuajte da vidite sebe kakvi ste kad govorite i razmislite o tome.
120

Otkrijte ta vam pomae a ta vas koi u Radu i ta zaustavlja va Rad.

Drei se cilja u Radu stvaramo volju. Treba da odmeravate va cilj i da sagledate
ega treba da se odreknete zbog toga. Cilj zahteva napor.
Primetite ta smatrate neprijatnu i budite za momenat pasivni u odnosu na to.
Zapazite ta su vae unutranje sumnje i pokuajte da s vremena na vreme jasno
odgovorite na njih iz perspektive ideja Rada. Ovo je veoma dobar povremeni cilj i tera vas da
razmiljate.
Zapazite vau dosadu i tendenciju da govorite o vaem ivotu kao o sumornom i sl.
Ovo je veoma vano jer spreava samo trovanje.
Ba nakon to ste nekog iskritikovali, proite kroz to paljivo i primenite na sebe. To
neutralie otrov u vama.
Kad ste sami, nikad ne mislite da ste sasvim sami, i van Rada. Ljudi sebi dozvoljavaju
da se mnogo izmene u tom smislu i zaborave se, da tako kaem.
Zapamtite, u odnosu na cilj u vezi negativnih emocija, da su emocije mnogo bre od
vremena. Neete u poetku biti u stanju da ih zadrite, ali naknadno ih se moete setiti i
shvatiti ta se desilo. Ovo vam omoguava da ih predvidite.
Cilj mora da se saini iz Radnih ja ne iz mehanikih ja . Ne moete nainiti cilj
iznenada. Ljudi se u ivotu zaklinju da nee initi ovo ili ono. U Radu se ne smete zaklinjati
kao u ivotu. To nikud ne vodi. Cilj mora biti svesno osmiljen sa uvidom, posle dueg
posmatranja, iz perspektive razumevanja ta vas dri u snu i ta vam pomae da se probudite.
Napokon, svi morate zapamtiti da je razvoj svih delova centara jedan od ciljeva u
Radu. To znai da morate da prevaziete neznanje i upoznate se sa to vie grana znanja i
izuavanje onog to postoji u ivotu jer svaka razvija neki odreeni deo centra. Ako ovo inite
u svetlosti znaenja Rada, razumevanje zbog ega je to neophodno, pomoi e vam da se
probudite. Ali ako to inite iz perspektive ivota, da biste bili superiorni u odnosu na druge
ljude, da biste nadmaili druge, radiete to na beskorisan nain. I nemojte da mislite da zbog
toga to drugi znaju vie od vas o nekoj odreenoj stvari ili vetini koju moete i sami da
nauite, da to nije vredno. Sutina ovog rada je samorazvoj, razvoj vas na svakoj strani, i da li
drugi ljudi rade neto bolje nego vi nema nikakve veze. Zapamtite da preduzimanje bilo ega
novog zahteva napor. Gde god se zateknete u ivotu, ako ste u Radu, trebalo bi da ste u stanju
da bude dobro, da to prihvatite kao Rad. Ovaj aspekt Rada moe vam dati mnoge razliite
vrste ciljeva.
To se moe uoptiti u frazu Rada: Borite se protiv neznanja.

121

Bidlip Oktobar 31, 1942

Mesto Cilja
Uvod
Proli put smo razgovarali o neophodnosti Cilja. Veeras emo da govorimo o
mestu iz kojeg Cilj dolazi. Proli put reeno je da bi smo nali bilo koji stvarni Cilj u smislu
Rada neophodno je da mislimo o sebi u svetlosti znanja kojem Rad poduava. To moe poeti
samo posle dugog perioda samoposmatranja, tako da ovek moe u stvari da vidi kakav je u
svetlosti Rada. Takoe je reeno da ovek moe biti sasvim u redu u ivotnom smislu ali
sasvim pogrean u smislu Rada. ovek moe, na primer, da uiva u svojoj negativnosti u
ivotu ako eli, ali ne u Radu. To jest, Rad menja nae poglede i ini da o sebi mislimo na
drugaiji nain. Veeras emo da govorimo o cilju i odakle u nama on dolazi.
***
Deo I Cilj moe da doe iz pravih ili pogrenih mesta u nama. Cilj moe da bude
ispravan i da dolazi sa pogrenog mesta, kao i pogrean a ipak da dolazi iz pravog mesta. Da
bismo razumeli sta ovo znai, moramo da se okrenemo centrima i njihovim delovima i da
takoe razgovaramo o Panji jo jednom. Cilj dolazi iz pogrenog mesta kad dolazi iz malih
mehanikih delova centra, gde je panja na najniem nivou ili prelazi iz jedne beznaajnosti
na drugu, dok meutim nema nikakve panje, ili samo fragmenti male panje, a ne postoji
sveobuhvatna ili kompletna panja. Cilj ne moe da doe iz tih malih razbijenih, rasparanih
delova panje koji pripadaju mehanikim delovima centara. Mora biti formiran i mora da
dolazi iz vie podele gde je kvalitet panje drugaiji. Obina panja nije dovoljna. Pre
izvesnog vremena G. Uspenski, govorei o panji, rekao je da obina panja koja stalno luta
tamo-amo, nije u stvari panja. Kae da samo ona panja koja odrava svoj pravac za neko
vreme moe biti nazvana panjom. I seam se da je on poeo da govori kako ljudi pridaju
previe znaaja malim stvarima i da su neprekidno njima dekoncentrisani i naglasio je da kad
bi svu silu nae panje gubili na male stvari ne bi imali panju za vee stvari. U tom sluaju
uzelo bi mnogo vremena dok ne bi bili u stanju da poveamo nau panju. Rekao je da je
neophodno da se borimo protiv pridavanja suvie panje malim stvarima. Male stvari ne
potrebuju veliku panju. Motoriki delovi centara mogu da obave njihove male dnevne
zadatke sa malo panje. Ali dok nemamo u sebi snagu slobodne panje ne moemo oekivati
da moemo da se drimo cilja ili da razumemo o emu Rad govori jer emo biti zaokupljeni
malim stvarima a Rad nikad ne moe biti shvaen ako je uzet ili kao mala stvar ili sa nivoa
malih stvari. Razlog tome je to um nije jedinstven, ve ima manje i vee delove, a Rad
pripada veim delovima uma i ne moe se uklopiti ili biti shvaen njegovim malim delovima.
Pre svega svaki centar ima tri sektora koji odgovaraju trima centrima, Intelektualnom,
Emocionalnom i Instinktivno-Motorikom Centru. U motorikim delovima centara nalaze se
male stvari, primetimo ovde da u tim delovima, nita ne pripada nama i tako ne moemo da
oformimo cilj iz ovih delova. Ovo je interesantno da se o tome razmisli. Ono to se nalazi u
mehanikim ili pokretskim delovima vaeg Intelektualnog, Centra, na primer, ne pripada
vama. Ti mali mehaniki delovi su ispunjeni razgovorima koje ste uli, novinama koje itate,
svim vrstama askanja, frazama, slikama i reima itd., i te stvari uopte ne pripadaju vama.
One odlaze i dolaze. Ali cilj ne moe da doe i ode. On mora da vam pripada. Kada neto
primimo u Emocionalne ili Intelektualne delove centara, onda to poinje da nam pripada i
moe da ak neto i stvara. I ba na to mesto ideje Rada, i sve sline ideje, kao to su one koje
se nalaze u Jevaneljima, moraju da padnu jer one mogu da diu i ive i postanu nae. Ali
ljudi kod kojih samo motoriki delovi centara operiu nalaze nemoguim da naine Cilj na
pravom mestu u sebi.
Imamo delove Centara za ivot i za druge stvari. Ista stvar, procesovana kroz
razliite delove centara izgledae sasvim drukije. Ista ideja ili ista fraza primljena
122

Motorikim ili Emocionalnim ili Intelektualnim delovima centara postaje sasvim razliita.
Ideje Rada suvie su velike za male delove centara da ih prime. Oni e samo sagledati male
delie i nee razumeti znaenje i tako e ih izobliiti. Samo vei delovi centara mogu da
uhvate sliku celog koncepta uenja Rada. Motoriki delovi Centara koji su okrenuti spoljnjem
ivotu, ulima, ne mogu da shvate to, jer nije njihova funkcija da to rade. Ne samo da je svaki
pojedinani centar u nama za odreenu svrhu, nego to vai i za svaki njegov deo i pod-deo.
Mi nemamo jedan um nego tri: i svaki ima vie umova. Kad bi smo mogli da koristimo
pravilno odreeni um za odreenu stvar to jest, pravi centar ili njegov pravi deo bili bismo
balansirani u svojim centrima. Ali mi smo skoro stalno van naeg odgovarajueg uma i
koristimo pogrean centar ili njegov pogrean deo. A uzeti Rad mehanikim delovima centara
i dozvoliti da on tamo bude primljen je upravo primer bivanja van pravog uma. askati o
Radu a zatim o poslednjim skandalima i traevima je dozvoliti da Rad padne u mehanike
delove i tako se izmea sa malim mehanikim delovima centara i sa malim ja koji obitavaju
u tim malim i dosadnim obitavalitima. Sluati Rad bez vrednovanja ili panje je uzeti ga sa
tim malim mehanikim ivotnim ja. Zato Rad kae da sve poinje sa vrednovanjem. Za
sigurno s poetka sluamo Rad najbolje to umemo. Ali ako imamo magnetski centar to jest,
ui da ujemo to poinje da pada u emocionalne delove centara.
***
Deo II Jednom kad shvatite da se um, u ovom uenju tretira kao neto to ima
vie nivoa, ba kao i svemir, i najnii nivo se zove mehaniki deo centra, razumeete
psiholoke razloge mnogih stvari. Razumeete, na primer, zbog ega ne smete mnogo da
priate o Radu, jer to ima tendenciju da ga smesti u motorike delove centara. Za ljude u Radu
bolje je da govore o drugim stvarima ili ako ozbiljno govore o Radu, da to pre preu na
neku drugu temu i da primete razliku. Takoe ete razumeti na sasvim praktian nain zbog
ega se kae da ne smete uzimati ime Boije uzalud. Stvari koje pripadaju viim i samim time
svesnijim delovima centara ne smeju se meati sa onim to pripada niim mehanikim
delovima. To je stvarno znaenje profanosti. Profanost je meanje vieg i nieg. Ona unitava
pravilni poredak delova centara. Ona brka i rui veoma kompleksne i delikatne mehanizme u
oveku od kojih svaki ima definitivnu i posebnu funkciju. Takoe ete razumeti zato se
toliko znaaja pridaje posedovanju magnetskog centra. U ivotu postoje dve vrste uticaja,
zvani A i B uticaji. A uticaji pripadaju ivotu i stvara ih ivot politikom, ratom, sportom,
novcem itd. B uticaji su drugog reda i dolaze van ivota. Jevanelja su jedan primer. Ona
dolaze od svesnog oveanstva, ne od mehanikog oveanstva. Obratite panju na sledee:
motoriki delovi centara mogu samo da prime A uticaje i za to su samo i namenjeni; B uticaji
padaju na emocionalne delove centara; a C uticaji, ako doete u kontakt sa njima, koji dolaze
direktno od svesnog dela oveanstva, padaju na intelektualne delove. Uzimanjem stvari na
ovaj nain uviate kako stvari padaju na njihova prava mesta.
Da bi se stiglo do viih, svesnijih delova centara in panje je neophodan. Lake je
ostati u pokretskim ili mehanikim delovima i zanimljivo je zapaziti kako mi izbegavamo
napor. Da bi postali svesniji u svom ivotu i o tome kakvi smo neophodno je biti u svesnijim
delovima centara to jest, u onim delovima koji mogu da vide vie stvari odjednom zajedno
a ne samo jedna po jedna. Samoposmatranje vodi poveanju svesti o sebi o svom ivotu, i
samim time cilj postaje jasniji. Poinjete da uviate ta je pogreno, ne samo u momentu,
nego uviate sta se provlai kroz ivot. To nije mogue videti iz motorikih delova centara. Iz
njih ivot ne moe biti vien ve samo momenat. Tako da stvarati cilj iz mehanikih ja u
motorikim delovima centara je sasvim pogreno. Oni samo vide kroz uzan vizir. Tako
postaje vano misliti o tome odakle postavljate va Cilj jednako kao i ta je va Cilj. Naravno
da ne moete postaviti trajni cilj iznenada. Ne moete iznenada uskliknuti: Kunem se da
nikad vie neu da se identifikujem ili da vie nikad neu biti negativan. iri i trajniji cilj u
Radu mora biti zasnovan na samospoznaji steenoj kroz praktino samoposmatranje. Uzmimo
negativne emocije. To je velika tema. Ne moete postaviti Cilj o njima iznenada. Treba i
123

moete da ponete da postavite privremeni Cilj da ih ne ispoljavate, kao to Rad sugerie. To

e vam pomoi da ih bolje posmatrate. Onda moete da postepeno uviate da gubite jako
mnogo energije na bivanjem negativnim da nemate vie snage ni za sta drugo, kao to je
srea, na primer. Onda moete primetiti da ne moete da odravate panju i tako ne moete da
stignete do boljih delova centara ako je sva vaa snaga iscrpljena u beskorisnom pravcu.
Nakon to ste to i jo mnogo drugih stvari uvideli sami moete poeti da postavljate trajniji i
stvarniji cilj o nekim od vaih negativnih stanja i takav koji dolazi iz pravog mesta u vama.
Jer ete razumeti bolje ono to radite i radiete ga vie iz sebe, i onoga to vam pripada. Ali
ako uvi da ovek mora da se bori protiv negativnih stanja, postavite sebi cilj iz malog,
imitirajueg dela sebe u motorikom delu centra samo zato to ste uli da tako treba, i o tome
nainili beleku u vaem notesu kao pravi student, nita neete razumeti o vaem cilju. On
vam nee pripadati. Cilj e moda biti ispravan ali e dolaziti iz pogrenog mesta u vama.
Stoga je vano misliti o tome odakle potie va cilj a ne samo o tome ta je va cilj. Uzmimo
drugi primer, pretpostavimo da je va cilj da prevaziete neeljene asocijacije u vezi ljudi.
Ako to postavite sebi samo iz pokretskih delova centara, iz malih mehanikih ja ti ja
nee videti razlog zbog ega, jer te neeljene mehanike asocijacije su njihova specijalnost.
Govorite fabrici da ne proizvodi ono za ta je namenjena. Neeljene asocijacije lee u
mehanikim delovima, u mehanikim ja. Ali ako u tom sluaju mislite o ljudima u vezi sa
Radom, biete uzdignuti iznad mehanikih delova centara i mehanikih asocijacija. Uzeete
ih na drugom nivou. Sve anse koje imamo zavise od postojanja drugog nivoa. Va Cilj e
onda doi iz pravog mesta i moe dati rezultate. To znai moda ete biti u stanju da na nov
nain uzmete ljude koje mehaniki ne volite, itd. I moda ete videti njihovu mehaninost
onako kako vidite sopstvenu mehaninost. Tako opet vidimo da Cilj moe biti pravilno
postavljen ali se radi o tome da je veoma vano odakle on dolazi u vama. Tako moete biti u
stanju da mnoge stvari uradite lako ili mnogo lake iz nivoa Rada, koje je nemogue ako
pokuate da ih uinite iz nivoa ivota. Objanjenje lei u tim razliitim delovima centara i iz
kog dela vas va cilj biva postavljen. Zato je neophodno znati, posmatranjem, gde ste u sebi
u kom delu vae velike psiholoke kue se nalazite i ne pokuavati da uradite stvari dok se
nalazite u podrumu koje pripadaju spratovima i obratno. Sasvim je praktino pitanje Gde
sam? Moete biti u blizini veoma loeg ili skuenog ili zlog ja i u veoma uzanim delovima
centara gde je mo vae panje ravna nuli. Onda ne smete oekivati da moete da uspeno
donosite odluke o vanim stvarima, ili ako se neemu nadate, nadati se da e biti dobro.
Pokvariete ga van svake sumnje. ak i sam in panje, usled samoposmatranja moe da
izmeni vae unutranje polazite i da vas odvede na bolje mesto. Znate da moete da budete
na mestu koje se nalazi spolja a da niste na pravom unutranjem mestu. Znamo dosta o tome
ta znai biti na pravom ili pogrenom mestu spolja u prostoru, ali veoma malo o bivanju na
pogrenom mestu u sebi, interno, u nama, a ovo potonje je mnogo vanije. Naravno, dok god
uzimate sebe kao jedno, ne moete razumeti ta ovo znai. kada posmatranjem jednom vidite
da ste mnotvo i da u vama postoje mnoga mesta postaje postaje lake da se shvati.. I imajte
u vidu da Rad poduava, kao praktinu stvar da metodom usmerene panje moemo da
promenimo nau unutranju poziciju.

Birdlip Novembar 14, 1942

O Vodonicima
Posle due vremena veeras emo opet govoriti o kosmolokoj strani Rada. To je tako
velika tema i pretpostavljam da je nikad neemo iscrpeti. Re je o tome da je ovek Kosmos i
da je Kosmos u oveku, tako da se ne moe oekivati da se lako moe objasniti. Stoga u
Radu postoji Kosmoloka i Psiholoka strana, koje su meusobno povezane i koje su
postepeno shvaene. U suprotnom ne moe postojati prava Psihologija. Rad kae da se ovek
ne moe uzeti odvojeno od Kosmosa u kojem postoji, niti se Kosmos moe odvojiti od
124

oveka. Veliki Svet u kojem se ovek pojavljuje je Makrokosmos i ovek u njemu treba da
bude Mikrokosmos ili mali Univerzum to jest, on ima u sebi mogunost odraavanja
Kosmosa u sebi i bivanja u skladu sa njim.
Ve smo govorili o maloj bonoj oktavi sa Sunca u Velikom Zraku Stvaranja, u kojem
ovek nalazi svoje mesto i na tom mestu smo stali, u naem kosmolokom izuavanju Rada i
zapoeli smo sa izuavanjem ideja i parabola Jevanelja sa ovog stanovita. U samom
Velikom Zraku Stvaranja ovek se ne pojavljuje. On je eksperiment Sunca u samoevoluciji.
Kao deo Organskog ivota na Zemlji on slui prirodi. Slui evoluciji na Zemlji i slui njenom
Mesecu. Ali njega je stvorilo Sunce sa mogunou drugaije sudbine ako pokua da se
probudi. Zato Rad i druga slina uenja postoje na Zemlji da probude oveka koji dok god
je uspavan, samo je u slubi prirode, da se probudi i doe pod dejstvo inteligentnijih uticaja i
napokon se vrati svom poreklu. To je dvostruki aspekt oveka, i zato je ovek u Radu
podeljen na mehanikog, uspavanog oveka i oveka koji se budi, delimino probuenog ili
probuenog tj. svesnog oveka.
U ovome to sledi ukratko u govoriti i dau samo nacrt mnogih razliitih ideja
izvedenih u Radu iz prvog Velikog Kosmolokog Dijagrama, Zraka Stvaranja. Ovaj dijagram
poinje iz Apsoluta i sputa se u fazama do najmanjeg i najnerazvijenijeg dela Kosmosa u
skali opadajueg reda. Na Zrak Stvaranja sputa se do Meseca. Veeras emo sa tim
dijagramom povezati ideju razliitih materija ili energija na razliitim nivoima Zraka. U
ovom sistemu se o materiji i energiji govori zajedno kao o razliitim stranama iste stvari. Prva
stvar koju treba razumeti u tom smislu je da je na vrhu Zraka najfinija energija a najgrublja na
dnu. To vam daje ideju o razliitoj materijalnosti koja pripada svakoj fazi nastajanja. Budui
da stvaralaki proces sledi Zakon Tri Sile, i manifestujui se u sukcesivnim fazama shodno
Zakonu Sedam ili Zakonu Oktave kako se stvaralaki proces sputa, materijalnost svakog
nivoa kreacije postaje gua. Sa najviim nivoom, samim Apsolutom, moramo da poveemo
najfiniju materiju i tako najveu energiju. Sa Mesecom na dnu Zraka moramo da poveemo
najgrublju materiju i stoga najmanje slobodnu energiju. Postoje materije koje pripadaju nivou
Apsoluta, materije koje pripadaju nivou Zvezdanih Galaksija, nivou Sunca, nivou Zemlje, sve
do nivoa Meseca. Jednom kad shvatite da je Univerzum Silazea Skala Stvaranja, i da
udaljavanjem od Apsoluta postaje hladnija i gua, shvatiete neto od onoga ta se misli kad
Rad govori o mestu u Univerzumu. Mesto u Univerzumu se dogaa u odreenom obliku
materije ili nazovimo ga materije-energije. Vizuelno kaemo da je materijalnost uarenog
sunca finija nego materijalnost stolice ili stola na Zemlji ili materijalnost Zemlje kao
supstance koja ne moe da egzistira na suncu. Ako sada samo shvatimo da je in nastajanja
isto sto i serija sukcesivnih kondenzacija neemo mnogo pogreiti. Vien u ovom svetlu,
Kosmos kao Silazna Skala koja poinje od Apsoluta, je serija energija ili materija-energija.
Ili ukratko serija razliitih materijalnosti. U ovom uenju razliite take u kosmosu ili
razliite materije se nazivaju Vodonicima. Za sada morate ovaj izraz da prihvatite bez
objanjenja. Kosmos je serija Vodonika ili materija koji poinje od vrha ka dnu. Ovi
Vodonici ili materije-energije silaenjem nanie poveavaju gustinu. Postaju grublje, ili da
kaemo, tee.
Ovde imamo dijagram koji pokazuje kako je kosmos pretvoren u seriju materijeenergije. Prvo su uzete etiri take u Zraku Stvaranja: Apsolut, Sunce, Zemlja, Mesec.
Povezuju ih tri oktave, i rezultat je tri Oktave Zraenja. Prve tri note Do, Si, La, formiraju
prvu materiju-energiju ili Vodonik, itd. Sve ovo e biti detaljnije objanjeno nekom drugom
prilikom. Moj cilj je da treba da vam dam ideju o tome ta znai Vodonik tako da mogu da
idem na sledeih nekoliko dijagrama. Ako razumete da se Energije ili Vodonici formiraju na
razliitim nivoima silazeeg Zraka bie dovoljno. Kao to vidite u poslednjoj koloni Vodonici
su predstavljeni u silaznoj skali. To je zato to u oveku samo odreeni Vodonici mogu biti
prisutni. ovek nema sve materije ili energije koje sainjavaju Kosmos u njemu. Npr. on
nema materiju Apsoluta. Trea kolona pokazuje Vodonike koji se nalaze u oveku, ili
125

drugaije reeno, ovek moe da ih ima. Izuavajte ovaj dijagram neko vreme. Primetiete da
je Kosmos u silaznom poretku pretvoren u Kosmos energija razliitih kvaliteta i gustina
dolazi iz razliitih taaka Zraka Stvaranja. Prvih etiri Vodonika 6, 12, 24 i 48 su Psiholoki.
To znai da su to psiholoke energije. To su energije sa kojima centri u oveku rade. Peti
Vodonik 96 je nazvan ivotinjski magnetizam. esti 192 se zove "vazduh". Onda
dolazi 384 voda, 768 hrana onda 1536 koji ukljuuje supstance kao to su drvo, vlakna,
trava, onda 3072 zvani minerali. Svi ovi Vodonici deavaju se u oveku. I zbog toga to se
svi ovi Vodonici sadre u oveku kosmos (u izvesnoj meri) je sadran u njemu. Primetite da
u izvesnoj taki ovi vodonici postaju vidljivi. Psihiki Vodonici su nevidljivi.
Primenimo sada ove Vodonike na oveka, vienog kao Fabrika u 3 nivoa. Tri Hrane
ulaze u oveka koje su u smislu vodonika 48, 192 i 768.

oveka hrani Univerzum sa tri take u njemu. Ovi Vodonici se vare. Pratimo sada Varenje
768. Varenje znai Transformacija. Telo transformie nie Vodonike u vie Vodonike po
zakonu oktava. Ukratko, 768 se transformie u 384, itd. Dostie se vodonik 12.

