Vlaan vazduh (II)

D.Voronjec i .kozi
4. JEDNOSTAVNIJE PROMENE STANJA
VLANOG VAZDUHA I NJIHOVA ANALIZA U
i-x DIJAGRAMU
Za veinu promena stanja, koje se prouavaju u
tehnici klimatizacije, grejanja i hlaenja, kao i u
tehnologiji konvektivnog suenja, moe se smatrati da se
vre pri konstantnom pritisku. Analiza takvih promena
stanja mogua je u raznim ravanskim koordinatnim
sistemima. Najee je u upotrebi i-x dijagram stanja
vlanog vazduha, iako se principijelno mogu koristiti i
drugi dijagrarni (na primer x-t dijagram ili i-t dijagram) i
razni nomogrami.
Dijagram i-x za vlaan vazduh konstruie se za neki
konstantan pritisak (obino p = 1 bar = const.) i
predstavlja jednu izobarsku povrinu. Svaka proizvoljna
kriva u i-x dijagramu definie jednu izobarsku promenu
stanja, poto povezuje take (stanja) istog pritiska.
Specifina toplota pri konstantnom pritisku vlanog
vazduha, kao karakteristika promene stanja, nema
odreenu vrednost. Za proizvoljno ucrtanu izobarsku
promenu stanja 12 (slika 6) moe se odre-diti srednja
vrednost specifine toplote vlanog vazduha pri
konstantnom pritisku

enje izvrilo do temperature koja je nia od temperature

take rose (stanje 3 se nalazi u podruju magle), dolo je
do delimine kondenzacije vodene pare iz vlanog
vazduha. Koliina kondenzovane faze moe se takoe
grafiki odrediti u i-x dijagramu za vlaan vazduh (slika
8):
xt = x3 xs (t3), kg vode/kg s. v.
Izobarsko-izentalpijska promena stanja vlanog
vazduha moe se teorijski ostvariti u adijabatskoj suari
(sliika 9). Da bi se povienjem temperature smanjila
relativna vlanost, spoljanjem vazduhu stanja 0 dovodi
se u zagrejau koliina toplote:
q01 = i1 i0, kJ/kg s. v., Q = msv (i1 i0), kJ
Vazduh ulazi u suaru sa stanjem 1, a naputa suaru
sa stanjem 2. S druge strane u suaru ulazi vlani
materijal mase (G + W) temperature t', a naputa je
osueni materijal mase (G) temperature t". Masa vlage
koja je napustila vlani materijal
W = msv (x2 x1), kg vlage,
poveava vlanost vazduha:
Toplotni bilans glasi:

q12
h2 i1
c =--------- = -----T2T1 T2T1

1-2

Q = msv (i2 i0) + Gc (t" t') Wcw t'

Poto svakoj izobarskoj promeni odgovara neka

druga vrednost specifine toplote, znai da specifina
toplota vlanog vazduha pri konstantnom pritisku moe
da ima razliite vrednosti. Tako za izobarsko-izentalpsku
promenu 34
3-4

(slika 6) vrednost specifine toplote iznosi cp = 0, a za

5-6

izobarsko-izotermsku promenu 56 (slika 6) cP = .

Prilikom izobarskog zagrevanja ili hlaenja vlanog
vazduha njegova se apsolutna vlanost ne menja (x =
const.), pa su ovi procesi predstavljeni vertikalama u i-x
dijagramu za vlaan vazduh, sa smerom navie u sluaju
zagrevanja (slika 7), odnosno sa smerom nanie u sluaiu
hlaenja (slika 8).
Ako je masa vlanog vazduha msv (1 + x) = mvv,
odnosno suvog vazduha msv, za zagrevanje od stanja 1 (p,
t1, i1,) do stanja 2 (p, t2, i2) potrebna je koliina toplote (u
kilodulima):
Ql2 = msv (i2 i1),
pri emu se razlika entalpija (u kilodulima po jednom
kilogramu suvog vazduha) moe direktno oitati u i-x
dijagramu za vlaan vazduh (slika 7).
Pri hlaenju vlanog vazduha (slika 8) potrebno je
odvoditi koliinu toplote:
Q12 = msv (i2 i1)
pri emu se razlika entalpiia moe takoe direktno oitati
u i-x dijagramu za vlaan vazduh. Ako se hla-

