18 - Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Izgradnju Nadzemnih Elektroenergetskih Vodova Nazivnog Napona Od 1 KV Do 400 KV

Page 1 of 56
"Slubeni list SFRJ", br. 65/88,

"Slubeni list SRJ", br. 18/92
Na osnovu lana 30. st. 1, 4. i 5. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 38/77 i 11/80), u
saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za energetiku i industriju, predsednikom Saveznog
komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i saveznim sekretarom za unutranje poslove,
direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD 1 KV DO
400 KV
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (u
daljem tekstu: vodovi) koji slue za prenos i razvod elektrine energije, nazivnog napona od 1 kV do
ukljuivo 400 kV.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na kontaktne vodove za elektrinu vuu i na nadzemne
kablovske vodove.
lan 2.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
1) nadzemni elektroenergetski vod je skup svih delova koji slue za nadzemno voenje provodnika
koji prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhvaeni: provodnici, zatitna uad,
zemljovodi, uzemljivai, izolatori, nosai, konzole, stubovi i temelji;
2) niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
3) visokonaponski vod je vod iji nazivni napon prelazi 1000 V;
4) nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan, graen i nazvan;
5) maksimalni pogonski napon je vrednost napona izmeu faznih provodnika koja u normalnom
pogonu ne sme biti prekoraena;
6) provodnici su metalne ice ili uad koja slue za provoenje struje;
7) zatitno ue je uzemljeno ue koje slui za zatitu voda od atmosferskih i pogonskih prenapona;
8) sigurnosno ue je uzemljeno ue koje slui za zatitu od dodira sa drugim vodom;
9) stvarni presek ice je geometrijski presek ice, a stvarni presek ueta je zbir geometrijskih preseka
svih ica u uetu, bez obzira na to da li su ice od istog materijala ili od razliitih materijala;
10) zatezna vrstoa ice je najmanje naprezanje pri kome dolazi do prekida ice. Vrednosti zatezne
vrstoe su u skladu sa vrednostima zatezne vrstoe pre pouavanja i navedene su u
odgovarajuim jugoslovenskim standardima;
11) sila kidanja je 95% od raunske sile kidanja za jednometalno ue, a 90% od raunske sile kidanja
za dvometalno ue. Raunska sila kidanja utvrena je u propisima o jugoslovenskim standardima
za metalnu uad, a prekidna vrstoa izraunava se iz tako definisane sile kidanja i preseka ueta;
http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4098
09. 09. 14
Page 2 of 56
12) maksimalno radno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je odabrana raunska
vrednost koju horizontalna komponenta zatezne vrstoe postie na temperaturi od -5 C pri
normalnom dodatnom optereenju, ili na temperaturi od -20 C bez dodatnog optereenja;
13) normalno dozvoljeno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je naprezanje koje se ne
sme prekoraiti pod normalnim uslovima, tj. na temperaturi od -5 C pri normalnom dodatnom
optereenju i na temperaturi od -20 C bez tog optereenja i odnosi se na horizontalnu
komponentu naprezanja;
14) izuzetno dozvoljeno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je naprezanje koje se ne
sme prekoraiti pod izuzetnim uslovima, tj. na temperaturi od -5 C pri izuzetnom dodatnom
optereenju i odnosi se na naprezanje u taki uvrenja;
15) sila naprezanja provodnika, odnosno zatitnog ueta je proizvod stvarnog preseka i maksimalnog
radnog naprezanja;
16) dodatno optereenje je optereenje provodnika, odnosno zatitnog ueta od inja, leda ili snega, a
dejstvuje vertikalno nanie i dodaje se teini provodnika, odnosno zatitnog ueta;
17) teina provodnika, odnosno zatitnog ueta (sa dodatnim optereenjem ili bez njega) koja
optereuje taku uvrenja je proizvod jedinine teine provodnika, odnosno zatitnog ueta po
metru (sa dodatnim optereenjem ili bez njega) i gravitacionog raspona izraenog u metrima;
18) gravitacioni raspon je udaljenost od najnie take lananice s jedne strane stuba do najnie take
lananice s druge strane stuba;
19) ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta je vertikalni razmak od prave koja spaja take
uvrenja do provodnika, odnosno zatitnog ueta, meren na sredini raspona;
20) raspon je horizontalni razmak izmeu dva susedna stuba;
21) zatezno polje je deo voda koji se nalazi izmeu dva susedna zatezna stuba;
22) raspon ukrtanja je raspon u kome vod prelazi preko nekog objekta navedenog u glavi VIII ovog
pravilnika;
23) susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do raspona ukrtanja;
24) polje ukrtanja je zatezno polje u kome vod prelazi preko nekog objekta navedenog u glavi VIII
ovog pravilnika;
25) susedno polje je zatezno polje koje se nalazi neposredno do polja ukrtanja;
26) pojaana mehanika sigurnost je pojaana sigurnost voda postignuta izolacijom koja je u
mehanikom pogledu jae dimenzionisana;
27) pojaana elektrina sigurnost je pojaana sigurnost voda postignuta izolacijom koja je u
elektrinom pogledu jae dimenzionisana;
28) sigurnosni razmak je najmanji dozvoljeni razmak izmeu delova pod naponom, odnosno izmeu
dela pod naponom i uzemljenog dela voda, za odgovarajui nazivni napon;
29) sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika, odnosno delova pod
naponom od zemlje ili nekog objekta pri temperaturi + 40 C, odnosno pri temperaturi - 5 C sa
normalnim dodatnim optereenjem bez vetra;
30) sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost provodnika, odnosno delova pod
naponom od zemlje ili nekog objekta u bilo kom pravcu pri temperaturi + 40 C i optereenju
vetrom od nule do punog iznosa;
31) stub je bilo koja konstrukcija koja nosi izolatore, provodnike i zatitnu uad (npr. stub, zidna
konzola, nosa i sl.);
32) nosei (linijski) stub je stub koji nosi provodnike i zatitnu uad;
33) zatezni stub je stub koji slui za zatezanje provodnika i zatitne uadi;
34) normalni sluaj optereenja stuba je sluaj koji nastaje kad su svi delovi voda neoteeni;
35) vanredni sluaj optereenja voda je sluaj koji nastaje kad se jedan provodnik ili jedno zatitno
ue s jedne strane stuba prekine;
09. 09. 14
Page 3 of 56
36) uzemljenje je elektrino provodno spajanje pojedinih delova voda sa zemljom;

37) otpornost uzemljenja je zbir otpornosti rasprostiranja uzemljivaa i otpornosti zemljovoda;
38) otpornost rasprostiranja uzemljivaa je otpornost zemlje izmeu uzemljivaa i referentne zemlje;
39) referentna zemlja je podruje zemljita koje je od pripadajueg uzemljivaa udaljeno toliko da se
izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavljuju znatnije razlike potencijala;
40) izolacija voda je izolacija koja se sastoji od vazdunih razmaka i izolatora u dodiru sa vazduhom
koji su podvrgnuti dielektrinom naprezanju, atmosferskim i drugim uticajima (vlaga, praina,
neistoa itd.);
41) izolator je deo montanog sklopa koji slui za elektrino izolovanje i mehaniko spajanje
provodnika sa noseom konstrukcijom;
42) izolatorski lanac je montani sklop jednog ili vie izolatora i opreme za noenje, koji slui za
elektrino izolovanje i mehaniko spajanje provodnika sa noseom konstrukcijom.
II. USLOVI PRORAUNA

1. Temperatura
lan 3.
Provodnici i zatitna uad proraunavaju se za sledee uslove:
1) minimalna temperatura...............................- 20 C
2) maksimalna temperatura............................ + 40 C
3) temperatura pri kojoj postoji
dodatno optereenje na vodu.......................- 5 C
2. Dodatno optereenje
lan 4.
Pri proraunavanju provodnika i zatitne uadi uzima se da se na njima stvara dodatno optereenje od
inja, leda ili mokrog snega (u daljem tekstu: dodatno optereenje).
Smatra se da dodatno optereenje dejstvuje vertikalno nanie i ono se dodaje teini provodnika,
odnosno zatitnog ueta.
lan 5.
Za normalno dodatno optereenje g uzima se najvee dodatno optereenje koje se na odnosnom mestu
pojavljuje proseno svakih pet godina, ali u svakom sluaju ne manje od
g = 0,18
d [daN/m]
gde je d - prenik provodnika, odnosno zatitnog ueta, u milimetrima.

Za procenu dodatnog optereenja koje se uzima pri proraunu voda koriste se podaci koji se dobijaju od
hidrometeoroloke slube i izmerene vrednosti na postojeim nadzemnim elektroenergetskim vodovima
i telekomunikacionim vodovima du projektovane trase. Po pravilu, rauna se sa sledeim vrednostima
za normalno dodatno optereenje:
1,0
1,6
2,5
4,0
g
g
g
g
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, mogu se uzeti i vrednosti razliite od navedenih, ali ne manje
od 1,0 g.
09. 09. 14
Page 4 of 56
lan 6.
Za izuzetno dodatno optereenje uzima se najvee dodatno optereenje koje se na odnosnom mestu
pojavljuje proseno svakih 20 godina, ali ne manje od dvostrukog normalnog dodatnog optereenja iz
lana 5. ovog pravilnika.
lan 7.
Ako je na vodu ili delu njegove trase rezultanta sila pritiska vetra i teine provodnika, odnosno
zatitnog ueta bez dodatnog optereenja vea od teine provodnika, odnosno zatitnog ueta sa
izuzetnim dodatnim optereenjem, kao izuzetno dodatno optereenje uzima se vea vrednost.
3. Vetar
lan 8.
Optereenje od vetra je proizvod povrine objekta, pritiska vetra, koeficijenta dejstva vetra i sinusa
napadnog ugla. Pri tom se uzima vodoravni pravac vetra, a optereenje od vetra upravno na napadnutu
povrinu.
lan 9.
Pri izraunavanju optereenja od vetra, za povrinu objekta uzima se stvarna povrina, bez dodatnog
optereenja, napadnuta vetrom, a za cilindrine objekte uzima se projekcija te povrine. Za reetkaste
stubove uzimaju se samo povrine okrenute prema vetru.
lan 10.
Pritisak vetra p izraunava se prema sledeem obrascu:
v
2
p = ------ [daN/mm ]
16
gde je v = maksimalna brzina vetra [m/s] koja se na istom potezu trase pojavljuje proseno svakih pet
godina, a za vodove napona 400 kV - i u duem periodu. Brzina vetra odreuje se na osnovu merenja,
primenom statistike obrade mernih podataka. U nedostatku dovoljnog broja mernih podataka, brzina
vetra se procenjuje korienjem raspoloivih podataka.
Pritisak vetra iz stava 1. ovog lana primenjuje se za osnovnu visinsku zonu od 0 do 40 m nad zemljom
2
i ne sme biti manji od 50 daN/m . Dobijene raunske vrednosti za p poveavaju se do prve vee
vrednosti iz sledeeg niza:
2
60, 75, 90, 110, 130 daN/m
Na delovima koji se nalaze u zoni izmeu 40 m i 80 m nad zemljom uzimaju se poveane vrednosti
pritiska vetra, prema tabeli 1.
Tabela 1
Visinska zona voda
Vodovi sa ukupnom visinom do
15 m nad zemljom
Osnovna visinska zona od 0 do
40 m nad zemljom
Delovi voda u zoni izmeu 40
m i 80 m nad zemljom
50
2
Pritisak vetra, daN/m
60
75
90
110
60
75
90
110
130
75
90
110
130
150
Za pritisak vetra na provodnike, odnosno zatitnu uad merodavna je visina njihove take uvrenja u
stezaljci na odnosnom stubu. Vrednosti iz tabele 1 mogu se poveati zavisno od uslova terena.
09. 09. 14
Page 5 of 56
lan 11.
Pri odreivanju koeficijenta dejstva vetra uzima se u obzir dejstvo vetra na pritisak i usisavanje, dejstvo
vetra na zadnju stranu reetkaste konstrukcije, kao i smanjenje dejstva vetra na provodnike i zatitnu
uad zbog toga to se maksimalni pritisak nikad ne javlja istovremeno du celog raspona.
Koeficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:
1) za stubove etvorougaonog preseka.........................1,4
2) za stubove estougaonog
ili osmougaonog preseka.........................................1,0
3) za stubove krunog preseka.....................................0,7
4) za dvostruke stubove etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi kroz
obe ose stubova (ako je razmak osa manji
od dvostruke strane preseka)...................................2,0
5) za dvostruke stubove krunog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi kroz ose stubova
(ako je razmak osa manji od dvostrukog prenika)......1,0
6) za reetkaste stubove od profilisanog elika u ravni.............................................................1,4
7) za reetkaste stubove od cevi u ravni........................ 1,1
8) za etvorougaone reetkaste stubove od profilisanog elika........................................................2,6
9) za etvorougaone reetkaste stubove od cevi..............2,0
10) za trougaone reetkaste stubove od profilisanog elika.........................................................2,8
11) za provodnike i zatitnu uad..................................1,0
III. PROVODNICI I ZATITNA UAD

1. Izrada
lan 12.
Za izradu ica i uadi upotrebljavaju se: aluminijum, aluminijumske legure, bakar i elik. Aluminijum i
bakar moraju biti tvrdo vueni. elik mora biti trajno i pouzdano zatien od korozije (npr.
pocinkovanjem vruim postupkom).
lan 13.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz lana 12. ovog pravilnika, njihovih legura ili drugih materijala,
ice i uad moraju biti dovoljno ilavi i postojani prema atmosferskim uticajima.
lan 14.
Za vodove koji se grade prema odredbama ovog pravilnika moe se upotrebljavati samo gola uad.
2. Najmanji dozvoljeni preseci

lan 15.
Najmanji dozvoljeni preseci uadi su:
09. 09. 14
Page 6 of 56
2
1) od aluminijuma i njegovih legura.........25 mm
2
2) od al-elika ...................................16 mm
2
3) od elika.......................................16 mm
2
4) od bakra.......................................10 mm
Uad od drugih materijala mora imati takav presek da sila kidanja bude najmanje 380 daN.
lan 16.
Presek uadi mora biti dovoljno veliki da ukupna temperatura uadi usled zagrevanja strujom ne bude
via od + 80 C, pri emu se rauna sa temperaturom okoline od + 40 C.
lan 17.
Zatitno ue mora biti takvih dimenzija da pri jednopolnim kratkim spojevima ne bude termiki
preoptereeno.
3. Naprezanje
lan 18.
Maksimalno radno naprezanje, tj. odabrana raunska vrednost koju horizontalna komponenta
naprezanja na zatezanje postie pri temperaturi od - 5 C sa normalnim dodatnim optereenjem prema
lanu 5. ovog pravilnika, ili pri temperaturi od - 20 C bez dodatnog optereenja, ne sme prelaziti
vrednost normalnog dozvoljenog naprezanja.
lan 19.
Naprezanje na zatezanje u taki uvrenja provodnika pri temperaturi od - 5 C sa izuzetnim dodatnim
optereenjem prema lanu 6. ovog pravilnika ne sme biti vee od vrednosti izuzetnog dozvoljenog
naprezanja.
lan 20.
Normalna i izuzetno dozvoljena naprezanja koja se odnose na raunski presek uadi za razne materijale
ne smeju biti vea od vrednosti datih u tabeli 2.
Tabela 2
Materijal
Al - elina
uad
AlMgSiE elina uad
Odnos preseka, za uad

od dva materijala,
priblino
Al/ = 0,86
Al/ = 0,95
Al/ = 1,4
Al/ = 1,7
Al/ = 4,3
Al/ = 4,4
Al/ = 6
Al/ = 7,7
Al/ = 11,3
Al/ = 14,5
Al/ = 23,1
AlMgSiE/ = 0,86
AlMgSiE/ = 0,95
AlMgSiE/ = 1,4
AlMgSiE/ = 1,7
2
Dozvoljeno naprezanje daN/mm
normalno
izuzetno
27,5
27,5
24,0
22,0
14,5
14,0
13,0
11,0
10
9
8
30
29,5
26,5
24,5
52
51,5
45
41
27
26
24,5
21
18,5
16,5
15
56
55
48,5
46,5
09. 09. 14
Page 7 of 56
AlMgSiE/ = 4,3
AlMgSiE/ = 4,4
AlMgSiE/ = 6
AlMgSiE/ = 7,7
AlMgSiE/ = 11,3
AlMgSiE/ = 14,5
AlMgSiE/ = 23,1
AlMglE - elina AlMglE/ = 0,86
uad
AlMglE/ = 0,95
AlMglE/ = 1,4
AlMglE/ = 1,7
AlMglE/ = 4,3
AlMglE/ = 4,4
AlMglE/ = 6
AlMglE/ = 7,7
AlMglE/ = 11,3
AlMglE/ = 14,5
AlMglE/ = 23,1
Aluminijumska
uad
AlMgSiE - uad
AlMglE - uad
EAL - uad
elina uad
elik I
elik II
elik III
elik IV
Bakarna uad
Bronzana uad
Bz I
Bz II
Bz III
18
18
16,5
15,5
14,5
14
13
29
29
25,5
22,5
17,5
16,5
14,5
14,5
12,8
11,7
11,6
6
34,5
34,5
31
29,5
27
26
24,5
55
55
48
42
32
30,5
27
27
24
22
21,8
11
10,5
9
20
17
45
84
14,5
26
49,5
59,5
16
26,5
49
93
111
30
19,5
23
26,5
36,5
43,5
49,5
Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:

