KREATIVNO SANJANJE

Biblioteka Praktinih Knjiga

Urednik
Dragan Paripovi

KREATIVNO SANJANJE
Patria Garf ild

BEOGRAD
2009

Naslov originala:
The Creative Dreaming
Patrisha Garfield

Copyright na prevod za Srbiju

IP BABUN
Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava.
Preveo
Goran Boji
Lektura
Dragan Paripovi
Naslovna strana
Filip Roca
tampa
Lukatampa, Beograd
Tira: 500
Drugo izdanje
Beograd 2009

ISBN 978-86-83737-25-3

Sadraj:
Predgovor

Deo I
KAKO PLANIRATI SNOVE
1. Nauite kako da kontroliete svoje snove
2 Uite od antikih sanjaa
3. Uite od kreativnih sanjaa
4. Uite od indijanskih sanjaa

11
25
43
64

Deo II
KAKO DA POSTANETE SVESNI DOK SANJATE
5. Uite od Senoja sanjaa
6. Uite od lucidnih sanjaa
7. Uite od jogikih majstora sanjanja

84
120
150

Deo III
KAKO DA RAZVIJETE KONTROLU SNOVA
8. Kako da vodite dnevnik snova
9. Kako da razvijete kontrolu snova
Napomene uz tekst

170
190
207

PREDGOVOR
Ova knjiga je sainjena od ljubavi, brige i snova. Principe u njoj
nisam izmislila, ve sam ih naprosto utkala u jedinstvenu celinu.
Kao rezultat dobijeno je sloeno delo brojnih sanjaa iz razliitih
kultura i vremena. Ono jeste moje, ali pripada i onima pre mene
koji su pruili podatke o svom intimnom ivotu snova, kao i onima koji su pisali o snovima drugih ljudi.
Oduevljenje moje majke za Frojda i Junga, kada sam imala
etrnaest godina, verovatno je obeleilo poetak ove knjige. Tokom
proteklih dvadeset pet godina oblici i tkanja zapisa mojih snova
drastino su se izmenili. Kao posebnu taku preokreta pominjem dogaaj od pre par godina, kada je dr Do Kamija iz San
Franciska, u toku naeg askanja na Dvadesetom meunarodnom
kongresu psihologije 1972. godine u Tokiju, uzgred prokomentarisao: Ako ve ide u Maleziju, zato ne poseti Senoje?
Koga? - upitala sam. Kasnije, velikoduno mi je ustupio svoju
laboratoriju za ispitivanje snova, pomaui i sam u nonim satima
meni i mojim neispavanim studentima oko provere nekih mojih
iskustava sa EEG-om.
Dr Moti Lal, iz bolnice za uroenike u Gombaku u Maleziji,
upoznao me je sa nekim od Senoja i prevodio nau konverzaciju.
Dr Ivan Polunjin i dr Defri Bendamin, obojica sa Singapurskog
univerziteta, velikoduno su mi ponudili svoje znanje o Senojima. Uzbudljiva mogunost svesne kontrole snova dovela me je
do radova Kiltona Stjuarta, Meri Arnold-Forster, markiza Ervea

de Sen-Denija i mnogih drugih. Moj kolega, Braulio Montalvo iz

Filadelfije, podelio je sa mnom svoje znanje o Karlosu Kastanedi
u vreme kada je ovaj bio malo poznat, te o ovaniju Gvareskiju. Dek Livit iz Berklija uinio mi je dostupnom svoju obimnu
zbirku knjiga. Sidni Harman, moj dragi prijatelj, mnogo mi je pomogao u mom prvom, probnom kontaktu sa izdavakim svetom
Njujorka. Dr Artur Mekdonald iz Lejm Dira u Montani, pruio mi
je posebnu pomo pri izradi poglavlja o amerikim indijancima.
Svima njima dugujem neizmernu zahvalnost.
Sa kolegama iz Udruenja za psihofizioloke studije o spavanju razmenjivala sam inspirativne ideje. Takoe, zahvalna sam
studentima sa mojih seminara o snovima to su iznosili svoja
iskustva iz sna. Naa deca (Linda, Stiven, Vendi, eril), roaci,
prijatelji i mnogi snevai sa raznih strana, izneli su svoj lini svet
snova i podelili ga sa mnom... a sada i sa vama.
Pomenuu i pojedince koji su doterali ovo delo:
Din Perilman je skratila i izbacila nepotrebne delove i sve uinila itljivim. Meri Nejgl je prekucavala i prekucavala... i prekucavala. A jo vie pomagala, upuivala, hrabrila, asistirala.
I Zal, oduvek i zauvek, Zal, od trenutka kada sam ga upoznala
pruao je svu moguu podrku. Ponekad je i doslovno spaavao
projekat od kraha. Mada stalno zauzet, u svakom trenutku je bio
spreman da saslua jo jedan san, pregleda rukopis jo jedanput,
prui korisnu sugestiju.
Nadam se da e vam ovo, snovima protkano platno, priiniti
zadovoljstvo. Ispitajte ga. Probajte. Ako vam se dopadne, oblikujte ga prema sebi. Moda e vam doneti jo vee zadovoljstvo.
Patria L. Garfild, doktor nauka
San Francisko, 1. jun 1974.

