Razredno-predmetno- asovni sistem u kolstvu egzistira, kao vrst pedagoki

koncept ve oko 350 godina. Unutranju strukturu toga sistema doradili su u 19.
veku Herbart i Ziller.
U vreme tih 350 godina istorije razredno- predmetno-asovnog sistema mnogi
su pedagozi ponudili svoje pedagoke koncepte za poboljanje obrazovnog
procesa, odnosno za utemeljenje takvog obrazovanja koji je blii prirodi i
potrebama deteta.

Kritika razredno-asovnog sistema

Organizacija nastavnog rada u koli nije se menjala jo od 1663. god. kada je
Jan Amos Komenski uveo predmetno-razredno-asovni sistem nastave.
Uvoenjem ovog sistema poboljan je dotadanji individualni koncept nastave u
srednjovekovnim kolama, koji nije uvaavao uzrasne razlike niti obrazovni
nivo uenika. Tada nije bilo podele po razredima ni rasporeda asova, a nastava
je bila dogmatska (uenje napamet) to je bilo predmet brojnih kritika i
osporavanja.
Meutim, neki elementi predmetno-razredno-asovnog sistema postojali su i u
srednjevekovnim manastirskim kolama, a to su: kola, klupe, uitelj, zvono
pred poetak i kraj nastave i sl. Veliki priliv dece u kole zahtevao je nov nain
organizacije i izvoenja nastave. Umesto individualne prelo se na izvoenje
nastave po grupama. Uvode se nastavni planovi, progresivniji postupci i metode
rada i sl. U periodu od 20-ih do 30-ih god. 16. veka elemente razr.-asovnog
sistema imamo u kolama eke, Poljske, Maarske, Saksonije, itd.
Srednjev. organizaija nastave nije mogla da zadovolji potrebe i zahteve mlade
buroazije, a uzor za novu organizaciju nastave bile su manufakture u kojima su
radnici i zanatlije uporedo izraivali po 3 proizvoda (predmeta).
U razredno-asovnom sistemu sadraji su podeljeni po predmetima (predmetni
sistem), uenici priblino istog uzrasta i obrazovanja grupisani su po razredima
(razredni), a nastava se odvija po asovima (asovni sistem) koji po pravilu
traje 45 minuta. Podelu sadraja po predmetima imamo jo u staroj Grkoj
(gramatika, retorika, geometrija i sl.).Ranija iskustva posluila su Komenskom
da stvori teoriju organizacije nastave po razredno-asovnom sistemu te tako
razred moe obuhvatiti i vie stotina uenika, svi uenici u istom razredu rade
jedan predmet, postoji kolska godina sa tanim poetkom i zavretkom kao i
kolskim raspustom, a nastava se organizuje po asovima koji imaju odreeni
cilj. Nastava svakog dana traje 4 asa, a 4 asa se ostavlja deci za izradu
domaih zadataka i razonodu.
-Po Komenskom, organizacija savremene nastave u okviru razredno-asovnog
sistema izgleda ovako:
1. nastava se izvodi sa stalnom grupom uenika, istog uzrasta i priblino

jednakih sposobnosti;
2. nastava se organizuje na osnovu nastavnog plana i programa za svaki razred,
a nastavne sadraje treba usvojiti u predvienom vremenu, a to je kolska
godina;
3. kolska godina poinje i zavrava se istog dana kalendarske godine. Uenik
koji nije savladao odreeni program, ne moe prei u stariji razred;
4. gradivo je podeljeno na nastavne predmete, a za svaki predmet postoji
odreeni fond asova;
5. nastavni as, koji traje 45 min., je osnovna jedinica vaspitno-obrazovnog
procesa, a izmeu njih su predvieni krai ili dui odmori.
Ideje Komenskog nisu bile odmah prihvaene te su u obrazovni sistem Evrope
ule tek pred kraj 18. veka. Uvoenje ovakvog obrazovnog sistema potpomogli
su vladari prosveenog apsolutizma donoenjem kolskog ustava. Meu prvima
je to uradio Fridrih Veliki koji je kolskom uredbom od 1763. god. pretvorio
kole u dravne ustanove, a uitelje u dravne slubenike. Dve godine kasnije
slina uredba doneta je i u leziji, a to je uinio Johan Felbiger, koji je kasnije,
po pozivu Marije Terezije, izvrio reformuu austrijskim kolama. Godine 1776.
izdat je Ustav i za pravoslavne kole u Temivarskom Banatu, a uskoro je
proiren i na sve srpske kole u Austriji. Reformu ovih kola i uvoenje
razredno-as. sistema sproveli su Felbiger i Todor Jankovi Mirijevski,
nadzornik banatskih kola.
Po ugledu na Austriju , izvrena je reforma u Rusiji i Francuskoj, a krajem 18.
veka , u svim zemljama koje su bile pod uticajem evropske kulture, uveden je
predmetno-razredno-asovni sistem, koji je postao vladajui u svetu jer se
proirio i na Severnu Ameriku, Englesku, itd.
Pored spoljanje organiz. nastave, Komenski je uredio i organizaciju rada na
asu, pa tako nastavnik treba gradivo da izloi celom razredu tako da ga svi
razumeju, zatim da pre asa pobudi interesovanje uenika, da im u toku rada
postavlja pitanja kako bi uvideo da li deca razumeju ono to im izlae, a zatim
da mu ponove gradivo izloeno na asu i sl.
Pored Komenskog, unapreivanjem organiz. nastavnog rada bavili su se i
Hajnrih Pestaloci, Johan Fridrih Herbart, Vilhelm August Laj i dr.
Pored brojnih prednosti ovaj sistem je imao i svoje mane te je iz tog razloga bio
podvrgnut raznim kritikama i preispitivanjima.
Kritike sistema u prolosti
Glavne kritike predm.-razr.-asovnog sistema odnose se na to to insistira na
asimilaciji sistema znanja koje je ogranieno na uenje i ponavljanje, a ne na
podsticanje inventivnosti i kreativnosti uenika. Ovom sistemu je zamerano i to
to zanemaruje individualne sposobnosti, individualan razvitak uenika i to da
je rad na asu odmeren prosenom ueniku iako je svaki uenik linost za sebe.
Kritikovani su i pojedinididaktiari kao Herbart i dr., koji su doprineli da se u
nastavni rad unese sistematinost i organizovanost. Kritikovan je i Herbartov
formalizam u organizovanju nastavnog asa u kojem je rad tekao po utvrenom