- kao normalno dozvoljeno naprezanje: 40% od raunske sile kidanja;
- kao izuzetno dozvoljeno naprezanje: 75% od raunske sile kidanja.
lan 21.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija spreava se odgovarajuim merama (npr. postavljanjem
priguivaa ili smanjenjem naprezanja).
lan 22.
Pri proraunavanju naprezanja, za fizika svojstva materijala koriste se vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3
Materijal
Odnos
preseka, za
uad od dva
materijala
Al/ =
Al-elina
uad
0,86
0,95
1,4
1,7
4,3
Toplotni
koeficijent
Modul
Gustina
linearnog elastinosti
Broj ica u uetu
3
3
irenja
3
10 kg-/m
daN /mm
-6
10 /C
Al
78
18
14
14
12
30
91
19
7
19
7
7
5,45
5,33
4,91
13,7
13,3
15,0
13400
13000
11000
4,66
3,75
15,3
17,8
10700
8200
09. 09. 14
Page 8 of 56
4,4
7,7
11,3
14,5
23,1
AlMgSiE/
AlMgSiE-elina
uad
0,86
0,95
1,4
1,7
4,3
4,4
11,3
14,5
23,1
AlMglE/
AlMglE-elina
uad
0,86
0,95
1,4
1,7
4,3
4,4
7,7
11,3
14,5
23,1
Aluminijumska
uad
AlMgSiE-uad i
AlMglE-uad
EAL-uad
elina
30
6
26
26
26
26
24
54
54
48
45
72
AlMgSiE
19
1
3
4
5
7
7
7
19
7
7
7
3,64
3,20
3,09
2,98
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9
19,6
19,4
19,4
20,5
20,9
21,7
8000
8100
7700
7700
7700
7700
7400
7000
6800
6200
6100
6000
78
18
14
14
12
30
30
6
26
26
26
26
24
54
54
48
45
72
AlMglE
91
19
7
7
7
7
19
1
3
4
5
7
7
7
19
7
7
7
5,45
5,33
13,7
13,3
13400
13000
4,91
4,66
3,75
3,64
15,0
15,3
17,8
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9
19,6
19,3
19,4
20,5
20,9
21,7
11000
10700
8200
8000
8100
7700
7700
7000
7700
7400
7000
6800
6200
6100
6000
78
18
14
14
91
19
7
19
5,45
5,33
13,7
13,3
16,0
15,0
13400
13000
12
30
30
6
26
26
26
26
24
54
54
48
45
72
7
19
37
61
7
19
37
61
7
19
37
61
7
7
7
19
1
3
4
5
7
7
7
19
7
7
7
4,66
3,75
3,64
3,20
3,09
2,98
15,3
17,8
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9
19,6
19,3
19,4
20,5
20,9
21,7
2,7
23
2,7
23
6,87
13
7,8
11
10700
8200
8000
8100
7700
7700
7000
7700
7400
7000
6800
6200
6100
6000
6000
5700
5700
5500
6000
5700
5700
5500
16000
15700
15700
15500
18000
3,50
3,36
3,50
3,36
3,20
3,09
2,98
4,91
3,50
3,36
11000
09. 09. 14
Page 9 of 56
uad
Bakarna
uad
12
19
37
61
7
19
37
61
8,9
17
17500
17500
17500
17500
11300
10500
10500
10500
lan 23.
Pri proraunavanju naprezanja provodnika na viseim izolatorima u strmim i neravnomernim rasponima
mora se uzeti u obzir otklon izolatora u smeru trase voda (proraunavanje pomou "idealnog raspona").
4. Nastavljanje provodnika i zatitne uadi

lan 24.
Za nastavljanje provodnika, odnosno zatitne uadi upotrebljavaju se, po pravilu, spojnice odnosno
stezaljke od istog materijala od kog su i provodnici. Spojnice, odnosno stezaljke od elika moraju biti
pocinkovane vruim postupkom ili izraene od nerajueg elika.
lan 25.
Za vodove u istom rasponu dozvoljen je najvie jedan nastavak po provodniku, odnosno po zatitnom
uetu.
lan 26.
Provodnici, odnosno zatitna uad razliitih preseka ili od razliitih materijala smeju se nastavljati samo
na mestima na kojima su mehaniki rastereeni. Upotrebljene stezaljke moraju biti takve konstrukcije
da se pouzdano spreava elektrolitsko razaranje.
lan 27.
Nastavci provodnika, odnosno zatitne uadi u rasponu moraju izdrati najmanje 90% sile kidanja
provodnika, odnosno zatitnog ueta, pri emu je dozvoljeno upotrebiti i vie od jedne spojnice.
Spojnice koje su takve konstrukcije da se njima postie pouzdan provodan spoj i da imaju najmanje
100% sile kidanja provodnika, odnosno zatitne uadi (npr. kompresione spojnice) ne smatraju se
nastavcima.
IV. RASPORED PROVODNIKA I ZATITNE UADI

1. Sigurnosni razmaci
lan 28.
Udaljenost izmeu delova pod naponom, kao i udaljenost od delova pod naponom do uzemljenih delova
i do delova stuba, uzimajui u obzir dejstvo vetra ili dodatnog optereenja, mora biti najmanje jednaka
sigurnosnom razmaku.
lan 29.
Sigurnosni razmaci (cm) moraju odgovarati sledeim vrednostima:
Vrsta naponskog
naprezanja izolacije
1) Atmosferski prenaponi
2) Sklopni i dugotrajni
prenaponi
do 10
12
10
Nazivni napon UN (kV)

20
35
110
220
22
32
90
175
20
25
80
155
400
280
270
09. 09. 14
Page 10 of 56
3) Naponi industrijske
frekvencije (normalni i
pogonski uslovi)
10
30
55
90
Sigurnosni razmaci raunaju se za sledee sluajeve:

1) pri neotklonjenom izolatorskom lancu
2) za P = 0,15 Pmax
3) za P = Pmax
gde je Pmax - maksimalni pritisak vetra, prema lanu 10. ovog pravilnika.
lan 30.
Smatra se da je zahtev iz lana 29. ovog pravilnika u pogledu udaljenosti izmeu provodnika, odnosno
izmeu provodnika i zatitne uadi u sredini raspona ispunjen ako udaljenost D u sredini raspona u
uslovima bez vetra na temperaturi + 40 C iznosi najmanje:
D=k
f+1 sigurnosni razmak odreen za sklopne i dugotrajne prenapone (cm)
gde je:
f - ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta na temperaturi + 40 C, u cm, bez obzira na usvojenu
maksimalnu temperaturu provodnika;
l - duina izolatorskog lanca od take uvrenja do provodnika, u cm, za sva uvrenja (ili delove
uvrenja) koja se ne otklanjaju u smeru upravnom na pravac voda, kao i potporne izolatore,
zatezne izolatorske lance i zatitnu uad l = O;
k - koeficijent ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika, odnosno provodnika i
zatitnog ueta, a odreuje se prema obrascima iz l. 31. do 33. ovog pravilnika, u kojima je ugao
otklona provodnika, odnosno zatitnog ueta od punog pritiska vetra, raunatog prema l. 10. i 11.
ovog pravilnika, na ue, bez leda, izraen u stepenima.
Pri proraunavanju udaljenosti izmeu dva razliita provodnika, odnosno izmeu provodnika i zatitnog
ueta koje nije izvedeno isto kao i provodnik, za svaki provodnik, odnosno i za provodnik i za zatitno
ue udaljenost D izraunava se prema obrascu iz stava 1. ovog lana, a odabira se vea vrednost za D.
Pri prelasku sa jednog rasporeda provodnika na drugi raspored proveravaju se rastojanja na
najkritinijem mestu, s tim da se u obrazac uvrsti vrednost ugiba na tom mestu.
lan 31.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:
k = 4 + ----, ali ne manji od k = 6.

25
Najmanja udaljenost je D = 60 cm, ako sigurnosni razmak nije vei.
Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazac iz stava 1. ovog lana i kad raspored
(projekcija) provodnika, odnosno zatitnog ueta nije horizontalan.
Za sluajeve iz stava 3. ovog lana, horizontalna udaljenost provodnika iznosi 20 cm kad zbog
vremenskih prilika (sneg, led, inje) postoji verovatnoa dodira, odnosno preskoka napona.
lan 32.
Pri kosom rasporedu uzima se da je koeficijent
k = 2 + ----, ali ne manji od k = 7.

10
09. 09. 14
Page 11 of 56
Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV takvo izraunavanje udaljenosti (projekcija) dozvoljeno je

samo pod uslovom da je ujedno i horizontalna udaljenost izmeu provodnika, odnosno izmeu
provodnika i zatitnog ueta najmanje jednaka sigurnosnom razmaku.
Ako je horizontalna udaljenost izmeu dva koso rasporeena provodnika i zatitnog ueta jednaka ili
vea od udaljenosti D izraunate prema lanu 31. ovog pravilnika, udaljenost je dovoljna.
lan 33.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je koeficijent
k = 4 + ----, ali ne manji od k = 14.

5
Udaljenost iz stava 2. ovog lana potrebna je samo za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV i u
sluaju kad raspored nije potpuno vertikalan, ali je horizontalna udaljenost manja od sigurnosnog
razmaka.
lan 34.
Ugao otklona izolatorskog lanca rauna se sa 70% pritiska vetra na provodnike, odnosno sa 50%
pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba sluaja ugao otklona rauna se za provodnike bez leda.
Pritisak vetra rauna se na nain odreen u l. 10. i 11. ovog pravilnika.
2. Zatitna zona
lan 35.
Pod zatitnom zonom podrazumeva se prostor ispod zatitnog ueta u kome su provodnici dovoljno
zatieni od uticaja atmosferskih prenapona.
lan 36.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama zatitne zone du svih raspona i na svim
temperaturama od 0 do 40 C u uslovima bez vetra.
lan 37.
Na vodu sa jednim zatitnim uetom zatitna zona obuhvata prostor u granicama ugla od najvie 30 sa
obe strane zatitnog ueta, mereno od vertikale.
lan 38.
Zatitna zona izmeu dva zatitna ueta obuhvata prostor ispod luka koji dodiruje oba zatitna ueta,
ije je sredite iznad ueta, a poluprenik luka iznosi 0,58 d, gde je d meusobna udaljenost zatitne
uadi (slika 1).
Slika 1
09. 09. 14
Page 12 of 56
V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI

1. Opte odredbe
lan 39.
Na vodovima se upotrebljavaju potporni i visei izolatori.
Potporni izolatori spajaju se vrsto sa stubom.
Visei izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno klatiti oko take uvrenja.
lan 40.
Za odreeni vod biraju se odgovarajui tipovi izolatora, pri emu se vodi rauna o mehanikim i
elektrinim optereenjima tog voda.
2. Mehaniko dimenzionisanje
lan 41.
Potporni izolatori na noseim stubovima moraju biti takvih dimenzija da prelomno optereenje iznosi
najmanje 2,5 puta teine provodnika sa dodatnim optereenjem, s tim to se ako je optereenje
provodnika usled delovanja vetra vee, uzima u obzir to vee preoptereenje.
Potporni izolatori na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da prelomno optereenje iznosi
najmanje 2,5 puta sila zatezanja provodnika.
lan 42.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lancima na noseim stubovima moraju biti
takvih dimenzija da imaju elektromehaniko, odnosno mehaniko optereenje najmanje tri puta vee od
teine provodnika sa dodatnim optereenjem, s tim to se, ako je optereenje provodnika usled
delovanja vetra vee, uzima u obzir to vee optereenje.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lancima na zateznim stubovima moraju biti
takvih dimenzija da imaju elektromehaniko, odnosno mehaniko optereenje najmanje tri puta vee od
sile zatezanja provodnika.
lan 43.
Masivni i tapni izolatori, odnosno masivni i tapni izolatori u izolatorskim lancima na noseim
stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju prekidno optereenje najmanje tri puta vee od teine
provodnika sa dodatnim optereenjem, s tim to se, ako je optereenje provodnika usled delovanja
vetra vee, uzima u obzir to vee optereenje. Masivni i tapni izolatori, odnosno masivni i tapni
izolatori u izolatorskim lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju najmanje
tri puta vee prekidno optereenje od sile zatezanja provodnika.
lan 44.
Dozvoljena je upotreba viestrukih izolatorskih lanaca pod uslovom da je u normalnom stanju osigurana
ravnomerna raspodela optereenja na pojedine izolatorske lance.
3. Elektrino dimenzionisanje
lan 45
Izolator, odnosno izolatorski lanac, kompletno sastavljen kao na nadzemnom vodu sa zatitnom
armaturom ili bez nje, mora zadovoljiti vrednosti date u tabelama 4, 5 i 6.
09. 09. 14
Page 13 of 56
Tabela 4
Nazivni napon
(kV)
Najvii napon
opreme Um
(efektivna
vrednost) (kV)
1
3
6
10
20
35
2
3,6
7,2
12,0
24,0
38,0
Nazivni podnosivi atmosferski

