RIZNICA

SAVETA
2000

Ma koliko bili iskusni u tekim i odgovornim

poslovima domainstva esto nailazimo na probleme koje, i
pored najbolje volje i truda nije lako reiti, pogotovu ako ih
reavaju mladi koji tek stiu potrebna iskustva za voenje
domainstva.
Riznica iskustva, dovitljivosti i pronalazakog duha
iz dana u dan se sve vie obogauje. prenosi se sa kolena na
koleno i belei.
U mnogim listovima i asopisima nailazimo na
stranice ili priloge koji imaju za cilj da nam pomognu da
lake i lepe ivimo, da mnoge poslove u domainstvu
uradimo jednostav-nije, bre, kvalitetnije ili ekonominije.
Neki od tih dragocenih saveta ine sadraj ove
broure koja je pred Vama. Ona je mala enciklopedija
znanja i iskustva sakupljanog niz godina u poslovima
svakodnevnog ivljenja.
Saveti iz ove broure nesumnjivo e proiriti krug
Vaeg znanja, obogatiti Vaa iskustva i pomoi Vam da se
snaete u svakoj prilici. U njoj ete naii na vie razliitih
reenja istog "problema", a upoznaete predloge i
argumente za meusobno suprotna reenja istog problema.
Vae iskustvo, ubedljivost argumenata ili ljubopitljivost
opredelie reenje za koje ete se odluiti.
Ukoliko Vam se uini da ste neto od ovde
objavljenog ve negde proitali - niste se prevarili, a ukoliko
Vam ova broura bude svakodnevni prirunik - ona je
opravdala svrhu svog objavljivanja.
Vladimir Ribar
2
predgovor

RIZNICA

SAVETA

STAN
Otirai za noge obino su posle zimskih meseci jako
prljavi. Dobro i lako ete ih oistiti ako ih protljate
otrom etkom zamoenom u jaki rastvor kuhinjske
soli.
Ako prozori prilikom otvaranja ili zatvaranja kripe,
premaite drvene delove parafinom ili voskom.
Primetili ste da se na zidovima, na mestima gde su
stavljene slike, skuplja praina koju je posle teko
odstraniti. Kako ovo spreiti. Vrlo jednostavno : na
okviru sa unutranje strane uvrstite u uglovima po
jednu "rajsnedlu" ili trougao od kartona. "Rajsnedlu"
nemojte zakucati do kraja tako da glava odstoji bar za
pola milimetra. To e udaljiti okvir od zida, vazduh
e moi da struji i spreie da se skuplja praina.
Ispeglane zavese, naroito utirkane, treba odmah i
okaiti, jer se posle dueg stajanja neki delovi mogu i
izguvati.
Abaur od pergament papira najlake i najbolje se
isti kolutovima sirovog krompira. Iziskuje strpljenje,
ali trud se isplati.

stan

RIZNICA

SAVETA

RACIONALNO KORIENJE ENERGIJE

Strunjaci su izraunali da tedljivijim ukljuivanjem
aparata koje imamo u kui, mesene porodine
raune za struju moemo umanjiti za gotovo 25%.
Da li ste znali, na primer, da je optimalno
podeavanje temperature u bojlerima,
s obzirom na toplotne gubitke i
izluivanje kamenca 40-60 odsto. Pre
svakog kupanja treba se setiti da je tuiranje tri-etiri
puta jeftinije nego kupanje u kadi.
Slavine iz kojih stalno kaplje voda postaju preveliki
potroai energije i vode, ako se pravovremeno ne
poprave.
Pre svakog korienja zamrzivaa, a pogotovo
friidera treba znati da svako, preesto otvaranje
vrata, rasipa hladnou i na taj nain troi dragocenu
struju. Naslage leda na isparivau ili zidovima
zamrzivaa poveavaju potronju struje.
Pravilno i ekonomino peglate ako peglanje ponete
sa komadima vea za koje je potrebna nia
temperatura. Previe vlaan i previe suv ve
zahtevaju vie vremena, a na taj nain i veu energiju
pri peglanju.
Jela se mogu kuvati bre i tedljivije ukoliko se
pripremaju u to manje vode. Uporebom kvalitetnih
posuda sa ravnim i ojaanim dnom, pre svega u
4

stan

RIZNICA

SAVETA

posudama sa povienim pritiskom, mogue je

utedeti puno energije i vremena.
Rune ukaste mrlje oko grejne ploe na poretu
lake ete oistiti ako ih najpre dobro navlaite jakim
vinskim siretom, ostavite desetak minuta, a onda
istite na uobiajen nain.
Prema fabrikim normama, "vek trajanja" butana iz
jedne normalne boce (10,5-12 kg.) je 67 asova. Na
osnovu ovoga moe se sa sigurnou pratiti kada e
se potroiti gas iz boce, treba samo paljivo, svakoga
puta, pogledati na asovnik pre ukljuenja i posle
iskljuenja, pa eventualno to i zabeleiti.
Maina za pranje posua troi manje tople
vode nego kad se posue pere runo. Ali
ako posue i suite u maini onda ete
troiti mnogo vie elektrine energije.
Zato, da se to ne bi dogodilo, im maina obavi
pranje, otvorite mainu i pustite da se sudovi prirodno
osue.
I rerna e biti besprekorno ista ako je isperete krpom
natopljenom u sire. Ako to dosad niste radili pa su
vam se u rerni pojavile naslage masti, sve povrine
natopite prirodnim alkoholnim siretom, a zatim ih
obriite sunerom natopljenim u kuhinjsko sire i
pospite solju. To ponovite nekoliko puta i uspeh je
siguran.
Rernu obloite aluminijumskom folijom koju
povremeno treba obnavljati. Na taj nain
oslobodiete se neprijatnog posla oko ienja rerne.

stan

RIZNICA

SAVETA

Vreicu usisivaa treba prazniti to ee jer sloj

praine u njoj zadrava strujanje vazduha pa usisiva
mora due da radi i time troi vie struje.
Plou poreta lako ete oistiti od svih mrlja koje
ostanu posle kuvanja, trljanjem unutranjom stranom
polovine isceenog limuna.
Neprijatan miris iz friidera moe se odstraniti
pomou drvenog uglja. Napunite jedan tanjiri ili
au komadiima drvenog uglja i to drite uvek u
friideru.
U nedostatku sredstava za omekavanje vode koje se
obino stavlja u mainu za pranje rublja, stavite malo
fine kuhinjske soli. So spreava stvaranje i taloenje
kamenca koji skrauje vek maini.
Ako pegla ne klizi lako prilikom peglanja, znai da
neto treba preduzeti. Mekim nasapunjanim
sunerom protrljajte "papuu" pegle, isperite
sunerom natopljenim u istu vodu i osuite
suvom mekom krpom. Ako se, pak, radi o ostacima
tirka na njoj posle peglanja utirkanog rublja, onda
je mlaku treba protrljati sveom i potom dobro
obrisati suvom mekom krpom.
Oko slavine se pojavi tamni, gotovo crni rub. To je
plesan i ma koliko se trudili da je skinete kad perete
umivaonik, ve sutradan je crni rub na starom mestu!
Pokuajte crni rub oprati kipuom vodom - ona
unitava pore plesni i jedno vreme ete imati mira od
nje.
6

stan

RIZNICA

SAVETA

Kamenac na slavinama u kuhinji i kupatilu

najlake ete oistiti trljanjem krpicom
natopljenom siretom. To ponovite vie
puta.
Ma koliko se trudili dok perete prozorska stakla, uvek
u nekom uglu ostane koje zrnce praine. Zato, starom
etkicom za zube, namoenom u sire istrljajte
delove oko spoja stakla i okvira, pa tek tada operite
prozore na uobiajen nain.
Prozore, ploice u kuhinji i kupatilu, kao sve druge
vee staklene i keramike povrine najbolje i
najlake ete oprati ako u 2 litra vode stavite 2 kaike
amonijaka i time ih prebriete. Miris amonijaka e
brzo nestati.
Kad parket kripi, treba prvo pronai koja je ploica
tome kriva. Onda, ako ne valja treba usuti malo
pudera ili nastruganog sapuna, pa ako to ne pomogne,
nekog tenog lepka.
Kristalne vaze bie blistavo sjajne kada se oiste
krikom sveeg krompira, a zatim
istrljaju lanenom krpom.
Na aama, to ih redovno
upotrebljavate i prema tome i redovno
perete, ostaju bele mrlje zbog tvrde
vode za pranje posua. Zato ae
morate povremeno prati toplom
vodom u koju ste dodali malo sireta.
Isperite ih istom hladnom vodom i
odmah obriite.
stan

RIZNICA

SAVETA

ae i druge posude od stakla, kristalnog stakla ili

keramike to ih dugo niste upotrebljavali zahtevaju
posebnu negu da bi bile iste i sjajne. Najpre ih
morate nekoliko sati ostaviti u istoj vruoj vodi, a
potom ih operite toplom vodom u kojoj ste otopili
nekoliko kaiica sode bikarbone i dodali uobiajenu
koliinu deterdenta za pranje posua. Posude potom
isperite i osuite krpom.
Ugljenu prainu ne treba bacati. Mogu se napraviti
fieci od duplih listova starih novina, puniti do
polovine ugljenom prainom, poreati u sanduk s
ugljem i kad se vatra dobro razgori, povremeno ih
bacati u pe, izmeu komada uglja. Odlino gori.
Nikada ne bacati ni ljuske od krompira. Kada se
osue, mogu odlino da poslue za potpaljivanje
vatre.
Nalepnice na keramikim ploicama u kuhinji i
kupatilu lako se uklanjaju ako se isprskaju lakom za
kosu. Kad se lak osui skidaju se bez problema.
Tepihu ete osveiti boju i sjaj ako ga istrljate
tenou dobijenom na sledei nain : istruite dva
ae i staklene posude
"osveite" tako da ih 15 minuta ostavite u hladnoj vodi kojoj
ste dodali ovei oguljeni krompir razrezan na ploke i
nekoliko kaika sireta. Nakon toga posude operite toplom
vodom i obriite.

stan

RIZNICA

SAVETA

vea krompira, prelijte toplom vodom, ostavite da

stoji dva sata, a zatim procedite.
Ogledalo, naroito ono u kupatilu, treba sa nalija
dobro zatiti kako vlaga ne bi otetila
amalgamiziranu povrinu. Pored svakodnevne nege
ogledala, jednom nedeljno ga treba temeljno oistiti.
U tu svrhu najbolje je upotrebiti ve za to gotova
sredstva za odravanje stakla.
Ako primetite da se u kuhinji ili u kupatilu voda
zadrava u odvodnim cevima, s vremena na vreme u
odvodne slavine ili u kadu uspite jedan decilitar sone
kiseline. Kiselina e rastvoriti nakupljeni kamenac i
sve organske otpatke koji su se zadrali u cevima.
Plastine zavese iz kupatila najlake se
operu tako to se stave na ravnu
povrinu i operu sunerom i sapunicom
nekog blagog deterdenta, dobro isperu
istom vodom i okae da se osue.
Ako elite da sa somotskih presvlaka na nametaju
otklonite svaku trunicu i dlaicu onda ih, poto ste
ih prethodno oistili usisivaem, prebriite mokrom i
dobro oceenom krpom od jelenske koe.
Ako se na politiranom nametaju pojave tragovi
vode, onda se oni mogu otkloniti time to se na mrlju
nanese malo paste za zube i istrlja krpom, a zatim
uglaa vunenom krpom.

stan

RIZNICA

SAVETA

PANJA, MOLJCI
Ve je krajnje vreme, ako to dosad niste uradili, da
sredite ormare. Da biste stvari koje odlaete za jesen i
zimu, pa i one koje nosite, sauvali od moljaca, evo
nekoliko saveta :
Osnovno je da znate da moljci uglavnom napadaju
vunu, perje i krzno, dok za istu sintetiku, lan i svilu
nisu mnogo zainteresovani.
istoa je najbolja zatita od moljaca. Zato ormar
izbriite vlanom krpom, a sve to odlaete treba da
je svee oprano ili oieno.
Uvijajte vunene stvari u lanenu krpu, ili novine.
Vreice sa lavandom ne ubijaju moljce, ali ih njen
intenzivan miris odbija. Isto tako su dobri listovi od
oraha, samo pazite, oni farbaju.
Idealni istrebljiva moljaca je naftalin, jedino valja
voditi rauna, ako imate malu decu, da ne dou do
njega, jer je otrovan. Isto tako naftalin smeta
asmatiarima i svima koji imaju problema sa
disanjem.
Vrlo efikasan "lek" protiv moljaca je kestenje.
Moete ga lako nai u parkovima, ali tek u jesen, kad
pone da otpada. Dovoljno je da kestene izbuite na
nekoliko mesta, naniete na konac i okaite u ormar.

Kako bi nametaj od nepoliranog drveta

lake izdrao sva praznina iskuenja
(mrlje od vina, voska, ulja ..) krajnje je
vreme da ga premaete lanenim uljem.

10

stan

RIZNICA

SAVETA

Pre nego to bacite praznu bocu od ampona za kosu,

dobro je isperite sa malo tople vode i tu tenost
upotrebite za ienje nametaja, koji je presvuen
skajem. Poto se presvlake operu treba ih prebrisati
krpom koja se ee ispira istom vodom, a zatim
prebrisati suvom krpom.
Ako se pojave mravi u kui, sigurno sredstvo protiv
njih je kocka eera. Postavite je blizu mesta gde se
pojavljuju, odnosno na njihovu putanju, i mravi e se
nekuda odseliti.
Odlino sredstvo protiv moljaca je pomoranda u
koju su zabodeni cvetovi karanfilia. Tako
pripremljena pomoranda stavi se u ugao ormana, pa
moe da traje i po nekoliko godina.
Muve ne podnose miris crvenog luka.
Nareite ga na komadie, poslaite na
tanjiri i reiete se napasnika.
Mrave ete sigurno oterati ako na mesta gde se
pojavljuju rasporedite komadie plesnivog limuna ili
kuglice naftalina, poto ovi mirisi na mrave deluju
odbijajue.

stan

11

RIZNICA

SAVETA

Isprobani recept protiv mravlje

napasti :
Potrebno je koru sveeg hleba
potopiti siretnom kiselinom, posuti
eerom u prahu i staviti na deblji
papir, da kiselina ne nagriza parket.
Ovaj lek staviti na nekoliko mesta
u stanu i rezultat e se odmah
videti.

12

stan

RIZNICA

SAVETA

DOMAINSTVO
Predmetima od bakra povratie se sjaj i otkloniti
tamne mrlje ako ih istrljate polutkom limuna.
Predmeti od slonove kosti najbolje se odravaju ako
se povremeno dobro istljaju svilenom krpom. Ako,
ipak, slonova kost pouti
treba je protljati
Konu torbicu
vunenom krpom, pa
moete osveiti snegom
od jednog belanca.
dobro isprati vodom i
Nakon
nekoliko minuta
suiti svilenom krpom.
torbicu obriite.

Potamnele metalne
predmete oistite meavinom ai i maslinovog ulja.
Vie sati ostavite je na metalnim predmetima i potom
ih oistite istom krpom.
Svea u svenjaku e due goreti ako oko fitilja, pre
nego to je zapalite, stavite malo soli.
Da sa svea na roendanskoj torti ne bi kapao
vosak, nekoliko sati pre nego to ih
upalite, umoite ih u slanu vodu i
osuite.
Miris kiselog kupusa mnogo e se
manje osetiti u kuhinji ako s kupusom
prokuvate i kriku crnog luka, koji e
upiti dobar deo neugodnog mirisa.
domainstvo

13

RIZNICA

SAVETA

"Sok" za muve
Sa toplim danima, u kue stiu i nepozvani gosti :
muve-zunzare. Kako ih se osloboditi, a da se pri tom
ne upotrebljavaju hemikalije, tetne inae i za
oveka? Predlaemo vam ovaj oproban "recept":
Muve valja "poastiti" specijalnim sokom i one vas
vie nee uznemiravati. Uzmite aku makovih aura i
skuvajte ih u litri vode. Posle toga, decilitar te vode
pomeajte sa deci-litrom mleka. Ovu tenost muve
rado piju, a kada se napiju, posle kratkog vremena
uginu.
"POASTITE" MIEVE GIPSOM
Ako su se u vaoj kui pojavili glodari za njihovo
unitavanje imate vie mogunosti. Miolovka je
bezopasna za ukuane i druge ivotinje, ali naalost
nije mnogo efikasna. Jedan od naina da se
oslobodite mieva i
Cvee u vazi
pacova, u nedostatku
e due trajati ako
skupih otrova, jeste i
se u vodu sipa malo
mamac koji moete sami
soli.
da napravite. Potrebno je
da pomeate jednake
koliine brana i gipsa i da dodate malo eera u
prahu. Ovo sredstvo deluje tako to se smesa, pod
uslovom da je glodari pojedu, stvrdne u njihovim
stomacima.

SO U DOMAINSTVU
14 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

So je ne samo vaan zain u naoj ishrani, i sredstvo

za konzervisanje mesa i povra, ve se moe koristiti
i za razliite druge svrhe u domainstvu. Evo
nekoliko primera za to :
Ako vatra u pei na vrsto gorivo slabo gori i hoe da
se ugasi, pospite je akom soli, pa e se razbuktati.
Ukoliko vas mui nazeb, kijavica i kaalj, dobro e
vam initi ako udiete paru iz lonca u kome je
rastopljena aka soli, najbolje morske.
Prozore ete lake oprati i staklo e imati lepi sjaj
ako u vodu za pranje dodate aku soli.
Starim i izbledelim tepisima osveiete boje ako ih
pospete solju, istrljate, a zatim istresete. Potom ih jo
istrljajte vlanom krpom i sunerom.
Ako na stolnjak prospete crno vino, odmah
ga pospite solju, a zatim isperite, mrlja e
se lake oprati.
Ako vam rerna previe greje odozdo, jae nego
odozgo, pa vam kolai odozdo zagorevaju, posolite
dno rerne krupnom solju i posudu stavite na taj sloj.

Kvalitet perjanog jastuka ili perine zavisi od vrste

perja. Najbolje je guije, zatim paije pa tek na kraju
kokoije.
Pod od gume najbolje je svakodnevno brisati
vlanom krpom, a potom istrljati suvom.
Sjaj mermeru daje i malo vazelina. Dovoljno je
naneti ga veoma tanko i potom glancati.
domainstvo

15

RIZNICA

SAVETA

Siretom moete oprati ploice u kupatilu: bie iste

i sjajne. Operete li u siretu tiganj u kome ste pekli
ribu, ukloniete neugodan miris.
Ako peglate pamune arape sigurno e
postati sjajne. Sjaj ete ukloniti ako svaku
arapu nakon peglanja ietkate etkom
koju ste navlaili sa malo sireta.
Ako zagrejete baterije za tranzistore ili igrake
davae struju jo sat ili dva nakon to su prestale
raditi.
Ako ste kupili sveu, kojoj je promer vei od otvora
na svenjaku, na neko vreme je uronite u vruu vodu.
Vosak e se smekati i moi ete ga tako oblikovati
da sveu bez tekoa umetnete u svenjak.
Svakako je najtee odabrati poklon za roendan lana
najue porodice. Stoga tokom godine, od jednog do
drugog roendana, u belenicu zapisujte sve elje to
su ih pojedini lanovi porodice izrekli. To e vam
olakati izbor poklona.
Pre ili posle svaka e majka doi u priliku da mora
detetu stavljati kapljice u oi. Kako ete uiniti to to
lake i bez plaa? Recite detetu da legne i zatvori oi,
a tad mu u uglove stavite kapi. Kad dete ponovo
otvori oi, kapljice e se razliti i uiniti svoje.
16 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

U sluajevima povreda treba detetu ukazati prvu,

hitnu pomo.
To je veoma vano jer su prvi trenici ponekad veoma
bitni. Evo osnovnih pravila pruanja prve pomoi:
Ispitati puls na vratnoj arteriji.
Prekontrolisati disanje deteta.
Utvrditi da li dete krvari, da li postoji neka skrivena
rana, pregledati glavu i telo i zaustaviti najjae
krvarenje.
U sluaju trovanja pogledati da li na usnama deteta
postoje opekline i obojeni tragovi ili drugi znaci
trovanja.
Kod preloma ili iaenja treba izvriti imobilizaciju
povreenog dela tela i primeniti odgovarajue
postupke.
Dete koje palo na glavu ili je u nesvesti zbog trovanja
i sl. treba postaviti u leei poloaj ( na stranu ) s
glavom okrenutom bono da bi se izbeglo eventualno
guenje zbog povraanja ili krvarenja.

PONAANJE ZA STOLOM
Obino se misli da pravilno jesti nije nikakva
vetina. Meutim, za stolom, prilikom jela takoe
se treba pridravati nekih pravila.
Osnovna pravila ponaanja za stolom glase:
Nemojte naslanjati laktove na sto.
Noge treba da su vam skupljene pod stolom. Teka je
greka ako ispruite noge i dodirujete gosta koji sedi
sa suprotne strane stola.
domainstvo

17

RIZNICA

SAVETA

Italijani preporuuju da se pre poetka jela nikada ne

kae prijatno, ali kod nas vae drugi obiaji.
Kada sipate jelo, nemojte prepuniti tanjir, jer je tada
teko sei hranu i postoji opasnost da se prospe po
stolnjaku.
Za stolom treba izbegavati razgovore o bolestima,
nesreama i smrtnim sluajevima.
Kada razgovarate nemojte mahati priborom za jelo.
Dok vaete, usta vam moraju biti zatvorena.
Punih usta ne smete ni razgovarati, ni piti.
Srkanje supe ili mljackanje smatra se tekim
prekrajem.
Hranu koju ste savakali ne smete izbaciti iz usta.
Moete izvaditi samo koticu, ali to morate uiniti
veoma diskretno.
U vrela jela se ne sme duvati.
Zabranjeno je jesti brzo i nervozno, ali isto tako kao
gost ne smete jesti ni suvie sporo pa da svi ekaju na
vas da bi serviranje jela bilo nastavljeno.
Mukarac treba da vodi rauna o eni koja sedi do
njega, da joj dodaje sve to je potrebno, da joj doliva
pie i slino.
Ne jedite nikada da biste bili potpuno siti.
Kaika se dri sa tri prsta, palcem, kaiprstom i
srednjim prstom, a ne itavom akom. Dri se za vrh
drke. Kaika se unosi u usta s vrha.
Noem seete hranu, pre svega meso. Ono se see na
komadie. Hrana se nikad ne nabada noem i ne gura
noem u usta. No se dri palcem i kaiprstom na
gornjem delu drke. Pri tome se kaiprst ne sme
spustiti do seiva noa.
18 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

Hrana se viljukom prinosi ustima. Ako jedete hranu

koja se ne moe nabosti na viljuku, kao to su
karfiol ili graak, najbolje je nekoliko zrna ovakve
hrane staviti na pare mesa koje ste naboli na viljuku
i to sve zajedno prineti ustima.
Ako za vreme jela elite da oslobodite ruke da bi ste
otkinuli komadi hleba ili popili malo vina, onda no
i viljuku ukrstite u tanjiru.
Kada zavrite sa jelom, no i viljuku stavite
paralelno na tanjir, jer je to znak da ne nameravate
vie da se sluite.
aa se ne die kada vam sipaju vino ili vodu.
Ako ne elite da vam dospu vino, nemojte au
pokrivati akom, ve diskretno dajte znak da vam
vie ne sipaju.
Iz ae se pije u malim gutljajima, a ne naiskap.
ene treba da paze da ne ostavljaju ru na rubu ae.
Kada su na stolu oljice za pranje ruku, onda u njih
moete umoiti samo prste. U takvim oljicama
nemojte prati voe.
Servijetu treba drati na kolenima, napola odmotanu.
Ona se ne sme zadenuti za kragnu ili vezati oko vrata
izuzetak je jedino kada se jedu rakovi.
Izbegavajte da njome esto briete usta i da je
zamastite. ene servijetom ne smeju da skidaju
karmin.
Kada zavrite sa jelom, servijetu stavljate na sto, levo
od tanjira, ali je ne treba savijati.
Papirne salvete posle upotrebe ostavljaju se u tanjiru.
akalice se nikad ne stavljaju na sto.
domainstvo

19

RIZNICA

SAVETA

KAKO DOEKATI GOSTE

Jelovnik treba da sadri predjelo, glavno jelo, salatu,
sir i desert. Za ruak se kao predjelo slui hladna
zakuska i hladno ili toplo meu-jelo. Supe ili orbe
slue se samo za veeru. Za glavno jelo iznosi se
riba, vie vrsta peenja, ivinsko meso ili divlja.
Njima se dodaju i dve vrste povra.
Predjelo i kolai se naruuju u restoranu i
poslastiarnici, dok se glavno jelo priprema kod kue.
Princip je da se za jedan obrok slui samo jedna vrsta
testa. To pravilo vai i za sos.
Uvek treba voditi rauna o ukusima i verskoj
pripadnosti gostiju. Jela ni u kom sluaju ne smeju
biti presoljena. Mesom ne treba sluiti vegeterijance,
niti dijabetiare slatkiima.
Vino zauzima znaajno mesto u kulturi ishrane i
njegovom izboru pridaje se posebna vanost. Tokom
ishrane treba voditi rauna o jaini vina, ali i o vrsti
jela. Lako ili suvo belo vino, slui se uz ribu. Roze
vino ide uz ivinsko meso. Lako crno vino slui se uz
peenja i divlja. Prvo se nude laka bela vina i mlaa,
a potom crna i starija. Belo vino ne sme da stoji u
friideru due od 48 sati,
dok se crno vino uva na
Za ienje
sobnoj temperaturi. Dva do
prave koe
tri sata pre sluenja, vino se
dobra je bela opna
pretae u staklene bokale.
od narande.
Vino se posluuje desnom
rukom, desno od gosta i to
prvo ene, a potom mukarci.
20 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

Da biste skinuli sjajni trag s haljine ili suknje od

tamne tkanine, pokuajte taj deo istrljati polovinom
sirovog krompira. Ostavite da se osui pa ga dobro
ietkajte.
Ako rublje suite na terasi ili u dvoritu ono se nee,
ak ni po najveoj cii, slediti, ako u poslednju vodu
za ispiranje stavite malo soli, koliko na vrh noa.
Vreme je za rukavice
Vreme je da u svakodnevnu garderobu uvrstite i
rukavice. Da li ste ih proletos ostavili iste? Ako
niste, pourite i dovedite ih u red. Evo kako ete to
uiniti:
Rukavice od mekane koe operite amponom za
kosu. Prethodno ih navucite na ruke i trljajte blago
jednu u drugu. Potom ih isperite mlakom vodom i
suite daleko od izvora toplote. Crne kone rukavice
osveiete i omekati ako ih premaete maslinovim
uljem u koje ste dodali nekoliko kapi crnog tua. Od
antilopa postupak je malo komplikovaniji: navucite
rukavice na ruke i umoite ih u vodu u koju ste dodali
omekiva za rublje. Lagano ih trljajte. Zatim penu
isperite i skinite rukavice. Da im se vrati oblik,
ispunite ih vodom i nakon nekoliko minuta
ispraznite. Ostavite da se osue.
Dlaice sa odee lake se odstranjuju ako se na etku
navue iznoena najlon arapa.
Izbledele tamnoplave majice ili koulje povratie
sveu boju ako ih posle pranja umoite u toplu slanu
domainstvo

21

RIZNICA

SAVETA

vodu ( na litar vode - dve kaike morske soli ) i

ostavite da tako stoje jedan sat.
Ako vam se na letnjem eiru od bele slame nakupila
praina u svim upljinama, pa izgleda prljavo, pospite
ga obilno talkom i ostavite neko vreme. Zatim talk
uklonite blagim treenjem i mekom
etkom. Ukoliko i dalje ne izgleda
isto, protrljajte ga etkom ovlaenom
u jakom rastvoru soli, a zatim ostavite
da se osui u hladu.
eir od filca najbolje ete oistiti ako
ga etkate etkom od prirodne dlake, iznad lonca sa
kipuom vodom, iz kojeg se die para.
enske arape e due trajati ako ih posle svakog
noenja operete, a u poslednju vodu za ispiranje
stavite kocku eera.
Ako odea pri pranju puta boju, ostavite je nekoliko
asova u nekuvanom mleku. Zatim je dobro isperite u
hladnoj vodi i osuite daleko od toplotnog izvora.
Ove sezone moderne su haljine, pantalone i bluze od
crnog platna, koje esto brzo izgube sveinu boje. Da
biste im osveili boju, poslednje ispiranje, posle
pranja, neka bude u vodi u kojoj je skuvan spana.
"Bug" na pantalonama, naroito u predelu kolena,
bie postojaniji ako ga prvo peglate preko krpe
nakvaene vodom sa malo sireta, a potom, kad se
pantalone prosue, preko nakvaenog pakpapira.
22 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

Zamaen okovratnik na sakou ili aketu

od kostima lako se isti meavinom vode i
amonijaka (na dva dela vode, jedan deo
amonijaka)
utilo na rublju, koje nije dugo upotrebljavano, lako
ete odstraniti ako pouteli deo drite 24 sata
potopljen u kiselo mleko, a potom isperete istom
vodom.
Osuenu pastu za obuu ne treba baciti, moe jo da
se upotrebi. U kutiju sa pastom sipajte malo
terpentina i dobro izmeajte sa etkicom, pa ete opet
moi da je koristite za negu obue.
Pasta za obuu nee vam se osuiti ako povremeno
sipate nekoliko kapi glicerina.
etke za ienje obue perite u rastvoru
amonijaka, a krpe za sjajenje u vodu u koju
ste stavili malo amonijaka i terpentina.
Cipele i sandale od lakovane koe su opet u modi.
Kako ih istiti? Jednostavno, brisanjem istom krpom
natopljenom sa malo alkohola.
SVE O PEGLANJU
Kad prilikom peglanja primetite da je na rublju ostala
kakva masna mrlja, prekrijte je deijim puderom i
preite po tom mestu toplom peglom (ali bez pare).
utu mrlju od prevrue pegle ukloniete snegom od
jednog belanca. Sneg razmaite po mrlji i ostavite ga
da stoji nekoliko minuta pa isperite. Ako je utilo
uporno, pripremite jak rastvor boraksa i vode. istu
krpu namoite u taj rastvor i njime prebriite tragove
domainstvo

23

RIZNICA

SAVETA

od pegle. Dobro navlaite oteeni deo, a nakon toga

ga osuite umereno toplom peglom. Ako ste peglom
outeli neku deblju tkaninu, na to mesto
stavite dosta soli i ostavite tako nekoliko sati. Na
kraju ietkajte so.
Okrugli stolnjaci i podmetai peglaju se od sredine
prema rubovima pazei na smer niti tkanine.
Suknju sa naborima peglajte preko pergamenta, jer e
tada nabori bolje padati.
Svee ispeglano rublje ili koulje ostavite da se
ohlade, pa ih tek tada obucite. Toplo rublje se vrlo
brzo izguva.
Ako vlaite rublje pre peglanja, onda ga nakon
vlaenja stavite u plastinu vreu i ostavite nekoliko
sati. Bie jednolino vlano.
Kad peglate izvezene predmete uvek ih okrenite na
nalije i prekrijte debelim pekirom. Tek tada
peglajte.
Ako prilikom peglanja primetite da je na rublju ostala
neka masna mrlja, pospite je talkom i preite toplom
peglom.
Kravate peglajte s lica preko svilenog papira ili
vlane krpe, a izmeu postave i spoljnog
dela umetnite komad kartrona, oblikovan
prema veliini kravate.
Peglu povremeno oistite razblaenim siretom, i to
dok je jo topla.
Kod peglanja se moe tedeti struja ako se ispeglani
komadi slau preko naslona od stolice a savijaju se
tek na kraju, kada je pegla ve iskljuena.

24 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

Voda u kojoj se kuvao pirina moe odlino posluiti

za lako tirkanje ipke i finog rublja.
Ako elite da vam hulahopke due traju, u zadnju
vodu za ispiranje dodajte malo sireta.
tepovanu jaknu najbolje je paljivo prati u kadi,
osuiti izmeu dva pekira i staviti na vealicu da se
sui. Ako se pere u maini, staviti je u jastunicu i
koristiti deterdent za vunu. U oba sluaja patent
zatvarai ("zipovi") moraju biti zatvoreni.
Prljave etke i eljeve lako ete oistiti ako ih
potopite u prirodno alkoholno sire.
Pre pranja farmerki zatvorite patentni zatvara, da se
za vreme pranja ne bi otetio.
Ako nakit koji nosite ostavlja tamne mrlje na koi,
premaite unutranju stranu bezbojnim lakom za
nokte. Ipak dobro je otii i kod lekara, jer je to
ponekad znak nekog oboljenja.
Ako se na nakit od elika loijeg kvaliteta nahvatao
sloj re, pokuajte je ukloniti tako da je istrljate
krikama luka koje ste umoili u eer u prahu.
Pokislo krzno, bundu ili ubaru, na primer, nemojte
nikada suiti blizu nekog toplotnog izvora.. Protresite
ga malo i ostavite da se sui na sobnoj temperaturi.
Krzno sa dugom dlakom, poto se osuilo, lako
proeljajte.
Krznene kapute i ostale krznene odevne premete ne
treba nikada stavljati u najlonske, ve u platnene
kese.
domainstvo

25

RIZNICA

SAVETA

Lepak se bolje sui na toploti. Ako ste zalepili

polomljeni tanjir od keramike, stavite ga u vrelu
rernu nekoliko minuta. Predmete od drveta ili
plastinog materijala stavite ispod jake sijalice.

^im prvi put otvorite tubu sa lepkom, odmah mesto

gde se zatvara premaite suvim sapunom. Time se
postie da se zatvara uvek bez problema otvara i
zatvara sve dok traje lepak.

26 domainstvo

RIZNICA

SAVETA

ZDRAVLJE
Sok od jednog limuna, kaiica eera i kaiica sode
bikarbone dae odlian osveavajui napitak i
poboljati varenje.
Opekli ste se? Stariji kau da je najbolje opeenim
prstom uhvatiti se za uvo. No, pokuajte opekotinu
namazati i pastom za zube. Sigurno pomae.
Ako se opeete, povreeno mesto odmah
zaronite u hladno mleko i ostavite da tako
stoji nekoliko trenutaka. crvenilo se nee
pojaviti, a nee ni boleti.
Probajui jelo, esto se deava da opeete jezik.
Dovoljno je da srknete malo sireta i neprijatan bol
e prestati.
Manje ili vie bolne ubode insekata uspeno ete
reiti premazavi ih meavinom sode bikarbone i
sasvim malo vode. Dok se meavina osui i bol e
nestati.
Ujed pele i ose je veoma bolan. Zato, ako se dogodi
da vas ovi insekti ujedu, odmah iz povreenog mesta
izvadite aoku (aoku ostavlja samo pela) i to mesto
pokvasite vodom i pospite sodom bikarbonom.
Bolovi e ubrzo nestati, a otok e se smanjiti.
zdravlje

27

RIZNICA

SAVETA

LOSION PROTIV KOMARACA

Komarci su velika neprilika za vreme letnjih noi,
ak i u gradovima. U apotekama postoje sprejovi ili
masti koje se nanose na kou da bi se izbegli ubodi
ovih nasrtljivih insekata. Meutim i u kui se moe
lako pripremiti dobar i nekodljiv losion, ako se
upotrebi po 25 grama pelinje metvice, lia nane,
ruzmarina, lia alfije, lavandule. Ove trave se
ostave nedelju dana u 3/4 litra dobrog vinskog
sireta, pa se zatim doda 25 grama rafinisanog
alkohola. Dovoljno je istrljati nezatiene delove
koe ovom meavinom, da bi ovek bio zatien od
komaraca.
Da bi se ublaili ubodi komaraca treba upotrebiti kap
amonijaka ili joda. U prodaji se nalazi bezbojni jod,
bez mirisa.
Slez je neugledna biljka koja samoniklo raste po
poljima, livadama i neobraenom zemljitu. Lako se
prepoznaje po liu srcolikog oblika i cvetovima bele
i lila boje. Slez se koristi za smirenje, protiv proliva,
ublauje zapaljenske procese, a izvrstan je i kod
spoljne upotrebe protiv
crvenila koe i ruku.
Uvek se moe dogoditi,
Vaenje trnja iz koe
esto je neprijatno,
naroito ako je pacijent
dete. Pre svega mesto
uboda valja oprati
28 zdravlje

bez obzira na to koliko

pazili, da progutate
riblju kost. Nemojte
kaljati, ve popijte
gutljaj limunovog soka
ili razblaenog sireta.