ablonu, po formalnim stupnjevima. Zatim, ovaj sistem je nasledio knjiku i

verbalnu nastavu, uenje ,,ex cathedra'' , nastavu koja nije bila povezana sa
ivotom. Uenici dobijaju gotova znanja umesto da sami istrauju i izlau. Ove
slabosti nisu izvirale iz sistema ve iz izbora sadraja i nastavnih metoda.
Argumentovanu kritiku ovog sistema dao je Hans Ebli 1966. u svojoj Didaktici.
Razni pravci u istoriji didaktike misli dali su otru kritiku tzv. ,,stare kole''
koja je, kao prvo, onemoguavala ispoljavanje i razvijanje individualnih
sposobnosti i interesovanja uenika.
Postoje dve oprene koncepcije, pa prema prvoj, vaspitnje je drutvena funkcija
kojom se socijalizuju nove generacije sa usvajanjem normi ponaanja koje
odgovaraju drutvu (Emil Dirkem). Ona na dete gleda kao objekat. Po drugoj,
vaspitanjem se razvija i formira linost, slobodnim, spontanim ispoljavanjem,
unutranjih uroenih tenji, a manje spoljnim uticajem jer dete ima uroena
interesovanja i sklonosti (an ak Ruso). Tolstoj je bio protiv jednostranog rada
na asovima.
Elen Kej, predstavnica pedagokog pokreta za vaspitanje linosti, u svojoj
knjizi ,,Vek deteta'' otro je kritikovala kolu koja gui slobodni razvitak
linosti. Ovaj pokret je skrenuo panju na potrebu individualizacije nastavnog
procesa.
Predstavnici tzv. ,,radne kole'' su takoe kritikovali razr.-as- sistem, a posebno
njegovu unutranju organizaciju. Oni su smatrali da uenici treba da stiu
znanja iumenja, ne samo verbalnim uenjem ve da kola mora biti i mesto gde
deca rade, a ne samo mesto gde sluaju lekcije.
vajcarski pedagog Adolf Ferijer (1879), u svom delu Aktivna kola izvrio je
sintezu svih aktivistikih pokreta koji su podravali manuelne aktivnosti
uenika u nastavi.
Marija Montesori, koja je takoe kritikovala razr.-asovni sistem, ukazivala je
da je nastava organizovana na takvim osnovama da predstavlja jednu vrstu
ropstva uenika i da je suprotna prirodi deteta. Uenici su naterani da vie
asova sede mirno i nepomino. Sistem Marije Montesori je uticao da se
promeni unutranja klima, da se drugaije oblikiju kolski enterijeri i da budu
vie u skladu sa potrebama dece.
Ovid Dekroli je takoe naveo potrebu menjanja odnosa prema uenicima
nastavom koja se zasniva na centrima interesovanja, ali ipak nije uspeo da
dovede u pitanje razr.-as. sistem.
Dalton plan Helen Parkhurst u kome se nastava izvodi ne po razredima ve
uglavnom individualno je takoe nastao na osnovu kritike i pronalaenja boljeg
organizacionog modela od razredno-as. sistema. Kod Dalton plana gradivo je
podeljeno na nastavne jedinice, a uenici mogu slobodno da biraju sadraje,
dolaze u laboratorije, biblioteke, itd. i da tu rade pod rukovodstvom nastavnika
specijaliste. Ovaj plan takoe nije doveo u pitanje razredno-as. sistem iako je
bio veoma interesantan pokuaj.
Po ugledu na ovaj sistem, u SSSR-u, posle pobede Oktobarske revolucije, u