udarni prenapon
(temena vrednost) (kV)
stupanj izolacije
snien
pun
Nazivni kratkotrajni
podnosivi napon
industrijske
frekvencije
(efektivna vrednost)
(kV)
20
40
60
95
145
40
60
75
125
170
10
20
28
50
70
Stupanj izolacije voda (snien ili pun stupanj izolacije) bira se s obzirom na izloenost atmosferskim ili
sklopnim prenaponima, nain uzemljenja neutralne take i vrstu prenaponske zatitne naprave ako je
primenjena.
Tabela 5
Osnova za jedinine
vrijednosti
Nazivni napon
(kV)
Najvii napon
opreme Um
(efektivna
vrednost) (kV)
2
Um ----3
(temena vrednost)
(kV)
4
450
123 100
110
Najvii
podnosivi
atmosferski
udarni prenapon
(temena
vrednost)
(kV)
Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon
industrijske
frekencije
(efektivna
vrednost)
(kV)
5
185
230
550
650
275
325
360
395
460
750
220
245 200
850
950
1050
Iz tabele 5 bira se jedan stupanj ili vie stupnjeva izolacije za pojedine standardne vrednosti najvieg
napona opreme. Ako je dato vie stupnjeva izolacije, vii stupanj izolacije je prikladan za opremu u
mreama sa kompenzacijom struje zemljospoja ili gde je faktor zemljospoja iznad 1,4.
Tabela 6
Nazivni podnosivi sklopni
prenaponi
Nazivni
napon
(kV)
Najvii
napon
opreme
Um
(efektivna
vrednost)
(kV)
400
420
Osnova za
jedinine
vrednosti
2
Um ----3
(temena
vrednost)
(kV)
3
343
Jedinina
vrednost
(kV)
Odnos izmeu
nazivnih
podnosivih
Temena vrednost atmosferskih i
sklopnih
(kV)
udarnih
prenapona
(kV)
2,76
950
3,06
1050
6
1,11
1,24
1,12
1,24
Nazivni
podnosivi
atmosferski
udarni
prenapon
(temena
vrednost)
(kV)
7
1 050
1 175
1 300
09. 09. 14
Page 14 of 56
1,36
1 425
lan 46.
Vrednosti iz lana 45. ovog pravilnika vae za izolatore pod sledeim uslovima:
1) atmosferski pritisak.............1013,25 mbar;
2) temperatura ........................... + 20 C;
3
3) vlanost ....................................11 g/m .
lan 47.
Za delove voda na veim nadmorskim visinama, vrednosti ispitnih napona iz tabela 4, 5. i 6. iz lana
45. ovog pravilnika mnoe se sledeim faktorima:
1) 1,075 - za nadmorske visine od 1000 m do 1500 m;
2) 1,150 - za nadmorske visine od 1500 m do 2000 m;
3) 1,225 - za nadmorske visine od 2000 m do 2500 m.
lan 48.
Na vodovima ili delovima vodova u predelima sa poveanim stepenom zagaenosti atmosfere (npr. u
blizini obale mora, hemijske industrije, toplana, cementara i dr.) moraju se upotrebiti specijalni izolatori
sa produenom strujnom stazom.
lan 49.
Prema stepenu zagaenosti, izolatorski lanci, odnosno izolatori moraju imati specifine nazivne strujne
staze najmanje prema tabeli 7, s tim to se uzima najvii napon opreme Um.
Tabela 7
Specifina nazivna strujna
staza izmeu faze i zemlje
mm/kV
16
Stepen zagaenosti
I - Mala zagaenost
II - Srednja zagaenost
III - Velika zagaenost
IV - Vrlo velika zagaenost
20
25
31
lan 50.
Poloaj izolatora, odnosno izolatorskog lanca na vodu mora biti takav da bitno ne smanjuje njegova
izolaciona svojstva.
4. Pojaana izolacija
lan 51.
Izolacija voda pojaava se, po potrebi, mehaniki, elektrino, odnosno mehaniki i elektrino.
lan 52.
Izolacija voda je mehaniki pojaana ako se:
09. 09. 14
Page 15 of 56
a) za potporne izolatore upotrebe dva ili vie izolatora, tako da, u sluaju preloma jednog izolatora,
preostali izolatori budu dimenzionisani prema l. 41. do 44. ovog pravilnika, uzimajui u obzir
raspodelu optereenja na neoteene izolatore;
b) za visee izolatore, odnosno izolatorske lance upotrebe dva lanca ili vie lanaca dimenzionisanih
prema l. 42. do 44. ovog pravilnika za normalno stanje voda, kad je optereenje ravnomerno
rasporeeno na sve lance, a ako se prekine jedan lanac, preostali lanci smeju biti optereeni
najvie sa pola iznosa od elektromehanikog optereenja, odnosno minimalnog prelomnog
optereenja.
lan 53.
Izolacija je elektrino pojaana ako se:
1) za potporne izolatore odabere izolator za prvi vii izolacioni nivo, odnosno izolator sa poveanom
duinom strujne staze;
2) za masivne i tapne izolatore odabere izolator sa poveanom duinom strujne staze;
3) za kapaste izolatore, odnosno kapaste izolatore u izolatorskim lancima stavi jedan lanak vie,
nezavisno od naponskog nivoa.
5. Uvrenje provodnika
lan 54.
Na potpornim izolatorima noseih stubova provodnici se, po pravilu, vezuju mekanom icom od istog ili
slinog materijala od kog su i provodnici. Prenik ice ne sme biti manji od 2,5 mm.
lan 55.
Na ugaone stubove provodnik se postavlja tako da je potporni izolator u tupom uglu i da je veza
rastereena.
lan 56.
Na zateznim stubovima provodnici se uvruju na potporne izolatore omom koja je zatvorena
spojnicama ili vezom.
lan 57.
Nosai potpornih izolatora dimenzioniu se tako da izdre optereenje iz lana 41. ovog pravilnika, s
mehanikim faktorom sigurnosti najmanje 2 s obzirom na prekidnu vrstou materijala.
lan 58.
Stezaljke i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao i oprema za uvrenje zatitnog
ueta moraju biti takvih dimenzija da izdre optereenje prema l. 42. i 43. ovog pravilnika, s
mehanikim faktorima sigurnosti od najmanje 2,5 s obzirom na silu kidanja.
Stezaljke i ostali metalni delovi za uvrenje provodnika i zatitnog ueta moraju biti izraeni od istog
ili slinog materijala od kog su provodnici, odnosno zatitna uad ili od elika pocinkovanog vruim
postupkom, odnosno od nerajueg elika.
lan 59.
Kod viestrukih izolatorskih lanaca, pri prekidu jednog lanca metalni delovi ostalih lanaca moraju biti
takvih dimenzija da izdre optereenje prema l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehanikim faktorom
sigurnosti od najmanje 1,7 s obzirom na silu kidanja.
lan 60.
09. 09. 14
Page 16 of 56
Sila izvlaenja iz noseih stezaljki za provodnike i zatitnu uad ne sme biti manja od 60% sile
zatezanja.
VI. STUBOVI
1. Vrste stubova
lan 61.
Stubovi mogu biti nosei (linijski) i zatezni.
Nosei stubovi se, po pravilu, postavljaju samo u pravolinijskoj trasi. Naprezanje provodnika, odnosno
zatitne uadi kod noseih stubova u oba raspona je jednako, a provodnici i zatitna uad nisu sa njima
vrsto spojeni i na stub se ne prenosi direktno njihova sila zatezanja s jedne strane stuba, nego se
prenosi samo rezultanta sile zatezanja s obe strane, ako ta rezultanta postoji.
Kod zateznih stubova naprezanje provodnika, odnosno zatitne uadi ne mora biti jednako u oba
raspona, provodnici i zatitna uad su sa njima vrsto spojeni i na stub se direktno prenosi sila
zatezanja svakog provodnika i zatitnog ueta sa svake strane stuba.
Stubovi mogu istovremeno biti i nosei i zatezni (npr. stub na kome se vod odvaja je u odnosu na
prolazni vod nosei, a u odnosu na ogranak je zatezni).
lan 62.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi (linijski stubovi) ili na uglu trase (ugaoni stubovi).
Nosei i zatezni stubovi mogu biti linijski ili ugaoni.
lan 63.
Na vodovima sa viseim izolatorima ne upotrebljavaju se ugaoni nosei stubovi na mestima na kojima
ugao skretanja trase iznosi vie od 20.
lan 64.
Duina zateznog polja, tj. udaljenost izmeu dva zatezna stuba, po pravilu, ne sme biti vea od 8 km,
niti sme sadrati vie od 30 raspona.
Kraa zatezna polja primenjuju se ako posebne prilike na trasi to zahtevaju (klimatski uslovi, teren,
ukrtanja, vei broj uglova i sl.).
2. Naprezanje stubova
lan 65.
Stubovi moraju biti takvih dimenzija da naprezanje materijala ne prekorai granicu dozvoljenog
naprezanja ni u jednom sluaju optereenja.
Za proraunavanje pojedinog dela stuba bira se ono optereenje koje prouzrokuje najveu silu u njemu,
s tim to se pri tom ne uzima da razna optereenja iz l. 68. i 69. i optereenja iz lana 209. ovog
pravilnika dejstvuju istovremeno.
lan 66.
Dozvoljena naprezanja za pojedine vrste materijala odreuju se posebno za normalne sluajeve
optereenja, a posebno za vanredne sluajeve optereenja.
Normalni sluajevi optereenja nastaju kad su svi delovi neoteeni.
Vanredni sluajevi optereenja nastaju kad je jedan provodnik ili jedno zatitno ue s jedne strane
stuba prekinuto.
09. 09. 14
Page 17 of 56
3. Optereenja
lan 67.
Optereenja navedena u l. 68. i 69. ovog pravilnika odnose se na stubove vodova sa viseim
izolatorima i na stubove vodova sa potpornim izolatorima, a naprezanje se izraunava prema
odredbama lana 70. ovog pravilnika.
lan 68.
Normalna optereenja su:
1) za sve vrste stubova (nosee i zatezne):
a) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
- teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
- teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
- rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;
b) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad upravno na vod, odnosno u pravcu
simetrale ugla trase;
- rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;
v) optereenja pri ijem se proraunu uzima:
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u pravcu voda, odnosno upravno na
simetralu ugla trase;
- rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;
2) za zatezne stubove:
- dve treine sile zatezanja provodnika i zatitne uadi s jedne strane stuba.
lan 69.
Vanredna optereenja su:
1) za nosee stubove:
- polovina sile zatezanja jednog provodnika ili jednog zatitnog ueta s jedne strane stuba, a za
provodnike u snopu - etvrtina sile zatezanja provodnika jednog snopa;
2) za zatezne stubove i za ugaone nosee stubove sa uglom skretanja trase veim od 20:
09. 09. 14
Page 18 of 56

- puna sila zatezanja svih provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim jednog provodnika,
odnosno jednog zatitnog ueta s jedne strane stuba, a za vodove sa provodnicima u snopu puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim jednog
snopa, odnosno jednog zatitnog ueta s jedne strane stuba.
2
Ako je pritisak vetra vei od 60 daN/m , odnosno dodatno optereenje vee od 0,18 d daN/m,
vanredna optereenja ne uzimaju se u obzir za jednostavne konstrukcije drvenih stubova, ni za vodove
do 35 kV, osim na deonicama sa teim atmosferskim uslovima.
lan 70.
Pri izraunavanju naprezanja stubova uzimaju se u obzir:
1) teina provodnika i zatitne uadi i teina dodatnog optereenja, izraunate za gravitacioni raspon
stuba definisan u lanu 2. ovog pravilnika;
2) pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale ugla trase, izraunat za poluzbir
susednih raspona, bez ikakve redukcije s obzirom na ugao trase;
3) pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale ugla trase, izraunat za poluzbir
susednih raspona, sa redukcijom, s obzirom na poloaj provodnika i zatitne uadi prema pravcu
vetra, ali tako da je jednak najmanje etvrtini pritiska u pravcu simetrale ugla trase;
4) ako nije odreeno koji je provodnik, zatitno ue ili strana stuba u pitanju, uzima se najnepovoljniji
sluaj.
4. Natpisi na stubovima
lan 71.
Na sve stubove moraju se postaviti trajni natpisi sa upozorenjem na opasnost od elektrine struje.
VII. UZEMLJENJE
1. Opte odredbe
lan 72.
Pri uzemljenju vodova primenjuju se i odredbe propisa o tehnikim normativima za elektroenergetska
postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V.
lan 73.
Metalni i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova, metalna sidrena uad i metalne trake na
drvenim stubovima koje slue za zatitu stubova od udara groma moraju biti pouzdano povezani sa
zemljom. Ako se temeljenjem stubova i ukopavanjem sidara ne dobije zadovoljavajue uzemljenje,
postavljaju se dopunski uzemljivai, odnosno preduzimaju se druge dopunske mere.
2. Uzemljenje u mreama sa kompenzovanim zemljospojem i sa

izolovanom neutralnom takom
lan 74.
U mreama visokog napona sa izolovanom neutralnom takom i mreama sa kompenzovanom strujom
zemljospoja uzima se da je trajanje zemljospoja due, pa otpornost uzemljenja Ru kod stubova na
obradivim povrinama, pored prometnih puteva i u naseljenim mestima ne sme prei vrednost datu
obrascem:
Uz
Ru
----Iz
09. 09. 14
Page 19 of 56
gde je:
Uz = 125 V - najvii dozvoljeni napon na uzemljenju;
Iz - stvarna struja zemljospoja (A), koja tee na mestu zemljospoja.
U mreama sa izolovanom neutralnom takom Iz je kapacitivna struja zemljospoja, a u mreama sa

kompenzovanim zemljospojem - preostala struja zemljospoja.
Smatra se da je stub pored prometnog puta ako se nalazi na udaljenosti manjoj od 15 m od ivice
kolovoza.
Vrednost otpornosti uzemljenja iz stava 1. ovog lana ne sme biti prekoraena ako se stub voda nalazi
na udaljenosti manjoj od 15 m od stambene zgrade, u ograenom dvoritu, u okunici koja se koristi
kao obradivo zemljite, u parku ili na etalitu.
lan 75.
Na vodovima sa zatitnom uadi uzima se ukupna otpornost uzemljenja, raunajui i vezu preko
zatitne uadi.
lan 76.
Prekoraenje vrednosti otpornosti Ru dozvoljava se ako se preduzme jedna od sledeih mera:
1) upotreba neprobojnih masivnih ili tapnih izolatora;
2) redovna kontrola izolatora, a najmanje jedanput godinje;
3) ugraivanje ureaja za signalizaciju zemljospoja i neposredno automatsko iskljuenje voda im
nastane kvar.
Posebne mere za smanjenje napona koraka nisu potrebne ako je preduzeta jedna od mera iz ovog
lana.
3. Uzemljenje u mreama sa uzemljenom neutralnom takom

lan 77.
Nadzemni vodovi koji pripadaju mrei sa efikasno uzemljenom neutralnom takom moraju imati ureaje
za brzo automatsko iskljuenje pri zemljospoju, koji pouzdano iskljuuju deonicu u kvaru i tako
odstranjuju opasnost od dejstva napona na mestu zemljospoja.
lan 78.
Stubovi nadzemnih vodova iz lana 77. ovog pravilnika imaju po pravilu uzemljiva u obliku jednog ili
dva prstena oko svakog temelja ili oko svih temelja jednog stuba. Najmanja dubina ukopavanja
uzemljivaa je 0,5 m.
Udaljenost prstenova od temelja, odnosno stuba mora biti takva da se postigne povoljnije oblikovanje
potencijala, to zavisi od oblika i konstrukcije temelja stuba.
lan 79.
Odredbe lana 78. ovog pravilnika ne primenjuju se na stubove u terenu s velikom specifinom
otpornou, u kome se, uz racionalnu upotrebu materijala, ne mogu postii zadovoljavajui rezultati
otpornosti uzemljenja. Stubove na ovakvom terenu ne treba uzemljiti.
lan 80.
U pogledu zatite od opasnog napona na mestu zemljospoja ne treba preduzimati druge posebne mere
osim mera predvienih u l. 77. do 79. ovog pravilnika.
09. 09. 14
Page 20 of 56
4. Uzemljenja za zatitu od groma

lan 81.
Da bi se pri udaru groma u stub ili zatitno ue smanjila opasnost od preskoka na provodnike, treba,
prema odabranom stupnju izolacije voda, odrediti maksimalno dozvoljenu otpornost uzemljenja,
uzimajui u obzir uestalost i jainu gromova u podruju trase, sigurnost voda i uestalost kvarova.
lan 82.
Ako se uzemljenjem izvedenim prema lanu 78. ovog pravilnika ne postigne otpornost koja obezbeuje
zatitu od groma, potrebno je meusobno povezivati pojedinane uzemljivae ili postaviti jo jedan
prsten oko svih temelja stuba na dubini od 1 m, odnosno poloiti zrakaste uzemljivae ukupne duine
pribline duini uzemljivaa prstena, ako je to povoljnije s obzirom na teren.
Ako se postupkom iz stava 1. ovog lana ne postigne otpornost koja titi od povratnog preskoka,
odustaje se od daljeg polaganja uzemljivaa.
lan 83.
Povratni preskok na provodniku nije verovatan ako je za otpornost uzemljenja ispunjen uslov prema
sledeem obrascu:
Ui
Ruz
----Iu
gde je:
Ruz - otpornost uzemljenja posmatranog stuba, bez veze sa zatitnom uadi;
Ui - podnosivi udarni napon (kV) izolacije posmatranog stuba u suvom;
Iu - temena vrednost udarne struje groma (kA) za posmatrani stub.
Pri izboru Iu kao orijentacija mogu posluiti vrednosti date u tabeli 8, koje pokazuju za koliko procenata
od svih udara groma, uzetih kao 100%, vrednost struje iz prvog reda tabele 8 nee biti premaena.
Vrednosti struja manje od 20 kA mogu se uzeti samo za vodove napona do 35 kV.
Tabela 8
Struja od udara groma u stub (kA)
Procent od svih udara groma
10 15 20 30 40 50 60
14 40 62 79 91 95 98 99
Osnova za odreivanje struje od udara groma su podaci o uestalosti atmosferskog pranjenja, broj
grmljavinskih dana u godini ili broj udara groma po jedinici povrine, distribucija temene vrednosti
struje u stazi groma i eljeni nivo sigurnosti, s obzirom na verovatni broj povratnih preskoka u jednoj
godini.
lan 84.
Otpornost uzemljenja sa kojom se rauna pri udarnim naponima groma priblino je jednaka otpornosti
uzemljenja koja se dobija uobiajenim merenjima.
5. Uzemljenje zatitne uadi