RIZNICA

SAVETA

alkoholom, pa trn izvaditi pincetom. Ako se zalomi,

mora se upotrebiti igla (prethodno zaarena na
plamenu i obrisana vatom namoenom u alkohol). Da
bi to bilo manje bolno, dobro je pre "operacije" na
mestu gde je trn uao u kou izvesno vreme drati
kocku leda da umrtvi tkivo, pa tek onda upotrebiti
iglu.
Vreme je prehlada i kalja. Zato pokuajte sa ovim
receptom: u posudu stavite nekoliko kaika eera i
rastopite ga na pari, zatim dodajte malo vode i
prokuvajte, a na kraju u "eerni" aj dodajte i
desetak listova kadulje. Sve zajedno kuvajte jedan
sat. Dobiete tenost nalik na sirup, koju valja piti
prilikom prehlada. Ako vam je ipak jo malo gorko,
moete dodati i kaiku meda.
UJEDI INSEKATA I DRUGIH IVOTINJA
Ako nemate pri ruci neko od sredstava koji se u
apotekama prodaju protiv ujeda komaraca, pomoi e
vam ako se namaete limunovim sokom ili uljem od
bosiljka. Komarci ne podnose ove mirise i bee od
njih.
Ubodi na morskog jea, ujedi insekata, zmija ...
takoe mogu da izazovu alergijsku reakciju, najee
lokalnu, ali ako se proire po celom telu, neophodno
je obratiti se lekaru.
Ubod morskog jea : Iglom ili
pincetom izvaditi bodlju. Dovoljno je
ranu dezinfikovati alkoholom.
zdravlje

29

RIZNICA

SAVETA

Ubod pele : Izvaditi aoku, ranu dezinfikovati

alkoholom ili rakijom i staviti hladne obloge, ili jo
bolje, obloge natopljene vodenim rastvorom sireta.
Ako se pojavi slabost, munina, povraanje,
vrtoglavica i smetnje u disanju, bez panike, takvu
osobu hitno preneti do prve zdrastvene
stanice.
Kod viebrojnih ujeda pela, strljena
ili osa u predelu vrata, slepoonica ili
u jezik, neophodno je hitno se obratiti
lekaru. Ako se to dogodi, do odlaska u
prvu zdravstvenu stanicu, u ustima treba drati
kockice leda da bi se usporio proces oticanja jezika ili
unutranjost grla, to moe da bude opasno.
Ujed korpije : veoma je bolan i izaziva
veliki otok, a prati ga psihika
uznemirenost. Ranu odmah treba
dezinfikovati, ali i otii do lekara radi
evetualne antitetanusne terapije.
Ujed otrovnog pauka (tarantule) :
praen je jakim bolom i velikim
otokom, ali nije opasan u onoj meri
kakva mu se pripisuje. Prva pomo je
ista kao i kod ujeda korpije, a za svaki sluaj treba
se javiti lekaru.
Meduze i sase : Dodir sa njima stvara "opekotine" i
veoma je neprijatan, ali nije opasan. Prva pomo
satoji se u stavljanju obloga od masti koje se mogu
dobiti u apoteci.
Ujed zmije : Da vam se to ne bi dogodilo, u
predelima gde ima zmija, ne treba ii bos. Treba znati
30 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

da se u vreme najveih vruina, zmije sklanjaju u

bunje pored mora ili reka, znai upravo tamo gde i
mi taimo osveenje, pa zato, pre nego to sednete,
paljivo pretraite teren, a deci ne dozvoljavajte da
ruke zavlae u grmlje, da se penju uz stabla, ili
pretrauju duplje. Ako u vodi ugledate zmiju, ne
bojte se, jer ona nikad nije otrovna, ne ujeda i - sama
bei od vas.
Ako se i pored svih
preventivnih mera dogodi da
vas ujede zmija, neophodno
je znati mere prve pomoi:
Ako zmija ujede oveka ili dete na spavanju, prvo
treba identifikovati ujed : uvek su vidljive dve male
rupe na koi. Zatim treba spreiti protok krvi od rane
prema srcu. Zato maramicom, aravom i sl.,
podveite ruku ili nogu. Ne treba jako stezati da ne bi
dolo do propadanja tkiva (podvez treba da je irok 35 cm.). Treba stezati podvez dok ujedeni deo ne
pomodri, ali ako pone da bledi, podvez odmah
popustiti. Ovako stavljen podvez ne sme da stoji due
od dva sata. Odmah takvu osobu preneti u prvu
zdravstvenu stanicu.
Takva osoba je obino bleda, uzbuena, povraa, ima
nesvesticu...
Zato je treba raskopati, hladiti po licu i elu i dati joj
da pije hladan aj, a limunom hladiti usne.
Nikako ne pokuavajte da ujedeno mesto rasecate i
isisavanjem izvlaite otrov. To moe da dovede do
zdravlje

31

RIZNICA

SAVETA

iskrvavljenja i infekcije, a ta mera moe da bude i

smrtonosna za osobu koja to ini.
Osoba koju je ujela zmija ne sme da tri, jer time
ubrzava cirkulaciju i rasejavanje otrova po
organizmu.

LEK PROTIV KALJA

Ruski resept : Narezati 6-7 rotkvi
na veoma tanke krike i svaku
kriku dobro poeeriti. Za
otprilike 6 sati pojavie se sok
rotkve pomean sa eerom. Uzima
se jedna supena kaika na svaki
sat.
Nadrilekari kau da opisano sredstvo lei najtei
kaalj za relativno kratak period.
Brazilski recept : Brazilci zrele banane proputaju
kroz sito (pasiraju), zatim stavljaju u lonac sa vrelom
vodom u proporciji : na dve banane jedna oljica
vode sa eerom. Kasnije to podgrejano piju.
Grebe vas grlo? U au mlake vode stavite kaiicu
soli. Kada se so otopi, isperite grlo nekoliko puta,
dok ne osetite da vam je lake.
aj je prijatno, osveavajue pie koji mnogi
najradije piju zimi, mada ga ne treba zapostavljati ni
u vreme letnjih vruina.
No, bez obzira na godinje doba, evo nekoliko
pravila vanih za izbor, pripremu i sluenje aja :
- Izbor prema nameni
32 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

U jutarnjim asovima vie e vam prijati lak, blagi

aj, a u popodnevnim jai, aromatian aj ako ete ga
piti hladan.
- uvanje arome
aj e due sauvati lepu aromu ako ga uvate
pravilno, to jest u hermetiki zatvorenoj posudi,
metalnoj ili od porculana. Staklo nije pogodno zato
to proputa svetlost koja umanjuje kvalitet aja, isto
kao i toplota i vlaga.
- Pojaanje arome
aj e imati jau, intenzivniju aromu ako u vodu
dodate samo trunku soli.
- Pravilna priprema
aj stavite u vrelu vodu u ajniku,
po jednu ravnu kaiicu za svaku
olju, i jo jednu kaiicu "za
ajnik"- kako to kau Englezi.
Zatim ostavite u poklopljenom
ajniku nekoliko minuta i procedite.
- Zaslaivanje aja
Ako aj zaslaujete eerom, uinite to dok je jo
vru, a ako koristite med, stavite ga kada se aj malo
prohladi.
I limunov sok se stavlja u prohlaen aj,
jer bi vreo unitio C vitamin.
- Prejak aj
Moete ga razblaiti sa malo vrele vode.

zdravlje

33

RIZNICA

SAVETA

Ledeni aj moete posluiti u velikim aama sa

slamkom i kockicama leda i ukrasiti kolutovima
limuna ili sveim listiima
nane. Takoe, po elji, rub ae moete namazati
limunovim sokom i umoiti u kristal eer, kao za
sluenje nekih koktela.
aj od nane osveava
Po podne ste umorni a predstoji vam veernji
izlazak? Osveie vas kupanje u vodi u koju ete
dodati aj od nane. Punu aku
nane sipajte u vrelu vodu,
poklopite i posle 5 minuta
procedite i dolijte u vodu za
kupanje. Ako ni za to nemate
vremena, onda bar dve-tri kese
nane sipajte u vodu za kupanje.
Za pripremanje jela, nana se koristi u vrlo malim
koliinama, zbog jakog mirisa. Ova biljka pomae
proces varenja i ima antispazmatiko dejstvo, jer
ublaava greve u stomaku.
Kad se ajnik dugo ne koristi, aj koji se u njemu
skuva nee biti ukusan
aj od kamilice
i mirisan kao obino.
odlina je zamena za
Zato je dobro posle
tonik za mladalaku
svake
upotrebe
i
kou.
pranja ajnika, staviti
na njegovo dno malo

34 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

eera. Kad se sledei put u njemu kuva aj, eer se

prvo izbaci. Tad e napitak biti veoma ukusan i
aromatian.

Uz oljicu poslepodnevog aja izvrsno e prijati

krekeri s puterom od lenika. Lenike isprite,
oljutite i izribajte ili sameljite, pa ih umeajte u
penasti puter. Oblikujte rolu veliine
krekera i stavite u friider da se stvrdne. Nakon sat dva izreite tanku parad i posluite na krekeru.

aj od alfije ublauje zubobolju, a rastvor cveta i

lia ove biljke smiruje kone liajeve, crvenilo koe
i ispucalost na usnama. alfija slui i kao dobar zain
u orbi, uz peenje ili prena jela.
LEKOVE TREBA UZIMATI SAMO
PO SAVETU LEKARA
Kada vam lekar prepisuje novi lek, nikada ne
zaboravite da pomenete one koje ve uzimate.
Istovremeno korienje razliitih lekova moe da
izazove neeljene posledice.
Ne podleite reklamama za nove lekove i ne uzimajte
ih na svoju ruku dok se ne posavetujete sa
lekarom.Ne traite od lekara neki lek po svaku cenu
zato to vam je ve pomogao u nekoj drugoj prilici.
Samo lekar moe da odredi pravu terapiju. I ne
oekujte da posle svake posete lekar treba neto da
zdravlje

35

RIZNICA

SAVETA

vam prepie. Ako ustanovite da neki lek ne deluje,

odmah o tome razgovarajte sa lekarom, nikako sami
ne menjajte dozu i nain uzimanja leka.
Nikada ne pijte alkohol bilo koje leenje da je u toku,
pa makar to bio i aspirin. Naroito ako se uzimaju
lekovi za umirenje, spavanje, protiv greva, protiv
depresije a pre svega neki lekovi protiv kalja na bazi
narkotika. Moe da doe do pada krvnog pritiska i
ozbiljnih depresivnih kriza.
Uvek paljivo proitajte uputstvo uz lek, ne samo
zbog naina upotrebe nego zbog kontraindikacija.
Ako vam je neto sumnjivo, lekar e vam razjasniti.
Uvek upitajte lekara da li uz neki lek treba menjati i
nain ishrane. I najprostiji antiacidi mogu da
onemogue primanje gvoa, kalcijuma,
magnezijuma i cinka i da razaraju vitamin
B1, ako nisu usklaeni sa ishranom.
I na kraju, nikad na svoju ruku ne uzimajte lekove iz
kune zalihe. Makar da je u pitanju najbolnija tegoba.
Isti simptomi ne znae i istu bolest.

36 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

KURJE OI
Kurje oi nastaju na prstima nogu usled noenja tesne
i nekvalitetne obue. Pokuajte da ih odstranite na
jednostavan i bezbolan nain :
Izgnjeite eanj belog luka i stavite na kurje oi,
uvrstite flasterom. Ovo ponovite svaki trei dan sve
dok kurje oko potpuno ne omeka i ne otpadne.
Zeleni list "prase" drite u vinskom siretu 24 sata.
Noge izbanjajte u toploj vodi. Na kurje oko stavite
iseckan list "prase". Dalji postupak je isti kao sa
belim lukom.
VITAMINI U POVRU
Vitamini se lako razgrauju u povru kad ga kuvate.
Zato se preporuuje jesti to vie sirovog povra. No
elite li ga ipak skuvati, tad povre spustite u
provrelu slanu
vodu i kuvajte
Hranu ne treba jesti
brzo, na visokoj
pretoplu,
temperaturi.
jer e tada smetati
Pazite da ne
digestivnom traktu, a ne bi
trebalo jesti ni hranu koja je
kuvate predugo,
previe
hladna, jer tada smeta
radije ostavite
i zubima i varenju.
povre malo
vre.
Koa vam je izgubila nekadanju sveinu? Da bi
tkivo zadralo elastinost potreban mu je vitamin E :
(pomo-rande i salate) i vita-min A ( argarepa, paradajz, kajsije).
zdravlje

37

RIZNICA

SAVETA

Ako elite da svakodnevnu ishranu obgatite

vitaminima, mineralnim solima i drugim korisnim
satojcima, onda uzimajte to vie sokova od povra.
Stvar je ukusa hoete li meati sokove od povra sa
sokovima od voa (napr. sok od argarepe sa sokom
od jabuka) ili ete piti svaki posebno.
NEGA TELA
Jutarnji umor
im se probudite ponite da primenjujete vrlo
efikasan program za razbuivanje i osveavanje :
prvo, leei u krevetu itav minut "vozite bicikl" u
vazduhu, pa odmah pod tu! Ponite toplom vodom i,
poto se istrljate, saperite sapunicu, pa se prelijte
hladnom vodom (grozno, ali izvrsno deluje!).
Potrudite se da to prelivanje toplom i hladnom
vodom jo koji put ponovite. Navika se brzo stie.
aj protiv celulita
Rastavi, iji su dragoceni sastojci
ugraeni u mnoge kremove protiv
celulita, izvrsno deluje i u obliku aja.
Dve kaike rastavia (moe se nabaviti u
biljnoj apoteci) prelijte sa 1/4 litra
kljuale vode, poklopite i posle 30 minuta procedite.
Dnevno treba piti po jednu olju ovog aja.
Dok smo sa svih strana preplavljeni savetima o
mravljenju, malo panje se obraa na suprotan
problem: kako pomoi preterano mravim osobama
da dobiju na teini do normalne i zdravstveno
bezbednije granice? Mravost predstavlja gubitak
38 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

masnog i smanjenje miinog tkiva, pri emu telesna

teina pada ispod srednje vrednosti i to treba shvatiti
kao uznemirujui znak, ak kao posledicu nekog
oboljenja. U svakom sluaju, neeljeno mravljenje
treba ispitati, konsultovati se sa lekarom i ustanoviti
uzrok. U ovakvim sluajevima teina se ne postie
poveanim obrocima i nestruno, ve treba prepustiti
lekaru da prepie odgovarajuu dijetu - za gojenje.
Ima ih raznih, a prava se odreuje prema
ustanovljenom uzroku mravljenja.
Kad uvee, nakon celog dana provedenog na skijama
ili sankama, te nakon pokojeg pada, vaa deca
oseaju bol u nogama, pripremite im ovakve obloge:
skuvajte malo sireta i soli, u to namoite pekir,
ocedite ga i njime pokrijte bolna mesta. Preko obloga
stavite vuneni al. Sutradan e vaa deca ponovo
moi na sneg.
Kupanje posle rekreacije ili tekog fizikog rada
ponite toplom vodom, koja nee izazvati ok.
Ostanite u vodi sve dok se ne ohladi. U kadu moete
staviti i osveavajuu so, ulje borovih iglica ili
lavande.
Sasvim je pogreno verovati da se ega najlake
podnosi ako se ide bez ikakve odee. Odea titi telo
od sunevih zraka i toplotnih refleksa koji dolaze sa
okolnih predmeta i zagrejanih zidova. Tanka odea
od prirodnih materijala, pre svega pamuna, vrlo je
dobar izolator kad naiu avgustovske vruine.
Boje tkanina, osim bele i crne, ne utiu mnogo na
toplotu. Zna se da bela odbija, dok crna privlai
zdravlje

39

RIZNICA

SAVETA

suneve zrake, ali je u hladu svejedno kakve e boje

da bude odea. Tanka crvena, plava ili uta bluza, ili
haljina, podjednako e tititi telo od vruine kao i
bela.
Nosite iroku i laganu odeu od prirodnih tkanina, jer
ona telu daje sveinu, omoguuje cirkulaciju krvi i
strujanje vazduha.

Dobar trening za pamenje

Kada ovek ostari elije u mozgu postaju poroznije.
Posledica: u elije ulazi vie kalcijuma nego to je
potrebno. A to, opet, moe izazvati zaboravnost,
tekoe sa koncentracijom, vrtoglavicu. Ukratko :
dolazi do zakreavanja, kako se to obino kae. Zbog
toga stariji ljudi ne bi trebalo da uzimaju suvie hrane
bogate kalcijumom, a preporuuje im se treniranje
mozga : na primer, uenjem pesama napamet ili
reavanjem ukrtenih rei.

40 zdravlje

RIZNICA

SAVETA

KUHINJA
OSNOVNI POJMOVI KUVARSKE TEHNIKE
Blanirati: Namirnice na brzinu prelijemo vrelom
vodom ili ih potopimo u vrelu vodu.
Gratinirati - zapei : Jela na brzinu zapeemo na vrlo
visokoj temperaturi (300-500 C) u rerni, tako da se
prevuku koricom ili opnom.
Zaprka : Brano zautimo ili zarumenimo u
ugrejanoj masti, zatim postepeno nalivamo supom,
dobro promeamo, na tihoj vatri kuvamo 3-5 min.
Kuvati : Namirnicu kuvati u mnogo vode i to u loncu
bez pritiska na 100 C, a u loncu pod pritiskom na
100-120 C.
Kuvati pod parom : U lonac sa
vrelom vodom obesimo manji
lonac u kome kuvamo osetljive
sosove i kremove. Na ovaj
nain kuvaju se i pudinzi.
Marinirati : ribu ili meso divljai drimo u marinatu.
Marinat se najee pravi od sireta, ulja, vina, soli i
zaina.
Panirati : Komade mesa ili ribe uvaljati pre prenja ili
pohovanja u brano, jaja koja smo razmutili sa
vodom i u fine mrvice.
Pei meso : U tiganju pei na malo vrele masti na
180-224 C. U rerni na visokoj temperaturi i vrelom
vazduhu na 220-250 C.
kuhinja

41

RIZNICA

SAVETA

Pei na rotilju : Pei na suvoj zranoj toploti na 300350 0C, tako da toplota neposredno i neprestano
prelazi na povrinu namirnice koja se pee.
Pirjaniti : Kuvati u masnoi i vlastitom soku jelo, ali
da nesme da zauti. Po potrebi dolivati sa malo supe.
Poirati : Kuvati jaja bez ljuske u vreloj, zakiseljenoj
vodi. Ribu kuvati u malo tenosti, a da pritom uopte
ne provri.
Flambiranje : Jelo zapalimo upaljenom rakijom,
trenjevaom, rumom ili nekim drugim alkoholnim
piem, da bismo na taj nain poboljali ukus.
pikovanje : Krto meso ili ribu nadevamo u smeru
vlakana renjevima slanine.
U planiranju koliina namirnica posluite se tabelom
koja propisuje potrebne koliine jela po jednoj osobi :
- Supa kao poetno jelo............................... 1/4
litra
- Supa kao glavno jelo ............................... 1/2
litra
- Riba kao poetno jelo ................... 100-250
grama
- Riblji fileti kao glavno jelo ................. 200
grama
- Peenje ........................................... 100-125
grama
- Svee povre ................................. 150-200
grama
- Krompir ........................................
250-300
grama
42 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

- Testenine ......................................
100-125
grama
- Pirina.........................................
80-100
grama
- Sueno voe .......................................... 60
grama
- Voe za kompot ............................ 200-250
grama
Ove koliine se podrazumevaju neto za
konzumiranje.
Pire od krompira bie mnogo ukusniji ako u
poslednjem trenutku ovla umeate u njega sneg od
jednog belanceta.
Ulje u kome ete priti krompirie ili jaja
dovoljno je zagrejano ako oko drvene
akalice koju ste ubacili ponu da se
obrazuju mnogobrojni mehurii vazduha.
Krompir salata e imati mnogo bolji ukus ako sve
sastojke (ulje, sire, so, jaja, beli i crni luk) dodate
dok je krompir jo vru.
Krompir koji kuvate u ljusci nee se raspasti ako ga,
pre kuvanja, na nekoliko mesta probodete
akalicom.
Ulje za pomfrit moe se upotrebljavati vie puta, a da
ono pri tom zadri sveinu i da ne pocrni. U posudu u
kojoj ste sauvali ulje stavite ljusku od jajeta. Sama
ljuska e vremenom pocrneti pa je povremeno treba
menjati.
kuhinja

43

RIZNICA

SAVETA

Krompir e u toku kuvanja izgubiti manje minerala

ako ga kuvate u ljusci i ako ga prelijete vrelom
vodom samo da ogrezne, poklopite i kuvate. im
omeka treba ga ocediti od vode.
Ostaci salate od krompira mogu da se iskoriste kao
osnova za meanu salatu, odnosno ukusnu zakusku za
veeru, ukoliko se dodaju renjevi paradajza,
krastavaca i tvrdo barenih jaja.
U vonu salatu stavite malo mineralne vode pa vam
voe nee potamneti poto ga nareete.
Utipci i drugi preni kolaii bie ukusniji ako u
testo stavite malo piva.
Povre ete najbolje oprati ako vodi za
pranje dodate malo sode bikarbone.
Zimi se esto kuva kiseo kupus, koji
za vreme kuvanja iri neprijatni miris po stanu. Miris
ete ublaiti ako erpu pokrijete krpom natopljenom
vinskim siretom.
Sve hleb ili svei kolai sei e se lako i bez
mrvljenja ako se no stavi u vrelu vodu, obrie i onda
koristi.
Da bi proverili da li je kvasac dobar za upotrebu,
uzmite jedno malo pare i ubacite u sud sa vrelom
vodom. Ako se kvasac pojavi na povrini znai da je
jo uvek za upotrebu.

44 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

Pivo moe odlino da zameni kvasac.

Izmeajte malo piva sa odgovarajuom
koliinom brana, stavite na toplo mesto i
ekajte da se podigne.

Kuhinjske krpe treba

najpre ostaviti namoene nekoliko
sati, a zatim ih skuvati u vodi sa
deterdentom,kojoj ste dodali i
nekoliko kora oceenog limuna.
Posle pranja i ispiranja,
krpe e biti dobro oprane i bele i svee e mirisati.
Da pasulj, koji je ostavljen za zimu, ne bi napao
iak, pored pasulja treba staviti prosuene listove
oraha.
Morate li oljutiti veu koliinu jabuka za nadev
kolaa, uronite ih jednu minutu u kipuu vodu.
Oguliete ih lake i bre.
Tvrd i hladan puter teko se mea, ali ne valja ga
rastopiti. Zato posudu u kojoj ete ga meati stavite
nad paru da se zagreje ili je isperite vruom vodom.
Sir sa debelom i tvrdom korom lako se see ako se
seivo noa ovla protlja jestivim uljem.
Posle peenja mesa ili ribe u rerni se dugo zadrava
miris jela. Da biste taj miris odstranili postupite
ovako : u metalni poklopac (moe od ispranjene
tegle za dem) naspite malo piritusa za gorivo,
stavite to u otvorenu rernu i zapalite piritus. Kad
piritus izgori nestae i neprijatan miris jela.

Neugodan miris sa noa kojim ste sekli beli

kuhinja

45

RIZNICA

SAVETA

luk ukloniete ako ga posle upotrebe protrljate solju

ili ga jednostavno provuete kroz plamen.
Najbolji nain da iz supe izvadite suvinu masnou je
da je ohladite. Ako za to nemate dovoljno vremena
ubacite u supu nekoliko kockica leda i masnoa e se
brzo uhvatiti na njih.
Led brzo izvadite da se ne bi otopio.
Da testo bolje naraste, dodajte mu kaiicu
razreenog sireta.
Jelo vam prilikom kuvanja nee iskipeti
ako rub posude premaete mau ili puterom.
Kad pravite omlet, da bi bolje narastao dodajte kaiku
nezaslaene pavlake ili kaiku kajmaka sa jo
nekuvanog mleka.
Da se orasi prilikom tucanja ne bi lomili na nekoliko
komadia, drite ih celu no potopljene u slatkoj
vodi.
Ako vam pri kuvanju jaje napukne, ne oajavajte. Da
belance ne bi izalo, stavite u vodu nekoliko kapi
sireta.
Veina se domaica ustruava da stavi u rernu lonac
ili neku drugu posudu koja ima bakelitne ili neke
druge ruke osetljive na toplotu. Oprez, svakako
nikad nije suvian, ali ako se takve ruke omotaju
aluminijumskom folijom, prepreka za put u rernu
vie nema.
Ren ete lako nastrugati ako ga prethodno zamrznete.
46 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

Ako vam je potreban vanilin eer za krem nemojte

ga stavljati dok pripremate krem, nego vreicu eera
dodajte na kraju.
Ako posle dugotrajnog kuvanja govedina ostane
tvrda, premestite je iz vrele supe u hladnu vodu, a
onda vratite natrag u supu i kuvajte jo deset-petnaest
minuta.
Da biste lake odstranili ostatke jela koji su se
uhvatili za dno posude pospite taj deo debelim slojem
soli, ostavite izvesno vreme i tek tada operite.
Ako ste suvie posolili sos, varivo ili neko drugo jelo,
u sud obazrivo spustite kriku hleba i prokuvajte
zajedno jo nekoliko minuta. Zatim hleb izvadite,
pazei da se ne izmrvi.
Da bi peena riba bila ukusnija i da se
celim stanom ne bi irio njen miris - u ulje
za prenje dodajte malo limunovog soka.
elite li da va sos od paradajza bude zapamen kao
vrlo ukusan treba da u tek skuvani sos umeate i
kaiku mleka. Prijatno.
Za mali poslepodnevni zalogaj
preporuujemo vam jednostavan i
osveavajui namaz. U penasto izmuen
puter umeajte komadie oceenog paradajza.

kuhinja

47

RIZNICA

SAVETA

Ako prijatelje pozivate na au domaeg vina, uz

dobru kapljicu valja ponuditi i neto da se pregrize.
Za tu priliku moete posluiti slane krekere
namazane puterom u koji ste umeali slane srdele i
sitno iseckano belance od dva jajeta.
Kad nemate vremena za pripremanje jela od tikvica,
radije se odluite za ukusnu salatu. Mlade, sirove
tikvice izreite na tanke kolutove i zainite uljem,
limunom, solju i biberom.
Tikvice za musaku ne morate da pohujete. Dovoljno
je da ih iseete na tanke krike, uvaljate u brano i na
uobiajen nain reate sa mlevenim mesom, a zatim
zalijete jajima umuenim s mlekom i zapeete u
rerni. Tako se musaka bre sprema, a i lake vari.
Ako sami mesite hleb, najbolje je
da koristite meavinu 2-3 vrste
otrog brana, razliitih
proizvoaa. Isto tako je vano da temperatura brana
odgovara temperaturi prostorije u kojoj se mesi, kao i
temperaturi vode kojom se brano razmuuje. Ako je
brano hladno, iz ostave, ostavite ga malo da se
zagreje na sobnoj temperaturi, ili u blago zagrejanoj
rerni.
U receptima za neka jela predvieno je da se doda
decilitar ili dva belog ili crnog vina, a ponegde aica
- dve rakije, jer ova pia daju jelu poseban ukus i
aromu. Ali, zanimljivo je pitanje koliko alkohola
ostaje u tako skuvanom jelu, a to je naroito vano
ako treba da ga jedu i deca ili odrasli kojima alkohol
48 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

posebno kodi. Neka ispitivanja pokazuju da vino

potpuno ispari ako se kuva 5 minuta, a slina je
situacija i sa rakijom. Meutim, sasvim drugi sluaj
je ako se vinjak, rum ili rakija sipaju u vru aj ili
kafu, - tu ostaje 5 % alkohola.
Da bi majonez kojim elite da zainite salatu od
sirovog povra bio izdaniji i laki, umeajte sneg od
jednog belanceta.
Pohovane nicle ili tikvice bie ukusnije ako prezle
izmeate sa struganim parmezanom.

POSUE
Ne perite nikada zajedno metalno posue i posue od
srebra, jer lektrolizom dolazi do oteenja srebra.
Srebrni i posrebreni pribor ostavljajte dugo potopljen
u vodi.
Nikada ne secite nita direktno na srebrnom ili
posrebrenom posuu.
Srebrni pribor za jelo oksidie od jaja. Potamnela
mesta, mrlje, lako ete otkloniti ako ih istrljate
obinom kuhinjskom solju.
Bakarno posue treba ee istiti.
Lake ete ga oistiti ako ga pre
ienja potopite u vruu vodu.
istite ga pepelom od drveta, a
idealno sredstvo za ienje
bakarnog posua je raso.
Bakarno posue, masne erpe i prljave flae lako se
iste pomou istucane, potpuno suve ljuske od jajeta.
kuhinja

49

RIZNICA

SAVETA

Posue od nikla operite dobro u toploj vodi domaim

sapunom i osuite ga mekom krpom. Zatim posue
dobro istrljajte meavinom piritusa i praha od krede.
Po ponovnom ispiranju dobro ga obriite vunenom
krpom.
Za glancanje doterivanje sjaja bakarnim
predmetima, potrebno je da ih dobro istrljate smeom
krede, sumpora i sireta.
Ako vam u aluminijumskoj
posudi zagori neko jelo,
prokuvajte u njoj glavicu crnog
luka i dobro isperite posudu u
hladnoj vodi.
a sa aluminijumske posude skinuete ako je dobro
istrljate preseenim krompirom ili jabukom.
Emajlirano posue treba, s vremena na vreme,
temeljno oistiti. Oko dva sata iskuvajte ga u vodi u
koju ste dodali malo sode ili gaenog krea.
Da vam novo emajlirano posue ne ispuca, pre
upotrebe ga napunite vodom i pustite da voda
prokljua. Posle toga pustite da se voda prirodno
ohladi u njemu.
Da biste spreili taloenje krenjaka u posudama, u
kojima stalno kuvamo vodu, prokuvamo povremeno
u ovim posudama ostatke isceenog limuna.
Tiganj je najbolje prati
vrelom
vodom.
Ako
upotrebite neko sredstvo za
ribanje, jelo e vam se,
verovatno, na mestima gde
50 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

ste ga ribali uhvatiti za dno tiganja. Tiganj, ipak,

moete istrljati krupnom solju i isprati u mlakoj vodi.
Emajlirano posue se najbolje isti ako se iskuva u
cei.
Mnogo zamaene sudove pre pranja pospite
branom od rai, ono e upiti masnou pa e samo
pranje biti mnogo lake.
Zagorela mesta sa dna lonca se iste tako to se pusti
da u loncu voda, u koju se stavi aka soli, vri
nekoliko minuta.
Noevi koji se peru u vreloj vodi brzo otupe.
Najbolje ih je zato prati u mlakoj vodi.
Posle rezanja paradajza, kiselih krastavaca, paprike,
limuna i sl., no obavezno obriite hartijom da ne
oksidie od kiseline.
Drke na noevima od crnog drveta istite
prokuvanim lanenim uljem. Vunenu krpu namoite u
ovo ulje i dobro istrljajte drke.
Kuhinjsko posue esto pocrni pod dejstvom neke
kiseline. Potopite ga u vodu u koju ste usuli
deterdent i trljajte ga etkicom za zube dok ne
skinete mrlje po njemu.

Za pranje staklene ambalae i predmeta od kristala

moe odlino da poslui talog crne kafe. Talog kafe
pomeajte sa malo vode i sireta i tom smeom
isperite ambalau ili predmete.
Flae u kojima se nalazilo ulje opraete ako u njih
ubacite bukovu strugotinu i pepela, pa to nalijete
kuhinja

51

RIZNICA

SAVETA

vrelom vodom i dobro promukate. Na kraju ih dobro

isperite hladnom vodom.
Posue od stakla perite rastvorom krede u mlakoj
vodi kojoj dodate malo sireta.
Kreni talog iz staklene posude odstraniete ako u
nju naspete sireta i malo soli i
ostavite sve to da prenoi. Na kraju
isperite hladnom vodom.
Da vam stakleni sud ne bi prskao
kad u njega sipate vrelu tenost,
podmetnite pod njega vlanu krpu.
Flae od vina lako ete oprati razblaenom siretnom
kiselinom.
Pri sipanju tople tenosti u au od stakla, da ne bi
prsle obino se ubacuje metalna kaiica. Pri tom
treba voditi rauna o podlozi na kojoj stoji aa. Na
metalnoj podlozi aa e uvek pui.
Za pranje dosta zamaenih porculanskih sudova u
vodu za pranje dodajte malo amonijaka.
Posude od finog porcelana ne perite nikad sodom. Za
pranje upotrebite boraks, a najbolje je ako sudove pre
pranja izbriete papirnim salvetom i odstranite
suvinu masnou.
Pribor za jelo sa kotanom drkom ne
perite nikad u vreloj vodi, jer e se
posle toga izvitoperiti.
Da vam zemljano posue, prilikom
peenja jela u rerni, ne bi pucalo,
pospite ispod njega malo soli.

52 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

Staklene slanike treba prati blagim rastvorom mlake

vode i sireta. Pre sipanja soli slanik dobro osuiti.
Vatrostalan porcelan, za razliku od vatrostalne
keramike, veoma je osetljiv na naglu promenu
temperature. Zato ga nemojte nikad, dok je jo vreo,
stavljati u hladnu vodu.
Mainu za pranje mesa lake ete oistiti (oprati) ako
u njoj, posle mlevenja mesa, sameljete koru hleba.
Kristalne posude nikada ne punite bilo kojom
tenou do samog vrha, jer u tom sluaju vrlo lako
pucaju i pri najmanjem udaru. Punite ih samo do 2/3
zapremine.
Tegle u koje sipate vru kompot nee
pui ako ih prilikom punjenja
zavijete u pekir koji ste prethodno
umoili u vrelu vodu i iscedili.
Da bi emajlirani sudovi due trajali i postali vri i
otporniji, pre upotrebe treba u novoj posudi prokuvati
dve kaike soli i isto toliko sireta, emu se dodaje
jo dve kaike vode. Posle prokuvavanja ostavite
posudu da se ohladi pa je isperite mlakom vodom.
Plastine kutije u kojima drite hranu u friideru
esto upiju neprijatan miris koji obinim pranjem ne
moe da se odstrani. Najbolje je da u kutiju sipate
toplu vodu sa talogom od crne kafe i ostavite
nekoliko sati. Zatim kutiju operite deterdentom za
sudove, dobro isperite istom vodom i ostavite da se
otvorena, na vazduhu osui.
kuhinja

53

RIZNICA

SAVETA

Novo zemljano posue stavite u hladnu vodu i pustite

da vri dvadesetak minuta u veoj posudi. Due e
trajati ako vam ne padne i razbije se .
Posue od bakra, imae svoj sjaj, ako ga premaemo
smesom sireta, soli i kukuruznog brana, a potom
isperemo i obriemo suvom
mekanom krpom.
Novi tiganj, pogotovu onaj od aluminijuma, treba pre
prve upotrebe na neki nain preparirati. Evo kako:
sipajte u njega malo ulja, ostavite da se desetak
minuta greje na poretu.
Kada se ohladi, prospite ulje, a tiganj istrljajte
tankom hartijom.
Posle due upotrebe posue od aluminijuma iznutra
pocrni i stvore se rune mrlje. Da biste mu vratili
stari sjaj, skuvajte u njemu kore od jabuka.
Posue od aluminijuma najlake ete
oistiti vrelom vodom u koju ste dodali
sire.
Alunijumsko posue pere se u vruoj vodi i riba
finim peskom ili posebnom elinom vunom, i to
uvek u jednom smeru, a zatim se dobro ispere u
toploj vodi.
aavo posue izribajte s malo uegle masti ili ga
operite u rastvoru deterdenta i nakon toga obriite
papirom.
54 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

Aluminijumske posude moete oistiti i kiselim

mlekom ili jogurtom. Za tu svrhu moete upotrebiti
kiselo mleko ili jogurt koji nije vie za jelo.
Jo su nae majke i bake znale blistavo oprati posue
jer su vodi dodavale malo sireta ili limuna.
Pokuajte i vi! Umesto originalnog fabriki
proizvedenog sireta moete vruoj vodi dodati i
sire u kojem je bilo konzervirano razno povre. Zato
to sire nikad ne bacajte.
Isto tako nemojte bacati krike limuna kojima ste
ukrasili neko jelo. Ako ih dodate toploj vodi u kojoj
nameravate prati posue, to e biti odlian
deterdent.
Vruoj vodi za pranje posua dodajte aku krupne
soli i aku sode bikarbone i tom ete zamenom za
hemijski deterdent odlino oprati posue.
Ako imate ostatke toaletnog sapuna, moete od njih
pripremiti vrlo dobro
sredstvo za pranje
Deterdent
posua. Ostatke
moete zameniti vrelom
toaletnog sapuna
vodom u kojoj ste kuvali
zagrevajte parom,
krompir ili testeninu.
dodajte nekoliko listia
bosiljka, lovora i

kuhinja

55

RIZNICA

SAVETA

kadulje i priekajte da se smesa pretvori u tenost. Tu

tenost procedite u plastinu posudu i sredstvo za
pranje posua je pripremljeno.
Kuhinjske krpe i stolnjake najlake i najbolje ete
oprati ako ih preko noi ostavite potopljene u vreloj
vodi kojoj ste dodali 3-4 kaike praka za rublje, 2
kaike varikine i malo soli. Sutra ih iskuvajte i
operite na uobiajen nain.
Ukoliko vam je pribor za jelo potamneo, vratiete mu
sjaj ukoliko ga kratko prokuvate u vodi kojoj ste
dodali malo sode bikarbone. Zatim ga
istrljajte sunerom za pranje sudova i
isperite istom vodom.
Srebrni pribor za jelo nakon upotrebe uvijte u
celofan. Tako ete ga ouvati od brze oksidacije.
Pribor za jelo bie blistav ako ga stavite da vri u vodi
u kojoj se kuvao krompir.
Da biste naotrili no, okrenite tanjir i nekoliko puta
preite preko ispupenog okvira.

