| \ eee ona : th ra ec ea Ay 2 eee a: 20 i ie A Hi, oo} a yi —_ et re if aeAERO a SS magazin Cospis za poparcacin mcduboplrsra NSF atm tains, 11010 Nor Beograd Tes (0) 62-027 671-96 Erma: RB Sok@EDistya Poxnrrag (93987) (Branko Vukelic}Branko Nikolic, TBranslay Jovanovic Giant ronoovoma onsDNIE prof, lato Petrovi, ipl ing. Tava onepxa mr Mato Sila, ipl. ing. _Zastese ves UEDA ‘Goran Memon, dipling Jeane nepacron prof. admis Tonkovig ‘Saran —RONSUETARNTE Aleksandar Kusova,Slavko Pakora, Milan Bajovi, ‘Dusan Maodus, Zoran Vasc lava Vi Billi, pilot, predsednik pL. Ing. potpredsednik ‘prot Cedomirjanié potpredsedaik errata Rah VEsTI 5 timed. Shodan Redan dint Sarco pet A Pari BURZE 2001 — SVET VAZDUHOPLOVSTVA NA DLANU 10 Dale ocr ; NEOSTVARENI PROJEKAT: LETECA PODMORNICA 15 si Nem ee ee eerie ITALUJANSKA MANGUSTA AI: 16 VAZDUHOPLOVNE SNAGE BALKANSKIH ZEMALJA 20 Pron ole 0 7 ‘naharsiateaesne" _-PROTIVBRODSKA RAKETA PINGVIN 4 eal cee see ae 2802 iicrinoeeten Sheets sooanisn - $U~25 ~ VETERAN MNOGIH RATOVA 26 Se ates 172. AVUACUSKA BRIGADA nas NikeleVael ken: sac eli DIZEL-MOTORI U LAKOJ AVIJACUI 31 Sct ij i ‘ae = eee Q.400 - VISE OD PUTNICKOG AVIONA 33 amor COMUNE toa VRELO SPORTSKO LETO 35 Worse Sra TAJNI OBRACUN 37 SGIR>Modl Sopat NesHobrenetapur ne rateswrprcer pene fe rma Sh bas Nslovna stranica: PredniKokptaviona SuhojSu-3OMK (Foto: Darko Vasiliev)esmatracn ostovani Gtaoci, Gini se, da je pred nama dugo toplo leto. A sam pocetak leta je obelezila velika vazduhoplovna ilozba u Buréeu, kraj Pariza, na koju su dosli svi, koji nesto znace 1 vazduhoplovstvu, Mnostvo eksponata i po- setilaca je potvrdilo neoborivu éinjenicu ~ idejeviadaju svetom, a njih najvite ima bas usvetu vazduhoplovstva, Nas ni ovoga pu- 1a tamo nije bilo, st0 neosporno govori- da ‘mi idalje nemamo ni sta da kazemo, ni Sta da pokazemo, Modernizacija aviona G-4M traje vee godinama, traljavo i bez Zara; no- va Lasta je jo8 uvek daleko od svog prolecas nnovih projekata nema, struénjac i dalje od- laze... Jedini traéak optimizma se jo8jedino rece u vazduhoplovnim remontnint zavo- dima »Moma Stanojlovic i »Oraos, ito pre vega zalvaljujud»posledniim vazduhoplov- nim Mohikancimas, koji iz nigega stvara- jucnesto. U prvom redu mislimo na produ- Zenje resursa i veka upotrebe vazduhoplova ii motora, na nove forme remonta vazduho- plovne tehnike, na ispitnu stanicu 2a mla- ze motore ina lopatice od kompecita za ro- tore helikoptera. Oéekivange, da ée vlade SRJ i Srbije prioritetno uraditistratexki plan raz: voja zemlje 2a narednih 5-10 godina, jos se nije ostvarilo, Kao da niko od odgovornih nce da pogleda istini u ot: svaki dan odla ganja naz sve dublje i dublje gura u ponon, jem nikako da dosegnemo dno, jer bismo onda po svim prirodnim zakonima sa dna morali krenuti ka vrhul? Da li? Brine nas | saznanje, da i vazduhoplovei pomalo gube dah - sve mane se éuju u javnost, priguis- ju svoj stvaralacki potencijal, ai ono malo vazduhoplovaca na kijuénim pozicijama se utopilo u svakodnevnu kolotecinu i letar- iu. A krajnje je vreme, da se ra latergija prekine! Stogodisnjaistorija vazduhoplov- stva nam nece oprostitigrehove jedne ugu: ene decenije, ali nas moze lako zaboravitii istismuti Gak i izaistoriske margine, a to bi tek bila ironija, Izbor je na nama: pristati na zaborayiliaktivirati naS poznati stvara- lagki duh! A prvi izbor ne dolikuje pravim vazduhoploveima, zar ne? (vik dana eu nda traenja indenevavard boplovstve osteo wedi - Posebna idan, ie Sampe zal kjiga pod nazivom: Ko, kako ait je _nito Varduhoplovnoteitk institu. Autor knige jede Branislav Jovanovi. dip ing dokaranistruéiak, ‘auenisavetiki dugogodisuspeindirektor Vandy hoplovnotehngkoginstitta2arkowo (VTI). Za podaci, navedenis ovom publikovanom prvenca ima juvelk znas,jersu poslediceitoga pro drekt rnoutcal na vane Funke i potencjle nase vnduho- lovne indus ulin -Cega smo mi danas ivisvec. Autor epokrenuo veomaozbilino pitanjeredefinisa njastatusa VTL uznjegovauporna nastojana aya- Snjenjem i definisanje sih nasal okelnosi, koje su Instat doveleuovakvu por, Kenn o istoriskog nastanka si vojaotenikih institut, prekonjove programske onjentacje mest, ztim gvare ox vim integracjama,o juni dima njihovsta- us, 2utr sv panjuusredsreduje upravo na VTL ins ‘sea na mpogim ptajima i problemimakojisu VT Aoveliu ova status, lak upublikaciiama nism bas vill na ovake otvorene strove