nastavnu praksu je uveden brigadni sistem u kome se rad odvijao po grupama

(brigadama) kako bi se, pored individualnog razvoja obezbedio i razvitak
socijalne svesti kod uenika. Ovaj sistem je ukinut 1932. god. i ponovo
jeuveden razredno-as. sistem
Posle Prvog svetskog rata, nastaje tzv. Vinetka sistem (Karlton Vobern) koji
ueniku omoguava da radi samostalno i da svojim tempom razvija sposobnosti
i ako pokazuje vee interesovanje, moe da savlada program narednog razreda i
da u toku godine napreduje u skladu sa svojim mogunostima.
Metod Roea Kuzine ili slobodni rad po grupama, bio je usmeren na
individualizaciju nastave. Kako bi otklonio slabosti organizacije razredno-as.
sistema u kome svaki uenik radi za sebe, a na druge gleda kao na rivale,
Kuzine je radom po grupama pokuao da razvija socijalnu svest i odgovornost
za uspeh grupe kao celine. I ovaj sistem nije uspeo da potisne razredno-as.
sistem rada.
Jena-plan (Peter Peterson) je isto bio usmeren protiv rada sa celim razredom.
Meutim, ni njegova podela na grupe (donju, srednju, gornju) i prelaska iz
grupe u grupu na osnovu uspenosti nije uspeo da potisne razredno-as. sistem
rad.
Kod projekt-metode (Vilijam H. Kilpatrik) se polazi od stava da dete ima
uroenu nagonsku aktivnost koja se manifestuje socijalnim, konstrukcijskim,
istraivakim i umetnikim nagonima. Nastavnik zajedno sa uenicima utvruje
problem koji se reava po precizno utvrenom projektu. Kao i prehodni i ovaj
metod je doiveo neuspeh u odnosu na razredno-as. sistem.
Manhajmski sistem je polazio od diferencijacije uenika istog uzrasta prema
mentalnom razvoju i omoguavanja rada u homogenim razredima prema
vlastitim mogunostima, ali ni on nije mogao da potisne razredno-asovni
sistem organizovanja nastave.
Radna kola
Kao kritika tradicionalne skole izrastao je posebanpedagoki pravac-radna
kola. Njegov uticaj se najvie oseao u prve tri decenije XX veka, a
najizrazitiji je bio u Nemakoj. Kao temelj mu je posluila pragmatistika
filozofija Dona Djuia prema kojoj saznanje nie iz materijalnog iskustva,
odnosno znanje ima svrhu samo ako se pomou njega ostvaruje praktina korist.
Polazei od ove postavke, protagonisti radne kole traili su da nastava slui
praktinoj koristi. Smatrali su da kola ne sme da bude priaonica za
nastavnike, ni sluaonica za uenike, jer verbalno uenje nije dovoljno kao
faktor razvoja. Jedinka svoj razvoj poinje manuelnim aktivnostima
(intelektualne se javljaju kasnije) pa zato i kolsko uenje treba zapoeti takvim
aktivnostima. Traili su da se znanje i vetine stiu ne samo verbalno, ve i
manuelno jer ono deluje na misaoni razvoj uenika. Oni su kao dodatni
argument za takvu kolu naveli da se uenik kroz takav rad socializuje, tj.
privikava na drutvene odnose. Radna kola se zaela u Minhenu, gde je kolski

