Arhe VII, 13/2010

UDK 142.72
Pregledni rad
Overview Article

MILENA STEFANOVI1
Novi Sad

PLATON I FEMINIZAM
Saetak: Autorka obrauje dve dominantne feministike interpretacije Platona u kojima slovi ili za prvog feministu, ili za mizoginika, bazirajui se na odeljcima iz Drave. Iako su ove
feministike interpretacije polarizovane, i na prvi pogled zastupaju ekstremno razliita stanovita, intencija autorke je da pikaze da je njihovo ishodite monofiletsko, odnosno da proishodi
iz hronocentrinosti. Time se zanemaruje istorijska situiranost Platonove filozofije, to otvara
pseudo-methodos za pluralitet interpretacija Platonove filozofije iz utopijske ravni. Kao i neki
filozofi i uopte zdravorazumsko miljenje, feministkinje upravo zbog takvog sagledavanja dislociraju Platonovu Dravu u sferu utopijskog miljenja, ime precioznost njegove filozofije
degradiraju na stupanj nekakvog inspirativnog imaginarijuma. Meutim, u takvim se sagledavanjima Platon pokazuje kao puka autorefleksija njihovih vlastitih polazita, strategija, ciljeva i njima imanentnih distinkcija karakteristinih za savremeno iskustvo podrazumevanja emancipacije
ena i ljudskog roda uopte. U daljem radu autorka nastoji da istakne relevantnost filozofskog
tumaenja istorije filozofskih sistema uopte i mogunost tako situirane feministike kritike, kao
i da uini to jasnijim duh vremena, koji je sopstvenim deavanjima i zahtevima kontekstualizovao Platonovu filozofiju kada su u pitanju ene.
Kljune rei: feminizmi, ena, mizoginija, interpretacija, (u)topija, duh vremena, hronocentrinost, beskonano pravo subjekta

UVOD
Posezanje za savremenou filozofije starih filozofa, pokuaji restauracije njihovih
dela, ili odreenih segmenata njihovih uenja, ne predstavljaju retkost ni danas, a ni
u minulim vremenima. elja za odgovorima na izazove dananjice poziva na pokuaje traganja za poreklom sadanjih teorijsko-praktikih odvijanja. Platonova filozofija
kroz istoriju je doivela brojne pokuaje revitalizacije i interpretacije, a sami pokuaji
aktuelni su i danas. U dobu uspostavljanja emancipacije ena, prava homoseksualno
orijentisanih ljudi, transgender populacije, pokuaja vlastite interpretacije istorije, reinterpretacije akademskih kanona, naroito istorijske uloge ena(ili destrukcije i uspo1 e-mail adresa autora: koljcicki@gmail.com