Koliina toplote, potrebna za izdvajanje jednog

kilograma vlage iz vlanog materijala, iznosi:
Q
i2 i0
G
q =------ = -------- + C ------(t" t') cw t'
W
x2 x1
W
odnosno:
i2 i 0
i2 i0
i1 i0
q =---------- + q0 --------=--------- , kJ/kg vlage,
x2 x1
x2 x1
x2 x1
poto je q0 0.
Prilikom adijabatskog meanja struje msv1 kg s. v./s,
vlanog vazduha stanja 1 i struje msv2, kg s. v./s, stanja 2,
vaie materijalni bilans:
msv1 + msv2 = msvm
msv1 x1 + msv2 x2 = m svm xm
i toplotni bilans:
msv1 i1 + msv2 i2 = msvm im
Iz materijalnog i toplotnog bilansa moe se odrediti
toplotno stanje meavine (M) ove dve struje vlanog
vazduha:
msv1 x1 + msv2 x2
xm = ------------------- ,
msvm

msv1 i1 + msv2 i2
im = --------------- ,
msvm

odnosno:
i1 i m
x1xm
msv2
--------- = ----------- = -------im i2
xm x2
m sv1
Iz ovog izraza sledi da se stanja 1, 2 i M nalaze u i-x
dijagramu (slika 10) na jednoj pravoj i da taka M deli
du 12 u odnosu protoka suvog vazduha stanja 1 i stanja
2 (pravilo poluge).
U sluaju neadijabatskog meanja dve struje vlanog
vazduha, na primer sa dovoenjem toplote Q, kW (slika
11), stanje meavine M' moe se jednostavno odrediti
prema prikazanoj konstrukciji:
Q
iM - IM = ------- ,
msvm
pri emu vai pravilo centralne projekcije koliine
toplote.
Specijalni sluaj prouenog procesa meanja je
dodavanje vodene pare ili vode (x2 = ) vlanom vazduhu poznatog stanja 1. U i x dijagramu za vlaan
vazduh taka koja definie stanje 2 nalazi se u beskonanosti, pa se ne moe ucrtati. Materijalni i toplotni
bilans u sluaju dodavanja vode glasi:
msv (xm x1) = mw msv (im i1) = mwLw,
odnosno:
im i1
--------- = iw
xm x1

Sl. 7.

Sl. 8.

a u sluaju dodavanja pare:

msv (xm X1) = mp, msv (im i1) = mp ip,
odnosno:
im i1
--------- = ip
Xm X1
Na ovaj nain odreen je nagib prave (pravac
promene) na kojoj se nalaze poetno stanje 1 i kraj-nje
stanje meavine M (ili M,), pa se moe koristiti skala na
okviru dijagrama (slika 12), kako je to ra-nije bilo
objanjeno.
Sl. 6.

Koliina dodate vodene pare bic:

x = mp/msv = xm x1
ili dodate vode:
x = mw/msv = xm1 x1.
Vano je napomenuti da se nezasieni vlani vazduh hladi, ak i ubrizgavanjem tople vode, sve dok ne
postane zasien. Prilikom ubrizgavanja vode u nezasien vlani vazduh dolazi do isparavanja vode (usled
koncentracione neravnotee), a na isparavanje vode troi
se koliina toplote, koja se oduzima vazduhu, pa njegova
temperatura opada.

Sl. 9.

5.

iz vazduha (rosa) na vodenoj povrini (transport vlage u

smeru vazduh vodena povrsina). Proces isparavanja
(prelaz iz tenog agregatnog stanja u gasovito) bez
prisustva druge gasovite faze (vazduha) karakterie se
time, to su pritisci tene i parne faze uvek isti i jednaki
pritisku zasienja za posmatranu temperaturu. U
prisustvu vazduha pritisak vodene pare je njen parcijalni
pritisak u vlanom vazduhu (pP), dok na vodenu
povrinu deluje ukupni pritisak vlanog vazduha (p), koji
je uvek znatno vei (p > pP). Usled toga, prilikom
isparavanja vode u prisustvu vazduha, u sloju tene faze
ne stvaraju se mehurii pare. Slina razlika moe se
konstatovati za procese kondenzacije i roenja.
Sl. 11.

