Poto trite nije sposobno da se samo regulie i da dovede privredu u ravnoteu,

Kejns je ukazao na neophodnost intervencije drave putem monetarne i fiskalne

politike.
Nordhausov model
Zasnovan na tri pretpostavke:
Politiari su motivisani samo ostankom na vlasti
Oni mogu da manipuliu kratkoronom Filiposovom krivom upotpunjenom
adaptiranim oekivanjima
Glasai nisu racionalni
Hibsov model
Glavni cilj vladajue partije je implementacija politika koje favorizuju kljuni glasai.
Tradicionalno, leviarske partije tee nioj nezaposlenosti i vioj inflaciji to dovodi
do raspodele u korist siromanih.
Desniarske partije preferiraju restriktivnu politiku kako bi smanjile inflaciju i stvorile
preraspodelu u korist bogatih.
Ovi modeli su kritikovani zbog toga to:
Glasai nisu naivni, ve su racionalni
Monetarnom politikom je teko manipulisati zbog postojanja nezavisne
centralne banke
Zato su razvijeni i budetski poslovni ciklusi - manipulisanje fiskalnom politikom
putem:
- smanjenja poreza, poveanja dravnih izdataka,promenom u strukturi dravnih
izdataka
Politicki ciklusi u Srbiji
Kretanja u ekonomiju u Srbiji su pod uticajem i oportunistikog i stranakog
ponaanja partija u Srbiji.
Fiskalna politika je zloupotrebljavana u politike svrhe, a restriktivnom monetarnom
politikom se odravala stabilnost cena.
esti zbori su razlog usporavanja reformi i politika elita se odluivala za kupovinu
glasaa poveanjem njihove kupovne moi i standarda iznad mogunosti koje je
pruao privredni rast.
Dolazak globalne ekonomske krize je izbacio na videlo greke ekonomske politike
koje su jo vie pogorale ionako loe ekonomsko stanje.
Mere fiskalne politike koje su bile aktivne pred ekonomsku krizu su:
izrazit rast plata u javnom sektoru
pokretanje Nacionalnog investicionog plana 2006. godine
programi subvencija preduzeima
smanjenje stope poreza na zarade i uvoenje neoporezivog dela zarade
tokom 2007. godine
smanjenje nekih poreskih stopa (npr. poreza na prenos apsolutnih prva, PDV-a
na odreene proizvode i sl.)
Preduzete su antirecesione mere poput podrke finansijskom sektoru,
osiguranje depozita, subvencionisanje kamate za odreene kredite,
obezbeenje kredita malim i srednjim preduzeima, podsticanje javnih
investicija.

Dolo je i do efekta istiskivanja kao posledice visokog deficita dravnog

budeta, sa jedne strane, i velikog kreditnog rizika privrede zbog kojeg su
banke ulagale u dravne obaveznice, umesto u privredu, sa druge strane.
U Srbiji je prisutna velika politika polarizacija, pa se budetski deficit koristi
kao strateka varijabla.
Zbog preterano korienja ekonomske politike u politike svrhe, ograniene
su mere koje se mogu koristiti za podsticanje privredne aktivnosti u Srbiji.