UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODELJENJE ZA ARHEOLOGIJU

Nekropola iz vremena seobe naroda sa lokaliteta Bonjia voe

kod Rakovana
-Arheologija ranog srednjeg veka-

Mentori:

Student:

Prof. dr Mihailo Milinkovi

Amalia Sabanov, AR/08-0039

Dr Perica pehar

Beograd avgust, 2014.

Sadraj:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Uvod.................................................................................................................3
Istorijsko-geografski okviri..................................................................................3
Istorijat istraivanja.............................................................................................4
Nekropola u Rakovanima...................................................................................5
Analiza nalaza....................................................................................................6
Grbovi sa vetaki deformisanim lobanjama.........................................................14
Diskusija i zakljuna razmatranja........................................................................16
Bibliografija......................................................................................................19
Prilozi...............................................................................................................20

Uvod
U selu Rakovani kod Prijedora nalazi se lokalitet Bonjia voe gde je vlasnik poseda
kopajui jamu otkrio dva groba. U jednom je naao kopu i no, a u drugoj gvozdenu sekiru.
Istraivanja su usledila u nekoliko kampanja narednih godina. Ukupno je istraeno 66 grobova i
nekropola se smatra u celosti ispitanom. Osteoloki materijal je antropoloki obraen to je dalo
izuzetno dragocene i zanimljive podatke i omoguilo detaljniju interpretaciju ostalih nalaza.
Pokretni nalazi smeteni su u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. (Mileti, 1969: 119-120)
U ovom radu bie obavljena analiza nekropole iz vremena seobe naroda sa lokaliteta
Bonjia voe da bi se eventualno utvrdila etnika pripadnost sahranjenih pokojnika, kao i
vremenski period ukopavanja grobnih raka. Rezultati dobijeni ovom analizom e se potom uporediti
sa publikovanim nalazima istovremenih lokaliteta konstatovanih u oblastima rimskih provincija na
prostoru bive SFR Jugoslavije, u ovom sluaju nekropola, koji su etniki i hronoloki ve
opredeljeni.

Istorijsko-geografski okviri
Nekrpola lei na lokalitetu koji se nalazi na prostranoj fluvijalnoj terasi na levoj obali reke
Sane. Iskopavano je polje u selu Rakovani koje je smeteno otprilike 4,5 kilometara jugozapadno
od Prijedora. Ona spada u niz lokaliteta koji su smeteni du leve obale Sane, negde izmeu dva
rimska i kasnoantika znaajna rudarska sedita, Ljubije i Japre. Uprkos gustini lokaliteta smetena
je na slobodnom prostoru i nije vezana za objekte starijih epoha. To je ini drugaijom od veine
drugih nekropola ranog srednjeg veka (Mileti, 1969: 153). Nastala je u periodu velike seobe
naroda, a u tom periodu Bosna je bila ukljuena u provinciju Dalmaciju. Selo Rakovani lei negde
na granici izmeu provincije Dalmacije i provincije Savie. Treba imati u vidu jedinstven poloaj
ovih podruja izmeu jugoistonih Alpa i centralnog Balkana, povezanih sa jedne strane na junoj
periferiji Karpatske kotline sa srednjim Podunavljem, a preko istonih obala Jadranskog mora sa
svetom Sredozemlja. (Milinkovi, 1998: 128)
Istorijski okviri na ovom podruju iz razdoblja kada je nastala nekropola na Bonjia vou
su veoma dobro poznati. Epoha seobe naroda u jugoistonoj evropi obuhvata period od kraja IV do
poetka IX veka. Navala nomadskih ratnika iz Azije pod dominacijom Huna 375. godine pokrenula
je velike migracije razliitih etnikih grupa, prvenstveno germanske, ali i sarmatske pripadnosti.
Prodirali su u Rimsko carstvo kome je na desnoj obali Dunava, u provinciji Panonji i Meziji, bila
postavljena granica, tj. limes. Hunska prevlast u Podunavlju brzo zamire nakon Atiline smrti 453.
godine. Tada, a pogotovo posle prestnka postojanja Rimskog carstva 476. godine, u jugoistonu
3