lan 85.
Zatitno ue na metalnim stubovima moe se uzemljiti preko konstrukcije bez posebnog voda za
uzemljenje ako je konstrukcija uzemljena. Iznad temelja konstrukcije mora postojati stezaljka za
prikljuak uzemljivaa.
lan 86.
09. 09. 14
Page 21 of 56
Zatitno ue na armiranobetonskim stubovima moe se uzemljiti preko eline armature u betonu ako
2
presek armature iznosi najmanje 50 mm i ako svi delovi armature koji slue za uzemljenje imaju
pouzdan kontakt.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na nosae izolatora.
Ako armatura armiranobetonskih stubova slui za uzemljenje, mora imati izvod iznad temelja za
prikljuenje uzemljivaa.
lan 87.
Na drvenim stubovima uzemljenje se ne izvodi, osim ako nose zatitno ue ili ako metalne delove treba
uzemljiti. U tom sluaju, uzemljenje se izvodi kao kod metalnih i armiranobetonskih stubova.
Ako nosai izolatora nisu uzemljeni, vod za uzemljenje zatitnog ueta treba odmai ili izolovati od
glave stuba i time spreiti galvansku vezu sa nosaima.
Na drvenim stubovima zatitno ue mora se uzemljiti na svakom stubu, najmanje na svakih 300 m
duine voda.
Ako su drveni stubovi usidreni, moraju se uzemljiti metalni delovi za privrenje izolatora i sidra, kao i
sidro u zemlji.
6. Vodovi za uzemljenje
lan 88.
Vodovi za uzemljenje (zemljovodi) postavljaju se radi galvanske veze izmeu zatitne uadi i
uzemljivaa.
Najmanji doputeni preseci vodova za uzemljenje su:
2
1) za elik pocinkovan toplim postupkom .......... 50 mm ;
2
2) za aluminijum........................................... 35 mm ;
2
3) za bakar.................................................. 16 mm .
Stvarni preseci vodova za uzemljenje moraju biti dimenzionisani prema oekivanoj struji zemljospoja.
lan 89.
Ako se goli zemljovodi polau u zemlju, smatraju se delom uzemljivaa.
lan 90.
Ako se na mestu prelaska zemljovoda u zemlju oekuje pojaana korozija, potrebno je da se vod zatiti
premazivanjem, da se povea presek ili da se primeni neka druga zatitna mera.
lan 91.
Ako postoji opasnost od mehanikog oteenja, zemljovod se mora zatititi.
7. Uzemljivai
lan 92.
Uzemljivai su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrinu provodnu vezu delova voda
sa zemljom.
Uzemljivai mogu biti trakasti ili ipkasti.
09. 09. 14
Page 22 of 56
Kao materijal za uzemljivae upotrebljava se elik pocinkovan toplim postupkom ili na neki drugi nain
zatien od korozije, ako lokalne prilike ne zahtevaju upotrebu nekog drugog materijala (npr. bakra).
Za uzemljivae se, po pravilu, ne upotrebljavaju nepocinkovane eline cevi, lim, profili i laki metali.
lan 93.
Najmanji preseci uzemljivaa dati su u tabeli 9.
Tabela 9
Pocinkovani elik
Bakar
2
Traka preseka 100 mm ,
debljine najmanje 3,5 mm
Okrugli elik prenika 10 mm
2
Traka preseka 50 mm , ali ne
tanja od 2 mm
2
Ue preseka 35 mm
Cev prenika 38 mm, debljine

Cev prenika 30 mm, debljine
najmanje 3,5 mm
najmanje 2,5 mm
Ugaonik 65 mm x 65 mm x 7
mm
Profil U 6,5, odnosno T 6 ili drugi
odgovarajui profili
Za uzemljivae se mogu upotrebljavati i drugi materijali otporni prema koroziji, slinih svojstava i
odgovarajuih preseka.
lan 94.
Ako se na nekom podruju oekuje jaa korozija ili se upotrebi nepocinkovani elik, uzimaju se oko
50% vee vrednosti preseka od vrednosti navedenih u tabeli 9.
lan 95.
Na uzemljivae i zemljovode, pored odredaba ovog pravilnika, primenjuju se i odredbe propisa o
tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V.
VIII. PRELAZAK VODOVA I NJIHOVO PRIBLIAVANJE OBJEKTIMA

1. Opte odredbe
lan 96.
Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliavanju vodova objektima, sigurnosna visina je
jednaka sigurnosnoj udaljenosti ako za sigurnosnu visinu nije navedena posebna vrednost.
lan 97.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti iz l. 100. do 224. ovog pravilnika odnose se na vodove
nazivnog napona do 110 kV.
lan 98.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti poveavaju se u odnosu na sigurnosne visine i sigurnosne
udaljenosti za nazivni napon 110 kV, i to:
1) za 0,75 m - za vodove nazivnog napona 220 kV;
2) za 2,0 m - za vodove nazivnog napona 400 kV.
09. 09. 14
Page 23 of 56
lan 99.
Odredbe l. 121. do 129, l. 142. do 148. i l. 178. do 181. ovog pravilnika primenjuju se i kad se vod
priblii autoputu, magistralnom putu, iari, plovnoj reci ili plovnom kanalu na udaljenost manju od
visine stuba iznad zemlje, s tim to se ne primenjuju odredbe o sigurnosnoj visini.
2. Nepristupana mesta
lan 100.
Za nepristupana mesta (npr.: gudure, stene, neplovne reke, movare i sl.) sigurnosna visina i
sigurnosna udaljenost iznose:
1) sigurnosna visina........................... 4,0 m;
2) sigurnosna udaljenost..................... 3,0 m.
3. Mesta nepristupana vozilima

lan 101.
Za mesta nepristupana vozilima sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost iznose:
1) sigurnosna visina........................5,0 m;
2) sigurnosna udaljenost.....................4,0 m.
4. Mesta pristupana vozilima

lan 102.
Za mesta pristupana vozilima (oko naseljenih podruja, iznad polja oko kojih se nalaze poljski putevi,
iznad livada i oranica, iznad poljskih puteva i umskih puteva), sigurnosna visina i sigurnosna
udaljenost iznose:
5. Zgrade
lan 103.
Voenje vodova preko zgrada koje slue za stalan boravak ljudi moe se izvesti ako su zadovoljeni
uslovi iz l. 104. do 108. ovog pravilnika.
Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad je rastojanje horizontalne projekcije najblieg provodnika u
neotklonjenom poloaju od zgrade manje od 3,0 m za vodove nazivnog napona do 20 kV i manje od 5,0
m za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV.
lan 104.
Za nepristupane delove zgrade (krov, dimnjak i sl.) sigurnosna udaljenost iznosi 3,0 m.
lan 105.
Za stalno pristupane delove zgrade (terasa, balkon, graevinske skele i sl.) sigurnosna visina i
sigurnosna udaljenost iznose:
09. 09. 14
Page 24 of 56
lan 106.
Vertikalna udaljenost izmeu provodnika i delova zgrade ispod provodnika (sleme krova, gornja ivica
dimnjaka itd.) za vodove sa viseim izolatorima iznosi najmanje 3,0 m i u sluaju kad u rasponu
ukrtanja postoji normalno dodatno optereenje, a u susednim rasponima nema tog optereenja.
lan 107.
Za vodove iznad zgrada potrebna je elektrino pojaana izolacija, a za vodove iznad stambenih zgrada i
zgrada u kojima se zadrava vei broj ljudi (npr. kole, vrtii itd.) potrebna je i mehaniki pojaana
izolacija.
lan 108.
Na stambenim zgradama nije dozvoljeno postavljanje zidnih konzola ili zidnih i krovnih nosaa za
noenje vodova.
6. Zgrade pogonskih postrojenja

lan 109.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti od zgrada koje pripadaju istom pogonskom postrojenju iji je
i elektroenergetski vod (elektrane, transformatorske stanice, razvodna postrojenja), a ne slue za
stanovanje, mogu biti i manje od vrednosti iz lana 103. ovog pravilnika ako se predvide odgovarajue
zatitne mere za spreavanje sluajnog dodira provodnika (npr. postavljanje ograde, lako uoljivih
natpisa za upozorenje i sl.).
7. Zgrade sa zapaljivim krovom

lan 110.
Za zgrade sa krovom pokrivenim zapaljivim materijalom, radi zatite vodova od oteenja sigurnosna
visina i sigurnosna udaljenost iznose, bez obzira na napon voda:
1) sigurnosna visina.......................12,0 m;
Za zgrade iz stava 1. ovog lana vae i odredbe l. 103. do 108. ovog pravilnika.
8. Objekti u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal

lan 111.
Nije dozvoljeno voenje vodova preko nadzemnih objekata u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal
(skladita benzina, ulja, eksploziva i sl.).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog lana, horizontalna sigurnosna udaljenost jednaka je visini
stuba uveanoj za 3,0 m, a mora iznositi najmanje 15,0 m.
9. Naseljena mesta
lan 112.
Za vodove u naseljenim mestima sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija mora biti elektrino pojaana.
10. Sportska igralita
09. 09. 14
Page 25 of 56
lan 113.
Ako vodovi prelaze preko igralita, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) sigurnosna udaljenost mora iznositi 12,0 m;
2) izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana;
3) dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih uadi mora se smanjiti na 75%
od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitnih uadi.
lan 114.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko strelita.
Sigurnosna udaljenost voda iznosi 12,0 m.
11. Javna kupalita i kampinzi

lan 115.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko javnih kupalita i kampinga.
12. Smuarske skakaonice

lan 116.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko odskone i doskone staze.
Sigurnosna udaljenost od odskone staze iznosi 8,0 m, a od doskone staze - 12,0 m.
Izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
13. ume i drvee

lan 117.
Sigurnosna udaljenost od bilo kog dela stabla iznosi 3,0 m.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i za vie nazivne napone sigurnosna udaljenost mora se odrati i u
sluaju pada stabla, pri emu se sigurnosna udaljenost meri od provodnika u neotklonjenom poloaju.
14. Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte

izgraeni kao putevi za optu upotrebu
lan 118.
Sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 119.
Udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice puta, po pravilu, ne sme biti manja od 10 m, a u
izuzetnim sluajevima moe se smanjiti na najmanje 5 m.
Izolacija mora biti elektrino pojaana.
U rasponu ukrtanja dozvoljava se jedan nastavak po provodniku ili zatitnom uetu.
lan 120.
09. 09. 14
Page 26 of 56
Ugao ukrtanja voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmanje 20.

Za lokalne puteve i puteve za industrijske objekte ugao ukrtanja nije ogranien.
15. Magistralni putevi

lan 121.
Na magistralnim putevima sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 122.
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice puta iznosi 20,0 m.
Kad vod prelazi magistralni put, udaljenost bilo kog dela stuba moe biti manja ako to uslovljavaju
mesne prilike, ali ne sme biti manja od 10,0 m.
lan 123.
Ugao ukrtanja, po pravilu, iznosi najmanje 30.
U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
16. Auto-putevi
lan 124.
Sigurnosna visina voda iznad auto-puta iznosi 7,0 m.
lan 125.
Udaljenost bilo kog dela stuba od ivice auto-puta iznosi najmanje 40,0 m.
Kad vod prelazi preko auto-puta, udaljenost bilo kog dela stuba moe biti manja ako to zahtevaju uslovi
tla, s tim da ne sme biti manja od 10,0 m.
lan 126.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih uadi smanjuje se na 75% od
vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 127.
U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno zatitnih uadi.
lan 128.
Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 30.
lan 129.
Pri voenju vodova paralelno sa auto-putem, udaljenost voda od auto-puta na potezima duim od 5 km
mora biti:
1) za vodove napona do 35 kV - najmanje 50,0 m;
2) za vodove napona veeg od 35 kV - najmanje 100 m.
09. 09. 14
Page 27 of 56
U brdovitim i umovitim predelima udaljenost voda od auto-puta moe se smanjiti na 40,0 m.
17. Naseljena mesta

lan 130.
U gusto naseljenim mestima, sigurnosna visina voda mora da iznosi 7,0 m.
lan 131.
Izolacija mora biti elektrino pojaana, a na mestima ukrtanja sa ulicama ili putevima i mehaniki
pojaana.
lan 132.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih uadi smanjuje se na 75% od
vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 133.
U rasponu ukrtanja vodova sa putevima u gusto naseljenim mestima nije dozvoljeno nastavljanje
provodnika, odnosno zatitne uadi, a u susednim rasponima dozvoljen je samo jedan nastavak po
provodniku, odnosno zatitnom uetu.
lan 134.
Ako je rastojanje horizontalne projekcije najblieg provodnika u neotklonjenom poloaju manje od 5,0
m, izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
18. Pijace i vaarita

lan 135.
Ako vodovi prelaze preko pijaca i vaarita, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
3) dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi mora se smanjiti na 75%
od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika;
4) nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitnih uadi.
19. Parkiralita i autobuska stajalita

lan 136.
Ako vod prelazi preko parkiralita ili autobuskog stajalita, sigurnosna visina iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
Smatra se da vod prelazi preko parkiralita, odnosno autobuskog stajalita i kad je rastojanje
horizontalne projekcije najblieg provodnika u neotklonjenom stanju manje od 5,0 m.
20. Tramvaji i trolejbusi

lan 137.
09. 09. 14
Page 28 of 56
Sigurnosna udaljenost voda od tramvaja ili trolejbusa, voznih i napojnih vodova, odnosno delova
konstrukcije za njihovo noenje iznosi 3,0 m.
lan 138.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi smanjuje se na 75% od
vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 139.
lan 140.
Ugao ukrtanja voda ne sme biti manji od 30.
21. Splavne reke

lan 141.
Sigurnosna visina voda od najvieg vodostaja reka na kojima je moguno splavarenje iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
22. Plovne reke i kanali

lan 142.
Sigurnosna visina od najvieg vodostaja pri kome je jo moguna plovidba iznosi, po pravilu, 15,0 m.
lan 143.
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba iznosi najmanje:
1) od obale.................................... 10 m;
2) od stope nasipa.............................6 m.
lan 144.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi smanjuje se na 75% od
vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 145.
lan 146.
lan 147.
09. 09. 14
Page 29 of 56
Pri voenju vodova paralelno sa plovnim rekama i kanalima na potezima duim od 5 km, udaljenost od
obale, odnosno od nasipa ne sme biti manja od 50 m.
lan 148.
Odredbe l. 143. i 144. ovog pravilnika primenjuju se i kad je horizontalna udaljenost otklonjenog
provodnika od obale zbog dejstva vetra pri + 40C za vodove nazivnog napona do 110 kV manja od 2,0
m.
23. Mostovne konstrukcije

lan 149.
Sigurnosna udaljenost voda iznosi:
1) od pristupanih delova mosta.............5,0 m;
2) od nepristupanih delova mosta...........3,0 m.
Ako vod prolazi kroz otvor mosta, sigurnosna udaljenost mora biti jednaka sigurnosnom razmaku iz
lana 29. ovog pravilnika.
Na mostu se mora ugraditi zatitna ograda koja e onemoguiti dodir sa delovima pod naponom.
24. Antene televizijskih i radio-prijemnika

lan 150.
Prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika dozvoljen je ako su ispunjeni sledei
uslovi:
3) normalno dozvoljeno naprezanje ne sme da prelazi 1/3 prekidne vrstoe provodnika i zatitne
uadi.
Ako je raspon ukrtanja ogranien noseim stubovima, mora se proveriti udaljenost kad u prelaznom
rasponu ostaje dodatno optereenje, a u susednim rasponima nema dodatnog optereenja na
provodnicima i zatitnoj uadi. Dozvoljena sigurnosna visina mora da iznosi 2,0 m.
25. Antene predajnih i prijemnih stanica

lan 151.
Prelazak voda preko antena predajnih i prijemnih radio-stanica nije dozvoljen.
26. Ukrtanje visokonaponskog voda sa drugim visokonaponskim

