Akademija za diplomatiju i bezbednost

Predmet: Savremene bezbednosne integracije

i vojna diplomatija
Autori : - Prof. Dr Milan Opai
- puk. u penziji Dragan uki

Tema 10. kolovanje kadra za vojnu diplomatiju

Uvod
... Give thy thoughts no tongue,
Nor any unproportiond thought his act.
Be thou familiar, but no means vulgar
Give every man thy ear, but few thy voice;
Take each mans censure, but reserve thy judgment.1
/Shakespeare, Hamlet/
Prosperitet naroda i nae drave u celini i razvoj situacije u nas, pri emu se podrazumeva
politika, ekonomska, vojna, tehnoloka, socijalna i pravna komponenta, mora se
posmatrati kao uzrono posledina veza onoga ta se deava i zato se neto deava kako
na regionalnom tako i na globalnom planu. Ako tako ne inimo, onda neemo shvatiti
znaenje dogaaja i trend razvoja situacije u strategijskom okruenju, niti ono ta se i
zato se neto dogaa. Istovremeno, palanaki mentalitet e potpuno zagospodariti naim
prostorima, ili e, na suprot tome, lani modernizam doprineti da nam dravno ustrojstvo
postane samo bleda kopija neeg ve izanalog, bez ansi za uspeh u ovom podneblju.
Time se, bez sumnje, stvaraju trajni uslovi za povremeno izazivanje kontrolisanih kriza u
ovom regionu, to se, jednom za svagda, mora preduprediti.
Pred nama su brojne opasnosti kako po linu, tako i po kolektivnu bezbednost, odnosno
bezbednost drave u celini. Te opasnosti su veoma razliite i vrlo esto teko uoljive sve
do manifestacije finalnog stanja, poput pseudo-evolucije, genetskih modifikacija ili
informatikog kriminala.
Odgovornost za otkrivanje i spreavanje nastanka svih opasnosti, kao i za uklanjanje
njihovih posledica ukoliko se ispolje, lei na svim graanima nae zemlje, a okosnicu
sueljavanja sa opasnostima ini diplomatija i to posebno vojna. Zato celokupan vojnodiplomatski kadar mora biti pre svega patriotski opredeljen, visokog opteg obrazovanja i
maksimalno obuen u strogo specijalistikom smislu.

Ne daruj misli jeziku, niti nepromiljenoj misli ostvarenje. Druevan budi, al nipoto prost. Svima sluh
svoj pokloni, retkima svoj glas. Primi sud od svakog a za sebe uvaj svoj.

2
Zbog svega toga sve drave sveta posebnu panju, snage i sredstva posveuju izboru i
kolovanju vojnodiplomatskog kadra.
Ako se vratimo na Polonijeve savete Lertsu (iz citata na samom poetku), moemo ih
proitati i na ovaj nain: Ne odaji svoje i dravne tajne, ne otkrivaj brzopleto predmet
svoga interesovanja, belei svaki podatak i razmeni ga sa sigurnim poznanikom.
Registruj procene drugih, a svoje uvaj samo za predpostavljene.
Razmislite! Nije li ovo najvanija lekcija za one koji se pripremaju za rad u inostranstvu?
I jo o neemu razmislite! Da li vas ovo podsea na bilo ta to je vezano za potomke
ekspirovih savremenika, odnosno na zemlju iz koje je Dejms, Dejms Bond?