Evropu prodiru istoni Goti, Gepidi i Langobardi, koji su za sobom ostavili evidentne materijalne
tragove. Istoni Goti iz Panonije 471. godine polaze na donji Dunav, a odatle 488-489. godine kreu
kroz Posavinu ka Italiji. Neto manje od pola veka, najkasnije do 537. odnosno 539-540. godine,
odavde vladaju celom provincijom Dalmacijom i Junom Panonijom. Gepidi iz svernog Potisja dre
Banat i uz prekide Srem do 567. godine , a Langobardi, doavi iz dananje severne Austrije u
dananju Maarsku, zauzimaju 546-548. godine Sloveniju i severozapadni deo Hrvatske. 568.
Godine, nakon to su slomili gepidsku vlast, Langobardi odlaze u Italiju. Ovi narodi uspevaju u
stvaranju dravnih organizacija, prolaznih i relativno kratkih u Podunavlju i neto trajnijih u Italiji.
Sve to vreme odvijali su se sukobi sa Istonim Rimskim Carstvom, naroito monim u vreme
vladavine Justinijana koji u VI veku uspeva da ujedini podruje celog Sredozemlja. Ve u drugoj
polovini VI veka u jugoistonu Evropu pristiu, dotad nepoznate, grupe nomadskih konjanikaranika pod vostvom Avara. 567. godine pokorili su bantske i sremske Gepide, a do u VII vek ratuju
sa Istonim Rimskim Carstvom. U to vreme su Avari u savezu sa Kutrigurima, Protobugarima i
Slovenima, za vreme trajanja takozvanog prvog avarskog kaganata, unitili niz kasnoantikih
urbanih centara. Ovo njihovo ekspanzivno ratovanje na Balkanu prestaje nakon bezuspenog
napada na Carigrad 626. godine kada se povlae u centralni deo Karpatske kotline. Posle 670.
godine, sa prilivom novopridolih avarskih plemena, nastaje drugi avarski kaganat. U VIII veku
Avari su ponovo dominantni na istorijskoj karti Evrope, a njihovu dominaciju u srednjem
podunavlju konano prekidaju franaki vojni pohodi pod vostvom Karla Velikog oko 800. godine.
(Vinski, 1986: 19-21) Potrebno je skrenuti panju na injenicu da su sve etnike grupe koje su se u
ovom periodu od poetka V do poetka IX veka naseljavale na ovim prostorima, preko Huna i
Germana pa do Slovena, naile na starosedelake romanizovane zajednice, koje su u velikoj meri
uticale na materijalne ostatke koji su danas sfera naeg interesovanja.

Istorijat istraivanja
Godine 1959. ekipa Zemaljskog muzeja, u sastavu dr A. Benac, Z. Mari i N. Mileti
obavetena je o pronalasku gvozdene sekire na lokalitetu Bonjia voe. Vlasnik imanja je kasnije
potvrdio da je kopajui jamu otkrio dva skeleta, koja je pritom veoma otetio. Posle je izvreno
dvodnevno sondiranje u kome su otkrivena jo dva groba. Kasnija sistematska iskopavanja
obavljena su u etiri kampanje: od 29. juna do 7. jula 1960. Godine u kojoj je istraeno 20 grobova;
zatim od 18. do 30. juna 1961. godine otkriveno je 14 grobova; od 19. juna do 10. avgusta 1962.
godine istraen je 21 grob, a od 15. do 28. juna 1964. godine 7 grobova. U timu koji je iskopavao
na nekropoli 1960. godine bili su N. Mileti, J. Sunik, J. Beloevi. 1961. i 1962. godine ekipu su
inili J. Medini i M. Tadi, a 1964. godine S. Zlatanovi i M. Tadi. Osim u zavrnim radovima
1964. godine u iskopavanjima uestvovala je i antropolog G. Pilari. ( Mileti, 1969: 119)
4