I Deo
KAKO PLANIRATI SNOVE

Poglavlje I
NAUITE KAKO DA KONTROLIETE SVOJE SNOVE
U tiho, prohladno jutro mladi se prevre i bacaka po krevetu. Jo
uvek spavajui, gura prekriva. arav je zguvan. Vlana kosa
mu pada na elo. I mada mu je telo oputeno, njegovo lice i prsti
se gre. Puls mu se ubrzava, obrazi su mu vreli, teko die. Pod
kapcima oi mu lete na sve strane. Poinje lagano, a zatim sve
glasnije da jeca. Uz estok trzaj najzad se budi. Oznojen i u drhtavici seda na krevet, nesigurno pokuavajui da upali svetlo. Nije
potrebno da ga upitamo u emu je problem, ne treba nam velika
pamet da zakljuimo kako je posredi nona mora. Ista se stvar
milionima puta svake noi deava milionima ljudi. Loi snovi su
nae zajedniko iskustvo.
Mladi iz nae prie ini ono to radi veina nas. Uverava sebe: To je samo san. Osea olakanje to je pobegao iz uasa.
Pokuava da neprijatna oseanja ukloni umivanjem i piem koje
bi trebalo da spere lo ukus u ustima. Zna poneto iz psihologije,
pa zabrinuto razmilja o simbolizmu slika iz snova.
ta je moglo da bude najstranije u njegovom snu? Bilo ta.
Slike iz naih zastraujuih snova imaju razliite oblike. Na primer, goni nas svirepi tigar, pojavljuje se groteskno udovite,
strogi otac, juri nas ubica, napada nasilnik. Ili, ne moemo da pomerimo noge, imamo lupanje srca i vlane ruke. Ogromni talas
nas potapa, rue se zgrade, sa neba padaju gromade. Svako od nas

11

moe ovom spisku da pridoda scene iz svojih sopstvenih snova.

Varijacije na temu none more su bezbrojne, ali se ona uvek odvija po istom scenariju: postajemo svesni jezivih slika i odgovaramo strahom. Idu ka nama - mi uzmiemo. Gone nas - mi beimo.
U klopci smo - beimo u svet jave. Kakva teta! Veina i ne zna
kakvu smo ansu propustili.
Ako beimo, doputamo da nas strani prizori gone i naredne
noi. Ali, ako se suprostavimo, moemo izai kao pobednici. Svojim problemima se moemo baviti na mestu njihovog porekla, u
sopstvenim umovima. Moemo uiti o sebi i rasti. Moemo ujediniti svoju linost. Neprijatelje iz snova je mogue pretvoriti u prijatelje. To je istina. U svetu snova moemo da izgradimo naklonjenu
okolinu koja e nam pomagati ne samo kada sanjamo, ve i u budnom stanju. Ovi prijatelji iz snova u stanju su da nam ponude reenja nekih problema i velianstvene, kreativne ideje. Oni mogu da
nam ukau na reenje sloenih tekuih problema, snabdeju temom
za reklamnu kampanju, stvore orginalni dizajn haljine, sastave pesmu ili komponuju novu melodiju. Ma kakav problem da imamo,
snovi nam mogu obezbediti nove ideje i vredne predloge.
Nije neophodno da imamo none more da bismo se upustili u
avanturu menjanja ivota snova. Snovi su sve to je potrebno. Mi
sanjamo svake noi - po etiri, pet puta. Istraivanja su pokazala
da svako od nas ima po etiri ili pet snova u toku jedne noi. Oko
dvadeset procenata ukupnog vremena spavanja provedemo sanjajui. Za veinu nas ovo znai da sanjamo sat i po svake noi, odnosno, tokom ivota u proseku provedemo etiri godine u stanju
sanjanja.1 Oni koji kau da ne sanjaju, ti se jednostavno ne seaju
svojih snova, osim ako nisu uzimali velike koliine lekova ili narkotika koji gue snove.2 Dakle, pomenute etiri godine moete
provesti kreativno se razvijajui, i to potpuno svesno. Ukoliko
imate tekoa da se prisetite snova, pomoi e vam uputstvo iz
osmog poglavlja, Kako voditi dnevnik snova. Moda ete poeleti da ga proitate pre nego to nastavite sa knjigom. Pamenje
snova je, u velikoj meri, steena navika i moe se savladati.
Oni koji su ve u stanju da se sete veeg dela snova svoju sposobnost mogu poveati gotovo do maksimuma. Obuila sam sebe