OSNOVE TRANSPORTA MATERIJE U

SISTEMU VAZDUH VODA PRI SLOENIJIM
PROMENAMA STANJA VLANOG VAZDUHA

Sem napred prouenih jednostavnijih promena stanja

vlanog vazduha, u tehnici klimatizacije, grejanja i
hlaenja pojavljuju se i znatno sloenije promene stanja,
naroito u sluaju kontakta vlanog vazduha sa vodenom
povrinom.
U tehnikoj praksi traene veliine stanja vlanog
vazduha esto se postiu sloenijim procesima
uzajamnog delovanja vode i vazduha. Za prouavanje
mogunosti ostvarivanja takvih procesa u odgovarajuim
ureajima, kao i pravilno projektovanje istih, neophodno
je poznavanje osnova transporta toplote i materije u
sistemu vazduh voda.
Sl. 10.

Na slici 13. ematski su prikazana stanja u blizini

vodene povrine (granine povrine, povrine kontakta),
kao i temperatursko polje i polje koncentracija za jedan
odreen sluaj strujanja vlanog vazduha preko vodene
povrine. Kakva god bila stanja vlanog vazduha (t v,xv,
iv) i vode (tw,iw) na veoj udaljenosti od povrine
kontakta (neporemeenoj struji), na samoj graninoj
povrini, u stacionarnom stanju, moraju susedne estice
vazduha i vode biti u ravnotei. Ta stanja na graninoj
povrini oznaie se indeksom g. Temperatura vode (twg)
i vlanog vazduha (tvg) na graninoj povrini ne mogu se
razlikovati, jer bi dolo do intenzivne razmene toplote,
sve dok se stanje termike ravnotee ne bi uspostavilo.
Takoe ne moe biti razlike izmeu parcijalnog pritiska
zasienja ps = ps (twg) kojim vodena povrina pri temperaturi twg proizvodi paru i parcijalnog pritiska vodene
pare ppg u esticama vlanog vazduha neposredno uz
povrinu kontakta, jer su u pitanju isti molekuli vodene
pare. Zato za povrinu kontakta mora da vai:
Prilikom strujanja vlanog vazduha preko vodene
povrine, ili preko potpuno okvaene povrine vlanog
materijala, u zavisnosti od uslova termike i koncentracione neravnotee, moe doi do isparavanja vode
sa vodene povrine (transport vlage u smeru vodena
povrina vazduh), ili do kondenzacije vlage

twg = tvg = tg ppg = ps (tg).

estice vlanog vazduha na povrini kontakta su,
prema tome, uvek zasiene (pri temperaturi tK):
xvg = xs (tg),

bez obzira na stanje vlanog vazduha daleko od granine

povrine. Promena temperature vlanog vazduha od tv do
tvg i apsolutne vlanosti od xv do xvg (oblik odgovarajuih
krivih na slici 13) zavisi uglavnom od uslova strujanja
(turbulencije) tene i gasovite faze. Takoe je potrebno
napomenuti da razlika temperatura vode daleko od
granine povrine (tw) i na povrini kontakta (twg) esto
moe biti neznatna, naroito ako se radi o veim
protocima pri turbulentnom strujanju.

Sl. 13.

Sl. 12.

Analizirae se prvo mehanizam procesa razmene

materije samo sa strane vazduha, pri emu je stanje
vazduha dalako od povrine kontakta oznaano sa 1 (tv,
xv) na slici 14. Neposredno uz povrinu kontakta, u
stacionarnom procesu, ustalilo se stanje 2 (tg, xvg)
zasienog vlanog vazduha. estice vazduha, koje turbulencijom nailaze na graninu povrinu, moraju je
napustiti, da bi dale mesta novim esticama. estice
vazduha, koje naputaju povrinu kontakta, obogaene su
vodenom parom i meaju se sa esticama koje nailaze.
estice vazduha, koje prodru do vodene povrine, zasite
se (stanje 2) i u povratku se meaju sa nailaznim
esticama, tako da dalje od povrine kontakta vlaan
vazduh, koji je nastao pomenutim meanjem, ima stanje
3, pri emu je oigledno da se u stacionamom procesu
stanje 3 mora nalaziti na liniji meanja 12.
Ovde je pretpostavljeno adijabatsko meanje estica
vazduha, odnosno meanje elementarnih estica stanja 1 i
2 bez dovoenja toplote. Ova pretpostavka odgovara
fizikalnoj sutini procesa ukoliko se toplotna
provodljivost vazduha moe zanemariti u poreenju sa
intenzivnom razmenom toplote konvekcijom. Za
intenzivni konvektivni prenos toplote i materije
mehanizam transporta je slian, dok su toplotna provodljivost meavine i meusobna brzina difuzije vazduha i vodene pare, kod laminarnog strujanja, dve
razliite fizikalne pojave. Kod laminarnog strujanja
vazduha preko vodene povrme, usled formiranja la-

