Predmet: Upravljanje vrstim otpadom

Tema: Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

Sadraj:
UVOD..............................................................................................................................................3
1. KLASIFIKACIJA VRSTOG OTPADA....................................................................................4
2. KOMUNALNI VRSTI OTPAD...............................................................................................5
4. SPALJIVANJE KOMUNALNOG OTPADA - INSENERACIJA...............................................7
4.2. Spalionice.............................................................................................................................8
3. METODE I TEHNOLOGIJE KORIENJA OTPADA U ENERGETSKE SVRHE..............10
4.1. Kogeneracija.......................................................................................................................11
4.3. Alternativna goriva.............................................................................................................12
5. NOVE TEHNOLOGIJE TRETMANA OTPADA SA ISKORIENJEM ENERGIJE..........12
5.1. Piroliza...............................................................................................................................12
5.2.Gasifikacija..........................................................................................................................13
5.3. Plasma process....................................................................................................................14
6. TRETMAN OPASNOG OTPADA TERMIKA DESTRUKCIJA.......................................15
ZAKLJUAK................................................................................................................................16
Literatura:......................................................................................................................................17

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

UVOD
ivimo u vreme kada broj stanovnitva eksplicitno raste i iz tog razloga potrebne su vee
obradive povrine, mnogo fabrika, a samim tim jasno se vidi da situacija ne moe da proe bez
raznih vrsta otpada. U gradovima je nemogue kontrolisati ogromne koliine otpada, pogotovo
ako nema zakona koji to regulie. To je sluaj u naoj zemlji, naalost. Moda greim, ali ini mi
se da je nepromiljeno bacanje smea samo dokaz o ljudskoj neodgovornosti.
Treba naglasiti da sa pojavom sve veih industrijskih centara i gradova, kao i svojim
ponaanjem, ovek utie na naruavanje prirodne ravnotee. Re je o antropogenim faktorima.
Od kada je ovek razvio svest o tome kako treba da se ponaa da bi bolje iveo i zatitio
svoje stanite, rodio se pojam zatite ivotne sredine.
Zatita ivotne sredine je povezana sa ekologijom iz razloga to prva treba da poznaje niz
inenjersko- tehnikih mera za reavanje problema koji je druga ustanovila.
Koncept zatite ivotne sredine se u Evropi prvi put pominje na konferenciji Ujedinjenih
Nacija o ivotnoj sredini i tokholmu, godine 1972. Tada je formiran Program Ujedinjenih
Nacija za ivotnu sredinu, UNEP. Od tada je UNEP aktivno uestvovao u razvoju vie znaajnih
meunarodnih ugovora.
Na taj nain, krajem 80-tih godina HH veka, zapoinje svesniji i aktivniji pristup
problematici zatite ivotne sredine donoenjem raznih pravnih dokumenata kao to su
konvencije, deklaracije, uredbe, ugovori na meunarodnom, nacionalnom, regionalnom i
lokalnom nivou.
Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zatite ivotne sredine,
tj ekolokih mrea. To su NATURA 2000, Emerald ili Smaragdna mrea i Sveevropska mrea
(PEEN).

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

1. KLASIFIKACIJA VRSTOG OTPADA

vrsti otpad generalno se moe podeliti na 3 osnovne kategorije1:

Komunalni

Industrijski i

Poljoprivredni

Otpad iz svake od ove tri kategorije moe biti : inertan, neopasan ili opasan.
Komunalni vrst otpad moe se dalje podeliti na : rezidencijalni (stambeni), komercijalni,
institucionalni, graevinski, otpad sa javnih povrina i otpad iz postrojenja za pripremu vode i za
obradu otpadnih voda.
Industrijski vrsti otpad nastaje u industrijskim proizvodnim procesima i po svojstvima
se znaajno razlikuje od komunalnog otpada.
Poljoprivredni vrst otpad nastaje na njivama, u povrtnjacima, vonjacima, vinogradima,
mlekarama i slino.
Termin vrste otpadne materije je sveobuhvatan i podrazumeva kako heterogenu masu
otpada urbane sredine, tako i neto homogeniji skup:
-poljoprivrednih,
-industrijskih i
-mineralnih otpadaka.2