126

Poto govorimo ukratko, ostaviemo po strani oktavu vazduha, i govoriemo o transformaciji

Utisaka 48. Ovo se ne dogaa samo po sebi, izuzev u malim koliinama. Ipak ovo je
najvanija oktava u varenju u Telu.

Ova energija se zaustavlja osim ako neto nije podignuto do nje da je vari. Ako je oktava
zapoeta, ona stvara dodatni Vodonik u Telu.

127

Meutim, mora da se d Prvi Svesni ok da bi se proces zapoeo.

Stoga:

Kada ovek radi na sebi on zapoinje oktavu i nova energija se stvara u njemu. To je kada
Rad poinje u oveku u odnosu na stvaranje nove snage u njemu. elim samo da razumete
optu ideju. Detalji mogu biti ostavljeni za kasnije.

128

129

Birdlip, Novembar 21, 1942

O vodonicima
II
Oktava Hrane
Veeras emo govoriti samo o Oktavi Hrane.
Gledana kao jedna oktava, Zrak Stvaranja, poinje sa notom Do na gornjem nivou Apsoluta i dostie
notu Re ispod na nivou meseca, je silazna oktava Do-Si-La-Sol-Fa-Mi-Re. Videete da to ne moe da
bude uzlazna oktava kada shvatite koncepciju Vodonika ili energetskih nivoa koji se formiraju na
razliitim takama silazne skale Stvaranja. Apsolut je sainjen od najfinije mogue materije. To je
Najvei Energetski Nivo. Vii nivo i finija, suptilnija materija, ili prodornija energija nije mogua.
Stoga in stvaranja ne moe biti uzlazna oktava jer bi to sugerisalo stvaranje finije i finije materije od
one koja pripada poetnoj taki tj. Apsolut bi stvarao neto finije od samog sebe to nije mogue. Ali
ovek ima mogunost da stvori neto finije u sebi. On je stvoren kao samo-razvijajue bie. to znai
moe da stvori neto finije od sebe i tako se uzdigne na lestvici stvaranja. Ali gde tano moe da stvara
finiju energiju pripada naknadnoj diskusiji.
Zrak Stvaranja je stoga nuno, silazna oktava i energija-materija koja tome pripada, u razliitim
takama njegovog silaska, je nuno gua i grublja. to se vie udaljava od izvora zraka, od samog
Apsoluta, postaje sve vie grublja. To se vidi po brojevima povezanim sa Vodonicima H6, H12, H24,
itd. Svaki broj oznaava grublju i grublju energiju. Tako da Vodonici postaju grublji i gui kako
silazimo niz Zrak a ovo se jasno pokazuje na Dijagramu gde je odnos Vodonika prema njihovom
poloaju u odnosu na zrak Stvaranja dat.
Iako je Oktava Stvaranja po sebi silazna oktava, oktave u ljudskoj maini su sve uzlazne oktave. One
idu u suprotnom pravcu. Tri Vodonika koja ovek koristi u svom ivotu ulaze u njega spolja i
formiraju polazite ili odgovarajua Do uzlaznih oktava i to je ivot za oveka. To znai ovek kao
ivo bie transformie niu materiju-energiju u viu materiju-energiju. To jest ivot. ivot je
transformacija. ovek transformie nie Vodonike u finije Vodonike.
Veeras emo uzeti samo Oktavu Hrane, polazei od Vodonika 768 koje se zove Hrana za oveka.
Transformie se konano u Vodonik 12 u seriji uzastopnih koraka koji predstavljaju jednu uzlaznu
oktavu: Do 768 postaje transformisan u Re 384 postaje Mi 192 i tako dalje transformacijom.

130

Kao to je ranije reeno dajem vam ove dijagrame u to je mogue kraoj formi. Cela ova uzlazna
oktava Hrane predstavlja sukcesivne faze u varenju obine hrane uzete na usta u telo sa gledita
Rada. Postoje mnoge faze i koraci u u tom varenju. Prvo varenje ili transformacija dogaa se u ustima,
stomaku itd. i ovo se lako moe razumeti. To je ono to nazivamo varenje hrane. Hrana koju jedemo
je prvo transformisana u finiji oblik i kao takva moe poeti da prolazi unutra kroz zidove stomaka u
limfu i krvotok. U ovoj fazi se to naziva (u Radu) Vodonik 384 ili Voda na noti ili fazi Re. Moemo
uiniti veliku greku pomislivi da je to kraj procesa varenja hrane u ljudskoj maini. To je tek
poetak. To je prvi korak u potpunom varenju u smislu Rada. Vodonik 384 prelazi u Vodonik 192
zvani Vazduh na taki note Mi. Sve to u ovde rei je da isto kao to varenje moe da krene
naopako u fazi prelaenja Vodonika 768 u Vodonik 384 u stomaku itd. to je obino varenje, tako isto
druga vrsta pogrenog varenja moe da se dogodi u prelasku Vodonika 384 u Vodonik 192, a ovo ima
veze sa vazduhom koji diemo, to znai varenje u ovoj fazi ne moe da se odvija bez vazduha. Ali
ova tema ne moe ovde da se pravilno ukljui u ovom pojednostavljenom objanjenju i zato emo to
ostaviti za kasnije. Vodonik 192 onda prelazi u Vodonik 96 na noti Fa. To je sledea faza varenja.
Vodonik 96 na noti Fa ili Fa 96 se zove ivotinjski Magnetizam. Drugi nazivi takoe postoje.
Sutina je u tome da je materijalnost meufaza izmeu grubljih vidljivih vodonika i finijih nevidljivih
ili psihikih Vodonika. Primetite da se stvaraju u srednjem delu 3-spratne fabrike ljudske maine.
Pogledajmo za momenat Vodonik 96 koji se ovde pojavljuje pod znakom ili na noti Fa. Fa 96 zove se
ivotinjska privlanost u nedostatku boljeg izraza. Ako ga jednostavno oznaimo kao vitalnost ili
zdravlje moda neemo upotrebiti pravi izraz za to. Iako je povezan sa zdravljem i vitalnou ipak nije
sasvim to. Fizika vitalnost ili zdravlje jednako zavisi od pravilnih koliina Vodonika 384 i 192. Izraz
ivotinjska privlanost znai neto ivotinjsko i tako na izvestan nain neto fiziko neka vrsta
vitalnosti ili zdravlja; izraz privlanost (Magnetizam) oznaava da je to neto na viem nivou.
ovek ne mora biti dobrog zdravlja u uobiajenom smislu a ipak posedovati otpornost i snagu koja
dolazi sa posedovanjem Fa 96. ovek zaista moe biti bolestan fiziki a ipak posedovati dovoljnu
koliinu supstance zvane Fa 96 da ozdravi, a s druge strane moe biti fiziki dobro i nemati dovoljno
Fa 96 i imati malo snage da uini da se drugi oseaju bolje. Davno je neko upitao G. ta Fa 96
oznaava: odgovor je da ako imate dovoljno ovog vodonika buve vas ne ujedaju. Naravno da su
neki koji su ovo uli bili iznenaeni, okirani i smatrali to irelevantnim i sirovim. Ali ideja je jasno
izraena u sledeem odgovoru. Fa 96 je neto to vas titi kao neki omota koji nas okruuje.
Pogledajmo sad na njegov poloaj. Kao to je reeno on se proizvodi na drugom spratu. Kao to vam
je poznato iz dijagrama centara u oveku, emocionalni centar se nalazi na drugom spratu. On njime
dominira. Stoga na formiranje Fa 96 utie pogreno emocionalno stanje oveka. Negativne emocije,
oaj, anksioznost, pogrena mata, ljubomora, depresija nervozni strah, hronina odbojnost,
neprekidna zabrinutost i slino su sve negativna stanja emocionalnog centra. Kada se takva stanja
dogaaju na drugom spratu ljudske maine ona mogu da spree stvaranje Fa 96 u dovoljnim
koliinama i tako osiromae oveka od ove vane supstance. Onda je on uskraen za svoj ivotinjski
Magnetizam. To jest ovaj korak u varenju hrane je poremeen i tako ovek pati od odreenih
probavnih smetnji na ovoj taki koje onemoguavaju oktavu hrane u njenom daljem pravilnom
razvoju. Ponekad vrlo negativni ljudi ili neke vrste bolesnih ljudi mogu da iscrpe oveka od Fa 96
ali samo ako se ovek identifikuje sa njima. Onda se ovek osea iscrpljenim , iako bi inae mogao
biti sasvim dobro, dok kontakt sa osobom koja ima Fa 96 moe da oveku da energiju. Ljudi koji su
po navici negativni, a naroito oni koji su zli u svojim ljubomorama i mrnjama razvijanim tokom
dueg perioda vremena hrane se sa Fa 96 u drugima i ustvari uivaju u tome da ih iscrpljuju, posebno
u sluaju mlaih ljudi. To su, da tako kaemo, pravi vampiri koji sisaju taj aspekt krvi zvani Fa 96.
Trebalo bi uvek izbegavati kontakt sa njima. Ponavljam, tupi, depresivni ljudi koji ne ine nikakav
napor u ivotu mogu bez ikakve zle namere da ponekad iscrpu drugu osobu na isti nain od ove veoma
vane energije. Ali zapamtite za sada samo to da sva negativna stanja oveka onemoguavaju u
pravilnom formiranju Fa 96, koja je veoma vana energija u ljudskoj maini i titi nas od mnogih
bolesti jednako fizikih kako i psihikih.
Sledea faza (u potpunom varenju hrane iz perspektive Rada) je prelazak Fa 96 u Sol 48. Ovaj
Vodonik 48 je prvi mentalni ili psihiki Vodonik. To je najnii oblik energije/materije koji slui
131

miljenju. Koristi ga formatorni deo Intelektualnog centra obino miljenje svakodnevice. Ako je
proces formiranja Fa 96 poremeen recimo, negativnim stanjima, unutranjim uvaavanjem, samosaaljenjem ili nekim drugim uzrokom onda se stvara samo malo Sol 48. Zato ovek ne moe da se
koncentrie, ne moe jasno da misli, ne moe da uini nikakav napor uma. I to je obino prvi znak
nervnog sloma.
Sledea faza u varenju tj. u transformaciji- sastoji se od prelaza Sol 48 u La 24. Vodonik 24 je
energija (ili nafta) na koju radi Emotivni Centar. Ovo gorivo moe sasvim biti utroeno na
negativne emocije, u kom sluaju je zavrna faza varenja naime prelazak La 24 u Si 12 poremeena.
Vodonik 12 je energija kojom radi seksualni centar. Ovaj Centar retko radi sa svojom energijom.
Sve ovo je veoma saeto i videete da jo mnogo toga moe da se kae. Ono to treba da shvatite kao
princip je da se potpuno varenje hrane u ljudskoj maini (u uenju Rada) sastoji od 6 faza. To
prevazilazi uobiajene naune ideje o varenju. I primetiete da se u svakoj od ovih faza moe
dogoditi da doe do poremeaja u varenju.
U sluaju uravnoteenog oveka sve ove razliite energije ili Vodonici ili Goriva se koriste u
pravilnim koliinama u razliitim fazama njihovih nastajanja. Ali predpostavimo naprimer da se ovek
zanima formativnim radom. Recimo da studira danonono. Za tu svrhu on koristi Vodonik 48 tj. Sol
48. Ako iskoristi sve ili previe onda nee ostati dovoljno za ostale faze i prelaz u La 24 i Si 12.
Njegov emocionalni i seksualni ivot bie izgladnjeni. Drugim reima postoji upotreba i zloupotreba
svakog Vodonika u telu. Jer ako ovek ne koristi dovoljno Vodonik 48 u telu tj. ne pokuava da
misli, ne koristi svoj um ni za ta onda postoji pogrena akumulacija Vodonika 48 u centru u kojem
bi trebalo da je iskorien. On onda truje centar. Ali o svemu ovom govoriemo drugi put. Za sada
zapamtite da nijedna aktivnost fizika ili psihika nije mogua izuzev uz utroak odgovarajue i prave
energiju, to znai neophodni Vodonik. Ne moete misliti ili oseati ili imati oseaj ili se kretati bez
naroitog i neophodnog vodonika za postojeu svrhu u vaoj ljudskoj maini. Setiete se da kad ste
ozbiljno bolesni ne moete da se kreete i da mislite mnogo. To je stoga to Oktava Hrane sa svojim
razliitim energijama Vodonika, koji se iz nje crpi radi malim intenzitetom. Ali moete jesti pogrenu
hranu. Koja je na poetku 768. Poinjete pogreno. Zatim moda nemate dovoljno vazduha koji
pripada 192, kao to emo objasniti. Zatim moda ste negativni to remeti 96 i 24 i to je veoma
ozbiljno. Ili moda ne mislite dovoljno, ili previe to implicira 48 i time 24 i 12. Ali ovo je sve dosta
kompleksno za diskusiju osim u optim crtama. Ono to treba da shvatite je opti princip. Jednostavno
shvatite da nae pogrene funkcije, pogreno miljenje, moe sve da pokvari.

Birdlip, Novembar 30 1942

O Vodonicima
III
Deo I Morate da shvatite da Dijagram Centara u oveku i dijagram oveka kao 3-spratne Maine
nije jedno te isto. U svakom se pojavljuju tri odeljka: gornji, srednji i donji i oni grubo odgovaraju
Glavi, Pluima i Srcu, i Stomaku sa seksualnim organima. Dijagram predstavlja, grubo oveka u
profilu.
Poslednji put smo govorili o 6 faza u varenju obine hrane, koja se uzima u najnioj fabrici kao
Vodonik 768, i biva transformisan u stomaku u Vodonik 384, koji dalje prelazi u limfu i krvotok gde
se transformie u Vodonik 192 i tako dalje sukcesivnim fazama dok se ne stigne do najfinije materije
ili energije u telu naime Vodonika 12 na noti Si. Ova energija, primetiete, ne moe dalje da napreduje
transformacijom bez poinjanja nove oktave.
132

Takoe je reeno da poto Emocionalni Centar lei u srednjem odeljku, sva neprijatna
emocionalna stanja mogu da poremete hemijski proces transformacije koja se odvija u srednjem delu
ili laboratoriji. Ako je ovek temeljno identifikovan sa svojom negativnom emocijom, deprimiran ili
tuan, ili beznadean rad Oktave Hrane moe biti biti poremeen kako u uzlaznom, tako i u silaznom
smislu. To jest, moe doi do poremeaja i u formiranju Fa 96 i La 24, a videete jasno da ako je
formiranje Fa 96 poremeeno onda e i formiranje Sol 48 biti poremeeno a Sol 48 je prvi psihiki
Vodonik, poto je to energija koja se koristi za formativno miljenje u Intelektualnom centru. To znai
da e snaga misli ili koncentracije biti poremeena. Zapamtite da svaka ljudska aktivnost, da li misli,
oseanja, pokret, zadovoljstvo, samo-ljublje, samo-zadovoljstvo, ula itd. postoji zahvaljujui
odgovarajuem Vodoniku ili Materiji-Energiji. Na primer ne moete da mislite bez zaliha Vodonika
48 nita vie nego to ne moete da vozite auto bez benzina. Niti moete da se kreete, oseate, itd.
bez odgovarajue energija-materije ili prisustva Vodonika u vama u dovoljnoj koliini. Ne moete da
potujete sebe a da zatim ne postanete depresivni. Imamo usaenu ideju da telo radi na jednu energiju.
Ono ustvari radi na est energija, na razliitim nivoima intenziteta i ove energije ili Vodonici od 384
do 12 su izvedeni iz razliitih nivoa stvorenog Svemira kao to pokazuje Zrak Stvaranja i Tri Oktave
Zraenja. Zapazite ovde da 768 nije energija u telu. Moda niste shvatali da misliti ili oseati zahteva
energiju. Da bi mislio ili oseao ovek mora da ima hranu. ovek naravno ne moe misliti biftekom,
ali biftek kad se pojede postupno se transformie u fazama i prelazi u Vodonik 48 a zatim 24 itd. i bez
viih energija miljenje ili oseanje nije mogue.
***
Deo II Sada treba da razgovaramo o mestu oka u Oktavi Hrane. Izmedju Mi 192 i Fa 96 u Oktavi
Hrane na mestu nedostajeeg polutona neophodan je ok i on dolazi od Vazduha, koji ulazi u telo
kao Vodonik 192 na noti Do. Ovo u objasniti kasnije detaljnije. Za sada govorimo to je jednostavnije
mogue o Vodonicima koji nastaju u telu. ok koji daje vazduh koji diemo je esencijalan za Oktavu
Hrane na mestu izmedju Mi i Fa. Ako nije dovoljno dat, kao kad ljudi diu lo vazduh, ili ne diu
pravilno zbog neke napetosti ili depresivnog stanja ili iz bilo kog razloga, onda je transformacija hrane
u fazi 192 u 96 poremeena i kao rezultat toga dalje formiranje vodonika 24 i 12 je poremeeno. I
ovde, opet, stanje Emocionalnog Centra dolazi do znaaja jer emocije utiu na disanje kroz miine
zidove tankih vazdunih cevica u pluima. Svako bi trebalo da primeti kroz samo-posmatranje kad je
disanje lako a kad teko, i ta relaksacija i tenzija u tom smislu znae. ok vazduha znai mehaniki
ok.
***
Ukratko emo govoriti o Vazduhu i Impresijma. Vazduh ili Vodonik 192 ulazei u telo kao Do
prelazi sam po sebi u Mi 48. Ovde ta oktava, Oktava Vazduha, dolazi do mesta oka. ok je
potreban u ovoj fazi Oktave Vazduha da bi ila dalje. Ali ovaj ok priroda ne obezbeuje. Hrana
Utisaka ulazi u Telo kao Do 48 i ne napreduje dalje transformacijom. Dijagram stoga predstavlja
Vodonike koji prirodno nastaju u oveku to jest prirodnim putem. Kao to znate u interesu prirode
nije da ovek evoluira iza odreene take. Kad bi evoluirao on tada ne bi sluio svrsi prirode. U tom
dijagramu imamo sliku energija ili Vodonika koji u oveku nastaju prirodno. Ali iz toga moemo lako
da vidimo da postoje dva mesta gde nove energije mogu biti stvorene. Do 48 to jest impresije
dolaze u gornji odeljak tro-spratne fabrike mogu da idu dalje. Takoe i Oktava Vazduha, koja po
sebi ide samo do faze Mi 48 moe, ako dobije ok, oigledno da ide dalje. Primetiete da Do 48 i Mi
48 lee blizu jedan drugoga u ovom gornjem odeljku. Kad bi Do 48 na neki nain mogao da bude
aktiviran, dao bi ok, ili pojaao Mi 48 ba kao to Do 192 ili vazduh pojaava oktavu hrane na noti
Mi 192 u srednjem odeljku. Aktiviranje Do 48 ili impresija je mogue ali to jedino moe biti uinjeno
svesno. To jest, svesni ok mora biti dat na mestu ulazeih utisaka. To znai da neto mora biti
stvoreno ovde to priroda nije stvorila za nas. Priroda nam je stvorila stomak sa sokovima za varenje u
koje hrana Do 768 prolazi i u kojem se vari. Ali priroda nije stvorila nita slino za Hranu Utisaka Do
48. Transformacija Do 48 u Re 24 jedino je mogua kroz svesni in. Iz tog razloga ona se zove Prvi
133

Svesni ok. Za obine svrhe ivota ovaj ok je sasvim nepotreban. Uspavani ovek u svetu uspavanih
ljudi koji slui prirodu i svrhe Zraka Stvaranja nema potrebu da sebi da Prvi Svesni ok. Ipak ovek
je tako stvoren da ta mogunost u njemu postoji. Postoji odreeno mesto gde moe da otpone. To je
mesto Prvog Svesnog oka, koji je in Samo-seanja . Ovo je vrlo zgusnuta definicija i moe samo
postepeno biti shvaena. Tehnika definicija Samo-Seanja je izraena sa dve strelice u razliitim
smerovima.

To znai da ovek gleda istovremeno ka spolja i ka unutra. On posmatra, recimo osobu, i posmatra
sopstvenu reakciju na tu osobu, u isto vreme. On vidi utiske koji dolaze od druge osobe i vidi
svoju reakciju zajedno. Ovo poveano stanje svesti je Samo-seanje. Ali govoriu vie o Prvom
Svesnom oku sledei put i pokuau da objasnim dalje ta Samo-seanje znai. Ono to treba
razumeti je da dok god ok samo-seanja nije dat nikakvi dalji vodonici ne mogu da nastanu u Telu, i
ako ovek tei za rastom Bia dodatni Vodonici moraju da nastanu u njemu.