minarnog graninog sloja, navedene injenice dolaze do

izraaja, pa moe doi i do znatnijih odstupanja od
izloenog modela procesa transporta materijc i toplote.
Analizirajui mehanizam procesa razmene mate rije
i toplote sa strane vode, moe se doi do zakljuka da
estice vazduha stanja 3 (slika 14) odlaze ili u vazduni
prostor ili ka povrini vode, gde se u ovom drugom
sluaju zasiuju usled isparavanja kapljica vode. Ovim
esticama vazduha dodaje se koliina vode koja je
potrebna da se dostigne stanje zasienja. Prema pravilu
meanja, promena stanja ovih estica vazduha mora ii
od stanja 3 u smeru:
di
---- = iw = ct tw,
dx
dok se ne dobije zasieni vlani vazduh stanja 2'. Ovde je
sa tw oznaena temperatura vode koja se dovodi na
povrinu kontakta. Stanje 2' razlikuje se od prethodnog
stanja 2, pa e postojati tenja da se stanje na povrini
kontakta promeni od 2 na 2', odnosno da se temperatura
vodene povrine promeni od t2 na t2'. Ve je ranije
objanjeno da do hlaenja vodene povrine dolazi usled
toplote isparavanja kopljica vode. Ukoliko se eli
zadrati stanje 2 mora se vodenoj povrini dovoditi neka
koliina toplote. Za (1 + x) kilograma vlanog vazduha,
koji se u graninom sloju zasitio od stanja 3 do stanja 2,
potrebno je, prema slici 14, dovesti koliinu toplote qv,
kJ/(l+x) kg vv. Ako se ova koliina toplote srauna u
odnosu na jedan kilogram isparene vode, bie:
Sl. 14.

Sl. 15.

qv
i2 i 3
qw =----------- - iw = --------- - iw, kJ/kg vode.
x2 x3
x2 x3
Znai, osim koliine toplote koju je predao vazduh
(temperaturska razlika t1 t2), vodenoj povrini potrebno
je dovoditi i ovu koliinu toplote (qw), pa se ovo grejanje
moe izvriti samo sa strane vode, ukoliko se ne uzimaju
u obzir mogunosti drugih izvora toplote (na primer
grejanje vodene povrine zraenjem). Vodenu povrinu,
sa koje se vri isparavanje, potrebno je grejati toplijom
dubinskom vodom, pa temperatura vode ispod vodene
povrine mora biti vea, tw > t2. Ukoliko se koliina
dubinske vode ne menja, niti se greje spolja, ona e se
postepeno hladiti. Njena temperatura tw, a i temperatura
vodene povrine t2, sve vie opadaju, dok ne iezne qv,
odnosno dok ne prestane potreba za grejanjem vodene
povrine. Ovo se dogaa onda, kada se smer pravca
meanja 12 i izoterme zamagljenog podruja t, poklope,
odnosno kada se stanje 2 pomeri ulevo (po l ini ji
zasienja) do stanja H. U tom sluaju je tg = tH, a to je ona
izoterma zamagljenog podruja iji produetak u
nezasienom podruju prolazi kroz stanje 1 vlanog
vazduha daleko od povrine kontakta. Sada se sistem
voda vazduh nalazi u stanju termodinamike ravnotee
i ne menja se vie temperatura povrine, qvH = 0, a sva
dubinska voda ima temperaturu tw = t2 = tH.
Vodena povrina, preko koje struji nezasieni vlani
vazduh, tei uvek temperaturi granice hlaenja tH.
Granica hlaenja tH odreuje se tako to se u i x
dijagramu za vlaan vazduh ucrta ona izoterma zamagljenog podruja, iji produetak u nezasienom
podruju prolazi kroz stanje 1 vazdune struje. Kada
nema drugih izvora toplote za grejanje vodene povrine
ova e se granica hlaenja pre ili kasnije dostii. Vreme
za koje se dostie granica hlaenja zavisi od koliine
dubinske vode i uslova strujanja vazduha i vode.
Temperatura vodene povrine tg = t2 uvek je izmeu
temperature dubinske vode tw i temperature granice
hlaenja tH. Temperatura vodene povrine tg = t2 moe
biti nia ili via od temperature dubinske vode tw, u
zavisnosti od toga da li je tw > tH ili tw < tH.
U i x dijagramu za vlaan vazduh mogu se pregledno prikazati mogue promene stanja vazduha i vode
prilikom strujanja nezasienog vlanog vazduha preko
vodene povrine, ako je temperatura povrine kontakta tvg
= twg = tg. Promena stanja vazduha zavisi od relativnog
poloaja take koja definie stanje vazduha u
neporemeenoj struji i take G koja definie stanje
vlanog vazduha u graninom sloju na povrini kontakta
(slika 15).