56 kuhinja

RIZNICA

SAVETA

SAVETI UZ RECEPTE
Masnoi u kojoj nameravate pohovati
meso dodajte kaikicu sireta. Tako
meso ne upija suvie masnoe.
Ako govee meso zamrzavate, moete
ga upotrebiti za supu stavljajui zamrznut komad u
vodu. Ukoliko elite da ga dinstate ili peete
obavezno ga prethodno odledite.
Pile peeno na rotilju bie ukusnije ako ga
prethodno kratko vreme drite nad plamenom gasnog
poreta. Moe se umesto toga oprljiti i zapaljenim
novinama.
Da bi peeno pile bilo to ukusnije, pre pripremanja
dobro ga posolite, pobiberite, poprskajte sokom od
jednog limuna i ostavite da stoji pre peenja nekoliko
asova.
Ako presolite peenje, uvijte ga u ist salvet
nakvaen vodom, preko koga treba posuti malo soli,
zatim sve to poklopiti veom posudom
i drati oko pola sata pre nego to
odvijete.
Smrznuto meso ne smete potapati u
toplu vodu, da biste ga odledili.
Potapajte ga uvek u hladnu vodu.
Veoma svee meso, prilikom peenja ostaje tvrdo.
Omekaete ga ako ga prelijete aicom konjaka ili
Ishrana

57

RIZNICA

SAVETA

ruma. Miris alkohola nee se oseati, jer e pri

peenju ispariti.
Peeno meso bie meke ako ga
posolite pola sata pre serviranja.
Pilee meso bie sonije ako ga posle
zagrevanja u rerni prelijete vrelom
mau, pa tek onda nastavite sa peenjem.
Kod peenja mesa rerna treba da bude veoma topla, a
samo peenje zavisi od vrste i kvaliteta mesa. esto
se deava da meso ne bude dovoljno peeno iako je
spolja ve dobilo lepu koricu. Da biste spreili da
zagori, pokrijte ga masnom hartijom i preko nje
stavite jo jedan tabak-list novinskog papira. Tako
vam meso nee zagoreti, a sauvae i lep izgled.
Govedina e ostati sona ako je pre kuvanja spustite
u vrelu vodu. Ako od govedine elite jau supu, onda
je stavite u hladnu vodu.
Pri peenju meso treba okretati varjaom. Ako ga
ubadate viljukom, iz njega e curiti sok i raspae
se.
Ueglu slaninu stavite u blag rastvor hipermangana i
drite je nekoliko sati. Posle toga stavite je jedan dan
u hladnu vodu u koju ste dodali malo sireta.
Tvrdo meso stare kokoke ete omekati ako u sok
kojim ga prelivate dodate nekoliko kapi limuna i
kaiku konjaka.

Peenje e biti mnogo sonije, meke i ukusnije ako

ga posolite tek pred kraj peenja.
58 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

Da bi se pasulj bre skuvao dovoljno je da u vodu

dodate soda bikarbonu.
Ako elite da okoladna glazura kojom prelivate torte
i kolae bude sjajna, dodajte joj kaiicu putera
nakon to ste je uklonili sa vatre.
Oni koji sami prave sladoled, izbei e da
se na njegovoj povrini stvore iglice leda,
ako u smesu koju e smrzavati stave
nekoliko kapi limuna.
elatin za kolae treba drati oko 15 minuta u
hladnoj vodi pa tek onda, dobro isceen, staviti na
vatru da se otopi pazei da ne provri.
Da makaroni, pageti ili neko drugo testo ne bi pri
kuvanju prionuli za dno suda, u vodu treba sipati
kaiku ulja.
orba od povra bie ukusnija i gua ako umesto
kockica krompira stavite krompir koji ste rendisali.
Gula e biti ukusniji ako mu pri kuvanju dodate
komadi dobro oprane limunove korice.
Kad spremate supu za drugi dan, morate je svakako
procediti te izvaditi kuvano povre, jer e potamneti i
dobiti jak miris, a moe se ak i ukiseliti. Tek drugi
dan ukuvajte testeninu ili ono to nameravate da
stavite kao dodatak.
ak i ve skuvana jela se ne smeju drati dugo van
friidera. Radi sigurnosti preporuuje se da se jelo,
Ishrana

59

RIZNICA

SAVETA

pre upotrebe, ponovo prepee ili prokuva, a ne samo

da se podgreje.
Ako ste skuvali premasnu supu, nakon kuvanja u nju
umoite hleb, koji e "popiti" suvinu masnou.
Kako ete popraviti ukus neuspele supe? Na svaku
litru tenosti dodajte aicu konjaka
ili vina.
orba od povra ili od mesa i zeleni
bie ukusnija ako joj, kada je skinete sa
Voda u kojoj se kuvalo
vatre, dodate olju jogurta.

povre
bogata
je
vitaminima.
Zato
je
preporuljivo da se iskoristi za pripremanje drugih
jela.
Presoljenu orbu moemo spasiti, tako to emo joj
dodati polovinu svee oljutene jabuke. Pustimo da
orba provri, izvadimo jabuku, proverimo ukus, pa
po potrebi postupak ponovimo.
Za bojenje hrane moete upotrebiti i
sasvim prirodne boje:
crvenu boju jelu e dati sok od cvekle, koji
se dodaje neposredno pre posluivanja jela,
crveno e jelo obojiti i koncentrovani aj od slezova
cveta,
crvenu boju jelu e dati i koncentrovani paradajz,
mlevena suva ili slatka paprika koja e poboljati i
ukus jela,
modro ili ljubiasto jelo e se obojiti koncentrovanim
sokom borovnice,
zelenu boju testenini dae sok od spanaa,

60 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

utom bojom moete bojiti samo jela kojima dodan

afran nee pokvariti ukus, jer je afran jak zain.
Kuvanjem se mogu mnoga jela pokvariti. Suvie
dugo zagrevanje smanjuje vrednost ivotnih
namirnica. Zato jelo treba kuvati to krae i paziti da
se ne prekuva ni povre ni meso. Jelo, koje satima
stoji toplo - gubi vitamine.
Ako ste uoili da je vae peenje prilino tvrdo,
prelijte ga s dve kaike sireta i jo malo dopecite.
Tako e bre omekatii.
Kako sutradan ponovo "ispei" peenje? Stavite
peenje u blago osoljenu vodu tako da bude potpuno
pokriveno otprilike tri sata. Zatim meso obriite i
stavite u posudu s ranije pripremljenim umakom,
dodajte tri kaike vode pa stavite u rernu na desetak
minuta. Gosti nee otkriti va trik.
Meso i riba peeni u alu-foliji veoma su ukusni, a
potedee vas nimalo prijatnog ribanja i pranja
posude.
Peenje e biti meke ako meso ne solite, ve ga
preliveno uljem ili mau i oljicom vode stavite da
se pee u poklopljenoj posudi, u dobro zagrejanoj
rerni. Posle 20 minuta otklopite, posolite, po potrebi
dodajrte jo malo vode i vratite u rernu, da se pee
jo oko pola sata.

Ishrana

61

RIZNICA

SAVETA

Perun je zain koji sadri najvie vitamina. Ne

kuvajte ga nikada zajedno sa namirnicama. Tek kada
je jelo gotovo pospite ga sitno iseckanim perunovim
listom.
Peenje od guske bie ukusnije i sonije ako se u
utrobu stavi jabuka. Guska se spusti u meavinu
masnoe i oljice vode, poklopi i stavi u vrelu rernu,
zagrejanu na 250 stepeni. Ne treba je otvarati ni
prelivati 90 minuta, a onda se izvadi, otklopi, prelije
sokom, posoli i po potrebi doda jo malo vode. Zatim
se guska vrati u rernu i pee jo oko pola sata, dok sa
svih strana ne porumeni, a meso pone da se odvaja
od kostiju.
Riba se nee "zalepiti" za dno lima kad je peete u
rerni, ako na nauljeni lim stavite najpre sloj sirovih
krompira narezanih na vrlo tanke listie. Ujedno ete
imati i vrlo ukusan prilog uz ribu.
Lonci i erpe od debelog stakla, keramike ili
porcelana, veoma lako mogu da naprsnu, naroito
ako se stavljaju na plamenik poreta na plin. Da biste
sauvali vae posue od naprsline i pukotina, trebalo
bi da na plamen takvog poreta stavite plou od
azbesta, pa tek na nju sudove.
Da bi se odstranio specifian miris divljai, na
polovini kuvanja ili peenja jela, dodati jedno rebro
strugane okolade. Divlja e biti ukusnija.
62 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

Kad pripremate crnu digericu, bilo da je peete ili

kuvate, posolite je tek kad je gotova. U protivnom
bie ilava i tvrda.
Digerica je bogata gvoem ali i holesterolom. Zato
je ne smeju u velikim koliinama i esto jesti stariji
ljudi, koji ve pate od visokog holesterola u krvi.
Goveu digericu pre pripremanja treba nekoliko sati
drati u mleku. Samo tako e ona biti meka i ukusna.
Digerica brzo otvrdne ako se dugo pri. Zato je to
bolje istanjite i isprite naglo na vrelom ulju, a
posolite na kraju.
Hladan, kuvani pirina moe lako biti ponovo
upotrebljiv. Stavite ga u foliju, pospite puterom i
stavite u srednje toplu rernu da se pee oko 30
minuta. Kad ga izvadite bie izvrstan za jelo.
Voda u kojoj se kuvao pirina, ako nije
posoljena, moe posluiti za lako tirkanje
ipke i finog rublja

Pirina se prilikom kuvanja nee raspasti, ako vodi

odmah dodate malo limunovog soka. Sve vreme sud
drite otklopljen i po potrebi dolivajte mlaku vodu.
Najbolje je pirina kuvati u mnogo vode. Kada voda
provri dodati pirinai ostaviti da vri 15 minuta. Zatim
ga procedite i isperite hladnom vodom, svako zrno
ostae celo.
Ishrana

63

RIZNICA

SAVETA

Pirina koji kuvate na mleku bie ukusniji ako mu

dodate na vrh noa soli. Jelo zasladite na kraju, kada
pirina sasvim omeka, jer e se inae hvatati za dno
suda i zagorevati.
Pilav lako prione za dno suda. Da bi ste
to izbegli, prilikom nalivanja proprenog
pirina nacedite i malo limunovog soka.
To ne utie na ukus pilava, a spreava da se jelo na
dnu suda skori.
Skuvan pirina mora biti mekan, ali ne
prekuvan i lepljiv.
Da bi ste to postigli moete postupiti na
dva naina. Prvi se sastoji u tome da se odmeri
upravo toliko vode koliko e pirina popiti kada bude
skuvan ali ne i raskuvan. Odmeriti dvostruku koliinu
vode. U posoljenu i kipuu vodu polako treba sipati
pirina, pazeci da se zrna ne slepe. Zatim, poklopiti
posudu, smanjiti vatru i kuvati 15 - 20 minuta, dok
pirina ne upije svu vodu.
Drugi je nain, kuvati pirina u mnogo kipue
posoljene vode. Kuvati na jakoj vatri i nepokrivenoj
posudi 15 minuta dok pirina ne omeka. Zatim ga
valja dobro ocediti, i isprati mlazom vode. Ako elite
da ostane topao do posluivanja, cediljku stavite na
posudu s kipuom vodom. Prelijte uljem i pospite
komadiima putera. Umesto vode, u prvom nainu
moete upotrebiti supu zbog boljeg ukusa. Dodati
64 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

razliite zaine. Za dinstanje upotrebite istu koliinu

vode kao i u prvom nainu pripreme.
Kuvana hrana goji samo ako u sebi ima dosta zaprke
i mnogo masnog mesa. Pripremljena sa povrem i sa
malo masnoe, ona ne stvara salo.
Kora na jelu koje peete u rerni se nee uhvatiti ako u
rernu stavite manji sud s vodom. Takvo jelo bie
mnogo ukusnije.
Bre ete ohladiti jelo ako sud sa jelom stavite u
drugu posudu sa hladnom vodom u koju ste ubacili
kaiku soli.
Kod kuvanja jela sa suvim rebrima, unkom ili suvim
mesom, prvu vodu treba baciti da vam jelo ne bi bilo
preslano.
Vodu ete najpre zagrejati u aluminijumskoj posudi.
Presan pirina utrostrui zapreminu prilikom
kuvanja. Prilikom planiranja obroka, raunajte da je
za jednu odraslu osobu potrebno oko 100 grama
Znate li ta treba uraditi da pirina ili testo prilikom
kuvanja ne prione na dno posude. Kad voda
prokljua, pre nego to u nju stavite pirina ili testo,
dodajte komadi putera veliine lenika ili kafenu
kaiicu ulja.

presnog pirina.
Da vam ulje posle prenja pomfrita ne bi pocrnelo,
po zavrenom prenju ubacite u njega ljusku od
jajeta. Tako e ulje zadrati boju i ukus, pa ga moete
vie puta upotrebljavati.
Ishrana

65

RIZNICA

SAVETA

Flae u kojima drite ulje za jelo ne zatvarajte

zapuaima, jer e da se uegne. Za zatvaranje flaa
isecite istu krpicu i poveite je preko
grlia suda u kojem drite ulje.
U nedostatku ulja za jelo, u krastavce i
zelenu salatu moete usuti kiselo
mleko, ili mileram i kanuti neto
limunovog soka.
Peurke nee promeniti boju i ukus ako u sud, u
kojem ih spremate, kanete malo limunovog soka, ili
izreete par kriki od limuna.
Ukoliko niste u mogunosti, ili ne elite, da svee
ubrane peurke odmah spremite za jelo, moete ih
zamrznuti. Peurke treba dobro oistiti i isei na
komade. Zatim ih potopiti u vrelu slanu vodu u koju
ete ucediti i neto limunovog soka. Kad se peurke
ohlade u ovom rastvoru, moete ih staviti u
zamrziva.
Peurke treba uvek priti s malo masti. U protivnom
e izgubiti karakteristian miris.
Pri branju i spremanju peuraka za jelo budite uvek
oprezni. Ako se na peurki obrazuje zelena boja, to je
znak da je otrovna.

66 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

ISHRANA
Ne sme se kuvati samo prema instinktu, seanju i
iskustvu. Ne moe se rei da smo sposobni za
svakodnevno kuvanje ako se ne poznaju osnovni
pojmovi, neka osnovna pravila i neto malo teorije.
Ono to naem telu ne moemo da pruimo u obliku
hrane, ono to ne moe nadoknaditi iz drugih izvora.
Sve materije koje su nam potrebne za normalan ivot
nalazimo jedino u hrani.
Da bi se razumeli osnovni principi planiranja ishrane
i izrade jelovnika, neophodno je istai neke od
osnovnih karakteristika namirnica koje koristimo u
naoj ishrani. ovek u svojoj ishrani koristi veoma
veliki broj razliitih namirnica, koje se meusobno
razlikuju po mnogo emu. Jedna od osnovnih razlika
je njihovo razliito poreklo, koje moe biti biljno,
ivotinjsko i mineralno, to znai da postoje biljne,
ivotnjske i mineralne namirnice. Ova podela je od
izuzetnog znaaja i u nauci o ishrani olakava
snalaenje u takvom arenilu
velikog broja namirnica, meu
kojima je teko nai dve idealno
sline u svakom pogledu.
Bioloka vrednost namirnica zavisi
od sadraja energetskih, gradivnih i zatitnih
materija, ali u isto vreme i od njihovog kvantitativnog
Ishrana

67

RIZNICA

1.
2.

3.

4.

5.

6.

7.

SAVETA

odnosa. Prema svojoj biolokoj vrednosti i slinosti

sve namirnice se mogu svrstati u sedam osnovnih
grupa, tako da se pri satavljanju jelovnika i
spremanju obroka mora upotrebiti najmanje po jedna
namirnica iz svake grupe. Ova tabela e vam pomoi
da se bolje snaete u obavljanju ovog posla :
itarice (zrno, brano, testa, hleb i pecivo) - 35%
uea u dnevnom obroku;
Meso (sisari, ptice, ribe i
preraevine od mesa) jaja i sir 10% uea u dnevnoj ishrani;
Mleko i mleni proizvodi ( kiselo
mleko, jogurt ) - 15% uea u
dnevnoj ishrani;
Masti, takozvane vidljive masti ivotinjskog ili
biljnog porekla (mast, puter, ulje, margarin) -15%
Uea u dnevnoj ishrani;
Povre (lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto,
krtole, lukoviasto i mahunasto) - 12% uea u
dnevnoj ishrani;
Voe (bobiasto, limunsko,
sirovo ili sueno i voe bogato
mastima) - 3% uea u dnevnoj
ishrani;
eerni koncentrati (kolai,
eer, demovi, marmelade,
okolada i drugi proizvodi od
kakaa) - 10%.

68 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

Na primer ako se radi o dnevnom obroku (svih tri,

odnosno pet dnevnih obroka) ija vrednost treba da
bude 3000 cal. imajui u vidu dati pregled, u sastav
obroka treba da uu sledee koliine pojedinih
namirnica :
NAMIRNICE
Hleb
Meso (govee bez kostiju)
Mleko
Mast - ulje
Povre
Voe
eerni koncentrati

%
35
10
15
15
12
3
10

cal.
1050
300
450
450
360
90
300

grama
420
200
670
50
1000
150
88

Na primeru ove eme moete sami bez puno

problema praviti svoje jelovnike prema potrebama
vae porodice.
Izgled jela ne zavisi samo od naina pripremanja, ve
i od naina posluivanja. Ukusno posluivanje u
kvalitetnonm posuu i sa kvalitetnim priborom, uz
odgovarajuu prostoriju i higijenske uslove, osnovni
je preduslov da hrana prija i otvara apetit.
Ukus jela ne zavisi samo od namirnica od
kojih je jelo pripremljeno, a posebno ne od
navika ljudi kojima je jelo namenjeno.

Ishrana

69

RIZNICA

SAVETA

Zasiujua mo jela mora da bude velika ak i onda

kada se ne eli da energetska vrednost jela bude
velika.
Namirnice koje se sporije vare imaju veu zasiujuu
mo. Mast i ulja imaju veliku zasiujuu mo, a
eeri vrlo malu.
Iskoristljivost jela zavisi od vrste namirnica, odnosno
hranljivih materija u njima. Na iskoristljivost utiu
jo i kvalitet tih namirnica, a od velikog znaaja je i
vreme zadravanja hrane u elucu i crevima. Stepen
iskorienosti vitamina iskljuivo zavisi od naina
pripremanja hrane.
Temperatura jela je od ogromnog znaaja za kvalitet
pravilnog obroka. Temperatura jela treba da se kree
od 10 do 50 C u zavisnosti od vrste.
Svakom oveku, a zavisno od posla kojim se bavi,
starosti i uzrastu je potrebna razliita
koliina hranljivih materija.
Prosene potrebe u kalorijama, pri
ve iznetim merilima, iznose :
- Deca do 3 meseca po 120 cal za 1 kg. telesne
teine,
- Deca do 12 meseci po 85 cal za 1 kg. telesne
teine,
- Deca od 7 do 9 godina po 45 cal za 1 kg. telesne
teine,
70 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

- Deca od 9 do 14 godina po 50-60 cal za 1 kg.

telesne teine
- Deca od 15-18 godina 2.800 cal dnevno,
- Devojice od 15-18 godina 2.400 cal dnevno.
Za one koji se ne bave fizikim radom :
- Mukarci do 25 god.
2.550 cal dnevno,
- Mukarci do 45 god.
2.400 cal dnevno,
- Mukarci do 65 god.
2.250 cal dnevno,
- ene do 25 god.
2.200 cal dnevno,
- ene do 45 god.
2.100 cal dnevno,
- ene do 65 god.
2.000 cal dnevno.
Za one koji se bave srednje
tekim fizikim radom :
- Mukarci 2.400 + 75 do
150 cal za svaki as rada,
- ene 2.200 + 60 do 120
cal za svaki as rada.
OSNOVNA PRAVILA ZA PRAVILNU ISHRANU
Jesti umereno, ali redovno. Svoj obrok uzimajte u
miru. Vodite rauna o tome da je dobro savakana
hrana upola svarena;
Pri raspodeli dnevne koliine hrane potujte sledee
pravilo : doruak treba dabude izdaan uvod u dan, a
veeru uzimajte nekoliko asova pre spavanja;
Pobrinite se da hrana bude raznovrsna kako bi telo
dobijalo sve potrebne hranljive materije;
Ishrana

71

RIZNICA

SAVETA

Belaevine koje su potrebne za ivot nalaze se i u

mleku, siru, ribi, jajima. U mleku pored belanevina
ima i kalcijuma koji je veoma koristan za organizam.
Uzimajte svakoga dana, ako je to mogue, po pola
litra mleka.
Masti imaju mnogo kalorija i njihovo preterano
unoenje u organizam dovodi do nepotrebnog
poveanja telesne teine. To moe dovesti do
poremeaja u razmeni materija,
oboljenja srca, krvotoka i sl.
Svakome ko se bavi teim fizikim
radom dovoljno je 75 g masti na dan,
ukljuujui ukupnu mast u hrani;
Svakog dana iznesite na trpezu voe i povre.
Uzimajte svee - presne salate i voe. Tako ete se u
dovoljnim koliinama snabdeti sa vitaminima,
mineralima i ostalim korisnim materijama koje su
vane za varenje. Da bi vai zubi bili zdravi, potrebno
je da redovno neto vaete;
Crni hleb i proizvodi od grubo mlevenog brana
imaju mnoge prednosti;
Prilikom sastavljanja jelovnika vodite rauna da
ljudima koji rade veera treba da bude dopuna
drugim obrocima, a deci i starijim ljudima to su
uine;
Jela koja spremate treba da budu
ukusna. Ali pri tome vodite rauna da
jelo treba posluiti sa panjom i
ukusom, a lepo pripremljen sto nas
raduje. I ovo spada u pravilnu ishranu,
kao i vedro raspoloenje za stolom;
72 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

Kada pravite plan za svoj jelovnik, ne zaboravite ni

na svoj novanik. Vodite rauna da su cene namirnica
nie u jeku sezone. Pravilna ishrana nije uvek i
skupa.

ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI

Svi imamo predrasude. I to nije nita novo. Ali,
ponekad je bolje neto proveriti. U ishrani, na primer
- znati - ne znai automatski odrei se neega, ve
suprotno. To esto znai imati "dozvolu" da se
proba neto to izbegavamo (so, okolada, jogurt,
punomasno mleko) iz neznanja. Jednom reju, u
ishrani je bolje imati to manje zabluda i predrasuda.
Mleko se teko vari - pogreno. Mleko podnosi
veina ljudi, pogotovo ako se koristi obrano. Malo je
onih kojima smeta.
Da bi se oslabilo treba jesti neslanu hranu - pogreno.
Voda i so ine par u organizmu: ako se jede neslano,
moe se izgubiti kilogram-dva, ali se radi o gubitku
vode, a ne masnog tkiva. Izgubljeni kilogrami e se
vratiti im pone da se jede normalno soljena hrana.
Ipak, u izvesnim dijetama iji cilj nije mravljenje
(kod povienog pritiska, na primer) savetuje se
znatno smanjenje soli.
Belo meso je manje hranljivo nego crveno pogreno. Hranljiva vrednost mesa zasniva se na
proteinima koji utiu na dobro
funkcionisanje miia. Belo
meso ih ima isto toliko koliko i
crveno. Ali, prednost belog
mesa je u tome to je ono
Ishrana

73

RIZNICA

SAVETA

siromano masnoama koje nepovoljno utiu na

zdravlje i liniju.
Ananas i grejpfrut razlau masnoe - pogreno.
Jedui ananas samo dodajete koju kaloriju vie jer je
ovo voe bogato eerom. to se tie grejpfruta
njegova kiselost navodi na pogrenu pomisao da u
njemu nema eera. A uvene enzime koji navodno
tope masnou razlae eludani sok, tako da o
mravljenju nema ni govora.
Margarin sadri isto toliko masnoa koliko i puter tano. Sadraj masnoa je praktino isti, razlika je
samo u njihovom poreklu: biljne kod margarina, a
ivotinjske kod putera, to je
vano znati zbog uticaja na
nivo holesterola u krvi.
Treba jesti spana jer sadri
dosta gvoa - pogreno. Spana ima gvoa, ali ga
organizam dobija manje od njega, nego od nekih
drugih namirnica (digerice, na primer). U spanau se
nalaze i kalcijum, magnezijum i vitamin C.
Nismo poznati kao tedljiv narod. Pre bi se moglo
rei da smo rasipnici u svemu, a najpre u hrani. U
svakoj porodici bi, nesumnjivo, dnevno
moglo da se utedi toliko namirnica da bi
od njih mogao da se pripremi jedan ili
bar polovina obroka. Kako je danas
veoma vano tedeti u svemu, ponimo
od sitnica, ako se one uopte tako mogu nazvati. Hleb
se u svakoj kui baca. Koliko? Teko bi moglo da se
izrauna. Zato bi trebalo da svako domainstvo
74 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

isplanira koliko mu je dnevno potrebno hleba i da se

ove raunice vrsto pridrava. Ako vam hleb, ipak,
preostane, nemojte ga bacati. Uvijte ga u krpu i
stavite u friider. Pre upotrebe ga nakvasite i stavite u
rernu. Bie sve i ukusan. Komade bajatog hleba
moete iskoristiti i za pravljenje mrvica. Sasuite
hleb u rerni, na tihoj vatri, sameljite ga na maini za
mlevenje oraha i stavite u veu teglu. Ostatak bajatog
hleba moete upotrebiti za pravljenje
prenica. Deca ih rado jedu a dobro
dou i kao promena jednolinog
doruka ili veere. Bajat hleb se moe iskoristiti i za
gibanicu: slae se na isti nain kao kore i preliva
nadevom od sira jaja i mleka. Uz letnju orbu,
spravljenu od povra, s dodatkom pudinga, sladoleda
ili krema od jagode moete imati izuzetan ruak ili
veeru.
Bajat hleb isecite u tanke krike, ispecite ga u tosteru
ili na plotni, namaite margarinom, stavite na njega
krike belog sira ili kakavalja, komad paradajza,
dodajte jogurt, mleko ili aj i imaete ukusnu veeru.
U svakom domainstvu, esto, od ruka ili veere
ostanu supa, govee, pilee ili bilo koje drugo meso,
krompir pire ili neko drugo jelo. Odloite ostatke jela
u zamrziva. Od njih moete napraviti obrok, uz
dodatak drugih jela.
orbi moete dodati kocku za supu, vodu, zainiti je
ili u nju zakuvati testeninu, knedle od brana.
Ostatak mesa moete isei na sitne komade, dodati
kuvani i seeni krompir, kuvana jaja, sire i ulje i
dobiete gotovo hranljivo jelo.
Ishrana

75

RIZNICA

SAVETA

Od ostataka krompir pirea posle odmrzavanja

moete napraviti ukusne krokete.
Krompiru se dodaju jaje, brano i so, napravi se malo
gua masa, koja se zatim u obliku malih knedli pri
na ulju.
Zamrzivai su se pokazali kao odlino sredstvo
tednje. Sem sezonskog voa i povra, mesa, u njima
se dugo mogu ouvati i ostaci svih vrsta jela. Ako
nemate zamrziva a elite jelo da ostavite za sutranji
obrok, nee se lako pokvariti ako se
posle skidanja sa poreta dobro
ohladi, prerui u drugi sud i poklopi
istim poklopcem.

Nauite i druge vetine uvanja namirnica:

polovina glavice luka sauvae se ako preseenu
stranu namaete masnoom i luk zavijete u foliju.
Ueglu mast moete "spasti" ako je stavite u sud da
se otopi, spustite u nju nekoliko komada suvog,
tvrdog hleba. Kad hleb pone da se pri skinite mast
sa poreta i procedite je u ist sud.
U mnogim domainstvima se kupuju vee koliine
limuna pa se esto dogaa da se ubuaju. Moete ih
sauvati nekoliko meseci ako nabavite strugotinu i
stavite je u teglu u kojoj ete uvati limunove.
Ponekad kupimo vie kora nego to nam je potrebno
za pitu. Dve-tri preostale kore moete isei na
kvadratne komade, nadenuti sirom u koji ste stavili
jaje, malo pavlake ili kajmaka, i uvijeno u obliku
pisma pei u vrelom ulju.

76 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

Majonez koji sami pravite imae intenzivniju boju

ako kuvano umance izgnjeite i posolite. Ostavite
poklopljeno 1 sat, dodajte ostale sastojke.
Majonez e biti
ukusniji ako se zaini
sa nekoliko kapi
belog vina.
esto se dogaa da
majonez ne moe, ni pored sveg truda, da se umuti.
Ovo se moe popraviti time to se doda komadi
toplog obarenog krompira, pa se nastavi s muenjem.
Sneg od belanaca sigurno e vam uspeti budete li
metlicu za muenje ili odgovarajui prikljuak za
mikser pre muenja ostavili 10 minuta
u zamrzivau.
Kajgana e imati bolji ukus ako joj se
doda malo ribanog sira parmezana.
Nije potrebno detetu
davati vie od tri jajeta
nedeljno, ak i ako ih
rado jede. I odraslima
se ne preporuuje vie
od pet jaja nedeljno.

Leti je apetit manji, troi se manje kalorija. Ali zimi,

da bi smo se borili protiv niske temperature - jedemo
vie. Obed ponite toplom supom ili orbom. U 11
sati pre podne popite
Sneg od belanaca
topli aj. Hladnoa,
e se bre i lake
pogotovo vlani dani sa
umutiti ako u njega
dodate malo eera u
kiom i lapavicom deluju
prahu.
trojako na va
organizam: stimuliu apetit, smetaju varenju i
oteavaju cirkulaciju krvi u donjim delovima tela.
Ishrana

77

RIZNICA

SAVETA

Lek protiv hladnoe je toplo kupanje.

Regulie apetit i olakava varenje.
Zapamtite: osim toplih supa i orbi
postoje takoe i tople salate: beli sir ili
kakavalj zagrejan u rerni. Sva jela koja se slue
topla - smanjuju apetit.

HRANA U SLUBI ZDRAVLJA

Za uspeno odravanje zimnice neophodne su suve i
zrane prostorije. Para je jedan od neprijatelja
zimnice stoga nije preporuljivo otvarati vrata
kuhinje dok se ista od kuvanja dobro ne provetri,
kako bi para izala kroz prozor, a ne u hladnu
prostoriju u kojoj se uva zimnica.
Bez obzira to su neki za, a neki protiv gume za
vakanje (dobro za zube-runa navika), treba
pomisliti na to ta sve ona sadri: eer (kodljiv),
razne boje (esto kodljive), razne dodatke za miris,
aromu, konzervanse... sve sama hemija, iji su
proizvodi, iako namenjeni ishrani, esto tetni za
zdravlje.

ZRNEVLJE ZA DORUAK
Jeam: Od njega ovek nije uspeo da napravi nikakav
hibrid, pa ovakav kakav je sad uspeva ve hiljadama
godina. Prilino goji i treba ga jesti
78 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

uglavnom zimi: ujutru, za doruak, sa malo suvog

groa i naseckanog suvog voa, ili dodati jednu aku
zrnevlja u supu. Od svih ita jeam se najlake vari.
Bogat je natrijumom, koristan za savitljivost
zglobova, za pravilan rad nervnog sistema.
Heljda: Posebno je bogata mineralima i vitaminima,
naroito E i B kompleksa. Ojaava zidove arterija,
sniava krvni pritisak i otklanja neprijatnosti sa
proirenim venama. Ovu lekovitost joj omoguava
njen sastojak rutin. Koristi se i kao zrno i u vidu
brana.
Kukuruz: Odlian je da pripomogne boljem radu
creva, zato to podstie njihovo grenje i oputanje,
a samim tim i bre potiskivanje hrane kroz organe za
varenje. Pun je magnezijuma. Ameriki Indijanci koji
su sa njim odrastali imali su snana i vrsta tela.
Najbolji je mlad uti kukuruz, pogotovo ako se jede
jo sa klipa. Drugi pogodan oblik je kaamak. Od
jedne posebne vrste kukuruza dobijaju se kokice,
zagrevanjem i "rascvetavanjem"
Pored voa treba jesti i povre kao salatu, kad god se
prui prilika. Voe i povre ne bi trebalo ljutiti, jer
se mnogi korisni vitamini nalaze ba u samoj kori.

Ishrana

79

RIZNICA

SAVETA

Svaki poetak obroka bio bi zdraviji,

ako bi poeo nekim sveim
sezonskim voem, jer se voni
eer bolje vari na poetku, nego
na kraju jela.

80 Ishrana

RIZNICA

SAVETA

NAMIRNICE
Voe i povre ne treba drati zatvoreno u papirnim, a
naroito u najlonskim kesama jer tako gubi sveinu.
Za uvanje voa i povra najbolje su plastine,
reetkaste inije kroz koje vazduh slobodno struji.
Daicu za seckanje namirnica treba povremeno
protrljati limunom i krupnijom solju, a onda isprati
mlazom vode. Tako ete ukloniti razne mirise koje je
daska upila.
Kuvan kukuruz bie ukusniji ako u vodu za kuvanje
sipate oljicu mleka i kaiicu eera.
Brano se uva u suvim prostorijama koje se esto
provetravaju. Modrikasta boja brana ukazuje na to
da brano nije dobro. A evo i jo jednog naina da
ispitate da li je brano dobro: akom zahvatimo
brano, stegnemo aku i napravljenu grudvu spustimo
na sto. Ukoliko se grudva ne raspadne, znai da
brano ne valja.
ZAMRZAVANJE NAMIRNICA
Kada hoete da stavite pile u zamrziva u
unutranjost pileta stavite loptu, koju ste nainili od
alufolije, pa tek onda stavite pile u kesu i dobro
zatvorite.
Ako elite da odledite vei komad mesa, raunajte da
je potrebno 24 asa: iz zamrzivaa meso prenesite u
namirnice

81

RIZNICA

SAVETA

friider. Namirnice se nikada ne odleuju na sobnoj

temperaturi.
Ako govee meso zamrzavate, moete ga upotrebiti
za supu stavljajui zamrznut komad u vodu. Ukoliko
elite da ga pirjanite ili peete - obavezno ga
prethodno odledite.
Smrznuto meso se brzo odmrzava pod
mlazom hladne vode (nikako vrue). Ne
smete ga potopiti u vodu jer voda rastvara
hranljive sastojke i meso gubi na kvalitetu.
POVRE U ZAMRZIVAU
Karfiol: Odaberite bele i vrste glavice, ne preterano
velike. Blanirajte u slanoj vodi 2 minuta i ohlaene
pakujte u najlon vreice. Rok trajanja 12 meseci.
Odmrzava se u vreloj vodi. Kuvati 5-10 minuta.
Boranija: Zdrave, mesnate plodove, bez konca,
operite. Odsecite vrhove i iseckajte na podjednake
delove. Blanirajte 3 do 4 minuta. Izvaenu i
ohlaenu pakujte u najlon vreice. Rok trajanja 6 do
8 meseci. Odmrzava se u vreloj vodi a kuva 15-20
minuta.
Paradajz: Mesnate, zrele plodove, srednje veliine,
operite i cele zamrznite. Pakujte u najlon vreice.
Rok trajanja 6 do 8 meseci. Odmrzava se na sobnoj
temperaturi. Rezati kad je upola
odmrznut.
Treba znati da jelo od smrznutog povra
treba kuvati krae nego od sveeg.
82 namirnice

RIZNICA

SAVETA

U zamrziva treba stavljati samo sasvim svee i

potpuno zdravo voe i povre. Nikad ne treba ponovo
zamrzavati jednom ve zamrznute i otkravljene
namirnice.
Tegle u koje stavljate zimnicu operite sa vrelom
vodom i sodom-bikarbonom (2-3 kaiice na pola
litre vode). Bie potpuno iste i bez ustajalog mirisa.
Vano pravilo za odravanje zimnice je i to da tegle
treba poreati tako da se esto ne pomeraju. Ovo se
naroito odnosi na kompote. Prilikom reanja tegli na
police, pozadi treba reati one koje e se kasnije
otvarati, a napred one koje e se otvarati u dogledno
vreme.

