16.08.

15

16.08.15

16.08.15

Predavanja
Vebe
Domai zadaci
Kolokvijumi

Broj ESPB: 6
Fond asova 2+2 rasporeenih u 15
nedelja
2 kolokvijalne nedelje:
Peta nedelja marta (28.03.)
Poslednja nedelja maja

16.08.15

Aktivnosti studenata
Redovan
dolazak
predavanja
Veb sajt
Kolokvijum
Ispit

16.08.15

Poeni
na

10
20
2x20
30

Domai zadaci i vebe

html
Grafki programi
Web prezentacija

16.08.15

Kolokvijum
Zavrni ispit (?!)

Web dizajn
HTML (CSS), Dreamweaver i
JavaScript

16.08.15

1.

2.

web

3.

4.

5.

HTML-a.

7.

.
.
HTML .

8.

9.

WYSIWYG E Dreamweaver.

6.

10.

WYSIWYG E Dreamweaver.

11.

CSS . .

12.

CSS . css

13.

. JavaScript

14.

II

16.08.15

15.

1. Adobe Dreamweaver CS4 Uionica u knjizi, CET, 2009.

2. Steven M. Schafer: HTML, XHTML, and CSS BIBLE,
Wiley Publishing, Inc., 2010.
3. N.Tom, S.Dori: JavaScript z World Wide Web, CET
2005.
4. Predavanja nastavnika

16.08.15

Izuavanje teorijskih osnova i pravila

dizajna, HTML kodiranja, alata za
vizuelno kreiranje Internet prezentacija
po principu WYSIWYG (What You See Is
What You Get), kao i programiranje u
jeziku JavaScript.

Osposobljavanje za samostalnu izradu

web sajta, njegovom postavljanju i
odravanju

16.08.15

Teorija web dizajna

Pravila i koncepti web dizajna
Planiranje web sajta
Navigacija web sajta
Struktura web sajta

HTML
Tagovi
Hand coding
CSS
JavaScript

16.08.15

Dreamweaver

16.08.15

Internet i World Wide

Web

16.08.15

Pamenje zapisa IP adresa je nepraktino kao pomo je uveden servis za dodelu

domena

DNS (Domain Name Service)

Omoguava konverziju korisnicima razumljivog
oblika zapisa u numeriki - potreban raunaru
za komunikaciju

Domen predstavlja skup hijerarhijskih

naziva podruja od kojih je sastavljna
adresa web lokacije tj. URL (Uniforme
Resource Locator).

http://www.vpskp.edu.rs
16.08.15

ini ga hijerarhijska struktura imena koja

se zasniva na domenima

Distribuiranim BP se realizuje hijerarhija

domena

Internet ima preko 200 osnovnih domena

(top-level domains)
Svaki domen moe da ima poddomene itd...
Svaki domen sadri jedan ili vie raunara

16.08.15

Osnovni domeni nose opta imena ili

geografska (dravna) imena
Koren stabla je neimenovan

16.08.15

To je naziv kompanije koja se bavi odreenim

poslom
Ovaj domen se registruje i jedino je korisnik koji
ga je registrovao u mogunosti da ga koristi
Ime domena je unikatno ne moe se pojaviti
na Internetu dva puta
Naziv domena ne sme da pone ili da se zavri
crticom (-).
Mala i velika slova su ravnopravna.
Domen se zakupljuje na period od 1 do 10
godina.

16.08.15

Pri izboru naziva domena potrebno je najpre

proveriti njegovu raspoloivost.
Dobar izbor naziva domena u sebi sadri ime
frme, (krae rei bez upotrebe crtica).
Npr. dobar izbor je www.mojafrma.com, a lo
www.123moja12-frma456.com.
Sve bolje adrese su ve rezervisane.
Provera da li je neka adresa slobodana ili ne, ko
je dri ako je zauzeta i koji domeni su slobodni,
moe se izvriti na sajtu www.register.com
Na primer, ako je www.vasaadresa.com zauzeto
moda je www.vasaadresa.net slobodno i sl.