savetnik uveo u kole runi rad, a predhodno je organizovao radionice za

obradu drva i metala i postavio strune uitelje za taj predmet, jer je smatrao da
runi rad ima etiku vrednost jer uenici razvijaju svest o ulozi radnog poziva
za opstanak i napredak drave. Cilj mu je bio formiranje dobrog i vrednog
radnika. Pobornici ove kole su otili u drugu krajnost pa su znatno zapostavili
intelektualni rad i opte obrazovanje. Dve struje su doprinele obogaivanju ove
kole: manuelna i duhovna. Ako je uenik pasivan i pri intelektualnom i pri
manuelnom radu, to je zato to ne radi iz interesovanja, ve mu je to nametnuto.
Radna kola je otvorila novu dimenziju rada, a to je radno obrazovanje koje
sepovezuje sa sredinom. Vrednost radne kole je u isticanju slabosti dotadanje
kole koju su pritiskali verbalizam i knjiki pristup, koja je bila zatvorena u sebe
i u toj zatvorenosti nije sagledavala drutvene potrebe u potpunosti.
Aktivna kola
Ova kola polazi od stanovita an ak Rusoa da decu treba vaspitavati to
prirodnije. Aktivna kola se javila u vajcarskoj 20-ih godina XX veka. Tri
osnovne karakteristike ove kole, koje se svode na to da se odredi kolski rad
su: spontan, individualan i produktivan rad. Sve se svodi na uroenim
interesovanjima dece koja mogu biti: senzorna, prikrivena, neposredna,
specijalna, jednostavna, slobodna interesovanja. Interesovanje se javlja u svakoj
etapi kome treba prilagoavati kolski rad. Rad treba sadrajno i metodiki
prilagoavati uroenim deijim interesovanjima i njihovim potrebama. Postoje i
tri vrste aktivnosti, a to su: manuelne (crtanje, konstruisanje i jednostavnije
zanatske operacije), socijalne (briga starijih uenika o mlaim, pomo
siromanijima, meusobna pomo u uenju, itd.) i intelektualna (sve to se u
koli radi doprinosi mentalnom razvoju) . Glavna slabost aktivne kole kao
pedagokog pravca je u njenoj pogrenoj teorijskoj osnovi koja zahteva da se
nastavni rad podeava preteno prema stepenu biolokog razvoja.
Montesori-sistem
Marija Montesori je estoko kritikovala organizaciju kolskog rada i vaspitanja
dece i isticala je da je sve to okruuje decu podeeno prema odraslima. Marija
Montesori je bila deiji psihijatar i bavila se rehabilitacijom mentalno zaostale
dece. Smatrala jeda je nastava muenje za decu jer su primorana da po nekoliko
sati sede nepomino u klupama. Ona trai da se deci omogui da spontano
iskau svoje mogunosti. Osnovala je deije vrtie koje je nazvala deijim
domovima jer su tu deca domaini koji se brinu o svojim stvarima, samostalno
se posluuju za vreme obroka, peru sudove, nametaju krevete. Teite je stavila
na formiranje senzorne kulture. Materijal je prilagoen uzrastu i dete ga
slobodno koristi. Ako dete slae ploice po boji, samo e uvideti greku i
ispraviti. Znai, osnovna ideja je da se detetu nita ne namee, ve da se ono
samostalno razvija. Uloga vaspitaa je da stvore odgovarajue uslove, da
oblikuju ambijent. Ako se dete bavi aktivnou koje je spontano izabralo, ono
e je obavljati sa ljubavlju potpuno skoncentrisano. Kroz takav rad se navikava
na red i disciplinu. Najvrednije u ovom sistemu je to to se deca vaspitavaju da

budu radna i uredna, bez nametanja discipline i autoriteta. Slabost ovog sistema
je to je zahtevao individualistiki pristup, nije bilo socializacije. Montesori je
doprinela unapreenju predkolskog vaspitanja kao i u izmenama u ambijentu
kola to je podrazumevalo da mora da se prilagodi dejoj psihi i potrebama.
Dekroli-metod
Dekroli je pokrenuo posebnu vrstu aktivne kole u zemljama francuskog jezika.
Metode rada koje je primenjivao na umno zaostalu decu, primenio je i na
normalnu. Njegov rad se temelji na centrima interesovanja koji pokreu deije
aktivnosti, a one izviru iz biolokih potreba, a to su: hrana, odevanje, odbrana
od opasnosti i grupni rad i odmor. Ovid Dekroli je smatrao da su potrebe dece
istovetne sapotrebama ljudi iz plemenskog ivota. Sve aktivnosti uenika
Dekroli je zasnivao na njihovim sklonostima. Smatra da na centrima
interesovanja treba graditi program osnovnih kola, celokupnu nastavu i
vaspitni rad. Veliku panju je posveivao kolektivnom radu i davao je takve
zadatke uenicima koji zahtevaju meusobnu saradnju. Tematiku jee uzimao iz
neposrednog okruenja , pa se nastava oslanjala na iskustvo i ivo posmatranje
uenika. Dekroli je smatrao da e se ovim metodom uenici najbolje pripremiti
za ivot. Smatrao je takoe da kolu treba prilagoditi pedagokim
mogunostima i potrebama uenika odreenog uzrasta. Mane ovog metoda su
to deija interesovanja tumai biolokim iniocem, nasleem. as nije dobro
planiran, jer moe da se pria o svemu i svaemu i nema organizovanog rada.
Ipak, njegovo ukazivanje na to da nastavu treba zasnivati na interesovanjima
uenika je umesno, jer doprinosi poveanju radne motivacije.
Dalton-plan
Dalton-plan je stvorila amerika uiteljica Helen Parkhurst od 1904. do 1920.
godine. Dobio ime po gradu Daltonu. Osnovno polazite je potpuna
individualitacija nastave. Istovremeno se radilo sa uenicima, razliitih uzrasta
u istom odaljenju, pa je individualizacija bila neophodno reenje. Dalton-plan se
primenjuje u radu sa decom starijom od 9 godina. Glavne karakteristike su:
naputanje frontalnog oblika rada i ustaljuje se raspored asova; nastavni plan i
program je zajedniki za sve uenike, ali je dat na 3 nivoa- minimalni, srednji i
maksimalni; svaki uenik napreduje svojim ritmom u skladu sa prethodnim
znanjem. Program je podeljen na mesece, a meseni na sedmice. Svakiuenik je
dobijao zadatak u pisanoj formi i uputstvo kako ga reiti. U koli nije bilo
uionica, ve laboratorije za svaki predmet koje su bile snabdevena potrebnom
literaturom i nastavnim sredstvima. Umesto razrednih uitelja, rad uenika su
kontrolisali predmetni nastavnici. Uenici koji nisu uspeno reili meseni
zadatak, ne mogu dobiti novi. Uenici koji zavre zadatak pre roka dobijaju
novi i tako im se omoguava bre napredovanje iy jednog ili vie predmeta,
zavisno od rezultata. Zajedniki asovi za celo odaljenje bili su: muziko i
fiziko vaspitanje i veronauku. Pozitivna strana ovog plana je to se uenici
osamostaljuju, do izraaja dolazi njihova inicijativa, brze napreduju. Slabosti-