1. KRITERIJUMI ZA IZBOR KADRA ZA VOJNU DIPLOMATIJU

Uspostavljanje, odravanje i razvoj to boljih politikih, ekonomskih i vojnih, a potom
nauno tehnikih, kulturnih i sportskih odnosa jedne drave sa ostalim dravama,
predstavljaju osnovu prosperiteta svakog drutva i garant stabilnosti i bezbednosti drave
kao organizivane zajednice njenih stanovnika.
Da bi se ove postavke mogle realizovati, od osoblja angaovanog u okviru diplomatskog
predstavnitva u inostranstvu, bez obzira na njihov status i rang, zahtevaju se izuzetni
napori, a moglo bi se s razlogom rei i odricanje od dela linog suvereniteta u korist
optih, odnosno zajednikih interesa. Potvrdu da se tokom slubovanja u inostranstvu
gubi lini identitet, ali se i te kako zadrava kolektivni, moemo uoiti u svakoj zemlji,
kad se pria o nekom diplomati kao o pijanom kauboju, pijanom medvedu, onom to je
jue siao s grane, ofucanom galskom petlu, gospoi ajnc-cvaj-draj i slino. Vrlo je lako
dekodirati o ijim se predstavnicima radi, i, kao to se vidi, njihovi stavovi ili prostakluci
se ne vezuju za konkretno ime i prezime, ve za njihove drave odnosno narode.
Imajui u vidu izneto, svaka drava se stara da je u inostranstvu predstavljaju njeni
najbolji kadrovi. Da bi se to postiglo definisani su kriterijumi za izbor kadra i za rad u
vojnodiplomatskim telima. Kriterijumima je na svojevrstan nain dat profil kako treba da
izgleda, odnosno kakve kvalitete treba da poseduje svaki kandidat za rad u inostranstvu.
Meutim, u praksi je esto teko zadovoljiti sve kriterijume i zato se mora ii na odreene
kompromise, to se, nema sumnje, odraava na postignute rezultate ukoliko je
odstupanje od kriterijuma vee, utoliko su postignuti rezultati slabiji.
Prijem kadra za slubu u vojnoj diplomatiji obavlja se putem internog konkursa, dok se
sam izbor vri na osnovu kriterijuma, odnosno propisanih uslova koje kandidati moraju
zadovoljiti da bi bili izabrani. Postoje dve vrste: 1) opti uslovi i 2) posebni uslovi.
Opti uslovi su manje-vie oni koji su definisani zakonima o radnom odnosu i/ili o slubi
u oruanim snagama.
U opte uslove spadaju zahtevi da svaki kandidat mora biti:

dravljanin zemlje koja ga upuuje na rad u vojnoj diplomatiji,

zdrav i sposoban za vojnu slubu uopte,
visoko obrazovan (da ima zavrenu odgovarajuu vojnu akademiju ili fakultet, a
za pojedine dunosti i kolu naconalne odbrane),
- da ispunjava starosne i sve ostale uslove za normalno napredovanje u slubi te da
ima odgovarajue pozitivne slubene ocene,
- odgovarajueg ili nieg ina od onog koji je predvien za dunost na koju se
upuuje,
- oenjen i da ima zdrave lanove ue porodice i
- da nije kanjavan niti pod istragom.
Posebni uslovi obuhvataju irok spektar spacifinih kvaliteta koje kandidati moraju da
poseduju kao garant da mogu postii oekivane rezultate u vojnoj diplomatiji u celini, ali
i u konkretnom ambijentu, odnosno zemlji prijema. Oni (posebni uslovi) moraju
ukazivati da je svaki kandidat sposoban da se lako snalazi u svakoj nepoznatoj i
novonastaloj situaciji i da iz njih izae sa sauvanim linim integritetom i potovanjem.
Da bi se neko uopte mogao prijaviti na konkurs za rad u nekom vojnodiplomatskom
telu, prevashodno mora zadovoljiti etiri osnovna posebna uslova:
1) da poseduje odgovarajui/zahtevani nivo znanja stranog jezika, pre svega jezika
zemlje prijema i/ili jednog svetskog jezika,
2) da ima visok stepen bezbednosne kulture,
3) da (posebno za rad u izaslanstvu odbrane) ima zavrene odgovarajue izviakoobavetajne kurseve i iskustvo u izviako-obavetajnom radu i
4) da ima iskustvo iz boravka u inostranstvu (kolovanje, mirovne misije, u pratnji
delegacija ili radnih grupa i dr.) i rada sa strancima (u organima za vezu sa
inostranim vojnodiplomatskim predstavnicima ministarstva odbrane, uee u
inspekcijskim ili prateim timovima kontrole naoruanja, uee u koalicionim
snagama i operacijama i dr.).
Na konkurs se moe javiti svako aktivno vojno lice, ali se spisak kandidata popunjava
samo onima koji zadovoljavaju opte uslove. Nadleni organ formira tzv. rang listu,
uzimajui u obzir relevantne reference linih kvaliteta kandidata ocene sa studija,
slubene ocene i posedovanje kvalifikacija za ispunjavanje zahteva iz domena posebnih
uslova. Formirana rang lista mora biti podrana odgovarajuim dokumentima za svakog
kandidata i takva se dostavlja nadlenom telu koje vri ui izbor. To telo, to je razliito
od zemlje do zemlje, svoju listu sa licima koja su ula u ui izbor, dostavlja viem organu
radi donoenja konane odluke o izboru za svaku konkretno predloenu dunost.
Meutim, to jo uvek ne znai da e tako izabrani kandidati biti upueni na dunosti u
inostranstvo, jer moraju proi odreeni proces dodatnog kolovanja, obuke i priprema za
rad u vojnodiplomatskim telima jer ...Il ny a pas de mission plus haute, plus difficile,
plus ncessaire que la diplomatie.2

Nema uzvienije, tee niti neophodnije misije od diplomatije.

