Dr Bojana Kneevi

Prof. dr Duan Stefanovi

REUMATOIDNI ARTRITIS

Sadrzaj

ta je reumatoidni artritis?

Terapija reumatoidnog artritisa

Kako vebati?

Fizikalna terapija

Znaaj vebanja

ta je veba?

Sedmini trening

18

Sedmini kondicioni trening

19

Znaci preoptereenja

17

Edukacija

20

Svakodnevne aktivnosti

20

Ortoze

21

Vebanje nakon hirukih operacija

21

Literatura

22

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

TA JE REUMATOIDNI ARTRITIS?
Reumatoidni artritis (RA) je hronina, zapaljenska bolest koja se odlikuje
simetrinom upalom zglobova. esto moe da zahvati unutranje organe,
kou i nervni sistem. Tok bolesti je progresivan. Dovodi do oteenja i
deformacija zglobova, smanjuje radnu sposobnost, poveava invalidnost i
skrauje ivot bolesnika.

TERAPIJA REUMATOIDNOG ARTRITISA

U osnovi terapija se moe podeliti na nefarmakoloku koja obuhvata program
dozirane fizike aktivnosti, dijetu, smanjenje stresa, dobro poznavanje sopstvene bolesti i farmakolou koja je bazirana na upotrebi lekova.
Postoje tri razliite grupe lekova koje se uobiajeno koriste u terapiji RA,
najee istovremeno zbog meusobnog potenciranja korisnih efekata. Tu je
grupa dobro poznatih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, zatim glukokortikoidi, kao i posebna grupa lekova koji mogu da promene tok same bolesti na
bolje.

KAKO VEBATI?
Treba vebati redovno i bezbedno. Na poetku, rehabilitacioni tim koga ine
fizijatar, fizioterapeut i radni terapeut odreuje vebe. Fizijatar odreuje cilj,
nain i dozira vebe prema stepenu aktivnosti RA, optem zdrastvenom stanju

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

i samim mogunostima bolesnika. Fizioterapeut i radni terapeut pokazuju i

ue bolesnika kako da veba. Nauene vebe bolesnik treba da radi samostalno
i redovno prema planu sedminog treninga i sedminog kondicionalnog
treninga. U toku vebanja je potrebno voditi rauna o optem stanju i znacima
preoptereenja organizma

FIZIKALNA TERAPIJA
Procedure fizikalne terapije su sastavni deo leenja bolesnika sa RA kako u
aktivnoj tako i u fazi smirene bolesti - remisije. Znaajna je edukacija i motivisanost bolesnika sa redovno obavljaju terapijski program. U leenju bolesnika
sa RA se koriste mnogi fiziki agensi: klimatski faktori, helioterapija, peloid,
termomineralne vode, razni vidovi toplote, zvuk, elektricitet, magnetizam i
mehanika energija koja se primenjuje u vidu kineziterapije i masae i terapija
radom. Kineziterapija predstavlja primenu pokreta u leenju bolesnika. Njena
uloga je od velikog znaaja.

ZNAAJ VEBANJA
Tradicionalno miljenje da vebanje pogorava oteenje zglobova nije tano.
Redovno vebanje smanjuje bolove i poveava pokretljivost zglobova,
spreava i usporava deformaciju zglobova, poveava miinu snagu i rastee
skraene miie, odrava pravilni poloaj tela i poboljava optu kondiciju
bolesnika.

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

TA JE VEZBA?
Svaka veba je zasnovana na pedagokim principima: vrsta, cilj i broj
ponavljanja.
Veba obuhvata razumevanje pokreta, zauzimanje poetnog poloaja,
izvoenje pokreta, zadravanje izvedenog poloaja est sekundi, vraanje
u poetni poloaj, uz ponavljanje 5-10 puta. Pri vebanju je vano zauzeti
pravilan poetni poloaj jer se time uva kimeni stub, a svaki pokret
treba izvesti u punom obimu.
Seriju vebi ini deset puta ponovljena veba
Izmeu vebi je pauza.

SEDMINI TRENING
Trening ine nekoliko serija vebi za razliite zglobove i grupe miia. U toku
treninga je potrebno angaovati skoro sve zglobove (ramena, laktovi, ruja,
ake, kukovi, kolena, stopala) i najvanije grupe miia (rameni pojas,
opruai trupa, kukova i kolena).
Trening se sastoji iz tri dela: zagrejavanje, maksimalno optereenje i
oputanje. U fazi zagrejavanja se rade najjednostavnije vebe sa malim brojem
ponavljanja uz duge i este pauze. Potom sledi faza maksimalnog optereenja,
u kojoj se rade sloene vebe sa veim brojem ponavljanja uz kratke i retke
pauze. Ona treba da traje 15-20 minuta. Na kraju u fazi oputanja se rade
jednostavne vebe sa malim brojem ponavljanja uz duge i este pauze koje
traju koliko i vebe.

