7.

Oprema skladia

Opremu skladita ini sva oprema koja se ugrauje u skladini objekat, a koja
se koristi da bi se to bolje iskoristila zapremina skladita i obezbedio
jednostavniji pristup skladinim jedinica- ma. Opremu ine i police.

7.1.

REGALI

Regali omoguuju bolje iskorienje ne samo skladine povri- ne nego i

visine. Regali su potrebni onda kada roba usled svojih tehnoloko-fizikih
osobina ili kvaliteta ne moe da se visoko slae bez rizika od oteenja. Regali
mogu ispuniti ceo prostor za skladitenje, obezbeujui da se roba^e oteti.
Visina regala smanjuje preglednost sloene robe jer je razmak izmeu regala
ui nego kada se koriste tipski viljukari kada skladite nema regala.
Da bi se skladitenje to bolje obavilo, potrebne su posebne zone, tako da se
procesi odvijaju u neprekidnom toku.
Te zone su: sabirna zona, zona glavnog skladitenja, manipulati- vna zona i
rezervna zona.
Sabirna zona - slui za sakupljanje robe, tereta pre operacije skladitenja.
Ovaj deo skladine povrine nalazi se izvan povr- ine koju pokrivaju sami regali,
obino na ulazcoj strani skla- dita.
Zona glavnog skladitenja - ine je sami regali, odnosno njihove elije ili
spratovi, vitrine ili no potrebi slobodne skladine povrine.
Rezervna zola - ini je posdednji sprat, odnosno poslednja polica na regalu.
Ove police se koriste samo ako su sve ostale ve po- punjene, kao i za robu koja
ostaje u skladitu due od uobiajenog vremena.
Manipulativna zona - deo skladita u koji se stavlja roba sortirana za
otpremu, a nalazi se van povrine posednute regalima, i to obino prema izlaznoj
strani skladita. Ako se koriste protoni regkli, pri emu se paket s jedne strane
stavlja u eliju, a sa druge uzima, sabirna zona i manipulativna zona se nalaze
oba- vezno sa suprotnih strana regalskog bloka.

51

Razlike izmeu pojedinih regala mogu biti konstrukcione i fun- kcionalne

prirode, pri emu je teko odvojiti jedne od drugih. Rega- li mogu biti od drveta i
od metala.
Za lake proizvode, na primer, npexpaVi6eHe ili farmaceutske esto slue
drveni, a za teke i grube proizvode metalni regali.
S obzirom na razliite dimenzije proizvoda, ponekad je potrebno izmeniti
visinu i eventualno irinu regalske elije, odnosno regala. Zbog toga pojedini
delovi regala treba da budu tako konstrukciono izvedeni da se dimenzije elija
prostom montaom mogu prilagoavati potrebama. Ovakvom zahtevu najvie
odgovara metal, pri emu je vaan oblik i vertikalnih stubaca ili podupiraa i
horizontalnih gredica.
Danas se obino metalni regali rade od elinih cevi ili profila presovanog ili
elinog lima.
Regali u skladitima se izgfauju od svih vrsta elinih pro- fila, bez obzira
na to da li su ugraeni u halu ili krov skladita stoji na regalnoj konstrukciji. Ha
sl. 24 dati su elementi regalne konstrukcije koja se sastoji od vertikalnih ramnih
nosaa i horizontalnih nosaa na koje se odlau palete, a koji su ujedno i vezni
elementi prostorne reiTetke.

Slika 24. - Elementi regalne konstrukcije

Oznake na slici su:
1. odstojnik koji povezuje dva regala u dvostruki sistem i ujedno ukruuje regalnu
konstrukciju;
2. limeni uloak koji se koristi kod regalnih skladita gde se ulau manje palete razliitih
dimenzija ili transportne kasete i kutije;
52

3.
4.

drveni uloak izrauje se od dasaka i moe biti umetnut ili nasaen;

uloci u vidu L ili U-profila kao preke izmeu horizontalnih nosaa na koje se
oslanjaju palete;
uloci od L-profila nejednakih duina krakova koji se najee koriste za odlaganje
buradi, limova, ica i drugih valjkastih predmeta velikih prenika;
uloci od pravougaonih cevi ili U-profila koji se mogu nai u ravni horizontalnih
nosaa, to omoguava racionalniju iskorienost visine regala. Ovi popreni nosai
mogu biti takoe izvedeni i iznad hori- zontalnih nosaa. Ha sl. 25 prikazani su
odstojnik i limeni uloak, kao i uloci od L-profila.

5.
6.

Slika 25. - Odstojnik i limeni uloak

Elementi regalnih konstrukcija su i horizontalni nosai i ver- tikalni ramni

nosai.
Horizontalni nosaigsu izraeni od pravougaonih cevi standar- dnih nosaa i
specijalnih profila dobijenih od lima. Ha krajevima imaju segmente od L-profila
(od lima) za vezu sa vertikalnim ramnim nosaima sa perforacijom ili bez nje. Ha
sl. 26 dat je horizontalni nosa sa veznim ugaonicima.

Slika 26. - Horizontalni

nosa sa veznim ugaonicima
53

Kod horizontalnih nosaa je bitno koliki ovaj prostor mora biti u odnosu na
dimenzije paleta koje se ulau. Obino se smatra da paletni prostor sadri dve ili
tri palete, zavisno od njihove mase. Palete se mogu ulagati poduno i popreno.
Vertikalni ramni nosai imaju konstrukcdju koja zavisi ugla- vnom od visine
samog regalnog skladita. Ako su skladita visine od 10 m, primenjuju se
najee specijalni perforirani S-profili, dok se za visokoregalna skladita koriste
I-profili sa irim stopama. Perforirani profili imaju prednosti zato to omoguuju
veliki broj razmaka izmeu horizontalnih nosaa, kao i mogunost promene
razmaka TOKOM samog skladitenja, ali su zato i skuplji za cenu perforiranja
(prosecanja) kojim se i umanjuje krutost nosaa. Ha sl. 27 prikazan je vertikalni
ramni nosa.

Slika 27. - Vertikalni ramni nosa

Kod skladita manjih visina mogue je primeniti i reenje bez horizontalnih

nosaa. Palete se ulau na preke vertikalnih ra- znih nosaa od raznokrakih Lprofila.
Ha sl. 28 dati su profili i veze kod spajanja stubaca i gredica (horizontalni
nosai).
54

Slika 28. - Profil i veze

kod
spajanja
stubaca
i
gredica

7.1.1.