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

176

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

stavljanja novih kanona), mesta ena u filozofiji, kao i preispitivanja fundusa mizoginije i patrijarhata, nastale su i nove interpretacije Platonove filozofije. Ipak, pitanje da
li se iz filozofija koje ovekoveuju epohalno drugaiji princip, odgovor za savremenost
moe oekivati s obzirom na to da stare filozofije predstavljaju misaono uoblienje
principa ranijih stupnjeva obrazovanja duha i da nijedan filozof ne moe da transcendira sopstveno vreme kao to ne moe da izae iz svoje koe2.
Janet Farell Smith smatra da Platonov filozofski fokus nikako nije bio jednakost
polova3. Po njenom miljenju postoji nekoliko faktora koji kontinuirano komplikuju i
sakrivaju pitanje jednakosti polova u Platonovoj filozofiji, a to je, pre svega, tumaenje
Platonove filozofije iz savremenih kulturnih pretpostavki i terminologije. Ukoliko se
postavi pitanje da li je Platon feminista, ili da li je zagovarao jednakost polova, sigurno
se mogu nai odgovori koji to potvruju, kao i oni suprotni. Razlog lei u tome to
Platon nije imao pred sobom dostigua liberalizma i feminizma.
injenica je da do dvadesetog veka Platonovi pogledi na pol, ljubav i rod nisu
smatrani relevantnom temom u Platonovoj filozofiji, te za razliku od Janet Farell Smith
koja filozofski sagledava razliitost epohalnih principa i njima imanentnih filozofskih
dostignua(i kada su u pitanju savremene interpretacije), autorka Julia Annas je izostanak feministike perspektive u tumaenju nazvala akademskom hipokrizijom. Svakako
da poloaj ena, niti homoseksualna ljubav nisu zauizimali istaknuta mesta u prouavanju i interpretacijama, te je stoga legitimno postaviti pitanje o samoj postavci ovakvog
pitanja-zato je ba danas feministika interpretacija uopte, pa samim tim i interpretacija Platona, akuelna. Zato to npr. nije bio sluaj u nekom od ranijih vekova? Pitanje
koje se postavlja, ukazuje, reeno Hajdegerovim reima, na neko traenje i to traenje
koje ima svoj apriorni putokaz iz onoga to trai4. Dakle, samo traenje je odreeno.
Takva apriornost moe imati izvor samo u duhu vremena. Kao to je u Platonovoj
filozofiji ofilozofljen duh vremena u kom nadire klica principa subjektivnosti kao propast Helade i s kojim Platon nedvosmilseno pokuava da se obrauna kada je u pitanju
konstituisanje zajednice, tako je i u dananjim interpretacijama iskazan duh dananjeg
vremena i to duh koji ivi princip prava subjekta na vlastito uverenje i koja ima prava
da postavlja razliita pitanja jer to osea kao svoje neotuivo pravo. Neotuivo je pravo
i postaviti pitanje o eni koja do nedavno izostaje kao subjekt uopte, pa i subjekt filozofije, ali ne i kao ono napisano. Ipak, treba imati svest o istorijskoj borbi za nastanak
te neotuivosti gde ovek(ena) sebe spoznaje kao slobodnog subjekta.
Ukoliko se prosto kompariraju fenomeni koji pripadaju razliitim epohama, to je
est sluaj, te se pritom apostrofiraju oni filozofski odeljci koji se ine bliski naem
vremenskom iskustvu, lako se tone u ponor hronocentrinosti koji guta kompletan istorijski hod, kontekstualnost svake misli, a najvise sopstvene, i u tom sluaju se odreena filozofija prethodnika imperijalizuje da bi se pretvarila u metodoloko sredstvo za
dokazivanje vlastitog argumentacijskog polazita. Na taj nain istinske komparacije i
2 G. V. F. Hegel, Istorija filozofije 1, Kultura, Zagreb, 1970., str. 146
3 Tuana, Nancy Feminist interpretation of Plato, the Pennsylvania State University Press, 1994., str 25
4 Hajdeger, Martin, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

177

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

nema, postoji puka asimilacija svega prethodnog u naoj interpretaciji koja se posmatra
kao apsolutni meritum svega, a neka filozofija jeste i vai onoliko koliko je slinija
toj apsolutnosti. No, upravo takav kriterijum, kada se primeni, u filozofijama prolosti nalazi razliite, meusobno kontradiktorne tvrdnje, iju dijalektiku nije u stanju da
sagleda. Dok se potencijalno mnotvo takvih interpretacija uveava, zbunjenost pred
takvom filozofijom ostaje proporcionalna. ini se da ne postoji samo jedan Platon....odnosno, jedan Sokrat. Linosti iz dijaloga samo zbunjuju itaoce, a literarna zavodljivost
Platonovih dela lako odvodi na stranputicu nepojmovnog razmatranja. U Platonovim
delima onda je svata mogue pronai ili izgibiti. Zato Hegel kae da se mora znati ta u
Platonovim spisima treba traiti i ta od filozofije u njima moe da se pronae. Ono to
se sa Platonovog stanovita ne postie, njegovo doba uopte nije u stanju da postigne5.

FEMINISTIKE INTERPRETACIJE PLATONA

PLATON KAO FEMINISTA ILI MIZOGINIK...
Sam Platon postao je aktuelan najvie zbog svojih misli o enama u Dravi, i u
manjoj meri u Zakonima i Gozbi6. Feministika tumaenja su disperzivna, kao to
su disperzivni i sami feminizmi jer ne postoji konsenzus oko poimanja same slobode,
samim tim ni subjekta feminizma. Ipak, mogu se mapirati dve dominantne interpretativne koncepcije kao zajedniki imenilac. Platonova aktuelnost u okviru feministikih
tumaenja je maksimalizovana polarizovanjem stavova u vezi sa njegovom filozofijomPlaton je smatran ili prvim feministom, ili mizoginikom. Ovaj spor, sem to upuuje
na razliitost u samim koncepcijama feminizma time i njihove argumentacije, upuuje
iznova na nunost reiitavnja Platona, kao i interpretaciju tih feministikih polazita7.
Iako su ti stavovi sasvim suprotni, bie prikazano da je njihovo ishodite potuno isto,
bez obzira na razliitost u zakljucima, i da proizilazi iz istovetne metodoloke pogreke u samom fundiranju tumaenja iz hronocentrine8 matrice. Distinkcije koje su