Nekropola u Rakovanima
Nekropola u Rakovanima spada u tipina ranosrednjovekovna groblja na redove. Sadri
najmanje pet redova koji se proteu u pravcu jugoistok-severozapad ili u pravcu jugozapadsveroistok, dok su sami grobovi orijentisani u pravcu jugozapad-severoistok (37 grobova) ili zapadistok (27 grobova), a svega dva groba su okrenuta ka severozapadu-jugoistoku. Razmaci izmeu
ukopa pokojnika su nejednaki, a bitno je spomenuti i da raniji ukopi nisu poremeeni kasnijim
sahranama to svedoi o postojanju neke vrste nadgrobnog obeleavanja. Nisu primeena vea
grupisanja, ni dvojni grobovi. (Mileti, 1969: 154) Prema podacima N. Mileti, od istraenih 66
grobova u 27 su sahranjeni mukarci, u 20 ene, a u 10 deca. 10 skeleta je ostalo neodreeno to se
tie pola. Razlika izmeu mukih i enskih ukopa nije beznaajna ako uzmemo u obzir ukupan broj
grobova. Moemo je uporediti sa donekle drastinijom razlikom (46 mukih, a 27 enskih grobova)
na nekropoli Vie Grobalja u Viminacijumu, koja se datuje okvirno u sredinu VI veka i opredeljena
je kao gepidska. (Milinkovi, 1998: 129)
Pokojnici na Bonjia vou su ukopavani u proste rake uz relativno estu pojavu drvenih
okvira ili ploa (32 groba). Javljaju se ploe poloene preko pokojika, ili samo preko grudi, ispod
skeleta, sa leve ili desne strane ili kombinovano. Veoma zanimljiv i gotovo jednistven sluaj
predstavljaju tri sahrane (grobovi br. 25, 55, 61) gde su pokojnici poloeni u izdubljeno poludeblo.
injenica da su drveni okviri ravnomerno postavljeni u svim delovima nekropole nagovetava da su
korieni kroz sve periode njenog trajanja. Upotreba drvenih okvira pri sahranjivanju primeena je
na nekropolama Kranj, Rifnik, Bled, Mihaljevii i na nekropoli Burdelj, sa teritorije Viminacijuma
koja je datovana u kasni V vek i opredeljena kao istonogotska. Ovo je zapaeno i na mnogim
germanskim nekropolama irom Evrope. (Milinkovi, 1998: 130-131)
Gotovo na celoj nekropoli pokojnici su polagani u ispruenom poloaju na lea, uglavnom
sa rukama opruenim uz telo ili, ree, sa jednom ili obe ruke u krilu. Sahranjivani su u odei sa
prateim elementima nonje, to potvruju sitni nalazi tkanine, pojava fibula i njihov poloaj u
grobu. (Milinkovi, 1998: 131-132). Odsustvo bilo kakvih tragova pogrebnog rituala (ivotinjske
kosti, ljuske jajeta, paljenje vatre...) i nedostatak kermikih posuda izdvajaju ovu nekropolu od
mnogih gepidskih i langobardskih gde su takvi tragovi zabeleeni. Ovakav nedostatak takoe
pokazuje nekropola Bled. Ipak, vie od pola grobova sadri neke pokretne nalze, uglavnom nakit,
elemente nonje, orue itd. to sasvim odgovara veini istovremenih nekropola. Tragovi naselja gde
je ova manja zajednica, od svega nekoliko porodica, mogla stanovati nisu konstatovani. Takoe
nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogla doneti pretpostavka o njihovoj religioznoj
pripadnosti. (Mileti, 1969: 154)
5

Analiza nalaza
Pokretni nalazi sa nekropole koji ine grobni inventar podeljeni su u etiri grupe (prema
Mileti, 1969). A to su nakit, predmeti koji predstavljaju funkcionalni deo odee, predmeti utilitarne
prirode i oruje.
nakit:
Pronaena su svega dva para naunica od kojih su jedne naunice sa korpicom (grob br. 17;
T III/ 17, 37), a druge sa poliedrom (grob br. 2; T I/ 2, T VII/ 7). Oba para su izraena od bronze.
Stanje ouvanosti naunica sa korpicom ne dozvoljava detaljniju tipoloku analizu. Najblie ih
moemo odrediti kao naunice kasnorimskog porekla koje su kasnije preuzela i dalje razvila mnoga
germanska plemena. Drugi par sa nae nekropole takoe vodi poreklo od kasnorimske naunice sa
kockom. Prema J. Werneru bronzane naunice sa poliedrinim zavretkom smatraju se jeftinim
nakitom autohtonog stanovnitva. Slini nalazi evidentirani su na lokalitetima Gornje Peine kod
Travnika, u Dubravici, u Beogradu na Karaburmi, na nekropoli Jakovo-Kormadin, u Bakom
Monotoru i dr. (Mileti, 1969:131) U vreme seobe naroda preuzima se kasnoantiki nakit pa se
jednostavne srebrne ili bronzane livene naunice sa poliedrom mogu nepromenjene pratiti u
germanskim grobovima od druge polovine V veka do u VII vek. (Vinski, 1963: 105)
Ogrlice su naene u tri groba (br. 32, 48, 50) to predstavlja veoma skroman broj jer one
spadaju u skoro obavezan inventar enskih grobova sa ranosrednjovekovnih nekropola razliitih
etnikih grupacija. Naene su oko vrata ili na grudima. Sreemo ih na mnogo nekropola ovog
perioda, na primer Jakovo-Kormadin, Baki Monotor, Bled, Kranj. Niska iz groba 32 (T III/ 32)
sastavljena je od sasvim identinih perlica, koje prema obliku i veliini odgovaraju niski iz groba 32
u Smolinu koji se datuje u drugu polovinu V veka. Perle iz groba 50 (T V/ 50), od kojih su etiri
poliedrine i jedna bikonina, pripadaju starom kasnoantikom obliku koji je bio u upotrebi najvie
kod Gota, ali i kod drugih Germana. Najee se sreu tamno plave perle. Koriene su na veoma
irokom podruju u vreme seobe naroda, a pogotovo nakon 400. godine. Ovaj tip perli pronaen je
u grobu iz Ostrunice, Bledu, Kranju, Rifniku, Drnovu i Peroju. U grobu 48 (T V/ 48) sve perlice su
razliitog oblika i sve pripadaju starijim tipovima. Naene su tamnoplava poliedrina perla,
diskoidna perla, diskoidna perla od ilibara koje sve predstavljaju standardne, rairene oblike, dok
je mala sedefasta perla u vidu rozete neto rei oblik (Mileti 1969: 133-134). Iako rei oblik moe
se javiti na raznim hronoloki i prostorno udaljenim lokalitetima irom Evrope, dok su se blie
naoj nekropoli javile i na gepidskoj nekropoli Jakovo-Kormadin. Na oba lokaliteta naena je i
neobina krupna perla od kamena peara. (Dimitrijevi, 1960: 6, 27)

