Internacionalni univerzitet Brko

Fakultet za menadment
Bosna i
Hercegovina
BRKO
DISTRIKT
BOSNE I
HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet
Brko

Osnovne akademske studije

Web Tehnologije
(Seminarski rad)

Predmet: Web dizajn

Uvod
Pravo znaenje WEB dobija tek 1993. godine kad se
pojavljuje MOSAIC WEB BROWSER, razvio ga je
Mark Anderson, tada student Ilinois University, a
koji je kasnije i sam postao vlasnik NETSCEPE
protokola.Kada se tokom 1994. godine pojavio prvi
grafiki pretraiva Mosaic, stranice na Internetu
pravili su programeri koji su dovoljno razumeli
HTML (Hyper Text Markup Language),dok grafiki
umetnici i eksperti za web dizajn nisu ni postojali
kao oblik zanimanja. Veina prvih web sajtova nisu
imali intuitivne interfejse i dopadljiv dizajn.
Najvanije svakom vlasniku stranice bilo je da ona
funkcionie, odnosno da je kod dobro uraen. Nije
bilo bitno to se tee dolazi do linkova i
informacija.Tokom 1996. godine druge dve struje su
se izdvojile: dizajneri stranica koji su se postarali za
intuitivniji izgled i grafiki dizajneri koji razumeju
mo boja na stranicama. HTML kod je proiren, tako
da je dizajn stranica postao kompatibilan s grafikim
novotarijama. Ubrzo posle toga animirani GIF-ovi,
promene boja s prelaskom mia, trikovi sa zvukom i
dodaci pretraivaima (poput Macromedia
Shockwavea) nali su svoje mesto na webu. Pored
toga to se svaka stranica duplo due uitava i gubi
na svojoj funkcionalnosti, postalo je vano imati
lepu i privlanu stranicu. Inteligentan dizajn je
zanemaren, a asopisi su poeli da dodeljuju nagrade
na osnovu izgleda stranice.

Kraj devedesetih oznaen je ekspanzijom

elektronske trgovine. HTML nije vie dovoljan,
trikovi animacijama i zvukom nisu vie
dovoljni. Postalo je jasno da je potrebno spojiti
web dizajn s bazama podataka, to u poetku
kada je HTML razvijan, ba i nije bilo u planu.

JAVASCRIPT
JavaScript je kod koji se ubacuje u HTML, ukljuuje
se samo na kompjuteru posetioca stranice, to znai
da se ne pokree sa servera. U suprotnosti s
glasinama, JavaScript nije uopte lako uiti. Veoma
podsea na kod C jezika. Ko razume koncepte oko
varijabli, algebarske logike (if, then, else, for), nee
imati veih problema. JavaScript ima teku sintaksu,
te nije jednostavan za rad.
VBSCRIPT
VBScript se bazira na popularnom Microsoftovom
Visaul basicu i takode je kod koji se unosi u drugi
kod, odnosno HTML. Naalost, radi iskljuivo s
Internet Explorerom jer ljudi iz Netscapea ne ele da
naprave svoje pretraivae kompatibilnim s neim
to dolazi iz konkurentske firme. Uenje VBScripta
je sveti gral i osnova za dizajn stranica za
elektronsku trgovinu i ASP.
ASP
Active Server Pages imaju drugu ekstenziju umesto
HTML-a. Za razliku od ve pomenutih JavaScripta I
VBScrpta, ASP se procesira na serveru. U trenutku
kada korisnik vidi stranicu, kod je uveliko odradio
svoj deo posla.
Uz to dolazi jednostavno nadgraivanje stranice i
ablonski rad bez previe zamaranja.
Novotarija na Internetu je XML (eXtensible Markup
Language) koji podravaju novije IE verzije
pretraivaa. XML je vano mesto u ivotima
dizajnera stranica za elektronsku trgovinu.
Jednostavno reeno, HTML odreuje oblik (layout)
stranice, dok XML odreuje sve komponente.
Budunost web dizajna na mrei bie veoma
trnovita. Naime, svaka nova verzija pretraivaa iz
Microsofta ili Netscapea je meusobno