MESO
Mainu za mlevenje mesa najbolje
ete oistiti ako posle upotrebe
sameljete par komada starog hleba.
Strunjaci za ishranu tvrde da u
domaem jelovniku ima vie junetine
i masnoa ivotinjskog porekla nego to je organizmu
potrebno i korisno. Zato predlau da se meso zameni
ribom, digericom, sirom, mlekom. Uz voe i povre
ove namirnice snabdevae organizam svim potrebnim
sastojcima.

namirnice

83

RIZNICA

SAVETA

Meso koje se pri kratko vreme bie jo ukusnije ako

se pripremi na sledei nain: kupite ga dan ranije i
svaku niclu s jedne strane premaite senfom,
pobiberite i natopite uljem. Sve nicle stavite jednu
preko druge i ostavite da stoje do sutradan u
friideru. Aroma zaina
prodree u meso a ulje e
Sok od sirovog
ga omekati. Na ovaj
mesa je izvrsno
gnojivo za sobno
nain mogu se pripremiti
cvee.
govee, svinjske, junee
nicle i meso divljai.
Govee meso e biti sonije ako ga
pustite u vrelu vodu, ali ako elite da
supa bude jaa, onda ga stavite u
hladnu vodu i ostavite da provri.
Onoga dana kada pogledom utvrdite da li je meso
svee ili ne, znai da ste stekli zavidno iskustvo. Za
to je potrebno mnogo godina kulinarskog iskustva i
kupovanja. U mesari je meso
rasporeeno po kategorijama, ali
kategorija ne znai i kvalitet
mesa; tako, na pr., govee grudi pripadaju treoj
kategoriji ali one mogu biti od ivotinje prvog
kvaliteta; ili govea peenica je meso prve kategorije
ali moe biti od veoma stare ivotinje, pa dakle tvrda
i neukusna.
Kada kupujete meso uvek tano recite teinu mesa i
od kog komada. Nemojte rei:" Dajte mi
biftek za 4 osobe", ve recite: " Dajte mi
84 namirnice

RIZNICA

SAVETA

400 grama bifteka". Ako kupujete meso koje je ve

upakovano, dobro proverite datum pakovanja.
Suvie svee meso je tvrdo. Ako kupite ovakvo meso
ostavite ga u friideru dan-dva pa ak i tri dana, ako
elite da ga spremite na aru, na primer. Izuzetak u
"ekanju-stajanju" ine iznutrice i mleveno meso koji
se moraju spremiti istog dana kada se kupe.
Potrebna koliina mesa po osobi: za niclu (bez
kostiju) pripremljenu na aru ili u tiganju 100 do 150
grama, a za komad mesa sa koskom (krmenadla) od
150 do 175 grama; za paprika ili gula, komad mesa
sa manjom ili veom koskom treba da tei 175-225
grama po osobi; kuvano meso od 175-225 grama po
osobi.
im donesete meso kui, odmah ga otpakujte. Meso
stavite u dubok tanjir i pokrijte ga drugim tanjirom
tako da ima dodira sa vazduhom i odloite ga u
friider, do spremanja. Ako ne moete da u narednih
nekoliko dana potroite svo kupljeno meso, skuvajte
ga i kasnije jedite hladno ili zagrejano. Ako imate
zamrziva onda meso moete skloniti u njega ali pod
sledeim uslovima:
da kupljeno meso nije ve bilo zamrznuto,
da to ne inite esto da ne bi poveavali temperaturu
u zamrzivau,
da izvadite meso iz zamrzivaa
unapred, 2-6 sati ako ga odmrzavate na
sobnoj temperaturi ili
12-18 sati ako meso odmrzavate u friideru.
namirnice

85

RIZNICA

SAVETA

Za pripremanje mesa odaberite tiganj od vrstog i

tekog materijala (tuani, liveni...) sa pojaanim
dnom, to e omoguiti ravnomerno i ujednaeno
peenje. Tiganj obloen teflonom ima tu prednost to
se na njemu meso moe pei bez masti; ali sa njim
treba biti paljiv; sluiti se samo drvenom varjaom,
prati ga samo mekim sunerom, uz to teflon nije
pogodan za meso koje se due pri (krmenadle,
fairane nicle). Pre peenja u tiganju, treba odsei
masnou i ilice sa mesa ako ih ima. nicle moete
pre peenja namazati uljem, a u tom
sluaju i odmah posoliti. Ako meso
nije namazano uljem solite ga po
prenju; ako se meso posoli direktno, so e isterati
sav sok iz njega i ono nee biti ukusno. Ovo ne vai
za biber; biberom se meso moe posuti bilo kada.
Ako volite miriljave suve trave
(ruzmarin,
alfija...), meso njima pospite pre prenja.
Crvenkasto meso: Govee, ovije i meso neke
divljai retko se pri u tiganju, ovo meso se vie
pirjani, pee ili kuva; ali ako se to ipak ini, onda se
stavlja na jako zagrejano ulje (ili neku drugu
masnou); ako se pri na teflonu, onda se meso stavi
u hladan tiganj, bez masti i zagreva na jakoj vatri. Pri
okretanju, meso ne treba probadati noem ili
viljukom, ve lagano okretati pomou ravne
reetkaste lopatice.
86 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Belo meso: ivinsko, telee, mlado svinjsko meso

treba uvaljati u brano i pei na masnoi, na
umerenoj vatri. Sa vremana na vreme protresti tiganj,
da se parad mesa pomeri. Posolite i pobiberite u
toku prenja.
Masnoa na kojoj se meso prilo nije za
dalju upotrebu i nemojte je iznositi za sto.
Ovakva mast, tetna je po zdravlje. Kada
izbacite mast na dnu tiganja ostae delovi mesa i
sokova; uspite kaiku-dve tople vode u tiganj,
drvenom varjaom ostruite dno i prelijte meso ovom
tenou. U tiganju u kome se meso prilo moete da
napravite sos ili preliv za meso koje ste pripremili.
Preno meso moe se posluiti samostalno ili uz
razne sosove i povre. Do sluenja drati na toplom
ili na pari.
Ako elite da peeno meso iznutra ostane svetlo, a
spolja dobije zlatno-rumenu boju, stavite u pleh
glavicu oljutenog crnog luka. Na taj nain sok luka
izmeae se sa tenou u plehu kojom
ete preliti peenje da bi dobilo eljenu
boju i bolji ukus.
Ovije meso e u velikoj meri izgubiti
svoj prodoran miris ako ga pre peenja pobiberite i
premaete senfom. Ostavite da stoji tako bar pola
sata, a onda meso spremite na uobiajen nain.

namirnice

87

RIZNICA

SAVETA

Suvo meso treba uvek kuvati u ekspres loncu. Bie

ukusnije i izdanije jer e pustiti manje soka.
Da bi dobilo izvesnu masnou, kao i poseban ukus,
posno meso se pikuje slaninom. Slaninu za
pikovanje treba zamrznuti i isei na tanke tapie.
Meso koje elimo da pikujemo poloimo na sto,
drimo ga levom rukom a desnom, otrim noem,
pravimo zareze i u njih uvlaimo tapie od slanine.
Po ukusu domaice, meso se moe pikovati i raznim
povrem, uz dodatak zaina.
esto se dogaa da se mleveno meso zalepi za papir.
Da bi se to otklonilo, paket sa mesom treba ovlaiti
hladnom vodom.
Sirovo meso se bolje uva u friideru ako se premae
uljem za jelo i ostavi poklopljeno u emajliranoj
posudi.
Da svinjsko meso nije svee videemo po tome to je
masnoa ukasta, a meso crvenkasto sa grubim
vlaknima. Kod sveeg mesa masnoa je sneno bela,
a meso ruiasto.
U vreme klanja svinja mnogi najradije kupuju ovo
savim svee meso. Meutim, ne znaju da neodleano
meso nije najpogodnije za peenje,
jer je tvrdo. U tom sluaju moe da
pomogne stari trik, peenje treba
preliti aicom ruma ili konjaka i
vratiti u rernu da omeka. Miris
alkohola brzo e da ispari i nee se oseati u peenju.
88 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Samo kvalitetna govedina moe dati dobro peenje.

But ili rebra za peenje, kao i svi
veliki komadi mesa uopte, moraju
da odstoje sat-dva na sobnoj
temperaturi pre peenja. Stoga ako
se komad nalazi u friideru, treba ga
izvaditi bar dva sata ranije.
Ne solite govedinu pre nego to se stavi u rernu; so
obrazuje pokoricu koja spreava da meso pri peenju
poprimi jednoliku boju.
Dobra je praksa da se meso, ne tedei, istrlja
puterom ili sveom masnoom od peenja, a zatim
lako pospe meavinom svee mlevenog bibera i malo
prepeenog brana i ostavi da meso apsorbuje ove
mirise na sobnoj temperaturi.
Ve iseeni komadi peenja ne smeju da se stave u
rernu da se zagreju jer e se osuiti i
posiveti.
Svinjsko meso se nee slepiti i nee
promeniti ukus ako ga pre peenja drite par minuta u
toploj vodi.
Meso i jaja se nee zalepiti za tiganj ako pre prenja i
sipanja masti ili ulja posudu prvo zagrejete.
Bareni jezik ete bre i lake oistiti ako ga direktno
iz vrele vode ostavite dva minuta u ledenoj vodi.
Bareni jezik e biti ukusniji ako ga barite u dve vode.
Prvu obavezno prospite, a tek u drugu stavite zelen i
ostale zaine.
namirnice

89

RIZNICA

SAVETA

Ako vam meso zaudara, potopite ga u slab, proceen

aj od kamlice i drite ga oko 10 minuta. posle toga
ga dobro isperite u hladnoj vodi. Ovo ponavljajte dok
ne iezne zadah.
U evapie i pljeskavice, pored ostalih zaina stavite
na vrh noa praka za pecivo kako bi se lake ispekli
i postali rastresitiji.
Pohovano meso, ribu, fairane nicle, pohovano
povre i sl., odmah po prenju izvadite iz suda u
kome su preni da ne bi upili suvinu masnou i
promenili ukus.
Peeno i preno meso moete due
ouvati ako ga u teglama zalijete mau
i uvate u hladnoj prostoriji.
Za pranje crevaca koristite posoljenu
vodu, jer se tada creva lake peru.
IVINA
Za peenje celog pileta od 1 kg. teine potrebno je
oko sat vremena, za ono iste teine ali u komadima
dovoljno je 35-45 minuta. Najbolje ete proveriti da
li je pile peeno ako vrh otrog noa zabodete u
peenje. Meso je dobro ispeeno ako pri tome iz
peenja potee bistar, bezbojan sok.
Peeno pile bie rumenije i hrskavije ako ga pre
peenja protrljate uljem, solju i sokom od limuna a
dok se pee prelivate prokuvanom vodom u koju ste
razmutili kaiicu senfa.
90 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Prijatniji ukus imae piletina kada se

iseeni komadi pre pohovanja ili
prenja umoe u sire, a potom obriu
krpom ili istom belom hartijom.

Pri kupovini nesmrznute ivine, moe se poznati da li

je ona stara, na sledei nain : ako se kljun i kost
bataka moe blago saviti onda je ivina mlada.
Kada kupujete zamrznutu ivinu
morate se osloniti na datum utisnut
na omotu. Ipak, ako se na omotu
"uhvatio sneg" ili ruiasti led znai
da je meso bilo odmrzavano. Pri odmrzavanju treba
voditi rauna da meso ne pliva u tenosti koja se
otapa, a plua, bubrege i lezde iz grudne i trbune
duplje, obavezno baciti.
Kad peete
Meso stare kokoke bie
piletinu
meke i ukusnije ako ga
posluite je sa
nekoliko sati pre peenja
belim sosom,
spolja i iznutra dobro
kome ste pri
namaete uljem. Posoliti
kuvanju dodali
jednake koliine
neposredno pre peenja.
mleka i belog
Meso starije kokoi moe
vina.
bre da omeka i da bude
ukusnije kada se vodi u kojoj
se kuva doda aica rakije.

namirnice

91

RIZNICA

SAVETA

Savremena prehrambena industrija nudi tritu i

seeno meso. Tako domaica moe da kupi batake,
grudi, belo meso, ali i celo pile. Kako ga isei?
Pile se ree na zglobovima ili tamo gde nema vrstih
kostiju. Najpre odsei batake. Zavisno od namene
karabatak odvojiti od bataka. Odsei krila. Trup
rasei po duini. Belo meso raspoloviti po duini.
Prsa odvojiti od trtice.
IENJE IVINE
Osnovna pravila pri ienju kokoiju i pilia :
Voda kojom se preliva zaklana koko ili pile ne sme
da kljua ve samo da struji, jer
se u protivnom sa perjem moe
skinuti i koa.
Zaklanu koko-pile staviti u sud
(odmah po klanju) i preliti
vrelom vodom a perje upati u pravcu kako lei.
Ako se voda prohladi dodati ponovo tople vode, pa
pile ili koko zamoiti nekoliko puta u tu
vodu da bi lake odstranili korene perja.
Po zavrenom urenju - upanju, prvo
izvaditi guu, pa zatim paljivo izvaditi
utrobu kroz razrez na grudnom kou koji je
napravljen otrim noem.
Odvojiti bubac i digericu, a u paljivo skinuti i
baciti sa crevima.
92 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Isprati dobro koko - pile, bubac i

digericu sa hladnom vodom. Zatim
rasei bubac, skinuti mu utu koicu i
ponovo ga dobro oprati.
Osnovna pravila za ienje patke, guske i urke :
ienje ove vrste ivine, posle klanja, poinje
isecanjem peruki sa krila. upanju pristupiti odmah
dok je ivina jo vrua bez kvaenja, tj. na suvo.
Jedan od naina za lake upanje patke ili guske je taj
to ih odmah posle klanja zavijemo u krpu i
prevlaimo vruom peglom. Na taj nain e se perje
lake upati.
Zavrni postupak za ienje ove vrste
ivine je isti kao i kod kokoke.

RIBA
Svea riba pre gotovljenja. Riba je zdrava i ukusna
hrana. Sadri lako svarljive belanevine, kao i gotovo
sve vane minerale (naroito fosfor, koristan za
nervne elije) i mnoge vitamine. Pri kupovini svee
ribe treba obratiti panju :
krge treba da su tamno crvene,
oi bistre i sjajne,
krge vrsto polegle po koi,
meso elastino, ne sme ostati ulubljeno kad se
pritisne prstom.

namirnice

93

RIZNICA

SAVETA

Riba e ostati svea 1 dan i van friidera ako je sa

svih strana istrljate krupnom solju, uvijete u suvi
platneni salvet i stavite na mesto gde struji vazduh.
Riba se prilikom kuvanja nee raspasti ako je spustite
u mlaku vodu i kuvate na slaboj vatri. Prena riba e
imati lepu rumenu koricu, ako branu za posipanje
dodamo na vrh noa aleve paprike i malo soli. Da bi
barena riba bila bolja i ukusnija, u vodu dodajte malo
mleka koje e neutralisati mirise.
Kad perete ribu, nikada je nemojte ostaviti da se
natopi vodom. Perite je u vodi u koju ste stavili malo
sireta ili limunovog soka. Ribu obriite krpom koja
je specijalno namenjena za tu upotrebu i koja nije
prana u deterdentu ili hloru.
Po pravilu ribu ne treba drati due u friideru od
jednog dana. No ako imate dobru ribu, sveu, a elite
da je pripremite tek dva tri dana kasnije evo ta treba
uraditi da bi riba ostala savreno svea. U veliku
posudu stavite 2 - 3 kocke eera i dolite 1/2 litre
sireta. U to potopite ribu da dobro ogrezne, pa je
odmah ocedite. Obriite je istom salvetom. Sada
ribu poloite na dasku i obilno posolite sa svih strana.
Zamotajte je zatim u istu salvetu i ostavite u frizu do
upotrebe. Pre pripremanja ribu operite tekuom
vodom. Na ovaj nain konzervisana riba nee nita
izgubiti od sveine i ukusa.
94 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Morsku ribu kuvajte u hladnoj vodi.

Riba manje iri neprijatan miris po kuhinji ako
prilikom prenja u ulje stavite nekoliko izgnjeenih
listia peruna.
Da bi riba bila ukusnija posolite je nekoliko sati pre
spremanja, a isperite pre pripreme. Riblje meso e
biti vre i mirisnije isto kao kada bi ribu drali pola
sata pre kuvanja u slanoj vodi u
kojoj ste iscedili pola limuna.
Da dete ne bi progutalo riblju
kost ribu usitnite u mikseru, opasnosti vie nee biti.
Ako prite sitnu ribu, u brano stavite malo mrvica i
soli. Riba se nee lepiti, a bie i hrskava.
Da bi ste obarili ribu morate uzeti vrelu vodu.
Najbolje je prethodno vodu kuvati 20-tak minuta sa
dodatkom peruna, limuna, belog i crnog luka, po
jednog korena celera i argarepe.
Kada peete ribu na rotilju uvaljajte je pre peenja u
kukuruzno brano. Tako e koica ostati na ribi, a ne
na reetkama rotilja.
Da bi barena riba bila bolja i
ukusnija u vodu dodati malo
mleka koje e neutralisati miris.
Rena riba nee posle peenja
imati miris mulja ako joj
prethodno u usta ulijete kaiicu
sireta i ostavite da odstoji pola
namirnice

95

RIZNICA

SAVETA

sata.
Ribe ete lake odvojiti od krljuti ako ih prethodno
za trenutak potopite u vrelu vodu.
Drvene daske, na kojima se isti i see riba, pre
pranja deterdentom i vruom vodom, treba
isplahnuti pod mlazom hladne vode, pa e se izgubiti
karakteristian miris ribe.
Pre ienja ribe sve ono to e se tom prilikom
koristiti valja plahnuti hladnom vodom i koristiti
mokro, jer e se kasnije lake oprati. Na kraju sav
pribor, ribu i ruke treba oprati u vodi sa malo limuna
ili sireta.
Ako se fileti ribe paniraju, u prezle je dobro dodati
malo parmezana. On e ublaiti njihov miris.
Smeta li vam otar miris ribe prilikom prenja, sipajte
na plou poreta malo sireta. Isparavajui ono e
neutralisati miris ribe.
Riba se prilikom kuvanja nee raspasti ako je spustite
u mlaku vodu i kuvate na slaboj vatri.
Svea riba moe se sauvati u friideru 24 asa ako
se prethodno malo opere, pospe krupnom solju i
uvije u krpu umoenu u razblaeno sire. Tako
spremljena ponovo se uvije u suvu krpu i stavi u
friider. Pre upotrebe, mora se paljivo oprati i
osuiti suvom krpom.

Koica na prenoj ribi bie hrskavija ako ribu, pre

nego je uvaljate u brano, umoite u posoljeno
mleko.
96 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Ako u ulje u kojem prite ribu stavite listi peruna

kuom se nee iriti prodoran i neprijatan miris
prenja, a i riba e biti ukusnija.
Da bi barena riba bila belja i ukusnija, u vodu dodati
malo mleka koje e neutralisati i miris.
Riba se esto u toku kuvanja raspadne. Da bi u toku
Uhvati li se riba prilikom prenja za dno
tiganja, priekajte da se masnoa malo
ohladi. Izvadiete ribu celu, ne u delovima.
Postupite tako i kada peete ribu na rotilju.

kuvanja komadi mesa ostali celi, ribu treba uviti u

gazu ili u providno platno, zavezati i onda spustiti u
sud sa vodom.
Riba je naroito korisna jer njeno meso nema visoku
kalorinu vrednost, a ima veoma malo masnoe.
Bogata je fosforom i drugim sastojcima potrebnim
deci, trudnicama i aneminim osobama.
Veeg arana od 2-3 kilograma oistiti od krljuti i
iznutrica, zasei vie zareza. Zemljani uve
premazati uljem i staviti ribu. Pripremiti dve glavice
tucanog belog luka razmuenog u 3 dl vina. Staviti
ribu da se pee i kada porumeni preliti je lukom i
vinom. Ribu pei 1/2 asa. Kada je gotova preliti je
ostatkom luka i vina.
U letnje vreme ribu treba odmah
oistiti i staviti u friider do
pripremanja.
namirnice

97

RIZNICA

SAVETA

Ribu moete pei napola odmah posle ienja, a

dopei pre obroka.
Ostatak ribe ostavite u porcelanskoj posudi (ne u
limenoj) i stavite u friider.
Rena riba je laka od morske.
Zamrznuta riba bie mnogo ukusnija za jelo ako je
otopite u mleku. Naravno, odmrzavanje nikako ne
treba pourivati, ve ribu treba otapati u mleku koje
je upravo izvaeno iz friidera.
Prena riba e biti mnogo ukusnija i hrskavija ako je
pre paniranja potopite u slano mleko. Ako ste ljubitelj
ribe "na leo" verovatno vam se ponekad dogodi da
u toku kuvanja popuca koa pa riba u tanjiru ne
izgleda lepo. Ako pre kuvanja ribu lagano istrljate
polovinom limuna to se sigurno nee dogoditi, a i
jelo e bolje prijati.
Da bi prilikom paniranja mrvice bolje prionule za
ribu i meso, u umuena jaja treba dodati nekoliko
kapi ulja.
Sveu ribu treba oistiti odmah kad
stigne u kuhinju. Ako to nikako nije
moguno, onda je treba zaviti u
vlanu hartiju i ostaviti u friideru, ali
nikako vie od jedne noi.
Renu ribu stavite u kipuu vodu, ali posudu odmah
sklonite sa jake vatre i dalje kuvajte na laganoj vatri.
Kuvanoj ribi iskoe oi kao bele kuglice, a peraja se
skidaju lako.
98 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Ribu ete lake oistiti od krljuti ako je

prelijete siretom i ostavite 10-tak
minuta. Oienu ribu operite pod
mlazom hladne vode.
KAKO OISTITI KEIGU
Keiga pripada rodu titonoa i umesto krljuti na
svom telu ima pet redi vrsto uz telo priljubljenih
koanih ploica. Veina domaica pa i mladih
ribolovaca ne zna na koji se nain keiga moe
pripremiti za prenje i kuvanje. Ronate ploice
nemogue je ostrugati na nain kao kod ostalih riba.
Oni koji ne znaju na koji se nain pripremaju ove
ribe, pripremaju je za prenje ili
kuvanje na taj nain to joj samo
odstrane unutralje organe. U
takvim sluajevima pri jelu ove
ploice mogu da budu vrlo
neprijatne. Preporuujemo vam da
se zbog toga opredelite za postupak
koji koriste ribari.
Dobro opranu keigu,
privrstimo uz pomo
obinog eksera zakucanog
kroz rep u teu i veu
dasku za seenje mesa.
vrstim i dobro
naotrenim noem zaponemo
skidanje ploica povlaei no od
repa ka glavi. Zajedno sa
namirnice

99

RIZNICA

SAVETA

ploicama obino skidamo i deo koe, je bi se u

protivnom moglo desiti da koren ploe ostane u
telu ribe. Kada skinemo jedan red izvadimo ekser,
a ribu okrenemo tako da na vrhu bude sledei red
ploica. U ovom poslu znatnu olakicu prua i
okolnost to je svaki od ovih pet redi ploica
ispupen tako da se vrlo lako moe zahvatiti
noem. Keiga se zatim rasee du trbune duplje
i odstrane svi unutranji organi. Za prenje se
upotrebljava cela riba, pod uslovom da ne prelazi
300 - 400gr. Za kuvanje i kada je keiga krupnija
ree se na filete.
MAST
Ulje e se due sauvati ako ga sklonite od izvora
svetlosti. Ako je flaa otvorena da bi ste spreili da
ulje uegne uspite u njega malo eera.
Ulje se mnogo bolje odrava i nee uegnuti ako nije
izloeno svetlosti. Zato svaku flau umotajte tamnim
papirom ili alufolijom.
Ueglo ulje izgubie neprijatan miris ako flau
potopite u toplu vodu i dobro je promukate.
Ulje na kome ste ve neto prili moe vam posluiti
jo koji put ako postupite na sledei nain: zagrejte
ulje na jakoj vatri i kad pone da se pui stavite u
njega komadi ovlaenog hleba i granicu osuenog
peruna. Ostavite da stoji neko vreme u ulju, a potom
ga procedite.
100 namirnice

RIZNICA

SAVETA

Ulje u kojem prite ribu, nee iriti miris po stanu

ukoliko mu dodate nekoliko kapi limunovog soka.
Ako se ulje koje ste upotrebili za prenje jela
odjednom po povrini prekrije penom, poprskajte ga
vodom.
Slaninu kojom pikujete meso dobro ohladite u
friideru, jer e se stvrdnuti pa e te je lake utisnuti
u proreze na mesu.
Slanina e se prilikom prenja manje savijati i
deformisati ako masnou lagano zagrejete, a renjeve
slanine noem izbodete na nekoliko mesta.
unke i drugi suhomesnati proizvodi mogu se uvati i
van friidera ako se uvaljaju u vlanu so, osue i
stave na promajno mesto do upotrebe.
KONZERVE
Sa konzervama valja biti veoma obazriv. Da bi ste
bili potpuno sigurni da je konzerva dobra, sipajte na
poklopac malo vode i nainite mali otvor. Ako se
pojave mehurii sadrina konzerve nije za jelo.
Nikada ne treba kupovati konzerve iji se poklopac
naduo, jer je to znak da sadraj nije za jelo. Treba
izbegavati i ulubljene konzerve, jer su i one esto
neispravne.
Kupovne patete izvrsna su osnova za
matovite sendvie. Predlaemo vam da
goste ili ukuane iznenadite
jednostavnim zalogajem od patete i crne rotkve.
Rotkvu ogulite, grubo izribajte i pomeajte sa
namirnice

101

RIZNICA

SAVETA

seckanim perunom. to tamniji hleb (najbolje

"graham") premaite patetom i na nju naslaite
pripremljenu rotkvu. Ukrasite crvenom paprikom i
bie to zalogaj ugodan i nepcu i oku.
KOBASICE
Da se naeta salama ili kobasica ne bi osuila i
izgubila ukus u friideru, na presek stavite kolut
limuna pa sve zavijte folijom.
Suvu kobasicu omotajte vlanom krpom, saekajte
pola sata, a onda koicu povucite otrim noem,
kobasicu ete bez tekoa oljutiti.
Da se naeta salama ili kobasica ne bi osuila i
izgubila ukus u friideru, presek namaite puterom i
pokrite celofanom.
Kada barite kobasice, bie sonije i imae prijatniji
ukus ako u vodu sipate nekoliko kapi vinskog sireta.
Svee kobasice nee prsnuti ako ih pre prenja drite
10-tak minuta u mlakom mleku. Dobro ih ocedite i
tek onda spustite na vrelo ulje.
Ako elite da izbegnete jednolinost, a u urbi ste,
kobasice moete pripremiti i tako to ete ih isei na
kolutove i ispriti u testu (neto gue nego za
palainke) ili pohovati.
Virle su izdanije ako ih iseete na deblje kolutove i
stavite u gui, dobro zainjen sos od paradajza.
Uz ovo jelo dobro pristaju kroketi od pirina ili
knedle od griza.
Virle se sad proizvode u nejestivom omotau, koji se
moe skinuti i pre kuvanja. Da bi ste to bre uinili
stavite virle pod mlaz hladne vode i lagano
102 namirnice

RIZNICA

SAVETA

protrljajte. Omota e se lako ukloniti, a virle e

ostati cele.
Kou sa bilo koje kobasice lako ete oljutiti ako
kobasicu na nekoliko minuta potopite u vrelu vodu.
Virle nee ispucati ako se ne stave u provrelu vodu,
nego u hladnu, sa kojom se one zajedno i postepeno
zagrevaju.
Kada se na suvoj unki ili kobasicama
pojavi plesan, odmah sve proizvode
premazati kaom, koja je nainjena od
malo vode i soli, pa staviti da se osui na promajnom
mestu. Tako e se od tetnog dejstva plesni najbolje
sauvati drugi proizvodi.
Kobasice tokom prenja esto ispucaju i izgube pravi
ukus.
Da se to ne bi dogodilo
potopite ih u vrelu vodu,
poklopite i ostavite ih
tako 2-3 minuta. Na kraju
kobasice uvaljajte u malo
brana i polako ih
sputajte u vrelo ulje.
Na
suvoj
unki,
kobasicama ili salami esto se nahvata plesan.
Najlake ete je odstraniti ako istu krpu namoite u
gust rastvor vode i soli i njime istrljate plesniva
mesta. Ovaj postupak spreie da se plesan ponovo
uhvati.

namirnice

103

RIZNICA

SAVETA

MLEKO
Tvrd i hladan puter teko se mea, ali ga ne valja
rastopiti. Zato iniju u kojoj ete ga meati stavite
nad paru da se zagreje ili je isperite vruom vodom.
Puter moe da ostane sve i van friidera ako se (ne u
velikim komadima) zamota u masnu hartiju ili foliju,
i tako umotan dri u slanoj vodi.
Kada pripremate prenice u umuena jaja
dodajte malo mleka - bie meke i
ukusnije. Isto
vai i za
Domae kiselo
kajganu.
mleko:
Kaiku
kiselog mleka
Pavlaku uvek dodajte
umutiti sa malo mleka
prethodno prohlaenoj
da se obrazuje glatka
orbi kako se ne bi
masa. Posle u to nasuti
zgruala. Jo sigurnije je
litar mlakog mleka, ali
ako orbu lagano ulijete
10-tak puta presipati
u pripremljenu pavlaku.
ovu meavinu iz jednog
suda u drugi (ili dobro
Mleko ete due sauvati
izmeati). Ostaviti na
od kvarenja ako ga,
toplom mestu. Staviti
poto je provrilo ostavite
preko otvora suda
na tihoj vatri da vri jo
varjau i odozgo prekriti
pet minuta. Saekajte da
zagrejanom krpom. Za
se postepeno ohladi, a
vreme kieljenja sud se
ne sme pomerati. Kad
onda sud poklopite i
mleko
uskisne staviti ga
odloite u friider.
da se ohladi.

104 mleko

RIZNICA

SAVETA

Parmezan brzo izvetri i izgubi specifian ukus ako

stoji nariban. Zato parmezan uvajte u komadu, a
naribajte ga neposredno pre dodavanja u jelo.
Mleko e tee iskipeti ako se unutranje ivice suda
namau puterom ili margarinom.
Da bi ste bili sigurni da vam mleko ili jelo, koje ste
preruili u drugi sud, nee zagoreti, u sud prethodno
sipajte malo vode. Dovoljno je da voda prekrije dno
suda.
Pre kuvanja mleka potrebno je da u loncu prokljua
malo vode. Tako mleko nee zagoreti.
Da bi spreili da se mleko pokvari, prilikom kuvanja
dodajte na vrh noa sode-bikarbone.
Puter se esto koristi za prenje umesto ulja, jer su
tako pripremljene namirnice meke i ukusnije. Da
puter ne bi pod dejstvom visoke temperature brzo
potamneo, dodajte mu malo ulja. Ukus jela se nee
promeniti.
Tvrdi sirevi e due ostati svei ako se
zamotaju u vlaan salvet koji je prethodno
potopljen u slanu vodu.
Griz kuvan u mleku se esto zgrudva, pa se grudvice
ne mogu lako razbiti. Da biste ih uklonili postupite na
sledei nain: razredite griz mlekom i procedite na
cediljki, koja ima vee otvore, a zatim dokuvajte griz.
mleko

105

RIZNICA

SAVETA

Sir, koji e nekoliko dana stajati u friideru, treba

umotati u salvet koji je prethodno pokvaen slanom
vodom i dobro oceen. Tako e sir zadrati sveinu i
ukus
Sir sa debelom ili tvrdom korom lake se see ako se
seivo noa ovla premae jestivim uljem.
Da biste margarin ili puter lake izvadili iz omota,
drite ga, dok je u hartiji, minut-dva u hladnoj vodi.
Posle toga, hartiju ete zaas odvojiti.
Napitak od kakaa nainjen od mleka, kome se doda
malo slatke pavlake, bie kaloriniji. U sluaju kad se
eli manje kalorija, kakao treba pripremiti
od obranog mleka ili samo sa vodom.
Iako nekuvano, mleko nee da uskisne ak
i posle nekoliko dana, ako ga prilikom
kuvanja meate drvenom varjaom.
Pokvareno mleko sipajte u papirni filter za kafu i
saekajte da se surutka ocedi. Dobiete sladak i
ukusan beli sir.
Da prilikom kuvanja mleko ne bi zagorelo sud
isperite i ne brii te ga. Uspite mleko i videete da
neete imati problema.

106 mleko

RIZNICA

SAVETA

Sirevi su izuzetno bogati proteinima i kalcijumom. U

deijoj ishrani su zbog toga neophodni, a stariji ih
mogu jesti kao dodatak jelima i umesto masnoe.
Posle rendanja sira, rende je teko oprati jer se na
njemu zadravaju mrvice sira. Da se to ne bi
dogodilo pre nego to ponete da rendate sir,
izrendajte komadi presnog krompira. Posle
obavljenog posla rende ete lako oprati.
Ako mleko iskipi, posuti plou poreta solju ili
siretom i neprijatan miris e se ublaiti, a poret
lake oprati.
Skuvano mleko due e se odrati ako se prilikom
kuvanja doda malo eera.
Kada puter ili margarin predugo stoje u friideru,
poprime neugodan miris. Nemojte ih baciti.
Stavite ih u posudu sa nekoliko listia
alfije i vratite u friider. Sutradan e biti
ukusni kao da su svei.
Ako se mleko u prahu zgrudva, treba ga samleti u
maini za orahe, jer e jedino tako sve grudvice biti
isitnjene.
Ukus i miris ueglog putera nestae ako se u njega
dobro umesi soda bikarbona (na etvrt kilograma
butera kafena kaiica bikarbone).
mleko

107

RIZNICA

SAVETA

Kisela pavlaka
se u ishrani koristi na vie
naina. Salatu ini tenijom, a
sosovi sa dodatkom pavlake su
gui i pikantniji. Teglica od 100
gr. sadri 10 gr. masnoe, a
idealna je za spravljanje hladnih
sosova (umaka). Ako se kiselom
pavlakom spravljaju topli sosovi,
dolazi do lake smanjenosti
belanevina, a ovo se moe
spreiti, ako se doda mala
koliina brana. Inae, rezanci
pripremljeni sa kiselom
pavlakom, su znatno ukusniji.

108 mleko

RIZNICA

SAVETA

ZAINI
KIM - NAJSTARIJI ZAIN
Kim je rasprostranjen po celoj Evropi, uglavnom
raste divlje, ali se u velikom opsegu kultivira. Uzgaja
se u Holandiji, koja pored ostalih zemalja opskrbljuje
i ameriko trite, zatim u Nemakoj, vedskoj,
Maarskoj, Rumuniji, Italiji i paniji. Kim se uzgaja
na velikim povrinama i u Rusiji, ekoj i Maloj
Aziji. Smatra se da je kim najstariji zain. Ova biljka
je viegodinja, visine 70 do 100 cm i ima dvostruko
perasto lie i titaste cvetove bele ili crvenkaste
boje. Kim ima tipino ugodnu aromu i sadri 3 - 7%
eterinih ulja. Upotreba kima u kuhinji je svestrana.
Slui kao zain krompiru, mesu, varivu od kelja,
raznim supama i umacima. Njegovo ulje se koristi u
proizvodnji likera. U velikim koliinama se
upotrebljava u mesnoj i pekarskoj industriji. Naao je
primenu i u medicini kao zatitno sredstvo protiv
greva.
Kim se najee dodaje slanim testima zbog
specifinog ukusa. Meutim, kim je odlian zain i
za sva "teka" zimska jela (kupus, kelj) sa zaprkom,
jer ih ini lake svarljivim.
Soda-bikarbona je i odlino sredstvo za ispiranje grla.
U au tople vode, dodati kafenu kaiicu ovog
praha.
Pomou soda-bikarbone bre e se skuvati i pile ili
tvrda govedina.
zaini

109

RIZNICA

SAVETA

Crvenu papriku dodati zaprci tek kada je brano

preno. Nastavite kuvanje uz neprekidno meanje.
Listii peruna due e se odrati ako se
isitne, pomeaju sa solju i stave u dobro
zatvorenu teglu.
Iseckan perun ne kuvajte u jelu, jer gubi hranljivost.
Veza peruna e due ostati svea ako je stavite u
au sa vodom i dodate malo limunovog soka. Vodu
menjajte svaki dan.
Perunov list se lake secka ako se pre seenja umoi
u vrelu vodu.
Sire koje ete stavljati u razne salate, bie aromatinije ako na dno prazne boce stavite po kaiku
ruzmarina, majine duice i bosiljka, ali ih prethodno
operite, a zatim nalijte siretom. Povremeno bocu
promukajte. Posle mesec dana sire procedite.
Ako ste zabunom zainili salatu sa previe ulja i
sireta, greku moete ispraviti ako na dno posude
stavite pare hleba. Hleb e pokupiti viak ulja i
sireta.
Uz ostale zaine, u goveu supu stavite i komadi
dobro oprane kore od pomorande. Iznenadiete se
neobino prijatnim mirisom i ukusom supe i posebno
kuvanog mesa.
ipka vanile se nee osuiti ako je drite zatvorenu u
kutiji sa prah eerom.

110zaini

RIZNICA

SAVETA

Miris vanile u ipki bie jai ako se pri stavljanju u

sutlija, krem ili neko drugo jelo presee duinom na
pola.
Kojim redom se stavljaju zaini u
salatu?
Najpre so, zatim sire, a na kraju ulje.
Ako u teglicu sa senfom nalijete malo ulja on se na
povrini nee osuiti ni okoreti. Ako se to ipak
dogodi sipajte malo sireta na senf i saekajte da kora
omeka. Zatim dodajte jo malo sireta i ulja pa sve
dobro izmeajte.
Lovorov list treba oprezno i u malim koliinama
koristiti za zainjavanje jela jer ima gorak ukus. Za
ishranu su dobri samo zeleni listovi, dok su oni sive
boje ve stari i bez specifinog ukusa.
Ako je vinsko sire, koje je pripremljeno kao zain za
salatu, previe kiselo, moe se razblaiti belim
vinom. Dodavanjem vina ne samo to e se smanjiti
kiselost, ve e se poboljati i ukus.
Da bi cvekla prilikom kuvanja
zadrala crvenu boju, u vodu u
kojoj se kuva treba usuti malo
malo sireta ili limunivog soka.
Biber treba drati uvek u zrnu i
mleti ga samo pre upotrebe.

zaini

111

RIZNICA

SAVETA

SLATKII
Za mnogo jela upotrebljava se
kuvani eer. eer prelijte
hladnom vodom i meajte dok se ne
rastopi, zatim smanjite toplinu
poreta i vie nemojte meati.
U sluaju da se slatko brzo ueeri, moe se popraviti
ako se tegla zavije u ispresovani pekir i na kraju
poreta obazrivo zagreva u sudu sa toplom vodom
sve dok se eer ne otopi. Ovo je samo privremeno
reenje. Slatko valja prekuvati uz dodatak limunovog
soka ili limuntusa, jer e kiselina spreavati da se
slatko ponovo ueeri.
Ako elite da okoladna glazura kojom prelivate
kolae i torte bude sjajna, dodajte joj kaiicu putera,
nakon to ste je uklonili sa vatre.
lag je teko umutiti dovoljno jer je u kuhinji obino
pretoplo. Runi mikser i posudu za muenje jedan sat
pre spremanja stavite u friider. Ako koristite
elektrini mikser, onda ohladite samo posudu.
Plesan na povrini pekmeza oigledan je
dokaz da nema dovoljno eera. Plesan
valja skinuti, a ostatak pekmeza prekuvati
uz dodatak odreene koliine eera.
eer u prahu pospite preko kolaa kroz malu
cediljku za aj, pa se nee desiti da se na kolaima
nau grudve eera to je neuredno.
112 slatkii

RIZNICA

SAVETA

eer u prahu uvek treba imati pri ruci.