milena dr orano- ‘ignae poplinofanenadue sojom otvorenoic cit ‘ima, prozskom orden vd énst iz politike iavarduhoplovstva ia vojske wopSte,konkretno ukaa na mnoge propuste,pogreine ole, nebriga, non {slaninost i proizjnst priodluvnjimakao da seta jail o nama samima,veéo net tdi proble- ‘mimi nedaéama.Sobvitom da sukjuéneodluke vers neva sudbinu VTI uglaynom aznagavane kao davna tajna i trogo poverivo, tay proces »nestankae VTIje ‘oxtuozangrnut vclom sn pajestoga ovaknjigapobu | la eis patna u sri vezchoplvnimkeagorima, Aetrnenta deean peter rere stup efavanju status VTT mote saat tek tefena {skupocena aan, kadroveitehnologie, jer uprao je VT bio asadniknajsteunijeg i iran kadea sec ‘te uvek novih i modernih tehnoogia (Ov niga treba da predstvlasa ‘mo prvi Koraleka novom mosist mattanja prioritetaareaktivranje domacojvazduhoplovngj industri ka njihoveisplatvost, ka novom rit ppunekih novi poovanih judi, oj ce mat dovlino mukostda novi mien | jum rezerviu za stucnake, 2a anne, a pamet, 28 inventivnost kre, a toga w nasem vazduhoplovstyu jebek mamo doveln, treba se m0 ‘oseraut paljvopobrati, praia rs pore adekvatn peimenit Acromagszin: Gospodine Jova- noc, jie Va neposredni povod abjaviivanje ove knjie? Na pevom mestue poved - mo ul aku devetu deeniju ivota(veé ima skoro dv godine) azati ist, dame no narufenog fie pored, vee Vazduhoplovnotehnicki institut da ili ne? drain nda ona deo kojnazivamo mental danebudekasno, dakao jedan od graditeliaunistenog Vi vsokenauzneirazojne institu, pomatei pr: mate usvetskim rzmerama, ne udem uric da kao jedan od malobrojaih jo ivi i te generacie adem pravuistnuo tome ko, kako i23t je unstie or In stu, Sdruge strane sam fle (Kolko taliko bog malogt taba od 10 primeraka) da vazduhoplovna javanst, ne ‘samo aj, upornam sa postupcima oko unitevanja ove ‘ntiucjeida tm putem ypozorim na Stetotinsko del ‘anje tadasnjegvojnog veha, akasnije i njhovih nal aka wedhijanju blo akve obiline struéne, merodavne {i meritome raspraveo svim posedicama, koje su nate lezavazduhoplovnu nauéne iazvoju misao,zavazdv hoplovstvo i vanduhoplovna industri kao 2naéajnog nosioca tehnoleskog r22¥0jau ovo} iudrugim gran 1aindustrje jprivede nate zemlje Na kajusoptimizmom ofekujem, dase danas na: Grazamni,korpetentnineoptereceninegativsim ped rasudama prema yazduhoplovsteu judi strukture ‘ma nove vast, od kojh ofekujem bat ponovno pokretajeoveg pitanja jer jos uvek posto kadrovsk ‘material’ ustovi za uljueivanje ove institucie (po slevaskrsnuca) utri8nu orienta na znajnim pro sgramima 2a domaceiinostrano trite it bilo wizme njeno)rganiaci i orjentaciu oj pak civ} struktr Usadatnjer slop organiza, utopjniuneede kvatnustuktura sa nekompatilnim tehnologjamau slop vone organizaci, iedvojeniizsvog vids ostach tanjeg Vazduhoplovnotchnigkog institut seralazeu situacyi kako to Kae naa naradna poslovia wit Kost petae ceceeeae ‘Nadam se, da cesensjead poste devet godina ova in situa invuet iz komateznog stanjaiduboke ltargjew joj setrenutno naai(RT)JSF lebdi Bespoitedna borba izmedu Boinga i Lokid-Mar- ‘tina na programa JSF se nastavlja, Obe kompa- nijesu demonstirale pvo lebdeniesvojih dernon- siracionihaviona X-32B iX-35B tokom 23.124 juna,azatim nasavile dala ispitvanja. Sat new- ‘moljvootkucavazaobe kompanij, koje susve- ‘snetinjenice, dado 3. oktobra morajunsceditidu- Sux svojm demonstratorima ube von komi- ju da jebad njihov avion rono st trebai RV ‘mornaricis. A ulog jezaistavelki-proizvodnja viavion7a borbu, ane za nebesk ples. Novi Chinook Boing elansirao novi prototipteskog transportnog helikoptera pod oznakom CH-47F Chinook. To je ‘esta veri ovog popularnog helikoptera,kojaje prvi put pletla 5, una, CHF éeamerickoj op ‘neno)vojsci omoguciti da ima teSketransportne 30 Arxomacazas haelikoptere dubokow21, veku, Modernizacjahe- likopteracbahvata smanjenje vbracja, pobolia- njeavionike, dgitaln sistem za upravjane tom, dligtalnu mapu terenaiugradnju snazniih moto- 12 TS5-GA-14A-714 kompanije Honeywll Bocing modernizuje flotu C-130. Boing je juna dobio ugovor vredan ftir milijarde dlara za moderniziju fate HerkulesaC-130 amerckog RY, pod nazivam »C-130 Avionics Modernization rogram. Prema avom programa, Boing a2 vitimodern ajc Kabinskuavioiku a 00 transporter C-130. Novaavionika obuhvata est igitalnihprikazivata i dokazani sistem za. upra vane letom sa komerialnog ljnera B737. Mo 68(V)7 i motorom