Berdlip, Decembar 5, 1942

O Vodonicima
IV
PRVI SVESNI OK
Uvod
Veeras emo da govorimo o Prvom Svesnom oku, koji stvaraju dodatne Vodonike u Telu.
Taka u kojoj se daje Prvi Svesni ok je se nalazi na mesu ulaza utisaka koje dostiu svest gde Do 48
ulazi u gornji sprat fabrike gde se nalazi prisutan Vodonik Mi 48 sa poetka vazdune oktave.
Vazduna oktava u fazi Mi 48 ne moe da pree u Fa 24 osim ako joj nije dat ok, a Oktava Utisaka
(Impresija) polazei od Do 48, ak i ne poinje da se razvija dok nije aktivirana okom. ok koji je
potreban na ovom mestu u gornjem spratu naziva se uopteno ok Samo-seanjem. Ali pre nego to
nastavimo mora biti jasno shvaeno da se ovaj ok ne dogaa mehaniki, kao to se dogaa ok
disanja. To je ok koji mora biti dat namerno, odreenom vrstom napora, koji su svi povezani sa
buenjem i ovi napori se uopteno nazivaju Seanje Sebe (Pamenje Sebe). Ako je ovaj ok uspeno
dat, utisci koji dolaze u gornju fabriku kao Do 48, i dostiu svest, transformiu se u Re 24 i kasnije u
Mi 12. U isto vreme Vazduna Oktava moe da pree od Mi 48 u Fa 24 i kasnije u Sol 12. Stoga je
rezultat davanja Prvog Svesnog oka da stvori dodatne vodonike Re 24, Mi 12, i Fa 24 i Sol 12.
Primetiete da sada u donjem spratu ima tri Vodonika 12 gde je ranije bio samo jedan naime, Mi 12,
Sol 12, i Si 12. Ovde je stoga slika u obliku Dijagrama koja pokazuje koje dodatne energije mogu biti
stvorene u oveku ako pone da ivi svesnije i radi na sebi i seti se sebe to jest, kad pone sebi da
daje Prvi Svesni ok.
134

Samo-seanje (Pamenje Sebe)

Za veinu ljudi ak i za obrazovane i misaone ljude glavna prepreka u njihovom postizanju
stanja svesti zvanog Samo-Seanje lei u injenici da oni misle da ga ve poseduju. Misle da se seaju
sebe u svemu to rade i u svemu to govore i ne samo da misle da su svesni u svakom trenutku i svesni
sebe, nego takoe veruju da su svesni svog unutranjeg ivota i sasvim svesni svih svojih misli i
emocija koje prolaze kroz njih u kontinuiranom toku. Zato to misle da su uvek svesni sebe da
postupaju i govore sa punom sveu da su sasvim svesni svega to kau i ine, oni veruju da imaju
stvarnu volju i postojano nepromenljivo ja i da imaju sposobnost da ine kao na primer da mogu
da se menjaju ako bi to stvarno eleli ili da promene svoj ivot, ili da izmene druge ljude ili da
jednostavno rade ta ele. Ali naravno da ne mogu da promene sebe, ili svoje ivote, ili druge ljude ili
da rade ta im je volja, jer nemaju nikakvu stvarnu volju ve mnogo kontradiktornih volja, niti imaju
neko postojano ja ve mnogo promenljivih ja i kada rade neto, to nije iz njihove svesne volje i
svesnog izbora ve samo iz onoga to moe da im se dogodi. Jer kao i u ivotu sve se dogaa na nain
na koji moe da se dogaa, i niko zapravo ne ini nita uopte, iako izgleda kao da ljudi ine, a tako je
i u sluaju oveka kao pojedinca. Sve u njegovom ivotu se odvija na jedini nain na koji moe da se
odvija, i dok god ovek ostaje isti i sve ostalo e ostati isto.
Evidentno je da ovek nee biti zainteresovan ako mu govorite o stanju svesti za koje misli da
ga ve poseduje. To je jedan od razloga zbog ega ljudi nalaze da je tako teko da kau bilo ta o
znaenju Samo-Seanja ili o stanju Samo-Svesti ili Svesti o sebi. Oni pripisuju ovo stanje sebi
onakvima kakvi jesu i zaista veruju da svoj ivot provode u stanju pune svesti. Oni ne shvataju da su
bespomoni u onome to rade. Oni veruju da sva svoja dela kontroliu svojom voljom, da sve ine
135

namerno i tome slino. Ipak, ovekovo uobiajeno stanje svesti je ba suprotno od svega ovoga.
ovek se obino ne sea sebe i nije svestan sebe, on nije pravilno svestan ni onoga to ini ni onoga
to govori. Niti donosi odluke za koje misli da su njegove odluke. Niti je pravilno svestan svog
unutranjeg ivota koji ustvari njemu samom ostaje zamagljen. Od svih misli i oseanja koja kroz
njega prolaze jedva da je svestan milionitog dela. Ipak stanje svesti zvano Samo-seanje u kojem je
ovek svestan sebe i svega to oko sebe vidii uje, i ujedno, svestan misli i oseanja koja kroz njega
prolaze, ovo stanje svesti je ovekovo pravo. I ako ga ovek nema, to je samo zbog pogrenih uslova
njegovog ivota. Moe se rei bez preterivanja da se u sadanjem trenutku, stanje svesti zvano SamoSeanje (ili Tree Stanje Svesti) dogaa u oveku samo u obliku retkih bljeskova i da moe postati
trajnije u njemu samo tokom dugog specijalnog treninga.
Ovaj specijalni trening poinje samo-posmatranjem. Samo metodom samo-posmatranja bez
kritikovanja, tokom dugog perioda ovek poinje da shvata da se ne sea sebe. Shvata da veinu svog
vremena provodi u snovima. Shvata da zaboravlja sebe, zaboravlja svoj cilj, zaboravlja ta je radio ili
mislio i tome slino. Ali to nije sve to on poinje da razumeva. Poinje da razumeva ta znai
probuditi se u izvesnoj meri i ta znai biti u snu. Kroz samo-posmatranje poinje da osea ukus ta to
znai biti vie budan, vie svestan samog sebe. Samo-Posmatranje nije Samo-Seanje, ali omoguava
oveku da shvati da se ne sea sebe i da veinu vremena nema jasno i odvojeno oseanje sebe, da
nema ispravan oseaj ja nema pravu svest o sebi. Iz ovoga on shvata da ivi svoj ivot u stanju sna
koji ljudi nazivaju puna svest, moe se pomisliti gotovo kao da se rugaju, , jer je tzv. stanje pune
svesti ono u kojem se ljudi ponaaju jedni prema drugima onako kako se ponaaju, ak ubijaju jedan
drugoga ne shvatajui ta ine. Pogledajte danas. Kakvo je pravo objanjenje za ovo to se danas
deava u svetu? Pravo objanjenjeje da ljudi nisu svesni. Oni su uspavani i deluju u svom snu. ak i
ako oseaju neto od ovog, oni ne znaju kako da se probude iz sna i ta treba da rade. Ipak od nastanka
sveta ljudima se govori da su u snu i da moraju da se probude. Koliko je ovo puta reeno u
Jevaneljima: Probudite se i gledajte, ne spavajte!. Ali ljudi to ne razumeju ili misle da je to
metafora medjutim je to bukvalna istina. Kad bi se ljudi probudili iz sna, kad bi poeli da se seaju
sebe, sav bi se ivot promenio. A nita u ivotu ne moe da se promeni dok se ljudi ne probude.
Neophodno je rei sve ovo pre nego to se doe do praktine strane Samo-Seanja, jer svako
ko eli da razume ovaj Rad mora da ima principijelnu osnovu sa koje moe da misli o detaljima. Ovaj
Rad poduava kao princip da je ovek uspavan i da je njegov najvei zadatak da se probudi.
***
ovek mora prvo da shvati da je uspavan i da se ne sea sebe, pre nego to bilo ta drugo moe
da se dogodi. A to moe samo da shvati ako posmatra sebe, ne kritikujui sebe ni jednog trenutka
tokom dueg perioda vremena. Ali ovaj sistem ga ui da posmatra odreene stvari u sebi koje
spreavaju da pone da se budi. Morate shvatiti da buenje, uzima veoma dugo vremena i sve prve
faze Rada su u vezi sa postepenim buenjem. Jedna od najvanijih stvari koju ovek treba da posmatra
u sebi je kad je identifikovan. ovek ne moe da se seti sebe ako je identifikovan. I to je vie
identifikovan sa sobom manje moe da se seti sebe. ovek se identifikuje sa slikama o sebi, sa svojim
snovima, sa svakim ja koje za momenat uzima podijum, identifikuje se sa svakim raspoloenjem, sa
svakom emocijom, posebno sa negativnim emocijama, i identifikuje se sa svojom patnjom. Moramo
ovde da napomenemo da protiv ove potonje vrste identifikacije ovek mora da se bori od prvog
momenta praktinog rada na sebi. ovek mora da odustane od svoje patnje od samog poetka.
Hiljadu i jedna forma identifikacije mora biti predmet samo-izuavanja kroz samo-posmatranje. Ako
ovek zapaa da e da se identifikuje sa, recimo, nekim oblikom negativnog stanja i u isto vreme seti
se Rada i njegovog cilja da se ne identifikuje, moda e da se odvoji sasvim od tog stanja. Onda e
verovatno doiveti momenat Samo-seanja ili tada ili kasnije. ta se dogodilo? Pokuau da objasnim.
Kada neko vreme praktikujete samo-posamatranje, postajete svesniji vaih unutrnjih stanja i kao
rezultat toga imate trenutak izbora. Vidite ta e da se desi pre nego to se to zapravo dogodi. SamoPosmatranje oslobaa prostor u vaem umu tako da moete da vidite stvari koje ulaze i stvari koje
136

izlaze. Ako je energija koja treba da ode u negativne emocije spreena da tamo ode ona moe da proe
i da stvori momenat samo-seanja. Ovo znai da ste doveli Rad do mesta gde utisci ulaze. Obino
utisci ne prelaze preko jer na mestu gde ulaze u ljudsku mainu, oni padaju na mreu davno
uspostavljenih asocijacija. Posle izvesnog vremena, u odreenom ivotnom dobu, ljudi vie ne
doivljavaju nove utiske. To nije zbog toga sto utisci nisu novi, jer oni su uvek novi svakog trenutka,
nego zato sto uvek bude iste asocijacije i proizvode iste reakcije. Tada ljudi ive u svojim
asocijacijama i to ini njihov unutranji ivot skoro praznim, gotovo mrtvim. Ako elite da ostanete
mladi u sebi, morate da uzimate hranu novih utisaka. To znai da morate ustvari da radite na utiscima
kako ulaze i da spreavate da padnu na stara mesta. ivot su ulazei utisci. ivot ne moete da
promenite. Ali moete da promenite kako primate utiske koji dolaze do vas. Uzmite na primer pitanje
cilja. Svako mora da ima cilj u Radu. O cilju mora da se misli. Cilj moe da bude manji ili vei. Ali
ovek bi morao da zna ta je njegov cilj bio on veliki ili mali u svakom trenutku. On daje oblik i
smisao njegovom unutranjem ivotu. Ako svoj cilj podigne u svoju svest to jest ne zaboravi ga na
mestu gde ivot deluje na njega to jest na mestu ulazeih utisaka i sprei sebe da ne reaguje na ulazee
utiske na nain koji je suprotan njegovom cilju on je onda u stanju Samo-Svesti. Njegova mehanika
reakcija je spreena njegovim svesnim inom. Ova akcija predstavlja Prvi Svesni ok. To je, da tako
kaemo, njegov poetak. Energija koja bi otila u mehaniku reakciju, kroz mehanike asocijacije,
moe sada da proe i da se transformie u vodonik Re 24. To je emocionalno. Rezultat toga je da e
tada ili kasnije videti neto ili e neto razumeti na novi nain iza mree asocijacija. Utisci e
ustvari poeti da padaju direktno na centre.
Utisci primljeni u stanju Samo-Seanja postaju emocionalni. ak i najjednostavnija stvar
postaje interesantna ili lepa i odraava neko znaenje koje nikad niste zapazili.
Sada u vezi pitanja: Kog sebe treba da se setim kada pokuavam da se setim sebe? Prvo,
setite se sebe ili ja koje zna ta je va cilj. To dovodi u svest sva ja u vama koja ele da se
probude. Drugo, u nama postoji stvar koja se zove stvarno Ja. Ali radi se o tome da smo mi uvek
ono to nismo, zemenjujui jedno ja drugim koja su nam u trenutku dostupna na mestu ili tragu
onog stvarnog ja. Pokuavajui da osetimo isto oseanje, ja radim ovo, ja kaem ono, ja
sedim tamo, ja sam negativan i tako dalje, moe nekada da postane oblik Samo-Seanja. Puno
Samo-Seanje je svest o stvarnom ja koja stoji iznad svih ja vetaki stvorenih ivotom u nama.
Konano, niko ne moe da se seti sebe dok ne osea da postoji neto vie iznad njega samog.
Ako ovo ne osea, njegovo Samo-Seanje e ga uvek voditi u Lanu linost.
Ima jo mnogo stvari koje bi se mogle rei o Prvom Svesnom oku, koji ima mnogo aspekata,
ali ovo je dovoljno za diskusiju i pitanja. Ali morate se drati ovog teksta u vaoj diskusiji i to e biti
jedna veba u Samo-Seanju za vas.

Berdlip, Decembar 4 1942

O Vodonicima
V
Prvi Svesni ok (nastavak)
Deo I Ve je reeno da kada ovek pokua da se seti sebe, on mora takoe da se seti svog cilja.
Kada se ovek seti Rada u sebi i njegovog cilja u Radu, i u isto vreme je okrenut ka spoljnjem ivotu,
ovaj in Samo-Seanja dovodi Rad do take gde doivljaji ulaze to jest ovaj in omoguava oveku
da prihvati ivot, onako kako se on odvija u tom trenutku iz perspektive Rada i zapazi odnose kakve
e u tom trenutku doivljaj da uspostavi i sprei da doivljaji padnu na njihova uobiajena mesta u
137

njemu i izazovu njihove uobiajene reakcije. Sve ovo podrazumeva borbu izmedju Da i Ne.
ovek u takvom stanju moe da zapazi doivljaj koji upravo treba da proizvede tipian odgovor u
njemu i da tom odgovoru kae Da ili Ne. Ako je odgovor koji doivljaj treba da prouzrokuje
suprotan ovekovom cilju, i ovek tom odgovoru kae Ne, onda se on dri svoga cilja. On radi na
sebi i u tom momentu on je neto rtvovao. ta je to to je rtvovao? Zadovoljstvo uobiajenog
reagovanja to jest mehaniki- zadovoljstvo, recimo, od oseanja da trpi, ili zadovoljstvo neke
neprijatne misli, ili neke neprijatne manifestacije, i tako dalje. Sve ovo ukljuuje borbu koja se veoma
brzo odvija i ne manifestuje se spolja. Ona se odvija unutar oveka i povezana je sa njegovim
unutranjim prihvatanjem ili unutranjim odbijanjem. Ona se odvija tamo gde ovek treba da bude
svestan, gde treba da bude budan a gde je ustvari u snu. To mesto se moe pronai. To je mesto gde
se zadaje Prvi Svesni ok.
*

Deo II Kao to je reeno, ovek uvek treba da se seti svog cilja kada se sea sebe. ovek ne moe da
se razvija ako se ne seti sebe, jer je taka njegovog razvoja na mestu na kojem se sea sebe. I tu je
taka gde ovek moe da se bori svesno. Jer da bi se ovek razvijao u njemu mora da se odvija borba
borba izmeu Da i Ne, borba izmedju cilja i ne-cilja. Ali sve e zavisiti od prirode njegove borbe
to jest, sa im i za ta se ovek bori i ta pamti kao Da a ta kao Ne. Od toga e zavisiti rezultat
njegove borbe.
Po pravilu u ovekovom unutranjem ivotu nema borbe. U mehanikom oveku, oveku koji
se ne sea sebe, oveku rutine, koji reaguje mehaniki na svoju okolinu, na svoj steeni nain, koji ide
za svojim uobiajenim navikama, nema unutranje borbe. Borba poinje samo kada ide protiv svoje
rutine, svoje mehaninosti, za koju zamilja da je sledi svojom voljom. Ali ako borba u njemu
otpone, posebno ako je u njemu kontinuirana i definitivna linija borbe, onda se, kao rezultat,
postepeno poinju da formiraju trajnije i trajnije osobine u njemu. A to kakva vrsta trajnih osobina e
poeti da se formiraju u njemu zavisie od prirode borbe i od toga ta je Da a ta Ne. ovek moe
imati teak ivot, moda e morati da ima odricanja, da se bori sa velikim tekoama i mukama, i kao
rezultat, neke trajne osobine mogu da se formiraju u njemu. Ali ne sledi da su te trajne osobine
poeljne ili korisne za njegov pravilan razvoj u Radu one u stvari mogu da stoje na putu njegovog
stvarnog unutranjeg razvoja. To jest, pre nego to ovek moe pravilno da se razvija, ove trajne
osobine moraju da budu razgraene i nova poetna taka bude formirana, a to moe da bude
nemogue. Fanatina vera moe da dovede do toga da se trajne osobine u oveku formiraju kao tako
vrste da se dogodi ono sto se u Radu zove kristalizacija. Neto se u oveku kristalie neto u
izvesnom smislu toliko tvrdo, postojano i fiksirano. Ovaj izraz kristalizacija je termin koji u Radu
oznaava stepen unutranjeg sjedinjavanja (fuzije) kvaliteta.
Jedno znaenje Hristove izreke: Osim ako se okrenete i postanete mala deca, neete ui u
carstvo nebesko (Mateja: XVIII 3), je da ovek koji se susree sa Radom mora uvek da se okrene
nazad i pone ponovo zbog pogrenih ideja i stavova i pogrenog razvoja koji mu je ivot dao. A to je
utoliko tee ako se u njemu dogodio izvestan stepen kristalizacije. To je sluaj ako su manje vie
trajne karakteristike formirane u njemu. Kristalizacija se moe dogoditi iz razliitih razloga. Na
primer, strah moe da u oveku zasnuje borbu. On moe da se bori da prevazie strah, da bi pokazao
da se ne boji, ili moe da se bori jer je uasnut od neuspeha: ili moe da se bori zbog straha od neke
kazne, kao to je strah od greha ili strah od pakla. U potonjem sluaju moe da se bori sa sobom sa
velikim nasiljem i kao rezultat da se kristalizuje. ta je osnova njegove kristalizacije? Osnova je strah.
Strah od greha, od pakla, moe da stvori stranu unutranju borbu izmeu Da i Ne; ali ako se
ovek kristalizuje u svojoj osnovi, on se kristalizovao na pogrean nain. Strah nije prava osnova za
kristalizaciju. Ne samo da je pogrena, ve je i nepotpuna kristalizacija, jer u pravoj kristalizaciji sve
to je korisno i podobno za rast u oveku mora biti ukljueno. Strah je negativan. Takav ovek nee
imati bilo kakvu dalju mogunost razvoja takav kakav je. Jer da bi se dalji razvoj dogodio, on pre
svega mora da se istopi a ovo samo moe da se dogodi kroz neopisivu patnju. Sva ta osnova straha
138

mora da bude otklonjena. ta je rezultat pogrene kristalizacije? To znai da je neto tako trajno i tako
otporno formirano u oveku da moe da preivi smrt i moe da ue u svet u drugom telu. To je zato
to se odreeno unutranje sjedinjavanje dogodilo kroz frikciju u borbi izmeu Da i Ne. Ali kao
to je reeno, frikcija kroz borbu izmeu Da i Ne moe lako da se dogodi na pogrenoj osnovi, i
rezultat je pogrena nekompletna kristalizacija. Drugim reima kristalizacija je mogua na bilo kojoj
osnovi dobroj ili looj rezultat e biti odreena psihika postojanost sposobna da opstane i
preivi smrt izvesno vreme i da ak nae drugo fiziko telo i ue u ivot. Na primer, ovek moe da se
kristalizuje na bazi osvete ili mrnje i kroz odricanje od svega to nije u slubi mogunosti za osvetu
ili mrnju, moe formirati u sebi neto trajno to moe opstati i posle smrti njegovog fizikog tela
neto zlo.
Govorei o ovoj mogunosti o psihikoj kristalizaciji na bilo kojoj osnovi, G. je jednom rekao:
Uzmite za primer brigadira, dobrog estitog brigadira. Znao sam jednog takvog na Kavkazu. Leao bi
sa pukom na nianu iza kamena tako pored puta po osam sati da se ne pomeri. Moete li vi to? Sve
vreme, da vas podsetim, u njemu se odvija borba. edan je i vrue mu je, muve ga grizu, ali on je
miran. Drugi je kaluer; on se boji avola; svu no udara glavom u pod i moli se. Tako se postie
kristalizacija. Na takve naine ljudi u sebi mogu da proizvedu neverovatnu snagu; mogu da izdre
torturu; mogu da postignu ono to ele. To znai da je u njima neto vrsto, neto trajno. Takvi ljudi
mogu da postanu besmrtni. Ali kakva je korist od toga? ovek te vrste postaje besmrtna stvar, iako
je odreena koliina svesti nekad sauvana u njemu. Ali moramo da shvatimo da se ak i ovo deava
veoma retko.
U dva gornja primera koje je dao G. vidimo kako u prvom sluaju ovek moe da se
kristalizuje pogreno sa obinim ivotnim ciljem, a u drugom primeru sa takozvanim religioznim
ciljem. Da bi se ispravna kristalizacija dogodila borba izmeu Da i Ne mora da bude na viem
nivou razumevanja. ovek ne sme da se kristalizuje u malim delovima centara, ili u negativnim
delovima. On prvo mora da stekne pravilno znanje a zatim mora da pone da ga razume i da ga
primeni na sebi. Ako nema pravilno saznanje i ako ne pone da ga razume i primenjuje nee znati sa
im mora da se bori; i uistinu moe da pone da se bori sa neim to samo moe da mu kodi. Sa tim u
vezi zanimljivo je zapaziti ta nas Rad poduava da posmatramo i sa im da se borimo.
Videete da ono to je ovde vano je kvalitet borbe izmeu Da i Ne. Kakav kvalitet, koje
vrsta Da i Ne se ovek sea kad se sea sebe? Ako se ovek sea svega to razume u Radu i
njegovom uenju, onda e kvalitet njegovih Da i Ne u njegovoj unutrnjoj borbi sa sobom biti
ispravan, i ako kristalizacija pone u njemu na osnovama Rada, bie to ispravna kristalizacija.