U tri groba na Bonjia vou (br. 2, 10, 46; T I/ 2, T II/ 10, T V/ 46) naena je po jedna
narukvica, dok je u grobu 50 (T V/ 50) otkriveno dve. Pripadaju najjednostavnijem obliku
ranosrednjovekovnih narukvica, a J. Werner ih, kao i ranije spomenute naunice, svrstava u jeftini
nakit autohtonog romanskog stanovnitva VI veka. Primeuje se apsolutna slinost ovih narukvica
sa onima iz nekropola u Bledu i Kranju, osim prema izgledu i materijalu, i prema nainu noenja
iskljuivo na levoj ruci ak i onda kada ih je vie kao u grobu 50. Narukvica iz groba 2 je masivnija
i posrebrena, a na krajevima je ukraena tauiranjem. Ovakav tip rasprostranjen je meu brojnim
grobnim nalazima datovanim od prve polovine V veka do u VII vek. Otvorenog je tipa sa
zadebljalim krajevima. Slian vid ukraavanja tauiranjem na prostorima provincije Dalmacije
moe se navesti kopa iz groba 21 nekropole u Mihaljeviima, koja je tauirana srebrnom icom.
Od mnotva analognih nalaza pomenuemo jo srebrnu narukvicu iz Smolina iz druge polovine V
veka, narukvice iz Bleda i Kranja. Naa narukvica moe se datovati u VI vek prema analizi oblika,
posrebravanja i ukraavanja u vidu tauiranih srebrnih niti. (Mileti, 1969: 135). Vinski ukazuje na
kasnorimsko poreklo ovakvih narukvica i prisustvo na nekropoli u Kranju u langobardskim i
romanskim grobovima iz VI veka. (Milinkovi, 1998: 134)
etiri prstena (iz grobova br. 33, 37, 50; T IV/ 33, T III/ 37, T V/ 50) veoma su
fragmentovana, pa je prema tome detaljna analiza nemogua. Tri su izraena od gvoa, a jedan od
bronze i sva etiri spadaju u najjednostavnije oblike. Dva prstena potiu iz mukih grobova, i noeni
su pojedinano, dok je prstenje iz enskog groba br. 50 zajedno noeno na prstu desne ruke. Samo
prsten iz groba 33 je imao krunu napravljenu od ovalne bronzane ploice. Na nekropoli JakovoKormadin naen je jednostavniji primerak, poput onih iz groba 50, od tanke bronzane ice.
(Dimitrijevi, 1960: 14) Gvozdeni prsten sa proirenim krajevima istog je oblika kao bronzani
prsten iz Rifnika. Oskudan broj nalaza prstenja uobiajena je pojava za ranosrednjovekovne
nekropole uopte. (Mileti, 1969: 138)
Funkcionalni delovi odee:
Kroz ceo rani srednji vek igle su uglavnom satavni deo inventara enskih grobova i to od
kasne antike, a mogu se nai i u mukim grobovima kako u VI tako i u VII veku. (Milinkovi, 1998:
136) U grobovima 2 i 17 (T I/2, T III/17, T VII/4) naene su dve posrebrene ivae igle od gvoa
razliitih dimenzija. Obe igle su naene u predelu glave, a nosile su se u kosi ili su, to je takoe
mogue, pridravale veo. Odgovarajue igle potiu sa nekropola Mogorjelo, Bled, Kranj. Meutim,
osim za jednu iglu iz Kranja, ne moemo sa sigurnou tvrditi da su se nosile isto kao nae igle.
(Mileti, 1969:139)