GE110-GE-129 sa pobohSanim performansama. Seavioni posed navigacsho- nitanski sistem LANTIRN, astvtemeno ute iniavion F-16,kojiimajuusaveni sistem zale gitimisanje APX-113(X) i ntegrisani sistem za Samoca8ttu Za gre wlesnaestics je namene 10 novo orale koje uk vee: protivrodskera ete AM-39 Egaset,lasrskinavodene avio-bom- be AGM-130C, protivradarske rakete AGM-88A arm, zatiny ake varduh-zemlja AGM65G Mo- ‘erik podvesnidispenzer AFDS za razbacivanje submuniije Grtkaplanira, dai prestaleavione F-16C/b (Blok 30) davede na nivo Blok 0, stim da sta posao bavi ukapacttima domace vd hoplovne industry Utoku 1999, godine je donesenaoduka omabay ci 1S aviona Mira 2000-5 Ml (ukupna cena 825 nila dlara) a takode se arti modern: zacia ID aviona Miead 200EGM/BGM (od kup 10 35) na standard DaS5 MkII Mia su amenje niza kontrol vzdunog prostrai za patoliranje ‘a elkim vsinama, jer susimulacijeborbiuva- ziuhapokavale jhovu superiomost tim uslov- ‘ma uodnosu naavioneF-16, Grci u Nemaékoj sprovode modernizacja39 -vionaF-4E Fantom (od ukupno 70) wokviru pro rama» Ikarus 20s. Nata aspekt moder- rizacijeje ugradnja novog radara APG-65, éime su zatno uveéane sposobnostavionaza vodenje borbeuvazduhu evan vazlnog dometa(raketa nay-v seednjeg dometa AIM-120)-Planirana mo- dernizacija obuhvata: novi gornji prikazivtfir- sme Elbit, sistem za upravjanje HOTAS, upradnjia Jj smagistrale podataka MIL-1553 i stn usavrde- vanja, Medutim, ttav posao veékasni oko 15 me sec, ersu gr2ki pilot na prototipuavionaotkrili ‘oko 80 nedostataka, Pored aviona F-4E, gréko RV planiraimodernizaciju24aviona Fantom RF- ji bazieaju u Larisiu okvirutaktickog ividae- og skvadrona, ‘NajstaijiGrdkilovatki avioni su F-5. Njihova isporuka je obavljenajo$ pofetkom sedamdese- th godine proslog veka iod ukupno 150 nabavie nib letelica~ uw upotrebi je ostalo jo$ oko 70. Oni se nalaze u okviru dva skvadrona, ali ée najve- rovatnije uskoro biti zamenjeni borbenim avio- nima F-16. animjivo je napomenuti, dad 1983. godine w vazduhoplovnojbazi Andramida postoji»Centar za naprednu taktitku obukus, sto se smatra gre kom veraijom ameritke kole »Tap Gane, U okv: ru obuke tom centru grék pilot se upoznaju sa posebnim aspektima taktike borhe u vazduu,na- pda na cjeve na zerliielektronskog ratovanja. rad centra su ukljuteni svitipovi borbenih ete lica koje senalazeu naoruzanju RV Gréke. Zahva- Ijuju upotrei raiithltelica, moguee je simu: lira veoma rok spektarvarduboplovnih dejstava. ‘Teajanj obuke letaga i zemalskog osobjau ok rucentra raje Sest meseci 'Udecembru 2000, godine je potelaisporuka tre nabnog aviona T-6A Teksan Il firme Raytheon). Avioni‘T-64 ée biti osposobljeni, da na Sest pod: vesnih tagaka nose raketne lansere, avio-bombe ili dopunske rezervoare za gorivo. Smatrase, da éenabavka savremenog turboelisnog aviona, ka- kav je T-6A, znatno podici nivo pogetne i osnov- ae obuke grékih pilota. URupno je narugeno 45, Teksana,aisporuka bi trebalo da bude zavrsena 2003. godine. Avioni T-6A ée vgrckom RV zame- aii stare trejnere T-41 'T-37. Uplanu je i nabay ka 40 do 50 novih aviona za naprednu obukt pi Jota ojibibili»pripremae 2a F-16. U konkurencii su Hawk-100, MB-339, MiG-AT, JaK-130, - 139/159] AMX-T, Novi avionibi tebalo da zame- ne T-2C. Medutim, nedostatak finansijskih sred- stava usporava donogenje konaéne odluke oko ibora nove letelce. Uskoro bi se mogla ogekivatiiodiukao nabavct jo jednog tipa sednjeg transportnog aviona, koji Dibio komplementaran tekucoj ti od 15 aviona C-130B/N, Na najutoj list se nalaze transporteriC- 27}, Casa CN-235-300/C-295 i Antonov An-328- 200, Uz nabavku novog aviona, grdko RV Ze da ‘modernizuje poste lotu Herkulsa kro ugrad- njunove radio-navigacijske opreme isavremeni- jegsamozaititnog sistem. ‘Najdti proces nabavke u grékom RV je vezan 7a ‘kupovinu aviona zarano otkrivanje (AEW), Nakon dostarazmisjanja uz velike pritiske stranih pro- iavodata, donesena jeodluka 0 kupovinéetriavi- ‘ona EMB-145H, opremljena radarom Erikson F5R890. Prviavion éebitiisporuten 2005. godi- ne, ado tog vremena de se grtke posade obucava- tina dvazakupljena aviona SAAB M408. ‘Anwomacazin 30ratne masine RV Turske Najvie politike: vojnelignostiTurske se Esto di Ge, da ta zemlja poseduje »poseban« geostrategi sk poloiaj ida zbog toga T ra aktivno da ugestvajew reavanj svih itn pitanja, Koase ope, Blskog éupodrugjajugoisto Srednieg istoka. Takav