suprotstavljena. To znai da kod koji je napisan za

jedan, moe potpuno iskljuiti drugi pretraiva.
World Wide Web
Web je prvenstveno usluga metoda za dobijanje
informacija s razliitih raunara na Internetu. Ako
zamislite Internet kao veliki trni centar, onda je Web
samo jedna njegova radnja, na primer prodavnica
povra. Meanje "Webskih" i "ne-Webskih"
informacija nije posledica strukture samog Weba,
ve pre kreativnosti onih koji piu softver za
pristupanje Webu. Programi za Internet obino
omoguuju pristup jednoj (i samo jednoj) mrenoj
slubi: uz softver za elektronsku potu, koristite
samo nju; pomou softvera za Usenet pristupate
samo diskusionoj grupi i sl. Vei deo programa
pisanih za Web omoguuju vam, s druge strane, da
pristupite mnogim slubama bez prelaenja na drugi
softver. Navedeno meanje razliitih usluga znatno
pomae korisnicima, ali ponekad moe i da zbuni,
ak i one naprednije. esto ete uti raunarskog
poetnika da kae, na primer, "Ja sam u Lotusu 1-23" ili "Sada sam u WordPerfectu". Ako koristite Web
softver za pristup diskusionim grupama Useneta, da
li ste u Webu ili u Usenetu? Pravi odgovor je da
nikada niste ni u jednoj slubi; vi ste u vaem
softveru. to je on fleksibilniji, utoliko vie moete s
njim da uinite. Kako i sami moete videti, renik
koji se koristi na Internetu, esto je prilino nejasan.
Web je deo Interneta, meunarodne mree vezanih
raunara prema odreenim pravilima i uputstvima.
Moete biti korisnik samo Interneta, ili se moete
prikljuiti na Web i Internet istovremeno; to stvarno
nije vano.

WEB SE STALNO MENJA

Osoblje kompanije Netscape Communications moe
da doda nove karakteristike programu Netscape
Navigator, tako da korisnicima budu dostupne usluge
kojih pre nije bilo. Na primer, Netscape je dodao
mogunost primanja i slanja elektronske pote u
verziju 2 programa Netscape Navigator. Takva
promena ne utie na nain rada dotadanjih slubi, a
sigurno ih ne ini manje interesantnim. Kako Web
tokom vremena raste i postaje drugaiji, sve e vie
biti stvari koje ovim tekstom nisu pokrivene, ali sve
informacije sadrane u njemu jo uvek ce biti korisne
i tane. Web je sasvim razliit od nekog programa za
obradu teksta na primer. Ponekad se Web lokacije
opisane u ovom tekstu menjaju, na isti nain kao kad
se neka kompanija odseli i promeni svoje potanske
adrese. Ako su ljudi, odnosno organizacije, koji
odravaju ovu interesantnu Web stranu paljivi, oni
e ostaviti svoju novu adresu na staroj lokaciji, tako
da ih bez problema moete nai. Neki, medjutim,
nisu tako savesni; oni jednostavno pokupe stvari i
odu, bez ikakvog traga za sobom. to je vie ljudi
koji koriste Web, to je verovatnije da e vlasnici
lokacija uloiti vie napora u njihovo opremanje.
Za samo godinu dana, na primer, broj i tipovi
komercijalnih usluga na Webu se neverovatno
namnoio. Ovaj porast je, u najveoj meri rezultat
poimanja mogunosti, koje Web prua kompanijama
kako bi stigle do sve veeg broja korisnika. Neke od
lokacija na Webu su interaktivna mesta za druenje,
to znai da tamo moete neto proitati i zatim na to
odgovoriti, znajui da ce drugi ljudi videti va
komentar. Moete pojmiti da se interaktivan sadraj,
uz to bar malo interesantan, sve vie razvija to je
vie ljudi na Webu. Neke od slubi s najbrim