uloga nastavnika ja svedena na minimum, izostalo je formiranje saradnikog

duha, uenik u ovom sistemu prima gotova znanja iz knjiga. Za ovaj plan
potrebno je dosta nastavnog prostora, mnogo strunih nastavnika i opreme.
Ovakav vid nastave je bio mnogo skuplji od klasine te zato nije bio primenljiv
u praksi.
Laboratorijsko-brigadni sistem
Ovaj sistem je u stvari sovjetska verzija Dalton-plana. Cilj je da uenici
samostalno stiu znanja i vetine. Novina u odnosu na Dalton-plan je
organizacija po brigadama. Svaka brigada je dobijala radni zadatak sa
uputstvom kako da ga rei. Za realizaciju zadatka bio je odgovoran uenikbrigadir. Po zavretku zadatka drana je brigadna konferencija na kojoj je
podnoen izvetaj i dobijane instrukcije za dalji rad. Uenicima je pomagao i sa
njima vodio zakljuni razgovor kolski radnik, strunjak za odreeni predmet.
Ideja od koje se polo u ovom sistemu je dobra. Htela se postii
samostalnostuenika kojoj je teio Dalton-plan, a izbei glavna slabost tog
plana-izostajanje socializacije i saradnje meu uenicima. Ipak ovaj sistem ima
velike slabosti- sniavanje obrazovanog i vaspitnog znaaja nastave, pojave
neodgovornosti, nije imalo razreda ni predavanja, uloga nastavnika je svedena
na konsultacije, sistem se pretvorio u samoobrazovanje te je zato i naputen.
Vinetka-plan
Ovu vrstu nastave osmislio je Berk poetkom XX veka. Glavne karakteristike
su: osnovna znanja i sposobnosti razviti kod svih uenika savladjivanjem
minimalnog gradiva; svi uenici treba da ovladaju metodama za samostalno
sticanje znanja; za spontani stvaralaki, individualni i zajedniki rad uenika
treba obezbediti vreme i uslove; svakom ueniku treba obezbediti da napreduje
svojim ritmom; treba razviti socijalna oseanja i svest kod uenika. Onim
uenicima koji mogu bolje i vie, ostavljena je mogunost breg napredovanja.
Rad u koli je organizovan u dva dela. U jednom delu su individualno savladani
sadraji iz glavnih predmeta. Za taj deo je predvieno 3 asa dnevno. Uenici
sami biraju koji redosledom e uiti predmete, sami biraju ritam, mesto i nain
rada. U drugom delu 2 asa dnevno su koriena za kolektivni rad i svrha im je
bila da uenici razviju smisao za drutveni ivot. Uenik moe bre da
napreduje i da zavri razred pre svih svojih vrnjaka i da u toku godine pree u
naredni razred. Za organizaciju ovakvog rada je potrebno mnogo vie
materijalnih sredstava nego za klasian nain rada.
Projekt-metod
Organizacija nastave nastala u SAD-u neposredno predPrvi svetski rat.
Zamislili su ga i ostvarili Don Djui, Vilijam H. Kilpatrik i Kolings. Cilj je bio
da se nastavni rad, uz primenu novih metoda, organizuje po uzoru na
organizaciju industrijske proizvodnje. Radi se tako to nastavnik, zajedno sa
uenicima, postavlja problem uzet iz neposredne prakse u okruenju. Oni
saradniki utvruju plan i metode reavanja problema. Reavajui problem
uenici stiu znanja iz vie predmeta. Dobra strana je to maksimalno povezuje