stav Turskizvanigniciimaju iu od nosu na nestabilnost na Balkanu,alii2bog mnogih storjkih,kulturih i ckonomskih veza sa zemlja bo sa Bill, Albanijom ike: sovskim Albancima (lgleda, kad nko jadnom ose jetski generacyjama). urs se svesedro prikjuciade cstvariidlju da postane nautica inajsnai- jim velke imperie, posledice ostaju jo novom svetskom poretku nadajuci jazemljaSirokog podrugja Srednjegistoka. Inage, elikojame etjalnoj pomoci uspela eda stvor je ja uokviru NATO-pakta Ratno vazduhoplavstvo Turske se sastojiod dve Turska je »meziméex SAD. Zahvalju tktike vazduhoplovne komande (sa sedistima Eshichira i Dijarbakira): komande za obukuaiko- mande za vaeduhoplovau podrsku. U bliskoj bu. éetaktigke komande biti Uokvirikomandi taktickog va ddusnosti se ockuje, da vase nalazi sedam velikih vazduboplovnih haza, koje su rasporodene po étavo} Turskoj iu ko jima su stacionirani borbeniavioni F-16C(D i F/R 4E.N poscednoj lizini se nalaze bojevi polig iki Sirem podrueju svake od njiili pak w ne saduhoplovaih baz, postojii vet bro ma torsa Sestiliviseimprovizovanih sklonista(izgra denih prema NATO-standardu), namenjenib borbenih etlca RV teenutno aviona F-16C/D ina pesedujepreko dve stotine dene nabavke od ac turskog RV u pevimy skvadronabilo staconirano uti, u Ge nad tetitorijom Bosne SR Jugoslaije. Avion ite jedi nice, naorubani projektilima v-v kratkog dometa AIM-9i srednjeg AIM-120, obavijali su za datke patroiranj, kojsu, uz do dul, traai oko 4 sata, Tokom 200 alin tejedinice su prebaziral ubazu Avijano Istovremeno se sa nabavkom aviona F-16 ba lini isporuka modernizovanih borbenih aviona F cizvrsi modern AE, Planirano je da oj raelske vazduhoplo iaju turske i firme, Modernizacijom aj borbene mogudnostiturskog RV za dejstva po 020, st ukazuje da ivrse 30 Arromacazme = Prema sprazum eno nortan Tsk naked pseu ukupo 750 jin ovine Oks tushag RV ne F-16C/ (182/40) F-E/RF-€ (127/40); FS anni pov (90); 1308 (7); -140D (21); CN235 (3); T37B/C (36/44; S260 (39) T-4 26] KC-135R (7) i helikoptri U1 (23); ASS32AL (20). Ukopneno| vos kno meso zauzmoj blot AHP Kobra 2} OH SED (20); 708 (95); UH (35) CH-S3H 8); ASSB2UL 2) su dobil: gornji prikazivaé, Hanje HOTAS, prikazivata, noi radar za upravjanjevatrom ELIM ciju avioni F-4E ipa 2032, novi sistem za vodenje elektrons Avioni E biti naruéani projektilima AGM-142 Popa AGM-65 Maverik, klaster-bom ama, las rodenim bombama GBU o/12/16/24 i klasiénim —avio-bombama Mk82/83/84. Ukupna cena F-4E kodta liza je 1emilijarde dolar, St iznosi ruka av ‘ona F-4E 2020 je krenula podetkom 2000. ‘ko 18,5 miliona dolata po avionu. Is ‘aodvijace se tempom jedan avion meseéno. Alii kersli su problemi! Ture su otkil nekontrolisano curenjegoriva, koje nastaje kao posledica propu: lernizaciji.lraelc su pista viona NFS. Takode je u toku i moderni Ugovoro obavijanjut skim i singapurskim firmama ipredvida konverz inju noveavionike. Konvertovaniavioni NF-SA/B eb Koni bigekoriseni kao wod aviona jednoseda NF-5u dvosede, uzugr 16. Let 5, od ukupno pla na Ni ianih 48, oodlu ursko Ministarstvo za odbranu je ku, daseod 2001. godine ukljuti vodnju aviona JSF (Joint Strike Fighter), kojur ue firma Lokid.U planu jo aviona SF, koji ge kao jurisnic me F-16 Blok 30/404 sadubaplovaih meni Vedio) tur ski i je pokarao interes ie Iju za udesem u proizvodaji JSF, i kako se nezanigno tvrdi, vet jeute svthe ulodeno oko m dolara sports avjaciju Turske sainjavaju tii Jeno uturskim vazduhoplovnim fram). Vee dude vremena ou pl 2 zastarelih ( 13 ral bavku 26 evropskih transportnihaviona AAOOM, lovna industrija Takode 6 se na sedam po om tékih transporte h razlogaj cabtev joj izraditurska vazd 0 procenat ona C-130 ugraditinos stvujesa stojecih soprema imo dernizovatikabina Daljpl obu 8 aviona za rano otkrivanje (AEWSC).Odabran Vard fajunabavku 4 om Mesa, hoplovna komanda za obuku se nalaz lemira, mada se specijalizovani centri nalaze i drugim mestima uTursko) a seodvija ‘wokvira tri skvadrona naavionima SF.260D, 37B/C, T-38A, CN-235 ina helikopterima UH-LH. oti zapotinju obuku naavionima SF.260 (20 sat), azatim prelaze na avione T-37B)/C (100 115 satinaeta, Isto toliko satinaletakadeti obs okviru napredne obuke naavionima 38, na kon toga os neko vreme pravedu leet na avioni maF-5B uokvira npredoperative obukes, [Tur skoj posto 3kola x7 izjedinica ka ka letena, taktiksi upotrebia novi ti RY Turske ve razmatra