Za svako stanje struje vlanog vazduha moe se iz i

x dijagrama odrediti da li e doi do isparavanja ili
kondenzacije, da li e se vazduh hladiti ili zagrevati, kao
i da li ce se voda hladiti ili zagrevati.
Ako se stanje vlanog vazduha nalazi levo od ordinate x, doi e do isparavanja vode sa vodene povrine pri temperaturi tg, a ako se stanje vlanog vazduha nalazi desno od ordinate xg dolazi do kondenzacije
vodene pare iz vlanog vazduha na vodenoj povrini.
Vazduh temperature t v < tg (stanje ispod izoterme tg
nezasienog podruja) zagrevae se, a vazduh
temperature tv > tg, (stanje iznad izoterme tg nezasienog
podruja) hladie se prilikom strujanja preko vodene
povrine temperature tg.
Sva stanja vazduha koja se nalaze desno od produetka izoterme t, zamagljenog podruja izazivaju
grejanje vode, a sva stanja vazduha levo od te linije
izazivaju hlaenje vode.
Sva stanja vazduha koja se nalaze u podrujima
izmeu linije zasienja i tangente u taki G (podruja a
i i) izazivaju stvaranje tanjeg ili debljeg sloja magle
iznad vodene povrine.
Svi ovi mogui sluajevi prikazani su jo i na slici
16 (sa ematskim prikazom temperaturskog i koncentracionog polja), pri emu oznake od a) do i) odgovaraju podrujima od a) do i) na slici 15. Tako, na
primer, za podruje d) moe se konstatovati injenica da
je temperatura povrine kontakta nia i od temperature
vazduha t, i od temperature vode tw.
Sada se moe odrediti koliina vode, koju jedinica
vodene povrine (potpuno okvaene povrine vlanog
materijala) u jedinici vremena odaje isparavanjem, ili
prima kondenzacijom (roenjem). Na osnovu
eksperimentalno potvrenog Daltonovog zakona
pomenuta koliina vode iznosi:
dW
------ = b (ppg pp) = (g ), kg/m2s,
d
gde su:
W, kg/m2- isparena kol i i n i vode po jedinici vodene
povrine,
, s vreme trajanja procesa isparavanja,
ppg, N/m2 parcijalni pritisak vodene pare u vlanom vazduhu na povrim konlakta,
pp, N/m2 parcijalni pritisak vodene pare u neporemeenoj struji vlanog vazduha,
b, s/m koeficijent razmene materije,
= bp, kg/m2s koeficijent razmene materije,
p, N/m2 ukupni pritisak vlanog vazduha,
g = Ppg/p, kmol/kmol molski udeo vodene pare u
vlanom vazduhu na povrini kontakta,
= pp/p, kmol/kmol molski udeo vodene pare u
neporemeenoj struji vlanog vazduha.
Oigledno je, da do isparavanja sa vodene povrine
dolazi kada je ppg> p (g > ), a vodena para iz vlanog
vazduha kondenzuje se na povrini kontakta ako je ppg <
pp (g < ).
Luis (Lewis) je pokazao da se ovaj Daltonov zakon
moe formalno izraziti preko apsolutnih vlanosti xg i x
vlanog vazduha, jer je apsolutna vlanost srazmerna
parcijalnom pritisku vodene pare:
dW
-------= (xg - x),
d
gde je , kg s. v./m2s, takoe neki koeficijent prelaza
materije, koji se esto naziva koeficijent isparavanja.
Naravno do isparavanja sa vodene povrine dolazi samo
u sluaju xg > x.
Definisanje koliine isparene vode preko koeficijenta isparavanja () ima i odreeni praktini znaaj,
jer se njegova brojna vrednost moe u nekim
sluajevima jednostavno odr edi ti . Korienjem analogi je prenosa toplote i materije u sluaju konvektivnog (molarnog) transporta, moe se za odreene po-