S Nekovi, Ekoloki menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo,

Beograd 2010.
2

Prof. dr Karolj Kasa, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja, Novi Sad 2010.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

2. KOMUNALNI VRSTI OTPAD

Komunalni otpad predstavlja otpad iz domainstva (komercijalni otpad), odnosno otpad koji
se sakuplja sa odreene teritorijalne celine, njee optine, u skladu sa propisima i planovima
optine. U komunalni otpad takoe spada i kuni otpad, koji se svakodnevno sakuplja.
Mogua su dva naina odvajanja upotrebljivog otpada sekundarnih sirovina, i to3:

Primarna separacija razdajanje na mestu nastanka otpada u razliite posude,

odvajaju se komponente (delovi otpadakoji bi se ponovo koristili) i

Sekundarna separacija odvajanje poeljnih komponenti otpada iz maseizmeanog

otpada.
Odvajanjem, tj. razvrstavanjem na mestu nastanaka
otpada dobija se istija sirovina i povoljniji finansijski
efekat. Ovakav nain zahteva svesno i obueno
stanovnitvo koje je u potpunosti spremno da uestvuje u
akciji reciklae otpada.

Ovaj otpad se prikuplja i zbrinjava u okviru

komunalnih delatnosti. Za neispravno postupanje sa
komunalnim otpadom prvenstveno su odgovorni sami
stanovnici koji su proizvoai-generatori i vlasnici tog
otpada. Komunalne organizacije putem nadlenih
gradskih ili optinskih organa moraju da stvoreuslove koji
e svim stanovnicima omoguiti primereno postupanje s
ovim otpadom. Komunalna preduzea su duna da savetom i radom pomognu stanovnitvu da na
savremen nain upravljaju sa komunalnim otpadom.
Sadanji nain postupanja sa komunalnim otpadom u naoj sredini ne odgovara skoro
nijednom aktuelnim ekolokim naelima, kriterijumima i standardima.
Komunalni vrsti otpad ima komponente organskog, ali i neorganskog porekla. Energetski
potencijal ove dve materije moe da se iskoristi na razliit nain. Proizvodnjom energije iz
komunalnog otpada moe se ostvariti dodatna korist za zajednicu u celini, a to je :

S Nekovi, Ekoloki menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo,

Beograd 2010.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

1. Ukupna koliina otpada redukuje se 60- 90% u zavisnosti od sastava otpada ali i
primenjenih tehnologija za tretman.
2. Smanjuje se veliina parcele za deponiju, a provrina za te namene inae je sve manje.
3. Dobrim tehnologijama za ovu svrhu, smanjuje se zaganenje ivotne sredine.

Iz ovoga se namee zakljuak da treba uiniti korak ka pre svega smanjenju stvaranja
otpadnih materijala, a kad ve nastane onda se treba potruditi da se ostvari to celishodnija
reciklaa. Tamo gde postoji opcija proizvodnje energije iz komunalnog otpada, potrebna je
struno orkestrirana aktivnost, u svim fazama. Kao prvo, sve mora krenuti od adekvatnog
upravljanja otpadom, a onda je vano izabrati takvu tehnologiju daljeg tretmana otpada, koja e
dati vie koristi nego tete u daljoj eksploataciji.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