5 G. V. F. Hegel, Istorija filozofije 1, Kultura, Beograd, 1970., str. 146

6 O Gozbi i enskom liku Diotime koja je poduila samog Sokrata ljubavi nee biti rei jer bi se time
premaio opseg rada.
7 Postoji mnotvo feminizama, odavno se o feminizmu ne moe govoriti u singularu, ali u radu e prvenstveno biti rei o Drugom talasu feminizma gde se ena jo poima esencijalistiki, na osnovu polnih obeleja
te se tako i vri interpretacija. Iako su feministkinje Drugog talasa naznaile da povesnost i modifikabilnost
ene, kao i da se o eni ne moe govoriti iz naturalnog uporita, one jo uvek ne reflektuju vlastiti metod.
8 Iako Annas Julia pie o Platonu uvaavajui epohu u kojoj je iveo, u odeljku koji se tie ena i Platonove
filozofije ona razmatra polarizovane feministike stavove odstupajui od metodolokog principa kog se dri
u svom delu. Razlog te nedoslednosti nije poznat i jedino se moe pretpostaviti da je posustala pred trendom
hronocentrinih tumaenja koji su u feminizmu jo dominantni, iako postoje feministiki autori i autorke
koji uviaju da je feministiki hronocentrizam neopravdan i kada su u pitanju ene kao subjekti feminizma.
Subjekat ena ne pojavljuje se univerzalno ni kroz istoriju ni danas. Queer teorija istakla je da se o enama ne
moe govoriti esencijalistiki, te da ne postoji neka nepromenljiva metafizika kategorija svih ena jer je rodni
momenat prizma prelamanja rase, klase, etniciteta, istorijskog doba U metodolokom smislu to bi znailo
da je hronocentino tumaenje feminocentrino i da je zbog toga redukcionistiko u znaajnoj meri.

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

178

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

nastale u zakljuivanju su samo konsekvenca razliitosti u samim feministikim koncepcijama (prvenstveno razlikama izmeu liberalnog, radikalnog feminizma, a dobrim
delom i queer teorije), a ne neeg to bi bilo inherentno Platonovoj filozofiji, iako se
ne moe rei da razliitih stavova kod Platona nema. Njegovi stavovi su u potpunosti u
skladu sa tadanjim duhom vremena Atine i drugih polisa, naroito iskustva Sparte kao
ratnog neprijatelja Atine. Takoe, nadirui uticaj sofista, pogotovo Platonovog uitelja
Sokrata, sa svojom idejom subjektivne slobode pojedinca, predstavljali su unitenje
principa jedne nereflektovane obiajnosti, samim tim i propast grkog duha. To je ono
to je Platonovoj ideji politike filozofije dalo filozofski peat, te Platonova Drava
predstavlja opoziv tog principa u konstituisanju politeje i kada su u pitanju ene.
Odeljci koji su postali centrum interpretacija se odnose prvenstveno na tumaenje
pojedinih reenica iz Platonove Pete knjige i Osme knjige Drave. Ureenje i pravednost Platonove Drave sastoji se u tome da svako obavlja posao za koji je po prirodi
stvoren, a po njegovom miljenju ta priroda nije polno odreena. Komparirajui muki
i enski pol u svetu animalnosti Platon pravi analogiju sa enama i mukarcima, te
zakljuuje da ene i mukarci moraju imati isto obrazovanje, odnosno vaspitanje, istu
hranu, moraju biti poduene vetini ratovanja, ukoliko elimo da ih upotrebljavamo za
istu svrhu kao i mukarce. Nema nijednog posla u politeji koji bi po prirodi pripadao
samo eni ili samo mukarcu, mada su mukarci u svemu nadmaili enski rod. Dalje
Platon razmatra sklapanje brakova, uslove seksualnog9 optenja, odvajanje dece od
majki kad se rode, kao i uklanjanje dece koja se ne rode zdrava10. U Knjizi osmoj
Platon ponavlja da politeia treba da ima zajednicu ena i dece i celokupnog obrazovanja. Politejom treba da upravljaju oni koji su se pokazali kao najbolji u ratnoj vetini i
filozofiji. Platon ne dozvoljava postojanje porodice jer ona postoji kao linost za sebe.
Individuumi u braku nisu u stanju da istaknu svoje posebno svianje11.
Argument koji situira Platona u feminizme tie se ideje da ene mogu da rade iste
poslove kao i mukarci i da mogu biti jednako odgojene, te da to to imaju sposobnost
raanja ne predstavlja nikakav deficit, dok se drugi argument konstituie na stavu da je
Platonova filozofija12 mizogina upravo zato to mogunost valorizacije femininog sa-

