KARAKTERISTIKE MIINOG TKIVA

Ekscitabilnost
Kontraktilnost
Rastegljivost
Elastinost

Miii imaju sledee uloge:

proizvode pokrete tela i njegovih delova

proizvode pokrete unutranjih organa

omoguavaju govor

odravaju poloaj tela i ravnoteu

podupiru meka tkiva

odravaju telesnu temperaturu

Vrste miia
Srani mii

Jedro

Interkalatni
diskovi

elija sranog miia

Skeletni mii

elija skeletnog miia

elija glatkog miia

Glatki mii

ORGANIZACIJA SKELETNOG
MIIA

SKELETNI MII

VEZIVNO TKIVO

KRVNI
SUDOVI

FASCIKULUS

NERVI

MIINO VLAKNO

SARKOLEMA

SARKOPLAZMIN
RETIKULUM

TROPONIN

VIE JEDARA

SARKOPLAZMA

T-TUBULI

AKTIN

MIOFIBRILE

TROPOMIOZIN

TANKI FILAMENTI

MIOZIN

DEBELI FILAMENTI

SARKOLEMA

MITOHONDRIJA GRANULE
GLIKOGENA

SKELETNI MII

MIOFIBRIL

SARKOLEMA

TRIADA
TERMINALNA
CISTERNA
sarkomera
T-TUBUL

T-tubuli

TERMINALNA
CISTERNA

A i I zone

GLATKI MII

Sarkoplazmin
retikulum
kaveole

Sarkolema

miofibril

SARKOPLAZMIN RETIKULUM

Sarkoplazmin
retikulum

miofibrile

Terminalne
cisterne
T-tubul

I
zona

A zona

I
zona

ULTRASTRUKTURA MIINOG VLAKNA

A zona

Sarkomera

miofibril

M linija

I zona

H zona

M linija
M linija
Debeli fillament

Tanki filament

Glava miozina
Rep miozina

Zglob

G aktin

Tropomiozin

Molekul miozina

Lanac aktina

Sarkomera
A zona
I zona

H zona

I zona

Tanki filament
Debeli filament
M linija

I zona
samo tanki
filamenti

H zona
samo debeli
filamenti

M linija
debeli fiilamenti povezani
akcesornim
proteinima

Spoljanji rub A zone

Preklapanje debelih i tankih fillemanata

POPRENA ISPRUGANOST
Nukleus

Sarkomera
Z disk

I
zona

A
zona

I
zona

M
I
O
F
I
B
R
I
L

STRUKTURA AKTINA I MIOZINA

Sarkomera
Popreni most

Aktinski
Miofilament

Miozinski
miofilament

Z disk

Glava

rep
Uvijeni deo od
2 lanca

Tropomiozin
Molekule
G aktina

Laki lanci
Dva teka lanca

Zglobni region
Miozina
Molekul
Miozina

F aktin

Aktivna mesta

Aktinski miofilament (tanki)

Miozinski miofilament (debeli)

Motorna jedinica skeletnog miia

Kimena modina

Motorna
jedinica 1

Motorna
jedinica 2

Nerv

Telo
motoneurona

Mala motorna jedinica

mali dijametar mijelinizovanog aksona

Akson
motoneurona

Malo
miinih
vlakana

Malo telo elije

Velika motorna jedinica

mii

Veliki dijametar mijelinizovanog aksona

Miina vlakna
Veliko telo elije

Mnogo miinih vlakana

Kimena modina

Motorni
nerv

Napetost u tetivi

Aksoni motornih neurona

Miina vlakna

Motorna jedinica 1

Napetost

Motorna jedinica 2
Motorna jecinica 3

vreme

-MALE MOTORNE
JEDINICE
(za precizne pokrete)
- VELIKE MOTORNE
JEDINICE (za grube
pokrete)

RECEPTORI U SKELETNIM MIIIMA

A motoneuron

Manja napetost
u centru intrafuzalnog
vlakna

MIINO VRETENO (DETEKTOR

PROMENE DUINE MIIA)

Broj impulsa u eferentnom

neuronu se smanjuje

GOLDIJEV TETIVNI ORGAN

(DETEKTOR PROMENE NAPETOSTI U
MIIU)