PROTONI REGALI

Ovo su regali kod kojih se roba ili u komadima ili u paletnim paketima kree
od jednog kraja tzv. regalskog kanala do drugog no principu prvi ulazi - prvi
izlazi. To znai da se roba poev od sabirne zone kree kroz kanale koje ini
sama konstrukcija regala sastavljena od stubaca i gredica, sve do manipulativne
zone. Dno ovih regala je obino izraeno u vidu kotrljaste kliznice sa malim
uglom nagiba od 2 do 5%. U nekim sluajevima moe se staviti na dno regala i
inska putanja, ako sama posuda ea teretom ima tokie (kontejner).
i
Primenom protonih regala povrina skladita se bolje isko- riuje. AKO
predmeti nisu teki, mogu se runo stavljati u regale. AKO se paketima ne moe
runo manipulisati, koriste se vilju- kari.
Dobra strana protonih regala je u tome to nijedan komad, odnosno paletni
paket ne moe ostati zaboravljen u nekoj zabaenoj eliji, kao to je sluaj kod
neprotonih regala, na nema zagu- bljenih paketa. Propusna mo ovih regala je
znatno vea od propusne moi neprotonih regala, dok se obim skladinih
operacija sma- njuje, jer se iste operacije sa istim komad*a u principu ne ponavljaju.
Budui da postoje dva tipa protonih regala sa valjkastom ili kotrljaetom
kliznicom i drugi vid sa inskom putanjom ukoliko je

55

roba smetena u posude sa tokiima, to se i na dva naina teret pomera, pomou

gravitacione sile ili posebnom silom. Skladine jedinice se pokreu pomou
gravitacione sile onda kada je nagib regalnog tunela ili kanala dovoljno veliki.
Kada tunel nije pod nagibom ili je nagib mali, tada je potrebno upotrebiti
odreenu silu. Za to se koriste razliiti izvori energije od hidraulinog,
elektromotornog pogona valjka, na sve do iskoriavanja sile na viljukama kod
regalnih viljukara.
Pokretanje tereta preko valjkastih kliznica se ee koristi, i to pokretanje
pomou gravitacione sile.
Ha sl. 29 pokazani su protoni regali.

Prednosti protonih regala y sledee:

-

dobro se ispunjava skladini prostor;

- manipulacija je jednostavna i reava se sa dva regalna vilju- kara; >
- roba se jednostavno prati, jer roba koja prva ulazi u regalni hodnik, prva i
izlazi;
nijedan paket ne moe da se izgubi.
Nedostaci su:

zavise od kvaliteta palete;

potrebna je velika tanost u izradi konstrukcije;

potrebno je veliko projektantsko iskustvo.

Palete moraju biti izraene od jaeg materijala da se ne bi ra- spale posle
dueg prelaska preko valjaka. Dimenzije paleta takoe moraju biti tane, jer i
najmanje odstupanje moe dovesti do zastoja. Kod protonih perina pogodno je i
korienje tehnolokih metal- nih paleta ujednaenog oblika i dimenzija, kako bi
ugao nagiba bio minimalan, odnosno otpori kotrljanja paleta no valjcima ujednaeni.

56

Hodnici sa valjanim prugama izvode se u duini od 50 m, mada najee od

20 m, dok je visina neograniena.
U strunoj literaturi protoni regali se nalaze pod raznim ime- nima, kao
First in First out, tj. pod skraenicom FIFO, zatim kao Scajfali a gravita itd.
Zbog bojazni da viljukar ne oteti prvi valjak prilikom ubaci- vanja palete u
hodnik ili uzimanja, to se i sa jedne i sa druge strane postavljaju titnici koji se
privruju na regalnu konstrukciju sa obeju strana.
Koenje paleta koje zbog nagiba ili dueg puta kroz kanal mogu dobiti veu
brzinu od one koja se preporuuje (5 - 10 m/min) omogu- avaju, ugraene
konice u valjcima ili sa valjcima koje koi ele- ktromotor.
7.1.2.

PROLAZNI REGAJTI

Konstrukcija prolaznih regala obezbeuje smetaj paleta u ho- dnicima.

Jedan hodnik je odreen brojem horizontalnih nosaa pa- leta, odnosno brojem
paleta koje se mogu smestiti no visini i dui- ni regala. Manipulativno sredstvo
za uskladitenje i iskladi- tenje ulazi u hodnik kako bi zahvatilo paletu. >Zbog
same konstru- kcije regala i naina slaganja paleta mogue je pristupiti samo
onim paletama koje se nalaze u vertikalnom stubu najbliem ulazu u regal, te je
mogue potovati princip prvi uao - poslednji iza- ao.
Treba napomenuti da u jednom redu mogu biti uskladiteni isti materijali ili
materijali srodnih karakteristika. Ako se u regale ulazi viljukarima samo sa
jedne strane, takav tip regala se zove jednoulazni, a ako se ulazi sa dve strane onda je to dvoulazni regal. Prosena dubina jednoulaznih regala je 3 - 10
paletnih mesta, a visina do 5 paletnih mesta. Ovi regali bilo da su jednoulazni
bilo dvoulazni, imaju neke specifine odlike koje ih ine pogodnim u nekim
sluajevima skladinih procesa. Vrlo su pogodni za lomljive materijale i kada je
bitno ouvati teret od nagnjeenja ambalae i oteenja sadraja. Koriste se
takoe i za robu neosetljivu na starenje, jer najdalja paleta moe da se zadri u
skladitu vrlo dugo. elije u svim hodnicima ne moraju biti iste visine, o emu
se donosi odluka posle analize visine paleta i njihove homogenizacije.
Dvoulazni regali dvostruko vee duine od jednoulaznih su fleksi- bilniji, jer
skrauju vreme skladitenja dva artikla u istom hodniku (u jednoj sezoni je vei
broj paletnih mesta za jedan artikal, a u drugoj sezoni za drugi). Nedostatak svih
prolaznih regala je

57

sporiji rad, jer pri ulazu u regal voza viljukara mora prethodno da podigne
teret na visinu odgovarajueg nivoa palete, dok prili- kom izlaska mora da vodi
rauna da ne oteti vertikalne i podune nosae.
Roba koja se skladiti u ovim regalima je vrlo raznovrsna - od sapuna i
papira do elektrinih proizvoda, na primer, ekrana tele- vizora koji se 'ovako
skladite da bi se formirale zalihe a u slu- aju da nastane prekid na proizvodnoj
liniji.
Uteda prostora kod ovih regala dostie i 70% iskorienja povrine, te zato
ovi regali predstavljaju ekonominu varijantu.
Izgled prolaznih regala dat je na sl. 30.

