Pregled karakteristika i postupaka za oplemenjivanje

4.3

Karakteristika
Postupak za oplemenjivanje
Optiko (boja, sjaj i Runo ili mehaniko sortiranje i probiranje prema boji,
dr.)
sjaju ili fluorescenciji radi izdvajanja koncentrata, jalovine,
jamskih otpadaka i dr.
Gustina
Neke vrste klasiranja, gravitacijska koncentracija,
centrifugiranje
Povrinska svojstva Flotacija, flokulacija
Feromagnetizam
Magnetna koncentracija
Radioaktivnost
Detekcija radioaktivnih estica elektronskim ureajima - to
je uglavnom laboratorijski postupak jer je skup, pa zbog
opasnosti je ogranien zakonskim i ekolokim propisima
Oblik
Pritisak klizanja na estice radi njihovog skretanja u
razliite pravce
Tekstura
Korienje razlike u ilavosti komponenti, dekrepitacija
(koristi se za barit - rasprskava se prilikom zagrevanja, pa
se zatim vri odvajanje)

Pojmom iskorienje u oplemenjivanju obuhvata se odnos izmeu mase traene

komponente u koncentratu i mase te iste komponente u ulaznoj sirovini.
Pojmom kvalitet koncentrata definie se procentualnim ueem korisne
komponente u krajnjem proizvodu.
Metal

Aluminijum,
Al
eljezo, Fe
Mangan, Mn
Hrom, Cr
Nikl, Ni
Olovo, Pb
Cink, Zn
Bakar, Cu
Kositar, Sn
Srebro, Ag
Zlato, Au

Najmanje
Mogue
potrebnog
iskorienje
korisnog
(%)
materijala (%)
30
78 do 86
25 - 30
35
30
0,25
0,60
3
3
0,5
1
100 g/t
5 do 10 g/t

95 do 98
80 do 84
75 do 80
70
50
87 do 95
87 do 92
88 do 95
50 do 70
70 do 85

Kvalitet
Napomena
koncentrata
(%)
99,99
30 do 72
40 do 57
40 do 56
45 do 50
razliito
7 do 90
62 do 80
43 do 62
16 do 38
razliito
50 do 75

Bogata ruda
Siromana ruda

Sulfidna ruda
Silikatna ruda

Sulfidna ruda
Oksidna ruda
Ponekad i manje

Drobilice

Sita i
reetke

MAINE ZA SITNJENJE
Rotacione
Drobilice sa Mlinovi
drobilice
valjcima

4.4
Mlin sa
valjcima

MAINE ZA KLASIRANJE
Konusni
Potisni
Mehaniki
Ciklon
klasifikatori klasifikatori klasifikatori

Trake za
Ureaji za
prebiranje pranje

MAINE ZA OBOGAIVANJE
Separatori Cikloni za
lebovi
pliva - tone pranje

Ureaji za Stolovi
ispiranje

Okrugli
stolovi

Flotacijske
maine

Mlin sa
kuglama ili
valjiima

Pneumatski
klasifikatori

Spiralni
separatori

Magnetni Elektrostatski
separatori separatori

MAINE ZA ODVODNJAVANJE
Suionici
Zgunjivai Filteri

Bunkeri

Sita

Okrugli
istresa

TRANSPORTNI I POMONI UREAJI

Transportn Elevator sa Pumpe
Vage
a traka
korpama

Sita

Bunkeri

POMONI SIMBOLI

OPLEMENJIVANJE RUDA ELEZA

4.5

U tehnolokom sistemu oplemenjivanja rude eleza glavni postupci su: pranje,

koncentracija u suspenzijama, magnetska koncentracija i eventualno flotacija.
Najee koriten postupak u oplemenjivanju elezne rude je koncentracija u
suspenziji.
DROBLJENJE

PRANJE

SEJANJE

Separacija u
suspenziji

Sejanje
Laka frakcija
+

Teka frakcija

Separacija u
suspenziji

Drobljenje

Sejanje

Jalovite

Teka frakcija

Laka frakcija

Drobljenje
+

elezo

elezo

Magnetska koncentracija se moe smatrati standardnim postupkom u

oplemenjivanju istih magnetita, ali ne i drugih ruda eleza.
Flotacija elezninih ruda je ograniena primenom samo na martite.

OPLEMENJIVANJE UGLJA
4.6
Razlike u osobinama uglja i jalovine su sledee: ugalj gori, a jalovina ne gori;
ugalj je crne boje - upadljivo drugaije od jalovine koja je svetlija, ponekad
ak i siva; jalovina uglja je svuda ista i sastoji se od pepela i prateih stena;
ugalj je laki od jalovine itd.
Ugalj se esto pojavljuje u homogenim slojevima koji se mogu koristiti bez
oplemenjavanja, odmah nakon klasiranja.
Jalovina uglja se sastoji od ostataka koji ne izgaraju, naziva se pepeo. Moe
biti slobodan i vezani.
Vezani pepeo se sastoji od anorganskog materijala genetiki vezanog za
nastanak uglja - estice gline, kvarca, dolomita, pirita i drugih materijala.
Slobodni pepeo je smesa neistoa - primesa koje nisu organski vezane za
ugljeni sloj, nego u njega upadaju iz okolnih stena, sa krivine i sl.
Oplemenjivanjem se izdvaja samo slobodni pepeo.
RUDA UGLJA
Primarno sejanje

Runo biranje
jalovine

Ispiranje

Drobljenje

Flotacija

Sejanje
Separacija u
suspenziji
Drobljenje

Klasiranje

Opran i sortiran ugalj po

krupnoi zrna

Jalovite

OPLEMENJIVANJE RUDA BAKRA

4.7

Rude bakra su veoma raznovrsne - nalaze se u sastavu s gotovo svim metalima

i mineralima.
Oplemenjivanje je jednostavno i svodi se na flotaciju.