razvojem na Internetu, upravo su zato popularne, jer

ljudi mogu da saopte ta ele manjem ili veem
broju drugih ljudi. to je vie ovakvih usluga
obuhvaeno Webom, sam Web postaje sve aktivniji.
U ovom smislu, Web je pomalo nalik kablovskoj
televiziji: neprekidno se pojavljuju novi kanali. Neki
su stvarno interesantni, i ba kao da se samo na njih
eka, dok su drugi vredni taman koliko i onih
desetak sekundi, dok se ne odluite da ih iskljuite.
Bilo kako bilo, veina ljudi bi radije bila prikljuena
na kablovski sistem koji dodaje nove kanale nego na
sistem koji to ne ini.
ta je potrebno za poetak na Webu?
Pre svega, morate imati raunar. Za nekoliko godina,
meutim, moda e vam biti potreban samo lokalni
kablovski dobavlja ili telefonska kompanija,
kablovski konvertor ( cable converter box) i
televizor. U ovom trenutku prvi sistemi tipa "Web na
televiziji" su ve na tristu. Najpoznatiji takav
sistem, WebTV, pokupio je mnogo poetnih aplauza,
ali se kasnije slabo prodavao. Ljudi iz Microsofta
poklanjaju mnogo vise nade u WebTV, verovatno
stoga sto su upravo oni uloili stotine miliona dolara
u taj poduhvat. Zasad je jo uvek potreban raunar da
se stigne do Weba. Neto konkretnije, potreban je
raunar koji moe da komunicira s Internetom.
Danas se takva komunikacija ostvaruje na jedan od
dva naina:
1.Modemom
2.Preko LAN mree (Lokal Area Network)

NETSCAPE
Netscape Navigator (kratko nazvan Netscape) jeste
program koji se vrti na PC raunaru ili Macintoshu
da bi se pristupilo Webu. Netscape je jedan od
najboljih programa za pristup Webu, raspoloiv za
sve vrste raunara I veoma skromne cene. Netscape
se istie zbog njegove popularnosti i injenice da su
mu odlike superiorne u odnosu na druge programe.
Treba naglasiti da je firma Netscape
Communications izmenila naziv paketa programa
kada je pustila na triste verziju 4. Sada se ceo paket
naziva Netscape Communicator, a Netscape
Navigator je samo jedan njegov deo.
Ostali programi u paketu su:
1. Netscape Messenger ve korien kao potanski
deo Navigatora
2. Netscape Collabra obavlja poslove za diskusione
grupe Useneta I sl.
3. Netscape Composer omoguava stvaranje
sopstvenih Web strana
NAPREDAK NETSCAPE -a
Kompanija Netscape je dugo bila van konkurencije
sa svojim odlinim web browserom Netscape
Navigator. Meutim, Microsoft je polako preuzeo
primat, a kompanija Netscape je doivela velike
promene, prvo objavljivanjem sorsa svog browsera i
projektom Mozilla, a kasnije je kompaniju kupio
interent gigant AmericaOnLine. Posle dugog
iekivanja, konano je pred nama beta verzija
Natscape 6. Download i instalacija je u sve
rairenijem stilu instalacije klijenta koji se ponaa
kao mali FTP program. Sama instalacija je velika

oko 16 megabajta, a za finalnu verziju Netscape 6 se

najavljuje da e biti jo i manja, to je znatan
napredak u odnosu na prethodne verzije. Netscape 6
je neobian korisniki interfejs. Praktino nijedan
deo interfejsa, poput dugmia, menija, dijaloga, nije
standardni Windows dijalog. To omoguuje
prepravljanje Netscape-ovog izgleda kreiranjem
tema. To stvarno deluje efektno, ali primetili smo
znatno usporenje u radu. Na primer, otvaranje
Prefernces panela, kao i izmene u njemu je vrlo
usporeno. Poto je kompanija Netscape -u vlasnitvu
America On Line, ne udi to je uz Netscape 6
pridodat i AOL Instant Messenger. Kod nas nije
poznat, ali taj program za instant messenging u svetu
koristi preko 45 miliona korisnika. Korisnicima
Netscape 6 se nudi i program za internet
telefoniranje Net2Phone, koji je naravno u vlasnitvu
kompanije Netscape Sve nas sigurno najvie
interesuje Netscape-ov browser kao i poboljanja
koja donosi. Prilino velik problem prethodnih
verzija Netscape-ovih browsera, ukljuujui tu i
poslednju zvaninu verziju 4.7, je sporo
renderovanje stranica koje sadre velike tabele.
Netscape 6 koristi potpuno novi rendering engine
koji je nastao tokom Mozilla projekta. Rezultat je
mnogo bre uitavanje stranica te jedva ekamo
finalnu verziju koja moda u brzini pretekne Internet
Explorer. Sidebar je odlian dodatak prozoru
browsera. Nalazi se sa leve strane, a preko njega
imate brz pristup svim bookmarksima, kao i search
enginu. Takoe, kada se nalazite na nekom web siteu, preko Sidebara i opcije Whats Related dobiete
spisak web sajtova sa slinom tematikom. Netscape
6 pri instalaciji uvozi sve linkove iz Internet
Explorerovog Favorites foldera. Bookmarksima
pristupate ili preko sidebar-a, tako i preko personal
toolbara i menija.