ponude proivodad bavku novih tejnera, koji 7 postbog prirodne razudenosti obale i mno- gobrojnih ostrva, vojni stratezi Kraljev- ske mornarice Norveske su u razmiilja: iyjima.o odbrani svojih vodenih granicatrazili takvo borbeno sredstvo, koje ce biti u mogucno sii da najefikasnije spree invazju neprijateliskih pomiorskih snaga kroz mnogobrojne fiordove i abranjene prlaze norveskim obalama, U ska «du sa tim zahtevima je specijaino razvijen sa monavodeni protivbrodski projektil Pingvin (Pingu), koji je sposoban da dejstvuje u voda- ma Norveike uz stovremeno koricenje pogod: ost blizine kopna. To je jos podrazumevalo i mogucnost upotrebe ove rakete, kako sa brodo: va, tako i iz vazdusnog prostora(s aviona i he- Hkoptera) Raketni projekt Pinyin su operativnu upo- trebu uvedeni 1972, godine kao prveraketeklase slansirajizaboravis, odaosno kao prvi sofistcira ni protivbrodski projekt zapadnog sveta Od ta da se ovo oruije progresivno razvija ravijeno nekoliko njegovihveraija a najnovijesu Pingyin Mk.2 Mod7 (N) i Pingvin Mk.3, koje pred stavjajiu treéu eneraciju protivbrodski raketa,U brodsko) vera Pinyin e operativan nafregata mai nabreim jurifnim brodovima u ranim mor naricama u nekeliko zemalja. Avionska verzija ra ete Mk.3 je standardniprotivbeodsk projekt na avionima F-16 norvetkog RV. Pingvin Mk2 Mod? upotteljava amerika ratna mornarcasahelikop- tera SH-60B Seahavek, pod nazivom AGM-119/B, i ‘grékaratna mornaricasahelikoptera SH-70B, Ova raketni sistem je odabran kao protivbrodsko ona jezaaustraliski mornarick helikopter SH-2G, fir ‘me Kaman, Mogu da ga nose i drugi helikopteri srednje vligne, kak su Super-Lynx Bell 412EP. RaketePingvin mogu da selansraju pojedinaé- nol plotunsk za simultano stizanj na ij, ito sa mo nekoiko sekundi nakon zahvata cil, u bilo ko- Do danas je Veinomer Mono Boje love Tota Iria nage ingyviny jem smeru, bez obzita nakursidafjinu ca unutar aanvelope eta rakete, Veoma precizan navigaciski sistem sofisticiran pasivni IC-tragaé Pingvinu Stipa , ‘obezbeduj sposobnost da dejstvuje u neposred: nojblizini kopna, ida istovremeno bude otporan nasve rst elektronskog ometanja ina ve pozna teIC- mamee Uposlednjoj fi napada nacilj prekret 1 orjentir maze da bude ak ipod 1800 u ‘odinosu na cilia raketa mote daletiiznad same povrSine moralitalasai da pogodi cj .gotovou samo) avni povrSinevode. Tako- de poseduje respektivny sposobnost prodiran smase 120 kg izariva efekatrazaranja svojim fugasnim zapaljvim dejstvom unutarbro- dda, Mornarica je testirala ovaj projekt u raliitim uslovima, od ledenog pojasa do ckvatora. Mnogobrojni ratni sukobisu po zal, da je wnajvedem broju protivorod: skin akeija presudan faktoryreme. Od mo- menta kada je cilj odredujuda li cit pogoden line. Pingin -oz bok broda,a bojeva gava ahvaen, sekunde Annomacazos 30se mote lansrai samo nekoliko sekundi nakon Sto jel otkriven izabvaéen glavom za samonevode je (GSN) mote da signe na cil éak i pre nego sto se bro pripremi zasamoodbranu, adnosno pre ne goo ansiraprvu sodbrambenu raket. Visoka rezolucja pasivnog IC-senzora oberbe- Aujevisok stepen raspoznavanja i selekcijeciljeva, kako na mimnoj,tako ina weburkano) pavrini mo- 1a, Veoma precizan inerijalni navigaciski sistem ‘omoguéuje, da projekt vodabereeciljidaima ek sibilnuputanju letapreko programiranih prekret. aihorijentira, Pogonska grupa Pingvina se sastoji od marSevskog matora(brodska varijanta raket) ili 10 ud mrarsevskog miotora(vadulplovina ver nijarakete). sterai Nezduhoplovnie Pingvin Ph hel cine varia mone eee nijihratnih brodova. To ansiranje prikriveno (ni Sanske informacije se dobijaju od trece strane ii preko sopstvenih optoelektronskih senzora), kao bog ogranigenog dometa brodskog radara. Da le kombinacija ovog raketnog projektilai pro- seéno modernog srednj helikoptera omoguéu pogadanje cilja, prilagodeno konfiguraciji obale bex posledica po helikopter. Takode s §to je projektil potpuno otporan na bilo kakvo o ometanje i mamce. Pingvin je inte an sa navigacijsko-ni8anskim sistemom hel opera ikoristi nj programira ikesnost postide zabvaljujuci tome, ov opremu ie projektila, je Mk.3 se najpre odbacuje s avi im se ukljuéuje raketni motor, koji aber Pi 30 Arromacazns beduje dovodenjerakete do cilja.Raketa moze da krstari na raliitim visinam vode do velikih visina, a tokom leta ne emituje zea enja, koja bi mogl da detektuju protinitki brod- ski