MAINE U TEHNOLOGIJI OPLEMENJAVANJA

4.8

Drobilice
Drobljenje - prvi stepen sitnjenja, je postupak smanjivanja zrna vrstog
materijala razbijanjem spoljanjim silama; zrna vea od 5 mm.
Drugi stepen sitnjenja - mlevenje; zrna manja od 5 mm.
Stepen drobljenja je pokazatelj efikasnosti drobilice - definie se kao odnos
izmeu veliine najveeg zrna pre i posle drobljenja. Stepen drobljenja se
razlikuje za pojedine konstrukcije drobilica - za eljusne drobilice iznosi 3 do
7, za Symonsovu do 20, za udarne i ekiare do 50 i za stubne 150.
a) gneenje;
b) cepanje;
c) udarci;
d) trenje;
e) kidanje;
f) savijanje
eljusna drobilica Blake

4.9

eljusna drobilica Dodge

Konstrukcioni oblici eljusnih

drobilica
a) Telsmit
b) Sturtevant
c) Kue - Ken
d) Eimco - Fahrenwald

Kruna drobilica McCully

4.10

Drobilica ekiara
Klipna drobilica

Drobilica sa nazubljenim valjcima

Drobiljenje materijala vlastitom

teinom

FLOTACIJA

4.11

Flotacija je postupak za odvajanje korisnih od nekorisnih komponenti kod

vrstih materijala, najee mineralnih sirovina, pomou zranih mehurova u
vodi.
Postupak flotacije se zasniva na razliitoj sklonosti komponenti u pogledu
intenziteta kvaenja - osobina prijanjanja neke povrine za vodu (hidrofilija).
estice korisnih elemenata u mineralnoj sirovini su obino nekvaljive hidrofobne, a estice nekorisne komponente (jalovina) su kvaljive - hidrofilne.
Ukoliko se u vodu, pomeanu sa fino samljevenom mineralnom sirovinom ili
nekim drugim dvokomponentnim vrstim materijalom, uvede vazduh raspren
u mehurove, hidrofobne estice e prionuti za njega i sa njima isplivati
(flotirati), a hidrofilne e ostati u suspenziji (pulpi).
Na povrini pulpe obrazuje se pena koja se u obliku preliva kao korisni
koncentrat skida, a na dnu se formira tzv. otok, koji se odbacuje kao nekorisni
materijal ili materijal za dalju preradu.
Kontaktni ugao je merilo flotabilnosti neke sirovine. Kontaktni ugao (q) je u
stvari ugao koga zatvaraju povrina vrste estice minerala i tangenta na
povrinu tenosti u taki njihovog kontakta, tako to se ugao meri uvek preko
tenosti.

Merenje kontaktnog ugla.

Paralelno sa smanjenjem ugla raste sposobnost kvaenja.

Za flotaciju su potrebna dva uslova:
1. estica mora biti dovoljno sitna i
2. estica mora biti pripremljena za to.

Potrebna veliina vrste estice zavisi od gustine sirovine.

4.12

Za gustinu manju od 3 g/cm3 (npr, ugalj, sumporne rude, silikati) maksimalna

veliina estice moe biti do 3 mm,
a kod gustine preko 3 g/cm3 (npr. metalni sulfidi) maksimalna veliina estice
moe biti od 0,05 do 0,06 mm.
estice manje od 5 mm ne flotiraju.
Drugi uslov - priprema estice za prijanjanje, sastoji se od: kolekcioniranja,
kondiciranja, mineralizacije vazdunog mehura - penjenje.
Kolekcioniranje je dodavanje kolektora, reagenta koji ima zadatak da esticu
koja treba da ispliva presvue hidrofobnom opnom, jer mora biti vodoodbojna
i jer e samo tada prionuti velikom povrinom za vazduni mehur.
Kondicioniranje se deli na: aktivaciju i depresiju.
Aktivacija obuhvaa grupu postupaka kojima se eli obrazovati i odrati
delotvorna kolektorska opna na odreenim esticama. Depresija obuhvata
postupke kojima se eli spreiti, privremeno ili trajno, ulazak nepoeljnih
estica u penu - koncentrat.
Mineralizacija vazdunog mehura je akt prijanjanja kolekcionirane estice za
vazduni mehur i to je osnovni fenomen flotacije.
Pneumatske flotacijske maine nemaju nikakvog mehanikog ureaja za
aerizaciju, ono se vri jednostavnim ubacivanjem vazduha.

Flotacijska maina Callow

Flotacijska maina Forrester

4.13

Flotacijska maina FPS

Mehanika flotacijske maine Fahrenwald