9 ene i mladii su tretirani kao neka vrsta nagrade za uspeh u ratu. Platon govori o tome das u ene i deca
zajedniki, to znai da su imovina. Postojanje porodice uinilo bi da svako tei partikularnim radostima i
interesima, dok bi ova zajdenica ena i dece otklonila sukobe oko imovine.
10 Platon, Drava, BIGZ, Beograd, str. 139-158
11 Hegel, G. V. F., Istorija filozofije 2, Kultura, Beograd, 1970. str. 235
12 Zakoni spadaju u zrelo doba Platonovog filozofskog opusa, te su stavovi koje je izneo u Dravi esto
izmejeni. Kada su u pitanju ene, brak i homoseksualni odnosi, mogu se uoiti izvesne distinkcije. Dok u
Dravi Platon ukida brak i porodini ivot, u Zakonima za braku i porodicu ostavlja vie prostora, iako
ne odustaje od nastojanja da suzbije prniincip subjektivnosti. to se istopolnih odnosa tie U Dravi je
se ne izjanjava protiv njih, ali ih u Zakonima tretira kao protivprirodne i smatra da ih treba zabraniti bez
obzira to e to izazvati veliki otpor i protivljenje. U istopolnim odnosima Platon vidi pretnju po zajednicu
jer predstavljaju favorizaciju strasti(kao neeg potpuno partikularnog) i remete prokreacijski tok. Platonova
izmena stava je sasvim primerena tadanjem stanju Atine koja je iscrpljena ratom sa Spartom i znaajno
oskudeva u mukarcima koji su vojno sposobni.

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

179

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

gledava samo u aspektu koji se tie obavljanja tradicionalno mukih poslova13. Imajui
u vidu teinu zadatka, i podeljenost feminizma oko pitanja da li tradicionalne enske
aktivnosti i zadatke treba vrednovati ili odbijati, po miljenju Annas Julia, jasno je
zato su interpretacije kontradiktorne. Poredei Platona i Aristotela, Annas Julia je miljenja da Aristotel enu situira u oblast domainstva i u tome ne vidi nikakav problem,
za razliku od Platona, kao to ne vidi problem ni u injenici da ene nisu obrazovane i
da nemaju politika prava.
esta je tendencija, kao to to ini Annas Julia, da se Platonove ideje o enama i
polovima, kompariraju sa Aristotelovim situiranjem ene u topos domainstva, pa se
Aristotel kvalifikuje kao neko ko je u filozofskom smislu nedovoljno anticipativan u
odnosu na Platona, to je nekorektno prema Aristotelu, ali i prema Platonu. Ova komparacija moe biti suvisla utoliko to su filozofski reflektovali isti princip. I sam Aristotel
se kritiki odnosio prema Platonovoj filozofiji, ali kritika iz dananje vremenske matrice gubi iz vida znaenje domainstva u vreme Helade kada nije postojalo graansko
drutvo. Samim tim previa se i ta zaista predstavlja ena u Aristotelovoj filozofiji. Za
Aristotela, iako je muka volja superiorna, ene ine polovinu slobodnih ljudi u polisu
i ako se enama nanosi nepravda, ni polis ne moe biti dobar. Takoe, kritikujui Platona, Aristotel kae da je besmisleno initi poreenje sa ivotinjama da bi se dokazalo
da ene treba da rade iste poslove kao i mukarci, jer kod ivotinja nema domainstva.
Ono to Aristotel, s punim pravom zamera Platonu jeste to to su deca i ene, kao i
imovina, zajedniki14.
Annas Julia izdvaja kao Platonov znaaj, kada su ene u pitanju, bilo da je smatran
feministom ili mizoginikom, stav da u drutvenim ulogama ena nema nieg prirodnog,
enske uloge nisu naturalne i nepromenljive, odnosno da se ene mogu vaspitavati. Po
njenom miljenju to je fantastian pomak u filozofskom smislu.
Iz misaonog nukleusa paradigme liberalizma Gregory Vlastos podrava ideju da je
Platon bio prvi feminista, mada ne proputa da navede aspekte Platonove filozofije koji
mogu navesti na miljenje da je seksista. Vlastos obvjanjava da je Platonova filozofija
vieslojna kada su u pitanju ene, kao i da je u svom stavu da ene mogu biti branitelji
feministian, dok je generalno prema atinskim enama mizogin. Vrednost Platonove
ideje, bez obzira na pojedine mizogine segmente, Vlastos vidi u tome to je Platon
podravao jednako obrazovanje gde pritom svako radi ono za ta je predisponiran bez
obzira na pol. Istorijsko-filozofska geneza rodnog momenta Vlastosovog stava moe se
pratiti jo od filozofa i filozofkinja liberalizma kao ato su Meri Vulstonkraft, Don Stujuart Mil i Herijet Tejlor Mil ija filozofija nastaje u vremenskom kontekstu obeleenim
nastajanjem slobodnog trita. Ovi filozofi i filozofkinje se zalau za jednako obrazovanje ena i mukaraca, kao i za politika prava15 i obavljanje istih poslova kako bi
trite bilo zaista slobodno. S te strane Vlastosova interpretacija ne moe biti legitimna
13 Radikalni feminizam isticao je kao jedan od osnovnih problema asimetriju valorizacije drutvenih uloga
u drutvu(ne nuno i preuzimanje mukih poslova), stoga i hijerarhiju, gde se svi poslovi koje tradicionalno
obavlja ena rangiraju nie. Iz te pojmovne vizure sagledavan je i Platon.
14 Aristotel, Politika, BIGZ, Beograd, 1975., str.3-38
15 Meri Vulstonkraft smatrala je pravo glasa ena dalekom utopijom.