Kontrakcija
miia

Kontrakcija miia
Duina
miia

Akcioni potencijal
Membranski
potencijal
senzornog
neurona
m. vretena

Kontrakcija miia
vreme

NERVNO-MIINA SINAPSA
NEUROMIINA SPOJNICA
Ranvierov vor
vanova elija
Mijelinski omota

akson

dendrit

Sinaptiko dugme
Sinaptike vezikule
neurotrasmiteri

Sarkoplazmin
retikulum
T tubul

miofibril

Somatski motoneuron
Aksonski terminal

Akcioni potencijal

Voltano zavisni
Ca+ kanali

acetat + holin
Na+

Skeletno
miino
vlakno

~ +40mV

~ -15mV
Potencijal motorne
ploe
Nikotinski
receptor

Otvoren kanal
Zatvoren kanal

Potencijal
motorne ploe)
~ -15 mV

PROPAGACIJA AKCIONOG POTENCIJALA U OBA SMERA DU SARKOLEME

Propagacija akcionog potencijala sarkolemom

Motoneuron

Propagacija akcionog potecjala sarkolemom

Akcioni potencijal
akson
Acetilholin osloboen
U sinaptiku pukotinu
Vezikule sa acetilholinom

Aktivne zone

Acetil-holin esteraza
acetilholin vezujua msta

Potencijal motorne ploe

MOTORNA PLOA

mesto na miinom
vlaknu gde se
generie
akcioni potencijal

MEHANIZAM NASTANKA
POTENCIJALA MOTORNE PLOE

sarkolema

Vezivanje Ach za receptor

Otvaranje ligand-zavisnih jonskih kanala

i nastanak potencijala motorne ploe

HEMIJSKI ZAVISNI JONSKI KANALI

Na+

2Ach
ECT
Nikotinski receptor

ICT

AchE

Potencijal vlakana
Vrh depolarizacionog
potencijal (40 mV)

Mirovni membranski
potencijal
-90 mV
vreme

EMATSKI PRIKAZ AKCIONOG POTENCIJALA MIINOG VLAKNA

PROPAGACIJA AKCIONOG POTENCIJALA DU SARKOLEME I U T-TUBULE

Aksonski terminal
Somatskog motornog neurona

Miino vlakno

1. Somatski motoneuron
oslobaa Ach u neuromiinu
sinapsu

Akcioni potencijal
Akcioni potencjial

2. Ulazak Na+ kroz Ach

zavisne jonske kanale
inicira akcioni
potencijal miia

Motorna ploa

T tubul

Sarkoplazmin retikulum

Tropomiozin
Aktin

M linija

Miozin debeli filament

Glava
miozina

EKSCITACIJA
Neuromiina spojnica
Motorni
neuron

KONTRAKCIJA

Sarkolema
Kontraktilni proteini

ATP-aza

kalsekvestrin

Rianodinski kanali

T tubul

Triada

DEPOLARIZACIJA T-TUBULA OTVARA KANALE U

SARKOPLAZMINOM RETIKULUMU

T tubul

Dihidropiridinski
receptor

Ca2+

Terminalna cisterna
sarkoplazminog
retikuluma

KONTRAKCIJA SKELETNOG MIIA

Aksonski terminal
Somatskog motornog neurona

Miino vlakno

1. Somatski motoneuron
oslobaa Ach u neuromiinu
sinapsu

Akcioni potencijal
Akcioni potencjial

2. Ulazak Na+ kroz Ach

zavisne jonske kanale
inicira akcioni
potencijal miia

Motorna ploa

T tubul

Sarkoplazmin retikulum

Tropomiozin
Aktin

M linija

Miozin debeli filament

Glava
miozina

KONTRAKCIJA SKELETNOG
MIIA
3. Akcioni potencijal uT
tubulima menja
konformaciju DHPR

4. Oslobaanje Ca2+
Iz sarkoplazminog retikuluma
u citosol
osloboen
u citosol

5. Ca2+
se vezuje za troponin
i omoguava vezivanje
miozina
sa aktinom
6. Miozinske glavice
Vre snaan
zaveslaj

miozin debeli filament

M linija

7. Aktin klie ka
centru sarkomere

Klizanje aktina

Figure 12-11b: Excitation-contraction coupling

~10 nm.

IZLAZI U
CITOSOL

Ca2+-ATPase

MIOZIN

M LINIJA

KLIZANJE AKTINA

irenje AP izaziva porast

intracelularne koncentracije
kalcijuma
Akcioni
potencijal

Odnos koncentracije Ca2+ i

snage miine kontrakcije

Snaga

Preuzimanje

Preuzimanje Ca2+

Preuzimanje ca2+

ATP I RELAKSACIJA MII

ATP-aza

MEHANIZAM MIINE KONTRAKCIJE

Relaksacija
miia

Kontrakcija
miia

Kontrakcija
miia

Potpuna
kontrakcija
miia

SKRAIVANJE
SARKOMERE

Napetost

DUINA MIIA I TENZIJA

napetost

Duina miia

vreme

Vrste miinih kontrakcija

izometrina i izotonina

tonina (miini tonus) i fazina(pokret)

pojedinana (prosta) i sloena (tetanus)

