DIPLOMATIKA

Diplomatiki izvori su pisani izvori koji svedoe o nekom inu pravnog karaktera. Diplomatika
je pomona istorijska nauka koja prouava isprave (diplome) i povelje, i utvruje njihovu originalnost i
okolnosti nastanka.
Isprava je pisano svedoanstvo o nekom pravnom inu sastavljeno u odreenom, tano
ustanovljenom obliku, koji tom inu daje dokaznu vrednost.
Diploma je u grko doba oznaavala doputenje vlasti da se neko moe prevoziti dravnim
koijama. U rimsko doba, ovaj izraz oznaavao je dekret koji se daje veteranima prilikom asnog
otputanja iz slube. u srednjem veku diploma je oznaavala vladarske privilegije, to jest ispravu koju
izdaje vladar ili visoki feudalac, dakle neka vlast. To znaenje zadralo se do danas. Pored diplome
(isprave) u uem smislu, postoje i isprave u irem smislu koje su specifine i imaju posebne nazive, kao
mandata (dokument koji via vlast upuuje nioj u obliku uputstva ili naredbe) ili epistula (svako pismo
slubenog karaktera).
Diplomatika metoda provere originalnost razvila se vrlo rano. Kada je trebalo utvrditi da li je
isprava kojom je toboe papa Inoentije III dao ovlaenja barskom biskupu autentina, lino papi se za
savet obratio srpski upan Vukan (sin Stefana Nemanje i brat kralja Stefana Prvovenanog). Papa je
Vukana pouio da u proveri autentinosti treba paziti i na stil isprave. Bilo je to 1200. godine. Isti papa je
1207. godine izdao Dekret o falsifikovanju u kome se propisuju postupci kojima se ispituje autentinost
isprave. Meutim, sama diplomatika kao pomona istorijska nauka razvila se u 17. veku, a naziv joj je
dao an Mobijon u svom spisu iz 1681. godine O diplomatici.
ISPRAVA

Postoji vie vrsta iste isprave, a za arhivistiku je znaajno da se prema tim vrstama isprave
sreuju i klasifikuju u nekom arhivu. Te vrste su:
1. izvornik (original) isprava onakva kakva je dola u ruke primaocu;
2. kopija moe biti obina ili overena; ako je overena, poseduje istu vrednost i autentinost kao
original;
3. transut (insert) izvod iz isprave koji je nainio primalac;
4. minut (koncept) prvobitna verzija isprave koja prethodi izvorniku; sainjava ga autor;
5. registar kratka sadrina isprave; sainjava ga autor.
Tri su inioca koja uestvuju u izradi i procesu odailjanja isprave:
1. autor onaj ija je volja iskazana ispravom, najee vladar ili visoka vlast;
2. skriptor pisar koji zapisuje volju autora;
3. destinatar primalac isprave, tj. onaj na koga se odnosi volja autora iskazana ispravom.

Isprave odlikuje formulativnost. Prema tome, svaka isprava ima tri dela, od kojih se svaki sastoji
od manjih celina:
1. protokol uvodni deo. Njega ine:
a) invokacija prizivanje bojeg imena, koje moe biti iskazano reima (verbalna invokacija: ''u
ime Boga'', ''u ime Oca, Sina i Duha Svetoga'') ili nekim znakom (simbolika invokacija: najee znak
krsta);
b) intitulacija ime i titula autora (''Ja, Stefan Duan, car Crbljem, Grkom i Arbanasom'');
v) inskripcija ime i titula destinatara (''vernom kralju Vukainu''; ''podanicima u Hristu'');
g) salutacija formula pozdrava (''pozdravljam te u Hristovo ime'').
2. tekst stvarna sadrina isprave. ine ga:
a) arenga moralistika sentenca kojom se obrazlae pravni in iskazan ispravom (''zapisujem
ovo, jer je pamenje ljudsko slabo'');
b) promulgacija objava autorove volje zainteresovanima (''dajemo na znanje svima kojih se
ovo tie'');
v) naracija opis okolnosti koje su dovele do izdavanja isprave (da li je isprava izdata na molbu
destinatara, da li je neko intervenisao, da li su zahtevi opravdani, i slino);
* g) dispozicija kljuni deo isprave. Volja autora, tj. predmet same isprave. Precizira se ta se
daje ili odobrava ili zabranjuje, uslovi pod kojima se to ini, i rok trajanja;
d) sankcija pretnja onima koji se suprotstave volji autora iskazanoj ispravom;
) koroboracija kazuje se ime je isprava uinjena punovanom (najee peat i potpis).
3. eshatokol zakljuni deo isprave. ine ga:
a) subskripcija potpisi autora i svedoka;
b) datacija mesto i vreme nastanka isprave;
v) aprekacija zavrna fraza (''svrilo se''; ''amin'').
Inae, isprava moe biti javna ili privatna. Takoe, moe samo da potvruje pravni in (karta),
ali moe biti i konstitutivni deo pravnog ina (noticija).