Sledea beleka o Vodonicima

Beleka na pitanje: Da li je biti svestan u Vodoniku izraz u Radu?
Pitanje je formativno ali u isto vreme interesantno. Neophodno je misliti sta svest znai i ta Vodonik
znai. Bukvalno, svest znai znati zajedno. Samo-znanje znai biti vie svestan, prvo, biti svestan
razliitih kontradiktornih ja, razliitih raspoloenja, i poznavati ih zajedno. Ovo oznaava poveanje
svesti u smislu znati zajedno. Promena bia moe samo da se dogodi kroz ovaj metod naime,
poveanje svesti u ovom smislu.
Prvi Svesni ok je transformacija Vodonika 48 u Vodonik 24 putem Vodonika 12. Ovo mora
biti dovedeno do mesta gde doivljaj ulazi gde on deluje kao Ugljenik. Cilj, ako je zaista emocionalan
i ako ga se moete setiti u momentu tekoe, dovodi ovaj Ugljenik 12 u poloaj. U izvesnom smislu,
ovaj Ugljenik je celokupan emocionalni doivljaj i vrednovanje koje ovek ima prema Radu na sebi.
Ako je snaga za Rad tako velika u oveku da je on ne zaboravlja, i osea da je njegov itav ivot i
celokupni smisao povezan sa radom onda ovaj Ugljenik 12 poinje da zauzima svoj pravi poloaj, ali
139

ako je ovek samo kreatura ula itd., onda ova transformacija ne moe da se dogodi i njegov ivot
ostaje manifestacija Vodonika 48. Ako ovek moe da zna svoje mehanike reakcije (kroz SamoPosmatranje) i u isto vreme osea prisustvo Rada, onda je ovekova svest uveana utoliko to ovek
onda zna zajedno mnogo vie to jest, ovek spoznaje i vidi svoju mehaninost u svetlosti Rada i ta
on predstavlja, naime, ovek postaje svestan u Radu u odnosu na to kako postupa u ivotu, i u tom
smislu moe se rei da ovek postaje svestan u viem Vodoniku.
Tada je neophodno misliti ta Vodonik znai. Vodonik je taka u komsosu vienom kao
kvalitativna skala naime, skala stepena izvrsnosti. Nii Vodonici se manifestuju naim spoljnim
ulima kao predmeti, kao kamen, trava, meso, voda, itd. Ali je kada ta taka u kosmosu zvana
Vodonik 48 dostignuta, njegova manifestacija je samo unutranja i na taj nain u vezi samo sa onim
to je unutranje. Vodonik 48 je tzv. najnii psihiki Vodonik. Naa obina svest koristi Vodonik 48.
On sve sagledava u relacijama suprotnosti. Kao to znate formatorni deo Intelektualnog Centra koji
radi na Vodonik 48 se zove Trea Slepa Sila. Spektar znanja dat ovim Vodonikom odreuje svet
suprotnosti za nas i tako sagledavamo stvari kao Da ili Ne, bez moi relativnog miljenja i
mogunosti da vidimo stvari kao i Da i Ne. Vii centri koji rade sa Vodonikom 12 i Vodonikom 6
ne sadre protivrenosti. To je zbog toga to je stepen prosvetljenja takav da vidimo sve strane pitanja
istovremeno a ne podeljene u nepomirljive suprotnosti. Nekad se svest u ovom sistemu poredi sa
svetlom. Kae se da je na unutrnji ivot u mraku i to je ono to se misli u Jevaneljima kad se kae:
Ljudi koji ive u mraku. Ideja Samo-Posmatranja je u tome da se pusti zrak svetla u ovu tamu.
Moramo da zamislimo da biti svestan u viem Vodoniku ili putem vieg Vodonika je slino tome da se
sve obasja jaom svetlou. Dok svetlo svee slabo osvetljava okolinu, svetlost baklje osvetljava to
su ranije bile samo senke i ini da vidimo sve u drugim odnosima: to znai: biti svestan u viem
Vodoniku znai videti sve u sasvim novim odnosima, i taj momenat vienja novih odnosa nam se
nekad dogaa u trenucima neprilika i nevolje kada odjednom sve postaje transformisano i vidimo
stvari u sasvim razliitoj svetlosti. Kad smo fiksirani u naim negativnim stanjima, kad smo puni
samo-saaljenja i svesni samo naeg povreenog samoljublja vidimo sve vrlo mrano. Mi smo tada
ustvari svesni u Vodoniku 48, da tako kaemo. Ali kad imamo momenat buenja i izdignuti smo iznad
takvog stanja delovanjem Rada, sve nae misli i oseanja u ranijem stanju tada izgledaju trivijalni. Ne
moemo da razumemo zato smo ovo ili ono govorili ili mislili. To je momenat prosvetljenja, ili
poveane svetlosti a i time poveane svesti u smislu da zajedno znamo mnogo vie nego u stanju
nae zgrene svesti. Sve pada u pravoj razmeri u stanju poveane svesti, tako da moemo da kaemo
da smo u tom trenutku bili svesni u viem Vodoniku. U stvari u tom trenutku bili smo svesni na vioj
taki kosmosa gledanog kao skala kvaliteta predstavljena Vodonicima. Jednom reju izdigli smo se
iznad sebe za momenat i videli stvari u novom svetlu. Svako mora da primeuje da je u loijem ili
boljem stanju u razliitim momentima i to je zaista na osnovu ovog savreno nepogreivog iskustva da
moemo biti sigurni u postojanje viih nivoa svesti.
Mislim da je greka pokuavati povezivanje etiri data stanja svesti sa Vodonicima. Te dve
ideje treba da budu date odvojeno, iako su oigledno povezane. Tree stanje svesti naime, Samosvest, ili Samo-Seanje uvek nastaju iz viih Vodonika ali to moe biti Vodonik 24, ili Vodonik 12 ili
ak Vodonik 6. Razgovarali smo na sastanku ovde o efektima zubarskog gasa kada ljudi imaju
iznenada spektakularno iskustvo koga kasnije ne mogu da se sete. To znai da su za momenat stavljeni
u vii vodonik. G. je jednom rekao da opijum ima vii Vodonik u sebi kojeg ljudi nekad mogu postati
svesni. Rekao je da je to kao postati svestan u biljci, ali znate ovek mora da stvori vii Vodonik sam
pokuavajui, pre svega, da sebi zada, Prvi Svesni ok, i ako moe Drugi Svesni ok koji pokree
nove oktave u razvoju svih Vodonika u telu.
eleo bih da pokuate da shvatite na neki nain i da steknete neku viziju kosmosa kao skale
Vodonika. To ima veze sa intenzitetima znaenja i upotrebe to e rei sa kvalitativnim ne
kavantitativnim. Pomislite sada svi vi, pogledajete oko sebe u sobi u kojoj se nalazite. Vidite razliite
stvari stvari nainjene od drveta, od kamena, moda neku hranu na stolu, vodu, vazduh itd. Da li ste
140

ikad pomislili u kakvom su odnosu sve te razliite stvari jedna prema drugoj? Ako jeste moda ete
videti zato je Gosp. U. kada je prvi put uo o Tablici Vodonika rekao da je to znanje viih centara.
Setiete se da je sve definisano onim ime se hrani i emu je ono hrana. Krava moe da jede
cvee u vazi na stolu ali vi ne moete; ali vi moete da jedete kravu. Insekti jedu drvo od stolice na
kojoj sedite. Drvo stolice na kojoj sedite je odreena taka u kosmosu. Meso je vie organizovano i
nalazi se na vioj taki u kosmosu; njegova funkcija, njegova svojstva, njegove namene, njegove
mogunosti su sasvim drugaije. Uzmimo na primer misao zasnovanu na Vodoniku 48; njenu
upotrebu, njena svojstva, njene funkcije od onih koje odlikuju meso, a ono opet ima svoje. Meso je
pametnije od drveta, a misao je pametnija od mesa. Kuvani krompir je pametniji od sirovog krompira
jer je on 768 i ovek moe da ga jede. Emocionalna percepcija, ako je uistinu zasnovana na Vodoniku
24 je daleko pametnija od percepcije zasnovane na Vodoniku 48.
Pokuajte da razmiljate sa ovog polazita i uputiete mi neka definitivna pitanja. A ja u
pokuati da odgovorim.

DODATNA BELEKA
Dr. Nicoll dodao je ovu beleku kao rezultat razgovora. Rekao je: Da li je neko od vas ikad
mislio o razlici izmeu kvantitativnog pogleda na svemir i kvalitativnog pogleda na svemir? Veoma je
jednostavno. Matematika ne moe da operie sa kvalitetima, ve samo sa kvantitetima. Uzmimo prvo
samo kvantitete. Da li e od bilo koje koliine bakra da nastane dukat? Ne. Ali ljudskim sporazumom
to jest ustanovljavanjem jednog vetakog transformacionog sistema 240 bakrenjaka teoretski se
moe pretvoriti u dukat. Ali bez takvog ljudskog aranmana to jest, takvog vetakog sporazumnog
trasnformacionog sistema koji postoji, ovo nikad ne bi moglo da se dogodi samom injenicom
nagomilavanja koliine. ovek moe da akumulira milione bakrenjaka ali nikakvo zlato iz toga nee
rezultirati samo, osim ako se banka ne saglasi da transformie 240 bakrenjaka u zlatnik. Kad bismo
iveli u iskljuivo kvantitativnom kosmosu nikakva transformacija ne bi bila mogua jer
transformacija je pitanje kvaliteta to jest kvalitativne razlike jedne stvari koja se pretvara u neto
drugo. Ovaj Rad poduava da ivimo u svetu stvarnih kvalitativnih razlika i to je njegovo znaenje.
Transformacija je mogua u samoj prirodi stvari. Vidimo semenku da se transformie u drvo, ali retko
o tome mislimo kao o udu. Jedemo meso i iz njega se stvaraju transformacijom niih Vodonika u vie
Vodonike supstance neophodne za miljenje, oseanje i ljubav. To je inherentna priroda svemira. Ono
to nazivamo ivotom zasniva se na snazi transformacije u svemiru koji je i sam zasnovan na
transformaciji to jest, od nieg ka viem, i time beskrajnih kvalitativnih razlika. ivot je
transformacija, u svemiru koji ima to znaenje ili smisao. Transformacija znai okretanje neeg nieg
u neto vie. Oktava hrane u telu to pokazuje. Sve se ovo povezuje sa osnovnom idejom Rada da
ivimo u rastuem i time transformiuem svemiru to jest ivuem, razvijajuem i na taj nacin
transformiuem svemiru ili svemiru transformacija. U stvari dok ovo nije shvaeno i dublje i dublje
doivljeno emocionalni centar u oveku ne moe da se probudi i razvija, i uskoro se degenerie. Kao
to znate nauka poduava da ivimo u umiruem svemiru. Ovaj sistem, ovaj Rad poduava sasvim
suprotno. Morate svojom glavom da mislite o psiholokim razlikama i emocionalnim vrednostima ova
dva pogleda i da prosuujete o njihovoj snazi za dobro ili loe. Ipak religija u najirem smislu
poduava neto pozitivno moda u relacijama od sada pa nadalje i tako dalje ako za momenat
razmotrimo psiholoku razliku moda emo odluiti koja je vrednija. Moemo sami videti da
transformacija postoji na sve strane. Sav ivot fiziki postoji transformisanjem niih u vie Vodonike
to jest jedemo meso (H-768) i tako moemo da mislimo (H-48). Sve ove ideje su na neki nain
oigledne, jednom kad ponemo sami da mislimo tj. onda kad se voza u nama probudi i popne
na koiju. Ali dok ne ponemo da mislimo za sebe uz pomo Rada, ostajemo uspavani, i ivot onda
nepotrebno vri svoju silu nad nama protivno naoj pravoj sudbini. Ideja da je sav ivot zasnovan na
transformaciji je tako oigledna, fiziki, da ne videti to usled mentalne zaslepljenosti, ili namerne
141

zaslepljenosti da se vidi ikakav smisao u bilo emu to je moderna poast koja vodi sama po sebi u
negativne emocije.
Dr. Nicoll je kasnije dodao i sledee: Govorei o naporima u Radu nije li oigledno da je
samo kvantitet napora beskorisan u poreenju sa kvalitetom napora? Samo prianje o tome, imitacija
Rada kako god ogromna u koliini, nigde ne vodi, jer su takvi napori neiskreni. Oni su loeg
kvaliteta, kako god masivni u obimu. Rad je zasnovan na unutranjem potenju. Jedan napor koji
nastaje iz unutranje iskrenosti i nepokolebljivo vrednovanje Rada dovee do promene bia i pomak
u ovekovom poloaju u svemiru jer je kvalitativan, razliit od bilo koje koliine spoljanjih,
neiskrenih, jadnih napora. Zato su ljudi u Radu dovedeni do take odluke. To znai da e sve
spoljanje, u izvesnom trenutku ii protiv njih i imae mnotvo albi i kritika i ostalih spoljnih razloga
i mnotvo razloga da iznau greku u drugima i slino, i zaista ovaj momenat, ako se sam neizbeno
ne dogodi, kao to je to obino sluaj moe biti i vetaki stvoren. Onda sve zavisi od toga da li je u
njemu roen Rad i da li je istinski unutranji; i ako je tako uinjen napor u takvom trenutku, on e
voditi ka neizbenoj promeni bia to jest dovee do novog rasta esencije jer tada neophodni napor
mora biti na raun linosti. Imamo, rekao je jednom G. da dostignemo taku u Radu gde kako god
da nas okolnosti izvrnu ili okrenu cilj u Radu ne gubimo iz vida. Ovde na stav prema Radu izlazi na
videlo prema veitom Radu. Nije li oigledno da takav momenat zahteva kvalitetno najiskrenije
napore? Ako je na stav plitak kako emo ga doekati? Razmislimo za sebe ta to znai i na emu se
Rad zasniva naime na unutrnjoj promeni, i sve ta ona predstavlja, ak i ako o tome nismo ranije
mislili. Promena nije dodatak ve stvarna izmena linosti kakva jesmo, i time bolna. Samo su
najiskreniji momenti od koristi ovde. Nita lano u smislu napora nije ni od kakve koristi. Sama
injenica da je kosmos skala kvaliteta svima pokazuje da ono to je inherentno lano ne moe da vodi
nikakvoj promeni, ve nuno mora po zakonu da nae svoj odgovarajui nivo i ostane tamo jer to
je ono to jeste. I ta god da je neto, to je tamo gde jeste u svemiru, vienom kao skala kvaliteta, i
mora ostati tamo razlogom aktuelnih zakona, koji odreuju poloaj svega shodno njegovom kvalitetu.
To je ono ta se misli kad se kaze kvalitativni pogled na svet. To je znaenje Tablice Vodonika.

Berdlip, Decembar 27. 1942

Znanje
Uvod
Veeras elim prvo da govorim o Oktavi Rada. To zvui kao Do Evaluacije Rada. To znai
da nita ne moe da otpone dok ne postoji vrednovanje. I n tu nema nieg misterioznog. Nita neete
poeti dok ne mislite da ono vredi, a vrednovanje stvari je vrednost koju ona predstavlja za vas. Ako
neto ne cenite ono za vas nema vrednost. Ova nota Do nee se nuno odmah uti kad doete u
kontakt sa Radom. To je samo mogunost. To znai kad ujete ideje Rada one mogu da padnu na neko
ve pripremljeno mesto u vama, to jest na Magnetski centar. Moda ete osetiti da je to ono to ste
eleli. To vrednovanje je rezultat akcije neke vrste Magnetnog Centra u vama. U razliitim ljudima
Magnetski Centar se razlikuje. Ali on lei u emocionalnim delovima centara to znai lei u mestima
gde oseate vrednost , gde oseate vrednovanje, poto je vrednovanje emocionalno. Ali ova, da tako
kaemo, prva ljubav, nee trajati. To moe biti veoma lepo oseanje, ali je ono ipak prolazno,
ispunivi svoj zadatak, i vi ste ostavljeni zadatku ponovnog vrednovanja. Jer Magnetni Centar moe
da dovede oveka do Rada ali ga nee zadrati u njemu. Nema sumnje da su svakom poznata prva
oseanja ljubavi, ta izuzetna vanzemaljska oseanja koja rano u ivotu dolaze, koja nisu fizika ve
posveena i koja izgledaju kao da su dodirnuta uticajima koji dolaze iz Vieg Emocionalnog Centra. A
zatim kasnije dolazi sasvim drugaiji zadatak onaj iz praktinih odnosa. Isto je to tako i sa Radom.
esto sam pomiljao da nau istoriju ivota u ljubavi ponavljamo i u samom Radu. U mom linom
sluaju znam da kad sam se prvi put susreo sa Radom jednako sam oseao istu zauenost, isti
142

doivljaj misterije, udesnoga, koje sam oseao u najranijoj mladosti, oseanje koje je zaista izgledalo
samo-optajue i koje je samo ovla bilo povezano sa spoljnim objektom, osobom. No, bez ozbzira na
rane emocije koje smo mogli imati u vezi sa idejama rada i otkriem da takva stvar zaista postoji ona
nisu dovoljna. ak i ako imamo ispravan Magnetski Centar, oseaji i emocije koji iz njega izlaze nee
trajati. Moramo da upoznamo predmet nae ljubavi i da se prema njemu praktino postavimo. Ova
nota se zove Re u oktavi Rada. Nota Re se oglaava kada ovek pone da izuava ideje Rada i
njegovog uenja i poinje da primenjuje Rad na sebi. Ova nota Re se jos zove Primena Rada na
sebi. Ako nota Do, oglaena prvo Magnetskim Centrom, ne promeni svoj kvalitet, ve ostane
jednostavno oseanje udesnog, nota Re nee zvuati dovoljno jako. Ipak niko ne prolazi kroz Rad bez
izvesnog oseanja udesnog. to znai da ovek mora da oseti razliku izmeu ivota i Rada. U
protivnom Rad e pasti na ona mesta na koja ivot pada u njemu to jest na one delove centara koji ne
mogu da prime i nisu predvieni da prime Rad. ovek ima delove centara za ivot i delove centara za
Rad. On je sazdan i za ivot i za Rad. Bez posedovanja Maganetskog Centra on e ideje Rada uzimati
delovima centara koji su za ivot. Pokuae da Rad doda direktno ivotu kao da je to ista stvar. Sipae
mlado vino u stare flae, zakrpie svoj stari kaput novom krpom. Funkcija Magnetskog Centra je da to
sprei. Magnetski centar je neto to je definisano kao kapacitet za razlikovanje izmeu A i B uticaja,
izmeu ivotnih uticaja, uticaja stvorenih mehanikim ivotom, i uticaja koji dolaze izvan ivota a
koji su utkani u mehaniki ivot. Ukoliko Magnetski centar ne postoji nita nee biti mogue u odnosu
na unutrnju evoluciju. Nikakva transformacija oseaja ivota ili oseaja sebe nee biti mogua. Ipak,
kao to je reeno, Magnetski centar, jednom kad svoju ulogu odigra, nije vie od koristi. On vas uvodi
u novi svet. I onda vi sami morate da naete svoj put. To znai da on moe da dovede oveka do Rada
i da mu omogui da vrednuje Rad, ali to je sve. ovek zatim mora da ponovo proceni Rad za sebe,
primenom ideja Rada na sebe i na svoje celokupno stanovite i to e ojaati Do u njemu. To jest nota
Re e ojaati notu Do u njemu i promenie svoj kvalitet u svesno vrednovanje. Uvidevi istinu Rada
ovek e ga vrednovati sve vie i vie na svestan nain, i ovo ponovno vrednovanje Rada e ojaati Do
i uiniti ga stvarnim Do. Stoga, moramo razmotriti da li je ono Do koje je oglasio Magnetski Centar ,
zaista svesno oglaeno Do.
Trea nota u Oktavi Rada, nota Mi se zove Uvianje linih tekoa. Lako ete razumeti da
ovo ima vie razliitih aspekata, mnogo razliitih znaenja za svakog oveka. Ima na primer linih
tekoa koje se pojavljuju u odnosu na ovekovo bie. A postoje i tekoe koje se pojavljuju u odnosu
na ovekovo znanje to jest, u prihvatanju odreenih ideja Rada kao znanja. Postoje mnoge neobine
ideje koje se odnose na znanje kao stranu Rada ideje koje smo uli mnogo puta, ali koje nismo jo
poeli da usvajamo. U ovom Radu moramo da ponemo da mislimo na novi nain. To je samo mogue
kroz novo znanje, jer uvek ete misliti na isti nain sem ako niste stekli novo znanje. Novo miljenje
zahteva novo znanje, ali vas novo znanje nee dovesti do miljenja na nov nain sem ako novo znanje
ne usvojite. Ipak morate biti u stanju da mislite na nov nain, jer u suprotnom, nikad neete videti svoj
ivot i nikad neete videti znaenje Rada. Rad na znanju je jednako teak kao i Rad na biu. ak je i
tei. Sve ovo pripada uvianju linih tekoa noti Mi.
Mnoge teke stvari su reene u Radu. To znai da su mnoge stvari reene koje se sudaraju sa
naim uobiajenim oblicima znanja. Sa ovim ete se sresti u svakom obliku ezoterinog uenja. Na
primer Hrist je rekao svojim uenicima mnogo puta: Ako moete da podnesete. A to znai da znanje
veliko znanje znanje o oveku i njegovoj situaciji na zemlji i njegovim mogunostima nije neto
to moete da prihvatite na svakodnevni nain, ili udruite sa obinim znanjem ili smatrate glupavim
jer ne korespondira sa vaim misljenjem. Veliko znanje zahteva veliku rtvu i dugotrajnu borbu sa
sobom. Veeras elim da vam dam uenje Rada o znanju kao takvom, to uopte nije lako prihvatiti i
mora se izuavati dugo vremena da bi postalo deo ovekovog uma.