2. KOLOVANJE I OBUKA KADRA ZA VOJNU DIPLOMATIJU

Diplomatski poziv je toliko delikatan i teak... i predstavlja jednu zasebnu struku...
te se trae i postavljaju naroiti uslovi za ulaz u diplomatsku karijeru... Nema ni
jedne grane javnoga dravnoga rada, u kojoj mogu dilentatizam i nespremnost biti
od tolike tete, koliko ba naroito u diplomatskoj struci...Iluzije i pogreke
diplomacije esto su uzrok padu pojednih drava i propasti pojedinih naroda...
Diplomate prolaze i nestaje ih; narodi ostaju i snose posledice rada diplomata, koji
su ih predstavljali... Predrasude, sujetu i pogreke lakomislenih diplomata ili
diplomata nedovoljne spreme i sposobnosti ranije ili docnije narodi ispataju svojom
krvlju3.
Nakon izbora, potencijalnim kandidatima se odreuje rok do kada moraju predati tekue
dunosti i javiti se nadlenom organu ministarstva odbrane radi upuivanja na dopunsko
kolovanje i obuku. Ovo kolovanje i obuka ili, kako se popularno naziva, pripreme
izvode se u za to formiranim centrima koji postoje u svakoj zemlji. Pripreme se vre po
tano definisanom nastavnom planu i programu i to za aktivna vojna lica predviena za
rad kako u stalnim, tako i u privremenim diplomatskim telima.
Poto je rad u vojnodiplomatskim predstavnitvima, odnosno izaslanstvima odbrane, kao
stalnim vojno diplomatskim telima, najobimniji, komplikovan i veoma osetljiv na mnoge
izazove, to je plan i program priprema kadra za angaovanje u njima najobimniji, a
kandidati prolaze rigorozne kontrole steenog znanja. Planovi i programi obuke za ostala
vojnodiplomatska tela su sainjeni kao derivati planova i programa za izaslanstva
odbrane, sa dopunama, odnosno naglaskom na obuku za osnovnu funkciju konkretnog
vojnodiplomatskog tela. Tako, na primer, ako se radi o mirovnoj misiji teite se daje na
obuku za razdvajanje sukobljenih strana, uspostavljanje bezbednosnih zona, osmatranje,
patroliranje, razmenu zarobljenika, distribuciju humanitarne pomoi i dr. Na isti nain je
prilagoen plan i program za obuku inspektora kontrole naoruanja i drugih vojno
diplomatskih tela.
kolovanje i obuka za rad u izaslanstvima odbrane vri se s ciljem da se kandidati
osposobe za izvravanje zadataka iz okvira sve tri funkcije vojne diplomatije: 1)
protokolarne, 2) vojno-strune i 3) obavetajne.
Sutinu protokolarne funkcije ini angaovanje vojnih lica iz zemlje koja ih
akredituje na predstavljanju vlastite zemlje i njenih oruanih snaga u dravi kod
koje su ta lica akreditovana. Ovo se manifestuje putem: a) zvaninih kontakata, b)
prisustva ili uea na ceremonijama, c) poseta komandama, jedinicama, vojnim
ustanovama i objektima vojne industrije i d) prisustva4, uea5, ili organizovanja6
koktela, prijema, zvaninih obeda, balova, izleta, jutarnjih kafa i popodnevnih ajanki.

Dr ore N. Lopii, Diplomatija, - zbornik radova -, str. 262 265.

Prisustvo po pozivu nekog iz VKD ili VDK,
5
Uee uz odgovarajui doprinos u novcu, hrani, piu ili prostoru,
6
Organizovanje u sopstvenoj reiji.
4