nastavu i ivot , osamostaljuje uenike, razvija njihovo kritiko miljenje i

priprema ih za rad. Loa strana je to ukida predmetni sistem, nema
sistematinosti jer su vani delovi ostajali neobraeni.
Kuzineov metod slobodnog rada po grupama
Roe Kuzine je razradio metod slobodnog rada po grupama. Poao je od toga da
nastavu treba organizovati tako da doprinosi razvijanju saradnje meu
uenicima koja ih socializuje. Koristio je saznanje psihologije o etapama
deijeg razvoja. Dete bi da sve dotakne, opipa, a kola prekida tu njegovu
aktivnost iako bi u prva dva razreda misaona i fizika aktivnost trebalo da se
proimaju jer dete stie prve pojmove na akcionoj delatnosti. Ono to deci
nedostaje u uionici, nadoknauju napolju u igri. Mana velikog odaljenja je to
se dete osea usamljeno. Meu uenicima je stvoren rivalski, a ne saradniki
odnos. Slabosti rada odaljenja kao celinom mogu se prevazii ako se organizuje
slobodan rad po grupama. Time je osigurana saradnja uenika u grupi. Zahtevi
koji moraju da se potuju su: uenici moraju sami da formiraju grupu; svaka
grupa slobodno bira ta e raditi; nastava se ne moe izvoditi po propisanom
programu niti po nastavnikovomplanu; nastavnik ne predaje ve pomae.
Osnovni cilj ovoga je da uenici vebaju izraavanje i da naue da se
izraavaju. Poto je grupa odabrala vrstu rada, nastavnik pomae pri upotrebi
alata koji uenici nisu pre koristili. U grupnom radu svi su aktivni, jer grupa
podstie svakog da radi. Prema tim radovima nastavnik ocenjuje uenike, ali ih
ne uporeuje meusobno. Pozitivno je to se formiraju moralni stavovi,
vaspitava se saradniki duh, realizuje se socializacija. Mane su to uenici
izlaze iz kole sa manjim znanjam. Zato slobodan rad u grupi moe biti samo
jedna od vrsta slobodne organizacije, a nikako jedina.
Freneova kooperativa laikog vaspitanja
Selesten Frene je osmislio pedagoki pravac poznat kao kooperativa laikog
vaspitanja. Frene je nastavu temeljio na sledeim zahtevima: izbaciti udzbenike,
jer su loe obraeni i nezanimljivi; uenici treba da stiu znanja neposredno
istraivanjem drutvene i prirodne sredine uz pomo nastavnika; uenici treba
da piu radove o onome to su istraili, a najbolji radovi se tampaju u
tampariji i od tih radova se stvara udzbenik koji im vie odgovara od onog
zvaninog. Osnovno u ovom sistemu je saradnja uenika i nastavnika. kole
koje su radile po Freneovom sistemu izdavale su uenike listove i negovale
slobodan ueniki izraz. Ovakav rad je prihvaen u prilinom broju kola u
Francuskoj. Freneov nain je pogodan za sticanje pismenosti. Izdavanjem
listova podstie se razvoj njihovi stvaralakih sposobnosti. Mana je odbacivanje
udzbenika, ali ni on nije mogao da ga zaobie (tampani kartoni). Uenike
zadruge, koje postoje u naim kolama, su jedna vrsta Freneove kooperative.
Zanimljivoje da su u Crnoj Gori pokuali da uvedu Freneov sistem ali nisu
uspeli.
Jena-plan