3. SPALJIVANJE KOMUNALNOG OTPADA - INSENERACIJA

Spaljivanje (insineracija), je savremeni nain unitenja otpada, uz pomo toplotne energije,
oko ega se vode najotrije diskusije, iz ekolokog,energetskog i ekonomsko- finansijskog
aspekta.
Termiki tretman otpada procesom spaljivanja ima za cilj, smanjivanje zapremine (ak do
90%) i mase otpada to se mora deponovati, uz dobijanje energije (tolotne i/ili elektrine).
Spalionice su sline termoelektranama i toplanama. Japan spaljuje skoro 2/3 otpada, u
Francuskoj radi 303 spalionica, ukupnog kapaciteta 1,4 miliona t/god .
Spaljivanje otpadaka se primenjuje u cilju smanjivanja njihove koliine i iskorienja
dobijene energije. Prve pei za spaljivanje otpadaka, koje su istovremeno koristile dobijenu
energiju, pojavile su se u drugoj polovini 19.veka. Spaljivanjem otpadaka, raspoloiva hemijska
energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku energiju dimnih gasova, definisanu
temperaturom gasova. Postrojenja za spaljivanje vrstog komunalnog otpada sa iskorienjem
toplote su po svojim karakteristikama slina termoelektranama i toplanama. Insineracija je
znaajan i koristan nain redukcije otpada do 90%.
Meutim, kapitalni i operativni trokovi za moderan insinerator, koji radi u skladu sa
emisionim ogranienjima, su visoki, generalno mnogo vii od trokova za odlaganje otpada na
sanitarne deponije. Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, tada insineracija sa
iskorienjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja
treba razviti u sledeih nekoliko godina. Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti
razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnu
upotrebu i reciklau.
Kada je insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu,
neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplote i energije u cilju poveanja
efikasnosti procesa.
Insineracija otpada je jedna od tehniki najrazvijenijih opcija upravljanja otpadom koja je
raspoloiva danas.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

3.1. Spalionice
Spalionica je higijensko-sanitarna jedinica, koja doprinosi higijensko-sanitarnim uslovima
ivljenja, ako se ispotuju najotriji propisi korienja. Spaljivanje otpada spada u termike
metode neutralizacije otpada, koje su zasnovane na potpunom ili deliminom unitenju otpada, u
specijalnim postrojenjima. 4

Slika 3, Postojenja za inseneraciju otpada, Merna mesta

Neekonomsko i neekoloko deponiranje otpada na deponijama zamenio je moderan nain

termike obrade koja koristi toplotnu energiju koja je nastala usled spaljivanja otpada za grejanje
tople vode (TUV) i grejanje stambenih zgrada u glavnom gradu Pragu.
Spalionice radikalno smanjuju tetnost komunalnog otpada. Ukoliko je ispravno voen
proces spaljivanja, kao i homogenizacija otpada, spaljivanjem se unitavaju sve patogene
materije i organska jedinjenja. Spaljivanjem se redukuje obim vrstog komunalnog otpada na 10
(%) i teina na 25 30 (%)

Osnovu tehnolokog ureaja predstavljaju etiri kotla s reetkastim valjcima. Svaki od njih
omoguava spaljivanje ak 15 tona otpada na sat izvornih vrednosti.
4

Prof. dr Karolj Kasa, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja, Novi Sad 2010.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

Svaki kotao proizvede za jedan sat maks. 36

tona pare - temperatura 235 C, pristiak 1,37
Mpa. Para se isporuuje u energetsku mreu.
Kao stabilno gorivo se koristi zemni gas.
Spaljivanjem planiranog kapaciteta 310 000
tona vrstog komunalnog otpada godinje
produkuje se 78 000 tona ljake i cca 8 000 tona
vrstog otpada od ienja izduvnih gasova.
Kalorinost vrstog komunalnog otpada se
kree izmeu 8 - 12 MJ.kg-1, .to je vrednost
koju moemo uporediti s kalorinou smeeg ugljena.