da se setim skoro svakog sna odmah nakon to se odigra. Isto to

je uspela i nekolicina mojih studenata sa seminara. Neto kasnije
u vam do detalja prikazati te tehnike.
Pretpostavimo da se relativno dobro seate svojih snova ili da
koristite sugestije da biste u tome uspeli. Sada moete poeti da
ih oblikujete. Kao vajar glinu, moete ih uobliiti u formu koja e
vam aktivno sluiti, umesto da vas plai i zbunjuje. Moete proizvesti lepu i korisnu stvar koja e podrati i obogatiti va ivot.
Ne verujete? U poetku veina ne veruje. Kada ljudima govorim o kontroli snova, uglavnom misle da je to nemogue. esto
citiraju autoritete koji tvrde da je to nemogue ostvariti. Kada
mi se usprotive poriui mogunost kontrole snova, predoavam
im da u izvesnim kulturama ona svakako postoji. Priam im o
svojoj poseti plemenu Senoja u Maleziji, o tome kako oni svoju decu, im progovore, poduavaju posebnom nainu sanjanja.
Svaki pripadnik ovog plemena ui kako da otkloni none more
i ostvari neto kreativno na bazi snova. Sada e skeptici priznati
da moda tako neto postoji, ali samo u primitivnim sredinama.
A ja im uzvraam opisujui sopstvena iskustva sa snovima i
iskustva mojih studenata. Predoavam im pravila kontrole snova
i predlaem da i sami probaju. Nakon toga mnogi skeptici poinju
i sami da primeuju neke promene u svom sanjanju. Zaueni
su i kau: Dobro-de, snovi se mogu kontrolisati, ali da li je to i
potrebno?
Jeste, potrebno je..... ako vi to elite. Ukoliko niste spremni
za dublji kontakt sa svetom snova, va um e odbiti ovaj predlog.
Ipak, ne moe vam koditi da probate. Ako ga prihvatite, otvoriete put u jedan sasvim novi svet unutar sebe. Otkriete da vam
u snovima postaje dostupno bogatstvo o kakvom niste ni sanjali.
Nai snovi su ve uoblieni i to bez uea svesti. Teko je shvatiti
ta snovi predstavljaju u svom istom, neiskvarenom stanju. Sve
to smo uli o snovima, sve to smo itali, sva miljenja znaajnih
ljudi koja smo prihvatili, sva naa verovanja i oekivanja oblikuju
snove. Nai snovi su onakvi kakvim ih upravo sada inimo. Oni,
dakle, ve poseduju na lini peat. Predlaem da ih namerno oblikujemo na nain koji je blagotvoran za nas.

12

13

Neki ljudi iz naeg okruenja su ve primetili da postoji mogunost oblikovanja snova. Pacijenti koji se konsultuju sa frojdovskim analitiarem imaju snove frojdovskog tipa - snove u kojima
dominiraju simboli koji predstavljaju seksualnost ili agresiju. Isti
pacijenti, kada preu kod jungovskog terapeuta, imaju snove jungovskog tipa, sa mandalama i arhetipovima. Ova promena nije
samo pomeranje naglaska u tumaenju sna, ve stvarna izmena
sadraja snova. Pacijent oblikuje snove prema eljama i oekivanjima terapeuta.
Terapeuti - nekolicina naunika - primetili su da se snovi mogu svesno oblikovati, i svoj tretman bazirali na promiljenom
delovanju na sopstvene snove. Uzmimo kao primer sluaj jedanaestogodinjeg Donija. Jedna od njegovih boljki bila je strana
nona mora u kome ga je neko udovite progonilo, sustizalo i
povreivalo. Vie od osamnaest meseci se Doni dva-tri puta nedeljno nou panino budio i vritei trao u spavau sobu svojih
roditelja. Nije mogao da zaspi bez upaljenog svetla.
Donijev terapeut, dr Leonard Hendler3, uzeo je deaka u krilo i
rekao da e mu pomoi da se otarasi udovita. U toploj kancelariji
punoj knjiga, u drutvu oveka koji je deaku ulivao poverenje,
Doni je zatvorenih oiju pokuao da zamisli udovite. Dr Hendler je uverio Donija da e ga zatititi i osloboditi ga napasti. Kada
je Doni, vrsto zatvorenih oiju, klimnuo glavom dajui do znanja
da vidi monstruma, dr Hendler ga je jednom rukom vrsto zagrlio
a drugom je, jako udarajui o sto, povikao: Bei odavde, ti podlo
udovite, ostavi mog prijatelja Donija na miru! Ovo je vie puta
ponovio vrsto ga drei. Dodao je: Odlazi i ne vraaj se inae u
te srediti! Ostavi mog prijatelja Donija na miru!
Uskoro mu se Doni pridruio ushieno udarajui i viui:
Odlazi i ostavi me na miru! Zatim je dr Hendler ugasio svetlo. Doni je par trenutaka zastao pokoleban, ali je ubrzo ponovo
povikao na udovite bez straha. Nastavili su s ovim sledeih petnaest minuta. Pre no to je Doni napustio dr Hendlera tog dana,
obeao je da e, kad god bude video napasnika, vikati i raditi
isto to i danas. Kada se dr Hendler sreo sledee nedelje sa Donijem i upitao ga za monstruma, deak je rekao da je udovite