143

ZNANJE
Mr. Ouspenski govori:
Tokom jednog razgovora sa G. u naoj grupi koja je poela da postaje trajna, upitao sam:
Zato ako je antikio znanje sauvano i ako, govorei uopteno, znanje koje je oduvek postojalo
odvojeno od nae nauke i filozofije, ili ga ak prevazilazilo, zato je ono tako paljivo prikriveno?
Zato nije uinjeno optim dobrom? Zato su ljudi koji poseduju ovo specijalno znanje nevoljni da ga
prepuste u iroki opticaj, u ime bolje i uspenije borbe sa zabludom, prevarom, zlom i neznanjem?
ini mi se da je to pitanje koje se obino javlja u svaijem umu kad se prvi put sretne sa
idejama ezotericizma.
Postoje dva odgovora na to, rekao je G. Pre svega, ovo znanje nije sakriveno; a drugo ono ne
moe s obzirom na njegova svojstva postati opte dobro. Prvo emo razmotriti ovaj drugi iskaz.
Dokazau vam kasnije da je znanje (naglasio je ovu re) daleko pristupanije onima sposobnim da ga
asimiluju nego to se to obino predpostavlja; a cela nevolja je u tome da ljudi ili ne ele ili ne mogu
da ga prime. Ali pre svega druga stvar mora biti shvaena, naime, da znanje ne moe da pripada
svima, ak ne ni mnogima. Takav je zakon. Vi ovo ne razumete jer ne razumete da je znanje, kao i sve
ostalo na svetu, materijalno. Materijalno je i znai da poseduje sve odlike materijalnosti. Jedna od
prvih karakteristika materijalnosti je da je materija na datom mestu i pod datim uslovima ograniena.
ak je i pesak u pustinji i voda u moru odreena i nepormenljiva koliina. Tako da ako je znanje
materijalno, onda to znai da je njegova koliina odreena u odreenom trenutku. Moe se rei da
tokom odreenog vremena, recimo stolea, oveanstvo ima na raspolaganju odreenu koliinu
znanja. Ali znamo ak i iz obinog posmatranja ivota da materija znanja poseduje sasvim drukije
kvalitate shodno tome da li se uzima u malim ili velikim koliinama. Uzeta u velikim koliinama na
datom mestu, to jest, od strane jednog oveka, recimo ili od strane manje grupe ljudi, daje veoma
dobre rezultate; uzeta u malim koliinama, (to jest, pojedinano od velikog broja ljudi), ne daje
nikakve rezultate uopte; ili moe da da negativne rezultate, suprotne od onih oekivanih. Stoga je ako
odreena definitivna koliina znanja distribuirana meu milionima ljudi, svaki pojedinac e da primi
veoma malo i ova mala koliina znanja nee nita promeniti ni u njegovom ivotu ni u njegovom
razumevanju stvari. I bez obzira kako velik broj ljudi koji su primili malu koliinu znanja, to nee
promeniti nita u njihovim ivotima, izuzev, moda to e ih uiniti jo teim.
Ali, obrnuto, ako je velika koliina znanja zgusnuta u malom broju ljudi, onda ovo znanje
moe da da velike rezultate. Sa ove take gledita daleko je bolje da znanje bude sauvano meu
malim brojem ljudi a ne reasplinjeno meu masom.
Ako uzmemo odreenu koliinu zlata i odluimo da pozlatimo izvestan broj predmeta njime,
moramo da znamo, ili proraunamo, koliko tano predmeta moe biti pozlaeno sa tom koliinom
zlata. Ako pokuamo da pozlatimo veu koliinu predmeta, oni e biti neujednaeno pokriveni zlatom,
u zakrpama, i izgledae mnogo gore nego da na sebi nemaju nikakvo zlato, a mi emo u stvari izgubiti
zlato.
Raspodela znanja zasnovana je ba na istom principu. Ako je znanje dato svima, niko nee
dobiti nita. Ako je sauvano meu pojedincima, svako e primiti ne samo dovoljno da zadri ve i da
uvea ono to je primio.
Na prvi pogled ova teorija izgleda veoma nepravedna, jer je poloaj onih koji su, da tako
kaem, uskraeni za znanje zato da bi drugi mogli da prime vie, da tako kaem, tuan i nezaslueno
144

tei nego to treba da bude. U stvari to uopte nije tako; i u raspodeli znanja nema nieg nimalo
nepravednog.
injenica je da ogromna veina ljudi ne eli nikakvo znanje uopte, oni odbijaju njihov udeo, i
ne ele da prime ni ono to im je dodeljeno optom raspodelom za svrhu ivota. Ovo je naroito
evidentno u periodu masovnog ludila kao to su ratovi, revolucije itd., kad ljudi iznenada izgube i ono
malo zdravog razuma to imaju i pretvore se u potpune automate preputajui se masovnom
unitavanju u ogromnom broju, drugim reima gubei ak i instinkt samo-odranja. Usled toga velike
koliine znanja ostaju, da tako kaemo, nezauzete i mogu se raspodeliti meu onima koji shvataju
njegovu vrednost.
U tome nema nieg nepravednog jer oni koji primaju znanje ne uzimaju nita to pripada
drugima, nita drugima ne uskrauju; oni uzimaju samo ono to su drugi odbacili kao beskorisno i to
bi u svakom sluaju bilo izgubljeno kad ga oni ne bi uzeli.
Sakupljanje znanja jednih zavisi od odbacivanja znanja drugih.
Postoje razdoblja u ivotu oveanstva, koja se generalno preklapaju sa poetkom pada kultura
i civilizacija, kada mase nepovratno gube razum i poinju da unitavaju sve to su stvorili vekovi i
milienijumi kulture i civilizacije. Takva razdoblja masovnog ludila, se esto poklapaju sa geolokim
kataklizmama, klimatskim promenama i slinim fenomenima planetarnog karaktera, oslobaaju
ogromnu koliinu materije znanja. Ovo zauzvrat namee rad na skupljanju ove materije znanja koje bi
u protivnom bilo izgubljeno. Stoga Rad na skupljanju rasparane materije znanja esto koincidira sa
poetkom unitavanja i padom kultura i civilizacija.
Ovaj aspekt pitanja je jasan. Gomila niti eli niti trai znanje, a voe gomile u njihovom
sopstvenom interesu, pokuavaju da ojaaju njen strah i odbojnost prema svemu novom i nepoznatom.
Ropstvo u kojem oveanstvo ivi je zasnovano na ovom strahu. Teko je ak i zamisliti sav uas
ovog ropstva. Mi ne razumemo ta ljudi gube. Ali da bi se razumeo uzrok ovog ropstva dovljno je
videti kako ljudi ive, u emu se sastoji njihov cilj, o emu misle, ta govore, emu slue i ta
svetkuju. Uzmite u obzir na ta troi novac kulturno oveanstvo naeg vremna, ta postie najviu
cenu, gde su najvee gomile. Ako za momenat razmislimo o ovim pitanjima, postaje jasnije da
oveanstvo kakvo je danas sa interesovanjima koji ga rukovode ne moe oekivati da ima bilo ta
drugo od onog to ima. Ali kao to sam ve rekao, drukije ne moe biti. Zamislite da je itavom
oveanstvu dodeljeno pola kilograma znanja godinje. Kad bi ovo znanje bilo rasporedjeno na
svakog, svako bi dobio toliko malo da bi ostao ista budala kao to je i bio. Ali zahvaljujui injenici da
je tako malo onih koji ele da steknu ovo znanje oni koji ga uzmu, dolaze do njega recimo, po zrno
svaki, i stiu priliku da postanu inteligentniji. Ne mogu svi da postanu inteligentniji ak i ako ele, i
kad bi ak i postali inteligentiji to im ne bi promenilo nita na stvari. Postoji opta ravnotea koja ne
moe biti uznemirena.
To je jedan aspekt. Drugi, kao to sam rekao ve, sastoji se u injenici da niko ne prikriva
nita; nema misterije bilo kakve vrste. Ali sticanje i prenoenje pravog znanja zahteva veliki Rad i
veliki napor jednako od onoga koji prima i onoga koji daje. A oni koji poseduju znanje ine sve to
mogu da ga prenesu i saopte to je mogue veem broju ljudi, da ljudima omogue pristup njemu i da
ih osposobe da se pripreme da prime istinu. Ali znanje nikom ne moe biti dato silom, i kao to sam
ve rekao jedan pogled bez predrasude na ivot obinog oveka, ta ispunjava njegov dan, ta ga
interesuje, pokazae najednom da li je mogue optuiti ljude koji poseduju znanje da ga prikrivaju, da
ne ele da ga prenesu ljudima ili da ne ele da poduavaju ljude onome to sami znaju.
Onaj koji eli znanje mora sam da uini iniciajlni napor da nae izvor znanja i da mu pristupi
koristei priliku pomoi i indikacija koje su svima date, ali koje ljudi ne vide ili ne prepoznaju. Znanje
ne moe doi ljudima bez napora s njihove strane. To je svima jasno u odnosu na obina znanja, ali u
145

sluaju velikog znanja, kada priznaju mogunost njegovog postojanja, nalaze da je moguim da
oekuju neto razliito. Svako zna veoma dobro da ako na primer, ovek eli da naui Kineski, uzee
nekoliko godina intenzivnog rada; svako zna da je pet godina neophodno da se shvate principi
medicine, a moda dvostruko vie za studije slikanja ili muzike. A ipak postoje teorije koje afirmiu
da znanje moe da stigne ljudima bez ikakvog napora s njihove strane, da ga mogu stei ak i u snu.
Samo postojanje takvih teorija konstituie dodatno objanjenje zato znanje ne moe da doe ljudima.
Istovremeno esencijalno je shvatiti da ovekov nezavisni napor da dostigne bilo ta u ovom pravcu
moe ostati bez rezultata. ovek moe samo da stekne znanje uz pomo onih koji ga imaju. Ovo mora
biti shvaeno od samog poetka. ovek mora da ui od onog ko zna.

Berdlip Januar 9. 1943

Samo-posmatranje
Postoje mnoge stvari koje se mogu rei za samo-posmatranje i za ono to ono jeste i ta ono
nije. Celokupan Rad poinje od oveka koji poinje da posmatra sebe. Samo-posmatranje znai samopromenu. Ozbiljno i kontinuirano samo-posmatranje, ako je uinjeno pravilno, vodi definitivnoj
promeni u oveku.
Razmotrimo, pre svega, samo-posmatranje i grekukoja u vezi s njim esto nastaje.. Greka je
u brkanju samo-posmatranja sa poznavanjem (znanjem). Znati i posmatrati nisu iste stvari. Povrno
reeno, vi moete da znate da sedite u stolici u vaoj sobi, ali moete li rei da zaista posmatrate to?
Malo dublje govorei, moete znati da ste u negativnom stanju, ali to ne znai da ga posmatrate.
Jedan ovek u Radu rekao mi je da mu je neko izrazito odbojan. Rekao sam: Pokuajte da to
posmatrate. Odgovorio je: Zato bih to posmatrao, nema potrebe, ja ve to znam. U ovom sluaju
ovek brka znanje sa posmatranjem, drugim reima ne razume ta je samo-posmatranje. ta vie, nije
shvatio da je samo-posmatranje koje je aktivno sredstvo samo-promene, dok puko saznavanje koje
je pasivno to nije. Znanje nije in panje. Samo-posmatranje je in panje usmerene ka unutra ka
onome to se deava u vama. Panja mora biti aktivna to jest, usmerena. U sluaju osobe koja vam je
odbojna zapaate kakve vam se misli roje u glavi, hor glasova koji govore u vama, ta oni govore,
kakve neprijatne emocije isplivavaju i tome slino. Primeujete takoje da osobu koja vam je odbojna
tretirate iznutra veoma loe. Nita nije dovoljno loe da se o toj osobi misli ili osea. Ali videti sve ovo
zahteva usmerenu panju a ne pasivnu panju. Panja dolazi od posmatrajue strane, dok misli i
oseanja pripadaju posmatranoj strani u vama. To je deljenje sebe na dva dela. Postoji izreka: ovek
je prvo jedan, zatim dva, onda jedan Posmatrajua strana, ili posmatrajue ja stoji kao unutranje
prema, ili iznad, posmatrane strane, ali njegova snaga nezavisne svesti varira jer se moe bilo kog
momenta utopiti. Tada ste sasvim identifikovani sa negativnim stanjem. Ne posmatrate stanje ve
postajete stanje. Tada moete da kaete da znate da ste negativni ali to nije isto to i posmatrati svoju
negativnost. Kada posmatrajue ja podravaju druga ja koja vrednuju Rad i seaju ga se i ele da
postanu svesnija onda nije tako lako da se Posmatrajue ja utopi u poplavi negativnih stvari. Onda je
ono potpomognuto i postaje deo Zamenika Nadzornika. Sve je ovo veoma razliito od pukog
saznanja da je ovek negativan. Moe se rei da je pasivno znanje mehaniko za razliku od samoposmatranja koje je svesni in i ne moe postati mehaniko. Mehaniko samo-posmatranje nema
nikakve veze sa Radom samo-posmatranja.
Ljudi ne samo da brkaju znanje sa kontinuiranim inom samo-posmatranja ve pogreno
uzimaju miljenje za posmatranje. Misliti je sasvim drukije od posmatranja sebe. ovek moe da
misli o sebi itav dan i da ni jednog trenutka ne posmatra sebe. Posmatranje ovekovih misli nije isto
to i miljenje. Sada treba da je jasno da znanje i miljenje nisu isto to i posmatranje.

146

esto je postavljeno pitanje: ta treba da posmatram? Prvo, Rad paljivo objanjava ta

morate poeti da posmatrate. Ali kasnije ovek mora da postigne potpunije posmatranje sebe itav
dan ili nedelju i da vidi sebe spolja kao osobu. Mora da misli ta bi pomislio da sretne sebe. On bi
naravno imao srdanu odbojnost prema osobi koja on jeste. ovek mora da posmatra sve u sebi i uvek
kao da to nije on nego TO. To znai da mora da kae: ta TO radi? Ne: ta ja radim?. On onda
vidi te misli koje se odvijaju u njemu i ta oseanja, onda te privatne drame i samo-drame, zatim te
elaboratne lai, govore, izvinjenja, opravdanja, izmiljotine i tako dalje, koje prolaze kroz njega jedna
za drugom. Sledeeg momenta on, naravno, pada u san opet i uestvuje u svima njima. To jest on igra
u drami koji je sam sastavio i misli da je stvarna. On misli da on jeste deo koji je izmislio.
Razmotrimo ovu taku gledita dalje. ovek mora biti u stanju da kae: To nisam ja svim
tim komadima i delovima i svojim pesmama, svim svojim predstavama koje se u njemu odvijaju, svim
glasovima koje uzima za sebe samog. Znate kako nekad ba pre nego to potonete u san ujete glasne
glasove u svojoj glavi. To su razna ja koja govore. Tokom dana oni govore sve vreme i samo ih vi
uzimate kao ja kao vas same. Ali neposredno pre spavanja, odvajanje se deava prirodno, jer se
kidaju veze izmeu centara i izmeu raznih ja da bi san bio mogu. Dva ili vie ja su u stanju da
vas dre budnim od sna. Tako ih ujete kao glasove koji govore, jer su prirodnim procesom odvojeni
od vas.
Unutranje odvajanje znai snagu ne samo da se kae To nisam ja ve u krajnjoj liniji da se
to doivi kao istina, da To nisam ja nije samo miljenje da je to tako, ili pokuaj da se ubedi sebe da
je to tako, ili da je to tako zato to Rad tako kae.
Kad ste u nekom loem stanju, ako posmatrate sebe tokom nekog perioda vremena, primetiete
da razne vrste razliitih grupa neprijatnih ja pokuavaju da se bave time i da od toga naine neto.
To je zato to negativna ja ive bivajui negativna. Njihov ivot se sastoji od negativnog miljenja i
negativnog oseanja to jest, u stvaranju negativnih oseanja i i misli. Njihovo je zadovoljstvo da
tako ine jer je to njihov ivot. U Radu, uitak u negativnim stanjima mora biti iskreno posmatran,
naroito tajna uivanja u njima. Razlog je to ako ovek uiva da je negativan, u bilo kakvoj formi, a
njih su itave legije, nikad ne moe da se odvoji od njih. Ne moete se odvojiti od neega prema emu
imate tajnu naklonost. Radi se o tome da se identifikujete sa negativnim ja kroz tajni afinitet, i tako
oseate njihovo uivanje, jer sa im god da se identifikujete vi to postajete. ovek se u sebi
neprekidno transformie u razliite ja. On nije nita postojano, ali odvajanjem moe da naini neto
postojanim. Linija odvajanja postaje ono to voli Rad i ono to ne voli Rad.
Sada prodiskutujmo jo jednom posmatranje govora. Sva pravila odnose se na govor,
praktino govorei, kako se postaviti prema pogrenom govoru. Neophodno je posmatrati unutranji
govor i odakle on dolazi. Pogrean unutranji govor je je plodno tle ne samo za mnoga unutranja
neprijatna stanja ve i za pogrean spoljni govor. Znate da u Radu postoji neto to se zove praksa
unutranje tiine. Praksa i znaenje unutranje tiine je neto otprilike ovako: prvo, mora biti u vezi
neeg odreenog i definitivnog; drugo, ne radi se o tome da ga ne dodirujete. To znai da ne moete
da praktikujete unutranju tiinu na neodreen, uopten nain, izuzev moda kao prolazni eksperiment
neko vreme. Ali moete da je praktikujete rigidno u odnosu na neku odreenu i definitivnu stvar, neto
to jasno znate i vidite. Neko je jednom upitao: Da li je praktikovanje unutranje tiine isto to i
nedozvoljavanje da vam neto doe u pamet? Odgovor je ne. To nije isto. Ono u vezi ega
praktikujete unutranju tiinu je ve u vaoj glavi i toga morate biti svesni, ali ga ne smete dodirivati
vaim unutranjim govorom, sa vaim unutranjim jezikom. Va jezik, jezik u bukvalnom smislu, voli
da dodiruje bolna mesta, kao kad boli zub. Tako i va unutranji jezik. Kada se to dogaa onda bolno
mesto iz vae glave utie u unutranji jezik i omotava se kao unutranji govor u svakom pravcu.
Naravno da ste primetili da se unutranji govor uvek odvija u negativnim stanjima i da sklapa mnoge
neprijatne fraze koje najednom nalaze izraza u spoljnem govoru, moda dugo vremena kasnije. U
Radu se kae da je neophodno biti paljiv u odnosu na pogrean spoljni govor u poetku a zatim u
odnosu na pogrean unutranji govor. U stvari, pogrean spoljni govor je uglavnom rezultat pogrenog
147

unutrnjeg govora. Pogrean unutranji govor, naroito otrovan i zao unutranji govor, i tome slino,
stvara nered unutra, kao izmet. To su sve razliiti oblici lai i zato imaju takvu snagu i upornost. Lai
su uvek monije od istine jer one mogu da povrede. Ako posmatrate pogrean unutranji govor
primetiete da je on samo polu-istine, ili istine povezane na pogrean nain, stavljene u pogrean
poredak sa poneim izostavljenim ili dodatim. Drugim reima to je jednostavno laganje sebe. Ako
kaete: Da li je ovo sasvim tano? moe prestati ali e nai drugi set lai. Na kraju mora poeti da
vam bude odbojno. Ako u tome uivate, nikad mu neete oduzeti snagu. Nije dovoljno da vam
privlanost toga postane odbojna, TO mora da vam postane odbojno.
Sve ovo pripada proiavnju emocionalnog zivota. Mehaniki mi samo volimo sebe, te tako
mrzimo sve one koji ne vole nas. Oigledno je da razvoj bia nije mogu, dok god emocije ne prestanu
da imaju samo ovu osnovu samo-dopadanja. Uvaavanje spoljanjeg, u Radu, je stavljanje sebe u
poloaj drugih. U Jevaneljima je ovo opisano kao sve to eli sebi eli i drugome. Ovo je jedna
od definitivnih formulacija u Jevaneljima onoga to se u Radu naziva uvaavanje spoljnjega. Ali
ovek mora veoma duboko da razmilja o tome ta to govori i da u sebi pojmi ta to znai, jer to ima
jedno unutranje i jedno spoljnje znaenje. Ako kaete: Ja uvek mislim o drugima, onda to
posmatrajte. To je verovatno odbojnik. Verovatno ne primeujete da govorite i i piete stvari koje kada
biste ih vi primali ne biste ih tolerisali ni za jedan momenat. To je jedna veoma interesantna forma
samo-posmatranja i ukljuuje posmatranje unutrnjeg govora. U vama svako drugi je bespomoan.
Moete da odvuete oveka u svoju peinu u sebi i raditi mu ta god elite. Moete prirodno biti
ljubazni, ali u Radu, koji je sav o proienju i organizovanju unutranjeg ivota, to nije dovoljno.
Ono sto je od stvarnog znacaje je ono kako se nevidljivo, u sebi, ponaate jedan prema drugome. Ovo
je veoma teko shvatiti. Moda mislite da to ve znate. Ali razumeti ak samo poeti razumevati to
uzme mnogo godina Rada. Kada unutranje korespondira sa spoljanjim i kada spoljanje potuje
unutranje tada ovek ima drugo telo. Ovakvi kakvi smo na spoljnji ivot ne korespondira sa
naim unutranjim ivotom i na spoljnji ivot kontrolie na unutranji. Unutranje raste uviajui
dobro u neemu. Nedavno smo ovde govorili o tome ta je svetac Cassian, rekao o ovekovoj
sposobnosti da uini istu stvar iz razliitih razloga. ovek moe da postupa iz straha, straha od zakona,
od gubitka reputacije, straha od miljenja. On tada postupa od spolja. Ili moe da postupa iz ambicije
i mnogih drugih slinih oblika samo-interesa. Ili moe postupati iz dobra uviajui dobro i
postupajui u skladu sa njim. Ovo razvija unutranjeg oveka. Sve ovo moe biti predmet samoposmatranja. Ali ak i prva faza samo-posmatranja ima odreene efekte. Ona puta zrake svetla u
mrak naeg psihikog ivota. Psihiki ivot je taj o kojem moramo da razmiljamo u Radu. Sve
instrukcije u Radu su o ovekovom psihikom ivotu, koji je u haosu. Na ovaj nain samoposmatranje postaje dublje i vrednovanje Rada postaje vie i vie unutranje. Tako Rad poinje da
deluje na Esenciju koja je stvarni deo oveka.
Rad na sebi je uvek isti. Nema veze gde ste. Uvek ste u kontaktu sa Radom ako je va
unutranji stav prema njemu pravilan. Ako je va unutranji Rad pravilan, Rad e vas poduiti ta Rad
na sebi znai. Ako je va unutranji stav pogrean, to nee biti mogue, jer blokirate put. U
celokupnom samo-posmatranju, ako treba da postane puno samo-posmatranje, morate posmatrati TO.
To znai videti sve svoje reakcije na ivot i okolnosti kao TO u vama a ne kao ja. Ako kaete ja
onda nita ne moe da se dogodi. Govorei ja oseajui ja , oseanje ja ini promenu
nemoguom. Ako svako negativno stanje nazivate imenom ja, onda ga ne moete izbei. U poetku
ovek uzima sebe kao jedno i kae ja svemu to se dogaa u njegovom psihikom ivotu. Da bi se
promenio mora postati dva. Mora da podeli sebe u TO i Posmatrajue ja to jest u dva. Zatim
kasnije moe postati jedno jedinstven. Instrument samo-posmatranja je kao no koji nas odseca od
onoga to nismo. Ako ponete da uviate ta znai rei: To nisam ja onda poinjete da koristite taj
instrument.
Kada zaista moete da kaete: ta TO radi? umesto ta ja radim? poinjete da shvatate
Rad. Rad slui tome da naini novi skup reakcija ili tanije novi nain na koji se prihvataju stvari. Kad
uzimate obine stvari na novi nain vi poinjete da se menjate. Ne moete ostati isti i menjati se.
148

Ako ste uvek isti to znai da uvek reagujete na ivot na isti nain. Insistirate na svojoj sopstvenoj funti
mesa. Ideja promene je da se ne bude isti. Ideja Rada je da se ovek promeni. Ideja samo-posmatranja
je da se ovek odvoji od onog to je bio tako to ovek nee da se povodi za onim to posmatra. U tom
smislu samo-posmatranje je sredstvo samo-promene.
*

Kad u sebi poinjete da formirate moan mentalni instrument Rada, videete da kako god da
ga okrenete uhvatiete nova znaenja. Rad u nama formira novi instrument prijema, novi aparat za
prijem utisaka jednako spolja i iznutra. Rad lei u delovima koji treba da budu povezani zajedno
putem razumevanja. Svaki deo Rada, svaka posebna ideja, svaki komad uenja je isti kao delovi,
recimo, radio maine. Delovi radija, recimo, lee na stolu i moete ih videti. Ako znate dovoljno, ako
razumete ta su oni moete ih sastaviti zajedno i onda instrument poinje da radi i ujete razne vrste
nevidljivih stvari koje u suprotonom ne bi mogli da ujete. U sluaju Rada svaki deo je neto fiziko,
spoljni objekat koji lei na stolu, ali je fiziki ideja, misao, pravac, formulacija, dijagram, itd. Kad se
svi ovi delovi poveu razumevanjem i vrednovanjem, Rad oformljuje novi i organizovani aparat u
vama. Tj. vi ste iznova organizovani. Imate novi psihiki organizam u sebi. Rad je ustvari ceo i
kompletan organizam koji je dat deo po deo, malo po malo, ali svi ti delovi su delovi istinite celine.
Ako se stoga Rad formira u vama imate novu stvar, novi organizovani instrument u vama. ak e i
pojedinani deo Rada uzet sa vrednovanjem i razumevanjem poeti da stvara poromenu u vama jer e
prenositi nove uticaje. Ali celokupan Rad mora da bude formiran u oveku. O ovome se moe misliti
kao o drugom telu drugoj organizovanoj stvari u oveku ako ovek ivi u Radu. Onda e to
kontrolisati onog oveka koji je bio.