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

180

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

jer Platonu inputira dostignua epohe koja ima potpuno drugaiji princip. Nancy Tuana
zapaa da autori i autorke koji Platona situiraju u feminizam baziraju svoje tvrdnje na
Platonovim reenjima koja se tiu jednakih mogunosti obrazovanja i obavljanja istih
poslova. U ovom vienju se insistira da je Platon feminista, ili da makar naela njegove Drave jesu saglasna feministikim principima, te da Platon generalno podrava
ideju da meu polovima nema znaajnih razlika.
Autorka Saxonhouse svoju kritiku iznosi iz pozicije radikalnog feminizma gde protivstavlja tzv.ensku etiku brige tzv. mukoj etici rata. Za Saxonhouse, ukidanje materinstva kod Platona i prisvajanje ene kao uvarke, znai degradaciju jer Platon ukida
ensku prirodu. Orijentisanjem ene ka ratu Platon ukida jednu od enskih izvrsnosti.
Elizabeth Spelman kritikuje staleko ureenje Platonove Drave istiui da jednakost ne moe da postoji samo meu nekim enama i nekim mukarcima, zbog ega istie
Platonovu Dravu kao primer kako jedna filozofija moe da otkloni jednu vrstu diskriminacije-seksizam, dok s druge strane klasnu opresiju moe da ostavi netaknutom. Ono
to Elizabeth Spelman dobro uoava jeste vanost klasnog momenta jer je Helada robovlasniko drutvo, a Platon govori samo o slobodnim ljudima. U Zakonima panju
posveuje robovima, ali su oni razmatrani kao posed. Ipak, autorka proputa da istakne
tu robovlasniku strukturu, ve svoju kritiku usmerava na tri Platonova stalea?!
Meutim, Platonovi stalei predstavljaju umno, pravedno struktuiranje drave, dok
robovi ostaju van te struktuiranosti.
Dakle, fundamentalni problem ovih interpretacija jeste uitavanje savremenog
konteksta. Dok Karl Poper kao mislilac liberlizma interpretira Platonovu politeju kao
totalitaristiku, liberalni feministiki toretiari Platona interpretiraju kao feministu u
kontekstu liberalizma. To je veliki paradoks ovih mislilaca proiziao iz nepoznavanja
istorije filozofije, ne samo Platonove filozofije, ve i liberalizma koji isto tako ima
svoje pretpostavke nastanka. Pogreka koja proizilazi iz femino-hronocentrinosti jeste
zanemarivanje injenice da je Grka bila robovlasniko drutvo. Kako navodi Sarah
B. Pomeroy robovi oba pola bili su vlasnitvo gospodara. Konsekventno tome, analiza ene u Heladi koja se primenjuje je vrlo diskutabilna, ak i ako se kao zajedniki
imenilac svih ena uzmu proste bioloke odlike. Ta diskutabilnost poiva u tome to
se pod enama mogu smatrati samo slobodne ene, a pod mukarcima samo slobodni
mukarci. Dakle, bioloke pretpostavke su potpuno drugaije posredovane kod robova, a drugaije kod slobodnih ljudi. Robovi i robinje nisu imali status ljudskih bia,
tako da se na njih ta analiza ne moe odnositi. Hronocentrinost proeta biolokom
feminiocentrinou uzimala je danak sve do nedavno u feministikim teorijama. Tek
su marksistike feministkinje i feministkinje Treeg talasa istakle da ne postoji nekakva metafizika kategorija svih ena, ve da rasa i klasna pripadnost formiraju rodni
identitet, samim tim i uloge. Na ovaj nain dovedena je u pitanje i jednodimenzionalna
matrica feministikog prouavanja istorije.