Sl. 16. Mogui rasporedi temperature i apsolutne vlanosti za sluajeve od a) do i) prema sl. 15.

vrine pri nekim uslovima strujanja uspostaviti veza

izmeu koeficijenta prelaza tuplote () koeficijenta
isparavanja (), a koeficijenti prelaza toplote za mnoge
tehniki vane sluajeve ve su eksperimentalno
odreeni.
Pomenuta veza moe se najjednostavnije dobiti
korienjem toplotnog bilansa. Koliina toplote koju
vazduh (konvekcijom) predaje vodenoj povrini, iznosi:

vraanja zagreva se do temperature tv, troei pri tome

koliinu toplote:

q = (tv tg), W/m2,

gde je , W/m2K koeficijent prelaza toplote.

Poto se pretpostavlja da se u sistemu vazduh

voda vri adijabatski proces, oigledno je da se radi o
istoj koliini toplote. Izjednaavanjem desnih strana
izraza za koliine toplote, dobija se:

U sluaju intenzivnog (turbulentnog) strujanja,

toplota i materija prenose se istim mehanizmom, odnosno koliina toplote koja se dovede konvekcijom troi
se na isparavanje vode na graninoj povrini. Koeficijent
predstavlja masu estica suvog vazduha (u
kilogramima), koja u jedinici vremena nailazi na jedan
kvadratni metar vodene povrine, prima masu (xg x)
isparene vadane pare i vraa se nazad u osnovnu
vazdunu struju. Ova masa vazduha ohladi se u
graninom sloju do temperature tg, a prilikom

q = cpg(tv tg), W/m2,

gde je cpg, J/kgK specifina toplota vlanog vazduha
za stanje na graninoj povrini.

(tv tg) = cpg(t v tg).

Odavde sledi traena veza izmeu i :

cpg
=-------- ili ------- = J,
CP8

koja je poznata kao Lewisov zakon, i oigledno vai

samo za analogne mehanizme razmene toplote i materije.

SI. 17.

koji uglavnom zavisi od veliine , tj. odnosa protoka

vode i protoka vazduha = mw/msv. Za velike vrednosti
veliine (> ) izlazni vazduh je zasien, pa se
stanje izlaznog vazduha 2' poklapa sa stanjem 2.
odnosno faktor vlaenja jednak je jedinici.
Hlaenjem ili zagrevanjem vika vode u izmenjivau toplote (slika 18) moe se postii eljena konstantna temperatura vode na ulazu u ovlaiva.
Pri uzajamnom dejstvu vazduha sa vodom konstantne temperature i za vrednost faktora vlaenja = 1,
mogui su sledei sluajevi (slika 18):
Sl. 18.

Kod laminarnog strujanja dolazi do formiranja

temperaturskog i koncentracionog graninog sloja.
Mehanizmi razmene toplote i materije u graninim
slojevima su razliiti. Ukoliko su debljine temperaturskog i koncentracionog graninog sloja priblino
jednake, moe se (prema difuzionoj Teoriji Maxwella)
smatrati:
Cpg
D
------- ----
a
gde su:
D, m22/s koeficijent difuzije vodene pare u vazduhu,
a, m /s koeficijent temperaturske provodljivosti
vlanog vazduha.
6. OSTVARIVANJE SL0ENIJIH PROMENA
STANJA PRI KONDICIONIRANJU
VIANOG VAZDUHA
Ovlaivanje vlanog vazduha ubrizgavanjem vode
(raspraenih sitnih kapljica kroz mlaznice), za sluaj
kada vlani vazduh primi svu koliinu isparene ubrizgane vode, proueno je ranije (slika 12), a proces ide od
poetnog stanja 1 vlanog vazduha po lini ji iji je nagib
jednak entalpiju ubrizgane vode di/dx = iw. U praktinim
uslovima proces ubrizgavanja vode u vlaan vazduh
mnogo je tee definisati, poto se uvek radi sa veim ili
manjim vikom vode, pa krajnji efekti mogu biti sasvim
razliiti.
Ukoliko se viak vode, koju vlani vazduh nije
primio, ali je ohladio ili zagrejao, ponovo dovodi vazduhu preko mlaznica (slika 17) bez usputnog hlaenja ili
zagrevanja (adijabatsko vlaenje), uspostavie se posle
izvesnog vremena ravnuteno stanje granica hlaenja.
Nezasieni vlani vazduh odreenog stanja 1 moe
ohladiti odnosno zagrejati vodu samo do odgovarajue
granice hlaenja stanje 2, kao to je to ranije
proueno.
Stanje izlaznog vazduha 2' (slika 17) nalazie se na
l in i ji 12 i poloaj take 2' u i-x dijagramu definie se
obino faktorom vlaenja:
2' 1
= ----------- , = f () = f (mw/msv),
100 1,