Pokretki regali imaju police za odlaganje knjiga, papira, doku- mentacije i

koriste se kada je mala frekvencija ulaza i izlaza uskladitenih jedinica. itav
regal sa policama montira se na ram sa pokretnim tokovima, tako pa se
eliminie potreba ostavljanja prolaza izmeu svakog napa regala, to znatno
poveava iskori- enje zapremine skladinog prostora. Ha sl. 31 prikazan je
runo- pokretni regal sa policama.
58

Slika 31. - Runopokretni regal sa policama

Radni prolaz se stvara pomeranjem regala prema potrebi na elje- ni nain.

7.2.

POLICE

Police mogu biti razliitih dimenzija i oblika, kao i zatvorene i otvorene

konstr^kcije. Najee su od elika, lakirane, pocinko- vane, plastificirane i sl.
Dubina poLica iznosi od 0,4 do 0,8 m, i- rina elije je najee 1 m, a visina do
2 m. Postoji i dodatna opre- ma za police kojom se postie zadovoljenje posebnih
zahteva pri skladitenju. U dodatnu opremu spadaju:
-

eone pregrade - slue za spreavanje ispadanja materijala;

odeljci - namenjeni skladitenju manjih artikla;

-

pregrade za police - stranice za podelu jedne police na vie odeljaka no

irini;

fioke - mogue je postaviti pregrade, posude i odeljke za sitne artikle;

donja osnova (sokla) - horizontalna traka izmeu poda i nivoa najnie

police;

bone stranice pokrivaju krajnje bone stubove, zaklanjaju veze stubova i

polica i obezbeuju teret od bonog padanja;

59

- vrata - okretna ili klizna, a dodaju se radi obezbeenja jedne ili vie sekcija.
Police su uglavnom namenjene za skladitenje sitnijih artikala, delova,
Slika
33. - Skladini
mezaninoprema polica.
zapakovane robe. Ha sl. 32
prikazana^je
dodatna

7.3.
PRETOVARNA, TRANSPORTNA I OPREMA ZA
USKLADITENJE I ISKLADITENJE
zatvorena zadnja polica strana

U opremu koja slui za realizaciju pretovarnih, transportnih i procesa

uskladitenja i iskladitenja moe se svrstati veliki broj sredstava. Klasifikacija
ovih sredstava vri se na osnovu ra- zliitih kriterijuma, u zavisnosti od procesa u
kojima su angao- vana.
7.3.1. VILJUKARI
Viljukari se prema vrsti pogona dele na viljukare sa elektri- nim pogonom
i viljukare sa motornim pogonom. Prema stepenu primenljivosti viljukari se
dele na univerzalne i specijalne. Specijalni viljukari imaju ogranien domet
upotrebe i pripreme, i oni su tako podeeni da mogu da se koriste samo za
odreene vrste
robe i za neke specijalne manipulacije.
/

Prema nosivosti viljukari se dele na:

-

Slika 32.
polica

Dodatna

oprema

lake do 10 kN nosivosti, \
7.2.1. POKRETNA POLICA
%
srednje do 30 kN,
Dadobi60sekN,
utedeo prostor, sve vrste polica se mogu postavljati na pokretna
teke
postolja, ime se dobija mobilni sistem. Za razliku od pokretnih regala kod kojih
isevrlo
teke
preko 60kako
kN. bi se dobio radni prolaz na eljenom mestu, police se
regali
pomeraju
mogu pokretati u pravcu koji najvie odgovara skladinom procesu.

7.2.2.

MEZANINI

Mezanini se ne mogu svrstati u skladine elemente ija je osnovna funkcija

obezbeenje uslova za smetaj tereta, ali se najee koriste sa raznim oblicima
polica i regala na su s toga svrstani u ovu grupu. Mezanine ine nosei stubovi
ograde i poda. Pod se postavlja na stubove eljene visine tako da se skladite deli
no visini na dva dela. Ograda obezbeuje da se osoblje i oprema bezbedno kreu.
Mogue je na ogradi i podu ostaviti otvor tako da se obezbedi vertikalna
komunikacija. Slika 33 prikazuje oblik meza- nina.

60

Viljukari male nosivosti koriste se za manipulisanje u pokri- venim

skladitima, na pretovarnim eleznikim rampama i u pro- izvodnim halama.
Viljukari srednje i teke nosivosti su pogodni za otvorena skladita,
Slika 34.
Viljukar sazateitem
tereta u njegovoj
pristanita, rampe
na -eleznici,
manipulisanje
ve- imbazi
teinama.
Vrlo teki viljukari su pogodni za opsluivanje kontejnerskih tereta. Ha
Hibridne
konstrukcije
obezbeuju
pomeranje
teita
tereta u
viljukare
mogu
da se ugrade viljukara
razliite naprave,
koje slue
za razliite
svrhe.
odnosu
na
viljukar.
Pomeranje
teita
se
odreuje
ili
pomeranjem
katarke
ili
Klasini eoni viljukar ima zahvatnu napravu u obliku vilju- ke
teleskopiranjem
viljukistrani
viljukara.
postavljene
na eonoj
tako da se teret nalazi van baze viljukara. Zbog
toga je opremljen kontrategom koji obezbeuje di- namiku i statiku stabilnost.
Dimenzije viljukara su u direktnoj vezi sa nosivou i visinom dizanja tereta.
Kad se pominje visina dizanja tereta, potrebno je razmotriti pored maksimalne
visine dizanja i slobodnu visinu dizanja, visinu viljukara sa uvuenom
katarkom i visinu viljukara sa maksimalno podignutim teretom. Pod slobodnom
visinom podrazumeva se ona visina na koju se teret moe podii bez izvlaenja
unutranjeg rama katarke. Ove visine su znaajne kod eksploatacije u prostorima
sa
malom
visinom.
Slika
35.
Hibridni
viljukar
pokretnom
Klasinisaviljukari
imaju etiri toka, dok se za rad u manjim prostorijama
katarkom i viljukari sa tri toka radi poboljanja manevarskih sposobnosti.
izrauju
Viljukari za horizontalni transport kao i eoni viljukari, teret zahvataju
Ha sl.viljuki.
35 prikazan
je hibridni
viljukar
sa pokretnom
a na sl.
36
pomou
Ovakvi
viljukari
mogu podii
te- ret katarkom,
samo do visine
koja
hibridna konstrukcija
viljukara sapomeranje.
teleskopskim vilju- kama.
obezbeuje
njegovo horizontalno
Viljukari slagai za visoko slaganje nemaju potrebu za okreta- njem u
AKO nemaju mesta za vozaa, onda prenose teret na male udaljeno- sti i
radnom
pri zahvatanju
jedinice.
zahvata i
obavljajuprolazu
pomone
operacije ili
priodlaganju
utovaru skladine
i istovaru.
Kod Teret
veih serastojanja
odlae zahvaljujui mehanizmu koji obezbeuje rotiranje i translatorno kretanje
realizuju se verzije ovih viljukara sa mestom za vozaa koji moe ili sedeti ili
viljuki. Ovde je po- loaj teita tereta van baze viljukara tako da postoji konstajati. Postoje i verzije sa produenim viljukama koji obezbeuju istovremeno
zahvatanje dve i vie paleta.
Viljukari sa teitem tereta u njegovoj bazi eliminiu kon- trateg a samim
tim obezbeuju pomeranje centra okretanja viljuka- ra u njegovu bazu 63i
skrauju duinu viljukara. Tako se dobijaju znatno ui radni prolazi. Kod
odreivanja irine radnih prolaza nije vie bitan radijus okretanja viljukara, ve
se samo raunaju duina viljukara i dimenzija tereta. Ovi viljukari mogu imati
i korpu za podizanje oveka zajedno sa skladinom jedinicom. Ha sl.34 prikazan
je viljukar sa teitem tereta u njegovoj bazi.