1. TCP/IP (Transmission Control Protocol /

Internet Protocol,) Internet TCP/IPprotokoli
1.Transmission Control Protocol / Internet Protocol ,
ili skraeno TCP/IP protokol je protokol na kome se
zasniva Internet kao mrea, a pripada paketno
orijentisanom tipu komunikacionih protokola. esto
je ovaj protokol ugraen u sam operativni sistem,
kao kod Unix platforme. Gotovo svi drugi Internet
protokoli kao to su: terminal emulacije, FTP prenos fajlova, e-mail itd. zasnivaju se na TCP/IP
protokolima. TCP/IP protokoli su razvijeni sa ciljem
da omogue komunikaciju izmeu platformi
razliitih proizvoaa, tj. da se omogui povezivanje
raunara razliitim transmisionim medijima i
razliitim metodama prenosa informacija. Ova grupa
protokola potpuno zadovoljava princip otvorenosti
povezivanja razliitih mrea TCP/IP protokoli
definiu: aplikacije, kontrolu prenosa, usmeravanje
podataka, umreavanje itd. A poseduje slojevitu
arhitekturu, slino ISO/OSI modelu:
Sloj pristupa fizikom mediju prenosa (Physical
Interface Layer) - je sloj koji se bavi pristupu
komunikacionom mediju ka to su Tokenring,
Ethernet, FDD, X.25 ili Frame Relay paketna mrea.
TCP/IP paketi se mogu prenositi i serijskim linijama
- korienjem Point-to- Point protokola (PPP), ili
Serial Line Internet Protokola (SLIP). Mreni sloj
(Networking Layer) - je sloj koji ukljuuje dva
osnovna protokola:
o Internet Protocol (RFC 791) - koji kreira pakete za
prenos od izvorinog raunara do sledeeg vora u
mrei.
o Internet Control Message Protocol (ICMP) - (RFC
792),
protokol koji generie poruke za upravljanje
mreom. Transportni sloj ( Transport Layer) -

poseduje dva glavna protokola:

o Transmission Control Protocol - koristi se za
odravanje pouzdane komunikacione veze otporne
na greke.
o User Datagram Protocol (UDP) - koristi se za
datagrame I poseduje manji tok podataka od TCP-a.
Alikacioni sloj (Aplication Layer) - u okviru TCP/IP
protokola definisan je niz aplikacija koje za
komunikaciju koriste ba ove protokole.
HTML (Hyper Text Markup Language)
To je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji e
biti locirani na WEBu. Bazira se na skupu tkz.
MARKUP simbola koji se koriste u okviru
standardnog tekstualnog fajla, za definisanje onih
delova teksta koji ce biti Hiperlinkovani prilikom
pojavljivanja na WEB-u. 3.URL(Uniform Resourse
Locator) predstavlja standard za adresiranje HTML
na internetu. HTTP(Hyper Text Trasfer Protokol) je
protokol koji omoguava pojavljivanje HTML
stranica na WEB-u.Radi se o softveru koji se
instalira na serveru I u zavisnosti od platforme ima
razliitu izvedbu.Na Windows NT serveru u tu svrhu
se koristi Internet Information server.
OSTALI PROTOKOLI
PHP je programski jezik koji se koristi na Web
serveru da bi se kreirale dinamike Web strane.
Principi ove tehnologije su slini ColdFusion-u,
Mod_Perl-u, Sun JSP-u, ili Microsoftovom ASP-u,
sa ciljem da ree isti problem: kako Web sajtovi i
Intranetovi rastu, statike HTML strane dostiu svoja