5
Da bi se lake snaao i ispoljio aktivnosti na navedenim diplomatskim priredbama,
budui vojni diplomata, u sklopu priprema, mora savladati svojevrstan bonton
diplomatije Diplomatski protokol. Planom i programom obuke iz ove oblasti treba da
budu obuhvaene teme koje tretiraju pravila ponaanja, od prihvatanja poziva do
povratka sa diplomatske priredbe, ukljuujui pravilo o odevanju (formal, informal,
casual) pri emu se skree panja kada se nosi koja vrsta uniforme (terenska, slubena i
sveana), a kada i koja vrsta civilnog odela (sveano, salonsko, sportsko) i pravilo o
oslovljavanju, preseans, prireivanje radnih, slubenih i sveanih obeda, sainjavanje listi
zvanica, izradu i distribuciju pozivnica, pravljenje rasporeda za stolom sa karticama sa
imenima i pilot karticama, sastavljanje menija i vinske karte, prireivanje koktela i
prijema, protokolarno obezbeenje vojne diplomatije na vrhu (program posete, poasna
jedinica, raspored u kolima, konferencija za predstavnike medija, kulturno-zabavni
element posete, slobodno vreme delegacije) i dr.
U domenu priprema za izvravanje protokolarne funkcije treba da se obrade i teme o
diplomatskim privilegijama i diplomatskom imunitetu, kao i o carinskim propisima
sopstvene i drave prijema. Pri ovom poseban znaaj ima izuavanje specifinosti koje su
karakteristine za svaku zemlju, odnosno postojeih ogranienja u konkretnoj zemlji
prijema. Ovo tim pre jer se na taj nain izbegavaju neugodne situacije u kojima se moe
nai svaki novi diplomata na poetku slubovanja u zemlji prijema, pogotovu ako doe
do krenja (nenamernog ili namernog) njenih zakona, regulativa i obiaja. Veina zemalja
je posebno osetljiva na noenje i upotrebu vatrenog oruja, ne tolerie parkiranje na
nedozvoljenim mestima, nepotovanje saobraajnih propisa, posebno brzu vonju pod
uticajem alkohola ili droga, kao i prireivanje bunih zabava do kasno u no. Druge
zemlje, pak, imaju specifian pristup nainu odevanja na javnim mestima, to je posebno
karakteristino za muslimanske zemlje. Sa svim ovim pitanjima tokom priprema moraju
biti upoznati i diplomate i lanovi njihovih porodica. Svi oni moraju prihvatiti
zahtevane norme ponaanja. Tako e smanjiti mogunost da zbog nepotovanja propisa
zemlje prijema budu proglaeni za persona non grata.
Vojno-struna funkcija obuhvata:
1. Zatitu interesa vlastitih oruanih snaga u sluaju verbalnih napada na vojnu
politiku, oruane snage u celini i na vojne linosti vlastite zemlje,
2. Pregovore sa vojnim predstavnicima zemlje prijema (1) samostalno, prema
instrukciji predpostavljenih ili na vlastitu inicijativu, ali uz odobrenje
predpostavljenih, (2) u sastavu radnih grupa i (3) u sastavu delegacija.
3. Unapreenje meuarmijske, vojno-tehnike i vojno-ekonomske saradnje i
sprovoenje kulturnih manifestacija i sportskih aktivnosti.
Dok se realizacija protokolarne funkcije vri po odreenim, opte prihvaenim
standardima pri emu improvizacije mogu biti korisne samo u izuzetnim situacijama,
dotle vojno-struna funkcija zahteva visoku profesionalnost, dobru informisanost o
sopstvenim i oruanim snagama zemlje prijema, snalaljivost, sposobnost brzog i
pravovremenog reagovanja i iznad svega izgradnju to prisnijih odnosa sa predstavnicima