Ono se dodeljuje na osnovu profla organizacije

koja zakupljuje godinje pravo na ime domena.
Svi kodovi drava u geografskoj emi se sastoje
od dva znaka, a imena domena u
negeografskoj emi su duine tri (a i vie)
znaka.
Duina posledenjeg dela imena odreuje da li
ime potpada pod geografski ili negeografski
sistem imena.
Organizacija dalje sama dodeljuje imena server
raunarima.
Sama organizacija odluuje da li eli geografsko
ili negeografsko ime domena .

16.08.15

16.08.15

.edu
edukacioni sajtovi
.com komercijalni sajtovi
.gov
vladini sajtovi
.mil vojni sajtovi
.net sajtovi administratora mrea
.org neproftne organizacije

U novembru 2000. godine Internet

korporacija za dodeljena imena i brojeve
(Internet Corporation for Assigned Names
and Numbers, ICANN), koja upravlja
sistemom imenovanja domena na Internetu,
odobrila je nove top-level domene:

.aero Vazdune transportne organizacije

.biz
Biznisi
.coop Kooperativna preduzea, kao to su
kreditni savezi
.info
Informativni servisi
.museum
muzeji
.name Line registracije prema imenu
.pro
Licencirani profesionalci, kao to su
advokati, lekari,
raunovodje i sl.

16.08.15

Svaka zemlja ima svoju dvoslovnu oznaku. Sa njom

se zavravaju adrese web prezentacija koje potiu
iz te zemlje.
Te oznake odgovaraju standardu ISO 3166 i
nazivaju se nacionalni domeni najvieg nivoa:
.yu Srbija i Crna Gora (ukinut)
.rs Srbija
.ba Bosna i Hercegovina
.de Nemaka
.uk Engleska
.sl
Slovenija
.mk Makedonija

16.08.15

Cena domena ne bi smela da pree cenu .com i .org

domena koja se kree oko deset dolara godinje.
Novina je i mogunost registrovanja top level
domena, odnosno sajtova koji e kao sufiks imati
samo .rs bez prefiksa co ili org...
Domen mogu da zakupe fizika lica i stranci koji
imaju sedite u Srbiji (.rs i .in.rs).
Hostovanje domena je oko 20 godinje.
Provera zauzetosti teritorijalnog domena
moe se uraditi na adresi www.nic.rs.

16.08.15

16.08.15

Domen .org.rs mogu registrovati samo

organizacije i udruenja graana, kulturne
ustanove (muzeji, pozorita i sl.).
Domen .ac.rs. predvien je za akademske
ustanove (univerzitete, institute i sl.).
Domen .edu.rs mogu registrovati
institucije koje se bave obrazovanjem,
privatne kole, kao i preduzea ija je
primarna delatnost edukacija ili obuka bilo
koje vrste.
Proces registracije .rs domena traje
izmeu 3 i 30 dana.

mora da se registruje kod administratora

prvog nivoa

Domeni se oznaavaju uzlaznom putanjom

16.08.15

Npr: ime_odeljenja.ime_kompanije.com

Pravilo:

Plaa se godinja naknada

Npr: ime_kompanije.com

Ne razlikuju se mala i velika slova (.com, .Com,

.COM)

Imenovanje domena se ne vezuje za fzike

mree ve za organizacionu strukturu

Najpopularniji

servis Interneta
WWW predstavlja vii protokol, odnosno
program koji upravlja Web stranicama
WWW je distribuirani sistem za itanje i
pretraivanje prema kome se svakom
Internet dokumentu dodeljuje jedinstvena
adresa
WWW sistem je organizovan po principu
klijent-server
16.08.15

Npr. Interent Explorer, Goole chrom, Mozila

FireFox, Opera nalaze se na raunarima
korisnika
Ovi programi se nazivaju browsers ili brauzeri
Prosleuju zahteve serverima
Prihvataju odgovor servera, interpretiraju HTML
kod i prikazuju Web stranu na raunaru klijenta

16.08.15

Web

serveri ili HTTP serveri

uvaju WWW stranice i na zahtev
brauzera ih prosleuju
Protokol koji omoguava komunikaciju
brauzera i web servera naziva se HTTP
(Hipertext Transfer Protokol)

16.08.15