Ako iznenada odluite da napravite
kolae, a samo vam eer nedostaje,
nemojte odmah da idete u prodavnicu.
Obriite suvom krpom posudu
elektrinog mlina za kafu i sipajte u nju
kristal eer, ukljuite i posle nekoliko sekundi
mlevenja imaete eer u prahu.
KOLAI
Koliina laga moe se znatno poveati, a i sama
masa bie vra, ako u lag umeate jedno belance i
ostavite tako 10 minuta u friideru. Potom izvadite iz
friidera i lag snano mutite, za ta je potrebno samo
2-3 minuta.
Torta e se odlediti nakon 12, a sitni kolai nakon 5-6
sati.
Ivice testa kojom su obloeni zidovi kalupa dobro je
pre peenja malo namazati ovla umuenim jajetom
(umance ili belance). Testo e biti hrskavije.
Gotove kore sauvae sveinu i bie za upotrebu ak
i nakon 8 dana ako ih uvijete u najlon vreicu i drite
u friideru.
Da bi lake oblikovali rolat, jo
mlakog ga obmotajte oko tanke
oklagije i zavite u salvet. Tek kada se
ohladi moete ga puniti kremovima
slatkii

113

RIZNICA

SAVETA

po elji. Rolat moe da ostane sve i nekoliko dana

ukoliko ga umotate u eer i zavijete u papir.
Kalup za peenje torte, nakon upotrebe, prvo dobro
istrljajte guvom novinske hartije i solju a potom ga
pomou otrog
Testo za tortu
sunera istrljajte u
je peeno kada pone
toploj vodi sa
da se odvaja od posude
u kojoj se pee. Tada
deterdentom.
iskljuite rernu, a kola
Ako pri meanju testa
ostavite jo par minuta
za kola sa voem
u posudi da se
dodate malo eera,
postepeno ohladi.
bie rumeno i
hruskavije. Naravno
ovo vai za tzv. masno testo sa dodatkom masnoe
(margarin, puter ili mast).
Nije preporuljivo kola sa voem stavljati u
pregrejanu rernu. Najbolje je da se pee 30-40 min,
pri umerenoj toploti.
Prilikom seenja kolaa podloga treba da bude ravna,
a noem najpre zasei ivicu testa pa tek tada zasei
sredinu prekrivenu voem.
Kola izvaen iz kalupa preporuljivo
je najpre staviti na reetku, da ode para.
elatin za kolae treba drati oko 15
minuta u hladnoj vodi pa tek onda,
dobro oceen staviti na vatru da se otopi pazei da ne
provri.
Da bi ste lake izvadili kola iz kalupa, posudu posle
vaenja iz rerne odmah obuhvatite spolja
114 slatkii

RIZNICA

SAVETA

ispresavijanim pekirom, prethodno ovlaenim u

hladnoj vodi. Naravno pekir prvo ocedite.
Kola sa preplanulom gornjom povrinom: odmah
prekriti masnim pergament - papirom.
Raspadnuti kola isei na manje komade, pomeati sa
mlekom, prebaciti u vatrostalnu iniju i odozgo
stavite komadie putera. Pei i sluiti toplo sa slatkim
prelivom.
Zagoreli kola: pustite da se ohladi, paljivo odsecite
zagorelu povrinu (sem na vonim kolaima i
kolaima od sira) i prelite kola okoladnim ili nekim
drugim gustim kremom. Potom posuti slojem eera
u prahu.
Zapeen kola u plehu: spustiti
nekoliko minuta na vlanu krpu,
noem osloboditi ivice i okrenuti.
Kolai, pogaa ili bilo koje drugo testo
koje se mesi sa prakom za pecivo, nee imati
neprijatan miris ako se praak prethodno rastvori u
malo razblaenog sireta pa tek zatim zamesi testo.
Ako je kola ve dobio boju, a jo nije peen, jer
rerna greje jae sa
Keks i suve kolae
gornje strane, kola
uvajte u limenoj kutiji.
treba pokriti masnom
Ostae jo due svei
hartijom namazanom
ako na dno stavite trun
puterom. Ako pak rerna
soli.
jae greje sa donje
strane, pleh treba postaviti na plou od azbesta, tako
e se izolovati toplota.
slatkii

115

RIZNICA

SAVETA

Kola e se posle peenja lake odvojiti od pleha ako

pre sipanja testa pleh drite par minuta u friideru.
Na taj nain se puter ili margarin kojim podmazujete
pleh nee istopiti i "spojiti" sa testom.
U kolau u kome su naznaene male koliine oraha
mogu se u zamenu uzeti zobene pahuljice, koje e
kolau dati vrlo lep ukus.
Viak testa za kolae uvite alufolijom, odloite na
najniu policu friidera - ostae svee za peenje
najmanje dva dana.
Ispeenu pitu od gotovih kora uvek pokrijte mokrim
salvetom, jer e na taj nain gornji slojevi kore
odmei i lepo e se isei eljeni komadi.
Savijae i pite od
gotovih kora bolje e
SALAMICA
da narastu ako se
Potrebno je 120g eera,
kore, pored ulja,
120g seenih ili mlevenih
poprskaju i toplom oraha, tri tangle okolade
vodom.
istrugane na trenicu ili
Gotove kore nemojte
otopljene, jedno jaje i
eer u prahu.
prskati mlekom, jer e
Od
eera
(kristal), oraha,
u tom sluaju
okolade i jajeta zamesiti
ispeene savijae biti
testo. Oblikovati salamicu
pretvrde.
u rolnu. Posuti eerom u
prahu. Ostaviti da se
stegne. Sei na renjeve
eljene debljine.

Voe nije
preporuljivo posipati
eerom pre nego to
se kola ispee jer se tada smeura, a testo suvie
natopi sokom.
116 slatkii

RIZNICA

SAVETA

Pri oblaganju pomaenog kalupa-tepsije testom, sloj

testa to prekriva dno tepsije odmah izbuiti
viljukom. To je najsigurniji nain da kola za vreme
peenja bolje naraste i ne izgubi lep oblik.
Pre stavljanja testa nije zgoreg dno kalupa malo
popraiti branom- upie suvinu vlagu.
Kada peete tortu dno kalupa obloite tankim
papirom, namastite ga i pospite branom kao i
zidove kalupa. Tako se torta nee zalepiti za dno i
nee zagoreti, a sa torte ete lako skinuti papir.
Tortu i druge filovane kolae lake i ravnomernije
moete sei ako ih drite u friideru da
se stegnu, a zatim pre rezanja no
zamoite u kljualu vodu.
Testo za tortu e posle peenja biti meko
i vazduasto, ako je dobro umueno. Sve sastojke
prvo izmeajte u glatku, homogenu masu uz pomo
miksera. Pri kraju muenja dodajte praak za pecivo,
a zatim testo odmah izlite u prethodno pripremljenu
posudu i pecite.
Tortu, a i druge kolae lake ete sei ako ih ohladite
u friideru. Neka ne ostanu predugo unutra. Pre
posluenja izvadite da malo stoje na sobnoj
temperaturi.
slatkii

117

RIZNICA

SAVETA

Ako sami pravite sir nemojte baciti surutku koja

ostaje prilikom ceenja sira. Ona je odlina zamena
za mleko kada pravite kolae ili slano pecivo od
kiselog testa. ak je takvo testo ukusnije od onog
pravljenog sa mlekom.
Tortu ete lake isei ako no ee umaete u
posudu vrele vode.
Vruu tortu treba isei ugrejanim seivom, a hladna
se bolje see tankim kanapom.
Zabadanjem igle u tortu saznaemo da li je torta
peena ili ne. Testo e se lepiti za iglu dokle god ne
bude peena.
Da vam se torta prilikom peenja ne bi zalepila za
dno, obloite sud tankim papirom, namastite ga i
pospite sitnim branom.
Da vam se prilikom spremanja testa u branu ne bi
stvarale gromuljice, stavite malo soli u rastvor vode i
brana.
Kvasac e bre narasti ako ga stavite u mlako, blago
zaeereno mleko.
Griz u supi se nee zgrudvati ako ga sipate polako.
elatin za kolae treba pre spremanja drati oko 15
minuta u hladnoj vodi. Pre stavljanja
na vatru treba ga dobro iscediti i
paziti da prilikom kuvanja ne provri.

SLADOLED

118 slatkii

RIZNICA

SAVETA

Dok su nekada za pravljenje sladoleda bili

potrebni razni aparati i nabavka leda, sada
se on moe praviti u svakoj kui koja ima
friider. Sladoled se najjednostavnije dobija
od nekih vrsta domaeg voa (maline, jagode, kajsije,
lenika...), kao i od banane, limuna, kafe, vanile itd.
Kao uzor moe da poslui sledei recept:
Jedan kg. malina staviti u platno ili cediljku i
dobijeni sok pomeati sa 300 gr. eera da se rastopi,
masu meati da postane kompaktna. Na to se
moe dodati i sok od jednog limuna. Masu
zatim staviti u modlice i u friider da se
smrzne, a najbolje je jesti ga sa vaflama,
pikotama ili nekim keksom. U neke sladolede se
dodaje i umance, mleko (ak i kiselo), sok od
pomorande itd., zavisi od vrste. Na slian nain se
prave i pudinzi, hladni kremovi, ele i slino.
Prilikom spravljanja sladoleda na njegovoj povrini
se nee uhvatiti iglice leda ako u smesu kanete koju
kap limuna.

slatkii

119

RIZNICA

SAVETA

Parad sladoled torte

zadrae lep oblik i nee se brzo rastopiti ako
tanjirie
izvesno vreme drite u friideru.

120 slatkii

RIZNICA

SAVETA

TESTO
Kod spremanja kiselog testa ne zamenjujte mleko
vodom. Testo nee biti ukusno, a pri peenju
potamni.
Pita od gotovih kora e bolje narasti ako pre
stavljanja nadeva svaku koru isprskate
meavinom ulja i tople vode.
Da testa koja se mese sa prakom za
pecivo ne bi imala teak miris, praak
potopiti u malo razblaenog sireta i tada zamesite
testo.
Nepeene pite ne morate odleivati pre peenja.
Gotove, peene, pite, drite 2 sata u friideru pre
nego to ih podgrejete.
Slano testo e uvek bolje narasti ako u brano, osim
kvasca, stavite i malo soda-bikarbone.
Peeno testo koje je jo toplo lake se see ako no
malo zagrejete iznad poreta.
Testeninu ne treba predugo
kuvati jer e se posle hlaenja
raspasti i skaati. Dovoljno je
da testeninu spustite u kipuu
vodu, saekate da voda jo jednom provri zatim vatru
odmah smanjite.
Testo se prilikom kuvanja nee slepiti ako u vodu,
pre nego to prokljua, dodate kaiku ulja.
Ako pri meanju masnog testa dodajete mleko, ono
mora biti hladno jer testo nee narasti.
jaja

121

RIZNICA

SAVETA

Kada pravite pitu od sira, potopite dve oljice griza u

malo hladnog mleka i ostavite da stoji 2-3 sata.
Postepeno griz pomeajte sa sirom i jajima. Pita
pripremljena na ovaj nain bie veoma ukusna i
rastresita.
Testo posle kuvanja isperite mlakom, nikako
hladnom vodom.
Ako elite da vam palainke budu jako tanke testo
umesto sa mlekom napravite sa vodom i malo ulja.
Ako volite mekane pecite ih na tihoj vatri, a ako su
vam drae hrskave onda vatra treba da bude jaka.
Kada peete palainke sluite se istovremeno sa dva
tiganja pa ete tako bre obaviti posao.
Ako u testo za palainke dodate au piva ili sneg od
belanaca, palainke e biti rastresitije.
Testo za palainke bie vazduasto ako masi dodate
kaiicu sireta. Palainke e biti meke ako umeate
mleko i jogurt, a ne samo mleko.
Kada pravite palainke na dve treine mleka dodajte
jednu treinu kisele vode - palainke e biti ukusne i
meke i sutradan.
Krofne e biti vazduastije, ukusnije i manje masne
ako se u testo, pri kraju meenja, doda kaiica
sireta.
UVIJENA GIBANICA SA SIROM
Sadrina: 500 grama tankih kora, 60 grama sitnog
polumasnog "vapskog" sira, 2 jaja-belanca posebno
izlupati, so po potrebi i ukusu, zavisi od sira.
122 jaja

RIZNICA

SAVETA

List testa namazati uljem, preko njega staviti drugi

list. Zatim pomeati sir sa jajima i namazati preko
celog lista, tako ponoviti 2-3 puta. Zatim se uvije kao
trudla. To se ponavlja dok traje materijal. Uvijene
trudle staviti na veu tacnu i ostaviti u friz, da stoji
4-5 sati. Kada se izvadi see se na kolutove debljine
prsta i rea u pleh. Jedno celo jaje se izmea sa 3
kaike pavlake i svako pare se namae odozgo. Tada
se stavi u rernu i pee na oko 150 stepeni. Kada
porumeni, izvadite iz rerne i sluite toplo. Ako ima
vie paradi nego to stane u pleh ostaviti u friz za
neku priliku. Naravno to to ostaje ne
treba mazati pre nego to se ponovo
pee.
HLEB I PECIVO
Testenine nikada ne treba previe kuvati jer se slepe.
Vreme pripreme zavisi od vrste testenine; bez jaja se
kuvaju oko 15 minuta, dugake makarone 20, a tanki
rezanci 5 minuta.
Vee koliine brana sauvaete od insekata i vlage
ako u dak sa branom stavite nekoliko komadia
umura za rotilj, koji stavite u posebnu plastinu
vreicu.
Brano e ostati svee i nee
skupljati vlagu ako u kutiju u
kojoj ga drite stavite list lovora.
jaja

123

RIZNICA

SAVETA

Za hleb je najvanije da bude na suvom i

provetrenom mestu. U kutiji e se on pre ubuati
nego na vazduhu. U friideru e se sauvati neto
due ali e brzo odmeknuti. Pri tom ne pomae ni
uvijanje u alufoliju. Naet hleb najbolje je zaseenom
stranom staviti na drvenu dasku, na provetrenom
mestu i tako ostaviti do sledeeg seenja. Uvek je
dobro u kui imati hleb u rezervi. Uvijen u alufoliju
on e se dobro ouvati u zamrzivau. Pre upotrebe se
mora odlediti u rerni.
Hleb ne treba uvati u
plastinoj kesi, jer e
kora brzo omekati i
promeniti miris. Dobru
zatitu od suenja i
praine prua platnena
vreica, najbolje
od lana ili pamuka.
Istovremeno kroz
tkaninu prolazi
vazduh to je
uslov da hleb ostane
sve.

Praak za pecivo
moete zameniti
rumom. U ve
zameano testo
dodajte 2-3 kaike
ruma na pola
kilograma brana.
Testo e biti ukusno i
vazduasto kao da ste
upotrebili praak za
pecivo.
ta treba uraditi da pirina ili testo prilikom kuvanja
ne prionu za dno posude? Kada voda prokljua, pre
nego to u nju stavite pirina ili testo dodajte
komadi putera ili kaiicu ulja.
Rezanci se ispiraju hladnom vodom, a pagete i
makarone toplom.
Prezle ete zatiti od pojave plesni ako u kutiju
stavite list lovora.
124 jaja

RIZNICA

SAVETA

Sendvie, to su vam ostali od nekog slavlja, nemojte

baciti nego ih sloite na namaeni lim za peenje,
drugog jutra podgrejte u vruoj rerni i posluite kao
ukusan doruak.
Ako penicu kuvate u ekspres loncu utedeete dosta
vremena i elektrine energije.
Kutiju u kojoj drite hleb povremeno isperite blagim
rastvorom hipermangana.
Da biste
otklonili
Buavi hleb
vlagu iz
odmah baciti jer je opasan po zdravlje.
brana i
Kutiju u kojoj je stajao odmah obriite
krpom
natopljenom meavinom sireta
spreili
i vode i dobro osuite.
pojavu
crva
ubacite u platnenu kesicu nekoliko komada drvenog
uglja, i drite je u branu koje je ovlailo.
Testo koje spremate za palainke bie bolje ako prvo
zamesite mleko i brano pa tek potom dodate jaja.
Pite i gibanice spremajte sa uljem jer ono ne stee
kao mast. Na taj nain ih moete sluiti i kad su
hladne.
Testo nee pregoreti ako ga pri peenju prekrijemo
hartijom.

jaja

125

RIZNICA

SAVETA

JAJA
Sem Francuza niko ne ceni jaja onoliko koliko ona
zaista zasluuju. Meutim, vremena se menjaju pa e
bar zbog ekonominosti jaja zauzeti ugledno mesto.
Uostalom, ova bioloki savrena namirnica koja se,
sem toga, moe pripremiti na bezbroj naina, to i
zasluuje. Jaja treba uvati obavezno u friideru ali
ne u blizini namirnica jakih mirisa jer je ljuska jajeta
porozna pa jaja upijaju mirise. Pre kuvanja jaja
dovesti na sobnu temperaturu i to prelivanjem toplom
vodom.
TVRDO KUVANA JAJA se, zapravo, ne kuvaju u
kljualoj vodi nego u vodi koja struji tj. sa ijeg se
dna tek podiu mehurii prema vrhu. Voda u posudi
treba da dobro prekrije jaja koja se u vodu sputaju
oprezno kaikom. Jaja se kuvaju na ovaj nain oko 10
minuta, a zatim, poto se izvade, stavljaju pod mlaz
hladne tekue vode i to samo sekundu-dve. Ovako
kuvana jaja su ukusnija jer belance nije suvie tvrdo i
bez ukusa a umance ne gubi svoju izrazitu boju.
MEKO KUVANO JAJE kuva se u kljualoj vodi od 3
do 4,5 minuta. Belance je ovrslo ali jo uvek meko,
a umance itko.
POIRANA JAJA. Uspeh je najbolji
kad se upotrebe svea jaja ne starija
od 3-4 dana. Ako se priprema vie
jaja, potrebno je dovoljno iroka
posuda koja mora da je i dovoljno
duboka da bi mogla da sadri dovoljno vode kako
126 jaja

RIZNICA

SAVETA

jaja ne bi prionula za dno. Voda, kojoj se doda jedna

kaika sireta i malo soli da bi jaja zadrala pravilniji
oblik, dovede se do kljuanja i tek tada se u nju
sputaju jaja. Prethodno se svako jaje paljivo razbije
u posebnu oljicu pa se ove dre u obe ruke i jedna
po jedna izvru u kljualu vodu. im belance
poinje da ovruje, izmie se posuda sa grejne
ploe, a jaja prevrnu jednom ili dva puta
perforiranom kaikom. Posuda se sada poklopi dok
voda jo struji (van ploe) oko tri minuta. Sada se jaja
vade pomou perforirane kaike i ukoliko se jaja ne
slue odmah, stave se u posudu s toplom vodom. Ako
se jaja odmah slue, stave se u posudu sa hladnom
vodom u kojoj se dre oko jedan minut da bi se time
zaustavilo kuvanje a i da se uklone tragovi kiseline.
Posle toga se sue na podesnoj salveti i makazama
odseku nepotrebni krajevi belanca a jaje uobliuje u
pravilan oblik.
Jaja koja uvate u friideru ostae due svea ako ih
okrenete vrhom nadole.
Prilikom pripremanja krema najpre treba umutiti
eer i umance pa postepeno dodavati vrelo mleko
ne prekidajui muenje. Ako se mleko odjednom
uspe, umance e se izdvojiti i zgruati.
Naprslo jaje treba to pre upotrebiti jer se brzo kvari.
Ako hoete da ga skuvate, naprslo mesto premaite
siretom ili limunovim sokom i jaje spustite u vrelu
vodu - belance nee iscuriti.
Ako jaja drite u friideru nemojte ih drati blizu
odeljka za duboko zamrzavanje, mogu se smrznuti i
pui.
jaja

127

RIZNICA

SAVETA

Zaslaen sneg od belanaca moe ponekad da zameni

zaslaenu pavlaku, ali ga treba upotrebiti istog dana,
inae je tetan za organizam.
Trik za taze domaice ili bajata jaja: Razbijte jaje
iznad levka: belance e proi, a umance e se
zadrati u levku.
Dva naina za proveru sveine jaja:
- potope se u hladnu vodu i ako isplivaju, bajata su,
- dobro se protresu u ruci i prinesu se uhu, ako se
mukanje izrazito uje, onda nisu svea.
Svea jaja imaju hrapavu ljusku mat boje, dok je
ljuska jaja starijih od nedelju dana sasvim
glatka i sjajna.
Ako se tokom kuvanja jaja obru
kaikom umance e ostati u sredini.
Jaje koje barite za punjenje sendvia ili za
ukraavanje jela, nee popucati ako pre
sputanja u vodu jedan kraj probuite iodom.
Tvrdo kuvano jaje lake ete oljutiti ako u vodu u
kojoj se jaje kuva dodate kaiku sireta.
Tvrdo kuvano jaje lepo e se isei ako to inite
noem koji se pre seenja kvasi u vreloj vodi i brie
krpom.
Da vam jaja prilikom kuvanja ne bi prskala treba ih
po vaenju iz friidera neko vreme drati u vodi u
koju ste dodali 1/4 aice sireta i 2 kocke eera, a
zatim ih u istoj vodi skuvajte.
Jaje sa tankom ljuskom nee tokom
kuvanja popucati ako u vodu za kuvanje
128 jaja

RIZNICA

SAVETA

stavite malo soli.

U svakom sluaju, nikada ne treba staviti da se
kuvaju jaja tek izvaena iz friidera. Neka na
sobnoj temperaturi odstoje bar pola sata.
Kuvano jaje ete lako razlikovati od sveeg ako ga
pustite da se lagano kotrlja po stolu. Kuvano se bre
kotrlja od sveeg.
Jaja ne barite ako su jako rashlaena, jer e prsnuti
im ih stavite u toplu vodu ili kada voda pone da
kljua. I jaja za bilo kakvu upotrebu treba bar sat-dva
ranije izvaditi iz friidera. Ako jaje ipak prsne,
odmah ga izvadite, obavijte staniolom i vratite da se
dokuva.
Jaja na oko bez masnoe. Jaje se
jedno po jedno razbiju u poseban
sud, pa se paljivo spuste u zagrejan
tiganj sa malo vode. Belanca se
paljivo promeaju viljukom dok ne pobele. U
belanca moe da se nastrue sir ili sitno isecka unka.
Ako hoete da panirate meso, ribu ili valjuke, a
nemate jaja, dovoljno je da uzmete fino kukuruzno
brano. Na taj nain ete dobiti re koricu kao da ste
namirnicu prvo umoili u jaja pa u prezle.
Ako primetite da vam nedostaje jedno jaje, a pravite
recimo kola, moete ga nadoknaditi sa pola ae
mleka ili milerama u koji ste dodali supenu kaiku
sireta. U svakom sluaju to nee smetati vaoj jetri.
Ima dosta jela u koja se stavljaju jaja. Ali
manje je poznato da jaja uspeno mogu
zameniti kisela pavlaka ili mleko. Ovo
jaja

129

RIZNICA

SAVETA

naroito vai za pogaice, nadev od mesa, obino

masno testo, knedle, noklice, testo za orbe.
Da se jaje na oko ne bi lepilo za tiganj, uspite u
masnou mrvicu brana, pazei da ne pouti.
U zavisnosti od godinjeg doba, svea jaja se mogu
uvati od dve do etiri nedelje. Posle toga treba biti
obazriv jer se moda u meuvremenu neko jaje
pokvarilo, pa svako treba posebno razbiti.
Da bi ste bili potpuno sigurni da jaja izvaena iz
friidera nee pri kuvanju popucati svako posebno
treba uviti u alufoliju.
Ako elite da spreite pucanje jaja pri kuvanju
obazrivo iglom probuite njihovu otku (deblji kraj)
pa tek onda stavite u sud.
Ako u toku kuvanja popuca ljuska jajeta, moe se
dogoditi da veliki deo belanca iscuri u vodu. Osim
toga, takvo jaje ne izgleda lepo na stolu. Evo
jednostavnog naina da to spreite. ep od plute
nataknite na iglu za ivenje tako da iljak ostane
napolju. Ovim malim ilom probuite rupicu na
ljusci sirovog jajeta, i to na njegovom uem delu.
Nakon toga moe te ga mirno staviti u kljualu vodu.
Ostae sasvim celo.
Jaja uvek razbijajte jedno po jedno u posebnu posudu
kako vam se ne bi dogodilo da zbog
jednog pokvarenog bacite i ostala.
Omlet e biti ukusniji i soniji ako se
130 jaja

RIZNICA

SAVETA

umuenim jajima doda malo mleka ili kajmaka.

Omlet e biti ukusniji i soniji ako prilikom muenja
dodate jedno po jedno jaje.
Dogodie se da razbijeno jaje ima neprijatan miris.
Takva jaja razbijte i ostavite na vazduhu nekoliko
asova. Miris e nestati.
Jaje "na oko" bie lepo ispeeno ako se pre pripreme
hladna masnoa zasoli.
Jaja koja su dugo stajala u friideru, najbolje ete
osveiti ako ih pre upotrebe potopite u veoma slanu
hladnu vodu.
Razbijeno jaje se nee osuiti ako ga prelijete
mlekom.

Ako jaja od kojih treba da ulupate vrst

sneg nisu svea, dodajte 4-5 kapi limunovog
soka.
Jaja u umaku od patete mogu se posluiti kao toplo
predjelo i kao ukusan manji obrok. Tvrdo kuvana jaja
prereite napola i sloite u vatrostalnu posudu. Na
ugrejani margarin dodajte neku laganu patetu i tri
kaiice hrena, posolite, pobiberite i na kraju
umeajte kiselu pavlaku. Umak treba kratko
prokuvati i potom ga preliti preko jaja, i sve
petnaestak minuta zapei u vreloj rerni.
jaja

131

RIZNICA

SAVETA

Kajgana e biti mnogo bolja i laka ako ulupanim

jajima dodate malo vode.
Preostalo umance treba odmah izvaditi iz ljuske u
oljicu pa preliti hladnom vodom, da se ne osui.
Tako e ostati upotrebljivo i posle dva-tri dana.
Umesto vode, moe se u oljicu uliti i ulje.
Pripremajui krem od umanaca ne
smete dozvoliti da masa pri
zgunjavanju provri, jer e se ona
izdvojiti i zgruati.
Sneg od belanca treba za neke vrste kolaa posebno
vrsto umutiti. Kada niste sigurni da je masa
dovoljno vrsta, uradite malu probu noem. Presecite
sneg na nekoliko mesta i saekajte 1/2 minuta, ako
linije preseka nisu za to vreme isezle, sneg je dobro
ulupan.
Kada elite na brzinu napraviti sneg od belanaca
stavite mealicu u friz 5 minuta.
Sneg od belanaca treba mutiti sve dok ne nestane
vodnjikav trag na dnu suda. U obrnutom sluaju sneg
e spasti im ga stavite u rernu, zbog ega e kola
biti tvrd, a ponekad neupotrebljiv.
Ulupano belance sa malo limunovog soka moe
posluiti kao odlina maska za negu masne koe.
Dri se na licu desetak minuta i skida mlakom
vodom. Ova maska pomae skupljanju proirenih
pora na koi.
132 jaja

RIZNICA

SAVETA

Prilikom odvajanja belanca od umanca treba dobro

paziti. I najmanji trag umanca nee
dozvoliti da se belance lepo ulupa.
Odvojeno belance ili umance moe se
sauvati i nedelju dana u friideru ako se
uva u malim boicama koje su zatvorene.
Ako vam je potrebno samo belance probuite
debljom iglom oba vrha jajeta, pa nagnite jedan vrh
nanie da belance istee. umance moe ostati u
ljusci nekoliko dana svee.
Belance e poboljati izgled i ukus krompira ako ga
ulupate u vrst sneg i lagano umeate u pire pri kraju
spremanja. Na ovaj nain ujedno i poveavate
koliinu spremljenog pirea, to je znaajno ukoliko
su ukuani neto gladniji nego obino.
Ako od belanaca ne moete da ulupate vrst sneg,
dodajte malo soli. Ako i to ne pomae dodajte malo
eera u prahu i nekoliko kapi limunovog soka.
Od belanceta se ne moe ulupati vrst sneg ako je
jaje tek izvaeno iz friidera. Zato jaja uvek treba
izvaditi ranije, da se zagreju.
Sneg od belanaca e se bre i lake umutiti ako u
njega dodate nekoliko kapi limuna ili obine vode.
Poto ste ulupali belance u gust sneg,
dodajte u njega malo prah eera i
lupajte ga jo 3 - 4 minuta. eer e
pomoi da masa ne splasne.

jaja

133

RIZNICA

SAVETA

Ako belance ostavite, pre muenja,

dvadesetak minuta na hladnom, umutie se
bre i sneg e biti vri.

134 jaja

RIZNICA

SAVETA

VOE
Ostaci pomorande ili grejpfruta ostae
svei ako voe podelite na krike i sloite
u kutiju ije je dno prekriveno eerom.
Poreajte krike tako da se ne dodiruju pa ih prekrijte
slojem eera. Kutiju prekrijte papirom i ostavite na
hladnom mestu.
Kada kuvate dem prethodno upinujte eer, pa tek
onda stavite voe. Tako vam, za vreme kuvanja,
dem nee prskati po poretu.
Koru od pomorande, koja se moe koristiti, dobro
oprati i oistiti od belog unutranjeg sloja. Potom je
sitno iseckati i ostaviti nedelju dana u istom
alkoholu. Procediti, koru baciti, a tenost ostaviti.
Zatim skuvati litar vode sa 400 grama eera i 20
grama limuntusa. Kada se ohladi dodati sok od kora i
alkohola. Leti praviti osveavajui napitak tako, to
e se pomeati dve treine vode i jedna treina
ekstrata.
Sve ananas, kao i svako voe, treba prvo oprati pa
zatim odsei gornji i donji deo. Onda e lako biti
isei ga na kolutove. Tek tada, sa kolutova se see
kora jer je to mnogo lake nego ljutiti ceo ananas.
Marmelada je dobro skuvana ako ima odgovarajuu
gustinu. Da bi ste znali da je gotova pustite da mala
koliina vrue marmelade polako kaplje sa varjae u
sud sa hladnom vodom - ako kapi zadre oblik i
voe

135

RIZNICA

SAVETA

potonu na dno suda, onda je marmelada dovoljno

gusta, a ako se raspadnu nastavite sa kuvanjem.
Neko voe kada je oieno na vazduhu
brzo tamni. Okiselite hladnu vodu
limunskom kiselinom i oieno voe
stavljajte u taj rastvor da stoji do poetka
kuvanja kompota. No s vremena na
vreme operite u tom rastvoru. Komadii voa e biti
jednako svetli i lepi.
Banane su veoma ukusno, aromatino voe koje
naroito vole deca. Odlian su dodatak vonim
salatama, kremovima, vonim tortama i drugim
poslasticama. Mogu se davati i bebama, a koriste se i
u raznim dijetama, izuzev u dijeti za mravljenje, jer
sadre dosta eera. U svetu postoje i vrste koje se
peku ili pre na rotilju, ali se kod nas ne uvoze.
Inae, banane su skupo, ali hranljivo i korisno voe
jer sadre dosta minerala i vitamina B i C. Banane su
prilino kalorine, u 100 grama ima 99 kcal (414 kJ).
Ukus i miris vone salate bie lepi ako se u salatu
stavi kaiica likera ili konjaka. Jo je bolje ako se
upotrebi nekoliko vrsta likera.
Zelene banane bre e sazreti ako uz
njih stavite jednu sasvim zrelu bananu
ili jabuku.
Ukoliko ste kupili zelene banane i elite da to pre
sazru, stavite ih u kesu sa dve jabuke. ak i jako
zelene banane sazree za dva dana ako ih zamotate u
136 voe

RIZNICA

SAVETA

novinsku hartiju i stavite u ostavu. Banane nikada ne

treba stavljati u friider.
Banane u vonoj salati nee da pocrne ako ih odmah
posle seckanja poprskate limunovim sokom i pospete
eerom u prahu, a zatim izmeate sa ostalim voem.
Dinja je kvalitetna ako je pri kupovini
peteljka, koja je jo na njoj, debela i
sona.
Dunja je voe sa mnogo pektina, prirodnog sastava
za eliranje, pa se najvie koristi za pripremanje
elea, demova i kitnikeza, ali i za veoma ukusan
kompot. Kao svee voe ree se jede, jer mnogima
smeta pomalo opori ukus. Inae dunja sadri dosta
vitamina i minerala, a najvie kalcijuma i kalijuma. U
100 gr dunje ima 63 Kcal (264 kJ).
Orasi za svaki ukus. Kotunjavi plodovi, razne vrste
oraha, veoma su ukusni i hranljivi, jer sadre
visokovredne sastojke. Imaju viestruku primenu,
koriste se i za grickanje, i za spravljanje raznih
kolaa, jela i sosova. Gotovo sve vrste sadre mnogo
belanevina, visokovredne masne kiseline, minerale
(najvie kalcijum, fosfor i gvoe), kao i vitamine A i
B1.
Vredni
sastojci
kotunjavih
plodova bie sauvani samo ako
ih na pravi nain uvate. Najbolje
da razne vrste oraha do upotrebe
ostanu u ljusci i da se iste neposredno pre
voe

137

RIZNICA

SAVETA

korienja. Oljuteni i istinjeni ili samleveni

uglavnom se brzo kvare, ak i u friideru ili
zamrzivau.
Orah u ljusci moe se uvati i do godinu dana. Treba
voditi rauna da se ne dri u blizini crnog luka, jer
moe da povue miris. Koristi se za kolae, vone
salate, uz blage sireve i neke specijalitete.
Osuene orahe potopite u toplo mleko i ostavite da
stoje 5 sati, posle toga e opet biti svei, a omekae
im se i korica pa ete je lake skinuti ako je to
potrebno.
Orahe ete due moi da uvate da vam se ne uegnu
ako ih u rerni zagrejanoj na 100 stepeni suite desetak
minuta.
Orah u ljusci, pre razbijanja i ienja, treba da
prenoi u vodi sa malo eera. Sutradan e se lake
razbijati ljuska i vaditi jezgro.
KRUKE
Kruaka ima mnogo vrsta, a one zimske
mogu da se nau u prodaji, uvane u
hladnjai, ak i do kraja marta. Veoma je
ukusno i zdravo voe, jedino ne prijaju
onima sa osetljivim stomakom, pa se zato njima
preporuuju samo u obliku kompota, ili oljutene i
oiene od kotica. Veoma su pogodne i za
pripremanje vone salate, u kombinacijama sa
drugim voem. Sadre minerale, naroito kalijum,
kao i vitamin B2. Ima ih sonih, vodenih, kao i
suvljih, sipkavih vrsta, slatkih i nakiselih. U
138 voe

RIZNICA

SAVETA

zavisnosti od vrste u 100 grama kruaka ima od 44 do

60 kcal (od 183 do 251 kJ).

JABUKE
Ako morate oljutiti veu koliinu jabuka za fil
kolaa, stavite ih jedan minut u kipuu vodu. istie
se lake i bre.
Kada ljutite dunje ili jabuke, ljuske nemojte bacati,
ve ih suite nekoliko dana na promaji. Kada se
ljuske osue, stavite ih da se malo prosue u mlakoj
rerni. U toku zime ove ljuske dodajte aju, koji e, uz
ovaj dodatak, biti mnogo ukusniji.
Za poslastice, koje se nadevaju jabukama obino se
koriste kisele i nakisele jabuke. Ali ako ovih nema
mogu se upotrebiti i slatke jabuke, ali im treba dodati
malo limunovog soka.
Kompot od jabuka e dobiti poseban miris ako mu na
poetku, im prokljua, dodate vrlo malo
putera.
Kompot od jabuka bie ukusniji ako mu
kad se ohladi dodate kaiku meda.
Ukus kompota od jabuka ete poboljati ako u njega
dodate kesicu vanilin eera i sok od jednog limuna.
Jabuke i kruke iseene za vonu salatu, sauvae
svoju boju, ako ih oljutene i iseene na komade
stavite u vodu u koju je isceen limun.
voe

139

RIZNICA

SAVETA

Da bi jabuke sauvale prirodnu boju,

iseene na krike sputajte odmah u
hladnu i malo posoljenu vodu pa ostavite
da tako stoje do upotrebe.

Pita od jabuka e biti lepa i rastresitija ako za

pripremu nadeva koristite neto tvre jabuke. One u
toku peenja putaju malo soka, a to je jedan od
uslova da se testo ne slepi.
Dokazano je da u jabukama ima kalcijuma.
Preporuuje se starijim osobama da pojedu bar jednu
jabuku na dan da bi se zatitili od bolesti kostiju i da
bi izbegli njihovu krtost.

Suvo groe nikada ne drite u

papirnatim vreicama, ve ga odmah
izruite u istu teglu. Stvar je u tome to
se u papirnatim vreicama zrna suvog
groa slepe, pocrne, a lako i uskisnu.

LJIVE
Suve ljive pre kuvanja treba potopiti u hladnu vodu i
ostaviti ih da tako stoje dva sata. Na taj nain se nee
prilikom pripremanja kompota raspasti i bie
mekane.
140 voe

RIZNICA

SAVETA

Suve ljive bie mnogo ukusnije i bre e se skuvati

ako ih umesto u vodu, potopite u jak, dobro
zaeeren aj sa krikom limuna. ljive e do jutra
nabubriti, omekati i uz to dobiti prijatnu aromu
limuna.
Suve ljive pre kuvanja obino se ostave izvesno
vreme u mlakoj vodi da bolje nabubre. Meutim,
kompot od suvih ljiva imae jo bolji ukus ako ih
nekoliko sati pre kuvanja potopite u vreo aj.