Vezbe 1 i 2

VEZBA

1.

U sedeem poloaju staviti

podlaktice i ake na sto. ake
podii od podloge, potom ih
spustiti na nju.
Poveava obim pokreta u runim
zglobovima, elastinost i snagu
miia koji pokreu aku.

VEZBA

2.

U sedeem poloaju staviti

podlaktice na sto sa dlanovima
okrenutim ka stolu. Naizmenino savijati ake u jednu pa u
drugu stranu, a bez pomeranja
podlaktica.
Poveava obim pokreta, elastinost i snagu miia koji koji odvode aku u stranu i nazad.

Vezbe 3 i 4

VEZBA

3.

U sedeem poloaju staviti

podlakticu na sto, s tim da
aka visi preko ivice stola.
aku podizati u vis i sputati
je na dole.
Poveava obim pokreta, elastinost i snagu miia koji koji pokreu aku na gore i dole.

VEZBA

4.

U sedeem poloaju sklopiti

ake tako da dlanovi budu
okrenuti jedan prema drugome. Vrhove prstiju okretati od sebe i ka sebi.
Poveava obim pokreta, elastinost i snagu miia koji koji
pokreu podlakticu u jednu i
drugu stranu.

Vezbe 5 i 6

VEZBA

5.

Spojiti ake isprepletane

prstima i sa dlanovima okrenutim ka sebi, a ruke saviti u
laktovima. Ispruiti laktove i
dlanove okrenuti od sebe.
Poveava obim pokreta i elastinost i snagu miia koji pokreu
podlakticu u jednu i drugu
stranu.

VEZBA

6.

U sedeem poloaju pored

stola, osloniti ruku laktom
na sto sa opruenim prstima.
Saviti prste prvo u obliku
male pesnice, a potom u
pravu pesnicu.
Poveava pokretljivost, elastinost
i snagu malih miia koji pokreu
prste.

Vezbe 7 i 8

VEZBA

7.

Staviti ruke na sto sa dlanovima okrenutim ka stolu.

iriti i skupljati prste bez
pomeranja dlanova.

Poveava pokretljivost, elastinost i snagu malih miia koji

pokreu prste.

VEZBA

8.

Ispruiti aku. Primicati vrhove prstiju jedan po jedan na

vrh palca i pritisnuti ga.

Poveava pokretljivost, elastinost i snagu miia koji pokreu

prste.

Vezbe 9 i 10

VEZBA

9.

U leeem poloaju na leima,

rairiti ruke u stranu pod uglom
od 90 stepeni sa dlanovima okrenutima na gore. Savijati laktove
tako da ake dodirnu ramena, a
potom ih vratiti u poetni poloaj.
Poveava pokretljivost, elastinost i snagu mia koji savijaju
podlaktice.

VEZBA 10.
U leeem poloaju na
leima ispruiti ruke pored
tela. Ruke podizati iznad
glave, a potom ih vratiti u
poetni poloaj.
Poveava pokretljivost, elastinost i snagu miia koji pokreu ruku u ramenom zglobu.

Vezbe 11 i 12

VEZBA

11.

U leeem poloaju na leima, rairiti ruke u stranu

pod uglom od 90 stepeni.
Ruke skupiti ravno ispred
sebe i vratiti u poetni poloaj.
Poveava pokretljivost, elastinost i
snagu miia koji pokreu ruke u
ramenom zglobu u stranu i nazad.

VEZBA

12.

U sedeem poloaju staviti

ruke pored tela. Podizati
ruke na gore, paralelno sa
ivicom tela i spojiti dlanove.
Potom ispruiti ruke iza lea
i spojiti dlanove.
Poveava pokretljivost, elastinost i
snagu miia koji pokreu ruku u
ramenom zglobu navie i na nazad.

10

Vezbe 13 i 14

VEZBA

13.

U sedeem poloaju rairiti

ruke pored tela pod uglom
od 90 stepeni. Podizati ruke
u vis i pogledom pratiti ake.

Poveava pokretljivost, elastinost

i snagu miia koji pokreu ruku u
ramenom zglobu navie i nanie.

VEZBA

14.

U sedeem poloaju, staviti jednu

ruku staviti u krilo, a drugu podignutu pored tela za 90 stepeni i
unazad. Potom horizontalno pomerati ruku ka drugoj strani tela i
pogledom pratiti aku.
Poveava pokretljivost, elastinost
i snagu miia koji pokreu ruku u
ramenom zglobu u jednu i drugu
stranu u horizontalnoj ravni.

11

Vezbe 19 i 20

VEZBA

19.