video jedanput i da je ono nestalo poto je povikao na njega. Dr

Hendler i Doni su vebali teranje udovita jo izvesno vreme.
U narednih est meseci Doni je imao samo dve none more, a
pri tom nijedna nije sadrala pomenuto udovite. Ranije je u istom vremenskom rasponu obino imao izmeu etrdeset osam i
sedamdeset dve none more. Ovo je bio pravi uspeh u otklanjanju
nemani iz snova. Sreom, veina nas nema problema sa nonim
morama kao Doni, no i mi moemo nauiti sline, ali i sloenije
tehnike da bismo uklonili nae none more. Iskoristite svoj svesni
um da se suprotstavite i pobedite neprijatelje iz sna kao to je to
uradio Doni.
Zatim, tu je sluaj Margarite. U svojoj autobiografiji, italijanski pisac ovani Gvareski4 opisuje svoja nastojanja da pomogne
svojoj mladoj eni Margariti da prebrodi ozbiljan duevni poremeaj. Ona je oseala da je zatoenik svojih snova. alila se na
svoje nesrene noge koje je, potpuno samu u snovima, nose
beskrajnim ulicama senki, udnji i strahova. Gvareski joj je
predloio, na njeno zgraanje, da u snovima pree na vonju biciklom. Tvrdio je da e se oseati mnogo bolje ako bude putovala
biciklom umesto peaila. Da je bila voza, predloio bi joj automobil. Posle par dana Margarita ga je obavestila da je nabavila
bicikl i da je zaista manje umorna od nonih lutanja. Meutim,
nekih nedelju dana kasnije ponovo je pala u duboku depresiju.
Gvareskiju je saoptila da mora da se vrati na peaenje, jer joj
je pukla guma na biciklu. On joj je kazao da obavezno popravi
gumu; jer, ako je mogla da nabavi bicikl u snu, moi e da nabavi i novu gumu i lepak, ili pronae servis za popravku bicikala.
Margarita je uzvratila da je sve to pokuala, ali bez uspeha - sada
se oseala potpuno preputena samoj sebi. Tad je Gvareski uinio
neto neuobiajeno. Uzeo je za ruku i odveo u garau da bi joj pokazao kako se menja guma na biciklu. Posle nekoliko nespretnih
pokuaja, uspela je da zameni gumu. Ovo su ponavljali nekoliko
dana, pa se naposletku toliko izvetila da je uspela da to uradi
vezanih oiju. Sledea dva dana izgledala je zamiljeno, da bi
treeg trijumfalno uzviknula da je u snovima popravila bicikl koji
sad radi savreno. Sve je bilo dobro nekoliko narednih meseci, a

14

15

onda je Margarita ponovo progovorila o svom tajanstvenom svetu. Jedne noi je suznih oiju rekla Gvareskiju da je, dok se vozila
uzanim planinskim putem, bicikl skliznuo i ona je pala na dno
provalije gde i sada lei ozbiljno povreena. ovani joj je savetovao da doziva pomo, ali je njoj sve izgledalo uzaludno. Zapala
je u najdublje oajanje, verujui da joj je konano doao kraj.
Gvareski je izaao i u oblinjoj knjiari kupio prirunik o planinarenju kako bi Margaritu naveo da zajedno proue ovu materiju.
Prvo, pronali su odgovarajuu sliku planinskog masiva koji je
liio na onaj u kojem je bila zarobljena. Analizirali su instrukcije
o vanim pokretima koji se primenjuju prilikom penjanja uz strmine i nauili ih napamet. Margarita je pokuala, ali joj je njen
um nametao sliku njenih izgrebanih i raskrvavljenih ruku, pa je
mislila da mora da se pomiri sa smru. Gvareski, u oajnikoj elji da pomogne svojoj eni, ali i pacijentkinji, preklinjao je: Vii,
zapomai dan i no. Pokuaj da me dozove. Ne odustaj. Moda
u te ipak uti. Kasnije te veeri, uinilo mu se da uje udaljeni
vapaj. Pourio je kui i zatekao Margaritu kako pevui sedei za
stolom. Ona je potvrdila da je konano uspela da ga prizove u snu
i on se odazvao. Pojavivi se na ivici gudure, dobacio joj je dugako ue i izvukao je napolje. Margarita je vedro izjavila: Vie
nisam zabrinuta. Znam da e me, ako ikada budem u opasnosti,
uti i doi da mi pomogne.
ovani Gvareski verovatno nije ni znao da je (iako ne sistematski) primenjivao neke od osnovnih principa kontrole snova
u pokuajima da pomogne svojoj emocionalno uzdrmanoj eni.
Ovi se principi mogu primeniti ne samo u leenju jako uznemirenih pacijenata, ve i kod obinih ljudi koji ele da iskoriste
snove u punom obimu. Ove principe moete jo noas poeti da
primenjujete. To su naini postupanja sa snovima koji vam mogu
pomoi kada ste u nevolji; a ujedno vam mogu doneti i najvee
uivanje u trenucima kada nemate problema.
U poglavljima koja slede ti principi su podrobno objanjeni,
kao i pravila koja sam iz njih izvukla, te naini njihove primene.
Dozvolite mi da sada ukaem na one koji su delovali u Margaritinom sluaju. Najvaniji princip u snovima je suoavanje sa