vodovima i njihovo meusobno pribliavanje
lan 152.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,0 m.
Uslovi iz stava 1. ovog lana moraju biti ispunjeni i kad na gornjem vodu ima dodatnog optereenja, a
na donjem vodu nema.
Odredba stava 2. ovog lana odnosi se i na proveravanje maksimalnog otklona provodnika donjeg voda.
Vod vieg napona postavlja se, po pravilu, iznad voda nieg napona.
Gornji vod mora se izgraditi sa elektrino pojaanom izolacijom.
09. 09. 14
Page 30 of 56
lan 153.
Najmanja meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jednaka udaljenosti D iz l. 30.
i 32. ovog pravilnika. Pri najveem otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra, mora se
proveriti da meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova nije manja od sigurnosnih razmaka za
vii napon, s tim da ne sme biti manja od 70 cm kad provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
lan 154.
Ako su dva voda ili vie vodova na raznim visinama zajednikih stubova, vod vieg napona postavlja se
iznad voda nieg napona.
27. Ukrtanje visokonaponskog voda sa niskonaponskim vodom i

njihovo meusobno pribliavanje
lan 155.
Prelazak niskonaponskog voda preko visokonaponskog voda nije dozvoljen.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost 2,0 m.
Gornji vod mora se izgraditi sa elektrinom pojaanom izolacijom.
lan 156.
Iznad niskonaponskih provodnika moraju se postaviti dva obostrano uzemljena sigurnosna ueta ija
raunska sila kidanja (mehanika vrstoa) iznosi najmanje 1000 daN.
lan 157.
Zatitna uad iznad niskonaponskih vodova ne moraju se postavljati ako su za visokonaponski vod
ispunjeni sledei uslovi:
1) da je izolacija u rasponu ukrtanje elektrino i mehaniki pojaana izolacija;
2) da normalno dozvoljeno naprezanje ne prelazi 1/3 prekidne vrstoe provodnika i zatitne uadi;
3) da je raspon ukrtanja ogranien noseim stubovima, a sigurnosna visina iznosi najmanje 2 m i kad
u prelaznom rasponu postoji dodatno optereenje, a u susednim rasponima nema dodatnog
optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi.
lan 158.
Ako uslovi iz l. 156. i 157. ovog pravilnika nisu ispunjeni, vod niskog napona treba postaviti u kabl ili
ga izmestiti.
lan 159.
Najmanja meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jednaka udaljenosti D iz l. 30.
i 32. ovog pravilnika.
Pri najveem otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra mora se proveriti da meusobna
udaljenost provodnika paralelnih vodova nije manja od sigurnosnog razmaka za vii napon, s tim da ne
sme biti manja od 70 cm kad provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
lan 160.
Ako na zajednikim stubovima ima vie vodova na raznim visinama, visokonaponski vodovi moraju se
postaviti iznad niskonaponskih vodova.
Niskonaponski vod mora se opremiti odvodnicima prenapona na poetku i na kraju deonice voda koja je
na zajednikim stubovima sa visokonaponskim vodom, kao i na svakom eventualnom ogranku.
09. 09. 14
Page 31 of 56
28. Ukrtanje nadzemnog elektroenergetskog voda sa

telekomunikacionim vodom i njihovo meusobno pribliavanje
lan 161.
Na mestu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom sigurnosna
visina izmeu najnieg provodnika elektroenergetskog voda i najvieg provodnika telekomunikacionog
voda iznosi:
1) za vodove napona 400 kV.........................5,5 m;
2) za vodove napona 220 kV.........................4,0 m;
3) za vodove napona od 35 kV do 110 kV........3,0 m;
4) za vodove napona od 1 kV do 35 kV...........2,5 m.
lan 162.
U rasponu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom izolacija mora
biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 163.
Na mestu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom nije dozvoljeno
postavljanje zatitne mree iznad telekomunikacionog voda.
lan 164.
U rasponu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom nije
dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno zatitne uadi.
lan 165.
Na stubovima raspona ukrtanja elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom nije
dozvoljena upotreba iskonih i kliznih stezaljki.
lan 166.
Ugao ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionom vodom, po pravilu, ne sme
biti manji od 45, s tim da se izuzetno moe smanjiti do 30.
lan 167.
Ako elektroenergetski vod nema zatitno ue, na stubovima telekomunikacionih vodova koji se nalaze
na krajevima raspona ukrtanja sa nadzemnim elektroenergetskim vodom moraju se postaviti
gromobrani ije uzemljenje, po pravilu, treba da ima elektrinu otpornost manju od 25 .
lan 168.
U zateznom polju ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom
najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitne uadi iznose:
2
1) za bakar i elik..............................16 mm ;
2
2) za al-elik.....................................25 mm ;
2
3) za aluminijum i legure aluminijuma.....35 mm .
09. 09. 14
Page 32 of 56
Upotreba jednoinih provodnika i zatitne uadi nije dozvoljena.
lan 169.
Raspon ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim vodom, po pravilu manji
je od susednih raspona, ili se stubovi u rasponu ukrtanja proraunavaju za vei raspon.
lan 170.
Na mestima pribliavanja vodova, horizontalna udaljenost izmeu najbliih provodnika oba voda mora
biti jednaka visini viih stubova, uveanoj za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je horizontalna udaljenost jednaka sigurnosnoj
visini iz lana 161. ovog pravilnika, s tim da izolacija voda bude mehaniki i elektrino pojaana.
lan 171.
Pri pribliavanju vodova na krivinama moraju se preduzeti mere protiv dodira otkinutih provodnika, i to:
1) raspon se mora smanjiti tako da otkinuti provodnik spoljnog voda ostane udaljen najmanje 3,0 m
od najblieg provodnika unutranjeg voda; ili
2) uvrenje provodnika na potpornim izolatorima (sigurnosni stremeni ili slino) mora se pojaati.
lan 172.
Odredbe l. 170. i 171. ovog pravilnika primenjuju se i na telekomunikacione vodove za koje su
upotrebljeni nadzemni (vazduni) kablovi.
lan 173.
Telekomunikacioni kablovi poloeni u zemlju moraju se udaljiti od stubova elektroenergetskih vodova
najmanje 10,0 m za nazivne napone do 110 kV, 15,0 m za nazivni napon 220 kV, a 25,0 m za nazivni
napon 400 kV.
Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz stava 1. ovog lana, dozvoljeno je da se telekomunikacioni kablovi
poloe najmanje na 1 m od stubova elektroenergetskih vodova nazivnog napona do 35 kV.
lan 174.
Postavljanje telekomunikacionih vodova na stubovima nadzemnih elektroenergetskih vodova nije
dozvoljeno, osim ako taj telekomunikacioni vod slui za signalizaciju i telekomunikacije u
elektroenergetskim mreama.
lan 175.
Horizontalna udaljenost najblieg provodnika elektroenergetskog voda do stuba telekomunikacionog
voda ne sme iznositi manje od 5,0 m. Taj uslov mora biti ispunjen ako visinska razlika izmeu najbliih
provodnika oba voda iznosi najmanje 10,0 m.
Horizontalna udaljenost stuba elektroenergetskog voda od najblieg provodnika telekomunikacionog
voda ne sme biti manja od 2,0 m.
lan 176.
Ako su na mestu ukrtanja telekomunikacioni vodovi izvedeni kao kablovski, horizontalna projekcija
udaljenosti najblieg provodnika nadzemnog elektroenergetskog voda od najblieg stuba koji nosi
telekomunikacione vodove, odnosno izvod telekomunikacionog kabla mora biti najmanje jednaka visini
stuba elektroenergetskog voda na mestu ukrtanja, poveanoj za 3,0 m.
09. 09. 14
Page 33 of 56
29. Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog

elektroenergetskog voda
lan 177.
Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog elektroenergetskog voda nije dozvoljen.
30. iare
lan 178.
Pri ukrtanju elektroenergetskog voda sa iarom (iznad ili ispod iare), sigurnosna udaljenost u
najnepovoljnijem poloaju delova iare i provodnika iznosi 5,0 m.
lan 179.
Pri prelasku elektroenergetskog voda preko iare izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 180.
U rasponu ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i
zatitne uadi.
Ugao ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom mora biti manji od 30.
lan 181.
U rasponu ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom metalni delovi susednih noseih konstrukcija
iare moraju se uzemljiti.
31. Metalne i iane ograde

lan 182.
Metalne i iane ograde koje se nalaze oko objekata u kojima se zadrava vei broj lica ili slue za
stanovanje ne smeju se postavljati u blizini elinih i armiranobetonskih stubova. Njihova udaljenost
mora iznositi najmanje 0,7 Uu (cm), s tim to ne sme biti manja od 20 cm, gde je Uu nazivni napon
(kV).
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, potrebno je sraunavanje ili merenje indukovanih napona pri
normalnom pogonu dalekovoda.
Ako je indukovani napon prema zemlji vei od 65 V, moraju se preduzeti posebne mere zatite
(uzemljenje, galvansko odvajanje delova ograde, zamena ograde ili slino). Ako se zatita vri
uzemljenjem, otpornost uzemljenja ne sme biti vea od 25 .
Sigurnosna udaljenost voda od metalne i iane ograde iznosi 3,0 m.
32. iane mree

lan 183.
Sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost od iane mree u poljima zasejanim hmeljom, vinogradima i
vonjacima iznose 3,75 m.
lan 184.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je primena samo jednog potpornog izolatora za
prvi vii stupanj izolacije, s tim da se primeni sigurnosno uvrivanje provodnika na izolatore.
09. 09. 14
Page 34 of 56
lan 185.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitnih uadi odreuju se prema lanu 168. ovog pravilnika.
lan 186.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, primenjuju se odredbe st. 2. i 3. lana 182. ovog pravilnika.
33. Gasovodi, naftovodi, parovodi i sl.

lan 187.
Ako su gasovodi, naftovodi, parovodi i sl. postavljeni nadzemno, sigurnosna visina i sigurnosna
udaljenost voda iznose 8,0 m.
lan 188.
Sigurnosna udaljenost voda meri se od gasovoda, naftovoda, parovoda ili slinog objekta, kao i od
njegove nosee metalne konstrukcije.
lan 189.
Ugao ukrtanja voda ne sme biti manji od 30.
lan 190.
Na mestu ukrtanja voda i cevovoda, nadzemni cevovod mora biti uzemljen na odgovarajui nain.
lan 191.
Ako se vod postavlja paralelno sa nadzemnim gasovodom, naftovodom ili slinim objektima, sigurnosna
udaljenost tog voda ne sme biti manja od visine stuba uveane za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je manja sigurnosna udaljenost pod uslovom da se
preduzmu mere koje se preduzimaju pri ukrtanju elektroenergetskog voda sa cevovodima prema lanu
187. ovog pravilnika.
34. Stogovi i suare

lan 192.
Pri prelasku voda preko stogova i suara, sigurnosna visina iznosi najmanje 12,0 m, a sigurnosna
udaljenost mora da iznosi najmanje 5,0 m bez obzira na nazivni napon voda.
lan 193.
Odredbe l. 103. i 110. ovog pravilnika primenjuju se i za zgrade u kojima se sui seno, itarice i sl.
(senjaci, ambari i koevi).
35. Groblja
lan 194.
Postavljanje stubova na grobljima nije dozvoljeno.
Pri prelasku voda preko groblja, na stubovima u rasponu ukrtanja izolacija mora biti mehaniki i
elektrino pojaana.
09. 09. 14
Page 35 of 56
36. Aerodromi i helidromi

lan 195.
Vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma.
Udaljenost voda od poletno-sletne staze ne sme biti manja od 1000 m, s tim to se pravac poletnosletne staze ne sme presecati na udaljenosti manjoj od 3000 m.
Udaljenosti iz stava 2. ovog lana mogu se smanjiti zavisno od terenskih uslova i namene aerodroma.
Vodovi ne smeju da prelaze preko helidroma niti da se pribliavaju osnovnim pravcima poletanja i
sletanja na udaljenosti manjoj od 1000 m, a u ostalim pravcima ta udaljenost ne sme biti manja od 200
m.
37. Protivgradne stanice

lan 196.
Vodovi ne smeju prelaziti preko protivgradnih stanica.
Udaljenost voda od protivgradne stanice ne sme biti manje od 200 m po horizontali, s tim to
provodnici i zatitna uad moraju biti u nioj ravni od protivgradne stanice.
38. eleznike pruge koje nisu predviene za elektrifikaciju sa

nadzemnim kontaktnim vodom
lan 197.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitne uadi u polju ukrtanja iznose:
2
1) za ue od bakra i elika.................16 mm ;
2
2) za ue od aluminijuma..................35 mm ;
2
3) za ue od drugih materijala.............25 mm .
lan 198.
Najvee naprezanje na zatezanje (horizontalna komponenta), koje u provodniku nastaje u
najnepovoljnijim uslovima, mora se u odnosu na normalno dozvoljeno naprezanje materijala prema
lanu 20. ovog pravilnika smanjiti, i to: - za elektroenergetske vodove nazivnog napona do 50 kV na
2/3, a za elektroenergetske vodove nazivnog napona veeg od 50 kV na 85%.
lan 199.
Pri trostrukom normalnom dodatnom optereenju mora se proveriti da naprezanje provodnika u taki
uvrenja ne prelazi vrednost izuzetnog dozvoljenog naprezanja materijala prema lanu 20. ovog
pravilnika.
lan 200.
U rasponu ukrtanja voda nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
lan 201.
U zateznom polju ukrtanja voda izolacija mora biti mehaniki pojaana.
Radi pojaane mehanike sigurnosti na potpornim izolatorima, nije dozvoljeno postavljanje izolatora
jednog ispod drugog.
09. 09. 14
Page 36 of 56
lan 202.
U rasponu ukrtanja voda izolacija mora biti i elektrino pojaana.
Izolatorski lanci za napone od 35 kV ili vie napone moraju biti uzemljeni i zatitnom armaturom
zatieni od preskoka.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na izolatorske lance na drvenim stubovima.
lan 203.
Na noseim stubovima zateznog polja ukrtanja voda nije dozvoljena upotreba iskonih stezaljki.
lan 204.
U zateznom polju ukrtanja dozvoljena su najvie tri nosea stuba.
lan 205.
U zateznom polju ukrtanja voda nazivnog napona do 20 kV sa eleznikom prugom mogu se za nosee
stubove upotrebiti prosti drveni stubovi ukljeteni u posebne nogare ili dvostruki drveni stubovi na
kojima ne sme biti skretanja trase.
Za zatezne stubove moraju se upotrebiti A stubovi ili drugi odgovarajui tipovi stubova.
lan 206.
Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV dozvoljeni su i drveni A stubovi samo u pravoj trasi voda, a
izuzetno i za ugao skretanja do 5, s tim to se stabilnost mora raunski proveriti. Za zatezne stubove
moraju se upotrebiti stubovi tipa piramide ili drugih odgovarajuih tipova.
lan 207.
U zateznom polju ukrtanja nije dozvoljeno usidrenje stubova za vodove nazivnog napona do 20 kV.
lan 208.
Na stubove u rasponu ukrtanja nadzemnih vodova nije dozvoljeno postavljanje transformatora i uljnih
prekidaa, kao ni prekidaa kod kojih mogu nastati otvoreni elektrini lukovi.
lan 209.
Stubovi raspona ukrtanja moraju se proveriti za normalno i vanredno optereenje prema l. 67. do 70.
ovog pravilnika, a zatezni stubovi moraju se proveriti i za sledea optereenja:
1) teinu stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
2) teinu dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
3) silu zatezanja svih provodnika i zatitne uadi u polju ukrtanja, a za vodove sa provodnicima u
snopu - silu zatezanja svih provodnika u snopu i zatitne uadi u polju ukrtanja.
lan 210.
Na stubovima u polju ukrtanja nadzemnog voda moraju se uzemljiti svi metalni delovi koji slue za
uvrenje izolatora.
lan 211.
Odredbe l. 81. do 84. ovog pravilnika primenjuju se i za otpornost uzemljenja voda.
09. 09. 14
Page 37 of 56
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, otpornost uzemljenja voda moe se ostvariti paralelnim
spajanjem nekoliko uzemljenja preko zatitne uadi.
lan 212.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice ine mora da iznosi 7,0 m.
lan 213.
Ako u zateznom polju ukrtanja postoje nosei stubovi moraju se proveriti sigurnosne visine iz lana
161. ovog pravilnika za telekomunikacione vodove i lana 212. ovog pravilnika ako u rasponu ukrtanja
ostane dodatno optereenje, a u susednim rasponima nema dodatnog optereenja na provodnicima i
zatitnoj uadi. U tom sluaju, sigurnosna visina moe biti manja za 1,0 m od vrednosti utvrene u l.
161. i 212. ovog pravilnika.
lan 214.
Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 45, s tim to se, izuzetno, moe smanjiti do 30 za vodove
nazivnog napona od 35 kV i vie.
lan 215.
Ako se vodovi postavljaju iznad staninih perona, istovarnih rampi i drugih istovarnih povrina,
sigurnosna visina voda od gornje ivice ina ne sme biti manja od 12,0 m.
lan 216.
Pri ukrtanju ili pribliavanju voda i eleznike pruge, najmanja horizontalna udaljenost bilo kog dela
stuba od najblie eleznike ine treba da iznosi 10,0 m, s tim to se izuzetno moe smanjiti na 5,0 m.
lan 217.
Ako se vod priblii koloseku eleznike pruge tako da je horizontalna udaljenost izmeu najblieg
provodnika i najblie ine manja od 5,0 m, moraju se preduzeti mere zatite kao da vod prelazi preko
eleznike pruge, osim u pogledu sigurnosne visine.
39. Elektrificirane eleznike pruge sa nadzemnim kontaktnim