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

181

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

PLATONOVA FEMINISTIKA UTOPIJA?

Tendencija kojom se Platon tretira kao prvi feminista vrlo esto je isprepletena sa
milju da je Platon bio idealista, da je nadilazio sopstveno vreme, pa samim tim i njegova ideja tzv. emancipacije ena spadala bi u taj idealistiki poduhvat. U tom kontekstu, ve samu ideju Platonovog idealizma u smislu nekakvog zanesenjatva, treba
podrobnije razmotriti. Autorka Annas Julia reprezentantkinja je misaone struje koja
Platonovu filozofiju neopravdano posmatra kao lep, ali utopijski poduhvat. Po njenom
miljenju ove su ideje bile revolucionarne u Platonovo vreme. Ona kao defekte Platonove filozofije vidi neempirinost, poivanje na a priori tvrdnjama o ljudskoj prirodi,
zbog ega ne moe biti primenjeno ni na jedno drutvo. Za nju je to herojski, ali idealistiki projekat koji je imao uticaja kroz vekove. No, da li je Platon prosto bio heroj,
revolucionar ija misaona snaga transcendira sopstveno vreme i koji je bio voen plemenitom, ali neempirijskom milju o pravu ena da rade iste poslove kao i mukarci?
Platon nedvosmisleno jeste relevantna filozofska figura koja pojmovno zahvata svoje vreme i reflektuje krizu klasinog helenskog polisa. Za razliku od njegovog
savremenika Aristofana koji u svojim komedijama16 o eni pie krajnje podsmeljivo, Platon i Aristotel o eni govore na filozofski relevantan nain ne pravei od
toga poalice. I Aristotelova i Platonova razmatranje o biti politeje ima u osnovi isti
podsticaj:nezadovoljstvo opstojeim porecima u helenskim polisima i htenje da se filozofskim poimanjem praktiko-politiko delovanje u polisima digne na nivo samosvesne refleksije, koja bi opstojee polise spasila od propasti17. Peloponeski rat imao
je odluujuu ulogu na raspadanje grkog ivota. Spartanci su ukinuli dotadanju demokratsku ustavnost Atine i zaveli su aristokratiju tj. oligarhiju18. Polis se raslojava na
bogate i siromane. Ustrojstvo polisa u rukama je partikularnih volja i interesa dok se
supstancija graanske opte volje razara. Kada Platon kae da filozofi treba da vladaju,
to znai da drava treba da bude ureena na osnovu optih principa do kojih je Platon
doao dijalektikim uvidima u bit drave.
Po Hegelu ono to je kod Platona izvrsno jeste upravo praktina, realna strana svesti. Platon u Dravi predstavlja prirodu same stvari. Pravda u svojoj istini i realitetu
postoji jedino u dravi kao objektivnoj stvarnosti prava. Platon je u stvari predstavio
grki moral prema njegovoj supstancijalnoj formi. Grki obiajnosni ivot jeste ono
ta sainjava pravu sadrinu Platonove drave. Drava predstavlja istinitost sveta u
16 Vidi Aristofanove ene u narodnoj skuptini i Lisistratu. U knjizi ene u narodnoj skuptini Aristofan opisuje grupu ena koje pokradu odeu svojih mueva kako bi se preruile u mukarce. Tako preruene,
na elu sa Praksagorom, izglasavaju u skuptini zakon po kome ene mogu da vladaju. Tada u gradu nastaje
pometnja jer ene od drave prave orgijastinu pijanku gde se svaaju oko mladih mukaraca. Aristofan u
enama vidi prevrtljivost, pa u usta Praksagore stavlja zahtev da ene treba da vladaju jer niko nee moi
da ih prevari zato to su same najvee prevarantkinje(str.541). Praksagora iznosi i niz trivijalnih argumenata
kako i zbog kojih ene treba da vladaju i da upostave mir. U Lisistrati glavna junakinja govori kako e
da razmrsi ratno stanje isto kao to razmrsi i vunicu kad se zapetlja(str. 388) Takoe, Zbor staraca kae da
bezonijeg na svetu skota nema, no je ena(str.380).
17 Perovi, A. Milenko, Praktika filozofija, Novi Sad, 2004., str. 40
18 Hegel, G. V. F., Istorija filozofije 1, Kultura, Beograd, 1970., str.47

