INFOTEH-JAHORINA Vol. 14, March 2015.

Merenje temperture i kontrol osvetljenj udljenog

objekt
Branislav Batini, Vladimir Rajs, Nenad Petrovi, Vladimir Milosavljevi, ivorad Mihajlovi, Nikola Lakovi,
Milo ivanov
Departman za Elektroniku,Energetiku i Telekomunikacije
Fakultet Tehnikih Nauka
Novi Sad, Srbija
batinicbb@yahoo.com, rajs.vladimir@gmail.com, npsmajli@gmail.com, schutki@gmail.com, zivorad@uns.ac.rs,
lakovicn@gmail.com zivanov@uns.ac.rs
Sadraj U ovom radu je predstavljen ureaj za merenje
temperature i kontrolu osveteljenja, kojim se upravlja sa
udaljene take putem GPRS konekcije. Kao senzor temperature
iskorien je digitalni DS18B20 senzor, dok je za senzor
osvetljenosti upotrebljen fotootpornik VT935G. Nadoknaivanje
dnevnog osvetljenja objekta vri se vetakim osvetljenjem koje
predstavlja traka sa belim LE diodama. Ureajem upravlja
mikrokontroler Atmega16, a GPRS konekciju omoguuje TELIT
GL865-QUAD modem.
Kljune rei: Merenje temperature, nivo osvetljenja, daljinsko
uprvljnje, GPRS.

I.

UVOD

Temperatura predstavlja bitan parametar u raznim granama

tehnike. Postoje razne metode za merenje temperature, u
zavisnosti od klase tanosti, potrebne rezolucije merenja i
sloenosti mernog sistema. Senzori temperature se grubo mogu
podeliti na kontaktne i beskontaktne. Kontaktni senzori su u
dodiru s medijumom na kome se meri temperatura, za razliku
od beskontaktnih senzora koji temperaturu mere na principu
energije zraenja zagrejanog tela. Neke od metoda kontaktnih
merenja su: merenje bimetalnim termometrima, merenje
upotrebom termometara sa irenjem gasova i tenosti , merenje
pomou otpornih termometara, merenje kompenzacionom
metodom , savremeno merenje bazirano na poluprovodnikim
senzorima sa integrisanim elektronskim kolima - analognim i
digitalnim senzorima [1]. Ovakvo merenje (digitalnim ili
analognim senzorima) zahteva dalju obradu izmerenih
podataka na mikrokontroleru. Beskontaktna merenja
obuhvataju merenje infracrvenim termometrima (za manje
temperature) i pirometrima (za vee temperature) [1]. Ovakvi
senzori su bazirani na merenju intenziteta zraenja ili njegove
spektralne karakteristike, na osnovu kojih se odreuje
temperatura tela koje zrai.
Merenje bazirano na poluprovodnikim senzorima je
posebno interesantno zbog malih dimenzija, lake ugradnje i
odravanja, niske cene, mogunosti integracije sa drugim
poluprovodnikim komponentama, pa je u ovom ureaju
upravo ovakvim senzorima data prednost u odnosu na gore
pomenute tradicionalne metode.

LM35 senzor [2] je analogni precizni temperaturni senzor

sa integrisanim kolom, gde je izlazni napon linearno
proporcionalan promeni temperature. Stoga LM35 ima
prednost nad linearnim temperaturnim senzorima kalibrisanim
u K, jer korisnik ne mora da vri konverziju kako bi dobio
vrednost u C. Takoe, senzor ne zahteva eksternu kalibraciju
ili podeavanja da bi imao tipinu preciznost od C na
sobnoj temperaturi i C na celom mernom opsegu od 55
C do +150 C, za koji proizvoa garantuje. Kako LM35 ima
potronju samo 60 A, njegovo samozagrevanje je veoma malo
i iznosi 0.1 C u vazdunoj okolini.
DS18B20 senzor [3] je digitalni temperaturni senzor koji
omoguava merenja temperature izraene direktno u C. Ovaj
senzor komunicira sa mikrokontrolerom preko jednoine
sabirnice koja po definiciji zahteva samo jednu liniju za prenos
podatak pri komunikaciji sa centralnim mikroprocesorom.
Radni temperaturni opseg senzora iznosi od -55 C do +125 C
i preciznost od 0.5 C u opsegu od -10 C do +85 C. Dodatno,
DS18B20 se moe napajati direktno sa linije za prenos
podataka (parazitno napajanje), eliminiui potrebu za
eksternim napajanjem. Bitna karakteristika ovog senzora je ta,
to svaki DS18B20 ima jedinstveni 64-bitni serijski kod, a to
omoguava da vie DS18B20 senzora rade na istoj, jednoinoj
sabirnici. Stoga je jednostavnije koristiti jedan mikrokontroler
za oitavanje sa vie senzora rasporeenih u velikoj oblasti.
Upravo ova uteda je prednost u odnosu na prethodno opisani
analogni senzor LM35. Takoe, ovaj senzor ima i bolju
(podesivu) rezoluciju, 9-12-bitnu, zavisno od potreba merenja.
Maksimalno vreme trajanja konverzije temperature u 12-bitnu
digitalnu re (koja se alje na mikrokontroler), a koje garantuje
proizvoa iznosi 750 ms. Za merenje temperature u ovom
radu, korien je ovaj digitalni senzor, koji je povezan sa
mikrokontrolerom radi obrade podatka sa senzora, sklditenja
u memoriju i prikaza podataka na displeju. Jo jedna prednost
digitlnog senzor u odnosu n nlogni se ogled u tome to
digitlni senzor ne unosi greke u sluju kd je on udljen od
smog urej.
Merenje nivoa osvetljenosti se izvodi senzorima kao to su
fototranzistori, fotodiode i fotootpornici [4]. Fototranzistori su
relativno brzi, i imaju visoku osetljivost. Pod brzinom se
podrazumeva odziv fotoelije na promenu od potpune