vodovima
lan 218.
Odredbe l. 197. do 204, l. 207. do 211. i l. 213. do 217. ovog pravilnika primenjuju se i na
elektrificirane eleznike pruge sa nadzemnim kontaktnim vodovima.
Udaljenost stuba od najblie eleznike ine iznosi 15,0 m, a upotreba drvenih stubova nije dozvoljena.
Sigurnosna visina voda za pruge koje su predviene za elektrifikaciju, za koje ne postoje podaci o visini
kontaktnih vodova na mestu ukrtanja sa elektroenergetskim vodom, mora da iznosi 12,0 m.
Sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost nadzemnih elektroenergetskih vodova od kontaktnih vodova
odreuju se prema odredbama l. 152. do 154. ovog pravilnika.
40. Industrijske pruge i koloseci

lan 219.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice ina iznosi 7,0 m, a za pruge sa kontaktnim vodom odreuje se
prema odredbama lana 218. ovog pravilnika.
lan 220.
09. 09. 14
Page 38 of 56
Za pruge bez kontaktnog voda izolacija mora biti mehaniki pojaana, a za pruge sa kontaktnim vodom
izolacija mora biti i elektrino pojaana.
lan 221.
Na noseim stubovima raspona ukrtanja voda i pruge nije dozvoljena upotreba iskonih stezaljki.
lan 222.
Ugao ukrtanja, po pravilu, ne sme biti manji od 30, ali se moe smanjiti ispod 30 za vodove
nazivnog napona od 10 kV i vie.
lan 223.
U pogledu udaljenosti bilo kog dela stuba od eleznikog koloseka pri ukrtanju voda i pruge primenjuju
se odredbe lana 216. ovog pravilnika.
41. Staklenici i staklene bate

lan 224.
Odredbe lana 103. ovog pravilnika primenjuju se i za prelaske elektroenergetskih vodova preko
staklenika i staklenih bati.
IX. DRVENI STUBOVI

1. Odreivanje dimenzija
lan 225.
Pri statikom proraunu uzima se da je drveni stub potpuno prav i da je poveanje prenika stuba na
debljem kraju u skladu sa propisom o jugoslovenskom standardu za drvene stubove za nadzemne
elektroenergetske vodove.
lan 226.
Naprezanje stuba ili njegovih delova od sila zatezanja, odnosno pritiska, koje je ravnomerno
rasporeeno po preseku, ne sme prelaziti vrednosti iz tabele 10.
Tabela 10
Vrsta
naprezanja
Najvee
dozvoljeno
naprezanje
2
daN/cm
Pritisak
Smicanje u
Smicanje
upravno na
pravcu
upravno na
pravac
vlakana
pravac vlakana
vlakana
tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo
drvo drvo drvo drvo drvo drvo drvo
drvo
drvo
190
110
120
40
50
15
20
30
40
Zatezanje ili
savijanje
meko
drvo
150
Pritisak u
pravcu
vlakana
2
Vrednosti navedene u tabeli 10 odreene su prema zateznoj vrstoi mekog drveta od 550 daN/cm ,
2
odnosno tvrdog drveta od 850 daN/cm .
Pri vanrednom optereenju elektroenergetskog voda prema lanu 66. stav 3. ovog pravilnika vrednosti
u tabeli 10 mogu se poveati za 25%.
lan 227.
09. 09. 14
Page 39 of 56
Pri naprezanju stuba i njegovih delova na savijanje, maksimalno ivino naprezanje ne sme prelaziti
dozvoljeno naprezanje na savijanje prema tabeli 10 iz lana 226. ovog pravilnika.
Slabljenje preseka zbog rupa za vijke, modanike i dr. mora se uvek uzeti u obzir pri delovanju sile
zatezanja.
lan 228.
Naprezanje stuba i njegovih delova na izvijanje, izraunato prema sledeim obrascima, ne sme prelaziti
vrednost dozvoljenog naprezanja na pritisak.
Naprezanje na izvijanje proraunava se po obrascu:
i = --------- t
S
gde je:
- koeficijent izvijanja;
F - najvea aksijalna sila (daN);

2
S - neoslabljeni presek, u cm .
Koeficijent
odreuje se s obzirom na vitkost tapa, i to:

1
za
75 vredi = -----------------------2
1 - 0,8 (/100)
2
za
> 75 vredi = -----3100
Izvijanje iz stava 1. ovog lana proraunava se za ravan izvijanja koja je najnepovoljnija.

Vitkost obinog stuba proraunava se po sledeem obrascu:
li
= ---i
gde je:
li - duina izvijanja;
J
i - poluprenik izvijanja i =
---;
S
J - moment inercije preseka u pravcu izvijanja za koji vredi li (mala lokalna slabljenja ne uzimaju se
u obzir);
S - povrina preseka bez obzira na mala lokalna oslabljenja, u cm.
Kao duina izvijanja za ukopane A stubove uzima se razmak od sredine klina i vijka na vrhu do polovine
ukopane duine, a za ukopane trokrake, odnosno etvorokrake piramide - razmak od sredine klina ili
vijka na vrhu do poprenog spoja, odnosno od poprenog spoja do polovine ukopane duine.
Za stubove sa nogarima, kao duina izvijanja uzima se razmak od sredine klina na vrhu, odnosno
poprenog spoja do polovine razmaka izmeu vijaka koji spajaju nogare sa stubom.
lan 229.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispunjavaju uslove iz lana 236. ovog pravilnika, moe se
uzeti da imaju dvostruki moment otpora jednostrukog stuba.
09. 09. 14
Page 40 of 56
Za dvostruke stubove koji ispunjavaju uslove iz lana 236. ovog pravilnika, uzima se da imaju trostruki
moment otpora jednostrukog stuba ako pravac sile lei u ravni koja prolazi kroz ose stuba.
2. Spajanje
lan 230.
Sredstva za spajanje stubova treba da onemogue meusobno pomicanje pojedinih elemenata sloenih
stubova i ta sredstva moraju imati vrednosti maksimalnih sila kojima se mogu opteretiti spojevi vijcima
navedenim u tabeli 11.
Tabela 11
Nain
spajanja
Dvosean spoj
Element spoja
Unutranje drvo
Spoljanje drvo
Jednosean spoj Jedan ili drugi

x)
Maksimalno optereenje
daN
za meko
drvo
2x)
360 d
2
260 d
2
170 d
za tvrdo
drvo
2
450 d
2
300 d
2
200 d
d - prenik spojivog vijka, u cm.
lan 231.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana, pod uglom
tabele 11 mnoe se sledeim faktorom k:
sa pravcem vlakana (lan 230), vrednosti iz
= 0
15
30
45
60
85
90
k = 1,00
0,95
0,91
0,87
0,83
0,79
0,75
lan 232.
Ispod glave i ispod navrtke svakog vijka mora se postaviti okrugla podlona ploica prenika 3,5 d,
odnosno kvadratna ploica iste tolike duine strana, gde je d - prenik vijka. Debljina ploice mora
iznositi oko 1/10 njene strane (prenika), ali ne sme biti manja od 4 mm.
lan 233.
Meusobni razmak izmeu vijaka, kao i razmak od vijaka do kraja tapa, u pravcu sile zatezanja, mora
iznositi najmanje 7 prenika vijka, ali ne sme biti manji od 10 cm.
lan 234.
Modanici stubova izrauju se od tvrdog drveta. Pritisak izmeu drveta i modanika ne sme biti vei od
pritiska dozvoljenog prema tabeli 10 iz lana 226. ovog pravilnika, pod uslovom da duina modanika
nije manja od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni modanicima moraju biti meusobno stegnuti vijcima.
lan 235.
A stubovi se moraju na gornjem kraju spojiti bar jednim modanikom od tvrdog drveta.
Priblino u sredini slobodne duine stuba mora se postaviti bar jedna poprena spojnica. Spojnica se
sastoji od dva etvrtasta ili poluokrugla drveta i na obe strane privruje se vijcima za stub, ili se
sastoji od jednog okruglog drveta iji prenik ne sme biti manji od prenika stuba na vrhu, a stee se
vijkom najmanje M 20, postavljenim odmah ispod spojnice i paralelno s njom.
09. 09. 14
Page 41 of 56
Na donjem kraju stuba postavljaju se kleta ije su gredice spojene sa stubovima, vijcima prenika
najmanje M 20.
lan 236.
Dvostruki stubovi spojeni modanicima moraju imati po jedan modanik na svakom kraju, a zavisno od
duine stuba jo 2 do 4 modanika po duini, i to tako postavljena da se rupama za vijke i modanike
ne oslabi stub oko opasnog preseka. Neposredno uz svaki modanik mora se postaviti najmanje po
jedan spojni vijak. Za dvostruke stubove prenika 16 cm na vrhu, spojni vijci moraju biti najmanje M
16, a za deblje stubove najmanje M 20.
lan 237.
Umesto modanika mogu se upotrebiti i druga sredstva iste mehanike vrednosti (npr. buldog-ploice).
3. Mere i oblik stubova

lan 238.
Najmanji dozvoljeni prenik stuba na tanjem kraju mora da iznosi, i to:
1) jednostrukih stubova i elemenata sloenih stubova
koji su optereeni............................................................ 16 cm;
2) pomonih elemenata sloenih stubova ................................. 14 cm;
3) A stubova i dvostrukih stubova spojenih modanicima............. 15 cm;
4) nogara............................................................................18 cm.
lan 239.
Prenik stubova meri se na 30 cm od vrha, a odreuje se na osnovu izmerenog obima stuba.
lan 240.
Stubovi za elektroenergetske vodove moraju biti pravi. Smatra se da je stub prav ako razmak od
konopca zategnutog izmeu vrha stuba i mesta na kome stub izlazi iz zemlje do povrine stuba ni na
jednom mestu nije vei od poluprenika stuba na izmerenom mestu.
4. Zatita od truljenja i korozije

lan 241.
Sve vrste drvenih stubova za elektroenergetske vodove, osim stubova koji po svojoj prirodi nisu
podloni truljenju, impregniu se podesnim sredstvima da bi se obezbedila njihova trajnost.
Zatita drvenih stubova, u smislu stava 1. ovog lana, mora biti u skladu sa jugoslovenskim
standardima za zatitu drvenih stubova.
lan 242.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se zatiti od razaranja.
Nije dozvoljeno direktno ubetoniranje stubova u temelje.
elini delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se zatititi od korozije odgovarajuom
zatitom.
X. ELINI STUBOVI
09. 09. 14
Page 42 of 56
1. Nain proraunavanja reetkastih stubova

lan 243.
Reetkasti stubovi proraunavaju se kao prostorne reetkaste konstrukcije.
Ako se reetkasti stubovi ne proraunavaju kao prostorne reetkaste konstrukcije, sile koje deluju na
stub rastavljaju se na komponente paralelne sa stranicama stuba, a proraunavanje elemenata vri se
prema l. 244, 245. i 246. ovog pravilnika.
lan 244.
Pojasnici (ugaoni tapovi) reetkastih stubova proraunavaju se na aritmetiki zbir sila u odnosnim
tapovima koje su prouzrokovane odnosnim komponentama.
lan 245.
Dijagonale reetkastih stubova proraunavaju se prema silama prouzrokovanim onom komponentom
koja je paralelna sa odnosnom stranom stuba.
lan 246.
Moment torzije od spojnih sila na reetkastim stubovima pravougaonog preseka moe se zameniti sa
dva jednaka para sila koje dejstvuju u meusobno paralelnim stranama preseka u ravni dejstvovanja
torzionog momenta. Takav nain proraunavanja primenjuje se ako odnos strana preseka iznosi najvie
1,5, ako stub ima oblik zarubljene piramide i ako su u ravni dejstvovanja torzionog momenta ugraena
horizontalna uvrenja u okviru preseka stuba.
lan 247.
Za pojasnike koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama pritiska, eventualna ekscentrinost tih
sila moe se zanemariti.
lan 248.
Za tapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama pritiska, ekscentrinost tih sila
moe se zanemariti kad se tap sastoji od jednog ugaonika koji je na ugaone tapove ili na vorni lim
prikljuen samo jednim krakom.
2. Nain izrade reetkastih stubova

lan 249.
Najmanje dozvoljene mere noseih elemenata elinih reetkastih stubova navedene su u tabeli 12.
Poto je najmanji prenik vijka 12 mm, ugaonici L 30 x 30 x 3 i pljosnati elik irine 30 mm mogu se
spajati samo varenjem ili zakovicama.
lan 250.
Najvee dozvoljene mere zakovica i vijaka, zavisno od irine krakova ugaonika, date su u tabeli 13.
Spajanje se moe izvesti i jednom zakovicom, odnosno jednim vijkom.
Tabela 12
Element
Oblik
Ugaonici
Pljosnati elik, neoslabljen
Hladno oblikovani profili
Najmanje mere,
mm
profil
irina b
debljina
irina b
30x30x3
30
3
30
09. 09. 14
Page 43 of 56
Pljosnati elik oslabljen najvie jednom rupom za zakovice ili

vijke
debljina
ako vlaga moe prodreti u cev
debljina zida
ako su sigurno zatiene od korozije
debljina zida
2,5
Cevi
Okrugli elik za
prednapregnute
dijagonale
Zakovice
u najniem polju
prenik d
u ostalim poljima
prenik d
prenik rupe d1
prenik navoja d
11
duina l
debljina vara a
duina l
debljina vara a
40
3
40
3
Vijci
na sastavima ugaonika i pljosnatog elika
Varovi
na sastavima cevi
12
Tabela 13
Mere,
u mm
Ugaonici
Najmanja irina kraka
35
45
50
60
70
75
80
Zakovice
Prenik rupe d1
Prenik navoja d
Prenik rupe d1
11
14
17
20
23
26
29
12
13
14
15
16
17
20
22
24
26
27
28
30
32
Vijci
lan 251.
Razmaci za veze pomou zakovica, odnosno vijaka navedeni su u tabeli 14.
Tabela 14
Razmak
Izmeu dve susedne

zakovice ili upasovana
vijka, bez obzira na
pravac sile
Izmeu dva susedna
vijka, bez obzira na
pravac sile
Od sredine zakovice ili
vijka do ivice elementa u
pravcu sile
Od sredine zakovice ili
vijka do ivice elementa,
upravno na pravac sile
Najmanji razmak
Najvei razmak
redovno
izuzetno
nosee
veze
konstrukcione
veze
3,0 d1
2,5 d1
6 d1
8 d1 ili
20
4,0 d1
3,5 d1
6 d1
1,8 d1
1,5 d1
3 d1
4 d1 ili
8
1,5 d1
1,2 d1
3 d1
4 d1 ili
8
8 d1 ili
20
lan 252.
Pri spajanju tapova zavarivanjem, materijal mora biti zavarljiv, a teite varova mora se poklapati sa
teinom linijom prikljunog tapa.
lan 253.
Izrada rupa za zakovice i vijke probijanjem bez naknadnog provrtanja dozvoljena je samo ako debljina
elementa ne iznosi vie od 10 mm, u protivnom, mora se, u skladu sa odgovarajuim propisima za
eline konstrukcije, ispitivanjem dokazati da pri probijanju oteenja debljih elemenata ne dolazi do
oteenja noseih elemenata.
lan 254.
09. 09. 14
Page 44 of 56
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtanja.
3. Koeficijenti sigurnosti i odreivanje dimenzija