62

trateg. Meutim, i pored toga konstrukcija ne deluje negativno na irinu radnog

prolaza koji se odreuje u funkciji irine sredstva i irine skladine jedinice. Ha
sl. 37 prikazan je viljukar slaga za visoko slaganje.

Slika 36. - Hibridna konstrukcija vi- ljukara

sa teleskopskim viljukama

Slika 37. - Viljukar slaga za visoko slaganje

64

Bonitokova
viljukari
i odlaganju
ne Mopajy
okre- tati
u radnom
vljanjem
kojipri
sezahvatanju
mogu okretati
oko vertikalne
ose. se
Obino
imaju
sedite
prolazu,
ve
samo
pomeraju
skladinu
jedinicu.
Zbog
potrebe
postavljanja
za vozaa. irina radnog prolaza treba da obezbedi kretanje viljukara sa teretom
kontratega
koji
obezbeuju
radni prolazi
veih dimenzija.
tako
da su mu
dimenzije
znatnostabilnost,
manje od dimenzija
eonogsuviljukara.
Ha sl. 39
Namenjeni
su,
uglavnom,
otvorenom
prostoru,
opremljeni
dizel-motorom,
postoje
prikazan je etvoroputni elektro viljukar.
i varijante sa ele- ktromotorima. Boni viljukar je prikazan na sl.38.
73.1.1. ZAHVATNE NAPRAVE VIJBUKARA

Zahvatne naprave viljukara su veoma bitne jer se pojedini tereti ne mogu

bezbedno zahvatati niti izuzimati sa sloga pomou standardnih naprava u obliku
viljuki, iako se one koriste u veli- kom broju sluajeva. Ove probleme je mogue
prevazii primenom odgovarajuih zahvatnih naprava koje se postavljaju umesto
viljuki.
Postoje zahvatne naprave koje zahvataju teret tako to na njega deluju sa
strane zahvatnom napravom u obliku kleta. Oblik zahva- tne naprave je
prilagoen obliku tereta tako da se za valjkaste terete koriste obla, a za
prizmatine terete ravna kljeta. Ha sl.40 prikazane su zahvatne naprave za bono
zahvatanje tereta.

U sledeu grupu mogu se svrstati naprave koje imaju oblik stan- dardnih
viljuki samo sa poveanim razmakom ili sa razmakom koji se moe menjati. Ove
naprave se koriste kada je teret veih dimen- zija i kada postoji mogunost
savijanja posle zahvatanja, ali i kada se ne moe obezbediti odgovarajua
stabilnost tereta. To je izraeno kod zahvatanja ipkastog i ploastog materijala.
Vane su i one naprave koje obezbeuju zahvatanje tereta uporedo sa
njegovom stabilizacijom.
etvoroputni viljukari svojom konstrukcijom podseaju na viljukare
Zahvatna naprava koja se koristi za terete valjkastog oblika koji
hibridne konstrukcije. Razlika je jedino u mogunosti promene smera kretanja
pod uglom od 90, to se ostvaruje posta66

65

u sredini imaju otvor a u procesu skladitenja su poloeni na omo- ta, ima oblik
trna. Teret se zahvata uvlaenjem trna u sredini otvor. Ovaj oblik se naroito
koristi kod roto-papira. Ha sl. 41 prikazana je zahvatna naprava u obliku trna.

%*

Slika 41. - Zahvatna naprava u obliku

trna
,

Standardne zahvatne naprave u obliku viljuki mogu takoe biti

modifikovane tako da zahvate teret i kada se on nalazi na mnogo
veoj udaljenosti od granice do koje viljukar moe da dospe.
Modifikacije se izvode produenjem viljuki ugradnjom teleskopskih mehanizama itd.
Ha sl. 42 prikazana je zahvatna naprava u obliku viljuki sa makazastim teleskopskim mehanizmom.

Slika 42. - Zahvatna naprava u

obliku viljuki sa makazastim
teleskopskim mehanizmom
7N'
.

7.3.2.

DIZALICE

U realizaciji skladinih procesa bitan znaaj imaju dizalice, i

to
njihove
funkcionalne
karakteristike
kod
operacija
utovara,
istovara,
pretovara,
uskladitenja
i
iskladitenja.
U
skladitima
se najee koriste mosne, ramne, zidne portalne dizalice itd.
67
i

73.2.1. MOCHE DIZAJCE

'

/ , X

'|j

Mosne dizalice preteno koriste u skladitima, livnicama, mainskim halama,

a ponekad je mogue da izlaze i izvan hala ili skladita da bi se to vie pribliile
transportnom sredstvu. Mosne dizalice imaju elinu reetkastu konstrukciju,
optereenja primaju dve unutranje reetke, a spoljanje slue za postizanje vee
krutosti. Krajevi reetki naleu ^na eone nosae u koje su ugraeni tokovi koji
se kreu no inama. Sa gornje strane reetki postavljena su kolica ili kabina iz
koje se upravlja. Ha kolicima se nalazi ureaj sa zahvatnim elementom za
podizanje i sputanje tereta, tako da ovom dizalicom moe da se opsluuje svaki
deo fabrike hale, skladita, remontne radionice itd.
Nosivost ovih dizalica je od 60 do 1000 kN, a rasponi mosta od 10 do 30 m.
S obzirom na to da postoje tri vrste kretanja, no duini hale, no irini i
vertikalno za podizanje i sputae, i brzine su razli- ite:
- brzina kretanja mosta kree se od 40 do 100 m/min,
- brzina kretanja kolica od 25 do 40 m/min,
- brzina dizanja tereta od 20 do 25 m/min.
Ha slici 43 prikazana je mosna dizalica.