a) Promena 12 odnosi se na sluaj tw< tR (temperatura vode je nia od temperature take rose za stanje 1
ulaznog vazduha); toplota se predaje od vazduha vodi,
dolazi do smanjenja temperature vazduha, to je praeno
kondenzacijom vlage iz vazduha. Pri ovom procesu vri
se hlaenje i suenje vazduha.
Sl. 19.

b) Promena 13 odnosi se na sluaj tw = tR; pri ovom

procesu vri se hlaenje vazduha, bez kondenzacije i
isparavanja (pri x = const.).
c) Promena 14 odnosi se na sluaj tR < tw < tH;
toplota koja se predaje vodi delimino se troi na
isparavanje. Pri ovom procesu vazduh se hladi i vlai.
d) Promena 15 odnosi se na sluaj tw = tH;pri ovom
procesu (koji je ve ranije prouen) vazduh se hladi i
vlai, dok entalpija vlanog vazduha ostaje
nepromenjena.

Sl. 21.

Sl. 20.

e) Promena 16 odnosi se na sluaj tH < tw < t1; pri

ovom procesu vazduh se hladi i vlai, a entalpija vlanog
vazduha raste.
f) Promena 17 odnosi se na sluaj tw = t1;pri ovom
procesu ne menjaju se temperature ni vazduha ni vode, a
vazduh se vlai. Ovakav proces je mogu samo u sluaju
kada se toplota potrebna za isparavanje vode dovodi od
nekog izvora toplote.
g) Promena 18 odnosi se na sluaj tw > t1; pri ovom
procesu toplota prelazi sa vode na vazduh, pa se vazduh
zagreva i vlai.
Potrebno je uoiti da su promene stanja vlanog
vazduha samo u idealiziranom sluaju predstavljene
pravim linijama (kao na slici 18), smatrajui da ubrizgana voda prolaskom kroz komoru meanja ne menja
temperaturu. Kod stvarnih procesa promene stanja
predstavljene su krivim linijama (vidi sl. 19 i 20), poto
se temperatura vode menja. Oblik ovih krivih lini ja
zavisi uglavnom od vrednosti veliine , pri emu kod
manjih vrednosti veliine odluujui uticaj ima odnos
temperatura vazduha i vode.
Svi analizirani procesi mogu se jednostavno ostvariti
delovanjem vode odreene temperature u komori za
vlaenje. Moe se uoiti da se u komori za vlaenje ne
mogu ostvariti sledea tri procesa:
1) suenje sa istovremenim zagrevanjem vazduha,
2) zagrevanje vazduha pri konstantnoj apsolutnoj
vlanosti,
3) izotermsko suenje vazduha.
Navedeni procesi ostvaruju se bez kontakta vlanog
vazduha sa vodom (produvavanje vazduha kroz kalorifer
sa higroskopnim materijama, primena kalorifera, primena
rastvora soli itd.).

Temperatura ulazne vode moe se menjati i meanjem vika vode sa hladnijom vodom temperature
twmin, pri emu se protok vode regulie ventilom (slika
19). U zavisnosti od protoka hladnije vode mogu se
ostvariti stanja C, D, E vlanog vazduha, dok se stanje F
ostvaruje pri zatvorenom ventilu sa strane hladne vode
(granica hlaenja adijabatsko vlaenje). Rastojanje
taaka C, D, E i F od linije zasienja zavisi od vrednosti
faktora vlaenja , odnosno od vrednosti veliine .
Za konstantnu temperaturu ulazne vode tW1 (slika
20) u zavisnosti od odnosa protoka vode i vazduha ( =
mw/msv) mogu se ostvariti sva stanja izlaznog vazduha
koja se nalaze na krivoj (crtkanoj) BCDEl. Krive linije
1E, 1D itd. (pune; predstavljaju promene stanja vlanog
vazduha za razne vrednosti . Za > promena stanja
vlanog vazduha definisana je pravom linijom 1B kao
to je to ranije proueno. Za neSl. 22.