PROSTA MIINA
KONTRAKCIJA - TRZAJ
Miino vlakno
Akcioni potencijal iz CNS-a

Membranski
potencijal neurona
u mV

Motorna
ploa

Registrujua elektroda

vreme

Aksonski
terminal
Membranski potencijal
miinog vlakna u mV

Snaga miine
kontrakcije

napetost

vreme
Latentni
Faza
period
kontrakcija

vreme

Faza relaksacije

Intenzitet stimulusa

INTENZITET STIMULUSA I MIINA

TENZIJA

prag

Stimulusi za nerve

Proporcija ekscitiranih nervnih vlakana

Napetost

Maksimalna kontrakcija

Odgovor miia

napetost

PROSTA I SLOENA MIINA

KONTRAKCIJA

napetost

Akcioni potencijal

napetost

Akcioni potencjial

VREMENSKA
SUMACIJA
Akcioni potencijal

Period
kontrakcjie

Period
relaksacije

Snaga miia (napetost)

Latentni period

Prosta miina kontrakcija

Fenomen stepenica

stimulusi

Vremenska
sumacija

vreme

Nepotpuni i potpuni
tetanus

napetost

REGRUTOVANJE MOTORNIH JEDINICA

(PROSTORNA SUMACIJA)

vreme

Motorna
jedinica 1
(mala)

Motorna
jedinica 2
(srednja)

Motorna
jedinica 3
(velika)

IZOTONUSNA MIINA
KONTRAKCIJA
Koliina otpora

Relaksacija
miia

tetiva
napetost

Izotonina
miina
Kontrakcija
tetiva

Vrna tenzija

Stimulus
Duina u mirovanju

duina
miia

vreme
Izotonusna (koncentrina) kontrakcija

Figure 9.17 (a)

IZOMETRIJSKA MIINA
KONTRAKCIJA
Koliina otpora
Relaksacija
miia

napetost
Vrna napetost

Izometrijska
kontrakcija

Stimulus
Duina u mirovanju

duina
miia

vreme

Isometrijska kontrakcija
Figure 9.17 (b)

kontraktilne
komponente
(sarkomere)

Serije-elasticnih
komponenti
(vezivno tkivo
/tetive)

optereenje

Optereenje

ENERGIJA ZA RAD MIIA

ENERGIJA ATP-a JE POTREBNA ZA:
1. CIKLUSE POPRENIH VEZA (50-80%
ATP-A)
2. PREUZIMANJE Ca2+ U
SARKOPLAZMIN RETIKULUM (2030% ATP-a)
3. RAD PUMPE ZA Na+ I K+
4. OSNOVNE ELIJSKE PROCESE

IZVORI ATP-a U SKELETNOM

MIIU
1. GLIKOGEN DEPONOVAN U
ELIJI (prvih desetak minuta rada)
2. GLUKOZA I SLOBODNE MASNE
KISELINE IZ KRVI
3. SLOBODNE MASNE KISELINE IZ
KRVI (posle tridesetak minuta rada)

Miino vlakno

KRV

Kreatin fosfat

kreatin

kontrakcija

glikogen

glukoza

Miozin ATP-aza

glikoliza
mlena kis.

kiseonik

Oksidativna
fosforilacija
ATP-aza

masne
kis.

Masne kis.

Amino kis.
relaksacija
Proteini

Masne kis.

Krvni sud

glukoza

Oslobaanje
kalcijuma

mitohondrija

glikogen

kreatin

energija

aktin-miozin
interreakcija

Masne kis.

kontrakcija

glukoza

glikogen

pirogroana
kis.

napetost

Energija za miinu kontrakciju

Mlena kis.

glukoza

Mlena kis.

glikogen

pirogroana
kis.

kreatin

Energija za miinu kontrakciju

ENERGIJA ZA RAD SKELETNIH

MIIA
Mii u mirovanju

ATP iz metabolizma + kreatin

ADP + kreatin-fosfat

Mii u toku rada

kreatin-fosfat + ADP

ATP + kreatin
Potreban je za

1. Miozin ATP-aze
(kontrakcija)
2. Ca2+ - ATP-aze
(relaksacija)
3. Na+-K+- ATP-aze

SISTEMI ZA GENERISANJE
ATP-a U MIIIMA
NEPOSREDNO DOSTUPAN (ATP I CrP)
NAJBRE SNABDEVANJE SA ATP-om
NE TROI SE KISEONIK
ANAEROBNA GLIKOLIZA
GLAVNI ENERGETSKI SISTEM KAD SU
POTREBE ZA ATP-om VELIKE
NE TROI SE KISEONIK
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA
GLAVNI ENERGETSKI SISTEM KAD SU
POTREBE ZA ATP-om MALE
TROI SE KISEONIK