Peter Petersen je polazio od slabosti tradicionalne kole koja nije poklanjala

dovoljno panje vaspitnom radu i u kojoj nije bilo dovoljno ljudske topline.
Organizaciju kolskog rada zasniva na sledeim stavovima: kola treba da bude
organizovana kao porodina zajednica uenika, nastavnika i roditelja; kola
treba da podstie razvoj linih potencijala i da vaspitava pojedinca za aktivan
ivot; kolski ambijent treba da bude slian porodinom, a o inventaru brinu
uenici; kola treba da organizuje takve forme rada koje e omoguavati da se
uenici socializuju i sarauju. Uenike osnovne kole, Petersen je svrstao u 3
grupe: najmlau, srednju i najstariju. Grupe su deljene na podgrupe od 3-5
uenika. Stariji uenik je brinuo o jednom mlaem. Bolji uenici iz grupe
pomagali su slabijima. Ponavljanja razreda nije bilo, jer se nije smeo stvoriti
kompleks neuspeha. Nije bilo nastavnog plana i programa. Nastava je
odravana po temama koje su predlagale pojedine grupe. U sticanju osnovnih
znanja pomagao je nastavnik, a ostali rad je bio prema interesovanju uenika.
Teilo se da se svaki uenik bar u neemu istakne. Povremeno su organizovani
kursevi nivoa. Obuhvatali su decu priblinog nivoa i znanja i pripremali su ih za
prelaz u stariju grupu. Ocene nisu davane za svaki predmet posebno.
Manhajmski sistem
Ovaj sistem je razvio 1900. godine nemaki pedagog Anton Sikinger. Osnovna
ideja u organizaciji njegove nastave je bila da svaki ucenik napreduje prema
svojimsposobnostima. U heterogenim odeljenjima sastavljenim od uenika
razlicitih sposobnosti, bez obzira na to to su istog uzrasta, po njegovom
miljenju to je nemogue. Nastava je usmerena prema prosenom ueniku. Ona
usporava napredovanje sposobnijih, a zapostavlja i uenike najmanje
sposobnosti kojima je obavezni program preteak. Sikinger je uenike jednog
razreda delio na 4 paralelne homogene grupe prema sposobnostima: a)uenici
normalnih sposobnosti koji uspeno savlauju nastavni program b)uenici
normalnih sposobnosti koji iz nekog razloga zaostaju v)mentalno zaostali
uenici, g) izuzetno obdareni uenici. Prednost ovog sistema je to se moe
prilagoditi ueniku, a mane to kod najslabijih uenika stvara kopleks
inferiornosti, a kod najboljih, obratno kompleks superiornosti. Ona razvija
suparnitvo, rivalitet,a potiskuje saradnju i meusobno pomaganje.
Nastavni listii
Rober Dotran razvio je sistem nastavnih listia. Cilj mu je bio da
individualizuje nastavu u kojoj vlada frontalni nain rada. Na listiima se daju
zadaci iz raznih predmeta i najee se praktikuje da najbolji dobiju tee
zadatke, a slabiji lake. Uenici sami biraju listie. Dotran je svrstao nastavne
listie u 4 grupe: a) za nadoknaivanje kojima treba da se popune praznine u
znanju, b) za razvoj koji su namenjeni najboljima da bi proirivali znanje, v) za
vebanje, pripremljeni radi uvebavanja pojedinih delova gradiva i g)za
samostalno uenje. Listii slue kao dopuna kolektivnoj nastavi i omoguuju da
se nastavni plan individualizuje i ublae slabosti frontalne nastave.

Novi pokuaji reformisanja razredno-asovnogsistema

Prevazilaenje njegove ogranienosti
Zagovornici promena razredno asovnog sistema smatraju da razrednoasovni
sistem svojom rigidnom organizacijom, zatvorenou, krutim rasporedom
asova ne moe u veoj meri odgovoriti zahtevima savremene obrazovne
tehnologije i interesovanjima mladih. Milan Bakovljev istie zamerke na raun
raz.-asovnog sistema,a to je usmerenost ka prosenom ueniku, zanemarivanje
potreba natprosenih i potprosenih uenika. Prednosti sistema su to
omoguava masovno kolovanje i obezbeenje visokog stepena
organizovanosti. Didaktiari istiu sl. slabosti sistema-rigidna i relativno
zatvorena organiz. nastave, neusklaenost rada sa potrebama i interesovanjima
uenika ime se slabi motivacija i kreativnost, ogranienost znanja na uenje i
ponavljanje, zanemaruju se mentalne sposobnosti pojedinca, insistiranje na
pasivnom posmatranju i podraavanju operacija koje prikazuje nastavnik,
usporeno napredovanje ambicioznih uenika, itd. Danas se konstituiu sistemi
koji tee da prevaziu slabosti raz.-as. sistema. Nastali su poznati sistemi kao
to su: kola bez razreda, dvojni plan progresa, primena fleksibilnih rasporeda
asova, razliiti modeli timske nastave i mikro nastava.
kola bez razreda
Nastala je kao rezultat da se prevlada rigidnost raz.-as. sistema. Najnoviji
koncept ove kole jeste teorijski i empirijski. Ovde se gradivo planira prema
individualnim sposobnostima pojedinca i grupe uenika. Gradivo se planira po
sekvencama. Svaki uenik nai e se u onom razredu koji njemu odgovara. Iz
jednog razreda savladae gradivo na nivou nekog razredaosnovne, a iz drugih
predmeta na nivou srednje kole. Ovakav rad zahteva modelovanje i izradu
odgovarajuih programiranih i drugih materijala. Didaktiari predlau da se u
mlaim razredima za vreme jednog kolskog asa izmeni rad iz 2-3 nastavne
oblasti, da se nastava organizuje po blokovima (dvoas, troas, i tome slino).
ore Leki istie da nije najbolje reenje raz.-as. sistem, ali je i dalje
oficijalni sistem kod nas i u veem delu sveta. Moe se usavriti raznim
inovacijama (individualizacija nastave, programirana nastava, problemska
nastava, itd.).
Dvojni plan progresa
Predstavlja novi plan za organizaciju nastave u osnovnoj koli koji je 1956. god
pripremio i tako mu dao ime G. D. Stodard. Osnovni uzrok neuspeha jeste
radikalizam u odbacivanju tradicije, zato se pobornici ovog sistema zalau da se
iz tradicionalnog pristupa zadrzi ono to je neophodno, a da se u organizaciju i
rad uvedu novine u skladu sa zahtevima vremena. Osnovne odlike dvojnog
plana progresa su: veca efikasnost u nastavi koja se postize smenjivanjem
grupnog i individualnog rada, motivacija u nastavi, nastava koja treba da
zadovolji individualne i drutvene potrebe uenika, saradnja izmeu uenika i
nastavnika koja je najbolja za socijalizaciju. Stodard trai da kola zadovolji i
line i drutvene potrebe. Za drutveno vaspitanje i socijalizaciju linosti