Berdlip, Januar 9, 1943

ETRI OVEKOVA TELA
Tekst I
Deo I Budui da je ova tema velika i znaajna, i zahteva izlaganje sa razliitih polazita da bi bilo
kakav uvid u znaenje a da to ne bude shvaeno na indiferentan ili samo formatorni nain, nakon
dueg razmatranja, mislio sam da bi bilo najbolje da se pone sa postepenim pristupom. Uenje je,
ukratko, u tome da ovek ivei u datom telu, svojim prvim roenjem, ima mogunost da razvije tri
sledea tela sainjena od finijih materija. Ali ta to znai i koje ideje e nam pomoi da to razumemo?
ta, na primer, moe da znai da ovek ima sposobnost da razvije jo jedno telo osim tri sledea tela.
Na koji nain moemo da zamislimo sledee ili drugo telo? Najpre ga moemo shvatiti na sledei
nain. Zamislite oveka koji stoji iza drugog oveka i kontrolie ga u svemu to ovaj uradi ili kae.
Onaj ovek ispred slua instrukcije oveka iza njega. to znai da inteligencija i volja oveka iza
kontrolie postupke onoga ispred. Moemo uzeti oveka ispred kao prvo telo a oveka iza kao drugo
telo. Ovo je lako razumeti, jer u bilo kojoj organizaciji u ivotu, kao to je vojska ili neki biznis, mora
da postoji izvestan stepen kontrole jedne osobe od strane druge koja se nalazi na viem poloaju. U
sluaju pojedinane osobe, to je tee shvatiti.
ta je to u pojedincu to e kontrolisati neto u njemu? To je zaista nemogue razumeti dok
god ovek uzima sebe kao jedno to jest dok god veruje da ono to misli, govori, dela, osea, voli i
mrzi u njemu je uvek jedna te ista stvar. Znate da u Radu postoji fraza koja kae da dok god ovek ne
podeli sebe u dva, u posmatrajuu i posmatranu stranu, nikad se ne moe pomeriti sa take na kojoj se
nalazi. Ovo je polazite za sve ostalo. Ovo je ustvari polazite za drugo telo u smislu da dok ova
podela ne pone da se odvija u oveku, dok god on ne postane predmet sopstvenog posmatranja, nita
u njemu ne moe da se razvije to bi ga eventualno kontrolisalo iznutra i nainilo da se sapoljanji
ovek maina naini poslunim. To znai, da drugo telo u njemu ne moe da se organizuje. Zapazimo
149

ovde da je poloaj Posmatrajueg ja uvek unutranji u odnosu na ono ta posmatra. Ono to je vie
spolja ne moe da posmatra ono to je vie unutra. To znai da ona ja koji se nalaze u malim
mehanikim spoljnim delovima centara ne mogu da posmatraju ja koji lee u vie unutranjim
svesnim delovima centara. Samo-posmatranje postaje dublje, emocionalnije, stvarnije i nunije,
poloaj Posmatrajueg ja postaje vie unutranji. Samo-posmatranje prestaje da bude povrno. Oko
Posmatrajueg ja sakupljaju se ona ja u oveku koji ele da rade i unose red u kuu koja je ovek.
Ovo formira Zamenika Nadzornika. Poloaj Zamenika Nadzornika je stoga unutranji u odnosu na
povrnog oveka, oveka okrenutog ivotu i voenog spoljnim okolnostima. Stoga je on, izmeu
ostalog, unutranji u odnosu na Lanu Linost. Ako sve to to je vie spoljno, vie mehaniko u
oveku, poinje da slua ono to je vie interno u njemu, ono interno poinje da razvija kontrolu nad
spoljnjim ili ovekom-mainom i rezultat je da poredak stvari poinje da se obre. ovek nije vie tako
lako voen ivotom, spoljnjim uticajima, promenjenim okolnostima, karakteristinim reakcijama
njegove linosti na ivot i navikama svog tela. Nije vie voen tako kompletno spolja, nije vie rob
svoga tela, ve u kratkim intervalima poinje da biva kontrolisan iznutra. To se moe pokazati na
sledei nain:

Ako biste ovu ideju uzeli to je jednostavnije mogue, videete da u izvesnoj meri posedovanje
Drugog Tela znai oveka razliitog od obinog oveka. On je razliit jer obian ovek ovekmaina je funkcija ivota. ovek-maina je upravljan od ivota, i uvek djeluje pod njim te je
posluan samom ivotu. To jest, spoljni delovi njega upravljaju njime i kontroliu ga. Ali ovek koji je
poeo da ima neto organizovano unutra, u sebi, nije tako lako voen spoljnjim ivotom ve ga na
momente kontrolie neto u njemu. To znai, da na momente on radi u obrnutom smeru. Svi moemo
da zamislimo da ve radimo u obrnutom smeru, ali to je samo imaginacija. Samo malo iskrenog samoposmatranja e pokazati da smo mi samo funkcije ivota. Voeni smo ivotom i okolnostima i
nemamo nita ili veoma malo to je dovoljno jako da odoli da bude voeno na ovaj nain. Morate
naravno da shvatite, da je svaki ovek voen ivotom na razliit nain od drugog oveka. Ali svi
obini ljudi, svi ljudi koji pripadaju krugu mehanikog oveanstva, svi ljudi br. 1, 2, i 3 su voeni
izvana, iako oni veruju da nisu. U tom smislu ljudi su ljudi-maine. To je zato to nita unutranje u
njima nije razvijeno do te mere da slede tu unutranju stvar i tako odolevaju kaleidoskopu
promenljivog ivota. Nita u njima nije dovoljno jako da odoli ivotu tj. nita u njima nije dovoljno
jako da odoli njihovim uobiajenim reakcijama na ivot. Mogu primetiti da svakako ne reaguju na
ivot kao drugi i onda mogu da zamiljaju da mogu da odole ivotu. To je puka iluzija. Svako reaguje
drugaije, na svoj nain. Tamo gde jedna osoba reaguje, druga moda nee. Ali to je sve isto. Sve je to
mehaniki i ivot ih kontrolie kroz njihove naroite mehanike, uobiajene reakcije na njega. Dobar
ovek zamilja da je drugaiji od loeg oveka, optimista osea da je drukiji od pesimiste, paljiv
ovek misli da je drukiji od nepaljivog itd. Ipak svi su oni mehaniki. Svima komanduje ivot.
Bespomono su onakvi kakvi su. Ako pokuaju da budu razliiti, svi e se suoiti sa istim tekoama
promene koje im se ispreuju. Sve to znai da su oni, psiholoki gledano, bez ieg organizovanog u
njima, to moe odoleti odreenim mehanikim efektima kojim ivot deluje nad njima. To znai da
oni svi rade, to jest, njima upravlja ivotna strana. Svi su oni razliite maine koje reaguju ili rade na
150

razliite naine, ali su svi voeni uticajima spoljnjeg ivota. Oni su mehaniki dobri, mehaniki loi,
mehaniki optimiste, mehaniki pesimiste, mehaniki ovo, mehaniki ono. To je uenje Rada o
mehaninosti, o nerazvijenom oveku, oveku Maini, koji slui Prirodi. Ali Rad poduava da ovek
moe da prestane da bude maina unutranjim razvojem individualnosti, sveu i voljom to jest,
onim kvalitetima koje mehaniki ovek zamilja da ve poseduje. U potpuno razvijenom oveku
oveku koji poseduje individualnu svest i volju ivot i promenljive spoljne ivotne okolnosti ne
upravljaju njime mehaniki. Takav ovek ima neto organizovano u sebi to moe da odoli ivotu,
neto iz ega on moe da deluje. Ukratko, takav ovek moe da Djeluje. A to je zato to poseduje vie
tela nego ono jedno koje je dobio na roenju.
*

Deo II U vezi ovoga pogledajmo Novi Zavet. U Jevaneljima Hrist kae da dok se ne rodi ponovo,
ovek ne moe ui u Carstvo Nebesko. Roenje znai telo, a ponovno roenje znai drugo telo. Biti
ponovo roen znai imati drugo telo. Znamo da je Hrist bio transformisan i pojavio se uenicima u
drugom telu. Opet, Sv. Pavle govori o prirodnom i duhovnom telu oveka. Govorei o uskrsnuu
mrtvih kae:
Ali e vam rei ko: Kako e ustati mrtvi? I u kakvom e telu doi? Bezumnie! To to seje
nee oiveti ako ne umre. I to seje ne seje telo koje e biti, nego golo zrno, bilo penino ili drugo
kako. A Bog mu daje telo kako hoe, i svakom semenu svoje telo. Nije svako telo jedno telo, nego je
drugo telo oveije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptiije. I imaju telesa nebeska i telesa
zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim. Druga je slava suncu, a druga slava
mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih:
seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u
slabosti, a ustaje u sili; Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo
duhovno. (Korinanima XV 35-44)
U ovom odlomku moete da maglovito vidite dva velika uenja Rada, na Zraku Stvaranja, koja
se ovde spominju kao slava sunca i slava meseca i dalje, a drugo uenje da ovek ima (ili bolje
recimo ovde da moe da ima) vie tela nego fiziko telo. Jer Pavle govori o oveku kao da ve ima
drugo telo, dok Hrist ui da ovek mora biti ponovo roen.
*

Deo III Od samog poetka, Rad govori ovekovoj Esenciji kao nerazvijenoj. Definie rast Esencije
kao promenu u nivou Bia: i veoma esto govori o tome da se Linost uini pasivnom tako da
Esencija moe da se razvija. Posebno govori o Lanoj Linosti i Imaginarnim ja i o neophodnosti da
se posmatra sebe u odnosu na njih i na odvajanju od njih. Cilj ovoga je da se dozvoli neem drugom
da raste. Esencija moe da se razvija. Tu ovek moe da raste. U vezi sa rastom Wsencije drugo telo
moe da raste. Ali ono ne moe rasti dok je Linost aktivna i kontrolie unutranji ivot.
Uzmimo ideju unutranje separacije. U mom sluaju moram posmatrati Nicoll-a i neprekidno
pokuavati da se odvojim od Nicollovih reakcija i obiaja. U vaem sluaju ako ste Smith, vi morate
da se odvojite od Smitha. Kako se vi zovete? Ponovite to tiho sebi. Zatim shvatite da morate da
posmatrate i da se odvojite iznutra od svega to vae ime u vama predstavlja. Da li je to jasno?
Predpostavite da u ovoj Grupi Janko, Marko, Ana, Vesna, i tako dalje svi sede ovde. Sve vreme oni su
Janko, Marko, Ana, Vesna na razliite naine prijatne i neprijatne. U Radu na unutranjoj separaciji
lei celokupni prvi zadatak praktinog Rada. Janko osea da je superioran u odnosu na Anu, a ona
zauzvrat osea da je superiorna u odnosu na Janka, i tako u nedogled. Sve ovo je veoma teko
objasniti reima. Morate imati razumevanje da vidite o emu je re. Vi znate da je Linost aktivna a da
je Esencija pasivna u mehanikom oveku a ovo je usled delovanja ivota koji dri ovaj odnos izmeu
Linosti i Esencije. ivot je Neutralna sila koja dri Linost aktivnom a Esenciju pasivnom.
151

Postoji samo jedna sila koja moe da izmeni odnos izmeu Linosti i Esencije sila koja dolazi izvan
ivota. To je Rad, ili uopteno, svesni uticaji koji dozlaze od Svesnog Kruga oveanstva, van
mehanikog ivota.

Ovaj novi poredak je obrnut od predhodnog poretka. Preokret znaka se dogodio. To poinje kada
Rad u oveku poinje da biva jai od ivota. A to znai da neto organizovano je nastalo u oveku i
poelo je da ga kontrolie. Jer Rad, koji dolazi iz Svesnih Uticaja, moe da formira na pogodnom tlu,
prijemni organ kroz koji ovek moe da primi silu to jest hleb nasuni. I poto je Esencija
najstvarniji deo u oveku a Linost relativno nestvarna, da bi se ovaj organ formirao ispravno, mora da
se formira od onoga to je u oveku najrealnije i najiskrenije. Ne moe da se formira na spoljnjem
oveku, niti na hipokriti, u oveku koji je Lana Linost. Tako da ete da shvatite da mnoge misli
ulaze ovde u vezi odnosa Linosti i Esencije, u vezi sa idejom neeg novog koje se formira kao
rezultat razvoja Esencije. Iz ovog razloga razmotrimo jo jednom ta Rad kae o odnosu Linosti i
Esencije.
Vi svi znate kako je izuzetno uenje Rada o Linosti i Esenciji. On kae da pre svega Linost
mora da se pravilno formira, i dok nije, Esencija ne moe da raste van odreene ograniene take.
Esencija raste malo a zatim Linost mora da se formira oko nje. Zatim Esencija moe da raste koristei
hranu od Linosti, to jest, inei Linost pasivnom. Stoga vidite da je ovek, pravilno shvaen, niz
eksperimenata nad sobom. Loe formirana Linost, u podudaranju sa detinjastom Esencijom,
hendikepira oveka. Ideja se sastoji u tome da ovek mora da ide van sebe u ivot i da se opet vrati
pokret slian onome od grenog sina (deo iz Jevanelja). ivot mora da potpuno deluje na oveka pre
nego to Esencija moe da raste iza svoje prirodne take. Ono to je izuzetno je da ljudi esto misle da
Esencija moe da raste sama od sebe. Rad kae da ne moe. Moe da raste do odreene take gde je i
dalje detinjasta. Onda prestaje. Linost mora da stvori potencijal, eventualnu hranu za Esenciju i zbog
koje Linost mora biti formirana i da postane aktivna. ovek mora da naui sve o ivotu u kojem je
roen na ovoj zemlji. Kasnije, ako ima magnetski centar, i ako eli, moe da nae naina da svoju
razvijenu Linost uini pasivnom dugotrajnim unutranjim radom. Postupajui tako, ona hrani
Esenciju, kroz svoju unutranju borbu. Tako Rad, koji je ovekovo pravo, drugo obrazovanje, poinje
injenjem Linosti pasivnom unutranjom separacijom, ne-identifikovanjem, samo-seanjem i tome
slino.
Formiranje drugog tela je povezano sa rastom Esencije, koja je unutranja u odnosu na Linost.
Drugo telo nije sainjeno od materije od koje je sazdana Linost, koja je grubo reeno H 48, ve od
planetarne supstance, koja je grubo reeno H 24. Ali ovek ne moe da pone od Esencije. Esencija
152

mora biti nauena da se razvije. Rad ne poinje od Esencije. Poinje od oveka koji ima magnetski
cedntar, od onih ja u njemu koji ele da rade, i oni formiraju Zamjenika Nadzornika. To je prva
taka u Radu koja se stvara u oveku. Ona moe da se slomi ili da ojaa. Ta ja moraju da podue
Esenciju to jest Linost mora prvo da podui Esenciju. Ali kako Esencija raste to jest, kako Rad
postaje sve vie i vie realan i esencijalan u oveku Rad Zamjenika Nadzornika prelazi na
Nadzornika. Ovo moe biti izrazeno u dijagramu:

to je isto kao i u sledeem dijagramu (2)

Primetite da Vie u Dijagramu 2 postaje u Dijagramu 1 unutranje. Ono to je vie je internije u

oveku od onog to je nie i vie spolja. Zamjenik Nadzornika mora onda da se bori ne samo sa
pogrenim i neznalakim ja u Linosti, ve i sa pogrenim mentalnim i emocionalnim navikama, sa
Lanom Linou, sa snom, sa imaginacijom, sa unutranjim uvaavanjem, sa samo-pravdanjem i
tome slino, ali i sa nerazvijenom i detinjastom Esencijom. Jer evolucija oveka zavisi od njegove
Esencije: a razvoj Esencije je povezan sa formiranjem u njemu drugog tela.
*

153

Deo IV Pogledajmo sada ukratko dijagram etiri Tela u oveku. Kad su sasvim razvijena:

ovek, u kojem su se razvila sva ova tela, je u ispravnom poretku unutranji (unutranji ovek).
Unutranje stvari vladaju spoljanjima. Koristei Hriansku terminologiju, Nebesko ili Sveto Telo
vlada Duhovnim Telom; koje vlada Prirodnim Telom; a Prirodno Telo vlada Fizikim, Materijalnim
Telom. Sledei put govoriemo ovim telima.

Berdlip, 17. Januar, 1943

ETRI OVEKOVA TELA
Tekst II
Ve smo sa vie polazita obraivali temu o telima oveka osim fizikog tela. Noas emo
uti, ono to moe da se nazove, isto formalnim uenjem o etiri ovekova Tela kako ga je G.
originalno dao. Ali morate da razumete da forma u kojoj ga je dao, je da tako kaem, veoma
zugusnuta. To je prvi pogled na celu materiju i dat je u dva navrata. Ali jasno je reeno da mnoge
druge ideje ulaze u ovu prvu prezentaciju i da su mnoge modifikacije neophodne da bi se ova velika
tema shvatila. Razumeete da u izlaganju teme koja je teka ljudima koji o tome nita ne znaju, opte
crte celokupnog koncepta moraju prvo biti izloene. Na primer, ako putnik treba da izloi predavanje
o nepoznatoj zemlji koju je posetio, on prvo mora da da uoptene crte ili uvod. Ovo predavanje o
etiri Tela, koje je pre mnogo godina dao G. a zapisao Uspenski, mora biti uzeto kao opti pregled.
Mnogi dodaci su kasnije usledili i mnogo je bilo naknadnih modifikacija ovog originalnog predavanja.
Sa ovim emo da se pozabavimo u kasnijim tekstovima ali mislim da je sada najbolje da imate opti
pregled u vezi etiri Tela oveka dat na ist formalan nain tako da kasnije mogu da se pozovem na
ovaj tekst znajui da ste ga svi uli.
Ovde u vas podsetiti ponovo da u Jevanljima ima mnogo definitivnih dokaza injenice da
ovek mora da stekne drugo telo. To je izrano tako to ovek mora biti ponovo roen pre nego to
vidi Carstvo Nebesko. ovek se jednom rodi u fizikom telu, ali ovek koji ivi u fizikom telu mora
stei drugo, ili psiholoko telo. A onda, kad ga stekne, on je ponovo roen. Svi vi shvatate da ovek
154

nije samo njegovo fiziko telo. Ono to ovek stvarno jeste je psiholoki ovek koji ivi u fizikom
telu. Formiranje daljih tela odnosi se na psiholokog, a ne na fizikog oveka. Odnosi se na centre u
oveku koji su psiholoki. Organizacija centara stvara osnovu za formiranje daljih tela koja mogu da
preive smrt fizikog tela. Kada je ovek psiholoki u haosu onda nita, izuzev njegovog fizikog tela,
u njemu nije organizovano. Ako ovek nije nita drugo do masa kontradiktornih ja onda on u sebi ne
poseduje nepromenjivo ja.
Ali moram da vas upozorim da u razumevanju ove materije ima mnogo tekoa sa kojima se
morate suoiti. Veliko znanje nije lako shvatiti. Ali podsetiu vas ovde ta je reeno u predhodnom
tesktu naime, da ako vaj Rad postane stvaran i ivei u oveku, i tako dobro organizovan u njemu da
on postupa iz Rada, i sea se sebe u dnevnom ivotu da postupa iz Rada a ne vie iz sebe, onda je u
njemu neto organizovano a to je Drugo Telo. Ali da bi se ovo dogodilo ovek nikad ne sme da
zaboravi ta radi u Radu. On mora, kao to je G. jednom rekao, dostii takvo stanje da, bez obzira u
kom pravcu da ga okreete i zavrete, kako god loe da ga tretirate, on nikad ne zaboravlja Rad, i
nikad ne deluje izuzev kroz medijum Rada.
Svi znate da Rad stvara neto novo u vama da bi vam dao nov nain gledanja na stvari i nov
nain kako da mislite o ivotu. To je sav cilj Rada. Celokupan cilj Rada je da stvori neto novo u vama
novog oveka na mestu gde je bio stari ovek. Ako vidite o emu je ovde re onda ete bolje
razumeti ta znai stvaranje Drugog Tela.
U tesktu koji sledi morate razumeti ta Mr. Uspenski govori.
*

Na sastanku grupe jedan od prisutnih je upitao G.-a: Moe li se rei da ovek poseduje
besmrtnost?
Besmrtnost je jedan od kvaliteta koji pripisujemo ljudima sa dovoljnim razumevanjem znaenja
besmrtnosti, rekao je G. Drugi kvaliteti te vrste su individualnost, u smislu unutranjeg jedinstva,
postojano i nepromenljivo ja, svest i volja. Svi ovi kvaliteti mogu pripadati oveku (podvukao
je re mogu) ali to sigurno ne znai da oni pripadaju njemu ili da pripadaju svakome.
Da bismo razumeli ta ovek jeste u sadanjem trenutku tj., na sadanjem nivou razvoja
neophodno je zamisliti u izvesnoj meri ta moe da postane to jest, ta moe da dostigne. Samo
razumevanjem, ispravnog redosleda mogueg razvoja, ljudi e prestati da pripisuju sebi ono, to u
sadanjem trenutku ne poseduju i ono, to moda moe biti steeno samo uz veliki napor i veliki Rad.
Shodno jednom drevnom uenju, iji tragovi se mogu nai u mnogim sistemima, starim i
novim, ovek koji je dostigao pun razvoj mogu za oveka, ovek u punom smislu rei, sastoji se od
etri tela. Ova etri tela sainjena su od supstanci koje su finije i finije, meusobno se proimaju i
formiraju etri nezavisna organizma, koji stoje u odreenom odnosu jedan prema drugome, ali
sposobna na nezavisnu akciju.
Razlog zbog ega je mogue da etiri tela postoje je to ljudski organizam, pod odreenim
uslovima, moe iznutra da raste omoguavajui mnogo podobniji i osetljiviji instrument za aktivnost
svesti nego fiziko telo. Svest koja se u novom telu manifestuje je sposobna da upravlja i ima punu
kontrolu nad fizikim telom. U drugom telu, pod odreenim uslovima, tree telo moe da raste, opet
sa svojim karakteristikama. Svest manifestovana u treem telu ima punu mo i kontrolu nad prva dva
tela; a tree telo poseduje mogunost sticanja znanja nedostupnog bilo prvom ili drugom telu. U
treem telu, pod odreenim uslovima, etvrto telo moe da raste koje se od treeg razlikuje isto koliko
tree od drugog i drugo od prvog. Svest razvijena u etvrtom telu ima punu kontrolu nad predhodna tri
tela i nad sobom.
155

Ova etiri tela su definisana u razliitim uenjima na razliite naine.