6
vojnog establimenta zemlje prijema kao i vetinu pregovaranja i vetinu da se iskoristi
prilika.
Obavezne teme iz ove oblasti obuhvataju kljune sadraje o zemlji prijema, kao to su:
geostrategijski poloaj, mesto i uloga u svetu, osnove spoljne i unutranje politike, vojna
politika, vojna strategija i vojne doktrine, organizacijsko-formacijska struktura oruanih
snaga, naoruanje i vojna oprema, vrste i metode obuke pojedinaca i jedinica oruanih
snaga, naela upotrebe oruanih snaga u borbenim i neborbenim operacijama kako
samostalno, tako i u okviru saveza i/ili koalicija i vojna industrija. Pored ovog, kandidati
moraju biti upoznati i sa stanjem u oruanim snagama sopstvene zemlje i glavnim
smernicama njihovog daljeg razvoja, kako bi mogli pokretati odgovarajua pitanja za
realizaciju tih smernica.
Posebno je vano da se kandidati upoznaju sa stepenom razvijenosti bilateralnih odnosa
svoje i zemalja kod kojih su akreditovani, a samim tim i stepenom razvijenosti vojne
saradnje dve zemlje pri emu treba istai negativne i pozitivne primere u odreenim
istorijskim periodima.
Obavetajna funkcija ima niz specifinosti iako i ona po Bekoj konvenciji ima
legitimitet (...obavetavanje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaaja
u dravi kod koje se akredituje i o njenim oruanim snagama i podnoenje izvetaja o
tome vojnom rukovodstvu drave koja akredituje...).
Za svaku dravu su od egzistencijalnog znaaja aktuelni dogaaji na njenom prostoru kao
i u njenom bliem i strategijskom okruenju. Dalji razvoj tih dogaaja, bilo da je
kontrolisan unutranjim ili spoljnjim faktorom moe se pozitivno ili negativno odraavati
na prosperitet dotine drave i, pre svega, na njenu bezbednost. U sadanjim uslovima
bezbednost ugroavaju brojni savremeni izazovi ili opasnosti, kojih, prema osnovnoj
podeli, ima dve vrste: 1) prirodne opasnosti i 2) opasnosti izazvane ljudskim
faktorom. Na pojavu pojedinih prirodnih opasnosti je nemogue uticati (npr. sadanja
tehnologija ne moe izazvati erupciju vulkana niti je zaustaviti). Opasnosti izazvane
ljudskim faktorom mogu biti proizvod pojedinca, grupe, jednog naroda, drave, koalicije
drava i saveza drava. Ukazivanje na pripremanje i samu pojavu ovih opasnosti
predstavlja osnovni zadatak u ispunjavanju obavetajne funkcije. Sa vojno-obavetajnog
aspekta najznaajnije opasnosti izazvane ljudskim faktorom su: upravljanje krizama,
ratni sukobi, terorizam, irenje oruja za masovno unitenje, zloupotreba naunih
otkria i nove tehnologije i zloupotreba meunarodnog prava, a iz domena kriminala
ilegalna trgovina naoruanjem i vojnom opremom.
Primena savremene tehnologije, posebno u sferi komunikacija, gde dominantno mesto
zauzima internet, omoguila je pristup otvorenim izvorima saznanja (Open Source
Intelligence) skoro u realnom vremenu. Time je izvravanje obavetajne funkcije u
znatnoj meri olakano. Meutim, na strunim organima je da pravovremeno uoe
primenu dezinformacija i obmana i da izvre pravilnu procenu razvoja situacije. Da bi se
to postiglo vri se komparacija podataka dobijenih na ovaj nain sa podacima dobijenim

7
drugim javnim metodama zvanini razgovori, zvanina dokumenta, posete elementima
oruanih snaga zemlje prijema i dr.
Pored toga, jedna od specifinosti je to to se sve drave u okviru vojne diplomatije, pri
izvravanju obavetajne funkcije, koriste i ilegalnim metodama i sredstvima radi
prikupljanja podataka i stvaranja preduslova za spreavanje iznenaenja i postizanja
drugih prednosti u odnosu na oruane snage zemlje prijema.
U izvravanju obavetajne funkcije tezite je na: (1) otkrivanju i najavi novih dogaaja,
(2) praenju tekuih operacija (3) deskripciji zavrenih dogaaja od interesa za
izvlaenje odgovarajuih iskustava i pouka.
Da bi budui lanovi VDP uspeno realizovali zadatke iz domena obavetajne funkcije,
moraju biti obueni da pravilno definiu i realizuju postavke deliminog obavetajnog
cuklusa planiranje aktivnosti, prikupljanje obavetajnih podataka, delimina
obrada sa eventualnom proverom prikupljenih podataka i izvetavanje nadlenih
organa u sopstvenoj zemlji. Zbog toga u svim zemljama prednost prilikom izbora za rad u
nekom vojnodiplomatskom telu, pre svega izaslanstvu odbrane, imaju ona lica koja su
zavrila neku od obavetajno-izvidjakih kola ili kurseva.
U svim zemljama sveta (sa manje ili vie uspeha) u pripremu kadra za vojnu diplomatiju
uvrtene su psiholoke pripreme za rad u inostranstvu (izbegavanje stresa, profilisanje
sagovornika i vetina itanja govora tela), obuka u organizovanju i voenju
sastanaka i savladavanje vetine pregovaranja, upoznavanje sa rizicima rada u
zemlji prijema i primena bezbednosnih mera radi line, porodine i kolektivne zatite,
kao i zatite informacija i izvora.
Pored toga, potreban broj asova odreen je i za obuku iz domena: (1) komunikacija (sa
predpostavljenim u vlastitoj zemlji, zvaninim organima zemlje prijema, predstavnicima
VDK, naim privrednim predstavnicima, naom dijasporom i graanima zemlje prijema i
drugih zemalja, (2) materijalno-finansijskog poslovanja i (3) kancelarijskog
poslovanje sa teitem na pakovanje i otpremanje diplomatske pote.
kolovanje i obuku kadra za vojnu diplomatiju sve zemlje vre u za to posebno
formiranim centrima kojih ima vie vrsta: (1) centri za strane jezike, (2) obavetajni
kolski centri, (3) centri za posebnu obuku za bezbednosnu vonju motornih vozila
(to obuhvata izbegavanje pratnje, zaseda i prepreka) i (4) centri za optu bezbednosnu
pripremu za rad u inostranstvu i dr. Pored toga, u pojedinim zemljama kandidati za
slubu u inistranstvu obuavaju se i za uee u egzotinim sportovima jahanje, golf
i tenis.