lan 255.
Za proraunavanje konstrukcija stuba primenjuju se koeficijenti sigurnosti, zavisno od sluaja
optereenja, i to:
1) 1,50 - za normalno optereenje;
2) 1,10 - za vanredno optereenje (prekid provodnika ili zatitnog ueta).
lan 256.
Dimenzije elemenata stubova odreuju se u skladu sa propisima o jugoslovenskim standardima za
eline konstrukcije.
4. Stubovi izraeni od cevi

lan 257.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti eline cevi.
lan 258.
Za ukletene stubove izraene od jedne cevi ili odgovarajueg poligonalnog preseka primenjuju se
koeficijenti sigurnosti, zavisno od sluaja optereenja, i to:
1) 1,65 - za normalno optereenje;
2) 1,30 - za vanredno optereenje.
5. Zatita od korozije
lan 259.
Za delove elinih stubova koji su iznad zemlje, zatita od korozije moe se postii zatitnim premazom
protiv korozije ili metalnim prevlakama.
lan 260.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovanje toplim postupkom ako to oblik elinih delova
dozvoljava, a moe se vriti i metalizacija.
lan 261.
Navoji i navrtke pocinkovani vruim postupkom mogu se obraivati samo ako je moguno njihovo
neometano navijanje.
lan 262.
elini delovi koji su u zemlji moraju se zatititi premazivanjem bitumenom ili nekim drugim
odgovarajuim sredstvom.
lan 263.
elini delovi koji se nalaze u betonu ne moraju se zatititi od korozije. Premazivanje elinih delova
zatitnim sredstvima koja smanjuju priljubljivanje betona i elika nije dozvoljeno ako to nije uzeto u
obzir prilikom prorauna.
09. 09. 14
Page 45 of 56
lan 264.
Na stubovima od elinih cevi svi varovi moraju biti nepropusni da bi se izbeglo prodiranje i zadravanje
vlage u cevi. Ako cevi nisu nepropusno zatvorene, unutranje zidove cevi treba premazati bitumenom ili
drugim zatitnim sredstvima istog dejstva.
lan 265.
Ako je raspored elemenata na stubu takav (hod dijagonala i horizontala vei od 60 cm) da je oteano
penjanje radnika, moraju se predvideti penjalice, s tim da prva penjalica ne sme biti na visini manjoj od
2,5 m iznad terena.
XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI

1. Opte odredbe
lan 266.
Pri izradi stubova od armiranog betona, pored odredaba ovog pravilnika primenjuju se i odredbe propisa
o tehnikim normativima za beton i armirani beton, odnosno propisa o tehnikim normativima za
prednapregnuti beton.
2. Odreivanje dimenzija i konstruisanje stubova

lan 267.
Sile i momenti za odreivanje dimenzija stubova proraunavaju se na osnovu statikog prorauna, s tim
to se moraju uzeti u obzir naprezanja stubova prema l. 65. do 70. ovog pravilnika i ostala naprezanja
(npr. pri prenoenju i podizanju stubova).
lan 268.
etvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i uplji koso optereeni stubovi proraunavaju se za
komponente u pravcu simetrale ili u pravcu dijagonala preseka, s tim to se naprezanja odreuju
aritmetikim super-poniranjem.
lan 269.
Za uspravno livene stubove, odreivanje dimenzija za usidrenje i nastavak na preklop glavne armature
vri se tako to se raunski odreene duine poveavaju za 50%.
Mere iz stava 1. ovog lana treba poveati najmanje za 100% za usidrenje armature stuba u temelje,
pod uslovom da se ne predvia efikasnije obezbeenje.
lan 270.
Pri odreivanju dimenzija stubova za transport, podizanje i sl. naprezanja materijala koja tom prilikom
nastaju ne smeju prekoraiti dozvoljena naprezanja propisana za vanredna optereenja.
lan 271.
Dozvoljena naprezanja betona i elika za armirano-betonske stubove navedena su u tabeli 15. Ako se
upotrebe druge vrste elika, potrebno je podneti dokaze o njihovoj vrstoi i raunati sa stepenom
sigurnosti predvienim za materijale navedene u tabeli 15.
Tabela 15
Presek bez
obzira na oblik
Beton
MB 20
elik
MB 30
.0300
.0550
.0551
RA 400/500
09. 09. 14
Page 46 of 56
Naprezanje na pritisak
2
daN/cm
teino
ivino
teino
ivino
A
Preseci visine
45
manje od 12 cm
Preseci visine
55
najmanje 12 cm
A - normalno
optereenje
B - vanredno
optereenje
60
65
85
65
85
90
115
70
80 105 80 105 120 155
2
Naprezanje na zatezanje daN/cm
1600 1900
1900
2400 2200 2900
lan 272.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke nie od MB 20, a beton za stubove razvijenih,
upljih ili perforiranih preseka, kao i za sve montane delove, ne sme biti marke nie od MB 30.
lan 273.
Sva naprezanja na zatezanje treba u celini da preuzme armatura. Kosa glavna naprezanja mogu iznositi
najvie polovinu od dozvoljenih vrednosti za odnosnu marku betona.
3. Izrada stubova
lan 274.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane vrstoe za odnosnu marku betona, mora se obezbediti i
2
priljubljivanje betona i elika od najmanje 7,0 daN/cm .
lan 275.
Beton treba pripremiti u mealici, a ako se priprema na centralnom mestu, mora se transportovati na
odgovarajui nain i ugraditi pre poetka vezivanja.
lan 276.
Prilikom ugraivanja beton se za sve stubove mora nabijati mainski: vibratorima, pervibratorima,
centrifugiranjem ili drugim opteusvojenim postupkom.
lan 277.
Gotove povrine betona, posle skidanja oplate, moraju biti glatke, bez upljikavih mesta i gnezda. Ako
nastanu hrapavosti, upljine, gnezda i slino, moraju se popraviti neposredno posle skidanja oplata.
lan 278.
Gotovi stubovi moraju se prenositi i podizati tako da se ne otete i da ne budu izloeni optereenjima za
koja nisu dimenzionisani. Manja oteenja moraju se popraviti, a stubovi koji su toliko oteeni da je
ugroena njihova stabilnost ne smeju se upotrebiti.
lan 279.
Ako se radi poveanja nepropusnosti spoljanje povrine betona ili radi boljeg izgleda stubovi
premazuju (pookiraju) ili prskaju cementnim mlekom, to se mora izvriti neposredno posle skidanja
oplate.
lan 280.
09. 09. 14
Page 47 of 56
Prilikom betoniranja stubova na terenu, za svaki stub mora se uzeti probna kocka, a pri serijskoj
proizvodnji stubova probna kocka se uzima za svaki deseti stub.
lan 281.
Ako su za penjanje na stub predviene fiksne penjalice od betonskog elika, njihov prenik ne sme biti
manji od 18 mm i moraju se zatititi od korozije. Prva penjalica ne sme biti nie od 2,5 m nad terenom.
XII. USIDRENJE STUBOVA

lan 282.
Usidrenje stubova dozvoljeno je pod sledeim uslovima:
1) konstrukcija usidrenog stuba, bez obzira na materijal, mora biti takva da raspodela optereenja na
usidrene i ostale delove stuba ostane uglavnom sauvana i pri eventualnom malom poputanju
usidrenja;
2
2) usidrenje se izvodi pocinkovanim elinim uetom preseka najmanje 25 mm , pri emu pojedine ice
ueta ne smeju biti tanje od 2 mm, ili od punog okruglog elika, prenika najmanje 8 mm.
Pri dimenzionisanju zatega primenjuju se koeficijenti sigurnosti u odnosu na granicu kidanja materijala,
i to:
a) 2,6 - za normalno optereenje;
b) 1,7 - za vanredno optereenje;
3) dubina usidrenja mora biti takva da stepen sigurnosti na upanje ueta za usidrenje iznosi najmanje
1,5.
Ugao povrine omotaa zemljanog tela uzima se iz tabele 16 lana 290. ovog pravilnika, s tim to se
moraju uzeti u obzir dejstva uzgona, ako takva mogunost postoji.
XIII. TEMELJI
1. Opte odredbe
lan 283.
Stubovi nadzemnih vodova moraju se uvrstiti u tlu tako da bude obezbeena dovoljna stabilnost i
spreeno nedozvoljeno pomicanje stubova pri predvienom optereenju. Pored geomehanikih
karakteristika tla, uzimaju se u obzir i sile koje dejstvuju na delove konstrukcije ispod povrine tla
(pritisak tla, trenje, uzgon i slino).
lan 284.
Pri izradi temelja stubova, pored odredaba ovog pravilnika, primenjuju se i odredbe propisa o tehnikim
normativima za beton i armirani beton.
lan 285.
Ako temelji stuba lee neposredno uz kosine ili u kosinama strmih padina ili u vodoplavnim podrujima,
pri proraunavanju se mora voditi rauna da se postigne ista sigurnost kao za temelje na ravnom
terenu.
2. Fundiranje drvenih stubova

lan 286.
Prosti i dvostruki drveni stubovi ukopavaju se u tlo srednje vrste tako da mora biti ukopana najmanje
1/6 njihove ukupne duine, ali ne manje od 1,60 m, ako po proraunu nije potrebna vea dubina
ukopavanja. Jama oko stuba mora se ispuniti materijalom iskopa, uz vrsto nabijanje u slojevima ne
09. 09. 14
Page 48 of 56
viim od 30 cm. Srednjom vrstom tla smatra se vrsta tla koja je navedena u tabeli 16 pod C i F, iz lana
290. ovog pravilnika.
lan 287.
Radi postizanja potrebne stabilnosti, stubovi se, po potrebi, mogu ukletiti u tlo pomou dva venca od
krupnog i vrstog kamena ili pomou horizontalnih drvenih trupaca na dnu i na treini dubine
ukopavanja. Debljina kamenih venaca, odnosno trupaca treba da je priblino jednaka debljini ukopanog
dela stuba (slika 2).
Slika 2
lan 288.
Tlo oko stuba treba vrsto nabiti i povrinu izravnati sa nagibom i potrebnim nadvienjem da bi se
spreilo da se posle sleganja nasipa stvore udubljenja u kojima bi se skupljala kinica. Na tom mestu
nije dozvoljeno nabacivanje kamenja.
lan 289.
A stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za sile upravne na tu ravan.
lan 290.
Za A stubove sa kletima pri dnu i ploama u temelju (npr. reetke od pragova), najvei pritisak na tlo
ne sme prekoraiti vrednosti dozvoljene u tabeli 16. Sa strane suprotne od zatezanja, teina zemlje
koja optereuje plou zajedno sa vertikalnim silama stuba mora biti u ravnotei sa silama zatezanja u
ravni stuba, sa koeficijentom sigurnosti od najmanje 1,2.
lan 291.
Ako se kao ploa za temelj upotrebi elina reetka, meurazmaci manji od 15 cm uzimaju se u obzir
samo pri proraunu pritiska na tlo.
Za nagib stranica zemljanog tela koje optereuje temelj primenjuju se odredbe lana 308. ovog
pravilnika.
lan 292.
09. 09. 14
Page 49 of 56
Nain proraunavanja naveden u lanu 290. ovog pravilnika vai i za A stubove sa kletima pri dnu bez
temeljnih ploa, s tim to se kao podloga za zemlju koja optereuje temelj, kao i za odreivanje pritiska
na tlo, na strani pritiska uzima 1/4 povrine kleta pri dnu, raunajui od njihovog kraja.
lan 293.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i sa nogare stubova koji se upotrebljavaju radi produavanja
trajnosti ili poveanja stabilnosti drvenih stubova.
lan 294.
Nogari stubova moraju biti izraeni od materijala otpornog prema agresivnom dejstvu tla. Upotreba
drvenih nogara dozvoljena je samo ako su oni zatieni od truljenja nekim od metoda u smislu l. 241.
do 244. ovog pravilnika.
lan 295.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na stubove od armiranog betona primenjuju se i na nogare
stubova od armiranog betona.
lan 296.
Veza izmeu drvenih stubova i nogara mora se izvesti tako da se voda nigde ne skuplja, da vazduh i
svetlost dopiru do drveta i da se ovlaeno drvo moe brzo osuiti.
lan 297.
Dimenzije i konstrukcije veze izmeu nogara i stuba moraju biti statiki besprekorne i imati jedinstven
prenos sile.
lan 298.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke optereene na smicanje,
primenjuju se dozvoljena naprezanja za stubove, odnosno za temelje, zavisno od materijala od koga su
izraeni, prema tabeli 10 iz lana 226. ovog pravilnika.
Tabela 16
KARAKTERISTIKE TLA ZA PRORAUN TEMELJA
1
G
r
u
p
a
Vrsta tla
6
7
Ugao povr.
om. zem. tela
Dozvoljen KonstanZa
Za
Gustina pritisak na ta tla C
temelje
temelje
na dubini
u
u
tlo doc
u nasipu
od 2,0m
zdravici -
Treset, blato i
sl.
Humus,
oranice,
vinogradi
Nasipi od lake
B zemlje
Vlaan sitan
pesak
A
Meka vlana
ilovaa ili glina
C
3
kg/m
650
2
kg/cm
do 0,2
1500
do 0,5
3
kg/cm
0,5 do 1
do 5
do 3
1600
1,2
do 1,0
3 do
10
2 do 4
5 do 8
Ugao
unutranjeg
trenja
tra -
10
11
Koeficijent
trenja
izmeu
betona i
tla -
do 2
do 2,8
3
t/m
do 1,3
25
2,5
3,7
0,2 do 0,3
25
2,5
4,0
0,2 do 0,3
30
3,0
5,1
0,3 do 0,4
25
2,5
4,25
0,3 do 0,4
0,1 do 0,2
3 do 8
0,3 do 0,4
09. 09. 14
Page 50 of 56
Srednje vrsta
suva ilovaa ili
glina
Suv sitan
pesak
vrsto
staloena suva
ilovaa ili glina
D
Krupan
ljunkovit
pesak
vrsto
staloen
krupan zrnasti
E pesak
Srednje vrst
lapor
vrsto
staloen
ljunak i
F drobina
do 2,0
8 do
13
6 do
11
30
3,0
5,1
6 do 9
1700
0,3 do 0,4
10
0,3 do 0,4
do 3,0
12 do
10 do
15
35
3,7
6,3
17
11 do
13
do 4,0
15 do
20
0,3 do 0,4
12 do
17
13 do 16
0,3 do 0,4
40
4,6
7,8
do 5,0
vrst suv lapor
0,3 do 0,5
0,4 do 0,5
20 do
25
5 do
20
25 do
30
-
20 do
25
-
45
5,8
9,9
0,4 do 0,6
Nemonolitna ili
jae raspucana
manje vrsta
stena (pear,
G krenjak i sl.)
2200
do 10,0 Neogranieno
Vrlo tvrd zdrav
lapor u veim
slojevima
Monolitna ili
neznatno
raspucana
2400
do 20,0
vrsta zdrava
H
stena u
povoljno
poloenim
slojevima
Monolitna
kompaktna i
I zdrava
2600
do 30,0
eruptivna
stena
Konstantu tla C treba odabrati prema zbijenosti i kakvoi tla u okviru navedenih vrednosti. Za vlano i
manje zbijeno tlo treba uzeti nie vrednosti, a za suvo i jae zbijeno - vee. Za Sulcberger-ov nain
raunanja, konstantu tla C treba preraunati na cifru posteljice Cb za dno jame po obrascima
h
Cb - m Ch; Ch = C ------ gde je m = 1,0 do 1,2,
2,0
a h - dubina ukopavanja temelja.
Manje vrednosti ugla vae za slabije koherentno tlo, a vee - za vrlo koherentno i vrsto nabijeno tlo.
Manje vrednosti koeficijenta trenja
vae za beton u oplati, a vee - za beton bez oplate.