najvanija su sl. podruja: itanje, pisanje, kultura govora i usvajanje drutvenih

vrednosti. U istom razredu su uenici istog ili priblinog uzrasta. U stariji razred
mogu da preu kad su savladali sadraje utvrene nastavnim programom. On
takoe smatra da osnovna kola treba da ima nastavnike zamaternji jezik,
drutvene nauke, matematiku, egzaktne nauke, fiziko vaspitanje i umetnosti.
Posebna kategorija treba da budu nastavnici za strane jezike, itanje, govorne
vebe i muziku. Nastava po ovom konceptu zahteva dobru materijalno-tehniku
osnovu kao i uslove za rad.
Dobre i slabe strane koncepta
Svestrano motivie uenike jer ih stavlja u poziciju aktivnih uesnika u
nastavnom procesu. Njime se omoguava da uenik zadovolji svoje potrebe i
interesovanja, obezbeuje se socijalizacija uenika. Osnovna zamerka dvojnom
planu progresa je upravo to je dvojni. Nastavni plan je jedinstven, ali se
realizuje po 2 kriterijuma-za obavezni vai jedna, a za slobodni druga organiz.
rada. Obavezni predmeti su vie rangirani. Pobornici dvojnog plana progresa
zalau se da se iz tradic. pristupa zadri ono to je neophodno i odrivo u
dananjim uslovima, a da se novine uvode postupno i ekonomino. Osnovna
polazita dvojnog rada progresa su:najvee efekte u nastavi daje smenjivanje
grupnog i indiv. rada, motivacija u nastavi treba da bude svestrana, uenici i
nastavnici treba zajedno da realizuju i vrednuju svoj rad.
Sistemski pristup nastavi i razredno-asovni sistem
Nastavni rad u koli pripada tzv. stohastikim sistemima u kojima nema
potpunije ureenosti niti uzrono-posledine determinacije u povezivanju
pojedinih elemenata, tako da se moe teko pratiti kvalitet odvijanja rada u
nastavi na asu u pojedinim fazama. U nastavi nedostaje jedna kljuna karikakontrola rezultata, odnosno povratna informacija. Raz-as. sistem je velika
prepreka da se nastava organizuje kao celovit saznajni sistem. Sistemskim
pristupom organizaciji nastavepotrebno je da svaki korak pojedinane aktivnosti
uenika prati odgovarajua povratna informacija, ime bi se postigla vea
informacija u uenju. Predmetno-razredno-asovni sistem znatno oteava, pa i
onemoguava da se organizacija nastavepostavi kao celovit saznajni sistem.
Promene u savremenoj organizaciji nastave i razredno-asovni sistem
Snaan uticaj spolja uticao je na kolu da ona povremenim reformama menja
svoju unutranju strukturu i nastavnu tehnologiju, da inovira sadraje i druge
bitne elemente koji povoljno utiu na realizaciju njene pedagoke funkcije. U
kolu teko prodiru odreene promene, ali kada one i budu prihvaene, kola se
toga teko oslobaa. Ovo se moe primeniti i na predmetno razredno-asovni
sistem nastave. Nauna otkria, brzina izmena tehnologija moraju se uzeti u
obzir prilikom koncipiranja stratekih izmena vaspitno-obrazovnog sistema i
promena u tehnologiji i organizaciji rada kole. Na pomolu je budunost sa
novom veoma jeftinom i monom informatikom tehnologijom. Nastavnik, kao
najvaniji izvor znanja u dalekoj prolosti i vaan izvor znanja u sadanjoj
koli, postaje, u odnosu na mone ekspertne sisteme i banke podataka, veoma

skroman i drugorazredni izvor znanja. U koli budunosti uenik mora da se

neprekidno suoava sa zadatkom da reava konkretne probleme, a ne da
napamet ui nove informacije. Jo je Vigotski smatrao da je u nastavi najvanije
nauiti uenike da misle, a ne samo saoptavati razna znanja. Didaktiari tee
sutinskoj promeni sistema tako to e se organizovati nastava po grupama od
10-12 uenika, rad u parovima, pridaje se znaaj radu u laboratorijama,
radionicama, bibliotekama, kolskim vrtovima, itd.