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

4. METODE I TEHNOLOGIJE KORIENJA OTPADA U

ENERGETSKE SVRHE
Postoje dva osnovna metoda da se energija dobije ili iz organskog otpada, biorazgradivog
ali i nebiorazgradivog:
a) Termohemijska konverzija, koja predstavlja termiku dekompoziciju organske
materije, a kao rezultat dobija se toplotna energija ili gorivo, gasovito, teno ili vrsto;
b) Biohemijska konverzija; proces se zasniva na enzimatskoj dekompoziciji organskih
materija pomou mikroorganizama, a kao rezultat dobija se metan.
Procesi termohemijske konverzije su pogodni kada je u re o otpadu koji sadri visok
udeo organskih materija koji nisu biorazgradivi, a sadraj vlage je relativno nizak. Najznaajniji
postupci su insineracija i piroliza/gasifikacija. Dok su procesi biohemijske konverzije, s druge
strane, pogodniji za otpad koji sadri visoki udeo organskih biorazgradljivih materija i visok
sadraj vlage.
Postoje razliite tehnologije za energetsko korienje otpada, a koja je najpogodnija za
dati region zavisi od brojnih faktora, ukljuujui i lokalne metode sakupljanja i odlaganja
komunalnog vrstog otpada, kao i lokalnih propisa vezanih za ivotnu sredinu. Postoje nekoliko
naina dostupnih za iskoravanje otpada u vidu energije:
1. Insineracija, proces kontrolisanog sagorevanja;
2. Sagorevanje, termohemijska konverzija uz oslobaanje hemijske en. goriva, toplotne en.;
3. Piroliza, postupak termike dekompozicije, pri kojoj se materijal zagreva spoljanjim
izvorom toplote bez prisustva vazduha;
4. Gasifikacija, postupak termike dekompozicije odvija se slino kao i sagorevanje, ali s
koeficijentom vika vazduha manjem od jedan;
5. Plasma proces, komunalni vrsti otpad zagreva se na visoku temperaturu, 3.000 i 10.000
C, pomou plazma arc (piroliza plazmom u luku);

10

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

Svaka tehnologija zahteva razliite koliine ulaznih sirovina, emituje razliite koliine
ugljendioksida, ima razliite outpute, i razliite je efikasnosti. 5

4.1. Kogeneracija
Kogeneracija (esto se koristi i izraz kombinovana proizvodnja toplotne i elektrine
energije - na engleskom Combined Heat and Power, CHP) predstavlja proizvodnju elektrine
energije sa korienjem otpadne toplote koja se inae gubi. Ovaj princip kogeneracije poznat je
od ranije, a tehnologija se razvija due vreme (Mesarovi i aji 2004). Savremeni
kogeneracioni sistemi postiu efikasnost i do 90%. Kogeneracija nudi veliku fleksibilnost;
najee postoji kombinacija postrojenja i goriva koja zadovoljava veinu individualnih zahteva.
Re je o postrojenjima koja bi mogla Srbiji da donese tri puta veu proizvodnju energije
za grejanje, ime bi sa postojeih priblino 450.000 korisnika na centralno grejanje moglo da se
prikljui vie od milion stanova. Prelazak na takav reim rada mogao bi da se ostvari
rekonstrukcijom postojeih postrojenja termoelektrana i toplana kod nas. Kogeneracija
istovremenom proizvodnju toplotne i elektrine energije, utedi 52 % primarne energije, dok
emisiju tetnih materija smanjuje za 72%, u odnosu na proizvodnju struje iz termoelektrana i
toplote iz kotlova (Kozak i Majchrzycka 2009).
Kogeneracija koristi otpadnu toplotu,
koja uvek nastaje prilikom dobijanja
elektrine energije, ime se spreava njeno
isputanje
u
atmosferu.
Prilikom
konvencionalnih
naina
dobijanja
elektrine energije, gotovo dve treine
energetskog inputa se gubi na ovaj nain.
Kogeneracija moe da iskoristi veinu te
(inae izgubljene) toplotne energije, ime
se dobija znatno bolja iskorienost goriva i
znaajne utede, to sve rezultira u
energetskoj utedi od 20 do 40%. Svi izvori
zagaenja prirodne sredine mogu se
iskoristiti kao energenti. Onda se takve materije ne bi slivale u reke, odlazile u atmosferu i
zagaivale ovekovu sredinu, ve se u energetskim centralama pretvaraju u energiju.
Ovakav nain dobijanja struje je tri-etiri puta efikasniji, profitabilniji i ekoloki istiji od
proizvodnje u termoelektranama i toplanama. Naroito se isplati korienje ovako proizvedene
5

Vasi, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet, Univerzitet u Niu,

Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1, str. 238-242,

11

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

energije u industriji. Primer ovakvog postrojenja je i fabrika Nestle, u Himejiu, Japan, koja
primenjuje ovaj vid snabdevanja energijom jo od 2004.