LIMUN
Da bi ste dobili vie soka od limuna malo ga ugrejte
pre ceenja.
Osueni ili sparueni limun povratie sveinu ako se
stavi u hladnu vodu.
Malo limunovog soka u vodi u kojoj se
kuva kupus ili karfiol spreie irenje
neprijatnog mirisa po stanu.
Da bi limun bio izdaniji i da bi se lake cedio,
ugrejte ga pre upotrebe.
Miris luka, ulja i ribe uklanja limun. Krike limuna
dodajte vodi u kojoj se kuva riba.
Kad istite voe i povre ne moete koristiti rukavice,
ali sve mrlje moete odstraniti limunovim
sokom. Kad zavrite ienje voa ili
povra, ruke prvo operite mlakom vodom
i sapunom, a zatim istrljajte limunom, pa
voe

141

RIZNICA

SAVETA

ponovo operite vodom. Izbriite ruke pekirom i

namaite ih glicerinom ili nekom drugom kremom za
ruke. Odlino sredstvo za negu ruku je i ova
emulzija: aica soka od limuna, aica glicerina i
kocka kamfora. Sve stavite u istu bocu i pre
upotrebe dobro promukajte.
Sneg od belanca e se bre i lake umutiti ako se pre
muenja doda nekoliko kapi soka od limuna.
Limun e due ostati sve ako ga drite u tegli sa
vodom koju treba svakodnevno obnavljati. Ako je
limun preseen na pola onda ga donjim delom stavite
na tanjir, a preko njega stavite au.
Limun je odlino sredstvo za masnu kou. Napola
raseenim limunom preite preko lica i vrata i pustite
da se sok upije u kou a potom isperite mlakom
vodom. inite to dva puta nedeljno.
Limunovu koru lake ete ribati budete li limun
drali u friideru sat ili dva.
Ako vam je potrebno samo nekoliko kapi limunovog
soka, nije potrebno da limun rasecate. Probuite ga na
dva mesta iglom za pletenje, nacedite onoliko koliko
vam je potrebno i limun sauvajte do sledee
upotrebe.
Limun sa zelenom korom nije nezreo,
ve samo ubran u hladnije vreme, pa
zbog vetrova i nie temperature nije
pouteo. Po ukusu i sonosti je isti
kao i uti. Zeleni limun ostavite u
hartiji par dana da stoji, pa ga tek
onda koristite.

142 voe

RIZNICA

SAVETA

POVRE
UVANJE POVRA
Jedan od naina uvanja povra za zimske dane je
stavljanje u trap. Na ovaj nain se uvaju krompir,
zelen za supu, praziluk, cvekla, argarepa, crna
rotkva. Ovim namirnicama bi trebalo obezbediti
mesto u trapu, toploj leji ili podrumu.
Plodovi koji se stavljaju u trap moraju da budu
sasvim zdravi, a pesak, zemlja i novinski papir
potpuno suvi.
Mesto na kome se ostavljaju
namirnice u trap mora da bude
mrano, hladno i izloeno promaji.
Najpogodnija mesta za to su podrumi,
tavani i ostave koje se ne greju.
Luk se uva na taj nain to se od njega pletu venci
koji se ostavljaju da vise na suvom mestu u prostoriji
koja je izloena promaji. Pri tome treba voditi rauna
da se odabiraju samo oni plodovi koji imaju zdravu
kouljicu, koja e ih tititi od mraza i truljenja.
Pojedine vrste povra se leti sue na jakom suncu, a
zimi pre upotrebe potapaju u mlaku vodu (boranija,
plavi patlidan, peurke).
Promrzlo povre drite u hladnoj vodi oko pola sata.

povre

143

RIZNICA

SAVETA

Jelo od zaleenog povra treba kuvati krae vremena

od sveeg.
Uvelo povre ete brzo osveiti ako ga
stavite u hladnu vodu u koju dodate sok
od limuna.
Duboko zamrznute namirnice uvek kupite pre
neposrednog povratka kui i odmah ih, pre ostalih
poslova, ponovo stavite u zamrziva, ukoliko ne
nameravate da ih odmah upotrebite.
Suvo voe se mnogo lake kuva
kada se prethodno prelije vrelom
vodom, a tek sutradan, vodi u
kojoj se kuva dodati kaiku
maslinovog ulja.
Kada spremate jelo sa zamrznutom argarepom ne
zaboravite da dodate kocku eera. Ukus e biti
daleko bolji nego bez udela eera.
Oprano sirovo povre lako ete ocediti od vode ako
ga stavite u najlonsku kesicu izbuenu pri dnu na
nekoliko masta pa je obesite iznad sudopere.
Voe i povre zadrae vie vitamina ako ih perete
tekuom vodom.
Voe i povre koje konzervirate i
spremate za zimnicu ne treba dugo drati
u vodi, niti dugo kuvati, da ne bi izgubilo
suvie vitamina i hranljivih sastojaka.
Komad platna natopljen pivom pomoi e da se
sauva svea zelena boja povra.
144 povre

RIZNICA

SAVETA

Preliv za salatu u koju ste usuli vie sireta

razblaiete ako u nju ubacite komad sredine hleba.
Ako kuvate povre danas za sutra, ostavite ga
nezapreno da ne bi prokislo. Zaprite ga neposredno
pre serviranja.
Kod upotrebe konzerviranih jela (voe, povre,
mesne preraevine i ribe) odmah po otvaranju
konzervi prespite ih u staklene ili porculanske
posude. Nikada ne drite ono to je za jelo u
otvorenim limenkama.
Tvrd pasulj lake ete skuvati ako bacite vodu prvog
kuvanja i u drugu vodu ulijete malo jestivog ulja.
Ljuska od paradajza se veoma lako ljuti ako se pre
toga paradajz potopi u toplu vodu.
Paradajz e se lake ljutiti ako ga prethodno na
nekoliko mesta, u krug prevuete tupom stranom
noa.
Uvelu zelenu salatu emo osveiti ako je stavimo u
hladnu vodu u koju sipamo malo sireta ili
limunovog soka.
Da bi sauvali sveinu peruna za
spremanje raznih jela, sitno iseckan
perun zamrznite u posudi za led.
Svea zelena paprika je teko varljiva
zato je pre spremanja na minut - dva prokuvajte u
kipuoj vodi.
Ako vam eludac ne podnosi ljute paprika ili
feferone, ostavite ih oiene 10-tak minuta u
hladnom aju od kamilice. Tako ete im ublaiti
ljutinu.
povre

145

RIZNICA

SAVETA

Salatu koju neete odmah upotrebiti, treba odmah

oistiti, oprati, zamotati u vlanu krpu ili staviti u
zatvorenu plastinu posudu i spremiti u friider.
Punjene tikvice bie mnogo ukusnije ako smesi - filu
od mesa dodate kuvani zgnjeeni krompir.
Povre je kuvano kad "legne" na dno posude. Ako
pliva po posudi, znai, treba jo kuvati.
Povre koje raste pod zemljom, npr. krompir, perun,
argarepa, perite u hladnoj vodi, a ono iji se
nadzemni deo upotrebljava, npr. kupus, kelj i
slino, u mlakoj vodi.
Salatu i ostali zeleni stavite u vodu i dodajte
malo soli. Ostavite tako potopljeno pet
minuta, zatim ga operite kao i obino. Ve nakon
ispiranja sigurno e nestati svi neeljeni nametnici.
Perun e imati impozantniji ukus ako se opere u
toploj vodi.
Perun moete da zasadite u obine saksije na terasi
ili na prozorskoj dasci, imaete zain pri ruci, a biljka
e odbijati muve i komarce.
Perun moete sauvati sve oko dve nedelje ako
postupite ovako:
Operite i osuite strukove peruna, otkinite listie i
iseckajte ih, stavite u teglu i u friider.
Pre nego to ponete da seete perun na drvenoj
dasci, pokvasite je da daska ne upije sok
od peruna.
Da pasulj, koji je ostavljen za zimu, ne
bi napao iak, pored pasulja treba
146 povre

RIZNICA

SAVETA

ostaviti prosuene listove oraha.

Da bi se pasulj i suvi graak, koji se ostavlja za zimu
sauvao od ika, treba ga staviti u platnene vreice,
u koje se doda i nekoliko komada ljutih, suvih
paprika.
Zeleni pasulj e i posle kuvanja zadrati prirodnu
boju, ako se na litar vode u kojoj e vriti doda kaika
ulja.
Ako kuvate pasulj najbolje je da ga
uvee potopite u hladnu vodu jer e se
tako pre skuvati. Ukoliko je pasulj tvrd
i teko se raskuvava dodajte malo sodabikarbone. U nedostatku sodabikarbone dodajte kiselu vodu i bie meki. Suvo
meso za pasulj, pre stavljanja u lonac, treba izvesno
vreme drati u vruoj vodi da bi izvukla suvinu so.
Pasulj se inae soli kada se zapri, ukoliko je to
potrebno.
Graak e biti ukusniji ako mu pri kraju kuvanja
dodate malo eera i pustite da jo jednom jelo
provri.

Kada pravite salatu stavite 4 dela ulja i 1 deo sireta.

So rastvorite u siretu i sve dobro izmeajte.
Da bi ste odstranili sitne insekte sa listova zelene
salate, isperite je vodom zakieljenom siretom. Ako
ovo ispiranje ponovite nekoliko puta nijedan insekt se
nee zadrati na listovima salate. Zatim salatu
isperite vodom i pripremajte kao i obino.
povre

147

RIZNICA

SAVETA

U zamrziva treba stavljati samo prvoklasno svee

ubrano i bez oteenja voe i povre.
Povre treba kuvati u to manjoj koliini vode jer se
tako skrauje vreme pripreme i uvaju vitamini i
mineralne soli. Dovoljno je da nivo tenosti bude na
oko santimetar iznad povra bez obzira na njegovu
vrstu.
Kad istite povre otpatke stavite u stare novine i
dobro zamotajte. Tako ete izbei stalno pranje kante
za smee, a i neprijatan miris smea.
Kantu treba povremeno istrljati
piritusom kako bi se uklonile mrlje, a u
isto vreme izvrila dezinfekcija. Posle
ovog postupka kanta se ispere istom
vodom.
Povre jakih boja treba istiti brzo i veto tako da na
rukama ne bi nastale neprijatne mrlje. Ako posle
ovog posla ruke istrljate solju i limunovim sokom
mrlje e nestati.
Povre uvek istite i ljutite noem od nerajueg
elika. Na taj nain spreavate oksidaciju metala i
njegovo oteenje tokom vremena.
Povre e ostati lepo, svee i meko, ako prilikom
kuvanja u vodu stavite pola grama
soda-bikarbone na litar tenosti.
Kelj, spana, uti pasulj, ovetina ili
masno meso bie mnogo ukusniji
ako im se kao zain doda beli luk.
148 povre

RIZNICA

SAVETA

Celer ima negativnu kalorinu vrednost. ovek vie

potroi kalorija na vakanje celera nego to on
proizvede varenjem. Tvrdi se da ima i afrodizijako
delovanje.
Zelena salata e due ostati svea ako se odmah po
kupovini oisti neoprana, stavi u najlonsku kesu a
zatim u friider. Po potrebi uzeti odreenu koliinu,
oprati i zainiti.
Sve vrste zelenog povra (spana, zelje, kelj,
kupus...) kuvaju se u maloj koliini vode da bi se
sauvali hranljivi sastojci.
Ostatak od kelja ostavite u reetku da okaplje.
Dodajte jaja, belog luka, soli, bibera i prezle da se
dobije masa gua od testa za palainke. Kaikom
vadite nicle i prite na ulju. Moe se servirati kao
dodatak uz jelo od mesa ili sa mladim sirom.
Sparuena salata e ponovo postati svea ako je
(poto ste je dobro oprali) potopite u hladnu vodu,
zatim ocedite i ostavite neko vreme poklopljenu.
Suvo povre (soivo, pasulj...) bre e se
skuvati ako ga, prelivi ga vrelom vodom,
ostavite da tako prenoi.

povre

149

RIZNICA

SAVETA

Svee povre treba posle kupovine to pre utroiti jer

stajanjem gubi svoje bioloke
vrednosti. Tako se u uvelom povru
nalazi jo samo treina prvobitne
koliine vitamina i vanih mineralnih
materija.
Suvo povre e se bre skuvati ako ga prelijete
vrelom vodom, a sutradan, u vodu u kojoj se kuva,
dodate kaiku maslinovog ulja.
Suvo povre se kuva bre ako se prilikom kuvanja
doda malo soda-bikarbone. Moe se utedeti ak pola
asa.
Mahunasto povre ne treba kuvati u
posuu od aluminijuma jer e zbog
hemijske reakcije sud dobiti tamne
naslage koje se veoma teko peru.
Povre ete najbolje oprati ako u vodu
stavite kaiicu soda bikarbone.
U mladom povru, salati, spanau ili kupusu, esto
ima crvia. Najlake ete ih ukloniti ako povre
minut-dva drite u vodi sa malo sireta.
Da vam graak zadri lepu zelenu boju dodajte u jelo
malo soda-bikarbone.
Uvelo povre bre e se osveiti ako se nakratko
stavi u mlaku vodu, a potom ispere hladnom.
Kelj obarite u slanoj kipuoj vodi u koju ste usuli 1-2
kaike sireta. Osim to ublaava prodoran miris
povra, sire doprinosi da listovi kelja zadre
prirodnu zelenu boju.
150 povre

RIZNICA

SAVETA

Oprano sirovo povre (salatu, na primer) dobro ete

ocediti od vode ako ga stavite u najlonsku kesicu pri
ijem ste dnu napravili nekoliko rupica i ovu obesite
iznad slivnika.
Salata protiv mamurluka : Sitno izrezati glavicu
belog kupusa, dodati mu malo izribanog rena i jednu
izribanu belu rotkvu. Posoliti i ostaviti da
stoji 10 minuta. Zatim sve preliti rasolom
od kiselih krastavaca. Dobro izmeati
salatu i sluiti uz proju.
Karfiol. Karfiol je povre koje se moe nai na naim
pijacama i u trgovinama tokom itave zime. Veoma
je ukusan i zdrav i moe da se priprema na mnogo
naina. Mnogi ga najradije jedu obarenog ili
prelivenog istopljenim puterom i prezlama, ili sosom,
ili ga posle barenja zapeku u rerni, uz dodatak sira,
unke, jaja ili beamel-sosa, a vodu u kojoj se kuvao
koriste za pripremu ukusne i zdrave orbe. Baren
karfiol moe i da se pohuje, zamoen u brano,
umueno jaje i prezle. Isto tako moe da jede i
presan, kao salata, iseckan i preliven limunovim
sokom. Karfiol sadri dragocene minerale, a najvie
kalijum i gvoe, kao i vitamin C. U 100 grama
karfiola ima 27 kcal (113 kJ).
LUK
LEKOVITI CRNI LUK. Deluje
umirujue, a spreava i kaalj.
Bez glavice crnog luka ne moe se
zamisliti gotovo ni jedno jelo, a sem toga crni luk ima
povre

151

RIZNICA

SAVETA

i lekovito svojstvo. Upotrebljavajui ga gotovo

svakog dana za pripremanje jela ili u sveem stanju i
ne znamo ta on sadri.
Na primer, sok od crnog luka pomean sa medom
vai kao jedno od najboljih sredstava za umirenje.
Dve do pet kaika dnevno ove meavine, podie
raspoloenje i ublaava upalu grla. Meavina luka i
meda preporuuje se i kod kalja, naroito suvog
katara organa za disanje.
Utvreno je da crni luk ima i antibakterijsko svojstvo,
odnosno da predstavlja prirodni antibiotik, jer svojim
eterinim uljima unitava crevne parazite.
Inae, 100 grama crnog luka sadri 87,6 grama vode,
1,25 grama belanevina, 0,25 grama masti, 9,55
grama ugljenih hidrata.
Da li znate da primena crnog luka prevazilazi okvire
kuhinje? Sa nekoliko primera u to se moete i sami
uveriti:
Miris sveeg krea i boje dugo se zadrava, ako elite
da ga to pre odstranite, isecite na krike glavicu
crnog luka, stavite u posudu, nalijte hladnom vodom i
ostavite nasred sobe nekoliko asova.
Ujedi pele i ose mogu da budu veoma
bolni. U trenutku kada vam se to dogodi
najlake ete ublaiti bol ako mesto
uboda protrljate komadiem glavice crnog luka.
Ponekad se dogodi da se pela ili osa sa hranom
unese u usta. Taj ujed je naroito bolan. I u ovom
sluaju uzmite glavicu crnog luka, nacedite malo
152 povre

RIZNICA

SAVETA

soka na mesto ujeda i protrljajte. Otok e ieznuti, a

i bol e uminuti.
Od minerala crni luk najvie sadri kalijuma - 175
miligrama, zatim fosfora, kalcijuma, natrijuma,
gvoa, kobalta, bakra, cinka, fluora i joda.
Zastupljeni su i brojni vitamini, najvie vitamin C,
zatim vitamin E, pa vitamin B1 i B2,
vitamin BB, karotin i nikotinamid, kao i
jo 14 drugih supstanci.
Praziluk. Praziluk je veoma ukusno i
zdravo povre, relativno je jevtino i ima
ga na pijacama cele zime. Priprema se na razne
naine. Kao salata ili kao varivo, ili kao dodatak
raznim jelima i pitama. Najee se koristi samo beli
deo, to je pogreno, jer i zeleni sadri dragocene
sastojke. U praziluku ima dosta kalijuma i gvoa,
kao i vitamina A, B, C, i E. U 100 grama ovog
povra ima samo 22 kcal (91 kJ).
Osetljivi praziluk. Jela i pite od praziluka nikako se
ne smeju uvati due od 48 asova, ak ni u friideru.
Jer, posle ovog vremena ova vrsta luka poinje da
razvija neke toksine, veoma kodljive za
organizam. Zato je bolje da jelo od
praziluka koje niste na vreme pojeli bacite.
Mladi luk je veoma zdrava vrsta povra, posebno
zato to sadri velike koliine vitamina C -10
miligrama na 100 grama luka. Ovaj vitamin je
posebno vaan u prolee kada vrebaju nazebi i kada
se ovek esto osea umornim. Osim toga mladi luk
povre

153

RIZNICA

SAVETA

podstie varenje, pa se preporuuje osobama koje

imaju tekoa sa stomakom. Najkorisniji je sve.
Dobro je znati da se jela u kojima je upotrebljen
mlad, umesto starog crnog luka, bre kvare. U 100
grama mladog crnog luka ima samo 25 kcal (105 kJ).
Luk od prole godine, ako jo nije proklijao, nemojte
baciti jer jo moe korisno da se upotrebi. Oistite ga,
iseckajte, kratko proprite na
masnoi, ohladite, stavite u ae od
jogurta i uvajte u zamrzivau do
upotrebe.

Lek za neprijatan miris belog luka u

ustima je: uzeti deo veze peruna i vakati taj zeleni,
pa tako savakanog minut-dva drati u ustima.
Perun e pokupiti miris belog luka.
Crni luk e biti svarljiviji ako ga pre upotrebe kratko
vreme drite u vreloj vodi.
Pre prenja luk prokuvati malo u vreloj vodi. Bie
mnogo ukusniji.
Jak ukus luka u salati moete ublaiti tako to
narezani luk nekoliko sati ostavite u ulju. Potom
dodajte ostale sastojke i salata e biti
odlina.
Luk vam nee pei oi dok ga seckate ako
oljutenu glavicu pola minuta drite pod
mlazom tople vode.
Neugodan miris sa noa kojim ste sekli beli luk
otkloniete ako ga posle upotrebe protrljate solju ili
ga jednostavno provuete kroz plamen.

154 povre

RIZNICA

SAVETA

Ima osoba koje ne podnose jela sa lukom. Meutim,

ako uz luk dodate kriku strugane jabuke, luk e biti
mnogo svarljiviji.
Ko voli crni luk, a kodi mu, moi e ipak da ga jede
ako ga prethodno ostavi nekoliko sati u tegli sa
maslinovim uljem. Luk pri tome nee izgubiti ukus, a
mnogo e se lake variti.
Crni luk nee suvie mirisati ako se, poto se isee na
dasci, stavi nekoliko minuta u hladnu vodu.
Da bi jela sa lukom lake podnele osobe osetljivijih
stomaka, posle pranja luk nikada ne treba pei due
od dva-tri minuta.
Miris luka s ruku ete odstraniti ako odmah isperete
ruke u vodi u koju ste dodali sasvim malo amonijaka.
Da bi ste odstranili miris belog luka sa ruku
izgnjeite izmeu prstiju nekoliko listia celera.
Ukoliko je u pitanju crni luk to isto uinite sa
perunom.
Jelo e se manje "oseati" po
belom luku ako oiene enjeve
prethodno preseete i pritisnete
irom stranom noa tako da iz njih
izae deo soka. Tek tada jelo zainite lukom.
Ako hoete da vam prilikom prenja luk dobije
zlatno utu boju, poto ga iseete u kolutove,
uvaljajte ga u brano.
Moe li se crveni luk oistiti bez plakanja?
povre

155

RIZNICA

SAVETA

Evo starog saveta. Luk zamotan u foliju stavite u

friider neko-liko sati pre nego to ete ga istiti.
Verovatno vam se ve dogodilo da vas
posle pripremanja ljutih paprika za ajvar,
ruke strahovito peku. Pokuajte to da
ublaite na ovaj nain:
Operite ruke mlakom vodom a zatim ih
namaite kiselim mlekom. Posle pola sata ponovo ih
operite mlakom vodom i namaite kremom ili
emulzijom od glicerina i limuna.
KUPUS
Kupus je dragoceno, relativno jevtino i veoma
ukusno povre koje se koristi na mnoge naine,
svee, kuvano ili ukiseljeno. Omiljeno je u naem
narodu koji ga smatra i lekovitim: smatra se da kupus
dobro deluje na reumu, giht, malokrvnost, hronini
zatvor, ir na elucu i dvanaestopalanom crevu.
Kupus sadri velike koliine vitamina C, biljna
vlakna i minerale, kao to su kalcijum, kalijum,
gvoe, sumpor, magnezijum i druge. Kupus je
niskokalorino povre.
Kupus prija nervoznim osobama, pomae
reumatinim oboljenjima, a preporuuje se i za ten.
Listovi kupusa su se ranije stavljali na otvorene rane,
odnosno posle ispiranja rane kamilicom. Na taj nain,
vrila se i dezinfekcija povrede. Sok od belog kupusa
moe da se pije, podesan je kod ira na elucu i
stomaku, i zapaljenja sluzokoe. Tri nedelje svakoga
156 povre

RIZNICA

SAVETA

dana treba piti 750 gr. soka od kupusa, a salata od

kupusa pomae varenju.
Zimi se esto kuva kiseo kupus, koji za vreme
kuvanja iri ne ba prijatan miris po stanu. Miris ete
ublaiti ako erpu pokrijete krpom natopljenom
vinskim siretom.
Malo limunovog soka u vodi u kojoj se kuva kupus
ili karfiol spreie irenje neprijatnog mirisa po
stanu.
ARGAREPA
Da li ste probali argarepe kuvane u mleku? Oprane i
izrezane po duini argarepe zalijte mlekom tako da
budu prekrivene. Malo posolite i kuvajte na umerenoj
vatri dok gotovo celo mleko ne ispari. Ukusno je i
bez ikakvih dodataka.
argarepu oistiti i skuvati u posoljenoj
vodi. Kada je mekana, isei na kolutove,
preliti sokom od limuna i kaiicom ulja,
po potrebi jo malo posoliti i na kraju dodati seckani
perunov list (iz zamrzivaa). Sluiti kada se ohladi.
argarepu moete ostaviti za zimu i bez zamrzivaa
ako imate suv podrum. Dobro ih oistite i sasvim
suve slaite u korpu ili sanduie - u slojeve. Svaki
sloj argarepe prekrijte sasvim suvim peskom.
argarepu moete oistiti, a da je ne otetite ukoliko
za struganje umesto otrice koristite tupu stranu noa.
Ako je argarepa sasvim mlada, za to vam moe
posluiti i otra strana sunera sa pranje posua.
povre

157

RIZNICA

SAVETA

argarepu moete brzo i lako da oistite ako je prvo

spustite u vrelu vodu, a zatim prelijete mlazom
hladne vode. Pod dejstvom temperaturne razlike
koica e omekati i gotovo se sama odvojiti.
Ako vam je ostalo varivo od argarepe moete
napraviti ukusnu salatu. argarepu stavite u reetku i
blago je operite mlakom vodom. Dodajte struganog
rena (moe i iz tegle) sire, so i najzad ulje. Umesto
rena moete staviti majonez.

KRASTAVCI
Krastavac e izgubiti gorinu ako ga
potopite u mleko i ostavite da stoji par
minuta.
Da bi se iz krastavca odstranila
gorina, odsecite vrh debljine santimetar i dobro
trljajte jedan uz drugi deo.
Krastavci koje ste zavili u deblju vlanu hartiju
ostae i nekoliko dana svei i nee promeniti ukus.
esto vam se deava da krastavci imaju gorak ukus.
Uzrok tome je okolnost, da krastavci nisu pravilno
oljuteni. Gorina krastavaca nalazi se uvek na vrici.
Ako prilikom ljutenja ponete sa tog mesta, no
upije gorinu i prenese ljutenjem na ceo krastavac.
158 povre

RIZNICA

SAVETA

Zato treba uvek vrh krastavca potpuno otsei noem,

a za dalje ljutenje upotrebiti drugi no.
PARADAJZ
Znate li kako ete ukloniti viak vode iz sosa od
paradajza, a da ne pokvarite njegov ukus? Dodajte u
posudu 2-3 kaiice brana i - prijatno.
Paradajz u toku dueg stajanja omekao je i veoma se
teko see. Ako ga 1 sat pre upotrebe stavite u sud sa
hladnom vodom, ponovo e postati vrst i soan.
Secite ga sasvim otrim noem, koji ste nekoliko
minuta drali pod mlazom hladne vode.
Paradajz je odlian izvor vitamina C i vitamina A.
Dva ploda osrednje veliine zadovoljavaju dnevne
potrebe zdrave odrasle osobe za vitaminom C i
polovinu potrebe za vitaminom A, kao i aa i po
soka od sveeg paradajza. Najvie vitamina ima u
delu ploda oko semenki, a vie ih ima u poluzrelom
nego potpuno zrelom i omekalom paradajzu.
Pored izraene nutritivne i bioloke vrednosti,
paradajz ima i lekovita svojstva : poboljava varenje i
regulie stolicu, popravlja krvnu
sliku, deluje protiv hemoroida,
pomae pri leenju artritisa reume, sniava ureju u krvi i
smanjuje rizik od raka.
Paradajz je izvanredno sredstvo za
negu masne koe, uklanja suvinu
masnou, stee pore, daje koi neophodnu vlanost
povre

159

RIZNICA

SAVETA

Sok paradajza izmean sa istom koliinom

destilovane ili prokuvane vode moe posluiti kao
losion za sve tipove koe.
U sluaju opekotina od sunca moe se upotrebiti
paradajz. Izmeu dva komada gaze poreati kolutove
sveeg zrelog paradajza i sta-viti na opeeno mesto.
Zeleni paradajz e ravnomerno
sazreti ako svaki plod omotate
novinskim papirom i stavite na
mesto gde struji vazduh.
Spana bariti u to manje vode. Najbolje je opranog
ga samo spustiti u poklopljen sud: kapi vode koje su
se zadrale na liu bie dovoljne da se on obari.
Kada ga ocedite prosuete vrlo malo vitamina i
minerala.

KROMPIR
Da se krompir prilikom kuvanja ne bi raspao posolite
vodu i kuvajte na tihoj vatri.
Kuvani krompir koji spremate kao salatu, upie
mnogo manje ulja ako ga prethodno zalijete sa
nekoliko kaika vode u kojoj se kuvao. Naravno, ovo
dolazi u obzir samo onda kada krompir kuvate
oguljen.
160 povre

RIZNICA

SAVETA

Delimino promrzao krompir bie ukusniji ako ga

oljutite i ostavite nekoliko sati u hladnoj vodi i zatim
ga upotrebite.
Neke vrste krompira se tokom kuvanja raspadnu. Da
se to izbegne, u vodu za kuvanje treba staviti kaiicu
soli, a krompir staviti tek kada je voda vrela.
Krompir salata je mnogo ukusnija ako se umesto
sireta doda belo vino. Salatu treba zainiti dok je
krompir jo topao.
Jeste li probali krompir kuvan u pivu? To je prava
poslastica! Oljuten krompir neka se kuva 30 minuta,
na kraju ga procedite, malo posolite i posluite.
Salata od krompira bie ukusnija ako je prelijete
uljem pre nego to se krompir ohladi. Ako ga
prelivate hladnog, bie tvrd i nee primiti ulje.
Ako oljuten krompir potamni usled
dueg stajanja, onda pri kuvanju
treba dodati malo sireta.
ta sa preostalim krompirom? Dodajte mu jedno jaje
i malo brana, oblikujte male valjke i isprite ih na
vrelom ulju. Ako ih jo pospete struganim sirom bie
jo bolje.
povre

161

RIZNICA

SAVETA

Kada pravite testo od krompira, dodajte malo griza pa

e biti prhko. Pire pripremajte od krompira koji je
oguljen i skuvan u slanoj vodi. im je kuvan jo
vrueg ga zgnjeite. Kada gulite krompir paljivo
odstranite mrlje i "oi".
Peeni krompir e biti mekan i soan
ako ga pre peenja stavite na 3 minuta
u slanu kipuu vodu, a tek tada na
vruu mast ili u rernu.
Krompir pre prenja uvek dobro
osuite krpom ili papirnatom
salvetom, a onda spustite na vrelo ulje. Dobie lepu
rumenu boju i nee se zdrobiti.
Oljuteni krompir nekada na povrini ima tamne
mrlje, to nikako ne znai da nije za upotrebu. Mrlje
e nestati ako u vodi u kojoj kuvate krompir dodate
nekoliko kaika sireta.
Zalihe krompira drite u pliim sanducima. Na taj
nain moete da kontroliete krompir, koji usled
delovanja toplote vrlo lako klija.
Knedle od krompira bie ukusnije ako deo brana
zamenite grizom.
Kuvani krompir za salatu e upiti manje ulja ako ga
ostavite da se ohladi, a onda ga prelijete sa malo
mleka.
162 povre

RIZNICA

SAVETA

Ako oljuten krompir potamni usled dueg stajanja,

onda pre kuvanja treba krike poprskati limunovim
sokom.
Krompir pire razreujte vrelim mlekom
jer od hladnog dobije sivu boju.
Ako hoete da se krompir brzo skuva
dodajte u vodu kaiku margarina.
Posle barenja oljutenog krompira vodu u kojoj se
bario ne bacati. Dobro zagrejana posluie za pranje
sudova bez deterdenta.
Proklijao i zelen krompir ne daje se bebi. Krompir se
mora drati u mraku ili u tamnoj papirnoj kesi da bi
se spreilo klijanje ili pojava zelenila.
Pire od krompira bie mnogo ukusniji ako u
posplednjem asu ovla umeate u njega sneg od
belanca.
Ako ostavljate krompir za zimu, stavite u sanduk ili
dak u kome ga uvate nekoliko jabuka, pa nee
proklijati.
Baren krompir e se lake odvojiti od ljuske kada se
jo vreo polije hladnom vodom.

povre

163

RIZNICA

SAVETA

Kada peete krompir u ljusci, posle pranja obriite ga

salvetom, premaite ga uljem, posolite, pa svaki
umotajte u alufoliju. Tako pripremljen krompir imae
hrskavu koricu, a i ako u toku peenja doe do
prskanja, sadraj e ostati u foliji.
Krompir
ogulite neposredno pre kuvanja jer e
potamneti dok stoji. Ako je ve oguljen, a
morate ekati, onda ga stavite u vodu.

Neoljuteni krompir peen u rerni bre e omekati

ako prethodno stoji 10 minuta u vreloj vodi.
Ostaci krompir salate mogu biti osnova za meanu
salatu ako se dodaju renjevi paradajza, krastavaca i
tvrdo barenih jaja.
Da bi salata od krompira bila ukusnija treba je, dok je
jo mlaka preliti belim vinom. Posle toga je moete
zainiti na uobiajen nain.
Ako vam je ostalo pirea dodajte glavicu sitno
seckanog luka, jaje i brano da se dobije mekano
164 povre

RIZNICA

SAVETA

testo. Sada moete da prite na ulju male lepinjice.

Uz to posluite mladi sir ili jogurt.
Preni krompir e imati re koricu ako ga prilikom
prenja nekoliko puta pospete malom koliinom
brana.
Preni krompir bie ravnomerno slan ako ga posolite
dok se jo pee.
Ako kuvate krompir za salatu nacedite u vodu malo
limuna, pa e krompir dobiti mnogo prijatniji ukus.
Ako pripremate pire od krompira ili beli sos dodajte i
dobro zagrejano mleko.
Slanu vodu barenog krompira moete upotrebiti za
natapanje bolnih oteenih nogu. Uvee
je dobro zagrejte i drite u njoj noge
oko 15 minuta. Rezultat e vas
iznenaditi.

povre

165

RIZNICA

SAVETA

Krompir u vodi
U elji da po povratku s posla ruak bude to
pre gotov mnoge zaposlene ene se snalaze
kako znaju i umeju. Tako krompir i drugo
povre oiste uvee, a zatim ga ostave u vodi da
ne potamni. Ni same nisu svesne koliko gree,
jer povre na taj nain gubi veinu hranljivih
materija i vitamina koji se rastvore u vodi.
Mnogo je bolje zato da se krompir oljuti
neposredno pre pripremanja, zatim da se na
brzinu ispri ili skuva. Bre e se obariti ako se
prelije vruom vodom tek toliko da ogrezne,
poklopi i stavi na vruu ringlu.

Oljuteni krompir
bre e se skuvati ako u slanu
vodu dodate kaiicu margarina.

166 povre

RIZNICA

SAVETA

PIE
Voni kokteli serviraju se u svako doba dana, ali ako
elite da ovo pie ima jo privlaniji izgled, umesto
uobiajne kockice leda u au moete
staviti zaleene komadie voa. Osim
toga u aama u kojima servirate
rashlaene sokove prvo ivice
protrljajte krikom limuna, zatim zamoite au u
prah ili kristal eer. Ovo e doarati kristalie leda.
Evo nekoliko predloga za osveavajua pia koja e
biti neto drugaija od onih pia na koja ste inae
navikli:
U posudu za meanje sokova naribajte veu
argarepu i dodajte povei zreo paradajz. Sok
posluite s kockicama leda.
Voni sok koji je u boici pod pritiskom i pivo u
jednakim delovima bie vrlo osveavajue pie,
naroito ako posluite hladno, to jest ako ste i sok i
pivo prethodno rashladili u friideru.
U 1,5 litre vode skuvajte 40 dkg eera, kad se
zgusne dodajte pola kilograma jagoda i sve skupa
kuvajte 5 minuta. Ohlaeni sirup ulijte u flau do
polovine i zalijte alkoholom. Flau hermetiki
zatvorite.

pie

167

RIZNICA

SAVETA

umance i kaiicu meda izmeajte (najbolje u

mikseru) s aom mleka. Po ukusu dodajte nekoliko
kapi limunovog soka ili kaiicu kakaa. Kad budete
vrlo iscrpljeni, taj e vas napitak odlino osveiti.
Otvoren domai voni sok moete
drati u friideru, ali ne due od
nedelju dana jer e postati
neupotrebljiv. Od ovog soka moete uz
dodatak elatina napraviti voni ele.
Ako spremate jelo u koje treba dodati belo vino, a
nemate ga pri ruci, lako ete ga zameniti razblaenim
i zaeerenim siretom.

PIVO
Ostatke nepopijenog piva ili onog koje se od stajanja
ukiseli ne treba bacati. Ono moe da se iskoristi, pre
svega u nezi stolica ili fotelja
presvuenih koom, kojima daje sjaj ako
se trljaju krpom nakvaenom u tom pivu.
Posle trljanja "glanc" se dobija trljanjem
mekom suvom krpom. Ukiseljeno pivo se koristi i za
osveenje lia na cveu i zelenila u saksijama. Neki
ga koriste i kao uvriva frizure. Za sve ovo moe
se koristiti i zdravo pivo.
Pivo, vino, i gazirana pia ne smete hladiti u
zamrzivau jer e eksplodirati.
Mrlje od piva treba isprati, najbolje dok su jo svee,
u vodi u kojoj emo rastopiti dosta soli.
168 pie

RIZNICA

SAVETA

Pivo moe odlino da zameni kvasac. Izmeajte pivo

sa odreenom koliinom brana, stavite na toplo
mesto i ekajte da naraste.
Kada ste po odei prosuli pivo, odeu ete oistiti
toplom vodom i sapunskim piritusom (dobiete ga u
apoteci) pomeanim u jednakim delovima.
Kada kupujete pivo ne zaboravite da
na etiketi pogledate datum proizvodnje
i rok trajanja.

VINO
Preostalo vino staviti u posudu za pravljenje kockica
leda i zamrznuti. Kasnije ih moete upotrebiti kada
kuvate jela u koja se dodaje vino.
Crno vino se pije na sobnoj temperaturi. Zato flau
treba ostaviti u trpezariji nekoliko asova
pre korienja da bi vino dobilo potrebnu
temperaturu. Nikad ne ostavljajte vino blizu
izvora toplote.
Vino koje se donosi iz podruma treba zaviti u novine
da bi zadralo svoju sveinu.
Ako pri ruci nemate friider zavijte flau sa vinom u
dve dobro ovlaene krpe i stavite na mesto gde struji
vazduh. Krpe vlaite nekoliko puta.

pie

169

RIZNICA

SAVETA

Za spremanje soka potrebno belo vino moe se

zameniti sa dve kocke eera koje se rastvore u malo
sireta.
Belo vino se servira hladno kao i penuava vina.

VINO OD IPKA
Potrebno je: 2 kg. ipka, 1,5 kg.
eera.
ipak oprati i oistiti (gornji i
donji deo odstraniti), staviti u
teglu od 5 litara, pa preliti
prokuvanim i ohla|enim sirupom
od eera i 2,5 litra vode. Tegla
se povee celofanom i stavi na
sobnu temperaturu. Vrenje e
se odvijati postepeno i nakon 3
meseca vino se moe
upotrebljavati. Tada se vino
ocedi i razlije u litrane flae i
dobro zatvori plutanim epom.