ke druge vrednosti temperature ulazne vode t w2, tw3, itd.

sva stanja izlaznog vlanog vazduha (u zavisnosti od )
nalazie se na odgovarajuim krivama '1, B"l itd.
Analizirajui proces hlaenja vlanog vazduha prilikom njegovog strujanja kroz protoni hladnjak (slika
21) potrebno je razlikovati dva sluaja.
a) Ako je temperatura povrine hladnjaka (na primer
spoljanje povrine cevi, tF = const.) via od temperature
take rose za ulazni vazduh, tF = t3 > tR, prikazani proces
hlaenja vlanog vazduha u i x dijagramu ne razlikuje
se principijelno od ranije prouenog (slika 8). Povrina
hladnjaka ostaje suva i promena stanja vlanog vazduha
ide po liniji x = const., od stanja 1 do stanja 3'.
Izjednaivanje temperature izlaznog vazduha (t3) i
temperature povrine hladnjaka (t3') ne moe se u praksi
nikada postii. Odstupanje take 3' od take 3 zavisi od
konstrukcije hladnjaka, protoka vazduha, naina meanja
osnovne struje i ohlaenog vlanog vazduha itd.
b) Ako je temperatura povrine hladnjaka konstantna, ali nia od temperature take rose za ulazni
vazdiuh, tF = t2 < tR (slika 21), na spoljanjoj povrini
hladnjaka dolazi do kondenzacije vodene pare iz vlanog
vazduha (izdvajanje vlage), pa je povrina hladnjaka
okvaena. Na ovaj nain smanjuje se apsolutna vlanost
izlaznog vazduha. Vlaan vazduh koji je u kontaktu sa
okvaenom povrinom hladnjaka, zasien je (stanje 2) i
mea se sa osnovnom strujom (stanje 1). Prema pravilu
meanja, stanje izlaznog vlanog vazduha (2') nalazie se
na liniji meanja 12. Za tano definisanje stanja izlaznog
vlanog vazduha potrebno je poznavati protoke zasienog
vlanog vazduha i osnovne struje. Konstrukcija
hladnjaka, uslovi strujanja, veliina rashladne povrine,
protok vazduha itd. utiu na poloaj take 2' u odnosu na

stanje 2, to se obino definie takozvanim faktorom

bypassa:
t2' t2
x2' x2
Bt = ---------- ili Bx = ---------- .
t1 t 2
X1 X2
Ako temperatura povrine protonog hladnjaka nije
konstantna, to odgovara stvarnim uslovima procesa,
promena stanja vlanog vazduha bie predstavljena
krivom linijom. Temperatura povrine hladnjaka obino
opada u smeru strujanja vazduha. Oblik krive 12 (slika
22) slian je krivoj promene stanja vlanog vazduha pri
ubrizgavanju vode.
Tangenta na krivu 12 u taki 1 (stanje ulaznog
vazduha) prolazi kroz taku A, koja na liniji zasienja
odgovara najvioj temperaturi tF1 povrine hladnjaka, a
tangenta na krivu 12 u taki 2 (stanje izlaznog vazduha)
prolazi kroz taku B, koja na liniji zasienja odgovara
najnioj temperaturi tF2 povrine hladnjaka. Sva stanja na
povrini hladnjaka nalaze se na liniji zasienja, izmeu
taaka A i B, i definiu sve tangente krive promene
stanja vlanog vazduha 12. U graninim sluajevima
konstantne temperature povrine hladnjaka tF2 = const.,
odnosno tF1 = const., promene stanja vlanog vazduha
svode se na ranije prouene prave linije 1B, odnosno 1A.
Blie definisanje oblika krive 12 (promene stanja
vlanog vazduha) zahteva poznavanje uslova prelaza
toplote sa vazduha na spoljanju povrinu hladnjaka,
uslova provoenja toplote, kao i uslova prelaza toplote sa
unutranje povrine hladnjaka na rashladni fluid. Iz tog
razloga dalja analiza ove problematike zalazi ve znatno
ozbiljnije u konstrukciju razmenjivaa toplote i uslove
strujanja vlanog vazduha i rashladnog fluida.
(Kraj u iduem broju)
Klimatizacija Grejanje Hlaenje 3/1977.