7.3.2.2. RAMNA DIZALICA

Ramna dizalica je vrlo slina mosnoj, s jednom razlikom to se kod mosnih

dizalica tokovi i ine no kojima se kreu dizalice nalaze gore, dok su ine kod
ramnih dizalica postavljene dole, no podlozi.

68

Ram dizalice je takoe reetkasta elina konstrukciJa, dok se no

horizontalnom delu dizalice, kreu kolica sa mehanizmom za podizanje i
sputanje tereta. Pogonski motor je na sredini, a snaga do pogonskih tokova se
prenosi horizontalnim i vertikalnim vratilima.
Nosivost dizalice za komadne terete iznosi 15-50 kN, a za rastre- situ robu se
upotrebljavaju
grabilice
nosivosti
50-150
Ha sl.a ugao
44 prikazana
ramna
Zidne okretne
dizalice
ugraene
su nakN.
stubove,
okretanja je
iznosi
180dizalica.
270, a nosivost 10-30 kN. Dizalica se oslanja o gornje i donje leite.
Gornje leite trpi horizontalnu silu, a donje i horizontalnu i vertikalnu. Krak
dizalice je najee u obliku trougla i izraen je od elinih profilisanih tapova.
Ha sl. 45 vidi se zidna okretna dizalica.
Veliina horizontalne sile se odreuje iz uslova ravnotee:

Qd + G c -H h = 0, odakleje//;

Ova dizalica zahvata teret kukom, podie ga i premeta zaokre- tanjem svoje
konstrukcije za odgovarajui ugao.
73.2.4. PORTALNA DIZALICA

.i

Portalne
Slika 44.
- Ramnadizalice
dizalica imaju iroko polje rada u pretovaru tereta. Naroito se
koriste u lukama, javnim otvorenim skladitima, pri- stanitima, eleznikim
stanicama itd. Luke i pristanine dizalice slue za direktni pretovar iz brodova u
7.3.23. ZIDNA OKRETNA DIZALICA
skladita, ili iz brodova u eleznike vagone, kamione i obratno. Portal je vrsta
Ove dizalice
su nalekoja
veliku
tnim strane portala
elina
konstrukcija
seprimenu
kree unoskladitima,
inama, aremonsa gornje
radionicama,
na
pristanitima
i
eleznikim
stanicama.
postavljena je dizalica sa svim mehanizmima i kabinom za rukovaoca. Portal je
tako konstruisan da se ispod njega moe podvu- i kamion ili vagoni eleznike
kompozicije, to umnogome poje- dnostavljuja proces pretovara. Izgled portalne
dizalice dat je na slici 46.

N
Slika 45. - Zidna okretna dizalica

69
\

Slika 46. - Portalna dizalica

70

Radne karakteristike portalnih dizalica za pretovar rastresi- tog materijala su:

- nosivost 50-170 kN (15-50 kN za komadne terete),
- dohvat kuka 6-30 m,
- brzina okretanja kraka strele 1,5-2 m/min
- brzina dizanja tereta 50-120 m/min (60-80 m/min za komadne terete),
- brzina kretanja rama 20-60 m/min.
7.3.3. OPREMA ZA USKLADITENJE I
ISKLADITENJE RASUTIH TERETA
Konstrukcija sredstava za uskladitenje i iskladitenje rasutog materijala je
veoma specifina. Ta sredstva su specijalizovana obino za pojedine vrste rasutog
materijala, tako da se ta sredstva ne mogu kupiti na tritu, ve se kao projekti
realizuju za svaku konkretnu situaciju. Razlika u procesima uskladitenja i iskladitenja, kao i mogunost izvravanja ove dve operacije specijali- zovanim
kombinovanim ureajima dovela su da se ova grupa sredstava ralani na dve
podgrupe:
\

.i

- sredstva za uskladitenje rasutog materiJala i

- sredstva za iskladitenje rasutog materijala.
Sredstva za uskladitenje rasutog materijala tehnoloke zahteve obavljaju
tako to rasuti materijal dovode do take neposredno iznad prostora na koji je
potrebno izvriti uskladitenje i nasi- paju ga kako bi stvorili odgovarajui slog.
Ova operacija se izvodi u tri faze. U prvoj fazi se rasuti materijal iz zone u kojoj je
nad njim izvrena neka druga operacija prevodi do zone u kojoj se vri
skladitenje obino trakastim transporterom. U drugoj fazi se ra- suti materijal
podie da bi se podigao na visinu sa koje se moe izvriti njegovo nasipanje na
slog. Ukoliko ova faza nije povezana sa narednom, koriste se uobiajena sredstva
za vertikalni ili kosi transport rasutih materijala. U treoj fazi on se prenosi do
elje- ne take i vri se nasipanje na slog. Treu fazu procesa uskladi- tenja
realizuju specijalizovani ureaji za uskladitenje. Njihov osnovni elementje
trakasti transporter koji moe biti izveden na vie naina:
- fiksno postavljen iznad prostora na kome se vri uskladi- tenje;
- na ureaju koji obezbeuje translatorno kretanje transportera du prostora
koji je predvien za uskladitenje i

71

strele, pri emu se ona moe translatorno pomerati. Sloeniji ureaji obezbeuju
promenu nagiba strele i njeno zaokretanje u hori- zontalnoj ravni za odreeni
ugao, ime je stvorena mogunost na- sipanje materijala na veu povrinu
itribliavanje take sa Koje se materijal nasipa i take na koju se materijal
nasipa kako bi se to vie smanjilo zapraivanje okoline. Ha sl. 48 prikazana je
traka za odlaganje rasutog materijala postavljena na strelu.