smal od nivoa povesine ki uredai. Pingvn je sposoban da se priblti ciju preko prekretnh orijentira, koje pi lot moze samoinicijativno da odredi, kako bi izbe anja da bi napao neprijatel u njego vim najosetjvijim sektorima, Za napad na jedan cil seistovremeno mote lansirati vse raketa pre koist vin Mk. 3e in egrisan na avione F-16. Sistem 2a navodenje pro. jektila je sofiverski integrisan u sistem za navigacijuaviona we uptrebupostjece opreme a ij se obj ponnocu a ‘onskog radaa ilu porpuno pasivnom médu pee ko gornjeg prikazivata (HUD). Sa svojim dame. 050. km predstavlja respektivno orusje 2a dejsvo sais ance (Stand-off Weapon) po ciljevima na motu Poramett Onl 2g 7N Koopa Bd Bd Daina (x) Rp Rea ie) i Prk) rr) Pogerska grupo Busedmaronki ‘lap meh) Ms esa joe leis) i Sistem 20 odere ProgiroiinS Bria ne psa oko Dan) ue ingvin leti visokim subsonitnim breinama, a upravljanjena putanjise vei pomoéu kanara Brodski Pingvin Protivbrodske aketa Pi vin verze Mk.2. Mod7N jenamenjena a dejstva sa brodova maleistednje veligne, Opremeni ovim ofanzivnim orufjem, ko jekombinuje pasivno navodenjeimanevar po pre retnim orijentirima, manjibrodoviposedujure spektivau borbenu efikasnostiagilnos uborbisa velikim povrdinskim brodovima, bog potrebe da raketa poseduje odgovarajueu po upravljanje (kao kod rakete lansirane sa vandu hoplova), pgonsku grupu protivbrodskog Pingyi viaCne buster i marsevshi mor, Mxkeenu pti brodsko vodenje rata zahteva precizno gadanje ciljeva. A Pingvin to sume iefikasno ubojno sredsvo,prilagodeno za upotre- bu saviona, helikoptera i brodova nosivostispod 100 ona. (Branko Savkié, dipl.ing) 08 predstavjajftino Tipovi protivbredskihraketa PINGVIN Me2Wed? wa sige rod Ibert 30 a eal w om O28 Maxis meter ‘Maes moor Ey 370 ia eee, ProyunienNS ——FroyenionNS stkodooon Viokodeowica ut St 25Pe: Deion Mood, pL meh. | prkos stalnins prtiscima i upozorenii ma medunaradne zajednice, da se ne dozvoli prekomerna upotreb sil, ma- Kedonska viada iarmijasu prinudene da w ak cijama protivalbanskih terorista ukljuce sve snaénija borbena sredstva, u prvom redu va- -duoplovne snage. Makedonska armija je vee uborbenim zadacima angazovala helikoptere Mic8, Mi-17 Bel 412, alse pokazalo, dato ni je dovoljno, jer sukobi idalje traju, bez ob Sto sew makedonskim sredstvima informisan svakodnevno objavliuju vestio znaéajnim uspe- sima koje je postigla makedonska armija. Una: stojanjima da se uspesnije obraguna sa terori stima makedonska viada je nedavno u Ukrajini nnabavila éetiri borbena heikoptera Mi-24 iéetiri jurna aviona Su-25.Iskusni vratnike Su-25, -aji je proiao ratita w Avganistam, Nagomnom- Karabaliu iu Ceenji(videti Aeromagazin br 20), dospeo jena nemirno podruéju Balkan. skog poluostrva. U cl jacana vazduhoplov- ine komponente makedonske armije u sredstvi- ‘ma javnog informisanja se pominjala i ‘mogucnost nabavke jo’ nekih borbenihleteli- ca -aviona Jasireb J-21 Avion Su-25 seod drugih borbenih aviona rz uj potome, sto, kako tonaglasavau u fiemi Su hj masta irarvijao se kroz sudelovanje wborbie. ‘aime, njegova zarina letnaiborbenaisptivanja suse potetkom osamdesetihgodina odvijlau ra vim orbenim uslovima u Avganistanskom rat, (i tad je Su-25 bio gotovostano angadovan waz littim sukobima, kj sa usmeravali daljunadgrad ju modernizacij etelice. Najnovijevarijante avi ‘ona Su-25 su venamenskeletelice, sposobne da dejtvuju u svim vremenskim uslovina, danjaino 4, ida,u poredenju sa prethodnim varjantama nose vedi asortiman ralitith borbeaih sredstava Rad naavionuSu-25 je rapocet poetkom sedam: deseth godina, kao odgovor na pojavu ameritkog jurinogaviona A-10, Osnovna namena aviona Su: 25 jeunistavanje manjih, pokretnihoklopljenihé neoklophenih cijevauokviru neposredne podrske trupama na remji, Takode se od aviona zahteva 26 tay. shelikopterske zones) wokviru misija ola je bojista.U poredenju s americkim jrisnikom A 10, avion Su-25 ima manju nosivostiradjus d stvaalijenatno manjh dimenaia ima vecubraina ibolje manevarske sposabnost Konstrukciskizahtevizaavion Su-25 su iit kao zapounate jurisnike sturmovikew IL-2 ia Deu gogsvetskog rata etn jjeinostavnaletlca, ve~ like ubojne mog, Naocita pada je posve¢ena bor benojlavostletlice, odnosnonjenojsposobnosti ddaseSto uspesnje suproistavi dejstvu protinikove ‘tre, Vecaorbenailavos letlicejecstvarena ol njanjer na dva rzvojena motora, dupiranjem po jecinih