JESEN...

Jesen je stigla u na grad. Ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je dovela svoje prijatelje,
vetar i tamne kine oblake. Oblaci su se nagomilali na nebu i potisnuli sunce, a vetar se zavukao
u kronje drvea traei nekoga za igru. Naao je jedan mali uti list i igrao se s njime.
Ovaj mali list roen je prolee. Od svog roenja bio je zelen i vrsto se drao za granu. Voleo
je da lepra na toplom povetarcu i da zajedno sa pticama peva proletnje pesme. Radovao se
svakom novom danu, ak i onom vrelom letnjem kad ga je sunce sa neba nemilosrdno prilo. A
onda je dola siva jesen. Njegove ptice su odletele za suncem i ostao je sam. Bio je usamljen i
tuan. Od tuge izgubio svoju zelenu boju, poeo je da uti i polako vene. Njegovi drugovi listovi
odavno su pali na mokru i blatnjavu zemlju. eleo je da im sa pridrui, da i on postane deo
velikog arenog tepiha. Krupne kine kapi padale su po njemu, a vetar ga je gurao i izazivao.
Nije vie mogao trpi te dosadne prijatelje jeseni. Polako se odvojio od grane i krenuo ka zemlji,
ali mu vetar nije dozvolio zavri svoj put. Ljuljao ga je, okretao i podizao, a on nije imao snage
da mu suprotstavi jer vetar je bio jak, a on slab i previe umoran. Prepustio se i nije priao
nikakav otpor. Neko vreme je lebdeo u vazduhu ekajui samo trenutak da vetru dosadi igra i
ostavi ga na miru. Taj trenutak je konano doao i mali pouteli list je pao na zemlju. Bila je
mokra i hladna, ali listu to nije smetalo. Bio je srean jer su oko njega bili njegovi stari drugovi i
nije se vie oseao usamljeno. Gledao je prolaznike kako urno prolaze i nemilosrdno gaze lie
zalutalo na trotoarima. Sluao je kako ono bolno uti i ptajno se u sebi nadao se da e ga moda
pronai neki deak ili devojica, odneti kui i staviti u svoj spomenar. Kako bi bilo lepo da
umesto mokre blatnjave zemlje ispod njega bude suvi beli papir i dejom rukom ispisani
stihovi!?
Kada stigne zima i padne prvi sneg pria uvelog jesenjeg lista e biti potpuno zavrena. Ako
ga ne pronau deca i ne stave u svoj spomenar, nestae ispod belog prekrivaa i tiho otii u
zaborav. Roen u prolee, sazreo u leto, razboleo se u jesen i nestao u zimu. Jedna godina i jedna
pria o jednom malom uvelom jesenjem listu.