opasnou i savladavanje opasnosti. To je ono to je dr Hendler

uio Donija. To je ono to je Gvareski uio Margaritu. Nije joj
dozvolio da se prepusti beskrajnim usamljenim lutanjima, niti da
digne ruke od pokvarenog bicikla, niti da odustane kada je bila zarobljena i na smrt ranjena u nepristupanoj guduri. Gvareski ju je
terao da stalno neto preduzima, da se suprotstavi, da reava svoje
probleme. Videete da su ovi principi podjednako zastupljeni u
kontroli snova kod plemena Senoja i kod jogina. I pleme Senoja i
jogini su u snovima razvili neustraivost i sposobnost pozitivnog
reavanja problema. Od njih moemo mnogo da nauimo.
Svesne misli mogu duboko uticati na svet snova. Oigledno
da je Gvareski ovo naslutio i iskoristio odnos sa Margaritom kako
bi je ubedio u mogunost razreenja njenih patnji iz sveta snova.
Terao ju je da koristi ve savladane vetine, kao to je upravljanje
biciklom. Nauio ju je novim vetinama da bi ih mogla primeniti.
Uio ju je tim radnjama sve dok nisu postale sastavni deo nje,
sve dok i doslovno nije bila u stanju da ih izvede s povezom na
oima. Pomogao je Margariti da zapone novi ciklus pozitivnijeg
razvoja. Zapazite kako je Gvareski uspevao da je svaki put ubedi
da se suprotstavi opasnosti, a zatim i da je pobedi. Polo joj je
za rukom da oseanje uspenosti sa jave prenese u snove. Povoljan rasplet u snovima dovodi do jaanja oseanja moi u budnom
stanju. Kao to ete videti i u sledeim poglavljima, sposobnost
da se nosite sa svakodnevnim problemima vodi do pozitivnih iskustava u snovima, to opet poveava verovatnou uspenosti na
javi. Uvebavajui i razvijajui vetinu kontrole snova, vi u sebi
pokreete nov razvojni ciklus.
Primetite takoe Gvareskijevo uporno nastojanje da Margarita
zove u pomo kada misli da joj nita drugo ne preostaje. Mada je
dugo oseala bespomonost da uradi ak i to, Margarita je najzad smogla snage da u snovima dozove Gvareskija. Senoji ovakve
likove koji pomau zovu prijatelji iz snova. Oni imaju domiljatu tehniku, opisanu u petom poglavlju, za stvaranje nebrojenih
prijatelja u snovima. Ovakva ispomo potencijalno ve postoji u
vama. Potrebno je jedino oblikovati je i podstai. Ponite tako to
ete, dok sanjate, zatraiti pomo.

16

17

Prijatelji iz snova vam pomau pri reavanju problema u snovima i postepeno ukazuju na reenja pri izlaenju na kraj sa problemima svakodnevnog ivota. Mogu vas snabdeti i umetnikim
kreacijama koje trenutno ne moete ni da zamislite. Oni postaju
vai pomonici i ivotni vodii.
I Doniju, zastraenom od udovita, i Margariti, preplaenoj
od zatoenitva i usamljenosti, bila je potrebna pomo. Dr Hendler i ovani Gvareski su bili tu u pravom trenutku. Moda e i
ostali terapeuti poeleti da upotrebe principe kontrole snova radi
usmerenja pacijenata u pravom smeru. Ali, neophodno je da i pacijenti uloe odreeni napor. U intimnom svetu snova jedino sam
sanja moe da deluje. Uz usmerenje, mogu je mudar izbor. Ova
knjiga moe biti va vodi.
Za obinog oveka podrka terapeuta nije neophodna. On je
moe eleti, moe je dobijati, u njoj uivati i koristiti je za svoj
razvoj. Ali, ona nije od sutinske vanosti da bi se zapoeo kreativan odnos prema snovima. Sami se moete ukljuiti u veliku
avanturu kreativnog sanjanja im shvatite principe kontrole snova. Ovaj prirunik, koji vam moe posluiti kao vodi, pomoi
e vam da plovite daleko od opasnog grebenja. Vi moete da
vodite svoju lau snova do egzotinih zemalja, do novih i udesnih iskustava.
irom sveta istraivai, radei u laboratorijama, dolaze do zakljuka da mogunost oblikovanja snova postoji. Verovatno vam je
poznato otkrie iz 1953. da brzi oni pokreti (REM) gotovo sigurno
prate stanja snevanja. Judin Aserinski, mladi diplomac univerziteta u ikagu, radio je po uputstvima dr Natanijela Klajtmana, eksperta u oblasti izuavanja snova.5 Oni su izuavali strukturu snova
kod novoroene dece i bili su iznenaeni kada su primetili da bebe
u odreenim intervalima trzaju oima. Da bi proverili da li se isto
deava u sanjanju odraslih, Aserinski i Klajtman su paljivo beleili
celonona deavanja kod dobrovoljaca, koristei elektroencefalograf (EEG), ureaj koji zapisuje modane talase.
Promene elektrinog potencijala u mozgu registruju se metalnim elektrodama koje su privrene za pojedine take na glavi
ispitanika, a zatim se alju do EEG-a, gde se signal pojaava. EEG