- na ureaju koji obezbeuje radijalno kretanje trake oko jedne take koja se
nalazi u centru povrine namenjene uskladi- tenju.
Kod fiksno postavljenog transportera iznad prostora predvi- enog za
skladitenje rasutog materijala, a u zavisnosti od ureaja korienog za istovar
materijala sa trake, nasipanje materijala na slog moe biti realizovano sa jedne
take ili sa svih taaka no duini trakastog transportera. Praktikuje se da se za
Slika 48.sa- Traka
rasutog materijala
istovar materijala
trakeza odlaganje
za ostvarivanje
kontinualnog nasipanja koriste
na strelu Ha sl. 47 prikazan je izbaciva sa
izbaciva sa bubnjevimapostavljena
i titni skreta.
bubnjevima.
Kod ureaja koji obezbeuje radijalno kretanje trake, take sa kojih se vri
nasipanje materijala rasporeene su na krugu iji je poluprenik odreen duinom
trake. Traka se kod ovih ureaja postavlja no pravilu na strelu. Pored glavnih
delova, kao to su traka i nosa trake, postoje fl pomoni delovi:
- deo za eliminisanje nasipanja materijala ijim se aktiviranjem omoguava
povratak materijala sa trake za nasipanje na traku koja dovozi materijal do
ureaja za uskladitenje;
- teleskopski aht za nasipanje materijala koji povezuje taku sa koje
materijal naputa trakasti transporter i taku na koju se vri nasipanje kako
bi se obezbedilo to vee smanjenje za- praivanja okoline;
- deo za regulaciju intenziteta nasipanja materijala na deponiju koji je u
obliku malog bunkera i postavljen na mesto sa koga rasuti materijal naputa
traku;
- deo za ubrzanje materijala u trenutku njegovog naputanja trake, koji je u
obliku trakastog transportera sa ravnom trakom i znatno veom brzinom
kretanja trake.
Sredstva za iskladitenje rasutog materijala kretae seSlika
vrlo 47.
slino
- onima
Izbaciva sa
koja se koriste za uskladitenje. Mogu se podeliti na ona
koji se kreu
bubnjevima
translatorno i radijalno. Struktura ureaja moe biti u obliku strele, mosta, rama
ili portala.Translatorno
Ako je u obliku
strele trake
kao kod
za uskladitenje,
fiksirana
kretanje
duureaja
prostora
za skladitenje
posti-je e se
samo sa
jedne
strane.
Most,
ram
i
portal
su
konstrukcije
koje
su
fiksirane
obe
postavljanjem trake na most na ram ili na strelu. Most se koristi usasituacijama
strane.kada se za skladitenje rasutog materijala koristi objekat sa konstrukcijom
pogodnom za postavljanje ina no kojima se kree most. Njegova konstrukcija je
identina konstru- kciji mosne dizalice. Postavljanjem transportera na most
stvorena je mogunost da se nasipanje materijala vri sa bilo koje take na
povrini odreenoj rasponom mosta i duinom ina pri emu se materijal
istovaruje dvodobonim izbacivaem.
Postavljanjem trake na ramnu konstrukciju stvara se ureaj 73koji je
funkcionalno jednak onom koji traku nosi na mostu. Ova sredstva se koriste kada
se materijal skladiti na otvorenom prostoru tako da ne postoji objekat koji bi
nosio most.
Konstrukcija trake postavljena na strelu podsea na dizalicu sa strelom.
Najjednostavniji ureaj ovog tipa obezbeuje nasipanje materijala samo sa jedne
visine koja je odreena duinom i nagibom

72

materijal do trake postavljene na mostu ili ramu koja ga dalje trans- portuje. Ovi
ureaji obezbeuju proizvodnost u granicama od 1000 do 4000 [m3/b].
Sredstva koja materijal zahvataju pomou rotacionog diska posta- vljaju se o
okvir mosne ili ramne konstrukcije. Ureaj za zahvatanje sastoji se od rotacionog
diska i radijalno pokretanih ruku koje napadaju slog materijala i nabacuju ga na
disk. Rotacijom diska materijal se u obliku slapa nabacuje na trakasti transporter.
Materijal se ureajem u obliku radnog kola sa vedrima veoma esto zahvata,
jer ureaj moe biti postavljen na sve oblike kon- strukcije. Proizvodnost se kree
od 200 do 4000 [m3/h]. Najee se . koriste radna kola postavljena na strelu, u
ijim se sklopovima nalazi trakasti transporter za dal>i prenos materijala.
Ureaj u obliku valjaka sa vedrima postavlja se u sklopu mosne ili ramne
konstrukcije. Valjak svojom duinom obezbeuje pokri- vanje itave povrine na
kojoj je formiran slog materijala. Vedra postavljena na valjak rotirajui zahvataju
materijal i nasipaju
gaza
naneposredno
traku koja se
nalazi unutar
valjka.
Oprema
zahvatanje
rasutog
materijala moe bi svrstana u dve
grupe. Prva grupa je ona koja obezbeuje ciklin zahvatanje materijala, a druga
grupa je ona koja obezbeuje konti- nualno odvijanje procesa. Ureaji sa
7.3.4. GRAVITACIONI
UREAJ
ciklinim zahvatom
imaju <g osobine dizalica, te ih stoga neemo posebno
razmatrati. se mogu koristiti sredstva sa izraenom trans- portnom
U skladitima
funkcijom kontinualnog
dejstva
za prenos
materijala,
i to putanjom
je
U opremu koja
obezbeuje
kontinualno
zahvatanje
materijala koja
spadaju:
fiksirana izmeu
dve take,
bilo na istoj bilo razliitoj visini. U ova sredstva
- transporter
struga,
spadaju klizni kanali, grvitaci- one cevi, spiralne i valjkaste kliznice, jednoinske
prenosnice itd.- elevator vedriar,
- rotacioni disk,
- KANALI
radno kolo sa vedrima i
7.Z.4.1. KLIZNI
Slue za sputanje najee komadne robe, a mogue je i rastre- site, i to na
kraa rastojanja.
Kanali
se prave od razliitih materijala, obino od drveta,
- valjak
sa vedrima.
plastike, betona,
a
oblau
se limom
bi seodsmanjila
trenja.sa Mogu
biti
Transporter struga
se da
sastoji
vunogsilalanca
lopaticama
koje
razliitogomoguavaju
oblika, od polukrunog,
trouglastog,
kvadratnog
trapeznog.
Kod mala a
povlaenje materijala.
Brzina
kretanja ilanca
je relativno
postavljanja
kliznog
kanala
najvanije podeavanje
tj. postavljanje
iznosi
oko 0,6
m/s, jeobezbeujui
proizvodnostugla,
od 180-1800
[m3/h]. pod
Moe biti u
takvim uglom
da
teret
ne
dobije
veliko
ubrzanje
i
ne
razbije
se
na
prihvatilitu.
sastavu mosne, ramne ili portalne konstrukcije, a moe biti postavljen i na strelu.
Nagib kanala Transporter
zavisi od oblika
tereta,
teine i ili
naleganja
obino iznosknapada
22
struga
u njegove
sklopu mosne
ramne i konstrukcije
slog
- 65.
materijala sa njegove eone strane, pri emu se koriste ureaji u obliku drljae ili
grabulje
koji materijal
svlae uzadohvat
postavljenog na nivo podloge.
Tehniki
kapacitet
se moe izraziti
rasutu strugaa
robu obrascem:
Transporter struga da streli moe da napada slog sa bone ili sa eone
strane.
Ha sl. 49 prikazan je ureaj za iskladitenje rasutog materijala sa
transporterom strugaem.

75

'

v.