170 pie

RIZNICA

SAVETA

SO
Obina kuhinjska so odlino isti mrlje od cigareta sa
porculanskih pepeljara i od jela zagorelo dno posua. U
poslednjem sluaju neka kaika soli sa malo vode
odstoji u sudu celu no. I sneg od belanaca bie vri i
torta ukusnija ako se u njih pred muenje stavi na vrh
noa soli i ako se mute na blago zagrejanom poretu.
Jelo koje treba lagano da vri nee pregoreti ako se ploa
poreta namae slojem soli.
Preslano jelo jo moe da se upotrebi ako mu bar malo
popravite ukus. Napravite meavinu od iste
koliine vinskog sireta i eera, a zatim
lagano (kap po kap) sipajte u jelo uz
neprestano meanje. Proverite vie puta da li
se u meuvremenu neprijatan ukus izgubio.
Verovatno se ranije u naim krajevima teko dolazilo do
soli, pa su je ene stavljale
svuda, i u slana i u slatka
Prilikom pravljenja
jela, i pritom govorile: "
slatkih testa i kolaa
To je za zdravlje". Danas
retko e se nai
domaica koja e u
se zna da je so, iako
testo staviti na vrh noa
neophodna, vie tetna
soli. Me|utim tih
nego korisna za zdravlje,
nekoliko slanih zrnaca
posebno u starijim godina.
dae testu mnogo
Teki srani bolesnici
prijatniji ukus.To
moraju so potpuno
naroito vai za kisela
testa kojima pored
eliminisati iz ishrane da bi
eera treba dodati i
iveli bez tegoba i to
pola kaiice soli.
due. Uzimajui godinama
hranu bez soli, njima
so

171

RIZNICA

SAVETA

posoljeno jelo najzad postaje neukusno i ne prija im.

Ako vam se desi da presolite jelo dodajte mu jedan
sirov krompir i prokuvajte ga. Ako je jelo takve vrste da
moe podneti samo jedan krompir onda ga prethodno
izreite na sitne kockice da se pre skuva.
.
So se nee ovlaiti ako se na dno slanika stavi komad
upijajue hartije koji s vremena na vreme treba
promeniti.
Preterano soljenje je vrlo opasno. Uklonite sa
stola slanik, jela zainjavajte aromatinim
travama, privika-vajte se na prirodan ukus
namirnica, jer to su naini da se izbegnu
kardiovaskularna oboljenja i da se sauva zdravlje,
poruuju lekari.
Ne zna se da li je ovek poeo so da koristi da bi
poboljao ukus hrane
U presoljeno jelo
ili da bi je konzervirao,
dodajte malo mleka
ali se sa sigurnou
moe tvrditi da su nai
preci u ishrani koristili so znatno manje nego to to ini
savremeni ovek. U nekim evropskim zemljama svaki
stanovnik u proseku potroi do 14 grama soli dnevno, a
to je, smatraju strunjaci, preterano. Podaci kojima
zdravstvene organizacije raspolau govore da se tamo
gde se troi manje od 3 grama soli dnevno po
stanovniku gotovo ne zna za nevolje koje izaziva
povien krvni pritisak i ostala kardiovaskularna
oboljenja. Celokupna koliina soli potrebna ljudskom
172 so

RIZNICA

SAVETA

organizmu ve se, u prirodnom stanju, nalazi u mnogim

namirnicama. U nekima je vie, u nekima je manje, ali
gotovo da nema namirnice koja ne sadri so.
Strunjaci ipak ne preporuuju da se so potpuno izbaci
iz ishrane. Meutim, treba je koristiti umerenije, a za to
postoji vie naina. Dobro je izbegavati konzerviranu
hranu u kojoj je procenat soli uvek mnogo vei.
Prilikom pripreme jela valja je koristiti tedljivo, a
zatim, kada doe vreme obedu, nita ne dosoljavati!
Umesto sa mnogo soli, ukus hrane treba poboljavati
dodavanjem aromatinih trava i zaina kao to su
lorber, timijan, ruzmarin, majoran, alfija.
Najzad jo jedan, veoma vaan savet strunjaka glasi:
najbolje je koristiti samo morsku so.
Morska so je po sastavu isto to i natrijum hlorid, koji je
njen glavni sastojak. U njoj se, meutim, u neznatnim
koliinama nalaze i neki drugi elementi kao to su
magnezijum, sumpor, kalcijum, brom, silicijum, fluor,
fosfor, jod, dok svih ovih vanih sastojaka nema u
preienoj soli koju najee kupujemo. Umesto njih,
ta so sadri dodatke koji spreavaju upijanje vlage.
Nepreiena morska so prljavosivkaste boje, najbolja
je za ishranu jer sadri sve pomenute elemente koji, bez
obzira na to to se u njoj nalaze u malim koliinama,
deluju blagotvorno. Magnezijum i brom deluju povoljno
na nervni sistem, a poznato je dejstvo magnezijuma na
raenje i umnoavanje elija.
Daleko od trpeze, u takozvanoj "spoljanjoj upotrebi" so
ima viestruku primenu :
Rastvorena u toploj vodi idealna je kupka za noge.
Pojaava cirkulaciju i uspeno otklanja zamor.
so

173

RIZNICA

SAVETA

Strunjaci kau da je blagotvorno i kupanje u kadi, u

vodi u koju je dodata morska so i morske alge. So dobro
deluje na jetru i pomae metabolizam.
Zahvaljujui hidroskopskom dejstvu (upija tenost),
morska so se koristi kao sredstvo u leenju herpesa na
usnama (groznica).
Slana voda je poznati narodni lek protiv prehlade:
umrkuje se i tako proiava disajne puteve.
Da li ste znali da so dezinfikuje rane? Dakle, u
nedostatku boljeg sredstva isperite manju ozledu
prokuvanom i dobro zasoljenom vodom.

174 so

RIZNICA

SAVETA

MED
Med je dragocena namirnica, prava riznica sastojaka
koji su potrebni za pravilan razvoj i funkcionisanje
organizma. Osim vode sadri i korisne eere,
saharozu, dekstrin, mineralne sastojke, vitamine,
hormone, jabunu, limunsku, mravlju, siretnu i
ilibarsku kiselinu. Naravno, sve vrste meda nisu iste
ni po sastavu, ni po ukusu, ni po aromi, pa je dobro
da se prilikom kupovine znaju neka pravila:
Razne vrste cvetnog meda sadre oko 12-13
mineralnih sastojaka, dok meani med moe imati i
do 30 satojaka
Med tamnije boje bogatiji je mineralnim sastojcima,
naroito gvoem, bakrom i magnezijumom.
U prodaji se esto vidi ueeren, kristaliziran med,
koji mnogi izbegavaju da kupe. Vano je znati da
takav med nije manje vredan, kristaliziranje je
prirodan proces - pravi med ima osobinu da se
ueeri im izvesno vreme stoji. Ako vam to smeta,
ueereni med treba lagano zagrevati na umerenoj
temperaturi, pa e se kristali izgubiti i med ponovo
postati tean.
Neke vrste meda, kao to je bagremov, kaduljin i
vreskov, tee se ueere. Zato, ako kupujete vee
koliine koje treba due da stoje, moete da se
opredelite za jednu od ovih vrsta.
Med moe lako da se pokvari ako se ne
uva pravilno. Lako upija vlagu, paga
med

175

RIZNICA

SAVETA

zato treba uvati na suvom mestu, najbolje u dobro

zatvorenoj staklenoj tegli, ili limenoj ili emajliranoj
posudi s vrstim poklopcem.
Med se brzo kristalizuje na osunenom mestu. Takav
med treba oprezno zagrejati na pari uz blago
meanje, jer e inae naglim zagrevanjem izgubiti
aromu i deo kvaliteta.
U letnjim danima, a i od dugog stajanja, med se esto
ueeri tako da nije podesan za redovnu upotrebu. U
tom sluaju treba ga "popraviti" meanjem sa tzv.
zlatnim sirupom, koji se moe napraviti " u privatnoj
reiji ". Ovaj sirup se pravi od meavine 300 gr.
kristal eera, soka od polovine limuna (koji se unosi
postepeno) i litra vode, koja treba da kljua 40
minuta. U toku spravljanja, sirup se mea dok se ne
pojavi zlatno-uta boja po kojoj je dobio ime. Kao i
svi sirupi, moe se upotrebiti za sva zaslaivanja, kao
na primer : hladnog pia, aja itd.
Toplo mleko sa medom jedan je od najefikasnijih
lekova protiv nazeba. Blagotvorno dejstvo meda na
ovekov organizam odavno je poznato. Njegov eer,
za razliku od ostalih vrsta, ne mora da se prerauje.
Telo veoma brzo prima dragocene hranljive sastojke,
a kiseonik se daleko lake prerauje u krvi. Na taj
nain organizam postaje otporniji na razna infektivna
oboljenja i nivo eera u krvi se
povoljno regulie.
Strunjaci savetuju da se med to
vie i to ee koristi umesto
176 med

RIZNICA

SAVETA

eera. Med e se najbolje odrati na suvom

zamraenom i hladnom mestu, u dobro zatvorenoj
posudi, to dalje od namirnica, koje isputaju jake
mirise. U otvorenoj tegli nikad ne bi smela da se
ostavi kaika, ili no, jer prirodne kiseline meda
dejstvuju na metal i na taj nain se menja ukus.
Zahvaljujui obilju minerala i vitamina med otklanja
mnoge bolesti, ubija klice, jer bakterijama oduzima
njihovu ivotnu podlogu vlanost. Takoe, jaa
srce i krvotok, povoljno utie na jetru, podstie
stvaranje crvenih krvnih zrnaca, pomae kod
poremeaja u varenju i zatvora, pa ak moe da
sprei povraanje u trudnoi.
Ukoliko dete vlai postelju, jedna kaika meda pred
odlazak na spavanje ini uda.
Miris i ukus meda zavisi od biljaka od kojih potie.
Lipov med i med od bagrema su svetle boje, a
umski i poljski tamni sa aromationim i pomalo
oporim, ali veoma prijatnim ukusom.
Med sadri 70 do 75 procenata groanog i vonog
eera, belanevine, vitamine, naroito vitamin C.
Med se daje umornim i iznurenim osobama, jer
polovina mednog eera ide direktno u krv. Poveava
sposobnost koncentracije i naroito je dobar kao lek
protiv nazeba: med pomean sa toplim mlekom (do
40 stepeni) suzbija kaalj. Mnogim ljudima med
donosi dobar san.
med

177

RIZNICA

SAVETA

Od dugog stajanja med moe da se

zgusne ueeri. Sud u kome se
nalazi treba staviti u mlaku vodu. Od
preterane toplote med gubi mnoge
korisne sastojke. Vlaga takoe smeta medu, te ga
treba drati na suvom mestu. Med lako upija
raznovrsne mirise, te mora uvek da bude poklopljen.
Osetljiv je na svetlost, lake i bre se ueeri na
sunevoj svetlosti.
U zimske dane sve ee se u deiji jelovnik unose
vitamini u obliku kapi i pilula, ribljeg ulja, i slinih
preparata, iji uinak za otpornost organizma nije
nikako za potcenjivanje.
Ipak ovaj izbor se moe obogatiti i nekim sasvim
prirodnim dodacima, koji su takoe veoma korisni u
zimske dane.
I predkolskom i kolskom detetu trebalo bi svakog
dana obavezno davati: tri kaiice sveeg soka od
limuna izmeanog sa punom kaiicom meda. Ovaj
napitak uzima se svakog jutra pre ili posle doruka,
a znai isto zdravlje. Korisno je, takoe, da dete
svakog dana dobije malo sveeg voa. Kompot
moete napraviti: od jeftinih jabuka,
kruaka neto loijeg kvaliteta. Kompot
od suvih ljiva i suve smokve su takoe
veoma dobra zimska jela.

178 med

RIZNICA

SAVETA

K0ZMETIKA
Da biste na brzinu oistili turpijicu za nokte, oblepite
je selotejpom i zatim ga skinite.
Lak za nokte, ukoliko ga drite u friideru, due
ostaje tean!
Kvalitet mnogih toaletnih sapuna, kao i
drugih, nije uvek ujednaen i dogaa se da
se ovlaeni komadi tope na svakoj tvrdoj i
nepropustnoj podlozi. Stoga sapun posle kvaenja
treba staviti na reetkast ili upljikav podmeta stalak, kakvih ima u parfimerijskim radnjama, i on e
se sigurno prosuiti, tako da se manje topi i due
traje. Moe se koristiti i magnetisano dugme,
privreno za sapun, koje se lako "lepi" za
specijalnu podlogu na zidu.
PERUN U SLUBI KOZMETIKE
Od davnina su poznate brojne vrline perunovog lia
i korena i gotovo da nema jela u koje ne treba staviti
iseckano lie ovog povra. Pritom, vano je jedno:
da bi zadrao vitamine i prijatan miris, perun se
stavlja tek pri kraju kuvanja. Malo koja domaica,
meutim, zna da je aj od sveeg ili osuenog
perunovog lia vrlo efikasan diuretik : isti bubrege
i beiku i dezinficira mokrane puteve isto kao i uvin
aj. Stoga se preporuuje za leenje
zapaljivih procesa u ovim
organima.

kozmetika

179

RIZNICA

SAVETA

Perunovo lie je izvrsno kozmetiko sredstvo, ne

samo koristan zain : lei i oteene one kapke!
Postupak je jednostavan. Treba lie oprati, upiti sa
njega suvinu vodu pritiskanjem izmeu pekira, lei
i staviti direktno preko zatvorenih oiju ili uvijeno u
retku gazu. Posle 10 do 20 minuta lice se opere
hladnom vodom. Obloge valja stavljati svake veeri
bar nedelju dana, a rezultat se vidi ve sutradan :
podonjaci su smanjeni na polovinu. Zaista nema
jeftinijeg kozmetikog sredstva! Da se lie due
odri svee, u au sa vodom u kojoj e stajati do
upotrebe, moe se dodati malo soli.
PERUN "SKIDA" BORE
Perun ide dobro uz svako jelo, osim uz kolae. Da bi
ostao zelen, stavite ga, pre prenja, nekoliko
trenutaka u kljualu vodu.
Bogat je vitaminom A.
Stavljen u oblozima smanjuje oteenost zglobova :
uklanja bol izazvan ubodom insekta.
Kao ukuvan sok pomae uklanjanju pega na licu i
rukama.
Kao losion - pregrt listova ostavi se u au hladne
vode ceo dan - odlino je sredstvo protiv bora.
Kao aj podstie vee luenje mokrae : 100 grama
peruna (lie, koren, struk) na litar vode.
Saveti u vezi sa povrem : da biste ih sauvali svee,
zavite ih dobro u novinsku hartiju; posolite vodu pre
nego to pone da kljua; da biste sauvali hranljive i
vitaminske sastojke povra, naroito u kori, kuvajte
ga na pari.
180 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Nailaze topli dani i znojenja e biti sve vie. Za to e

se pobrinuti dva miliona znojnih lezda u oveijem
telu. Na jae znojenje, pored poviene temperature
vazduha, utiu : vrela jela sa otrim zainima,
nikotin, alkohol, kafa, aj, uzbuenje, telesni napor,
odea od nekih sintetikih vlakana i bolest. ovek se
najvie znoji po tabanima, akama, pod pazuhom, na
grudima i na leima. Neprijatan miris znoja nastaje
kad ga razloe bakterije. Zato kod pojaanog
znojenja valja obratiti veu panju na higijenu,
redovno pranje sapunom i upotrebu dezodoransa.
Protiv suvie obilnog znojenja tela postoje mnoga
sredstva u vidu dezodoransa, vrstih i u spreju. No,
ako je znojenje preterano, kou na telu
posle kupanja moete protrljati ovim
prirodnim losionom : prokuvano orahovo
lie procediti pa u to dodati malo
kolonjske vode. Izvanredno dobar rezultat
daje i losiranje koe vodom u koju ste nasuli malo
vinskog sireta.
Ako bojite kosu, svakako vam je nakon
pranja gruba i teka i ne moete je lako
raeljati. Zato na opranu i dobro
obrisanu kosu stavite regenerator i
zamotajte u aluminijumsku foliju. Neka tako stoji 10
minuta.
kozmetika

181

RIZNICA

SAVETA

Pege i fleke po telu nastaju ili zbog naglog sunanja,

ili zbog starosti. Na njih efikasno deluju kreme sa
bizmutom, ili belim prakom od ive, posebno ako
ste stariji od 40. godina. Sve u svemu fleke ne mogu
da se uklone, ali mogu da se ublae. Pokuajte da ih
premazujete sokom od paradajza, u koji ste stavili
dve kaike mleka. Ili napravite aj od 50 gr. peruna i
pola litra vode, pa vatom nanosite tenost bar
jedanput u toku dana.
Stavite kap-dve kolonjske vode u vodu za kupanje.
Penine mekinje
predstavljaju odlino
sredstvo protiv suve
upotrebite ih za negu tela.
koe. Pola kilograma
mekinja stavite u komad gaze, u vidu zaveljaja, pa
ovaj stavite u vodu za kupanje i dobro ga iscedite
kako bi se iz mekinja izvuklo to vie mlene
tenosti. Kupanje u mekinjama smekava kou i
smiruje nerve. Naroito dobro deluje protiv svraba
prouzrokovanog isuenom koom.
Ne bacajte

preparate za
sunanje,

AROBNI EALJI
Sigurno ih sebi moete priutiti. Ima ih na pijanim
tezgama raznih veliina i boja. A ba ti eljii su
dovoljni da budete u trendu. Bar to se frizure tie.
Dovoljno je da ih razbacate po kosi na sve strane.
ak i na elu pokupite kosu i pritegnite je eljiem,
182 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

ostavljajui samo nekoliko slobodnih pramenova.

Uostalom
naite
Uklanjanje malja
Ako ste ovo ponekad i propustili,
kombinacij
sada za to ne smete imati nikakvog
u koja e
opravdanja. Ako nemate vremena ili
vam
mogunosti da odete u
najbolje
kozmetiarski salon, gde e vam
odgovarati.
malje ukloniti toplim voskom
(postupak se ponavlja svakih mesec
dana), vrlo brzo i jednostavno to
moete uiniti i sami. Posle kupanja,
kada je koa mekana, malje ete
ukloniti brijanjem iletom, s tim to
kou, umesto sapunicom ili penom
za brijanje, moete namazati
mlekom za negu tela. Preostalo
mleko ete jednostavno utrljati u
kou.

Ako vam je
koa
izuzetno
suva,
trebalo bi
da je
podvrgnete
jednoj kuri
koja e
Skidanje malja
sigurno
Pomeajte nekoliko kapi glicerina sa
pomoi :
tri do etiri kaiice eera i malo
tokom
vode. To sve zagrejte da bude
nedelju
mlako i elastino. Maite time
maljava mesta krunim pokretima,
dana
kao da masirate. Pod prstima e
svakog
nastati mali valjuci koji sa sobom
jutra
odnose suvine dlake. Koa e
stavljajte
postati glatka.
hidratantnu
masku i
ostavite je da deluje oko est minuta.

kozmetika

183

RIZNICA

SAVETA

Za vama je naporan dan a to se, naravno, vidi i po

izgledu koe. Zato, oistite lice i stavite masku koju
ete pripremiti na sledei nain :
u dve kaiice peninih klica dodajte toliko
mineralne vode da se dobije gusta kaa. Masu
rasporedite po licu (predeo oko oiju ostavite
slobodnim), pa posle desetak minuta lice isperite
mlakom vodom.
Istroeni omiljeni ru ne morate da bacite,
jer moe da se iskoristi i onaj deo koji
stoji u futroli : etkicom za mazanje usana
lako ete izvaditi ostatke, a sa etkicom se
usne i inae najlepe mogu namazati.
Letnje vruine nisu nimalo naklonjene koi nogu.
Jesen je pravo vreme da joj bar malo nadoknadimo
sveinu. Kupite u apoteci boicu glicerina koji ete
pomeati sa sokom polovine limuna i prstohvatom
dejeg pudera. Meavinu svake veeri utrljajte na
noge. Iznenadiete se koliko se bolje oseate.
Koa vam je izgubila nekadanju
sveinu? Da bi tkivo zadralo
elastinost potreban mu je vitamin E (
pomorande i salate) i vitamin A (
argarepa, paradajz, kajsije).
Ako elite da svakodnevnu ishranu obogatite
vitaminima, mineralnim solima i drugim korisnim
satojcima, onda uzimajte to vie sokova od povra.
Stvar je ukusa hoete li meati sokove od povra sa
184 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

sokovima od voa (napr. sok od argarepe sa sokom

od jabuka) ili ete piti svaki posebno.
MELEM ZA DUU I TELO
Tokom vikenda priredite sebi taj luksuz da stavite
masku na celo telo : posle tuiranja, kou samo blago
istapkajte frotirskim pekirom, celo telo namaite
takozvanim univerzalnim kremom, i uukajte se u
ogrta ili veliki pekir od frotira. Lezite i mirujte 15
minuta.
Recept za rumenu i glatku kou : vitamin G ( jaja i
mleni proizvodi), vitamin B (jetra, iznutrice,
ostrige), gvoe (spana, soivo, cvekla). Ako ste
podloni konim bolestima, perutanju i drugim
poremeajima koe, pokuajte da im se oduprete
jedui banane, krompir, paradajz.
Ako su vam zubi potamneli usled
puenja, ili elite da budu belji i
sjajniji, negujte ih desetak dana ovako
: svaki put kad perete zube, prvo na etkicu istisnite
uobiajenu koliinu paste, a odzgo iscedite i nekoliko
kapi limunovog soka. Ve posle nekoliko dana
redovne nege zubi e biti blistavo beli, desni zdravije,
a dah sve.
Dezodorans koji se stavlja ispod pazuha (bilo "sprej"
ili "stik") nije samo miris : on sadri sredstva koja
kozmetika

185

RIZNICA

SAVETA

suavaju kanale znojnih lezda i smanjuju luenje

znoja.
Ukoliko trenutno nemate
dezodorans, ili vam je skup,
Obloge za vrat
skuvajte jak aj od nane i
ne lee samo grlo
vatom namoenom u aj
ve ne dozvoljavaju
protrljajte deo ispod pazuha.
stvaranje bora.
Stavite debeo sloj
krema, uvijte
pamunim alom i
tako prenoite.

Maska koja e vam uspeno

osuiti kou : ogulite sve
krompir, nareite ga na
ploke, stavite na lice i
Obloge za vrat
ostavite 5 minuta.
Vrat se esto
zanemaruje, a
Ako tonik, umesto vatom,
posledice te
na lice nanosite
nemarnosti postaju
rasprivaem, potroiete ga
vidljive. Zato, da se
znatno manje, a i bolje ete
bore ne bi pre
ga rasporediti po licu.
vremena ispoljile,
jednom nedeljno na Masna koa je anomalija u
vrat stavljajte
kozmetikom pogledu
obloge od tople i
prouzrokovana u najveem
hladne vode, koje
broju sluajeva preteranim
ete naizmenino
luenjem lezda, koje lue
drati po tri minuta .
masne materije na koi. U
uskoj vezi sa funkcijom
ovih lezda je i rad miinog tkiva koje se nalazi u
koi i iji je rad poremeen delom zbog njihove slabe
ishrane, a delom zbog nagomilavanja masnih materija
koje lue lezde. Masna koa takoe moe biti
posledica nekih poremeaja u organizmu, a najee
poremeaja u varenju.
186 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Pranje masnog lica treba obavljati toplom, pa ak i

vrelom vodom. Vodu omekati sa dodatkom malo
toaletnog sireta, ili sa boraksom. Upotrebite deiji
sapun, ili jo bolje sumporni. Nakon pranja u toploj
vodi, lice isprati hladnom vodom i obrisati pekirom.
Treba upotrebiti preko dana suvi krem, kao podlogu
za puder. minka mora biti suva, nikako masna. U
pogledu pudera za masnu kou, dobri su
adstringentni puderi (koji steu kou).
Limun je odlino sredstvo za masnu kou. Napola
raseenim limunom preite preko lica i vrata i pustite
da se sok upije u kou a potom isperite mlakom
vodom. inite to dva puta nedeljno.
Ulupano belance sa malo limunovog soka moe
posluiti kao odlina maska za negu masne koe.
Dri se na licu desetak minuta i skida mlakom
vodom. Ova maska takoe pomae skupljanju
proirenih pora na koi.
Bubuljice
su
komplikovanija
anomalija
u
kozmetikom pogledu, nego li suva i masna koa.
Vea pojava bubuljica na licu, moe da bude
manifestacija nekog oboljenja, ili poremeaja u
organizmu.
Ako nemate pri ruci masku za lice, stavite obian
krem za negu u debelom sloju. Ostavite ga 20 minuta
na licu i obriite papirnom maramicom.
kozmetika

187

RIZNICA

SAVETA

Ako vam zbog zime ili vetra ispucaju usne a nemate

odgovarajuu mast, namaite ih s malo meda u koji
ste kapnuli nekoliko kapi limunovog soka.
Pojave li se na licu pritii, premaite ih nemasnim
jogurtom i drite masku pet minuta na licu.
Domaa "piling" maska
Kaiku badema i dve kaike ovsenih pahuljica ili
mekinja samleti na mlin za kafu. Dodati malo mleka
da bi se dobila kaasta masa. Naneti na lice i posle 15
minuta, kada se maska stegne lagano
trljati lice krunim pokretima
(vrhovima prstiju). Ostatke maske
isprati ajem od lipe.
Domau "piling" masku trebalo bi
primenjivati svakih desetak dana.
Ako vam se nos brzo zacrveni na hladnoi, svakog
jutra i veeri masirajte ga mekanom etkicom (za
bebe) i povremeno stavljajte obloge od aja od lipe.
Poto usne nemaju lojne lezde, zimi vrlo lako i brzo
ispucaju. Zato bi uvek trebalo pri ruci da vam bude
groana mast (ima je i u obliku rua) kojom usne
treba namazati i nekoliko puta dnevno, pogotovu ako
dosta vremena provodite napolju.
Osetljive usne sklone isuivanju i ljutenju treba
svake veeri namazati nonom kremom i lagano
izmasirati mekom etkicom za zube. Ru za usne
izbegavati neko vreme, a umesto njega upotrebiti
samo sjaj u boji.
188 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Ako elite da vam usne budu jae namazane tada ih

morate uiniti "otpornim na poljubac" : na namazane
usne za kratko pritisnite papirnatu maramicu.
Usne e izgledati
punije ako u
sredinu stavite
trunku sedefastog sjaja za usne.
I sami moete napraviti masu koja
daje sjaj usnama : u malo parafinskog ulja dodajte
nekoliko kapi soka od limuna.
Bleda, loe prokrvljena koa postae ruiasta ako
prilikom ienja lica mleko ili krem blago utljavate
u kou mekanom etkicom.
Veoma je vano, pre stavljanja none kreme, prema
tipu koe, da se paljivo skine minka sa lica i to
pomou mleka i losiona. Tek tada se stavlja noni
krem koji se skida posle dvadesetak minuta uz pomo
vate.
Podoni ste edemima (otocima)? Borite se protiv njih
i jedui beli luk ili perun.
Koa vam je prilikom sunanja pocrvenela, zategla
se. Stavite na nju tanke renjeve lubenice i odmah e
vam biti lake.
Dnevnu minku moete da uz male korekcije
pretvorite u dopadljivu veernju minku. Dovoljno je
kozmetika

189

RIZNICA

SAVETA

da na osnovnu senku na kapke nanesete malo

svetlucave senke u istom tonu, a preko usana i
jagodica preete ruem neto tamnije boje.
Rumenilo zagasitih nijansi pristaje tamnoputim i
tamnokosim enama, dok ene svetlog tena i bledog
lica treba da odaberu rumenilo nenih ruiastih
tonova.
Olovku za obrve zailjiete lako i bez straha da se
mina slomi ako je prethodno stavite na nekoliko
minuta u hladnu vodu.
Kada upate obrve pincetu drite u pravcu rasta
dlaica pa upajte jednu po jednu i to jakim trzajima.
upati treba samo dlaice sa donje strane obrva. Da
bi upanje bilo bezbolnije pre nego to pristupite ovoj
operaciji, preite preko obrva ledom.
Krejon za iscrtavanje linije kapaka izaberite u istom
tonu sa senkom za kapke jer e naminkano oko tako
delovati prirodnije. Strogost iscrtane linije moete
ublaiti tako to ete je posle zavrenog minkanja
jo jednom ovla napuderisati senkom za kapke.
Trepavice e delovati gue ako pre mazanja preko
njih lagano preete napuderisanom etkicom za lice.
Osim utiska punoe na ovaj nain tedite i maskaru
jer je za minkanje dovoljan samo jedan sloj tua.

190 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Ako su vam obrve malo nakostreene, smiriete ih

lakom za kosu - na malu etkicu prsnite malo laka, pa
njom ietkajte obrve. Ako elite da malo i
svetlucaju, stavite trunku sjaja za usne.
Uz pomo malo boje vae oi e
izgledati krupnije uprkos oputenim
kapcima. Ceo gornji kapak osenite
svetlom senkom. Malo tamnobraon
senke stavite u prevoj kapka i na spoljni ugao oka.
Takoe malkice senke stavite i du donje ivice kapka
(kao li-niju) pa je blago rastrljajte.
Moda ne znate da se podloga za minku (ten) i
puder u kamenu najlake i najlepe nanose vlanim
suneriem. Na isti nain i minku tokom dana
moete popraviti : jednostavno, malo ovlaenim
(znai dobro isceenim) suneriem preite preko
celog lica.
Trepavice e izgledati gue ako maskaru stavite
prvo samo na vrhove, pa tek onda trepavice
premaete celom duinom. Tu sa trepavica, inae
najbolje je uklanjati specijalnim preparatom.
Bore oko oiju : Kada ste sami, iskoristite svaki
slobodan trenutak i radite ovu vebu protiv bora oko
oiju : kaiprstom i srednjim prstom pritisnite
slepoonice, dve-tri sekunde trepite, sklonite prste i
irom otvorite oi.
kozmetika

191

RIZNICA

SAVETA

Zube poutele od puenja povremeno

istite etkicom koju ste posuli sitnom
kuhinjskom soli. Poto ste njome istrljali
zube, isperite ih mlakom vodom.
Komadi tvrdog sira, to ga valja pojesti nakon
svakog obroka, odlino je sredstvo za ienje zuba,
naroito ako nemate mogunosti da ih perete svaki
put nakon jela.
Parfem mnogo bre isparava sa suve
koe. Zato pre stavljanja parfema kou
namaite sasvim tankim slojem
hidratantne kreme bez mirisa.
Za isti ten mesec dana natate pijte sok od jednog
limuna pomean sa sokom od jedne narande i
kaiicom meda. Imate li mastan ten? Operite lice
vodom u kojoj se kuvao kupus. Ona uklanja
masnou.
Nestalo vam je mleka za ienje lica? Komotno ga
moete zameniti obinim. Dve - tri kapi mleka stavite
na vatu. Oistite lice, operite ga mlakom vodom i u
kou utrljajte kremu.
Olovku za minkanje lake ete zaotriti ako je
prethodno izvesno vreme drite u frizu friidera.
Stvrdnuta mina olovke se nee polomiti pod jaim
pritiskom rezaa.

192 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Ako imate smeu kosu, a elite da bude svetlija, ovo

ete lako postii eim ispiranjem vlasi u jakom aju
od kamilice. Sto dvadeset grama kamilice treba
kuvati u litru vode sve dok koliinu ne svedete na
pola. Posle, ovaj ekstakt - aj, profiltrirati i time
vlaiti istu kosu, ostavljajui da se sui bez brisanja
pekirom.
Sedu kosu koja naginje ukastoj boji perite u
amponu kome ste dodali malo soda bikarbone u
prahu. Posle je morate obilno ispirati.
Oteenoj kosi pomoi e svakako specijalni amponi
za oteenu kosu, ali pokuajte i sa kupkom od
kinice.
KOPRIVA UVA VLAS
Kao to je poznato, kopriva je veoma
korisna za negu kose jer zaustavlja
opadanje i stimulie koren. Evo
recepata koji e vam omoguiti da
postignete dobre rezulatate: U litri vode
i sireta (pola vode-pola sireta) kuva
se aka sveeg koprivinog lia desetak
minuta. Zatim se ohladi, procedi pa tom
tenou izmasira koren ujutru i uvee.
Koren koprive priprema se ovako: pedesetak grama
korena kuva se desetak minuta u olji vode, procedi
se, pa se doda doda decilitar alkohola od 40 gradi.
Ovom tenou se istrlja teme i postiu se odlini
rezultati protiv peruti.
kozmetika

193

RIZNICA

SAVETA

Drugi recept : noem se isecka 150-200 grama

nadzemnog dela koprive pa se skuva u litri kinice,
ostavi da odstoji dva sata pa se koristi za ispiranje
kose ili veernju masau pomou komadia vate.
Tenost se uva u friideru i obnavlja svaka dva-tri
dana.
Kosu, ukoliko je zdrava, etkajte uvee i ujutru u 10
do 20 poteza. etkanje vam nee pokvariti frizuru,
ve naprotiv uinie kosu rastresitijom i frizuru
lepom. Najbolja je etka od svinjske dlake.
Da vam kosa bude meka isperite je mlakom vodom u
koju ste dodali kaiku soda bikarbone.
Da vam kosa bude sjajna i
rastresita, isperite je proceenim
ajem od majine duice, lorbera ili
ruzmarina.
Ako elite da vam kosa bude
vrsta, iskuvajte desetak listova
bokvice u litri
vode dok se koliina ne prepolovi.
Procedite i isperite kosu.
Mrlje na elu i iza uiju posle bojenja kose
otkloniete ako umrljana mesta protrljate vlanim
komadiem vate namoenim u pepeo od cigarete.
Pre odlaska na letovanje kosi valja priutiti vie nege
ako ne elimo da je sunce i morska so previe oteti.
194 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Pre svakog pranja kosu pemaite umancem i

ostavite da se osui, a potom je isperite amponom.
AMPON OD GOVEE SRI
Odlino sredstvo za isuenu i lomljivu kosu je
ampon od govee sri koji moete sami napraviti :
Iskuvajte goveu kost. Izvucite iz nje kaiku sri i
dodajte jedno umance, kaiku ruma i malo kolonjske
vode. Kosu prvo dobro operite amponom, isperite je,
a zatim stavite ovu meavinu na razdeljke,
razdvajajui pramen po pramen. Ostavite da deluje
sat-dva, a onda isperite kosu nekoliko puta hladnom
vodom. Ponovite postupak dva do tri puta u toku
mesec dana.