- 14 -

osvetljenosti do potpuog mraka. Fotodiode su ak bre od

fototranzistora, a kao izuzetno brze se izdvajaju PIN fotodiode
sa ugraenim besprimesnim slojem izmeu p i n sloja. Za
razliku od fototranzistora, osetljivost fotodioda je loija.
Fotootpornici su, po pitanju brzine rada, sporiji i od fotodioda i
od fototranzistora, ali po pitanju osetljivosti u prednosti su nad
fotodiodom, iako imaju loiju osetljivost od fototranzistora.
Meutim, fotootpornici su jeftiniji, imaju veliku promenu
otpornosti na karakteristici, pa za oitavanje ne zahtevaju
dodatno pojaanje signala, a samo oitavanje je jednostavno.
Mana im je, pored brzine i temperaturna osetljivost. Kako u
ovom ureaju nije bitna velika brzina reagovanja jer se ne
oekuje nagla promena osvetljenosti (ak je poeljno da bude
sporiji i sa aspekta eliminacije lanog reagovanja), za
prikupljanje podataka o intenzitetu svetlosti je upotrebljen
fotootpornik. Tipine brzine fotootpornika su reda 5-100 ms.

odakle dalje sledi:

Izraz (3) predstavlja formulu za izraunavanje intenziteta

svetlosti poto su RA i EA unapred poznati.
Poto
otpornost
nije
mogue
direktno
meriti
mikrokontrolerom, potrebno je najpre izraunati napon u
taki A naponskog razdelnika (Sl. 1), pri emu se moraju uzeti
u obzir i referentni napon AD konvertora mikrokontrolera
(napon izvora, 5 V), kao i bitnost AD konverzije (korien je
10-bitni konvertor, pa ADC u izrazu (4) deli vrednost 1024).

Poto je cilj da se merenja odvijaju na udaljenom objektu, u

sistem je implementiran GPRS modem [5] koji omoguava
slanje oitanih podataka na server.
Treba napomenuti da je ovaj ureaj realizovan kao prototip,
a ispitivan je u laboratorijskm uslovima. Jedna od primena bi
mogla biti u plastenicima za udaljeno praenje parametra
temperature i osvetljenja. U ovakvim primenama ima dosta
sloenijih ureaja koji pored ovih osnovnih parametara koriste
senzore za merenje koncentracije CO2, vlanosti vazduha,
pravca i brzine vetra, pa ak i prisustva padavina. Pored
navedenih senzora, napredniji sistemi mogu da sadre i
aktuatore kao to je sistem za navodnjavanje. Ovakvi sistemi su
prilino skupi, kako za ugradnju, tako i za odravanje. Prednost
realizovanog ureaja u odnosu na neke postojee sisteme
mogla bi se ogledati u daljinskoj kontroli.
II.