ANAEROBNI I AEROBNI
METABOLIZAM
Anaerobni metabolizam
glukoza

Glikoliza

mitohondrija

piruvat

Aerobni metabolizam

Spora i brza miina vlakna

kapilar

Spora vlakna
crvena

bela
Brza vlakna

VRSTE MIINIH
VLAKANA

Tip I

Tip I

napetost

Tip IIa
Tip IIb
vreme (min)

napetost

Tip IIb

vreme (min)

Vreme (min)

ukupna napetost u
miiu

napetost

Tip IIa

MIINI ZAMOR
Tipovi
zamora

Centralni

Mapa procesa

- Fizioloki efekti
- zatitni refleksi

Centralni
Zamor

Periferni

Mehanizam

Somatski motrni neuron

Nuromiina
sinapsa

Oslobaanje
neurotransmitera
Aktivacija
receptora

Povezivanje
ekscitacije i
kontrakcije
Periferni
zamor

Promene u miinom
membranskom
potencijalu

oslobaanje

interakcija

Kontrakcijarelaksacija

1.Teorija troenja:
ATP,kratin-fosfat,
glikogena
2. Akumulaciona teorija:
H , Pi, laktati

napetost

ZAMOR MIIA

stimulusi

GLATKI MIII

JEDNOJEDININI

VIEJEDININI
elektrini
Izolovane elije
dozvoljavaju
finiju motornu
kontrolu

autonomni
neuroni

elija glatkog miia

varikoziteti
(sinaptiki kontakti)

porozne veze
dozvoljavaju koordinisanu
kontrakciju

Figure 9-2. Medical Physiology, 1st Ed. WF Boron & EL Boulpaep. Saunders 2003.

GLATKI MIII JEDNOJEDININI

Longitudinalni
sloj glatkih
miia

Tanko
crevo

mukoza

Cirkularni sloj
glatkih miia

Figure 9.24

JEDNOJEDININI GLATKI MIII

JEDNOJEDININI
GLATKI MIII

Tanko
crevo

Varikoziteti
autonomnih
neurona

Porozne
veze

neurotransmiter

elija glatkog miia

Gap junctions assure contraction as single unit.

ORGANI SA JEDNOJEDININIM
GLATKIM MIIIMA
- TANKO

CREVO

- MOKRANA BEIKA

- LIMFNI SUDOVI
- KOLON

- URETERI
- ARTERIOLE

- UTERUS (MIOMETRIUM)

VIEJEDININI GLATKI MIII

oko

varikoziteti

ORGANI SA VIEJEDININIM
GLATKIM MIIIMA
- CILIJARNI MII

- MIII TRAHEJE

- SFINKTERI U GIT-u
- VELIKI KRVNI SUDOVI

- MIII IRISA
- MIII BRONHIOLA

- VAS DEFERENS

RAZLIKE VIEJEDININOG I
JEDNOJEDININOG GLATKOG MIIA

viejedinini

jednojedinini

kapiralri

Autonomni ili enetrini

nervi

Redeptor za hormon
elije glatkog miia

Varikoziteti sa
vezikulama
neurotransmitera

propagacija

odgovor

Transport i difuzija
hormona

Porozne veze
Oslobaanje i dufuzija
neurotransmitera

Receptor za
neurotransmiter

ELIJA GLATKOG MIIA

Gusta tela u sarkoplazmi

Gusta tela vezana

za sarkolemu

miozin
Kontrakcija

Intermedijerni
filamenti

Miofilamenti

GRAA JEDNOJEDININOG
GLATKOG MIIA
Intermedijerni
Filament
Tanki
Filament

Uzduni
presek

Debeli
Filament

Gusto Mehaniko
telo povezivanje
Porozne
veze

Popreni
presek

GLATKI MII-KONTRAKTILNI APARAT

Debeli filament
Tanki filament

Gusta tela
Intermedijerni
filament

Aktin (tanki filament)

Glave miozina
Miozin (debeli filament
Aktin (tanki filament)