Pre nego to farbate kosu, operite je

neutralnim sapunom i dobro osuite
pekirom.
Da biste povratili sjaj kosi, operite je
jajetom kome ste dodali kaiku ruma.
Zatim kosu isperite vodom u koju ste sipali
malo sireta.
Ako vam kosa opada povremeno je namaite ovom
smesom : pomeajte malo gasa maslinovog ulja i
kaiku alkohola.
Pranje kose. Postoji miljenje da e se kosa dobro
oprati ako se ampon ostavi da na kosi deluje due
nego to je to na pakovanju oznaeno. Ipak to nije ni
kozmetika

195

RIZNICA

SAVETA

tano ni dobro. Naime, amponi sadre aktivne

supstance koje deluju snano i brzo, a ako se dozvoli
da deluju due nego to je potrebno, samo e isuiti
kosu.
Tanka kosa e dobiti na punoi ukoliko je posle
pranja blago navlaite uvrivaem, a zatim osuite
eljajui je od potiljka ka elu.
Kosa nee izgubiti sjaj i elastinost uprkos estom
pranju ukoliko za to koristimo sasvim blagi ampon.
Takav ampon ete lako prepoznati - u dodiru sa
vodom daje nenu i ne suvie obilnu penu.
Ako elite da vam kosa ima crvenkasti sjaj isperite je
vodom u kojoj je pet minuta kljualo lovorovo lie (
na litar vode 30 grama lia ).
Kosi ete povratiti sjaj ako je
operete jajetom kome ste dodali
kaiku ruma. U vodu za ispiranje
stavite malo sireta.
Lak za nokte koji se zgusnuo
razredite ili specijalnim
sredstvom ili dosipanjem manje koliine bezbojnog
laka za nokte (koji je uvek teniji nego onaj u boji).
Za razreivanje ne treba koristiti aceton jer on
nepovoljno deluje na kvalitet i osobine laka.
U nedostatku acetona. Zalepite komadi selotejpa na
nokte. Zatim naglim pokretom povucite selotejp na
kome e ostati sav lak.
196 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Nokte treba pre lakiranja dobro osuiti pekirom jer i

najmanji trag vlage smanjuje vrsinu laka, naneti sloj
kasnije brzo puca, ljuti se i nokti izgledaju neuredno.
Ako su vam ruke pocrnele od voa,
protljajte ih zelenim paradajzom.
Lak za nokte e biti sjajniji, gui i
bre e se suiti nanesete li ga poto
ste boicu stavili u posudu sa vruom
vodom. Boica pritom mora biti dobro zatvorena.
Ruke svake domaice mnogo trpe zbog raznih kunih
poslova. Pokuajte ih zatititi tako da ih nakon
obavljenog posla negujete nekim od ovih naina :
Najjednostavnije je iste i suve ruke namazati uljem
za negu deije koe i na 10 minuta navui gumene
rukavice. Potom ruke treba samo obrisati mekom
krpom.
Za ruke je vrlo delotvorna i meavina od kaike
glicerina i pola kaike limunovog soka. Nanesite je
na ruke i priekajte minutu ili dve da je koa upije.
Biete iznenaeni rezultatom.
Ako vam je u pripremi kolaa ostalo koje belance,
nemojte ga bacati. Umutite ga i nanesite na ruke koje
e vam posle "tretmana" biti nene i meke.

kozmetika

197

RIZNICA

SAVETA

OTKLONITE UMOR NOGU

Ako osetite zamor u nogama
pokuajte sledee :
Dva-tri puta na dan promenite
obuu, menjajui visinu podpetica
Visoku podpeticu ne nosite vie sati
dnevno
Tesnu obuu proirite kod obuara
Jednom nedeljno negujte stopala i listove hranljivim
kremama i koristite hladne i tople kupke.
ene koje nose visoke podpetice im dou kui treba
da zamene cipele ravnim papuama, kako bi
odmorile miie na listovima nogu. Veoma je korisno
podii noge na stolicu kad god se za to ukae prilika.
Osobe kojima se mnogo znoje stopala treba da
izbegavaju arape od vetakih vlakana (nositi
pamune i vunene), kao i cipele od skaja. Uz redovno
pranje nogu, potrebno je i posipati ih talkom s
dodatkom sredstava za dezinfekciju i prskati sprejom
protiv znojenja. Naizmenine kupke hladnom i
toplom vodom, sa malo soli, takoe su vrlo korisne.
Crvenilo nogu se otklanja kupanjem u
aju od nane (100 gr. na jedan litar vode).
U prolee treba izbegavati cipele sa
preterano visokom ili niskom petom kao i
cipele sa gumenim onom.
198 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Masnou od peenja mesa ohladite i stavite zajedno

sa ostacima supe u friider. Sutradan ete lako skinuti
viak masti, koji ostavite u teglu. Svakog dana time
namaite pete, prste i tabane, pa ak i zglobove nogu
i ruku. uljevi e nestati i nee se napraviti novi.

kozmetika

199

RIZNICA

SAVETA

MRLJE
Svakome se deava da mu se pojedini delovi odee ili
bilo koja druga tkanina zamasti, ili isprlja na
pojedinim mestima od neke organske ili neorganske
materije. Kako i na koji nain oistiti pojedine mrlje
je pitanje koje podjednako mui sve domaice.
Univerzalno sredstvo ne postoji, jer svaka materija
ponaosob drugaije reaguje na razliita sredstva za
ienje i odstranjivanje mrlja. Zato prilikom ienja
tekstila od fleka i mrlja treba posebno voditi rauna o
sastavu materije, kvalitetu, otpornosti, postojanosti
boja i slino.
Da biste uspeno mogli da odstranite mrlje i istite
tkanine, potrebno je, pored korienja pojedinih
sredstava za ienje, drati se i odreenih pravila :
Mrlju treba otkloniti to pre, jer se svee
mrlje lake iste od starijih i krae deluju
na umrljanu materiju.
Sredstva za uklanjanje mrlja drati uvek
na istom mestu, da biste za sluaj potrebe
mogli odmah da ih upotrebite.
Sredstva moraju biti deklarisana tano oznaena i
posebno osigurana, tj. nepristupana za decu, jer
mnoga su otrovna.
Kod skupocenih materijala potrebno je, pre upotrebe
nekog sredstva, uraditi tih-probu na paretu iste ili
sline materije, a kod odee na avovima sa
unutranje strane.
200 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Treba utvrditi poreklo mrlje da biste znali koje se

sredstvo moe upotrebiti.
Neka od sredstava za ienje su lako isparljiva i
veoma zapaljiva.
ienje sa takvim
sredstvima iziskuje
posebnu panju i treba
voditi rauna o udaljenosti toplotnih izvora (vatre) i
ventilaciji prostorija.
Pojedina sredstva za ienje su otrovna i nagrizaju
kou. Treba voditi rauna da ne dou u dodir sa
ranicama i ogrebotinama na rukama. Posle upotrebe
ruke dobro oprati i namazati kremom.
Stvaranje kunih zaliha sredstava za otklanjanje mrlja
i ienje ne iziskuje naroite izdatke, a u datom
trenutku moe se viestruko isplatiti.
U tu svrhu dajemo vam krai popis pomenutih
sredstava s naznakom za ta se mogu upotrebiti :
Alkohol skida mrlje od masti i smole.
Amonijak se upotrebljava za ienje mrlja od smole
i katrana, a pomean sa sapunicom odlino isti belo
rublje.
Benzin uspeno otklanja masne mrlje, pod uslovom
da je ist, jer pri upotrebi zamaenog benzina oko
mesta koje je ieno ostaje trag koji se teko
otklanja.
Glicerin slui za ienje mrlja od kafe i piva.
Hidrogen uspeno isti fleke od voska. Treba ga
drati u flaicama tamne boje.
kozmetika

201

RIZNICA

SAVETA

Hloroform otklanja mrlje od ribljeg ulja i mrlje od

jodne tinkture.
Magnezijum, talk i glina su sredstva pomou kojih
se izvlae mast i ulje iz tkanina. Mogu se
upotrebljavati pomeani sa benzinom ili piritusom,
ime se postie vei efekat.
Niador otklanja mrlje od vlage s vea i posteljine.
Sire se upotrebljava za ienje srebrnog posua i
ostalih predmeta od srebra.
Terpentin uspeno rastvara i otklanja mrlje od smole,
masnih boja i ostalih masnoa.
piritus uklanja razne mrlje od masti, naroito ako je
ist, tzv. denaturisan.
Mrlje od vina:
Odmah pospemo solju i posle 1/4 sata isperemo
vodom. Potom mesto koje je oflekano potopimo u
mleko i opet isperemo vodom.
Ako su mrlje od vina na materiji bele boje, uflekano
mesto treba odmah namoiti limunovim sokom ili
hidrogenom, pa izloiti suncu.
Mrlje od vina na svilenim tkaninama uspeno se
uklanjaju piritusom ili istim
benzinom.
Mrlje od vina ruica najpre
odstranjujemo hidrogenom, a
zatim razblaenim amonijakom.
Mrlje od anilinskih boja iste se tako to piritusom
odstranimo malo boje, zatim osuimo namazano
202 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

mesto istom krpicom, pa onda ponavljamo postupak

dok se mrlja ne oisti.
Za skidanje mrlja od masnih i lak boja potrebno je
voditi rauna o sastavu materijala koji je uflekan, jer
od toga zavisi koje e se sredstvo upotrebiti za
odstranjivanje fleka.
Mrlje od piva treba isprati, najbolje dok su jo sasvim
svee, vodom u kojoj je rastopljeno dosta
soli.
Mrlje od re na tkanini otkloniete na
sledei nain: zagrejte u loncu vodu sa
sokom od limuna i na pari drite nekoliko minuta deo
tkanine na kome je mrlja. Potom operite napareni deo
vodom i deterdentom i na kraju isperite istom
vodom.
Ako vam se dogodi da vam na svetli stolnjak
padne cigareta i ostavi runu smeu mrlju,
evo recepta - paljivo to mesto preite
tapiem za uho umoenim u varikinu. Ako je
potrebno, postupak ponovite. Stolnjak e opet biti lep
kao i pre.
Mrlje sa konih cipela u boji namaite najpre sokom
od limuna, a zatim mlekom. Ostavite da se osui, a
zatim premaite kremom za kou u boji cipela.
ute mrlje sa unutranjih zidova ajnika
lako ete ukloniti ako ih snano protrljate
ovlaenom krpicom koju ste prethodno
zamoili u so.
kozmetika

203

RIZNICA

SAVETA

UKLANJANJE MRLJA
U prazninom raspoloenju zaas se prolije vino,
prsne masnoa, prevrne oljica sa kafom na stolnjak...
Ukoliko se ove mrlje odmah oiste, uspeh je
sigurniji. Evo nekoliko uputstava za ienje
najeih mrlja :
Mrlju od belog vina treba odmah posuti solju i isprati
mlakom vodom. Ukoliko je vino crno, mrlju treba
preliti belim vinom i solju i takoe isprati istom
vodom.
Mrlju od crnog vina moete natopiti i sveim
mlekom i ostaviti nekoliko minuta, dok ne izbledi, a
zatim isprati vodom.
Mrlje od vonog soka, aja, pomorande ili nekog
drugog voa treba odmah navlaiti sokom od
limuna, ostaviti da deluje nekoliko minuta, a
zatim isprati istom vodom. Postupak se po
potrebi, moe ponoviti nekoliko puta..
Mrlje od kafe treba natopiti toplom vodom u kojoj je
rastvoreno malo glicerina, a zatim isprati.
Sveu mrlju od masnoe treba posuti talkom, deijim
puderom ili mekim branom i ostaviti da stoji
nekoliko sati. Zatim se prah istrese i ietka istom
etkom.
Mrlje od likera treba odmah isprati mlakom vodom, a
ako su se ve osuile, moraju se najpre istrljati
razblaenim piritusom.
Vosak od svee koji je nakapao na
stolnjak ili na tepih treba paljivo

204 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

istrugati noem, pazei da se tkanina ne oteti, a

zatim istrljati tamponom od vate ili iste krpe,
namoenom u alkohol. Na kraju treba na mrlju staviti
upijajuu hartiju ili nekoliko puta presavijenu belu
papirnu salvetu i prei vrelom peglom.
U kuhinji se lako moe dogoditi da vam vrelo ulje ili
mast poprska odeu. Najbolje je da mrlje odmah
prekrijete slojem talka, deijeg pudera ili mekog
brana, i posle desetak minuta ietkate. U veini
sluajeva prah e sasvim upiti masnou sa tkanine. U
svakom sluaju, ono malo to je ostalo lake ete
kasnije ukloniti benzinom ili pranjem.
Voe ostavlja rune mrlje na dejoj odei koje se
esto ni iskuvavanjem ne mogu skinuti. Postoji jedan
jednostavan nain : sveu mrlju od voa nakvasite
kiselom vodom i ve posle nekoliko minuta ona e
izbledeti i nestati.
U sezoni voa, kad maliani esto zaprljaju odeu, a
ove mrlje se najtee iste, pogotovu ako su se osuile
i neko vreme stajale. Najbolje je odmah nakvasiti ih
siretom i dobro isprati hladnom vodom. Ako je
tkanina sintetika, moe se upotrebiti ist alkohol, a
ako je pamuna obino pomae limunov sok,
ispiranje hladnom vodom i ostavljanje tkanine da se
osui na suncu.
kozmetika

205

RIZNICA

SAVETA

U toplim danima vie se znojimo, pa esto na odei,

ispod pazuha, ostaju rune mrlje. Pranjem se obino
uklanjaju, ali ako odea nije za pranje, pokuajte da
oistite mrlju trljanjem krpicom nakvaenom vodom
sa amonijakom ili vodom i siretom. Posle toga
ostavite odeu na vealici, negde na vazduhu, da se
nakvaeno mesto osui i miris amonijaka ili sireta
izvetri.
Kad istite neku mrlju na tkanini, bilo vodom ili
nekim drugim sredstvom za ienje, imajte na umu
da ete najbolji efekat postii ako vunene
tkanine istite vunenom krpom, pamune
pamunom, a svilene svilenom.
Ako ste pastom za obuu zaprljali pantalone ili neki
drugi deo odee, pokuajte da ih oistite tako to ete
ih natopiti alkoholom, a posle nekoliko minuta dobro
istrljati istom krpom.
S pamunih i lanenih tkanina mrlje od znoja najlake
ete ukloniti ako ih istrljate krpicom koju ste umoili
u obino sire.
Ako su na punijim tkaninama (na primer : od vune)
ostale mrlje od znoja pokuajte ih ukloniti pomou
amonijaka. U litru vode stavite dve kaike amonijaka
i tim rastvorom dobro istrljajte svaku mrlju.
Mrlje od crnog vina sa stolnjaka ili odee
najlake ete ukloniti penom za brijanje.
206 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

Nanesite je na mrlju, ostavite da malo odstoji i

isperite.
Mrlje od parfema najee se mogu ukloniti
alkoholom. I to je sva mudrost.
Staru mrlju od parfema pokuajte ukloniti tako da je
naizmenino umaete u rastvor vode i sireta
odnosno vode i alkohola. Potom je isperite u toploj
vodi.
Mrlje od kie na konoj tani otkloniete ako njome
preete nekoliko puta iznad lonca sa kipuom
vodom. Na kraju je obriite suvom krpom.
ute mrlje na prstima puaa ne izgledaju
lepo. S vremena na vreme treba prste istrljati
komadiem vate natopljene u sok od limuna.
Masne mrlje na hartiji mogu se otkoniti ako se ispod i
iznad zamaenog dela stavi komadi upijajue
hartije pa preko ove pree mlakom peglom. Ukoliko
mrlje ne nestanu, operaciju ponoviti stavljajui,
razume se, istu upijajuu hartiju.
Prosuli ste crno vino na stolnjak. Ako odmah preko
mrlje naspete belog vina mrlja e nestati.

URADITE SAMI

kozmetika

207

RIZNICA

SAVETA

Toplije vreme sve vie dozvoljava vonju biciklom.

Evo nekoliko saveta o odravanju ovog tokaa :
bicikl se nikada ne isti vodom, nego
samo suvom krpom koju smo prethodno
umoili u malo petroleja. Delovi koji su
nepristupani iste se etkom.
Ako ekser kucate u drvo, ono se esto - raspukne. To
se nee desiti ako vrh eksera premaete sapunom.
Ako ste za ekser napravili veliku rupu ili
se ona sama napravila zbog estog
skidanja slika omotajte ekser namoenim
papiriem i vratite ga na staro mesto.
Da bi zavrtanj lake prolazio kroz drvo, premaite ga
sapunom ili mau.
Da se ne bi pravile pukotine u drvetu prilikom
zakucavanja eksera, zatupite malo njihove vrhove.
Ako vam esma curi a nemate pri ruci novu gumicu,
moete
se
posluiti
uvrnutim
kanapom
premazanim uljem.
Da biste napravili rupu u
ploi
od
keramike
zalepite pare flastera pa
onda polako zakucajte ekser otrog vrha.
Ako je potrebno provrteti rupu u lesonitu ili u malteru
na zidu, prenika oko 20 mm., za to se moe
napraviti burgija od limenog zatvaraa za pivske flae
ili vone sokove. Zatvara treba u sredini probuiti
208 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

burgijom od est do osam milimetara, zatim ga

navui na zavrtanj odgovarajueg prenika koji ima
lozu sve do same glave. Zatim poklopac pritegnuti sa
dve kontra matice. Zavrtanj se stavlja u eljust
builice i bui kao sa normalnom burgijom. Kada se
jedan zatvara istroi (istupi) lako se moe zameniti
drugim.
Strunjaci su izraunali da e ako gledate
TV-program tri sata dnevno, mesena
potronja elektrine energije biti oko 9
kilovat asova za televizor u boji, novijeg
tipa, a trostruko vea, oko 27 kilovat asova za stariji
tip, snage oko 300 vati. Za isto vreme crno-beli
televizor novijeg tipa utroie oko 6-7, a starijeg 18
kilovat asova.
Radio prijemnik troi veoma malo struje, pa se reim
ukljuivanjem mogu utedeti male koliine energije.
Tako, na primer, aparat jaine 30 vati moe da bude
ukljuen itavih 33 asa i 20 minuta, pa da potroi
samo jedan kilovat-as energije.
Pri veernjem itanju struja se najefikasnije tedi ako
se potpuno iskljue "veliki potroai" (luster, jake
sijalice), a umesto njih se na gornji deo same knjige
prikai patent lampica od 15 ili 25 vati. Tako se
mogu itati i novine, ako se pozadi pojaaju
kartonom odgovarajue veliine i onda privrsti
lampica.
Pokvari li se usisiva za prainu,
uvek prvo ispitajte utinicu i
prikljuni kabel, koji je esto oteen
zato to je izloen stalnim
kozmetika

209

RIZNICA

SAVETA

uvijanjima. Tada promenite kabel ili ga skratite.

Ako nema oteenja na dovodnim icama, kvar na
usisivau obino je na ugljenim etkicama na motoru.
Ukoliko su istroene, promenite ih, a dobro pogledajte i
oprugu koja ih dri, jer i ona moe popustiti.
Problema sa ugljenim etkicama imaju i ostali aparati s
elektrinim motorom (mlin za kafu, mikser), a kvar se
uklanja zamenom.
Posle stalne gradske vonje i posle zimske este
upotrebe "sauga", u motoru automobila su se nataloile
tetne materije (gare na glavama cilindra i slino).
Nain da se te materije odstrane je dua vonja na drumu
(desetak kilometara). Pri tome treba voziti pod srednjim
brojem obrtaja i samo povremeno, za kratko vreme
pritisnuti "gas" do kraja. Cilj te vonje je da motor
postigne punu radnu temperaturu, pri kojoj sve tetne
materije sagore.
Da li je sagorevanje u motoru vaeg automobila
prvilno i dobro moete da proverite na izduvnoj cevi.
Ispravan odnos smee goriva i vazduha karakteristian je
po mrkosivoj boji izduvne cevi, koja je uz to i potpuno
suva. Kada takvu cev dotaknete, na prstu ostaju tragovi
sitnog, mrkog praha.

210 kozmetika

RIZNICA

SAVETA

mali saveti
Moda e vam se uiniti neverovatnim, no najlonske
arape e mnogo due trajati ako ih umoite u hladnu
vodu, dobro ocedite i - zamrznete. Pokuajte, isplati se.
Prozorska stakla najbolje je brisati krpom natopljenom u
alkohol ili domau rakiju. Tada su prozorska stakla ista i
bistra kao izvorska voda. Vodu pri pranju prozora treba
izbegavati jer tako propada drvenarija na prozorima, a
posao se ovako obavi za desetak minuta.
Da beli stolnjaci, koji due stoje u ormaru, ne bi pouteli,
treba ih uviti u plavu svilu ili plavi pakpapir.
Od starih, neupotrebljivih mukih
arapa moete nainiti vreice za
prihvatanje lonaca i ostalog posua
sa vatre.
Od starih enskih najlon arapa
moete napraviti lepo jastue ili
prostirku za kupatilo.
Kad klju poinje da zapinje u bravi, nikako ne
valja upotrebiti silu. Rezultat tad moe biti da se on zalomi
- i eto priline nezgode. Umesto toga klju treba namazati
parafinom (svee) i onda otkljuavati bravu. Moe da
mali saveti

211

RIZNICA

SAVETA

poslui i kap lakog ulja za podmazivanje maina za

ivenje.
Ima ljudi koji gase cigarete, ili ih ostavljaju, na tanjiriima
za crnu kafu. Razume se, to se ne radi. Ipak, ako se to
dogodi, domaica e moi da ukloni gadne ute mrlje od
nikotina sa porcelana, ako ga istrlja kuhinjskom solju, pa
ostavi da tako malo postoji. Na kraju se ispere u mlakoj
vodi i mrlja e nestati.
Komarci vam nee remetiti miran san ako na stoi kraj
postelje stavite saksiju sa geranijumom (mukatla) ili au
sa buketiem sveih granica paradajza.
Nezadrivu elju za zevanjem - tako
neprijatnu pojavu kada ste u drutvu otkloniete ako vrhom jezika golicate
nepce.
Bikarbonat sode, popularniji kod nas kao soda bikarbona,
moe se viestruko upotrebljavati za razne svrhe.
Najpoznatije je njeno pozitivno dejstvo na varenje, zatim
pri spravljanju kolaa, kod kuvanja i u orbi
da ne uskisne, kod pranja flaa, aa,
eljeva itd.. Upotrebljava se i kod
opekotina, kod ujeda insekata, a u
rastvoru i kao dezodorans za osobe koje
se znoje.
212 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

Naoare operite u destilovanoj vodi i obriite papirnom

maramicom.
Naoare moete oistiti i papirom u koji cveari
umotavaju cvee. Najbolje je da takav papir iseete
na kvadratie i stavite u toaletnu torbicu.
Da se naoari ne zamagle, premaite ih
meavinom 2 dl. alkohola i 10 gr. glicerina.
Kese od hartije koje se obino bacaju, mogu dobro da
poslue za ostavljanje vunenih alova, rukavica i arapa
preko leta. Ako u njih stavite malo naftalina i dobro
zatvorite sauvae vunene stvari od moljaca.
Od delova arenih haljina koje vie ne nosite moete
napraviti torbice i vreice za ostavljanje tankih arapa,
pojaseva i raznih sitnica kojih u domainstvu uvek ima na
pretek.
Ako na crno beloj fotografiji elite da to bolje izgledate,
uvek usne premaite svetlijim ruem. Tamni bi ru od
vaih usana na
fotografiji napravio runu tamnu mrlju.
Na ukrasne svee, obojene i lakirane, koje se ree pale,
lako se nahvata praina, pa potamne. Vratie im se stari
sjaj i bie iste ako ih paljivo operete u mlakoj vodi u
kojoj je rastopljen sapun.

mali saveti

213

RIZNICA

SAVETA

Predmeti nainjeni od roga, naprsli ili polomljeni, slepie

se ako polomljena mesta premaete acetonom, ostavite
izvesno vreme da omekaju ili "eliraju" i onda ih spojite.
Ostaci sapuna, kada se dobro osue, mogu da se upotrebe
umesto krojake krede - za prepravku odee.
Dogodi se da neki zarao zavrtanj lei tako u
navoju da se ne moe podmazati ili naprskati nekim
sprejom za tu svrhu. Tad treba odvrtku to bolje
usijati i prisloniti na zavrtanj.. On e se od nje
zagrejati i proiriti, a time rairiti i lozu oko sebe. Kad se
ohladi moi e da se odvrne.
Tepihe i druge prostirke nikada ne treba tresti s lica, ve
uvek okrenuti na nalije. Kada je treenje gotovo, tepih
okrenuti na
Operite stare fotografije
lice i metlicom dobro
Tako to isitnite sapun i
oistiti, a zatim
pomeate ga sa alkoholom.
osveiti mlakom
Vatom umoite smesu, pa trljajte
fotografije.
vodom i
siretom.
Ako lomljive stvari aljete potom,
zamotajte ih u vlaan novinski papir.
Zalepie se, i tako ete sauvati lomljivu
poiljku.
Sendvie, koji su vam ostali od nekog
214 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

slavlja, nemojte bacati ve ih sloite na namaeni pleh za

peenje,
drugog jutra podgrejte u vruoj rerni i posluite kao
ukusan doruak.
Flae u kojima je pre bila neka masna tenost, na primer
ulje, moete uspeno oistiti na vie naina :
U flae staviti sitno narezan sirov krompir i malo sireta,
ostavite da stoji pola sata, zatim dobro protresite i smesu
izlijte. Potom flae isperite toplom vodom.
Talog od kafe s neto tople vode ostavite da nekoliko
minuta stoji u flai. Zatim flau dobro protresite, smesu
izlijte i operite vruom vodom.
Flae u kojima je pre bilo sire, vino ili neka slina
nemasna tenost oistite tako da ih napunite toplom
vodom, dodate kaiku krupne soli i neko vreme tresete.
Naposletku ih isperite istom vodom i osuite.

Daica za luk se vremenom iskrivi. Ispravljanje je

jednostavno. Daicu treba dobro navlaiti vodom, a zatim
staviti neki teak predmet koji e prekriti celu povrinu.
Ostaviti da stoji 24 sata.
Prilikom ienja putnih torbi i kofera morate oistiti i
bravice.Treba ih spolja i iznutra posuti
deijim puderom. Samo tako bravice
nee zarati.

mali saveti

215

RIZNICA

SAVETA

Ukoliko prilikom prepravke haljina treba da oparate

avove, to ete najbolje uraditi iletom. Da se ne biste
posekli, jednu stranu ileta vrsto uglavite u zapua od
plute. Prsti e na taj nain imati sigurniji oslonac, a potezi
iletom e biti precizniji.
Ako vam je na neki vaan dokumenat kapnulo ulje,
nemojte oajavati. Stavite ispod i iznad dokumenta
komadi upijajue hartije i preko nje preite mlakom
peglom. Ponovite to nekoliko puta stim to ete svaki put
staviti novi komadi upijajue hartije.
Ako vam zapinje zatvara, namaite ga tvrdim sapunom,
pa e posluiti jo neko vreme.
Da se na ekranu ne bi skupljala praina,
povremeno ga premaite krpom natopljenom
limunovim sokom.
Kako razlikovati pravu lanenu tkaninu od
pamune ili meavine sa sintetikom? Napravite
mali eksperiment sa glicerinom. Lanena tkanina upie kap
glicerina i napravie providnu mrlju. Pamuk ne upija
glicerin, pa ete mrlju osetiti pod prstima kao blagu
uzviicu.
Kad gumeni suer otvrdne, treba ga potopiti u toplu vodu
u koju je naliveno sire, pa dobro izgnjeiti. Tako e mu
se vratiti elastinost.
Ukoliko vam u roretu ili pei ostanu nesagoreli,
ugljenisani komadi drveta, nemojte ih baciti, moete ih
koristiti kao drveni umur za rotilj.
216 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

Izgrebano staklo ili plastika na asovniku izglaae se na

sledei nain : u mali tanjir staviti po pola pepela od
cigarete i talka, kanuti malo alkohola i u tu smeu umoiti
i uporno trljati staklo. Na kraju ga oistiti vatom
natopljenom alkoholom.
Ako postoji sumnja da vam plinska boca ili crevo proputa
gas nemojte to proveravati primiui zapaljenu ibicu jer
to moe biti opasno. Posluite se radije jednim sunerom
natopljenim u dobro sapunjavu vodu pa njime preite
sumnjiva mesta. Ako se pojave mehurii znaete da je to
mesto gde gas izlazi.
Da biste lake i bre otopili nagomilani led u friideru
uinite to fenom za suenje kose. Prethodno, naravno,
treba iskljuiti friider.
Nije dobro duek lupati sa praherom, jer e se izlomiti
vlakna sa kojima je punjen. Poto su navlake na duecima
od veoma gusto tkanog materijala, potpuno je dovoljno
ako ih briljivo oetkamo.

U nedostatku

kaike za cipele
moe posluiti i maramica.
Jedan kraj maramice stavite u
unutranjost pete od cipele i
zavucite nogu povukavi
maramicu.

mali saveti

Pogreno nalepljenu
marku na pismu elite
da odlepite, a da se ona
pritom ne oteti. Evo
kako: stavite ispod i
iznad mesta gde je
marka nalepljena
komadi hleba
217

RIZNICA

SAVETA

pa taj "sendvi" pritisnite neim tekim i ostvite da tako stoji

desetak minuta. Marka e se odvojiti, a lepak se nee otetiti.
Ako se krpa od jelenske koe (za brisanje prozora i
automobila) ukruti, to znai da je izgubila svoju prirodnu
masnou zbog ispiranja u vodi sa savremenim
deterdentima. U tom sluaju treba je potopiti u mlaku
vodu i dobro natrljati dobrim, starim, domaim sapunom
koji sadri masnou. Kad se izgnjei tako da sve bude u
peni, ostavite je tako pola sata, pa potom isperite opet u
mlakoj vodi.
Prenu kafu najbolje je mleti u mlinu, i to pre u domaem,
nego u radnjama, a najgore je u onim malim elektrinim
mlinovima sa otrim krilcima. Razlog : u elektrinom
mlinu kafa se pri mlevenju najvie ugreje,
pa gubi deo arome. Uz to, to je kafa sitnije
samlevena, vea je ukupna povrina zrnaca
koja dolazi u dodir sa vodom, pa je napitak
ukusniji.
Kad vodoravne linije ravnomerno prelaze preko ekrana
televizora, protresite malo kabl antene. Ako se pri tome
slika za kratko vreme smiri, znai da je negde slab kontakt
u kablu, pa treba nabaviti nov.
Nije poeljno "seckati asopise", ali ako se ba mora isei
neki list onda to treba uiniti tako da onaj drugi list koji je
218 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

sa ovim u vezi, ne ispadne. Da se to ne bi dogodilo ispod

lista koji se iseca, stavite tanji drveni lenjir, pa iletom
vucite bar deset milimetara dalje od linije povezivanja
asopisa.
Da bi se otri delovi makaza zatitili da se ne istupe ili da
se neko neoprezan njima ne ozledi postoji jednostavno
reenje: valja uzeti komadi gumene ili plastine cevi
takvog prenika koji e omoguiti da se cev bez veeg
zapinjanja navue na otre delove makaza - sve do samih
prstenova za dranje prilikom rada.
Obian naprstak od plastike moe zaas da se
preobrati u mali "neseser" za igle. U naprstak
treba ubaciti komad plute u koju e se
zabadati vrhovi igala.
Da bi konac, uglavnom onaj kojim se priiva dugmad, bio
vrst i due trajao, treba ga pre upotrebe provui dva-tri
puta kroz vosak.
Termometar u ijem se stubu iva zgrudvala i razbila u
kuglice treba staviti u toplu vodu, koja e podii ivu i
spojiti grudvice. Kada stub ive postane ponovo
kompaktan, stresti termometar, koji je tada normalno
upotrebljiv.
mali saveti

219

RIZNICA

SAVETA

Ako vam se vakaa guma zalepi za deo odee probajte da

je ostavite 2-3 sata u zamrzivau. Posle toga ete bez
problema ukloniti stvrdnutu "vaku".
Svee e due goreti i trajati ukoliko ih drite nekoliko
dana u friideru.
Ukoliko imate veu koliinu cigareta, uvajte ih u kutiji za
povre u friideru, pa e tako due ostati svee.
Cvee u vazi ostae due svee ako prilikom menjanja
vode, vazu dobro operete a u sveu vodu stavite malo soli.
So spreava razvijanje bakterija usled kojih dolazi do
breg truljenja stabljika.
Ako elite osveiti vetako cvee, drite ga neko vreme
nad parom.
Mukatle koje ste uneli u stanove ili svetle hodnike, u
posudama u kojima ste ih gajili tokom leta, treba sauvati.
To je mogue ako znate sledee:
Mukatle su biljke svetlosti,
Lake podnose suvu nego vlanu zemlju,
Lake podnose hladnou kada su suve.
Zato, tokom zime, stavite ih na mesto koje je to blie
izvoru svetlosti i sasvim smanjite zalivanje. Na taj nain
spreiete da im stabla ponu naglo da rastu, izduuju se i
postanu ukasta, a listovi sitni i bledozeleni. Takav rast
220 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

samo iscrpljuje biljku i do prolea moe izazvati njeno

potpuno propadanje.
Da biste dohranili kune biljke, pripremite im ovakav
obrok : dva do tri epia za skidanje temperature deci
izgnjeite i pomeajte s aom kiselog mleka. Posluite
tom poslasticom svoje biljke i biete zadovoljni i vi i one.
Ukrasno bilje zalivajte vodom u kojoj ste prethodno prali
meso.
Uvelo cvee oporavie se u veini sluajeva umoite li
treinu drke nakratko u kljualu vodu. Ako se cvet
uspravi, opareni deo drke odreite, a cvet stavite u sveu
vodu.
Crve u teglama za cvee lako ete "iseliti" ako u njih
ulijete hladan "aj" od orahovog lia ili divljeg kestena.
Da bi vae cvee ostalo due lepo, svee i uspravno, svaki
dan mu uz menjanje vode podreite i krajeve pa ga tek
onda vratite u vazu. Ako su cvetovi pognuli glavu, kroz
sredinu svakog cveta i stabljiku provucite akalicu.

ak i za kanarince valja menjati jelovnik, naroito zimi.

Dajte im malu koliinu soka od paradajza jer je bogat
vitaminima. To e im dobro initi i bie vam zahvalni uz
veseo
Kad zemlja u kojoj uzgajate sobno
cvrkut.
bilje postane suva, valja je omekati.
Peurke se
Nabavite malo piljevine i promeajte je
detetu ne
sa zemljom.
daju do
osmog
mali saveti

221

RIZNICA

SAVETA

meseca, a izmeu osmog i dvanaestog mogu se davati.

Probajte prvo sa malom koliinom, jer peurke kod neke
dece mogu izazvati alergiju.
Svee peurke se moraju odmah utroiti i odmah pojesti.
Ostatak jela od peuraka nije za jelo posle nekoliko
asova. Peurke ne treba pripremati sa mnogo masnoe.
Peurke treba priti na malo ulja, jer tako nee izgubiti
karakteristian miris.
Voda u flai, koju nosite na izlet, nee se brzo zagrejati
ako je uvijete u mokru tkaninu.
Ustajala prena kafa povratie svoju sveinu ako je
ponovo preprite i pospete s malo sitnog eera.

KAFA
Soc od crne skuvane kafe uvek bacamo, a on moe vrlo
korisno da poslui:
Soc od kafe ostavite 24 asa u sudovima koji imaju
neprijatan miris i on e nestati,
Ruke koje imaju neprijatan miris od ienja ribe i sl.,
treba samo protrljati socom od kafe,
Soc odlino uklanja parazite sa sobnog cvea,
On isto tako odlino uklanja neprijatan miris iz sudopere.
Posle nekog jako zainjenog jela, istrljajte talogom kafe
posue, isperite i onda operite deterdentom. Neprijatni
mirisi e sasvim nestati.

222 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

KOJE SU PEURKE OTROVNE.

Svaku treba dobro pogledati pre nego to se upotrebe
za jelo
U naoj zemlji ima vie vrsta otrovnih peurki, a
najee se po umama sreu osam: zelena, bela,
uta pupavka, bljuvara, ludara, olovasta rudoliska,
muhara i panterovka.
Otrovne peurke obino na drci imaju "suknjicu" a
drka im je usa|ena u "vreicu". Na preseku poplave, a
meso im je neprijatnog mirisa i ukusa.
Ovo su samo neki osnovni znaci za raspoznavanje
otrovnih peurki. No, nisu i sasvim sigurni. Moe doi
do zabune jer neke otrovne peurke imaju osobine
sline jestivim. Svaku treba dobro prepoznati pre nego
to se upotrebe za kuvanje.

mali saveti

223

RIZNICA

SAVETA

SADRAJ :
VLADIMIR RIBAR ..................................................................................................................................... 2
STAN ........................................................................................................................................................... 3
RACIONALNO KORIENJE ENERGIJE .............................................................................................. 4
PANJA, MOLJCI ....................................................................................................................................10
DOMAINSTVO ........................................................................................................................................13
PONAANJE ZA STOLOM .....................................................................................................................17
KAKO DOEKATI GOSTE ....................................................................................................................20
SVE O PEGLANJU ...................................................................................................................................23
ZDRAVLJE .................................................................................................................................................27
LOSION PROTIV KOMARACA .............................................................................................................28
UJEDI INSEKATA I DRUGIH IVOTINJA............................................................................................29
LEK PROTIV KALJA ............................................................................................................................32
LEKOVE TREBA UZIMATI SAMO .......................................................................................................35
PO SAVETU LEKARA ............................................................................................................................35
VITAMINI U POVRU ...........................................................................................................................37
NEGA TELA .............................................................................................................................................38
KUHINJA.....................................................................................................................................................41
OSNOVNI POJMOVI KUVARSKE TEHNIKE .......................................................................................41
POSUE ...................................................................................................................................................49
SAVETI UZ RECEPTE ..............................................................................................................................57
ISHRANA.....................................................................................................................................................67
OSNOVNA PRAVILA ZA PRAVILNU ISHRANU ................................................................................71
ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI ............................................................................................................73
HRANA U SLUBI ZDRAVLJA ............................................................................................................78
ZRNEVLJE ZA DORUAK .....................................................................................................................78
NAMIRNICE ...............................................................................................................................................81
ZAMRZAVANJE NAMIRNICA ..............................................................................................................81
POVRE U ZAMRZIVAU ....................................................................................................................82
MESO ........................................................................................................................................................83
IVINA .....................................................................................................................................................90
RIBA .........................................................................................................................................................93
KAKO OISTITI KEIGU ......................................................................................................................99
MAST ......................................................................................................................................................100
KONZERVE ...........................................................................................................................................101
KOBASICE .............................................................................................................................................102
MLEKO......................................................................................................................................................104
ZAINI ......................................................................................................................................................109
KIM - NAJSTARIJI ZAIN ...................................................................................................................109
SLATKII ..................................................................................................................................................112
KOLAI ..................................................................................................................................................113
SLADOLED ............................................................................................................................................118
TESTO........................................................................................................................................................121

224 mali saveti

RIZNICA

SAVETA

UVIJENA GIBANICA SA SIROM .........................................................................................................122

HLEB I PECIVO .....................................................................................................................................123
JAJA ...........................................................................................................................................................126
VOE .........................................................................................................................................................135
KRUKE .................................................................................................................................................138
JABUKE ..................................................................................................................................................139
LJIVE ....................................................................................................................................................140
LIMUN ....................................................................................................................................................141
POVRE ....................................................................................................................................................143
UVANJE POVRA ..............................................................................................................................143
LUK .........................................................................................................................................................151
KUPUS ....................................................................................................................................................156
ARGAREPA .........................................................................................................................................157
KRASTAVCI ..........................................................................................................................................158
PARADAJZ.............................................................................................................................................159
KROMPIR ...............................................................................................................................................160
PIE ...........................................................................................................................................................167
PIVO........................................................................................................................................................168
VINO .......................................................................................................................................................169
SO................................................................................................................................................................171
MED............................................................................................................................................................175
K0ZMETIKA.............................................................................................................................................179
PERUN U SLUBI KOZMETIKE .......................................................................................................179
PERUN "SKIDA" BORE ......................................................................................................................180
AROBNI EALJI .........................................................................................................................182
MELEM ZA DUU I TELO ...................................................................................................................185
KOPRIVA UVA VLAS ........................................................................................................................193
AMPON OD GOVEE SRI ...............................................................................................................195
OTKLONITE UMOR NOGU .................................................................................................................198
MRLJE .......................................................................................................................................................200
UKLANJANJE MRLJA ..........................................................................................................................204
URADITE SAMI .......................................................................................................................................207
MALI SAVETI ..........................................................................................................................................211
KAFA ......................................................................................................................................................222
SADRAJ : .................................................................................................................................................224

mali saveti

225