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

182

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

kome je iveo, a ne neki san. Platonov ideal sadri snagu pojma, on je rezultat dijalektike i zato predstavlja ono to je stvarno19. On izlae istinitost sveta u kome je iveo.Isto
tako stoji stvar i sa Platonovim promiljanjem uloge ena u polisu. Iskustvo Spartanki
koje su davale svoj doprinos kroz raanje i ratnu vetinu, zatim, iskustvo Sauromatida,
ena za koje Platon svedoi da uspeno rukuju lukom i strelom20, za Platona je bilo
dovoljan dokaz esnkih sposobnosti u ratu. Ovaj filozof bio je duboko svestan da neobrazovanjem ena svaka drava biva upola jaka, umesto to da bude dvostruko21. Preputanje enama da se staraju o domainstvu, vaspitanju dece, da brinu o samo muu
i da se kinure, za Platona bi bila velika greka zakonodavca i to bi polisu pribavilo
samo polovinu sree. Iz tog razloga, po uzoru na Spartu, Platon podravljuje vaspitanje
dece(muke i enske), svojinu, seksualno optenje, kao i ene i decu, pokuavajui da
odstrani element subjektivnosti koji se kasnije pojavljuje kao epohalni princip s hrianstvom. U Osnovnim crtama filozofije prava Hegel u odeljku o obiajnosti navodi: Platon u svojoj Dravi prikazuje supstancijalnu obiajnost u njenoj idealnoj lepoti
i istini, ali on nije mogao s principom samostalne posebnosti koji je u njegovo vreme
prodro u Grku obiajnost nikako drugaije izai na kraj nego da mu suprotstavi svoju
samo supstancijalnu dravu i da ga potpuno iskljui sve do njegovih poetaka to ih on
ima u privatnom vlasnitvu i porodici, a zatim u njegovom daljem razvoju kao vlastita
proizvoljnost i izbor stalea itd. Ovaj nedostatak porie takoe veliku supstancijalnu
istinu njegove drave, pa se ona zbog njega smatra obino sanjarijom apstraktne misli,
onim to se esto obiava nazivati ak idealom. Princip samostalne u sebi beskonane
linosti pojedinca, subjektivne slobode, koji se pojavio unutranje u hrianskoj religiji,
a spoljanje stoga povezan s apstraktnom optou u rimskom svetu, ne stie svoje pravo u onom samosupstancijalnom obliku zbiljskog duha. Ovaj je princip povesno kasniji
od grkog sveta i isto je tako filozofska refleksija koja se sputa do ove dubine, kasnija
od supstancijalne ideje grke filozofije22. Pojedinac u Dravi kao subjektivni duh
ima ono opte, subjektivno ima ono to je opte u obliku jedne prirode kao obiaj i naviku supstancijalnoga emu se suprotstavlja delanje na osnovu vlastitog uverenja kao
princip propadanja grkih polisa jer zakoni nisu bili u skladu s prodiruim principom.
Platon je hteo da taj novi princip uini nemoguim23.
Emancipacija ena je neto to svi u manjoj ili veoj meri ive, ona se odvija u
brojnim dijalektikim napetostima i diskontinuitetima. Postavljati pitanje emancipacije
ena ili enskog pitanja s dananje pozicije ozbiljenosti prava ena je neto to se podrazumeva, ali samo to pitanje je obeleje dananjeg duha vremena. Platonovo vreme
ne poznaje iskustva emancipacije svih, ve samo nekih, pogotovo ne oblik dananje
demokratije. Svaka filozofija ivi svojim principom uvek, pa i sada, ali dananja se
filozofija ne nalazi na stupnju na kome se Platonova filozofija nalazila, ve predstavlja
ogledalo cele istorije filozofije, dijalektiki razvoj samospoznaje duha kao subjekta.
19
20
21
22
23

Hegel, G. V. F., Istorija filozofije 2, Kultura,Beograd,, 1970., str.224

Platon, Zakoni, BIGZ, Beograd, 1990., str.228-229
Platon, Zakoni, BIGZ, Beograd, 1990., str.228-229
Hegel, G. V. F., Osnovne crte filozofije prava, Svjetlost, Sarajevo ,str.321-321
Hegel, G. V. F., Istorija filozofije 2, Kultura, Beograd, 1970., str.226

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

183

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

Po Hegelu Platonova mana je to nije bio dovoljno idealist jer nije shvatio subjektivnu
slobodu kao princip duha. U Platonovoj dravi svi imaju vrednost samo kao opti ljudi.
Princip beskonanog prava subjekta na vlastito uverenje je princip dananjice i u tom je
kontekstu Sokrat herojska figura sveta ija se klica ideje danas razvilala i koju u manjoj
ili veoj meri ivimo, makar kroz opti zahtev o vlastitom pravu na uverenje...