Slika 49. - Ureaj za

iskladitenje
rasutog
materijala sa transpor- terom
strugaem

Kada se koristi elevator vedriar kao zahvatna naprava, naje- e se

podrazumeva formiranje konstrukcije u obliku mosta ili rama. Vedra koja su
privrena za vuni lanac kopaju i podiu
74

Q = 3600-A V u [t/h] gde je

A - povrina poprenog preseka sloja materijala (m2)
V brzina sputanja materijala m/s
u zapreminska teina t/m3
l

G-V

Za komadnu robu Q = 3600--------- [kom/h] gde je

G - teina tereta
V - brzina sputanja
a - rastojanje izmeu dva susedna komada
Slika 50 prikazuje klizne kanale

Slika 50. - Klizni kanali

7.3.4.2. GRAVITACIONE CEVI

Gravitacione cevi takoe mogu biti razliitog oblika: okru- glog, kvadratnog
itd., a koriste se uglavnom za transportovanje ra- stresitog i sitnozrnastog
materijala. Od gravitacionih cevi esto se koriste ravaste cevi koje se granaju u
dva kraka, tako da isto- vremeno mogu da se pune dve vree, dva prevozna
sredstva.
Sa spoljne strane postoji jedna poluga pomou koje se zatvara je- dna strana
cevi kada se materijal eli usmeriti u jednom smeru. Takoe se koriste i
teleskopske cevi, koje se sastoje od vie kraih cevi koje se uvlae jedna u drugu
tako da se dobija eljena duina, a
76

cevi se mogu i savijati tako da se dobije i eljeni oblik. Cevi su spojene lancem da
se ne bi razdvojile, a nedostatak je to moe doi do zaepljenja na mestima gde
jedna cev ulazi u drugu.
Tehniki kapacitet kod cevi je:
0 = 3600-L-U-u-* (t/h)

A - popreni presek cevi V - brzina proticanja

materijala u - zapreminska teina materijala * koeficijenat slaganja materijala u/ - kree 0,5-2.
to je materijal bolje sloen, to je ^manje.

Slika 51. - Gravitacione cevi

73.4.3. SPIRALNE KLIZNICE

Spiralne kliznice nisu nita drugo do klizni kanali posta- vljeni u spiralu.
Primenjuju se onda kada zbog nedostatka prostora nije mogue postaviti klizni
kanal. Dno kliznog kanala nagnuto je ka unutranjoj strani za 10-15 da bi se
ublaila centrifugalna sila. Da bi se predmet sputao niz klizni kanal ugao nagiba
mora biti vei od ugla trenja.

r > a
77

Kod dimenzionisanja spiralne kliznice potrebno je izraunati N korak spirale

i R poluprenik spiralne kliznice. Ha sl. 52 prika- zana je spiralna kliznida.

Slika 52. - Spiralna kliznica N se

moe izraunati preko tga.

tga =

2xR > M H = 2nRV

Poluprenik R se moe izraunati iz trougla na osnovu Pitago- rine teoreme:

R 2 ={r + s+h) 2 + f-Y

<2J

ff

R = J(r+s+/i) 2 +

Slika 53. - Valjkasta kliznica

78

7.3.4.4. VALJKASTE KLIZNICE

Valjkaste kliznice se koriste za transport komadne robe sa ravnim

povrinama. U ovu robu se ubrajaju sanduci, kutije, paketi i sl. Osnovno za
ovakav vid transporta je da se kliznica sastoji od ra- ma u koji se postave lako
okretni valjci. Koriste se za premetanje tereta u unutranjem transportu, u
skladitima i preraivakoj industriji. Ugao nagiba valjkastih kliznica je mali i
iznosi od 1 do 1,5. Ha slici 53 data je valjkasta kliznica. irina transportne staze
se odreuje prema irini predmeta.
7.3.5. JEDNOINSKE PRENOSNICE
Jednoinske prenosnice su takoe namenjene za transport mate- rijala i robe
no utvrenoj putanji. Najee se koriste za preno- enje komadnih i
sitnozrnastih materijala, u unutranjem tran- sportu u skladitima,
mehanizovanim i polumehanizovanim, otvo- renim kopovima, na eleznikim
stanicama
i
sl.
Jednoinska
pre\
nosnica ima vrlo jednostavnu konstrukciju i sastoji se od:
1. profilne ine visee ili podne,
2. kolica koja se kreu no ini,
3. zglobnih lanaca ili ueta koji vuku kolica no ini i
4. vealice o koje se okai teret.
Ha sl. 54 dat je izgled jednoinske visee prenosnice.

Slika 54. - Jednoinska visea prenosnica

79

tanja est u skladinim opsluivanjima. Ha sl. 57 dat je sistem opsluivanja

pomou jedne povlane jednoinske krivolinijske prenosnice u etanom
skladitu.

7.3.5.I. JEDNOINSKE PRAVOLINIJSKE PRENOSNICE

Slika 57. - Sistem opsluivanja u etanom skladitu pomou jednoinske

krivolinijske prenosnice

7.4.

OPREMA KOJA SE KORISTI HA FRONTU

Slika 55. - Jednoinska
volinijska prenosnica
PRETOVARA

pra-

Sva skladita danas tee to boljem, jednostavnijem i brem nainu

prenosnice
mogu biti
podne i visee.
u skla- ditima i
skladitenja. Ove
Da bi
se to postiglo,
u skldditima
moraPrimenjuju
da postojiseodgovarajua
industriji. Sl. 55 predstavlja jednoinsku ' pravolinijsku prenosnicu.
skladina proizvodnoj
oprema.
Ha slici 56 prikazano je reenje jednoinske visee prenosnice, koja se koristi
u
proizvodnoj
industriji priOTVORA
premetanju
7.4.1. OPREMA ZA ZAPTIVANJE
HAtekih delova za obradu pomou kolica
od
jedne
do
druge
maine.
FRONTU PRETOVARA
U uslovima kada je odravanje odreenih klimatskih uslova u skladitu
neophodno i kada se pretovarne operacije obavljaju u n&povoljnim klimatskim
uslovima, problem zaptivanja svih otvora na frontu pretovara je od velikog
znaaja. Zaptivanje se moe ostvariti na vie naina - postavljanjem zavese na
vrata kroz koju transportno sredstvo ulazi i izlazi. Te zavese mogu biti razliitog
oblika, u vidu traka, u obliku vazdune zavese, ili u obliku vrata koja se podiu
ili se na neki drugi nain otvaraju onda kada neko sredstvo treba da proe kroz
njih. Ha sl. 58 prikazuje se zaptivanje na frontu pretovara vratima koja se podiu.