prenosi neprekidne elektrine promene do pisaljke koja modani

ritam prevodi u are na pokretnom grafikonu. Konani zapis se
pojavljuje kao talasasta linija - modani talasi. Jedna ili vie pisaljki zapisuje promene u elektrinom potencijalu mozga, druga
belei oscilacije miine napetosti, a postoje i dve pisaljke koje
registruju pokrete oiju. Mada se EEG poeo upotrebljavati pre
mnogo godina u prouavanju sanjanja, istraivai su ga upotrebljavali samo u roku od dvadeset do trideset minuta spavanja. Celonono beleenje se smatralo skupim i nepotrebnim, pa nije ni
sprovoeno. Nismo ni bili svesni ta proputamo.
Aserinski i Klajtman su se iznenadili kada su otkrili da odrasli,
ba kao i novoroenad, imaju periode brzih onih pokreta. Oni
su odrasle ispitanike budili tokom ovakvih REM faza i pitali ih
ta im se deava. Gotovo svi su odgovarali da su upravo sanjali.
Ovo otkrie je imalo veliki znaaj. Najzad su snovi mogli da se
podvrgnu naunom ispitivanju i merenju. Koju jo tajnu o snovima nije mogue razotkriti? irom sveta su poela da niu mesta
za prouavanje snova i spavanja. Sedamdesetih, znai posle dvadeset godina, postoji vie od dva tuceta ovakvih laboratorija samo
u SAD. Studije snova su postale znaajno i vredno potovanja
polje naunog istraivanja koje i vama moe doneti koristi.
Istraivai iz svih delova sveta potvruju nalaze Aserinskog i
Klajtmana da ljudi imaju cikline periode sanjanja. Prosean ovek, u toku obinog nonog spavanja, ima etiri-pet REM faza
koje nastupaju posle dubljih stanja snevanja. Ove se faze javljaju
na svakih devedeset minuta spavanja i traju tano odreeno vreme, poinjui sa kratkim desetominutnim brzim pokretima oiju
(REM) na poetku snevanja i zavravajui sa trideset do etrdeset
pet minuta REM-a pred jutro. Uoeno je da svi ljudi imaju REM
periode. Po prvi put su naunici zakljuili da je sanjanje univerzalno nono iskustvo. Ljudi se razlikuju po sposobnosti da se sete
snova, a ne po tome da li sanjaju ili ne. Kao to sam spomenula
ranije, imate etiri-pet prilika, ukupno sat i po, za praktikovanje
kontrole snova svake noi.
Istraivai su otkrili dosta fiziolokih promena koje prate REM
periode. Puls i disanje se ubrzavaju i postaju nepravilni. Krvni pri-

18

19

tisak varira. Mukarci imaju potpunu ili deliminu erekciju (kod

ena nije primeen ekvivalent). Vei miii su oputeni, dok se oni
manji, miii lica i prstiju, sporadino gre. Istraivai su potvrdili
i ono to vlasnici kunih ljubimaca odavno znaju, da REM faze
postoje i kod ivotinja. Zapravo, sve vrste sisara, ak i neke ptice,
imaju u toku spavanja REM faze. I mada nije izvesno da su ove
faze praene snovima, mnoge studije6 upravo na to ukazuju.
Do sada su naunici bili vie zainteresovani za samu formu snevanja nego za sadraj ili znaenje snova. Ispitanici su podvrgavani
beskrajnom nizu stimulacija radi istraivanja kako sneva reaguje
na njih. Iz perepektive kontrole snova, naunici su zapazili neke
vrlo vane stvari. Ipak, dva uobiajena iskustva snova kao da se
nikad ne javljaju u laboratorijama (ili se javljaju vrlo retko pa i
nisu zabeleena). None more, uobiajeni fenomen meu civilizovanim ljudima, nisu primeene7. Mokri snovi, tehniki poznati
kao nono izbacivanje semene tenosti, posebno meu mladiima
sa univerziteta koji su inae esti subjekti u laboratorijama, takoe
nisu primeeni. Sva je prilika da su ispitanici nevoljni da budu posmatrani tokom ovih deavanja. Oni vre neku vrstu nesvesne kontrole koja ne doputa da pojedine aktivnosti budu prouavane. To je
samo mali nagovetaj da je kontrola snova neto to je ostvarivo.
U ostalim sluajevima snevai su voljni da sarauju sa voom
eksperimenta, pa naue da razlikuju zvuke tokom spavanja, zapamte informacije da bi ih ponovili u budnom stanju, pritiskom
na dugme daju znak da poinju snovi ili prate instrukcije koje im
se daju. Nekolicina je nauila da prepozna nivo svesti u kome se
nalazi i da po volji ukljui ili iskljui odreene modane talase u
snu. Tako, spavai su obavljali radnje koje su im sugerisane. Nasuprot tome, nekada su tvrdoglavo odbijali da sanjaju ili, ako su i
sanjali, odbijali su da otkriju sadraj snova.
Ljudi su donedavno verovali da su telesne aktivnosti jasno podeljene na voljne i nevoljne. Na primer, moemo pomerati ruke,
ali ne moemo uticati na varenje. Danas otkrivamo da se procesi,
za koje smo nekada smatrali da ih je nemogue kontrolisati, zapravo mogu podvri volji. Savremena nauka se suoava sa znanjima kojima jogini raspolau vekovima. Ispitanici u laboratorijama