U sedeem poloaju ispruiti

noge i rotirati itave noge u
jednu pa u drugu stranu

Poveava obim pokreta rotacije

u zglobu kuka i elastinost miia koji rotiraju nogu u kuku.

VEZBA

20.

U leeem poloaju saviti

noge sa spojenim stopalima
oslonjenim na podlogu.
iriti i skupljati noge bez
pomeranja stopala.

Poveava obim pokreta u zglobu

kuka i elastinost i snagu miia
koji primiu natkolenice.

14

Vezbe 21 i 22

VEZBA 21.
U leeem ili sedeem poloaju povlaiti stopalo i prste sa
sebi tako da se stegne butni
mii, naizmenino jednom
pa drugom nogom.
Jaa veliki butni mii koji oprua
koleno i stabilizuje ga pri stajanju i
hodanju. Kod ove vebe navedeni
poloaj zadrati 2-3 sekunde u akutnoj fazi, a 5-6 sekundi u hroninoj
fazi bolesti.

VEZBA 22.
U sedeem ili leeem poloaju sa ispruenim nogama,
naizmenino podizati jednu
pa drugu nogu sa stopalom
povuenim ka sebi.
Poveava snagu miia koji podiu
nogu ka trupu i elastinost miia
koji izvode suprotan pokret. Kod ove
vebe navedeni poloaj zadrati 2-3
sekunde u akutnoj, a 5-6 sekundi u
hroninoj fazi bolesti.

15

Vezbe 23 i 24

VEZBA

23.

U sedeem ili leeem poloaju

sa ispruenim nogama, naizmenino pomerati jednu pa drugu
nogu u stranu sa stopalom povuenim ka sebi.
Poveava snagu miia koji odvode
nogu u stranu i elastinost miia
koji izvode suprotan pokret.

VEZBA

24.

U leeem poloaju na boku,

saviti donju nogu u kuku i
kolenu, a gornju nogu ispruiti i podizati je navie sa
stopalom povuenim ka sebi.
Poveava snagu miia koji odvode nogu u stranu i elastinost miia koji izvode suprotan pokret.

16

Vezbe 25 i 26

VEZBA

25.

U leeem poloaju na leima

ispruiti noge. Petama pritiskati podlogu i istovremeni stezati sedalne miie.
Jaa sedalne miie koji imaju ulogu
u stajanju i hodanju. Kod ove vebe navedeni poloaj zadrati 2-3
sekunde u akutnoj, a 5-6 sekundi u
hroninoj fazi bolesti.

VEZBA

26.

U leeem poloaju na leima

saviti noge u kukovima i kolenima,
a stopala osloniti na podlogu. Ruke
staviti pored tela. Odizati karlicu i
donji deo lea od podloge.
Jaa miie trupa, karlice i natkolenica. Kod ove vebe navedeni poloaj zadrati 2-3 sekunde u akutnoj, a 5-6 sekundi u hroninoj fazi
bolesti.

17

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

Preporuke:
1. U hroninoj-mirnoj fazi RA treba vebati najmanje pola sata
dvevno tri puta nedeljno, dok je optimalno pola sata svaki dan.
2. U aktivnoj fazi bolesti treba vebati s tim da su pauze u toku
treninga dvostruko due.
3. Najmanje dva sata pre treninga ne treba jesti.

SEDMINI KONDICIONI TRENING

Kondicioni trening ine aerobne vebe: hodanje, vebe u vodi i vonja bicikla.
Aerobne vebe poboljavaju miino-skeletnu snagu, sranu funkciju,
izdrljivost i kvalitet ivota koji su kod bolesnika sa RA esto umanjeni.
Klinika ispitivanja su pokazala da kod bolesnika koji redovno rade aerobne
vebe se za 40% smanjuju otoci zglobova.
Hodanje umerenom brzinom u udobnoj obui ima viestruki dobar efekat.
Vonja bicikla poboljava kondiciju, smanjuje telesnu teinu i tedi zglobove.
Voda je idealna sredina za vebanje. Stajanjem u vodi do ivice ramena se
smanjuje teina tela za 90%, te se vebe izvode u rastereenom stanju to
olakava pokretljivost zglobova, smanjuje bolove i oputa miie.
Vrste kondicionog treninga zavise od uslova ivota bolesnika. Najbolje je
kombinovati aerobne vebe i to po principu: jedan dan - jedna vrsta vebi.

Preporuka:
raditi aerobne vebe najmanje 15 minuta tri puta nedeljno.