Slika 56. - Visea prenosnica sa 81

kolicima za
premetanje tekih delova

7.3.5.2. JEDNOINSKE KRIVOLINIJSKE PRENOSNICE SA

ZATVORENOM PUTANJOM

Ove prenosnice su takoe visee ili podne, a namenjene su opsluivanju u

skladLitima, unutranjem transportu, proizvodnoj industriji i sl. Putanja ovih
prenosnica je krivolinijska i pode- ena je prema tehnolokom procesu
opsluivanja.
Podne povlane jednoinske krivolinijske prenosnice sa zatvo- renom
putanjom upotrebljavaju se za teke terete, kao i onda kada nije potrebno tano
rasporediti teret, koji se prevozi kolicima. Povratni sistem kretanja nije est, ali
je zato kruni sistem kre80

Zaptivanje na frontu pretovara moe se izvriti i

povezivanjem objekta i transpor- tnih sredstava
segmentom u obliku tunela koji poinje od vrata na
frontu pretovara, a zavrava se oslanjanjem na samo
transportno sredstvo. Ha sl. 59 dato je zaptivanje
otvora na frontu pretovara segmentom u obliku
tunela.

Slika 58. - Zaptivanje na frontu pretovara vratima koja se

podiu

Uobiajeni oblici na frontu pretovara dati su na sl. 60.

Slika 59. - Zaptivanje otvora na frontu pretovara

segmentom u obliku tunela

7.5.
OPREMA ZA FORMIRANJE I
KONSOLIDOVANJE SKLADINE JEDINICE
Za formiranje skladine jedinice je osnovna primena odgovara- jue opreme.
Paletizacija se najee obavlja ureajima koji su vie ili manje automatizovani i
esto povezani sa ureajima za pakovanje i konsolidovanje paleta.
Konsolidovanje skladinih jedinica moe da se vri na vie naina, ali se
obino reenja zasnivaju na primeni traka i termo- skupljajuih ili
elektrostatikih folija.
82

Slika 60. - Uobiajeni oblici zaptivanja, otvora na frontu pretovara

Proces konsolidovanja pomou elektrostatike folije odvija se tako to se

traka folije obmota oko prethodno formirane skla- dine jedinice. Traka se moe
obmotavati runo ili primenom odreenog ureaja. Ureaj je napravljen tako da
na obrtnom postolju rotira skladinu jedinicu dok se rolna sa folijom
automatizovano vodi dole-gore, tako da se to bolje obezbede eljeni broj i
gustina namotaja. Postoji i drugi tip reenja, gde paleta miruje a ureaj svojim
kretanjem omotava elektrostatiku foliju. Primer konsoli- dovanja palete
pomou elektrostatike folije dat je na sl. 61.
Konsolidovanje skladine jedinice moe se jo vriti i pomou
termoskupljajue folije. Ovaj ureaj ima sledee delove:
-

deo za postavljanje folije iznad i ispod skladine jedinice,

deo za postavljanje folije oko skladine jedinice,

deo za zagrevanje folije,

deo za hlaenje folije, ako je potrebno.

Ovi ureaji mogu da se bitno razlikuju, to zavisi od oblika folije koja se
koristi, a i eljenog intenziteta obavljanja ovih operacija.
\

Ha sl. 62 prikazano je konsolidovanje palete pomou termosku- pljajue

folije.

83

7.6.

OPREMA ZA SAVJ1AIVANJE VISINSKIH

RAZLIKA

Utovar i istovar transportnih sredstava u vezi su sa potrebom da se savlada

visinska razlika izmeu nivoa poda vozila i nivoa preto- varnog mesta. Ako je
nivo fronta pretovara jednak nivou skladita, prevazilaenje se moe ostvariti
sredstvima pretovara koja ostva84

ruju podizanje tereta, ili posebnim ureajima koji zajedno sa tere- tom podiu i
sredstvo za utovar.
AKO je front pretovara opremljen rampom, utovarna sredstva se kreu no
nivou koji je priblino jednak nivou poda tovarnog pro- stora vozila. Ovde je
neophodno obezbediti da utovarno sredstvo sa rampe, koja ima fiksnu visinu,
pree u tovarni prostor vozila ija se visina menja u zavisnosti od stepena
njegove popunjenosti.
Takoe je potrebno bbezbediti povrinu no kojoj e se utovarno sredstvo
kretati pri prelasku sa rampe na tovarni prostor. Ha sl. 63 prikazana su reenja
savlaivanja visinskih razlika.

Slika 63. - Reenja savlaivanja visinskih razlika

Visinske razlike se mogu savlaivati prelaznicama i platfor- mama. I jedni i

drugi objekti ugrauju se u graevinske elemente fronta pretovara. Ha sl. 64
prikazuje se povezivanje opreme za prevazilaenje visinskih razlika sa
elementima fronta pretovara.

Slika 64. - Povezivanje opreme za prevazilaenje visinskih razlika

sa elementima fronta pretovara

85

Karakteristine razlike kod prelaznica su njihova duina i

nain njihovog podizanja. Ako su prelaznice due, obezbeuju savladavanje veih visinskih razlika. Prelaznice se mogu podii manuelno, mehanikim ili hidraulikim ureajima. Krae prelaznice se
no pravilu podiu i sputaju manuelno. One mogu biti opremljene
posebnim dodatnim elementima za fiksiranje transportnog sredstva
koja ne dozvoljavaju odmicanje vozila od rampe prilikom utovara
ili istovara.

Slika 65. - Dua prelaznica

Slika 66 - Platforma sa promenljivom

visinom

Dimenzije platformi moraju biti usaglaene i sa karakte- ristikama sredstava

za utovar i istovar. Podizanja i sputanja mogu se obaviti na razliite naine
primenom hidraulinih i meha- nikih ureaja. Ha sl. 65 prikazana je dua
prelaznica, a na sl. 66 platforma sa promenljivom visinom.

PITANJA II ZADACI
1.
2.
3.
5.
6.

8.
9.

86

Koja je osnovna uloga regala?

Nabrojte u objasnite zone koje se javljaju u skladitu?
Koju su elementi regalie konstrukcije?
4. Po kom principu pade protoni regali u koje su im prednosti u nedostaci?
Objasniti prolazne u pokretne regale.
Koju je znaaj viljukara kod dretovarno-transportnih radova?
7. Opiigite hibridne konstrukcije viljukara u viljukare sa teitem tereta u
njegovoj bazi.
Objasnite znaaj dizalica u realizaciji skladinih procesa.
Navedite razlike izmeu mosnih u ramnih dizalica.
10. Kada se primenjuju klizni kanali, a Kada spiralne kliznice?
11. Koja se oprema koristi na frontu pretovara?
12. Objasnite proces KoucoAudoeatba pomou elektrostatike folije.
13. Koja se oprema koristi za cavladavanje visinskih razlika?