G. je nacrtao dijagram reprodukovan u figuri 1 i rekao:
Prvo je fiziko telo, u Hrianskoj terminologiji greno telo; drugo telo u Hrianskoj
terminologiji je prirodno telo; tree je duhovno telo; a etvrto u terminologiji Ezoterinog
Hrianstva je sveto telo.

U terminologiji odreenih Istonih uenja prvo telo je koija (telo), drugo telo je konj (oseanja, elje),
tree voza (um) i etvto gospodar (ja svest, volja).
Takva poreenja i paralele mogu se nai u veini sistema i uenja koja prepoznaju neto vie u
oveku nego fiziko telo. Ali skoro sva ta uenja, u manje vie slinoj formi, definicije i podele
drevnog uenja, zaboravljaju ili izostavljaju njegovu najznaajniju karakteristiku, koja je da se ovek
ne raa sa finijim telima, i da ona mogu samo biti vetaki kultivisana, ako postoje povoljne
okolnosti, kako unutranje tako i spoljne.
Drugo telo nije neophodni sastojak oveka. ovek moe iveti sasavim dobro bez drugog
tela. Njegovo fiziko telo poseduje sve neophodne funkcije za ivot.
To jo vie vai za tree telo, i etvrto telo. Obian ovek ne poseduje ta tela niti njihove
korespondirajue funkcije. Razlog ovome je, prvo, injenica da fiziko telo radi sa istim supstancama
od kojih su via tela sainjena, jedino te supstance nisu kristalizovane u njemu i tako ne pripadaju
njemu; i drugo, ima sve funkcije analogne onima od viih tela, iako se naravno one znatno razlikuju.
Glavna razlika izmeu oveka koji poseduje fiziko telo i drugih nerazvijenih funkcija i oveka koji
poseduje funkcije sva etiri tela je u tome to u prvom sluaju fiziko telo upravlja svim drugim
funkcijama drugim reima, svime upravlja telo koje je zauzvrat voeno spoljnim uticajima ivota:
takvim ovekom upravlja ivot. U drugom sluaju, komanda ili kontrola dolazi iz viih tela i tako
ovekom vie ne vlada spoljni ivot.
Funkcije fizikog tela mogu se predstaviti paralelnim razvijenim i kristalizovanim funkcijama etiri
tela na sledei nacin.
G. je nacrtao drugi dijagram (fig. 2) predstavljajuci paralelne funckije oveka fizikog tela i
nerazvijenih funkcija i oveka etiri tela u kojem su sve funkcije razvijene.

156

U prvom sluaju, rekao je G. to jest, u odnosu nerazvijenih funkcija oveka samo fizikog tela,
automat, ili ovek maina zavisi od spoljnih uticaja a sledee tri funkcije zavise od fizikog tela i
spoljnih uticaja koje prima. Promenljive elje, averzije elim, ne elim, volim, ne volim to
jest, funkcije koje zauzimaju mesto drugog tela zavise od sluajnih udaraca i uticaja. Miljenje, koje
korespondira sa funkcijama treeg tela, sasvim je u mehanikom procesu. Volja je odsutna u
obinom mehanikom oveku on ima samo elje; a vea ili manja postojanost elja i htenja se zove
jaa ili slabija volja.
U drugom sluaju to jest, u odnosu na razvijene funkcije etiri tela rad fizikog tela zavisi
od uticaja drugih ili viih tela. Umesto neusaglaene i esto kontradiktorne aktivnosti razliitih elja,
postoji samo jedno ja, celo, nepodeljeno i trajno; postoji individualnost, koja dominira fizikim
telom i njegovim eljama, sposobna da prevazie jednako njegovu neodlunost i njegov otpor. Umesto
mehanikog procesa miljenja postoji svest. I postoji volja to jest mo, ne samo sastavljena od
razliitih, esto kontradiktornih elja, koje pripadaju razliitim ja ve ona koja proizlazi iz svesti i
voena individualnou ili jednim postojanim ja. Samo takva volja moe biti nazvana slobodnom
jer je nezavisna od sluaja i ne moe biti izmenjena ili upravljana spolja.
Jedno istonjako uenje opisuje funkcije etiri tela, njihov postepen rast i uslove njihovog
rasta na sledei nain:
Zamislimo posudu ili retortu ispunjenu sa razliitim metalnim prahovima. Prahovi nisu ni na
koji nain medjusobno povezani i svaka sluajna promena poloaja retorte ili posude, svaki sluajni
udarac koji ona zadobije, menja relativan poloaj ovih slobodnih prahova. Ako se retorta promuka ili
udara prstom, prahovi sa vrha mogu da padnu na dno ili na sredinu, a oni sa dna mogu da se popnu na
vrh. Nema nieg postojanog u poloaju tih prahova i pod tim uslovima nita ne moe biti trajno. To je
tana slika naeg psihikog ivota, koja se svakog momenta menja. Svakog sledeeg momenta novi
uticaji mogu da izmene poloaj prahova koji su na dnu i da na njihovo mesto dou oni koji su na vrhu
a da na njihovo mesto dou oni koji se nalaze na sasvim suprotnom mestu. Nauka zove ovo stanje
prahova stanjem mehanike smese. Osnovna karakteristika meusobnih odnosa ovih prahova je u
vrsti smese, i nestabilnosti i varijabilnosti tih meuodnosa.
Nemogue je stabilizovati meuodnose prahova u stanju puke mehanike smese. Ali prahovi
mogu biti sjedinjeni; priroda prahova ini to moguim. Da bi se ovo postiglo naroita vrsta vatre mora
biti zapaljena pod retortom, koja ih grejanjem i topljenjem napokon sjedinjuje. Sjedinjeni na ovaj
nain oni prestaju da budu mehanika smesa, ve se nalaze u hemijskom jedinstvu. Sada vie ne mogu
biti odvojeni obinim metodima koji su ih razdvajali i inili da oni menjaju mesta dok su bili u stanju
157

mehanike smese. Sadraje retorte postao je neodvojiv, individualizovan fuzijom. To je slika

formiranja drugog tela. Vatra kojom je fuzija postignuta nastala je trenjem koje za uzvrat nastaje u
oveku borbom izmedju da i ne u njemu. Ako ovek poputa svojim eljama i raspoloenjima,
svojim promenljivim mislima, nee biti unutranje borbe u njemu, nee biti trenja a tako ni vatre. Ali,
ako se u cilju postizanja definitivnog cilja, on bori sa sobom, ako se bori sa mislima i eljama koje ga
koe, onda e stvoriti vatru koja e postepeno transformisati njegov unutranji svet u jednu
jedinstvenu celinu.
Vratimo se naem primeru. Hemijska jedinjenja dobijena sjedinjavanjem prahova u retorti,
poseduju odreene kvalitete, uporedive sa odreenim specificnim teinama, sa odreenom elektrinom
provodljivou i tome slino. Ovi kvaliteti predstavljaju karakteristike supstance u pitanju. Njihovim
radom odreeni broj ovih karakteristika moe se uveati, to jest, istopljena legura moe stei nove
karakteristike koje primarno nije imala. Mogue je da se stvore unutranje promene u njima, mogu se
magnetizovati, postati radioaktivni i slino.
Proces uvoenja novih svojstava u istopljenu leguru korespondira sa procesom formiranja
treeg tela i sticanjem novih znanja i sila uz pomo treeg tela.
Kada je tree telo formirano i steklo ova svojstva, sile i znanja mogua za njega, ostaje
problem fiksiranja i usmeravanja ovih znanja i sila jer uvoenjem odreenih uticaja oni mogu biti
oduzeti istim ili drugim uticajima. Metodom posebnog rada steena svojstva mogu biti uinjena
trajnim i neotuivim svojstvom treeg tela. Proces fiksiranja steenih svojstava odgovara procesu
formiranja etvrtog tela kroz koje Gospodar deluje.
Samo ovek koji poseduje etiri, u potpunosti razvijena, tela moe biti nazvan ovekom u
punom smislu rei. Ovaj ovek poseduje mnoga svojstva koja obian covek nema a jedno od tih
svojstava je besmrtnost. Sve religije i sva antika uenja sadre ideju da sticanjem etvrtog ili svetog
tela ovek stie besmrtnost; i svi oni sadre indikaciju kako se stie etvrto telo to jest, besmrtnost.
U vezi sa tim odreena uenja uporeuju oveka sa kuom od etiri sobe. ovek ivi u jednoj
sobi, najmanjoj i najsiromanijoj od njih svih, i dok o tome ne sazna on ni ne sluti o postojanju drugih
soba koje su pune blaga. Kada o tome sazna poinje da trai kljueve tih soba, a posebno etvrte
najvanije od svih. A kada ovek nae svoj put u te sobe onda zaista postaje gospodar svoje kue, jer
samo tada ta kua pripada njemu, u celosti i zauvek.
Ova etvrta soba daje oveku istinsku besmrtnost i sva religiozna uenja tee da pokau put ka
tome. Postoje mnogi putevi, neki krai, neki dui, neki tei, neki laki, ali svi bez izuzetka, vode ili
tee ka tome da vode ka jednom pravcu, a to je besmrtnost.

Berdlip, Januar 23, 1943

ETRI OVEKOVA TELA
Trei tekst etiri puta
Uspenski govori kroz celo ovo poglavlje.
Na sledeem sastanku G. je otpoeo tamo gde je zastao predhodnog puta. Proli put sam
rekao, nastavio je, da besmrtnost nije karakteristika sa kojom se ovek raa. Ali ovek moe da
stekne besmrtnost. Svi postojei i opte poznati putevi u besmrtnost mogu biti podeljeni u tri
kategorije;
158

1. Put Fakira,
2. Put Monaha,
3. Put Jogija.
Put fakira je put borbe sa fizikim telom, put borbe sa prvom sobom. To je dugaak, teak i
nesiguran put. Fakir tei da razvije fiziku volju, mo nad telom. To se postie metodom strane
patnje, muenjem tela. Celokupni put fakira sastoji se od razliitih, neverovatno tekih, fizikih vebi.
Fakir, ili stoji nepokretan u istom poloaju satima, danima, mesecima ili godinama; ili sedi sa
ispurenim rukama na golom kamenu na suncu, kii ili snegu; ili mui sebe vatrom, gura noge u
mravinjake i tome slino. Ako se ne razboli ili umre pre nego to se u njemu razvije ono to se moe
nazvati fizikom voljom, onda stie etvrtu sobu, ili mogunost formiranja etvrtog tela. Ali druge
funkcije, emocionalna, intelektualna itd., ostaju nerazvijene. Stekao je volju ali nema nita na ta moe
da je primeni; ne moe da je iskoristi za sticanje znanja ili za samo-usavravanje. Po pravilu suvie je
star da bi otpoeo novi rad.
Ali tamo gde su kole fakira tu su i kole jogija. Jogini dre fakire na oku. Ako fakir stekne
ono emu tei pre nego to je suvie star onda ga uzimaju u kolu jogija, gde ga prvo lee i
uspostavljaju mu mo kretanja, a zatim poinju da ga ue. Fakir mora da naui da hoda i da govori kao
beba. Ali sada on poseduje volju koja je prevazila neviene tekoe na svom putu i ta volja e mu
pomoi da prevazie tekoe drugog dela puta, naime, tekoe razvijanja intelektualnih i emocionalnih
funkcija.
Ne moete ni zamisliti tekoe kroz koje fakir prolazi. Ne znam da li ste videli stvarnog fakira
ili ne. Ja sam video mnoge: na primer, video sam jednoga u unutranjem dvoritu hrama u Indiji i ak
sam i spavao pored njega. Dan i no, tokom 20 godina, on je stajao na vrhovima prstiju nogu i ruku.
Vie nije bio u stanju da se ispravi. Njegovi uenici su ga nosili sa jednog mesta na drugo, nosili su ga
na reku da bi ga okupali kao da je bezivotni predmet. Ali ovo se ne postie odjednom. Zamislite sta je
on morao da prevazie, kroz kakve muke je morao da proe da bi stigao dotle.
I on nije postao fakir zato to razume mogunosti i rezultate ovog puta i zbog religioznih
oseanja. U svim istonim zemljama gde fakiri postoje obiaj je meu obinim ljudima da obeaju da
u fakire daju dete nakon nekog srenog dogaaja. Osim toga, fakiri obino usvajaju siroad ili od
siromanih roditelja kupuju dete. Ova deca postaju njihovi uenici i imitiraju ih, neki samo spolja a
neki od njih postaju i sami fakiri.
Uz ove, neki ljudi postaju fakiri tako to su sreli nekog fakira koji ih je dojmio. Uz svakog
fakira u hramovima mogu se videti ljudi koji ga imitiraju, koji sede ili stoje u istom poloaju ne za
dugo naravno, ali i dalje povremeno po nekoliko sati. A nekad se dogaa da ovek koji je sluajno
otiao u hram na dan sveanosti i poeo da imitira neke fakire koji su ga posebno dojmili ostane tu i ne
vrati se vie kui ve se pridrui grupi fakirovih uenika i kasnije vremenom i sam postane fakir.
Morate razumeti da re fakir upotrebljavam pod navodnicima. U Persiji Fakir znai prosjak; u
Indiji mnogi maioniari se zovu fakirima. U Evropi, naroito u uenoj Evropi, ime fakir esto se daje
jogijima kao i monasima razliitih redova. Ali u stvarnosti put fakira, put monaha i put jogija su
sasvim razliiti. Do sada sam govorio o fakirima. To je Prvi Put.
Drugi Put je put Monaha. To je put posveenja veri, put religioznih oseanja, religioznih
rtvovanja. Samo ovek veoma jakih religioznih oseanja i jake religiozne imaginacije moe postati
monah u pravom smislu rei. Put monaha je takoe veoma dug i teak. Monah provodi godine,
desetine godina borei se sa sobom, ali sav njegov rad je koncentrisan na drugoj sobi na drugom telu,
to jest na oseanjima. Podvrgavajui sva svoja oseanja jednom oseanju, to jest posveenosti veri, on
razvija jedinstvo u sebi kao volju nad svojim emocijama, i na ovaj nain stie do etvrte sobe. Ali
njegovo fiziko telo i njegove intelektualne sposobnosti ostaju sasvim nerazvijene. Da bi bio sposoban
da upotrebi ono to je dostigao mora da razvije upotrebu i kontrolu nad svojim telom i svojom
159

sposobnou miljenja. Ovo se moe postii samo putem novih rtava, novih tekoa i novih
odricanja. To jest, monah mora da postane jogi i fakir, a samo malo njih stigne dotle.
Trei Put je put jogija. To je put znanja, put uma. Put jogija sastoji se u radu na treoj sobi i u
tenji da se stigne do etvrte sobe putem znanja. Jogi dostie etvrtu sobu razvojem svog uma i
kontrolom svojih misli, ali njegovo telo i emocije mogu ostati nerazvijene i, poput fakira i monaha, on
je nesposoban da iskoristi rezultate koje je postigao. U ovom sluaju, meutim on ima prednost da
razume svoj poloaj, znajui ta mu nedostaje, ta mora da uradi i u kom pravcu mora da ide.
Ali svi ovi putevi, put fakira, monaha i jogija imaju jedno zajedniko. Oni svi poinju sa
najteom stvari, koja je potpuna promena ivota, odricanje od stvari sveta. ovek se mora odrei svog
doma, svoje familije, svojih prijatelja, odrei se svih zadovoljstava, veza i obaveza ivota, da ode u
pustinju, ili manastir, ili kolu jogija. Od prvog dana, od prvih koraka na ovom putu, on mora da umre
za ovaj svet; samo tako moe da se nada da e postii bilo ta na nekom od ovih puteva.
etvrti Put je razliit od tri puta koje smo razmotrili jer etvrti Put ne zahteva povlaenje u
pustinju, niti zahteva da ovek odbaci sve i odrekne se svega sa im je do tada iveo. etvrti Put
poinje mnogo dalje nego to poinje put jogija. To znai da ovek mora da bude pripremljen za
etvrti Put, a ta priprema obuhvata mnoge razliite strane i zahteva mnogo vremena. Nadalje, ovek
mora da ivi u uslovima povoljnim za Rad na etvrtom Putu ili bar u uslovima koji ga ne ine
nemoguim. Morate shvatiti da i u unutranjim i u spoljnim uslovima oveka mogu postojati uslovi
koji ine nepremostive prepreke etvrtom Putu. Nadalje, etvrti Put nema definitivnu formu kao
putevi fakira, monaha i jogija. On pre svega mora biti pronaen. To je prvi test. U isto vreme, poetak
etvrtog Puta je laki nego poetak puta fakira, monaha ili jogija. Na etvrtom Putu mogue je raditi
i slediti taj put i ostati u uobiajenim uslovima ivota, nastavljajui da obavljate svoj uobiajeni posao,
odravajui ranije odnose sa ljudima, i bez odricanja ili odbacivanja iega. Naprotiv, uslovi ivota u
kojima se ovek nalazi na poetku njegovog rada, u kojim ga, da tako kaem, Rad zatie su najbolji
mogui za njega, u svakom sluaju na poetku rada. Ovi uslovi su prirodni za njega. Ti uslovi su ovek
sam, jer ovekov zivot i njegovi uslovi korespondiraju sa tim ta je on sam. Bilo koji uslovi razliiti
od onog to je ivot stvorio za njega bili bi vetaki uslovi koje Rad ne bi mogao da dodirne, svaku
stranu njegovog bia istovremeno.
Zahvaljujui ovome etvrti Put pogaa istovremeno svaku stranu ovekovog bia. To je Rad u
sve tri sobe istovremeno. Fakir radi samo u prvoj sobi, monah u drugoj, a jogi u treoj. Stiui do
etvrte sobe fakir, monah i jogi ostavljaju mnoge stvari nedovrene za sobom i ne mogu da naine
punu upotrebu onog to su postigli, jer nisu usavrili sve njihove funkcije. Fakir je gospodar svog tela,
ali ne svojih emocija ni uma, koji ostaju nerazvijeni, monah je gospodar svojih emocija ali ne i svog
tela i uma, a jogi je gospodar svog uma ali ne i svog tela i svojih emocija.
Dalje, etvrti Put se razlikuje od ostalih jer je glavni zahtev od oveka u tome da trazi
razumevanje. ovek ne sme da radi nista to ne razume, izuzev eksperimenta pod nadzorom i
instrukcijama uitelja. U etvrtom Putu to vie ovek razume ono to radi, bolji e biti rezultati
njegovih napora. To je fundamentalni princip etvrtog Puta. Rezultati Rada u njemu su srazmerni
svesti i razumevanju Rada. Nikakva vera se ne zahteva u etvrtom putu; naprotiv, vera bilo koje
vrste je suprotna etvrtom putu. U etvrtom putu ovek mora da vidi za sebe. Mora sam da uvidi istinu
o kojoj mu se govori. A dok nije zadovoljan ne treba nita da radi.
Metod etvrtog Puta sastoji se u Radu u jednoj sobi i odgovarajuem Radu u druge dve sobe,
to znai radei na fizikom telu radi istovremeno na svojim emocijama i na umu, a dok radi na
emocijama radi istovremeno na svom telu i na umu. Ovo moe biti postignuto zahvaljujui injenici
da je u etvrtom Putu mogue da se koriste odreena znanja nedostupna putu fakira, monaha i jogija.
Ovo znanje omoguava da se radi na tri pravca simultano. itava paralelna serija fizikih, mentalnih i
emocionalnih napora i vebi slue toj svrsi. ta vie u etvrtom Putu mogue je da svaki ovek moe
160

da individualizuje Rad to znai da svaki ovek moe da radi ono to je za njega neophodno, a ne
beskorisno. To je stoga to etvrti Put odbacuje velik deo onog to je povrno i samo tradicijom
zadrano u ostalim putevima.
Tako da kad ovek stekne volju u etvrtom Putu on moe da je koristi zato to je neophodnim
razvojem stekao takoe nuni razvoj kontrole telesnih, emocionalnih i intelektualnih funkcija. A sem
toga utedeo je mnogo vremena radei na sve tri strane svog bia simultano.
etvrti Put je nekad nazvan putem lukavog oveka. Lukavi ovek zna neke stvari koje fakir,
monah i jogi ne znaju. Kako je lukavi ovek nauio tu tajnu to je njegova tajna. Moda je to naao
u nekoj staroj knjizi, moda je nasledio, moda je ukrao, moda je kupio. Nema razlike. Lukavi
ovek zna tajnu i pretie fakira, monaha i jogija.
Od sva etiri fakir dela na najgrublji nain; zna veoma malo i razume veoma malo.
Predpostavimo da za ceo mesec intenzivne torture razvije u sebi odreenu energiju, odreenu
supstancu koja proizvodi izvesne promene u njemu. On to ini apsolutno slepo, sa zatvorenim oima,
ne znajui ni cilj, ni metod ni rezultate, jednostavno imitirajui druge.
Monah zna malo bolje ta eli; njega rukovodi religiozno oseanje, elja za postignuem, za
spasenjem; veruje svom uitelju koji mu govori ta da radi i veruje da su njegovi napori i rtve mili
Bogu. Predpostavimo da je nedelja posta, kontinuirane molitve, uzdravanja itd., osposobljava ga da
postigne ono to fakir u sebi razvije za mesec dana samo-torture.
Jogi zna znatno vie. On zna ta eli, zna zato mu to treba i kako to da stekne. On na primer
zna da je za njegovu svrhu neophodno da u sebi proizvede odreene supstance. Zna da to moe da se
stvori u telu za dan odreenim mentalnim vezbama, ili koncentracijom svesti. Tako on zadrava
panju na tim vebama ceo dan ne dozvoljavajui sebi jednu misao van toga i postie ono to eli. Na
ovaj nain jogi provede samo jedan dan na istoj stvari u poreenju sa mesec dana koliko je potrebno
fakiru i nedelju koja je potrebna monahu.
Ali u etvrtom Putu znanje je ak jo tanije i savrenije. ovek koji sledi etvrti put zna
sasvim sigurno koje supstance su mu potrebne za njegove ciljeve i zna da ove supstance mogu biti
proizvedene u telu za mesec dana fizike patnje, nedelju dana emocionalnog trpljenja ili za dan
mentalnih vebi i takoe da mogu biti unete u organizam spolja ako zna kako to da uini. I tako
umesto da provede ceo dan vebajuci kao Jogi, nedelju u molitvi kao monah ili mesec dana muei
sebe kao fakir, on jednostavno pripremi i proguta malu pilulu koja sadri sve supstance i na taj nain,
bez da gubi vreme, obezbedi oekivane rezultate.
Mora se jo znati, rekao je G. da uz ove ispravne i legitimne naine, postoje takoe vetaki
naini koji mogu dati samo privremene rezultate, i takoe pogreni naini koji mogu dati trajne
rezultate. Na ovaj nain ovek takoe trai klju etvrte sobe i ponekad je nae. Ali ta e nai u
etvrtoj sobi jo se ne zna. Takoe je mogue da vrata etvrte sobe budu otvorena kalauzom. I u oba
ova sluaja moe se pokazati da je soba prazna.
G. je ovde stao.