Osim ivaih otkrivene su i igle u vidu stilusa u tri groba. Kasnoantikog su porekla, a
kasnije doivljavaju promene i mnotvo varijanata. Nije najjasniji nain upotrebe ovakvih igala, ali
veina autora se slae da su se nosile na glavi pridravajui kosu ili neki materijal, a sudei prema
poloaju u grobovima verovatno i na samoj odei. U grobu 10 (T II/10, T VII/3) naena je
jednostavna neukraena srebrna igla-stilus kakva je naena i u Oborcima uz kopu iz VI veka, a
takoe u Kranju. Ona se za razliku od svih ostalih igala sa ove nekropole nije nalazila u predelu
glave nego na grudima pokojnika. Ostale dve igle-stilusi sa nekropole u Rakovanima su
razvijenijeg tipa i kod njih se u gornjem delu pojavljuje proirenje u vidu prizme koja je probijena i
zapravo formira etiri stuba. Radionice ovog tipa igala locirane su oko Kestelj-Feneka odakle
najverovatnije potiu sve tri igle-stilusa. (Mileti, 1969: 140) Ovakvi nalazi nisu esti pa za
bronzanu iglu iz groba 12 (T II/12) analognih primeraka sa prostora bive SFR Jugoslavije nema.
Srebrna igla iz groba 32 (T III/32, T VII/2) ima sloeniji ukras, a kao jedinu analogiju navodimo
bronzanu iglu Drugog polja-Poljice kod Splita. Sve igle sa Bonjia voa mogle su pripadati V i VI
veku. Bronzana ukrasna igla iz enskog groba sa nekropole na Rifniku analogna je primercima sa
Bonjia voa prema proirenju postavljenom uz gornji deo i iskoenom zavrnom ploicom.
(Milinkovi, 1998: 137).
Na nekropoli naeno je nekoliko jednostavnih gvozdenih fibula i jedna ploasta.
Jednostavnih fibula bilo je u pet grobova, u dva u paru, a u tri pojedinano. Osim tri (iz groba 7; T
II/7, T VII/5 i 48; T V/48), koje su prilino ouvane, fibule su u loem stanju tako da im se oblik
tek nasluuje. Sve gvozdene pripadaju istom najjednostavnijem tipu kasnoantike fibule. To su
jednostavne lune fibule sa navojem za icu tipa samostrel. (Milinkovi, 1998: 139). Fibule ovog
oblika naene su na Mogorjelu, u Mihaljeviima, ipuljiu, zatim slini primerci iz JakovaKormadina i u Kranju itd. Nae fibule pripadaju kraju V i ranom VI veku. Ploasta fibula iz groba
32 (T III/32) je veoma fragmentovana i teko je blie joj odrediti analogne nalaze. Uprkos looj
ouvanosti sa sigurnou je svrstavamo u kasnoantike jednostavne ploaste fibule, koje, uz iglestiluse, ine deo panonske nonje. Ovakve ploaste fibule naene su na nekropoli u Koritima,
Jakovo-Kormadin, na Bledu i Rifniku. Takoe imamo analogan nalaz sa lokaliteta Knin-Greblje iz
VI veka. Analogije i kontekst nalaza omoguava nam da ovu fibulu svrstamo u VI vek, a poreklo
naemo u panonskim radionicama. (Mileti, 1969: 140-141)
Dva kotana elja otkrivena u grobovima 4 (T I/4) i 48 (T V/48) svrstaemo u grupu sa
predmetima koji predstavljaju funkcionalni deo odee jer je prema miljenju I. Bne sluio za
pridravanje kose, a ne samo kao pribor. Kontekst u kom su eljevi pronaeni upuuje na ovakvu
pretpostavku jer su naeni uz glavu, to govori da je stavljan u kosu to je i bio obiaj kod gota i
gepida. Iz konteksta takoe saznajemo da pripadaju kraju V i prvoj polovini VI veka. To su dvoredi
8