sistema, zatim dodatnom ratitom vtanih delovaaviona td. Kabinaaviona Su-25 je naprani naod pla izradenihodlegura titanium, debljine 10mm do 14 may lakojeto dasa skupo reSene, pak se ono smatra opravdanim, sobzirom da mote iar {ati oko 50 pogodaka topovskimzrnima kalibra 23 ‘um, Osim toga, pilota titi ok nad sedi, kao ‘ineprobojno sredaje vetrobransko stakl debljne 65mm, Vostalom,nijedan pilot aviona Su-25 nije stradao od pogodaka ukabinu il zbog eksplozijere zervoara a gorivo. U toku Avganistanskog rata za ratova sposobnostizvrsavanjaborbenih zadataka ddublje unutar protivnikove teitrijeizvan obaranje jednog aviona Su-25 je ilo potrebao oko ‘80 d090 pogodalka, so jemnatno vie nego kod dru- siletelica, kojesu kori8éeneu sukobu(Su-17, MiG 21), Jedan avion Su-25 se vatio sa borbenogzadat- ka sa 150 rupa u sebi, Takode su konstrukcijske imene (boa zattita motora, upradnja uredajaza automaskiprekid dovods goria id.) doprnele, da suavioni Su-25 nese predvljavalipogodak rake taStinger ‘Nabari ishustavaizratovau kejima je wcestvo ‘ao, na avion Su-25 je ugraden interisani sistem za ait etelice,nazvan Its. Za detekijulocranje neprijteljskihradara lui prijemnik za radarsko upozorenje Pastel a podaciotipuipoloiaju protn- nigkog radara se automatski mogu prebaciti s- stem za navodenje protivradarskih projektla. Za aktivno ometanje neprijatelskihradara se koristi ‘ometa MSP-410,kojise osu podvesnim konte- nerima (umestoraketa v-v) Za ometanjeraketas IC-samonavodenjem sludiaktivni ometaé L168, oj stabilizatora. U istom kuéistu se kao dopuna ns: Jazi 196komada IC-mamaca UV-26. Avion Su-25 posedije savremeni navigaijsko- niSansk sitem Voshod. Njegovniganski deo Gini s- stem Skval,kojse sasoji od dva medusobno po- alaziu kueiétu na donjem dela vertikalnog Aanonacazes 30Ta vezana podsistema TV ilasrskog, logo TV-pod sitemaj petrativane teren,otkivanje ident fikaciacijevadok je amenalserskog podsst za merenje udaljenosti i oznaéevanje cijeva Moguénost TV-podsitema su nedovoljno poznate javnosti, mada se pretpostavlja, da senaudaj sostiod 15km moguidntifkovatigrade,na 8 km ~tenk, ahelikopter na 6k. Pokretni ina wla- Jenostod oko 8k je moguce pratt satagnokea cx)6m, Poste alvataiidentfkacie cif zapo Zinjeautomatsko praene cia navodenjeletli- eu ajegovom pravcu, Plot odabire vestunaora danjaobovja njihove aktiviranea sistem Skval sutras nav alkete na i Cita sist ‘oko automatizovan i omogucae veliku verovat- sou unigtavanja civ prvom male. Naavionu se nalaziosam potrinihidva kraj ajakrilng nosata naoruzanj, ukupne nosivost 4.360 kg. Nanosage se, osim Kontejnera7a gori- +o, mogu podvesiti: Konvencionalneavi-bombe smase 50g do 300 kg Klaster-bombe RBK-250, RRBK-500; KGMU sa submunicijom PTAB; stan- dardnenevodeneraketeS-5, 5-8, $13, -24B iS- 2Bsleserski vodene ake 5-251; nuklearna bom ‘a AB500; kontejnerisatopovima kontejneiza polsko odréavanj.Primamo orudje unistava- nie ollopa je lasers vodena protitenkovska rake 1a9M120 Viki, dometa0.5 do 10k. Bojeva gla varakete ima masu od 45 kg i sposobna je da probijecklp debjine900 ram. Osim pomenatera keteS.251,novievarjanteavionaSa-25 mogu da noseilasrskivodene raketeH-25MLi-25L,od- nosao bombe KAB-500L.U grupiTV-nayodenog, aorudanja se korste rakete H-29T ibombe KAB- 500K. lborubojih sredsiaa je matnoprosren Sinteraijom sistema za upraljnje vattom SUY- 538.Nataj natin se postigo, da avion Su-25 mote hahatati gotovo svo ruskosavremeno orujeza taticku namenu, amenjeno za dejstvoranje po leva na zemlju rate 1-500, I 51 iprotvbcodskipeoektit H-35. Naavionu Su-25 jena donjaci kabinskog dela trupa smesten dvo- evn op AO-I7A, kalibra 30mm, 250 granata sbitajenakonfiguracije naocuzanja su 16 ro- svoklpoihraketaidve rakete vy protivradar- skeraket i et vodenerakete v7, lanseranevo deni raketakaioa57 mm da dodatna rezervoaea zagorivodveraketev-v itd. Uborbenim operacijn rma avion Su-28 se pokazao ka odin jurinik. U raw AvganistanyangatovanjavionsSu-17, MiG 211 MiG-23 u napadima na utvedene polotaje ma Giahedinani blz nije bil takouspetnou poe- denju sa destvom aviona Su-25, U tom ratu su avionSu-25cbavil oko 60hijada borbeni eto, prigemu suizgubjena 23 aviona kalo pilotaavionaSu-25ezauspeh whorrenim dejstvimsdobilo navi priznanjai Orden heroja S88R-a, Medu njima ei natporuénik Konstantin Palko, koje tokom jdne misj vatrom ito pwiraketaiz saath ansera unit de ake Stn ger kojesubile