nauili su da reguliu krvni pritisak, luenje stomane kiseline ili

promene frekvenciju modanih talasa tehnikom fidbeka.
Slino tome, ljudi mogu nauiti da upravljaju sopstvenim snovima i tako pomognu sebi. Potrebno je da naue da posmatraju
sebe i tako dou do povratnih informacija koje e im pomoi da
oblikuju snove. Ova je knjiga i napisana da bi objasnila ovaj vitalni proces.
Moda ste ve naslutili kakve mogunosti postoje. Mnogi obini
ljudi su ve iskusili najrudimentarniji oblik kontrole snova. Ako
ste ikada imali zastraujue snove zbog kojih ste sami sebi govorili: Ne treba da se plaim, ovo je samo san. Ako hou, mogu da
se probudim, doiveli ste par sekundi kontrole snova. Neki ovu
svesnost koriste da bi iz sna pobegli u budno stanje. Drugi, pak,
menjaju temu sna da se vie ne bi plaili ili postaju pre zainteresovani nego zaplaeni. Tigar koji vas surovo proganja pretvara
se u nestano mae. Pojavljuje se helikopter i spaava sanjaa iz
hladne vode koja guta brod, itd.
Mnogi doivljavaju trenutke prolazne svesnosti. Oni obino
ne znaju da se ova svesnost u snovima moe proiriti sa jedne niti
misli na celo tkanje snova. Onaj ko postane potpuno svestan u
stanju snevanja moe kroz snove da ispuni svoje najdublje elje.
Svesno moe izabrati da vodi ljubav sa partnerom po svom izboru, putuje po udaljenim zemljama, razgovara sa bilo kojim likom,
stvarnim ili izmiljenim, mrtvim ili ivim. Moe pronalaziti reenja za probleme svakodnevnog ivota i osmiljavati umetnike
tvorevine. Onaj ko postane svestan u snovima omoguio je sebi
uzbudljivu avanturu. Vetinom postizanja svesnosti u snovima u
velikom stepenu su ovladali jogini i snevai lucidnih snova. Videete na koji nain je mogue primeniti njihove tehnike na va
svet snova da biste otvorili vrata ovog oaravajueg iskustva.
Ali, to radi se o stvari koja nije samo puka avantura. Najvea
kreativna prednost koju ima uvebani sneva nad obinim je prilika da ujedini svoju linost. Neustraivost u snovima, koja se
moe nauiti u sistemima Senoja, jogina i lucidnih sanjaa, jaa
tu sposobnost i u svakodnevnom ivotu, udarajui tako temelj za
samouvereno delovanje. Primenjujui principe kontrole snova bi-

20

21

ete u stanju da oblikujete snove kao podrku i pomo svesnosti.

Primenjujui kreativno reavanje problema iz snova, obogatiete
svoju svakodnevicu. Kako se ova pozitivna tendencija bude nastavljala, funkcionisaete sve vie kao celovita osoba, kao deli
oveanstva koji delimino radi na javi, a delimino u snu, kroz
svetove koji se meusobno proimaju, podravaju i unapreuju8.
Kreativni sanja kroz kontrolu snova razvija visok nivo panje i sposobnost koncentracije. Kreativni sanja ui da na dug
vremenski period zadrava slike iz snova. Kako budete sticali
ovu sposobnost otkriete da i vie pamtite snove koji su sve ivlji i upeatljiviji. Biete u stanju da usmerite panju na odreeni
aspekt snova i zadrite njegovu jasnu sliku. Sposobnost dranja panje, dobra koncentracija i pamenje razvie se i u budnom
stanju.
Kreativno sanjanje izuzetno uveava sposobnost reavanja problema i kreativnost, jer se takav sanja bolje sea onoga to je
nekada nauio i vetina koje je savladao nego obian sanja. U
sebi imamo zabeleena (naunicima nije na koji nain) sva ivotna iskustva. Sve to je vieno, odsluano, dodirnuto, probano,
omirisano ili okueno preko bilo kog receptora tela, nakon to je
prolo nervnim sistemom, ostaje zapisano u mozgu. Istraivai
veruju da ovakvo skladite postoji, jer se ljudi pod odreenim
uslovima mogu setiti svih tih ranijih opaaja, to se moe i objektivno potvrditi.
Ljudi su pod hipnozom bili u stanju da se sete zaboravljenih
detalja iz najranijeg detinjstva. Ljudi su pod hipnozom mogli da
prepriaju konverzaciju koja se odvijala izmeu doktora i medicinskih sestara za vreme trajanja njihove operacije, dok su oni
leali na operacionom stolu. Ljudi9 koji su godinama pre nego to
su hipnotisani obavljali sloen posao zidanja cigli, pod hipnozom
su uspevali da se neverovatno precizno sete specifinosti pojedinanih cigli, to je naknadno proverom potvreno. Sve to smo
pomenuli je i zvanino zabeleno.
Na mozak neprestano i precizno arhivira svaki aspekt naeg
iskustva. Meutim, detalji se ne smatraju posebno korisnim, pa
se umovi usredsreuju samo na ono to je neophodno za sva-