ogranienja. Na Webu se tradicionalno koristio CGI

(Common Gateway Interface) sistem za interakciju
sa korisnicima i upite u baze podataka.Ramus
Lerdorf je krajem 1994 , razvio princip za ubacivanje
makroa u HTML stranice, da bi izbegao pokretanje
eksternih programa. Kada je "otvorio" izvorni kod
(Open Source Project), projekat je postao izuzetno
popularan i Zeev Suraski and Andi Gutmans su
preradili sr sistema (parser) i napravili PHP
programski jezik. MySQL je sistem za upravljanje
bazama podataka. Baza podataka je strukturirana
kolekcija podataka u kojoj moe biti bilo ta: od
proste narudbine, do galerije slika, ili ogromna
koliina podataka nekog poslovnog sistema. Da bi
ste dodali ili pristupili podacima u bazi podataka
potreban vam je sistem za upravljanje bazom
podataka (Database Management System - DBMS).
MySQL je relacioni sistem za upravljanje bazom
podataka, to znai da se podaci uvaju u odvojenim
tabelama. Tabele su povezane relacijama koje
omoguavaju kombinovanje podataka iz vie tabela
u okviru jednog upita.SQL iz MySQL znai
Structured Query Language (strukturirani jezik za
upite) odnosno opti standard za upite nad bazama
podataka.SSL - Osnovni cilj SSL protokola je da
obezbedi privatnost i pouzdanost pri radu dve
mrene apliakcije. Protokol se sastoji od dva sloja.
Na niem nivou, koji radi pomou nekog pouzdanog
trasportnog protokola (npr. TCP/IP-ja) nalazi se SSL
Record Protocol, koji se koristi za enkapsulaciju
raznih viih protokola. Jedan od viih protokola je
SSL Hendshake Protocol koji omoguava serveru i
klijentu da se meusobno autentikuju i da
pregovaraju povodom algoritma enkripcije i
kriptografskih kljueva, pre nego to krene prenos
prvog bajta podataka. Jedna od predosti SSL-a je da
je nezavistan od aplikativnog protokola, te da se vii
protokoli mogu transparento postaviti preko SSL-a.

SSL protokol obezbeuje sigurnost konekcije sa tri

osnovne osobine:
- konekcija je privatna - Posle poetnog pregovaranja
aktivira se enkripcija koja definie tajni klju
- identitet klijenta se moe autentikovati korienjem
asimetrine kriptografije ili javnog kljua
- konekcija je pouzdana - sa podacima se prenose i
kontrolni zbirovi. XML, Extensible Markup
Language, je uproen ali striktan podset SGML
jezika koji podrava SGML validaciju, strukturu i
proirenja. XML je standardizovan format teksta
specijalno projektovan za prenos strukturiranih
podataka do Web aplikacija. XML specifikacija
opisuje XML dokumente, klasu objekata sa
podacima koji se uvaju u raunarima, kao i
delimino ponaanje XML progrma za obradu koji
itaju XML dokumente i obezbeuju pristup
njihovom sadraju i strukturi.XML dokumenti se
sastoje od entiteta koji sadre tekst i/ili binarne
podatke. Tekst se sastoji od tokova znakova i
dokument Markup-a.
UML - Unified Modelling Language je brzo postao
de-facto standard za izgradnju Objektno
orijentisanog softvera. Vano je da se uoi da je
UML jezik, a ne metod ili procedura. UML se koristi
pri definisanju softverskog sistema, pri
dokumentovanju i izgradnji. Pri formiranju
metodologije razvoja softverskog sistema, UML
moe da se koristi na vie naina, ali UML sam po
sebi ne specificira takvu metodologiju ili proces.

LITERATURA:

1. http:/www.mikroknjiga.co.yu
2. http:/www.yuonline.net
3. http:/www.sk.co.yu
4. http:/www.krstarica.com

Mentor: Doc. dr Dragan Cvetkovi

Student: ivko Najdanovi

03-R-68/12

Brko, 2014