12

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

4.2. Alternativna goriva

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji
dozvoljavaju korienje otpada visoke kalorine (toplotne) moi umesto konvencionlanog
goriva. Najei primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme
zadravanja u pei obezbeuju potpuno sagorevanje otpada; visoko bazni uslovi u pei uklanjaju
kisele gasove i metale iz struje gasa, a pepeo se zadrava u klinkeru. U ovom sluaju, korist po
ivotnu sredinu ide zajedno sa smanjenjem trokova za gorivo cementne industrije. Tipini otpad
koji se spaljuje u ovim procesima ukljuuje komunalni otpad, gume i utroene rastvarae.
Integralna prevencija i kontrola zagaenja daje granice do kojih se u procesu primarno gorivo
moe zameniti otpadom. Direktiva EU o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granice
emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva.

5. NOVE TEHNOLOGIJE TRETMANA OTPADA SA

ISKORIENJEM ENERGIJE
Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije
tretmana otpada. Nove tehologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poredjenju sa ostalim
opcijama, takodje mogu zauzeti svoje mesto u sistemu.
Neke od ovih opcija su sledee:

5.1. Piroliza
Kod ovog tretmana organski otpad se zagreva u odsustvu vazduha u cilju dobijanja smee
gasovitih i tenih goriva, nusproizvod je vrsti inertni ostatak.
Piroliza je razlaganje supstancije pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih
agenasa (recimo kiseonika, oksidacionih ili redukcionih sredstava).
Najee se pirolizom sloena hemijska jedinjenja raspadaju na prostija jedinjenja.
Pirolizu je relativno teko ispitivati zbog brojnih reakcija koje je istovremeno odvijaju a koje je
teko kontrolisati.

Piroliza je vaan industrijski proces koji se koristi za:

13

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

dobijanje monomera iz polimera u reciklai plastike

za proizvodnju keramikih materjala

za proizvodnju materjala visoke termike otpornosti 6

Slika 5, Kotao za sagorevanje metodom pirolize

5.2.Gasifikacija
Ovaj tretman otpada odnosi se na zagrevanje otpada koji sadri ugljenik u prisustvu
vazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu
proizvodnje gasa iz uglja i zahteva industrijska postrojenja. Npr. Gasifikacija drvenog otpada
moe da rei vrlo znaajan ekoloki problem kontaminacije tla, vodotokova i vazduha, koji
nastaje na mestu odlaganja otpada iz
pilana, drvopreraivake industrije,
industrije
papira,
umskog
i
poljoprivrednog vrstog otpada. Na
ovaj nain, energetski potencijal starog
i otpadnog drveta se moe plasirati
potroaima koji su udaljeni od
deponija drvenog otpada, tako to se
gas transportuje do potroaa energije
ili se elektrina energija plasira u
elektro-distribucionu mreu i tako
dolazi do potroaa (industrija,
naseljena mesta, turistiki centri)

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BB
%D0%B8%D0%B7%D0%B0

14

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

5.3. Plasma process
Ovim procesom temperatura otpada dostie 3-10000 C, pretvarajui organski materijal u
gas bogat vodonikom i inertni amorfni ostatak.

Gas je pogodan za dobijanje

elektrine energije. Ovakav sistem
je izuzetno skup i jo uvek je vrlo
malo u primeni.

15

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

6. TRETMAN OPASNOG OTPADA TERMIKA

DESTRUKCIJA
Unitenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri
koja obezbeuje unitenje bez negativnog uticaja na ivotnu sredinu, o emu se izdaje
odgovarajui sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom pei u kome je
mogue obraditi i vrsti i teni otpad. Takoe, sistem sa rotacionom pei sadri komoru za
sekundarno sagorevanje koja obezbeuje kompletnu destrukciju opasnog otpada.
Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih
kiselina, to zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajue emisije vazduha iz procesa
insineracije. Halogena jedinjenja su najcee halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom
otpadu. Njihova insineracija u viku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida, vode i
hlorvodonika. Hlorvodonik
se mora ukloniti iz otpadnih
gasova koji odlaze u
dimnjak, a to se obezbeuje
sistemom za preiavanje
gasova. Ovo je integralni
deo
insineratora,
i
projektuje se tako da
obuhvati
gasove
sagorevanja
i
druge
proizvode za dalji tretman,
pre njihovog isputanja u
atmosferu.