MERENJE NIVOA OSVETLJENOSTI FOTOOTPORNIKOM

U ovom ureaju za merenje nivoa osvetljenosti korien je

fotootpornik VT935G [7]. Kako bismo ispitali promenu
otpornosti fotootpornika u zavisnosti od osvetljenosti,
povezaemo elektrino kolo kao na Sl. 1. Jedan kraj
fotootpornika je povezan na izvor 5 V, a drugi kraj na analogni
ulazni pin mikrokontrolera. Izmeu take A i mase povezan je
pull-down otpornik vrednosti 10 k, ime je formiran
naponski razdelnik. Kako el. otpornost fotootpornika opada sa
porastom intenziteta svetlosti, mereni napon na pinu
mikrokontrolera raste. Izraz (1) prikazuje zavisnost nagiba
krive izmeu optornosti korienog senzora i intenziteta
svetlosti:

Slika 1

Poto sada znamo napon u taki A, iz izraza za naponski

razdelnik moemo odrediti otpornot fotootpornika:

Kada je otpornost poznata, uvrtavanjem RFO=RB u

izraz (3), dobijamo vrednost nivoa osvetljenosti izraenu u lx.
Sreivanjem izraza (3), za konkretnu primenu u ovom
ureaju uzimajui vrednosti RA=18.5 k, EA=10 lx, dolazimo
do izraza (6):

Pomou izraza (6) mikrokontroler izraunava vrednost koja

Nagib k za odabrani senzor prema podacima proizvoaa
iznosi 0.9. Takoe, imamo poznatu vrednost otpornosti u taki
RA, koja iznosi 18.5 k, pri intenzitetu svetlosti EA od 10 lx
(zadaje proizvoa). Kada je otpornost RB izmerena, moemo
da izraunamo intenzitet svetlosti koja pada na senzor, to
govori izraz (2)
Slika 2

- 15 -

se uzima kao koristan signal dobijen sa senzora osvetljenosti tj.

fotootpornika.
III.

BLOK EMA I ALGORITAM RADA UREAJA

U ovom ureju celokupnu kontrolu senzor, prikupljnje i

slnje podtk n server, ko i logiku uprvljnj rsvetom i
ktivirnje lrm vri sistem zsnovn n mikrokontroleru
Atmega16 [6] i GPRS/GSM modemu Telit GL865-QUAD [8].
Mikrokontroler Atmega16 im osmobitnu hrvrd
rhitekturu. Rdni npon je 5 V, kontroler poseduje RAM
memoriju veliine 1 kB, i EEPROM memoriju veliine 512 B.
Telit GL865-QUAD je modem nmenjen z korienje u
beinim industrijskim plikcijm z prenje stnj senzor
i kontrolu sistem. Mlih je dimenzij i lk je z integrciju.
Kvlitetnog je i robustnog dizjn, irokog opseg rdne
temperture. Rdni npon modem je 3.22 V do 5 V. Potronj
struje u iskljuenom modu je priblino 5 A, u ktivnom
modu pri prenosu GPRS podtk do 360 mA. Rdni opseg
tempertur kree se od -40 C do +85 C to vi i z
temperturu sklditenj.
Kao vetako osvetljenje koje nadoknauje odsustvo
dnevne svetlosti upotrebljena je traka sa belim LE diodama.
Kompletn blok em urej dt je n Sl. 3.
Npjnje mikrokontroler, modem i senzor obezbeuje
prekidko step-down npjnje (buck convertor). Upravljanje
intezitetom svetla LED trake vri se pomou PWM signala koji
zadaje mikrokontroler u zavisnosti od iitavanja senzora
osvetljenosti, ali radi postizanja veih struja za napajanje
rasvete koristimo mosfet kao prekida. Za zatitu
mikrokontrolera od kvarova u rasveti, a ujedno i zbog promene
nivoa napona za upravljanje mosfetom koristien je
optokapler.