lan 299.
Delovi veza nogara sa stubom od elika koji su optereeni na smicanje dimenzioniu se prema tabeli 11
iz lana 230. ovog pravilnika. Vijci se moraju ponovo pritegnuti kad se drvo osui.
lan 300.
Pri odreivanju dimenzija nogara mora se uzeti u obzir stabilnost nogara, da bi se izbegla nedozvoljena
pomicanja konstrukcije u smislu lana 304. ovog pravilnika.
09. 09. 14
Page 51 of 56
3. Fundiranje elinih i armiranobetonskih stubova

lan 301.
elini i armiranobetonski stubovi moraju imati temelje, odnosno stope od ploa ili pragova
dimenzionisane tako da pritisak na tlo ne pree doputenu vrednost za odreenu vrstu tla. Za
armiranobetonske stubove doputeno je fundiranje direktnim ukopavanjem.
lan 302.
Nain izrade i oblik temelja (plitko ili duboko fundiranje, prizmatini ili stepenasti temelji, temelji od
ploa ili pragova, ralanjeni temelji, temelji od montanih elemenata, fundiranje na ipovima, ankerni
temelji u steni i sl.) moraju da odgovaraju irini osnove stuba, veliini napadnih sila i momenata i
slino.
lan 303.
Stabilnost stuba sa blok-temeljom smatra se dovoljnom ako njegov stepen sigurnosti od prevrtanja pod
dejstvom najveeg momenta spoljnih sila za normalne sluajeve optereenja odgovara vrednosti koja
se dobija iz dijagrama na slici 3, pri emu se uzima u obzir odnos:
b
irina temelja upravno na ravan momenta
--- = -------------------------------------------------h
dubina fundiranja
Za momente koji nastaju u vanrednim sluajevima optereenja, tako dobijeni stepen sigurnosti moe se
smanjiti za 15 %.
Dozvoljeni moment (daNm) u odnosu

na dno temelja za b/h < 1
Slika 3.
lan 304.
Za temelje sa odnosom b:h<1, za utvrivanje najveeg dozvoljenog momenta, za normalne i za
vanredne sluajeve optereenja, moe se usvojiti kao dozvoljeno naginjanje temelja 1:100. Dijagram
na slici 3. upotrebljava se pri proraunavanju temelja prema metodi Klajnlogel-Birklina (KleinlogelBrklin).
lan 305.
Pri proraunavanju temelja moraju se upotrebiti konstante koje odgovaraju stanju tla na gradilitu
(dozvoljeni pritisak na tlo, konstanta tla, otpor trenja izmeu betona i tla i sl.). Pritisci na tlo dozvoljeni
za normalne sluajeve optereenja mogu se pri vanrednom optereenju poveati za 20 %.
lan 306.
Karakteristike za razne vrste tla uzimaju se iz tabele 16 iz lana 290. ovog pravilnika, ako ispitivanjem
tla nisu utvrene druge vrednosti.
lan 307.
09. 09. 14
Page 52 of 56
Pri proraunavanju betonskih temelja gustina nearmiranog betona uzima se u raun sa najvie 2200
3
3
kg/m , a gustina armiranog betona sa najvie 2300 kg/m .
lan 308.
Masa tla uzima se iz tabele 16 iz lana 290. ovog pravilnika ako ispitivanjem nisu utvrene druge
vrednosti. Za odreivanje mase tla koja optereuje temelj potrebno je uzeti zemljano telo omeeno
omotaem pod uglom od vertikalne strane prizmatinog temelja, odnosno ivice stope temelja, prema
slici 4.
Slika 4
lan 309.
Ako od iskopavanja jame do betoniranja temelja proe due vremena, naroito pri nepovoljnim
klimatskim uslovima, pre betoniranja treba proveriti da li je tlo zadralo prvobitne karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u meuvremenu pogorale, dimenzije temelja treba uskladiti sa novim
uslovima.
lan 310.
Naprezanje betona nearmiranih temelja ne sme prelaziti vrednosti navedene u tabeli 17 izmerene na
probnoj kocki 28 dana posle njene izrade.
Tabela 17
Optereenje stubova
Pritisak
Za normalno
optereenje
1/4 od vrstoe kocke

na pritisak posle 28
dana, ali ne vie od 50
2
daN/cm
Za optereenje pri 1/3 od vrstoe kocke
prekidu provodnika na pritisak posle 28
dana, ali ne vie od 60
2
daN/cm
Zatezanje
1/20 od vrstoe kocke na
pritisak posle 28 dana, ali
2
ne vie od 4 daN/cm
1/16 od vrstoe kocke na
pritisak posle 28 dana, ali
2
ne vie od 5 daN/cm
lan 311.
Za proraunavanje blok-temelja primenjuju se metode Sulcbergera i Klajnlogel-Birklina. Druge metode
mogu se primenjivati samo ako ispunjavaju uslove predviene odredbama ovog pravilnika.
lan 312.
Za temelje od ploa ili pragova, za ralanjene i podeljene temelje, za temelje na ipovima ili za temelje
drugog oblika, koji se ne proraunavaju po metodama navedenim u lanu 311. ovog pravilnika, stepen
sigurnosti od prevrtanja mora biti najmanje 1,5, a stepen sigurnosti od pomicanja - najmanje 1,0.
lan 313.
09. 09. 14
Page 53 of 56
Pri proraunavanju ralanjenih temelja, masa tla se uzima prema lanu 306, a masa betonskog
temelja prema lanu 307. ovog pravilnika.
lan 314.
Ako se u proraunu ralanjenih temelja zanemaruje trenje prilikom izvlaenja temelja, za masu tla
uzima se masa zemljanog tela prema lanu 308. ovog pravilnika.
lan 315.
Pri proraunavanju ralanjenih temelja mora se proveriti da li konstrukcija stuba dozvoljava, odnosno
omoguuje da se horizontalna sila prenosi ravnomerno na sve temelje i da li horizontalni pritisak na tlo
usled te sile nije vei od dozvoljenih vrednosti.
lan 316.
Naprezanje betona ralanjenih temelja, ako oni nisu armirani, treba da ispuni uslove iz tabele 17 iz
lana 310. ovog pravilnika, a ako su armirani - uslove iz propisa za beton i armirani beton.
lan 317.
Koso optereene blok-temelje, za koje je pravac rezultante napadnih sila blii simetrali nego dijagonali
temelja, dozvoljeno je proraunati za veu komponentu u pravcu simetrale. Ako je pravac rezultante
blii dijagonali temelja, takav temelj moe se proraunati za rezultantu zaokrenutu ka blioj simetrali ili
za obe komponente u pravcu simetrale, uz superponiranje rezultata, s tim da superponirane vrednosti
ne smeju prelaziti 4/3 dozvoljenog pritiska na tlo.
lan 318.
Temelje u vrstoj ili manje ispucanoj steni nije potrebno proraunati na pritisak na tlo niti na
prevrtanje. Dimenzije se mogu odrediti prema preseku stuba u osnovi, odnosno prema konstrukciji
usidrenja u temelju i prema mogunosti iskopa jame do potrebne dubine i ispunjavanja preostalog
prostora betonom.
lan 319.
Ako ima podzemne vode u nekoherentnom tlu, mora se uzeti u obzir smanjenje mase zbog uzgona.
lan 320.
Za stubove optereene vertikalnim silama navie, pri dimenzionisanju temelja mora se uzeti u obzir
smanjena sigurnost od prevrtanja zbog smanjenog pritiska na dno jame za temelj.
lan 321.
Ako se betonski temelj sastoji od ploa na dnu i gornjeg dela (vrata) temelja koji se betonira posle
ugraivanja stuba, ploa se sme uzeti u proraun pri odreivanju dimenzija temelja samo ako je
odgovarajuom armaturom vezana sa vratom.
lan 322.
Za nearmirane temelje beton ne sme biti marke nie od MB 10, a za armirane temelje - marke nie od
3
MB 15, sa najmanje 250 kg cementa na 1,0 m temelja. Za ugraivanje betona po pravilu se
upotrebljava pervibrator.
lan 323.
U beton masivnih temelja, dozvoljeno je ugraditi do 25 % zdravog i istog kamena. Vea masa kamena
u odnosu na masu betona ne uzima se u obzir pri proraunavanju dimenzija i stabilnosti temelja.
09. 09. 14
Page 54 of 56
U istaknutom delu nearmiranih stepenastih temelja i iza korena stope u irini do polovine njegove
slobodne irine C nije dozvoljeno ugraivanje kamena (slika 4).
lan 324.
Visina stope h u korenu stepenastih temelja od nearmiranog betona mora biti jednaka najmanje
1,5-strukoj irini istaknutog dela stope (slika 4).
lan 325.
Betonski temelji bez armature moraju se betonirati odjednom bez prekida, osim ako se gornji i donji
deo meusobno poveu odgovarajuom armaturom.
lan 326.
Temelji za eline stubove moraju biti najmanje 20 cm vii od terena, a gornja povrina temelja mora
biti obraena tako da se na njoj ne zadrava voda i da delovi stuba iznad temelja ne spreavaju
oticanje vode.
lan 327.
U plavnim podrujima temelji se proraunavaju za najvii nivo vode koji se javlja u periodu od 10
godina.
Za reetkaste stubove, konstrukcija stuba mora se zatititi od oteenja ploveim predmetima, i to do
visine od 50 cm iznad najvieg nivoa vode koji se javlja u periodu od 10 godina. Ako se na plavnom
podruju u periodu od 10 godina pojavio i led, mora se izabrati takav oblik za temelj i stub kako bi se
zatitili od gomilanja leda.
lan 328.
Betonski temelji se ne malteriu niti se obrauje njihova povrina, ali vidljivi delovi temelja moraju biti
glatki.
lan 329.
Ako se betonski temelji izrauju u movarama, na agresivnom tlu i sl., moraju se primeniti mere radi
spreavanja tetnog dejstva tla ili vode na beton.
lan 330.
Ako se stub fundira ploama, pragovima i sl., a deo elinog stuba u tlu nije obloen betonom, elini
delovi koji lee u tlu moraju se zatititi od korozije premazivanjem bitumenom ili nekim drugim
zatitnim sredstvom.
lan 331.
Zatrpana zemlja nad temeljnim ploama, pragovima i sl. ili oko temelja mora se vrsto nabijati u
slojevima najvie od po 30 cm. Pri izravnavanju povrine mora se uzeti u obzir i naknadno sleganje
nasutog tla.
XIV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 332.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na nadzemne elektroenergetske vodove ija je izgradnja
zapoeta pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 333.
09. 09. 14
Page 55 of 56
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova ("Slubeni list SFRJ", br. 51/73 i 11/80), osim
odredaba koje se odnose na niskonaponske elektroenergetske vodove nazivnog napona do 1 kV.
lan 334.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Br. 07-93/49
15. januara 1988. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Vukain Dragojevi, s. r.
"Slubeni list SRJ", br. 18/92
Na osnovu l. 80. i 81. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 37/88 i 23/91), u sporazumu
sa saveznim sekretarom za rad, zdravstvo, boraka pitanja i socijalnu politiku,
direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje
PRAVILNIK
O IZMENAMA PRAVILNIKA O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA
IZGRADNJU NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
NAZIVNOG NAPONA OD 1 KV DO 400 KV
lan 1.
U Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV ("Slubeni list SFRJ", br. 65/88) lan 29. menja se i glasi:
"lan 29.
Sigurnosni razmaci (cm) moraju odgovarati sledeim vrednostima:
Vrsta naponskog
naprezanja izolacije
1) Atmosferski prenaponi
2) Sklopni i dugotrajni
prenaponi
3) Naponi industrijske
frekvencije (normalni i
pogonski uslovi)
do 10
12
10
Nazivni napon UN (kV)

20
35
110
220
22
32
90
175
20
25
80
155
10
30
55
400
280
270
90
Sigurnosni razmaci raunaju se za sledee sluajeve:

1) pri neotklonjenom izolatorskom lancu
2) za P = 0,15 Pmax
3) za P = Pmax
gde je Pmax - maksimalni pritisak vetra, prema lanu 10. ovog pravilnika.".
lan 2.
09. 09. 14
Page 56 of 56
U lanu 30. stav 1. obrazac: D = k

glasi:
"D=k
f+1 sigurnosni razmak za neotklonjeni provodnik (cm) menja se i
f+1 sigurnosni razmak odreen za sklopne i dugotrajne prenapone (cm)".
lan 3.
U lanu 69. stav 2. menja se i glasi:
2
"Ako je pritisak vetra vei od 60 daN/m , odnosno dodatno optereenje vee od 0,18 d daN/m,
vanredna optereenja ne uzimaju se u obzir za jednostavne konstrukcije drvenih stubova, ni za vodove
do 35 kV, osim na deonicama sa teim atmosferskim uslovima.".
lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".
Br. 2/6-01-001-140
15. juna 1992. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju,
Veroljub Tanaskovi, s. r.
09. 09. 14

18 - Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Izgradnju Nadzemnih Elektroenergetskih Vodova Nazivnog Napona Od 1 KV Do 400 KV

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

18 - Pravilnik o Tehnickim Normativima Za Izgradnju Nadzemnih Elektroenergetskih Vodova Nazivnog Napona Od 1 KV Do 400 KV

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Page 1 of 56

"Slubeni list SFRJ", br. 65/88,

36) uzemljenje je elektrino provodno spajanje pojedinih delova voda sa zemljom;

II. USLOVI PRORAUNA

gde je d - prenik provodnika, odnosno zatitnog ueta, u milimetrima.

III. PROVODNICI I ZATITNA UAD

2. Najmanji dozvoljeni preseci

AlMgSiE elina uad

Odnos preseka, za uad

Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:

4. Nastavljanje provodnika i zatitne uadi

IV. RASPORED PROVODNIKA I ZATITNE UADI

Nazivni napon UN (kV)

Sigurnosni razmaci raunaju se za sledee sluajeve:

f+1 sigurnosni razmak odreen za sklopne i dugotrajne prenapone (cm)

k = 4 + ----, ali ne manji od k = 6.

k = 2 + ----, ali ne manji od k = 7.

Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV takvo izraunavanje udaljenosti (projekcija) dozvoljeno je

k = 4 + ----, ali ne manji od k = 14.

V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI

Nazivni podnosivi atmosferski

- teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;

2. Uzemljenje u mreama sa kompenzovanim zemljospojem i sa

U mreama sa izolovanom neutralnom takom Iz je kapacitivna struja zemljospoja, a u mreama sa

3. Uzemljenje u mreama sa uzemljenom neutralnom takom

4. Uzemljenja za zatitu od groma

5. Uzemljenje zatitne uadi

Cev prenika 38 mm, debljine

VIII. PRELAZAK VODOVA I NJIHOVO PRIBLIAVANJE OBJEKTIMA

3. Mesta nepristupana vozilima

4. Mesta pristupana vozilima

6. Zgrade pogonskih postrojenja

7. Zgrade sa zapaljivim krovom

8. Objekti u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal

10. Sportska igralita

11. Javna kupalita i kampinzi

12. Smuarske skakaonice

13. ume i drvee

14. Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte

Ugao ukrtanja voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmanje 20.

15. Magistralni putevi

U brdovitim i umovitim predelima udaljenost voda od auto-puta moe se smanjiti na 40,0 m.

17. Naseljena mesta

18. Pijace i vaarita

19. Parkiralita i autobuska stajalita

20. Tramvaji i trolejbusi

21. Splavne reke

22. Plovne reke i kanali

23. Mostovne konstrukcije

24. Antene televizijskih i radio-prijemnika

25. Antene predajnih i prijemnih stanica

26. Ukrtanje visokonaponskog voda sa drugim visokonaponskim

27. Ukrtanje visokonaponskog voda sa niskonaponskim vodom i

28. Ukrtanje nadzemnog elektroenergetskog voda sa

Upotreba jednoinih provodnika i zatitne uadi nije dozvoljena.

29. Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog

31. Metalne i iane ograde

Sigurnosna udaljenost voda od metalne i iane ograde iznosi 3,0 m.

32. iane mree

33. Gasovodi, naftovodi, parovodi i sl.

34. Stogovi i suare

36. Aerodromi i helidromi

37. Protivgradne stanice