usmerene ka avionu komandanta esta. Orden hero S85 je dobioikapetan Ve sam pilot, Ne- 30 Amomacazin ne Raumoh bile 145m dig 14.28 sien 20m; pine rl 370 moa rae, opremfenng von 00g; meses rae ori 00g; nals plans 16500; ksinglea nas plera 19500 molsincln foznlae byte na itou more [): 90a pabicn lon ee frermalne mes ppl) 1000 radius era (200 evesog ert) 7k dele lr opteeania +. (orriza map poland ala pr paler (romete PS] 60-70; ggonsha gros: a cbnlana metre Tenens - So 185, vk mksmoinn stodeg pts 5k dislay Gonéarjenko sa415 borbenih letova &najo p mo, pou gop soil kao ziti nok ska Ail. Jedi je norezonaovionima Uve-75 1 Goeb 6-21 uprara se worn vi sl kandidate 20 You okadeny 2 osnovnuobskustudenae-ilata, Eskadsila baa na aerodromu »Kovin. 97. mesvitaheiopierska esos -aSenieje buena z0ranspart,pratvklopn bob, idan, a= tek arileriske vtreizitbocvonepodobronca, Pord osnomenomene, uo eskailse prevodi ire- oyna obuk tena pilot kelhopeo. lt oeje- ince poprebi vest vokomaspsavni, oa anjo ine pomoG,evakuaceronjnih i boesih, ‘ragnjo 2a neslm cia gona par anes paininteresina, Eskodrile 29%, 22.1897 boxe no cerodromu Go lubowc »uPodgoriratne masin (0 svog formiranja do danas 172.br jeu svom naorwanjuimala 29 tpova varduhoplova, na ko- jimaje obutia prcko 1200 plota. 2 njenog sasta vasu, kao komandanti izasli mnogi generali koji inaéainje polodaje unagem RV PVO. Poredskolovanja pilota,jedinicajenamenje- nai za vazduhoplovnu vatrenu podrSku j ma KoV iRM. NATO-agresia i posledice ses NATO-peka ov dnc aie unten tivo} obi studenat, al nen ssa i dale pro fesionalno i poirtvovana irerkava sve pstaulione zadatke wodbraniotad@bine. Naaerodrom »Golu bovcisjenepriael na 18 lokacijasvakodnevno de} stvovao avio-bambama,kasetnim bombama a ketama i krstarecim projekilima mase od 250 kg do 2500 kg izvrSivsiukupno 120 dejstava, Sa ukup no 1550 ubojnihsredstava unisten je oko 60 obje- kata piste hangari ke kupna infrastrukturaaerocroma, Znagi nanesena jeogromna Steta. Nate podrueju aeodroma oS tvek ima neekspldianih ubojni sredstava al su svemanevarske povrsine osposebljene. Vee prvih rmeseciposle NATO-agresijeu jedinici se nastavlja saletazkom obukom, te njenipripadniciipored otefani uslova vot i rada (uni8teneinfastruk ture teSkoéa u odriavanju sredtava zbog slodene «konomske situacje u zm) uz znatna napreza nia isamopotrtvovanje odréavaju zadaninivo bor: bene gotovostiizvrSavaju sve postaljene zadat ke. U toku 2000. godine se ponovno formiraju akro-grupe »Letece zvendee i »Stijeni, koje na stupom na centralnojproslavi Dana aviacje (2 av gusta 2000, godine) na aerodromu Podgorica za- sluteno izazivaj divljene gledalaca 30° lice na stajankama icelo- Komando 172. vja- cliske brigade je 43-godi- Snji pukovnik Ljubifa Jokig, stk eta plat na avion G4 Poko J- kiéuz neosporni autoritet ima izraden vojnitki duh kao peso Kiwi prt sionlnu liu dobar jo poznavolac duha noroda, ‘0 jim siamo shea. Ainstera bi lino ‘piano. U tome eregoa saga cline koman- -danta, koji se nenametljivo poistovecuje sa vojaitkim ide- lm stareine, ita, drga nodes fooko. A os0- benost dela wek i oboverno moro do kesi lik komondanta, nastavnika i vaspitata, o emu sam Jokic ‘vistan pilot sa 2000 sati nelete na letelicama Zlin, Blo- sik, Cana, Cs, Uve-5, 6216-4, pravon nes ra sie ivaednoiizuzeneg instore hake _ Nasr iena srt dae psig sa malsimum tek kada njegor utenik potne do lett i vpravlia vazduho- plovom popu egesemog i ok adm srg ute a. Toast obaverepranena zona, net ei 1a. aa jen ako iran, cok presudn,jrse vupravo u pilotskom pozivu angazuju wrline - upornost, smelost, br2ina, postojanost i odlutnos, s obzirom da se letenje mora permanentno da vii, doraduje i dovodi do -sovrsenstva, Stoga izmedu nas i civilnih strukturo, koje 5 baveistim poslovime, post ogromna razlita. Mas bu- hadni rae tieraom bio peseica becure Zapadaspe- Cinog bezurija Amerikanacn Sve do tg te ruta je cent pcee slag Ra schemes U subi o uk bil aan reli ras lft fe remands Nera (Prpreni:Slobodan Mijanovic) — @ Anwomacaziw 301ROIB} PISUOUDS} “SNId Wa}SIs |O}OBBINEN “ISPS euz0y “a s jomeg “eww nid 1UZ0 bysHodg “weysis punos asog ‘wejs}s Beq-se e's |In4 jouBuuied “9e{uaul niy “AOdy 1WIB|Og “yeULOdWAL “UE ‘S883 'dS3 ‘SAV “UoBod omend NK'oO'aHOWOHOINE'NVAM - LBI'SIOELLO XVI * B9S'ZE'LE ZEI'SL-OE : O6I'SI'OE - £2z"S1'0E"L10 “TEL - PeIBOOG MON LZOLL - 8 UF - pElBOEG 11Z11'- OF8 EOIN |- OHSINONOLNY