Sledi kratak opis algoritma rada ureaja koji je prikazan na

Sl. 4. Prilikom ukljuivanja ureaja izvre se sve potrebne
inicijalizacije, a zatim se proverava da li je neki od
upravljakih tastera pritisnut, i ukoliko jeste, poziva se blok za
upravljanje stejt mainom korisnikog menija. Generalno, ovaj
blok se izvrava na zahtev korisnika, ali u odreenom modu
rada (pod uslovom da nije u toku razmena podataka sa
serverom, i pod uslovom da je mod dozvoljen). Ovaj blok je
realizovan tako da omoguava korisniku podeavanje
parametara ureaja, kao to su postavka sata, zadavanje
kritine temperature za aktiviranje alarma, oitavanja trenutnih
vrednosti nivoa osvetljenosti, provera da li je ureaj uspeno
prijavljen na mreu, runo slanje podataka ka serveru itd.
Izgled korisnikog menija sa funkcijama koje su realizovane u
ovom bloku prikazan je na Sl. 5. Nakon bloka za opsluivanje
korisnikog menija, prikupljaju se podaci sa senzora
temperature i fotootpornika. Nakon potrebnih konverzija,
rauna se nivo osvetljenosti i upravlja se aktuatorom za
osvetljenje. Zatim se proverava da li je konekcija
uspostavljena. Uspostava konekcije se vri posle registrovanja
SIM kartice na mrei i podeavanja parametara potrebnih za
GPRS. U ove parametre spadaju korisniko ime, lozinka i APN
(Access Point Name), - gateway izmeu GPRS-a i interneta.
Kada stigne odgovor od modema da je IP adresa konekcije
uspeno dodeljena, otvara se socket ka serveru. Nakon to se
ureaj povee na server, periodino se alju korisni podaci sa
senzora u predefinisanoj formi. Takoe, ureaj moe primati
unapred definisane naredbe sa servera, i na ovaj nain se, osim
nadgledanja ureaja vri i daljinska kontrola. Pored upravljanja
kritinim parametrima, serverska strana moe potpuno da
blokira/odblokira korisniku interakciju sa ureajem (kako
kontrolu, tako i iitavanja), to u nekim sluajevima moe biti
korisno.

Ureaj poseduje i modul sa LCD displejom i korisnikim

tasterima, pomou kojih korisnik u odreenom modu rada
moe oitati podatke sa senzora ili zadavati parametre ureaju.

Slika 1 Blok ema ureaja

Slika 4 Algoritam rada ureaja

- 16 -

Korisnik ovakvu blokadu pristupa ne moe da eliminie

resetovanjem ureaja, jer se podeavanja uvaju u EEPROM
memoriji mikrokontrolera.

sistemskih gresaka. Ko ndogrdnj urej u budunosti bi

se mogl uvesti merenj i kontrol novih prmetr primenom
odgovrjuih senzor i ktutor.
ZAHVALNICA
Ovj rd finnsijski je podrn od strne Ministrstv z
nuku Republike Srbije u okviru projekt pod brojem
III 43008 i III 45003.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]

[6]
Slika 5 Izgled korisnikog menija sa implementovanim funkcijama
[7]
[8]

Mladen Popovi, Senzori i merenja, Srpsko Sarajevo, 2004.

Internet sajt, datasheet analognog temperaturnog senzora:
http://www.biltek.tubitak.gov.tr/gelisim/elektronik/dosyalar/5/LM35.pdf
Internet sjt, datasheet digitalnog temperturnog senzor:
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm35.pdf
Mladen Popovi, Senzori u robotici, Beograd, 1996.
M. Leito, Mobile Communication Systems: GSM Global System for
Mobile Communication, Universidade do Porto, Faculdade de
Engenharia, FEUP.
Internet sajt, datasheet mikrokontrolera Atmega16:
http://www.atmel.com/images/doc2466.pdf
Internet sajt, datasheet VT935G fotootpornika:
http://www.farnell.com/datasheets/1511557.pdf
Internet sjt, datasheet GSM/GPRS modema, sa opisanim AT
komandama:
http://www.janus-rc.com/Documentation/Telit_GE865Q_AT_Commands_Reference_Guide_r9.pdf
ABSTRACT

This paper presents a device for temperature and illumination

measurement, which can be controlled remotely via GPRS
connection. As the temperature sensor is used a digital sensor
DS18B20, while as illumination sensor is used photoresistor
VT935G. Compensating daylight of observed object is performed
artificial lighting which represents strip with white LEDs. Device is
controled by a microcontroller ATmega16, while a GPRS connection
enables Telit GL865-QUAD modem.
Slika 6 Izgled ureaja u krajnjem stadijumu izrade

MEASURING THE TEMPERATURE AND

ILLUMINATION CONTROL TO REMOTE OBJECT

Ureaj u krajnjem stadijumu izrade je prikazan na Sl. 6.

IV.

ZAKLJUAK

U ovom rdu je opisana funkcionalnost, arhitektura i nain

na koji je ureaj za merenje temperture i kontrole osvetljenj
udljenog objekt realizovan. Njpre je osmiljen i relizovn
hrdver urej, ztim je softverskom kontrolom relizovn
logik uprvljnj, nkon eg je utvren funkcionlnost
urej. Ureaj je testiran u laboratorijskim uslovima. Rezultati
testiranja su pokazali da ureaj radi na predvien nain bez

- 17 -

Branislav Batini, Vladimir Rajs, Nenad Petrovi,

Vladimir Milosavljevi, ivorad Mihajlovi,
Nikola Lakovi, Milo ivanov