161

Bildrip, 1 februar, 1943

Miljenje iz ivota i miljenje iz Rada
Tekst I
Tekst koji sledi napisan je nakon razgovora o miljenju sa nivoa ivota i miljenju sa nivoa
Rada. Razgovor je otpoeo sa neim to je reeno o ljudima koji su posesivni to jest, identifikovani
sa svojim posedovanjem koji na primer kau: Gde je moja knjiga? ili Nisam pojeo svoj doruak,
Moj miran san ili Udeo koji meni pripada. To nije samo pitanje posedovanja stvari ve oseanje
prava da se ima stvar koja je u pitanju. Svi vi znate radnog oveka[1] koji svoje svetinje stavlja ispred
svega koji kae: moram da imam svoju veeru, usred nekog posla od velikog znaaja, i potpuno je
uzrujan ceo dan ako mu neko trai da se odrekne svoje veere za tu jednu priliku. I taj isti ovek e,
ako neko od njega posudi alatku koja mu ne treba, sve vreme da govori moje dleto moj eki i tako
dalje. Primer je dovoljno jasan. Ali radi se o tome da ovek pronae tog radnog oveka u sebi. Tog
ja koji insistira na tim svetim stvarima i kae ivotmoje svemu i koji je tako krut, neinteligentan i
rigidan. Zapamtite da je znak inteligencije mo prilagoavanja i da snaga u Radu znai fleksibilnost ne
rigidnost. Va jak ovek u ivotu je, iz perspektive Rada, samo ovek kristalizovan u Linosti to
bi se reklo jednostran ovek. Od ovog razgovora preli smo na miljenje iz ivota i miljenje iz
Rada. Misliti iz Rada znai miljenje zasnovano na idejama koje Rad poduava. Ako pokuate Raditi
na sebi a da predhodno niste usvojili ideje Rada to je slino kao kada bi pokuali da nauite da plivate
dok leite na zemlji. Osnova svih vaih napora je pogrena.
Ideje Rada treba da vam daju nov nain miljenja. Misliti iz ideja ivota i truditi se primenjivati Rad
znai pobrkati stvari. Morate da nauite da gledate na ivot i njegove dogaaje kroz ideje Rada da
re-intrerpretirate ivot. Ako niste razmiljali i usvojili ideje Rada, neete imati snagu da odolite
delovanju ivota na vas. Tako e va lini rad da gubi na snazi. Svako razmilja iz svojih uobiajenih
ideja ili miljenja. Ali Rad nam daje nove ideje i nove koncepte. Ako razmiljamo iz ideja Rada mi
vidimo ivot drugaije i na lini rad e biti potpomognut idejama Rada. Tada e rad na sebi primiti
snagu ideja Rada. Ideje imaju snagu. Ideje su najmonija od svih stvari. Ali raditi na sebi polazei od
obinih ideja ivota- je u krajnjoj liniji nemogue. Ranije su pominjane parabole o tome sadrane u
Jevaneljima na primer, saiti nov komad odee od starog odela, i sipati novo vino u stare flae i sl.
Uzmimo veeras jednu od ideja Rada koja nam moe pomoi da mislimo na nov nain o ivotu.
Podseteiu vas prvo da se u Jevaneljima stalno govori da ovek mora poeti misliti na nov nain - re
koja je pogreno prevedena kao pokajanje. Da biste promenili svoje bie, podgli nivo bia, morate da
ponete da mislite na nov nacin. Sve ideje koje vam se u Radu stalno nude su tu zato da vas osposobe
da mislite na nov nain.
Ideja da ovek spava je nova ideja, i samo lina primena znai shvatiti da ste vi taj koji spava.
Celokupna opta ideja da ovek moe da se razvija u ovom ivotu, i da je zato stvoren, je takoe nova
ideja.
Da li ste razumeli ideju o razvoju kako se ona poduava u Radu? Da li je ona ve postala deo vaeg
miljenja? Ukratko, da li ste je uzeli ozbiljno? Ili je ona tek samo neto neodreeno to postoji u
vaem pamenju? Zapamtite da se ovaj Rad poduava samo neko vreme. Postoji rok.
Evolucija postoji i ne postoji. Za nas pojedinano ne postoji mehanika evolucija. Ali postoji evolucija
svesti, i ezoterino uenje kroz vekove ukazuje na mogunost svesnog individualnog razvoja. Razvoj
svesti se odvija samo kroz svestan napor. Rad se sastoji u tome. Pojedinac moe da se razvije. Ali
oveanstvo ne moe da se razvija izuzev u okvirima evolucije planeta. Vi moete sada da se razvijate.
Ali ne mogu da se razvijaju svi. Ne postoji kolektivni razvoj: ali postoji individualni razvoj. Naglasak
je na vama kao pojedincu i samo-razvijajuem organizmu. Da li razumete uenje Rada na ovu temu?
Ovo je jedan i samo jedan primer miljenja iz ideja Rada. Ako ponete da mislite iz ove ideje
primiete snagu za rad na sebi. Ali ako nemate jasne ideje, ili samo ideje ivota, misliete pogreno.
Uvaoj glavi e biti pogrene ideje i stoga kada pokuate da radite na sebi, ono to radite bie u
162

suprotnosti sa vaim obinim mislima. Stoga e vae uobiajene ideje stajati na putu vaih napora. Ali
ako radite na sebi u prisustvu Rada tj. u skladu sa idejama Rada vai napori na sebi e biti
pomognuti idejama Rada u vaem umu. Ideje Rada prenose veliku snagu kada se usvoje i postanu deo
vaeg miljenja. Ali ideje ivota vas iscrpljuju. One ine da se poistovetite sa ivotom i svim njegovim
dogaajima. ivot iscrpljuje ljude. Ideje Rada vas tite od ivota i pomau vam da steknete veu
snagu. One onemuguavaju da vas ivot pojede- tj. Mesec. One onemoguavaju da vas ivot vozi
kao mainu tj. kao mainu kojom upravljaju spoljni dogaaji. Ideje Rada re-interpretiraju ivot za
vas. One vam govore o tome ta je ivot.
Osvrnimo se sada na uvodni deo teksta ka oveku koji kae moja knjiga, moj doruak, moja
veera, itd., i koji ima razne ideje o svojim svetim pravima. Takav ovek je u svakom oveku i taj
ovek u oveku misli iz ivota. Ali u Radu moramo postepeno da prestanemo da mislimo na taj nain.
Te line stvari postaju manje znaajne u svetlosti ideja ovog uenja. Ali ako ne moemo da se
izbavimo od ovog nivoa linog miljenja, linog sebe-ljublja, linih patnji i linih prednosti, kako
moemo oekivati da makar zaponemo da mislimo iznad sebe i svojih zahteva? Kada smo moja ena
i ja otili u Institut u Francuskoj, G. je rekao: Zapamtite da linost ima jedva ikakvo pravo da ovde
postoji. Razmislite ta to znai! Kako je teko govoriti ljudima u Radu koji vrednuju sebe, ljudima
koji imaju o sebi dragocene ideje. Oni imaju oseanja o sebi i svojim naroitim oblicima sebe-ljublja.
Upravo ta osnova sebe-ljublja, uobraenosti, samo-potovanja treba da bude promenjena a to je tako
teko! Zapaziete da ovek ili ena koji stvarno lepo misle o sebi nee biti u stanju da uju ideje Rada.
Osoba koja ima jak oseaj svoje vrline imae istovremeno jak oseaj sebe i svog.
Zato? Zato to takva osoba sve vreme misli od mojoj knjizi, mom doruku, mojoj veeri, o svojim
linim vrednostima. To je san. To je jedan razlog, jedan od mnogih, zbog ega ideje Rada, ija je
svrha da proizvedu mentalnu revoluciju, promenu uma, ukratko, transformaciju, ne mogu da deluju na
nas kako treba. ovek u Radu treba da spozna da je on nita. Gledamo na dijagrame ili zapisujemo
beleke neodreeno. Ili kaemo: O da, uo sam ve o tome, i nastavljamo da mislimo kako smo
oduvek mislili, esto mislei da znamo ta vredimo, i mislei da znamo ta je dobro a ta zlo. Ali ta
uspavanost, ta duboka samozaljubljenost sa samim sobom, uobraenost kasnije mora da prestane.
ovek mora da pone da osea da za njega, osim Rada, ne postoji nita, i da sam za sebe mora da
razmilja i uvidi znaenje svega to svakog dana uje u Radu. Onda napokon poinje da se budi.
Voza u njemu poinje da se penje u koiju i uzima uzde. Voza je um ne obini um, ve um koji
poinje da misli ideje Rada. To je probueni um. To je miljenje na nov nain. To je ona stvar na kojoj
se toliko insistira u Jevaneljima metanoia miljenje na nov nain prvi korak koji vodi promeni
bia. To je ono to se u Jevaneljima zove uti koji god da uje. To znai uti ideje umom, ne
uima, ne pamenjem. I samo ta vrsta ujenja (sluha) e probuditi Vozaa. To je sluanje, ne rei, nego
znaenja rei. To znai uti.
*

Znamo iz uenja ovog Rada, da je Sunce posejalo oveka na ovu Zemlju kao
samorazvijajue seme. ovek je eksperiment na Zemlji, eksperiment laboratorije Sunca. Ovo je nova
ideja. Nivo Bia i Inteligencije, spolja predstavljen Suncem i oznaen kao Zrak Stvaranja notom Sol,
stvorio je oveka kao eksperiment na Zemlji, predstavljen niom notom Mi. Zapazite da je ovek
stvoren odozgo, sa vieg nivoa. Nota Sol, spolja predstavljena Suncem, stvorila je oveka na zemlji sa
ciljem njegovog razvoja u razumevanju do note Sol. Stoga je ovek nekompletan, nerazvijen,
neevoluiran ali sposoban za evoluciju. Ako nivo Bia i Ineteligencije predstavljen notom Sol u
Zraku Kreacije ne primi dovoljan broj razvijenih ljudskih bia, koji prelaze nagore od note Mi, ova
mala granica u svekolikom Drvu Kosmosa tj. naa lina Zemlja i Mesec mogu biti unitene kao
beskorisne.
*

163

Dve vrste evolucije su mogue za oveka. ovek se zatekao na Biu zvanom Zemlja iji je
period evolucije ogroman u poreenju sa ovekovim ivotom. Pre nego to Zemlja evoluira do stanja
Sunca, mnogi milioni godina naeg vremena moraju protei. Za Zemlju je to samo njen ivot. Moe se
meutim dogoditi da evolucija Zemlje ne uspe, u tom sluaju je razbijena na masu malih delova koji
krue oko Sunca kao minijaturne planete ili asteroidi. Takvih ima mnogo Izmeu Marsa i
Jupitera.
Evoluciju Zemlje koi njen Mesec. Morate da razumete da je ideja evoluirajue planete ideja Rada. To
nije ideja zasnovana na nauci. Ona menja na ukupni koncept Kosmosa. Prema uenju Rada nuni
vremenski period za evoluciju planete je neto iz kategorije 80 hiljada miliona godina ovekovog
vremena. Podsetiu vas na Tabelu Vremena. Za samu planetu to je vremenski period od 80 godina u
razmeri njenog vremena. Poto je Zemlja blisko povezana sa svojim Mesecom, njenu evoluciju koi
evolucija Meseca. Ustvari uticaji vibracije i veoma fina materija neprekidno stiu do Meseca sa
Zemlje i hrane ga ba kao to Sunce hrani Zemlju na slian nain. Na primer, sve beskorisne ljudske
patnje na Zemlji, negativne emocije, nasilje, hrane Mesec. Zapamtite da sve ima svrhu u kosmosu.
Kada bi ovek mogao da evoluira brzo to jest poeo da se budi beskorisne patnje i nasilje bi
prestali na Zemlji. Ali to nije u interesu Zemlje i Meseca da ovek evoluira nezavisno od njih.
ovekova evolucija mora da prati evoluciju Zemlje i Meseca. Ovo je jedna od dve mogue evolucije
za oveka. Uvideete da to zahteva toliko ogromne periode vremena da su za praktine svrhe
beznaajni za nas. Oni su bez znaaja za nae kratke ivote. Zato se u Radu kae da u ljudskim
odnosima nema napretka. Planete zadravaju oveka dre ga uspavanim. Ovde u citirati razgovor
to je pre mnogo godina G. imao sa Uspenskim pre nego to mu je pokazao dijagram Zraka Kreacije.
G. je predstavio neke osnovne ideje koje vode velikom konceptu Zraka.
Uspenski je zapisao ovaj razgovor:
Negde u to vreme bio sam veoma iznenaen priom o suncu, planetama i mesecu. Ne seam se kako
je razgovor poeo. Ali se seam da je G. nacrtao mali dijagram i pokuao da objasni ono to je on
nazivao korelacijom sila u razliitim svetovima. To je bilo u vezi sa prethodnim razgovorom tj.
vezom izmeu uticaja koji deluju na oveanstvo. Ovo je otprilike bila ideja: na oveanstvo, tanije,
na organski ivot zemlje, istovremeno deluju uticaji koji dolaze iz razliitih izvora i razliitih svetova:
uticaji planeta, meseca, sunca uticaji sa zvezda. Svi ti uticaji deluju simultano; jedan uticaj prevlauje
u jedom momentu a neki drugi u drugom. Za oveka postoji izbor uticaja drugim reima prelaenje
od jednih pod druge.
Dugo bi trajalo da se objasni kako rekao je G. zato emo o tome drugi put. Sada elim da razumete
jednu stvar: nemogue je osloboditi se jednog uticaja a ne potpasti pod drugi. U stvari, sav rad na sebi
se sastoji u izboru uticaja kojima ovek eli da se podvrgne i podvrgavanju sebe tom uticaju. Za tu
svrhu je potrebno unapred znati koji uticaj je korisniji.
Ono to je interesantno je da G. govori o planetama i mesecu kao ivim biima, koji imaju svoj uzrast,
ivotnu fazu, i mogunost prelaska na druge nivoe bia. Iz onog to je on rekao proizlazi da mesec nije
mrtva planeta kao to je obino prihvaeno, ve je naprotiv, kao to se izrazio, planeta koja se
raa, planeta u vrlo ranom stepenu razvoja, koja jo nije postigla nivo inteligencije koji poseduje
zemlja.
Ali mesec raste i razvija se. rekao je G. I mogue je da e jednog dana dostii nivo Zemlje. Tada
e se u njegovoj blizini pojaviti novi mesec i zemlja e postati njihovo sunce. Nekad je Sunce bilo kao
Zemlja. A jo ranije je Sunce bilo poput Meseca.
Ovo je smesta privuklo moju panju. Nikada mi nita nije bilo tako vetako, nepouzdano i
dogmatino kao poznata teorija o poreklu planeta, sunanog sistema od Kant-Laplasove teorije sve do
najnovijih, sa svim varijacijama i dodacima. Opte mnjenje smatra ove teorije ili bar njihove najnovije
verzije nauno dokazanim. Ali u stvarnosti nema nieg to je manje nauno i manje dokazano od tih
164

teorija. Stoga je injenica da je G.-ov sistem prihvatio jednu sasvim razliitu organsku teoriju, koja je
zasnovana na potpuno novim principima i koja ukazuje na drugaiji univerzalni poredak, za mene
predstavljala neto veoma interesantno i vano.
Upitao sam: U kakvom je odnosu inteligencija Zemlje sa inteligencijom Sunca?
Inteligencija sunca je sveta rekao je G. Ali Zemlja moe postati takva, samo to nije zagarantovano,
i zemlja moe umreti ne postigavi nita.
Upitao sam: Od ega to zavisi?
G.-ov odgovor je bio veoma neodreen. Postoji odreeni period rekao je za odreene stvari da se
postignu. Ako do tog vremena, ono to treba da bude postignuto nije postignuto, Zemlja moe
uvenuti a da ne postigne ono to je mogla postii.
Zna li se taj period? Upitao sam.
Zna se, rekao je G, ali ljudi ne bi imali nikakve koristi da to znaju. To bi ak bilo gore. Neki bi
verovali, neki ne bi, neki bi zahtevali dokaze. Zatim bi poeli jedni drugima da razbijaju glave. Sve se
tako zavrava.
Drugom prilikom, kada je G govorio uopteno o evoluciji oveka i o tome kako nju spreava evolucija
planeta govorio je o progresu. Tom prilikom bilo je rei o najnovijim naunim otkriima i time
naizgled o ovekovom napretku. G. je rekao: Da, maine napreduju ali ne ovek Odgovarajui na
pitanje da li je ovek napredovao daleko iznad onog to je nekad bio gledajui ak i istorijski, G. je
rekao: udno je kako lako verujete u tu re napredak. Kao da vas je svet hipnotisao, da ne moete da
vidite istinu. ovek ne napreduje. Nema nikakvog napretka. Sve je ba isto kao to je bilo pre hiljadu,
desetinu hiljada godina. Samo je spoljna forma izmenjena. Sutina se ne menja. To je zbog toga to
ovek ostaje u sutini isti. Civilizovani i kulturni ljudi ive i imaju iste interese kao neobrazovani
divljaci. Moderna civilizacija je zasnovana na nasilju i ropstvu, koji imaju razliite pojavne oblike.
Sve te lepe re o napretku i civilizaciji su samo rei. Ako je ovek isti ivot je isti.
Ovo je, razume se, ostavilo naroito dubok utisak na nas, jer je reeno 1916, u vreme kad je najnovija
manifestacija napretka i civilizacije bila u obliku rata kakav svet jo nije video, koji je nastavljao
da raste i iri se uvlaei u sebe sve vie miliona ljudi u svoju orbitu.
Seam se da sam par dana pre tog razgovora video dva ogromna kamiona natovarena do visine prvog
sprata kua, novim neofarbanim drvenim takama. Prizor tih kamiona me je iz nekog razloga naroito
pogodio. Ta brda taka za noge koje jos nisu otkinute, izgledala su kao neko cinino ruganje svim
stvarima kojima se ljudi zanose. Nametnuo mi se prizor slinih kamiona koji sigurno krue oko
Berlina, Pariza, Londona, Bea, Rima, Konstantinopolja. Kao rezultat moje uasnutosti, svi ti gradovi
koje sam veinom dobro znao i voleo ba zbog njihovih meusobnih razlika, su mi sada izgledali
neprijateljski, i meusobno zavaeni, odvojeni jedni od drugih zidovima mrnje i zloina.
Govorio sam o ovim tovarima taka i o mojim mislima o tome.
Sta oekujete,rekao je G. Ljudi su maine. Maine su slepe i nesvesne; one ne mogu biti drugaije,
i sve njihove radnje su u skladu sa njihovom prirodom. Sve se deava. Niko nita ne ini. Progres i
civilizacija u pravom smislu rei mogu nastati samo kao rezultat svesnog napora. Samo pojedinac
moe da preduzme svestan napor. Ali to niko ne eli da radi. Napredak je jedino mogu u svakom
oveku pojedinano. On ne moe biti rezultat nesvesne mehanike akcije. A kakav je svestan napor
mogu u maini? I kako je jedna maina nesvesna tako su i hiljade, desetine hiljada ili milioni.
Nesvesna akcija miliona maina mora nuno rezultirati u masovnom razaranju i masovnom
unitavanju. Celokupno zlo poiva ba u tom nesvesnom prinudnom linom manifestovanju.
Ovim je koliko se seam razgovor zavren.
165

Ali nezavisno od evolucije oveka u razmerama nesrazmernog planetarnog vremena, postoji

druga evolucija mogua za oveka. Oduvek je postojalo posebno uenje o oveku koje je u vezi
njegove neposredne evolucije. Samo nekoliko fragmenata Hristovog uenja koje je predstavljeno u
Jevaneljima odnosi se na znanje o toj evoluciji. Celokupno uenje o ovekovom unutranjem,
moguem razvoju moe se nazvati ezoterikim uenjem. Ezoterini ovek je unutranji. Ezoterino
znai unutranje. Ezoterino uenje je uenje o unutranjoj evoluciji o unutranjem oveku- ne o
spoljanjoj ivotnoj strani oveka. Celokupan Rad je o neposrednoj unutranjoj evoluciji koja je
dostupna oveku. I upravo ovde lei druga velika ideja koju poduava Rad, u vezi sa Zrakom Kreacije
i bonom oktavom od Sunca. ovek je posejan na Zemlju sa note Sol sa mogunou unutranjeg
razvoja. Uenje ovog Rada, Hristovo uenje, kao i mnoga druga uenja, postoje iskljuivo zbog toga
to je ovek stvoren kao organizam sposoban za unutranji razvoj i unutranju evoluciju, koja je
potpuno nezavisna od evolucije planeta.
Poeete da mislite u okvirima Rada ako moete da pojmite ova dva velika koncepta oveka
s jedne strane kao oveanstva u irem smislu koga koe planetarni razlozi i kako u isto vreme, s
druge strane, za one koji ele da se probude postoji otvoren put.

[1]

Misli se na ljude koji su zaposleni u nekoj firmi, ono to bi se kod nas nazvalo radnik, radnik u
fabrici, radnik u butiku i slino, dalje u tekstu: radnik.

Tekst je preuzet sa sajta:

https://mauricenicoll.wordpress.com/

Prevod:
Vesna Vojvodi

166