Posebne vrste otpada, kao to su npr. azbestna uad se nakon solidifikacije odlau na
posebno ureene deponije.
Opasan otpad sa tekim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlau se u
naputenim rudnicima soli.
Osim spaljivanja otpada i reavanja problema deponovanja otpada kao takvog, u
evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorienja energije od
16

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

spaljivanja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije. Odlian primer za ovakvu
ekonominost je grad Be, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa
gradskim toplanama, proizvodei toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovnitva.

17

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

ZAKLJUAK
U Srbiji se pokazalo da u poslednje vreme raste ekoloka svest cele zajednice. Naroito u
poslednjih desetak godina, kada su se razliitim transformacijama u sferi upravljanja i
nadlenosti u republici, poeli da stiu uslovi za realizaciju projekata iz ove oblasti.
Tu se misli na pripremu neophodnih tehnikih uslova za uspostavljanje sistemskog
reavanja problema upravljanja otpadom, i upotrebom komunalnog otpada u svrhu dobijanja
energije.
Proizvodnjom energije iz komunalnog otpada se ostvaruje dodatna korist, jer se ukupna
koliina otpada redukuje, smanjuje se zagaenje ivotne sredine. To znai da upravljanje
otpadom i reciklaa osim ekonomskog potencijala imaju i ekoloku korist. Dodatna korist bi se
ostvarila upotrebom kogeneracije, njenom irokom primenom, jer postroje razliiti kapaciteti
ovakvih elektrana. Njihova upotreba mogua je kako za manje individualne korisnike,
domainstva, tako i za velike potroae, kakvi su industrijski kompleksi.
titimo ivotnu sredinu i na taj nain to se moe utedeti energija. Primenom
kogeneracije u Srbiji, kako smatraju strunjaci, proizvodnja toplotne energije bi se mogla uveati
tri puta.
Sve zemlje Evropske unije danas koriste ovakve sisteme i spremne su na velika ulaganja,
sa ciljem da se kogeneracija koristi irom sveta. Plan postoji da u nekoliko narednih godina
proizvodnja energije kogeneracijom dostigne 75% ukupne proizvodnje, na nivou cele Evrope. U
Italiji, ekoloka energija ini 30% ukupne potronje, u Holandiji 33%, a u Danskoj i Velikoj
Britaniji gotovo je potpuno zastupljena.
Razlog vie da dobre primere sledimo, i doprinesemo sami svojoj zemlji ekonomski ali i
zajednici uopte ekoloki. 7

Vasi, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet, Univerzitet u Niu,

Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1, str. 238-242

18

Sagorevanje vrstog komunalnog otpada

Literatura:

S Nekovi, Ekoloki menadment, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i

preduzetnitvo, Beograd 2010.

Prof. dr Karolj Kasa, Univerzitet u Novom Sadu, Materijal sa predavanja, Novi Sad
2010.

Vasi, M. Kongeneracija-Efikasnije do energije, Gradjevinski fakultet, Univerzitet u

Niu, Nauka i Praksa, 2009, vol. 12, br. 1

Internet izvori:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=194&p=7
http://www.ceteor.ba/images/stories/KomunalnaEnergetika/02%20sarenac%20vaskovic
%20husihu%20ppt.pdf
http://phidac.mongeometrija.org/radovi/Vasic_Milanka.pdf
http://physics.open.ac.uk/cemos/plasma.html
http://www.mku.rs/downloads/aktivnosti/2006-Avgust-Emisija4-Srpski.pdf
http://www.mfkv.kg.ac.rs/index2.php?
option=com_docman&task=doc_view&gid=220&Itemid=57

www.maturski.org

19