LITERATURA
Annas, Julia Plato-A Very Short Introduction, Oxford University Press, 2003.
Aristofan Komedije, Matica Hrvatska, Zagreb, 1947.
Aristotel Politika, BIGZ, Beograd, 1975.
Aristotel, Nikomahova etika, Globus, Zagreb, 1988.
Batler, Dudit, Tela koja neto znae, SAMIZDAT, Beograd, 2001.
Batler, Dudit Nevolje s rodom, CEU PRESS , Budapest , 1990.
Bok, Gizela, ena u istoriji Evrope KLIO, Beograd , 2005.
Bovoar, Simon Drugi pol 1 , 2, BIGZ, Beograd , 1983.
Hajdeger, Martin, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb
Hegel, G. V. F., Osnovne crte filozofije prava SVJETLOST, Sarajevo, 1989.
Hegel, G.V. F., Fenomenologija duha , BIGZ, Beograd, 1986.
Hegel, G.V. F., Filozofija povijesti, VIJENAC Beograd, 1966.
Hegel, G. V. F. Enciklopedija filozofijskih znanosti, VESELIN MASLEA,
Sarajevo, 1987.
Hegel, G. V. F. Istorija filozofije 1, 2, Kultura, Beograd, 1970.
Irigarai, Lis Spekulum , WWW. ZENSKESTUDIEEDU.YU
Kangrga, Milan, Etika ili revolucija, NOLIT, Beograd, 1983.
Mil ,Stjuart, Don i Mil, Tejlor, Heriet Rasparve o jednakosti polova, F. VINJI, 1995.
Perovi, Milenko, Istorija filozofije OZFFFN, Novi Sad, 1997.
Perovi, Milenko, Etika, INED CO GRAFOMEDIA, Novi Sad, 2001.
Perovi, Milenko, Praktika filozofija Novi Sad, Odsek za filozofiju 2004.
Platon, Zakoni BIGZ, Beograd, 1990.
Platon, Gozba, Mono: Manana press, Beograd, 2002.
Platon, Drava, BIGZ, Beograd, 2002.
Platon, Timaj, Mladost, Beograd, 1981.
Tuana, Nancy Feminist interpretation of Plato, the Pennsylvania State University
Press, 1994.
Vulstonkraft, Meri, Odbrana prava ena, FILIP VINJI, Beograd, 1994.
Zaharijevi, Adriana Neko je rekao feminizam, CENTAR ZA ENSKE STUDIJE I ISTRAZIVANJA, Beograd, 2007.

ARHE
god. VII, 13/2010 (175184)

184

M. Stefanovi,
Platon i feminizam

MILENA STEFANOVI
Novi Sad
PLATO AND THE FEMINISM
Abstract:In this text, based on the parts of the Republic, author is dealing with two dominant feminist interpretations of Plato who is considered to be the first feminist thinker, on the
one hand, or a misogynist, on the other. Although this interpretations are polarised, and, on
the first glance, they represent extremly different views, intention of the author is to show that
their origin is monofiletic, ie. it derives from their hronocentrism. Thus the historical position of
Plato`s philosophy is neglected, and they prelude a pseudo-methodological space for plurality
of interpretations from the utopian point of view. Feminists, like some other philosophers and
common sense thinkers, due to those kinds of standpoins are dislocating Plato`s Republik into the
sphere of utopian thought and the consecvence is degradation of precision in his philosophy to a
level of some kind of an inspirational imaginarium. However, in those surveys Plato`s thought is
represented like a pure autoreflection of their own standpoints, strategies, goals and distinctions
which are immanent only to themselves and which are the features of contemporary experience
in considering women emancipation and emancipation of the mankind in general. Further in the
text author is trying to point out the relevance of the philosophical interpretations in the history of
philosophical systems in general, and to clarify spirit of time, which, when it comest to women,
contextualised Plato`s philosophy enclosing its own events and demands.
Keywords: feminisms, woman, misogynia, interpretation, (u)topia, time spirit, chronocentrism, right of subjective freedom

Primljeno 25.2.2010.
Prihvaeno 10.3.2010.