Visoka tehnicka skola strukovnih studija Novi

Beograd
Student: Marko Vulicevic 8/2012
Profesor: Miroslav Medenica

[MEMBRANSKI DAVAC
PRITISKA]
1

Gas pod pritiskom p1(t) dotice u komoru 1, stvarajuci u

njoj pritisak p(t), isto tako gas sa druge strane dotice u
komoru 2 pod pritiskom p2(t) stvarajuci u njoj pritisak
p(t),
Membrana 3 na cijoj jednoj strani deluje pritisak p(t), a
na drugoj p(t), pocinje se kretati cemu se suprotstavlja
sila u opruzi 4.
Simbolicko funkcionalna

sema prikazana je na sl.1.1 a

dijagram procesa koji se odigrava u njemu na sl.1.2.

Sl.1.1

Sl.1.2

Pretpostavka: Promena stanja gasa(vazduha) u

komorama pokorava se izotermskoj promeni stanja.
S obzirom da merni instrument nije toplotno izolovan
moze se prihvatiti da postoji dobra razmena toplote sa
okolinom.
Poretpostavka: Strujna polja vazduha u komorama
homogene su.
S obzirom na konacnu zapreminu komora 1 i 2 strujno
polje nece biti isto u svim tackama komora. Medjutim ova
pretpostavka se moze prihvatiti u onim slucajevima kada
je promena brzine strujanja relativno mala.
Pretpostavka: Vazduh se ponasa kao idealan gas.
Realni gasovi u vecini slucajeva zadovoljavaju ovu
pretpostavku. Ova pretpostavka ne bi se smela prihvatiti
u onim slucajevima kada je gas izlozen visokim pritiscima,
ili kada se nalazi na temperaturama bliskim tacki
kondenzacije.
Na osnovu poslednje 3 pretpostavke za izotermski proces,
moze se napisati:
dm( t) V ( t ) dp (t) p ( t ) dV (t )
=
+
=G u ( t ) .
dt
R n dt
R n dt

Jed 1.
Pretpostavka: Strujanje kroz prikljucne vodove je
laminarno.

S obzirom da je razlika pritisaka na prikljucnom vodu i

pritiska u komori relativno mala to se ova pretpostavka
moze prihvatiti.
Za laminarni rezim strujanja maseni protok, kroz
prikljucnu cev je:
G u ( t )=

D4
( p 2 ( t ) p' 2 ( t ) ) .
256 R n Lv 1

Jed 2.
Pri cemu su L duzina prikljucnog voda d precnik
prikljucnog voda, v koeficijent kinematicke viskoznosti
gasa.
Uvrstavanjem prve jednacine u drugu mogu se napisati
jednacine ponasanja komora 1 i 2 uz predhodno
sredjivanje.

} (t)} left ({{d} ^ {4} } over {256 Lv} left ({p} rsub {1} rsup {2} left (t right ) - {p} ^ {'2} (t) right ) - {p} ^ {
V
d p' (t) 1
=
dt

Jed 3.
2} left (t right ) right ) -P(t) A

dY ( t)
dt

p21 ( t ) p
D4

256 Lv
dp (t)} over {dt} = {1} over {V (t )

Jed 4.
Pretpostavka: Zanemaruje se masa svih pokretnih delova

Jedini deo koji vrsi translatorno kretanje je membrane sa

stapom koji je na nju zakacen, cije su mase veoma male,
a ubrzanje malo, tako da inercijalne sile u vecini slucajeva
mogu zanemariti.
Na osnovu ravnoteze sile koje na membranu deluju moze
se pisati:
p' ( t ) p (t))
cY ( t )= A

Jed 5.
Pri cemu je c krutost opruge a povrsina membrane.
Jednacina 3. - 5. Vazi za svaki pa i za nominalni radni
rezim:

1
d
( P1 n2 ( t )P' n2 ( t ) ) =0
'
V N 256 Lv

Jed 6.
1
d4
( P1 n2 ( t )P' n (t ) ) =0.
'
256
Lv
VN

Jed 6.
'

P nP n right )
cYn= A

Jed 7.
Zapremine komora V (t) i V (t) su:
V(t)=

V 0 + Ax (t)

V(t)=

V 0 Ax(t)

Jed 7.
Koriscenjem Laplasovljevih transformacija koordinata
definisu se relativna odstupanja.
P1 ( t )P1 N
=x u 1 (t )
P1N
p2 ( t )P2 N
=x u 2 ( t )
P2 N

Y ( t )Y N
=x i ( t )
Yn
'
'
P ( t ) P n
=x ( t )
P' n

} n} = {x} ^ {**}
P
P} left (t right ) - {P} ^ { n

Jed 8.
Oduzimanjem jednacine 6. do jednacine 8 od jednacine 3
do jednacine 5. Uzimajuci u obzir i jednacinu 7 i jednacinu
8 dobija se nelinearni matematicki model po relativnim
odstupanjima:
1+ x (t )
d x (t)
1
A ( 1+ x ( t ) ) Y N (t) i
( 1+ x u 1(t) ) 2()2
dt
V 0 + A Y N ( 1+ xi ( t ))
d 4 p 1 N (t)
d x (t)
1
=

dt
V 0 + A Y N ( 1+ x 1 (t ) ) 256 Lv

Jed 9.
( t )

1+ x
( t )
1+ x

( 1+x u 1 ( t ) ) 2( 2 ) A ( Y N

d x i (t)
)
dt

d 4 p1 N

256 Lv

d x (t)
1
=

dt
V 0 + A Y N ( 1+ xi (t ) )

Jed 10.
Na slici 1.3 prikazan je blok dijagram nelinearnog
matematickog modela po relativnim odstupanjima.

Linearizacijom jed. 1 do 100 dobija se linearizovani

matematicki model po relativnim odstupanjima u okolini
normalne radne tacke:

d p1 N
d x (t)
d x (t )
1
=
x u 1 ( t )x ( t ) ) A Y N i
(
dt
V 0 + A Y N 128 Lv
dt

Jed 11.
( t )+ A Y N

d xi ( t )
dt

d4 p1N
( x u 2 ( t )x )
128 Lv
x (t )
1
d
=

dt
V 0 A Y N

Jed 12.
(t)
P1 N x ( t ) P2 N x
A
x i ( t )=

cY N

Jed 13.
Resavanjem sistema jednacina od jed. 11 do 13 i
primenom laplasove transformacije dobijaju se prenosne
funkcije po relativnim odstupanjima:
W 1 ( s )=

X 1 (s )
T s +1
=K 1 2 2 2
X u 1 (s )
T 2 s + T 1 s +1

Jed 14.
W 2 ( s )=

X i (s)
T s +1
= K2 2 22
X u 2 (s )
T 2 s +T 1 s +1

Jed 14.
Pri cemu su vremenske konstante date sa:

K 1=

P1 N
P1 N P2 N

K 2=

P2 N
P1 N P2 N

T1=

128 Lv (V 0 A Y n )
d4 p2 N

T2=

128 Lv (V 0 + A Y n)
d 4 p2 N

2
128 Lv 2 p1 N A + ( p 2 N c ( V 0 A Y N ) ) p2 N ( V 0 A Y n )
Ti= 4
+
c p1 N p2 N
c p1 n P 2 N
d

Jed 15.
128 Lv
T2= 4
d

p1 N A2 ( V 0 A Y N ) + p 2 N A 2 (V 0 + A Y N )
c p1 N P 2 N

128 Lv
d4

( V 0 A Y N ) (V 0 + A Y N )
p1 N p2 N

)+

Jed 16.
Sopstvena ucestanost i koeficijent prigusenja ovog
davaca su:
n=

1
T2

T1
2 T2

Jed 17.