kodnevne radnje. Mi se, na primer, u novinama usredsreujemo

samo na kursnu listu i pritom nas ne ometaju drugi spiskovi i
liste.
Pa ipak, ti minimalni fragmenti naih seanja gomilajui se
formiraju ogromno, bogato skladite kreativne hrane koju moemo iskoristiti. Moemo traiti da raspolaemo sa netaknutim
seanjima, ili da ona uu u kombinaciju sa drugim seanjima i
tako poprime novu formu.
Mnogi detalji iz naih seanja dolaze nam nepozvani u snove kao slike. Drugi, pak, dolaze samo kad ih pozovemo. Moete
svesno koristiti snove da komunicirate sa raskonim skladitem
bezgraninih seanja koja se mogu kombinovati originalno i jedinstveno. Principi kontrole snova iz ove knjige bie vam kao
mapa na koju ete ucrtati poetak vaeg istraivanja.
Re upozorenja: kao i svako avanturistiko putovanje, i istraivanje zemlje snova nosi sa sobom izvesne rizike, mada su oni u
ovom sluaju minimalni. Osoba koja ne prihvata kreativno sanjanje kao dobar nain stupanja u kontakt sa snovima nee ni pokuati da ga primenjuje. Kao to sam pomenula ranije, onaj ko nije
spreman za kreativno sanjanje nee ni dobiti eljene odgovore.
Ali mu nee ni koditi ako to pokua. Osoba sa velikim problemima moe, a i ne mora, da zakljui da joj kontrola snova pomae.
U svakom sluaju, svako koga stalno uznemiravaju none more
ili smatra da uopte ne sanja trebao bi da potrai profesionalnu
pomo. Uvek se nae lice koje moe da prui odgovarajui savet.
Svi povremeno doivljavamo none more ili imamo periode bez
snova, ali ako oni istrajavaju, onda bi na njih trebalo obratiti panju kao na upozoravajue signale.
Kreativno sanjanje nam moe obezbediti sigurniju stazu na
unutranjem putovanju irenja svesti, nego to je prua surovi put
droge kojim idu mnogi savremeni ljudi. Kreativni sanja moe
bez rizika da u toku noi nekoliko puta doivi proirenje svesti i
oseti bezgraninu snagu za kojom tragaju uivaoci droge.
Onaj ko je spreman da naui principe kontrole snova i pone da upranjava kreativno sanjanje, moe otkriti da napreduje
dinovskim koracima. Odreeni koncepti se lako ue i usvaja-

22

23

ju. Drugi, koji su mesecima izgledali neprihvatljivi, neoekivano

nam postaju jasni do detalja. Vana je istrajnost.
Na mozak je sposoban za mnogo vie od pukog skladitenja
ogromne koliine podataka. Mnogi ljudi su u prolosti o tome
svedoili, a istraivai tek sada otkrivaju sposobnost mozga da
prima i alje ulne informacije bez posredstva znanih fizikih
ula10. Mi trenutno nemamo predstavu o tome koliko je obimna ta
sposobnost i ta stoji iza nje.
Kako budete napredovali u kreativnom sanjanju, tako ete biti
sve blii vanoj ivotnoj pobedi. Poveaete sposobnost koncentracije i pamenja. Izgradiete sposobnost hvatanja u kotac sa
zastraujuim situacijama u snovima koja e se potom odslikati
i u realnom ivotu. U snovima ete doivljavati prijatne avanture. Bolje ete razumeti sebe. Snovi e vam pomoi da definiete
i integriete svoju jedinstvenu linost. Dobiete ete podrku i
pomo u reavanju svakodnevnih problema. Biete sposobni da
stvarate korisne i lepe stvari koje ne samo da e izraavati vas,
ve i obogaivati svet. A sve to moe da bude samo poetak...

24

Poglavlje 2
UIMO OD SNEVAA IZ ANTIKE
Ve od veeras moete da ponete sa kreativnim sanjanjem.
Moete da ponete od najjednostavnijeg nivoa kontrole snova u
kome vi, sanja, planirate opti sadraj vaih snova. Napredne
tehnike, objanjene u sledeim poglavljima, na kraju e biti od
izuzetne koristi, ali vi odmah moete da ponete sa dragocenom
praksom. Sanjai antikog doba su snove koristili na poseban
nain, da bi dobili odgovore na svoja pitanja ili kao lek za svoje
bolesti.
Pokuajte da na trenutak zamislite sebe u ulozi Grka iz antikih vremena i videete kako su to radili:
S mukom peaite pranjavim putem. Vi ste hodoasnik
na putu do hrama u Epidauru. U zaveljaju nosite par stvari: malo hrane i poklone za boga Asklepija. Vie vam i nije
potrebno, jer kada doete u svetilite, pridravaete se posta,
pri tom naroito izbegavajui hranu koja onemoguava snove
- vino, meso, odreenu vrstu ribe, bob. Od poetka putovanja
niste imali seksualni odnos i neete ga ni imati dok ne zavrite boravak u hramu. Kada stignete, drumsku prainu sa sebe
spraete hladnom vodom iz fontane i tako se na neki nain i
proistiti. Uiniete sve da i svoj um odrite istim, jer je na
ulaznoj kapiji zapisano: ist mora biti onaj ko ulazi u ovaj
mirisni hram. istota znai misliti samo svete misli.1

25