18

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

ZNACI PREOPTEREENJA
Prilikom vebanja je potrebno obratiti panju na opte stanje i puls.
Znaci preoptereenja u toku ili neposredno posle treninga su: novonastali
napor pri izvoenju pokreta, bolovi u miiima, oseaj pritiska u glavi, povrno
i neujednaeno disanje, glavobolja, munina, vrtoglavica i drugi. U sluaju
omaglice pred oima i/ili hladnog preznojavanja potrebno je odmah prekinuti
sa vebanjem. Kasni znaci preoptereenja se mogu javiti u bilo koje doba dana
i noi, i to su: gubitak apetita, umor, razdraljivost, nesanica i drugi.
Jednostavan nain odreivanja stepena optereenja je merenje pulsa. U toku
treninga i/ ili neposredno posle njega, puls ne sme da bude vei od 70% vrednosti maksimalno dozvoljenog pulsa za ivotnu dob. To se izraunava na
osnovu sledee formule:

Maksimalno dozvoljen puls = 70% x (220 - godine zivota)

(npr. ako bolesnik ima 60 godina maksimalno dozvoljen puls je 112/min
(70 % x (220-60) = 112).

Preporuka:
u toku vebanja redovno meriti puls i teiti da veliina pulsa dostigne
maksimalnu dozvoljenu vrednost, ali ne i da je prekorai!

19

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

EDUKACIJA
Sastavni deo uspenog leenja je edukacija bolesnika o prirodi same bolesti i
mogunostima leenja RA. Osim toga, bolesnici treba da naue kako da obavljaju svakodnevne ivotne aktivnosti, a kod nastanka komplikacija upotrebu
specijalizovanih pomagala, kao i rehabilitacione principe nakon eventualnih
operacija. Odgovore na ova pitanja treba da dobiju u razgovorima sa reumatologom i lanovima rehabilitacionog tima.

SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI
U svakodnevnim aktivnostima je vano zatiti zglobove. Potrebno je esto
menjati radni poloaj, u toku rada vie angaovati velike zglobove, odravati
elastinost i snagu miia, praviti este i krae odmore, a po potrebi koristiti
pomagala za rad ili pomo drugog lica. Kako su u RA najvie oteeni mali
zglobovi aka, treba izbegavati vrst stisak ake i pokrete koji pritiskaju prste
(tipanje, uvrtanje i stezanje). Ukoliko je mogue treba obavljati radnje sa
otvorenom akom i opruenim prstima.
Automatske radnje kao to su hodanje, leanje i sedenje ukoliko se nepravilno
izvode pogoravaju opte stanje bolesnika.

20

Reumatoidni
artritis
i vezbanje

ORTOZE
Ortoze su pomagala koje slue zameni oteene ili izgubljene funkcije
zglobova i ekstremiteta. Bolesnici sa RA najee upotrebljavaju udlage ili
longete. Cilj njihove primene je pravilno pozicioniranje zglobova. Time se
smanjuje bol, prevenira kontraktura i deformacija zglobova.

VEBANJE NAKON OPERACIJA

KUKA I KOLENA
Kada se iscrpe sve druge metode leenja, pristupa se hirukom operativnom
leenju.
Artroplastika podrazumeva resekciju izmenjenih zglobnih povrina i njihovu
zamenu vetakim materijalom. Najee su artroplastike zgloba kuka i
kolena. Vebanje pre i posle hiruke intervencije je neophodno. Vie vebanja
pre operacije e olakati period posle operacije.

21

Literatura

LITERATURA
1. Lloyd J. Rheumatoid arthritis. In. David C, Lloyd J. Rheumatological
physiotherapy. Mosby, 1999: 65-81.
2. Obradovi M. Opta kineziterapija sa osnovama kineziologije. Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2002.
3. Drrigl T, Vituli V. Reumatologija. Jugoslovenska medicinska
naklada, 1982.
4. McArdle WD, Katch FI, Katch VL. Exercise physiology. Third edition.
Lea and Febiger, 1991.
5. Ellioon JR, O Dell J. Rheumatoid arthritis. In. West SG. Rheumatology
secrets. Second edition. Henley and Belfus, 2002: 117-128.
6. Stevanovi M. Kineziterapija. Zavod za rehabilitaciju Dr. Miroslav
Zotovi, 1981.
7. Bennet K, Belza B. Therapeutic exercise for arthritis. In. Hall CM, Brody
LT. Therapeutic exercise. Second edition. Lippincott Williams and
Wilkins, 2005:229-243.
8. Jaji Ivo. Specijalna fizikalna medicina. kolska knjiga Zagreb, 1983.
9. Daly Iverson M, Liang MH, Sang-Cheol Bae. Selected arthritides. In.
Frontera WR, Dawson DM, Slovik DM. Exercise in rehabilitation
medicine. Human Kinetics, 1999:227-252.
10. Zec , Konforti N. Ispitivanje snage miia. Manuelna metoda. Via
medicinska kola Beograd, 1982.

22

Beleke

23

Beleke

24

tampano uz podrku
farmaceutske kue