3. NEPOSREDNE PRIPREMA KADRA PRED ODLAZAK NA

DUNOST U VOJNO DIPLOMATSKIM TELIMA

8
Nakon zavrenog kolovanja i obuke, odnosno priprema, pred odlazak na duznost u
inostranstvo vre se neposredne pripreme izabranih za te dunosti. Te pripreme
obuhvataju:
-

lekarski pregled svih lanova ue porodice,

izradu pasoa i meunarodnih vozakih dozvola,
priprema odreene dokumentacije za nastavak kolovanja dece u inostranstvu,
regulisanje pitanja penzijskog staa za zaposlenog branog druga,
iskorienje godinjeg odmora za tekuu godinu,
sainjavanje spiska i pakovanje i prevoz linih i stvari za domainstvo i dr.

Posebno mesto u pripremi zauzima obuka u ministarstvima inostranih poslova, nakon

koje budui vojni diplomati idu na zavrne razgovore sa nadlenim visokim vojnim
rukovodiocima, kojom prilikom dobijaju finalne instrukcije za svoj rad tokom misije u
vojnodiplomatskom telu.

4. USAVRAVANJE KADRA ZA VOJNU DIPLOMATIJU

Svaka zemlja nastoji da obezbedi da ima to bolje obuen i u svakom pogledu
pripremljen kadar u vojnoj dilomatiji. Zbog toga se programi dopunskog kolovanja i
obuke svake godine prilagoavaju novonastalim potrebama. Osim toga, organizuje se
usavravanje poetnika, kao i iskusnog kadra na raznim seminarima, konferencijama i
simpozijumima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
U novije vreme sve se vie praktikuje kolektivna obuka i usavravaanje iz domena vojne
diplomatije (ukljuujui rad u izaslanstvu odbrane, angaovanje u mirovnim misijama ili
u inspekcijama kontrole naoruanja) u za to specijalizovanim centrima kao sto su: Centar
za bezbednosne studije Dord Maral u Garmi-Partenkirhenu, kola NATO u
Oberammergauu, centri za obuku u ekoj, Slovakoj i Hrvatskoj, Centar za pripremu
vojnih izaslanika u vjcarskoj i t d.

VOJNO-STRUNA FUNKCIJA
/* Odbrana od napada*/
PRIMERI:
1. Reagovanje na lanak objavljen u Gardijanu, februar 1992. godine (napad na
JNA)
2. Pozivi Paul Beaver-a tokom nastupa na TV, uivo, (ta da kaem po tom i tom
pitanju...)
3. Dopis uredniku Janes Defence Weekly u vezi sa pisanjem dopisnika iz SRJ
Kusovca, i njegov odgovor

PREDLOG
1. Obuka:
- Jahanje
- Golf
- Tenis
2. Odevanje
- Leptir mana za sveanu uniformu
- Vrpce (egalete) za uniforme
LITERATURA
1. dr ore N. Lopii, Diplomatija zbornik radova -, 2006.
2. ppuk Aleksandar Milenkovi, Prirunik o protokolu izaslanstava odbrane, 2006.
3. dr Milan Opai, Dragan uki i Slobodan Savi, Globalizam presudan inilac
bezbednosti SRJ, 2003.
4. Protocol Department, Foreign and Commonwelth Office, Memorandum for all
New Diplomats in London, 1985.
5. puk Dragan uki, predavanje za sluaoce kole nacionalne odbrane, 2000.