GLATKI MIIIKARAKTERISTIKE

miozin

gusta tela

snopovi filamenata
aktina i miozina
aktin

kontrakcija

relaksacija
kontrakcija

aktin

miozin

Figure 12-27: Anatomy of smooth muscle

INERVACIJA GLATKIH MIIA

mukoza

glatke miine elije

varikoziteti

submukoza
seroza
tunica muscularis
externa

autonomna
nervna
vlakna

varikoziteti
mitohondrije

sinaptike vezikule

Figure 9.25

NERVNO-EFEKTORNE SINAPSE
ANS
Vezikule koje sadre
neurotransmitere

Akson
Postganglijskog
Autonomnog
Neurona

Vatikoziteti

varikoziteti

Glatka miina elija

Mitohondriia

HUMORALNA REGULACIJA
KONTRAKCIJE GLATKIH
MIIA

kontrakcija

PEJSMEJKERSKE GLATKE MIINE ELIJE

Pejsmejkerske glatke
miine elije

Porozne veze

Spontani akcioni potencial

indukovan pejsmejkerskim potencijalom
Akcion potencijal se iri
na nepejsmejkerske
elije

Nepejsmejkerske
glatke miine elije

PEJSMEJKERSKI POTENCIJAL

Membranski potencijal

Pejsmejker potencijal

Prag
Pejsmejker potencijal
vreme

SPORI TALASI I AKCIONI POTENCIJALI

Membranski potencijal

Spori talasi

Akcioni potencijal
prag

Spori talasi
Vreme

EKSCITACIJA
Voltano zavisni
Ca2+ kanali

jonski kanal

kaveola

G-protein kompleks

Ulazak Ca2+ iz ECT u

citosol

Fosfolipaza C

Sarkoplazmin retikulum

Ca2+ iz

Izlazak
sarkoplazminog retikuluma
u citosol

Citosol glatke
mine elije

Figure 9-10. Medical Physiology, 1st Ed. WF Boron & EL Boulpaep. Saunders 2003.

MEHANIZAM KONTRAKCIJE GLATKIH

MIIA
ECT
Sarkoplazmin
retikulum

Poveanje intracelularne
koncentracije Ca2+ ulaskom
Iz ECT i izlaskom iz sarkoplazminog
retikuluma
Ca2+ se vezuje za kalmodulin
(CaM)

INAKTIVNA
AKTIVNA

Ca2+ - kalmodulin aktivira

kinazu lakih lanaca miozina
(MLCK)
MLCK fosforilie lake lance u
glavicama miozina i poveava
miozin ATP-aznu aktivnost

INAKTIVNI MIOZIN

AKTIVNA MIOZIN
ATP-aza

aktin

poveanje
miine
napetosti

Aktivni popreni mostovi miozina

kliu du aktina i stvaraju miinu
napetost

Figure 12-28: Smooth muscle contraction

MEHANIZAM RELAKSACIJE GLATKIH

MIIA
ECT

Smanjenje koncentracije
Ca+
pumpanjem u ECT ili u
sarkoplazmin retikulum
Odvajanje kalcijuma od
kalmodulina

Miozin fosfataza odvaja fosfat

sa miozina i smanjuje se
miozin ATP-azna aktivnost

MIOZIN
FOSFATAZA

INAKTIVNI MIOZIN

SMANJENA AKTIVNOST
MIOZIN ATP-aze

SMANJENA
MIINA
NAPETOST

Smanjenje miozin ATP-aze

smanjuje miinu napetost

Figure 12-29: Relaxation in smooth muscle

FAZINA I TONINA
KONTRAKCIJA
FAZINA
KONTRAKCIJA
Brzina skraenja miia

napetost

STIMULACIJA

TONINA KONTRAKCIJA
Brzina skraenja miia

napetost

STIMULACIJA

RELAKSACIJA

KONTRAKCIJA

KONTRAKTILNI
FILAMENT

GUSTO
TELO

PLASTINOST mokrana beika

Punjenje

Volumen
Pritisak

 TEZE

Osobine miinog tkiva

Uloge miia
SKELETNI MIII
Funkcionalna morfologija skeletnih miia (sarkoplazmin retikulum, transverzalni tubuli, miofilamenti, sarkomera)
Ekscitacija skeletnih miia (nervno-miina sinapsa)
Kontrakcija i relaksacija miia (vrste miinih vlakana prema brzini kontrakcije)
Snaga miine kontrakcije
Miini tonus
Motorna jedinica
Izvori energije za miinu kontrakciju (kiseoniki dug)
Ponaanje miia kao celine (prostorna i vremenska sumacija)
Podela miinih kontrakcija (pojedinanaei sloene; izotonine i izometrine;
fazine i tonine)
GLATKI MIII
Vrste glatkih miia
Funkcionalna morfologija glatkih miia (sarkolema)
Ekscitacija glatkih miia
Kontrakcija i relaksacija glatkih miia
Specifinosti kontrakcije glatkog miia (fenomen zakljuavanja, plastinost)
Razlike u kontrakciji skeletnog i glatkog miia