eljevi sa jednim redom guih i jednim redom reih i krupnijih zubaca poreklom iz rimskog doba
i sreu se ve od II veka, a kroz kasnije epohe ostaju u upotrebi i veoma se esto sreu u mukim i u
enskim grobovima. Uglavnom su prosti i retko ukraeni, a takvi su i nai komadi. Materijala za
uporeivanje ima neiscrpno mnogo pa emo pomenuti neke nekropole sa najslinijim primercima.
Naeni su u Bakom Monotoru, na Jakovu-Kormadinu, Bledu, Kranju, Rifniku, na Karaburni i u
Sremskoj Mitrovici i dr. (Mileti, 1969: 142)
Sledei tip nalaza, kao najzastupljeniji na Bonjia vou, su kope. Pojavljuju se u 21 grobu,
od ega je 15 mukih, 1 enski, 4 deija i 1 grob gde nije bilo mogue odrediti pol pokojnika.
Naeno je 25 kopi i jedan trn u sekundarnoj upotrebi i sve se razlikuju meusobno. Najvie je
gvozdenih (15) od kojih su neke posrebrene, zatim bronzanih (7), pa srebrnih (2) i konano, jedna
bronzana pozlaena. Luksuzna pozlaena kopa iz groba 33 (T IV/33, T VII/8) potpuno je identina
kopi naenoj na Kalemegdanskoj tvravi u Beogradu, koja je datovana u drugu polovinu V veka.
Ovakve kope potiu i iz dva groba iz Kranja, a najverovatnije i sa Rifnika. Kopa na Bonjia
vou naena je u krilu, tako da moemo rei da je bila u funkciji pojasa iako se smatralo da se
ovakve kope koriste kao deo obue. Ona je atribuirana istonogotskoj ostavtini i datovana je u
drugu polovinu V veka. (Mileti, 1969: 143) U istom grobu naena su dva mala bronzana titolika
okova kakvi se povremeno javljaju na gepidskim nekropolama, a ee u almanskim i franakim.
Takvih okova bilo je i na nekropoli u Jakovo-Kormadinu, Kranju i Rifniku. U grobovima 53 (T
VI/53, T VII/11), 43 (T IV/43, T VII/9), 38 (T III/38, T VII/10), 36 (T III/36) otkriveno je etiri
kope od kojih su dve srebrne, a dve bronzane. Njihove glavne karakteristike su ovalni obru uz
okov, ili bez njega, i masivan zaseeni trn uglavnom trougaonog preseka, suen i povijen pri vrhu.
Poreklo ovih kopi nalazimo u junoj Rusiji i rairene su na veoma irokom podruju. Srebrna
kopa sa okovom iz groba 53 ima izduen ovalni obru sa karakteristino izvijenim masivnim
trnom. Za jednostavan, skromno ukraen okov direktnih analogija nema, ali moe se rei da
pokazuje skromniju, masivniju imitaciju luksuznih predmeta iz druge polovine V i iz VI veka.
Takoe izraena od srebra, neto manja, kopa iz groba 38 se tipoloki svrstava u savim istu grupu
kao prethodna. Srebrna kopa iz Mihaljevia predstavlja potpuno analogan primer naoj. Bronzana
kopa iz groba 38 je njena direktna kopija dok je bronzana kopa iz groba 36 manje izrazita. Za
prvu kao analogni primerci navedene su kope naene u Mogorjelu i Rifniku. Istom tipu kopi sa
masivnim, izduenim, ovalnim obruem, ali posebnoj varijanti pripada kopa iz groba 4 (T I/4, T
VII/12). Njen koren masivnog trna ukraen je kanelurama. Iako potpunih analogija nema, prema
elementima koji je odreuju (masivnost, materijal, kontura obrua, trn) sa sigurnou je svrstavamo
u period kraja V i u VI vek. (Mileti 1969: 144) Zanimljivu pojavu predstavlja masivna bronzana
kopa sa ukraenim obruem iz groba 33 (T IV/33, T VII/13) zbog malobrojnosti ovakvih nalaza. U
9

kasnoantikoj grobnici u Oborcima naena je veoma slina kopa. Takoe je naena ista na Rifniku
i dve u Kranju. injenica da je kopa na Bonjia vou naena uz pozlaenu kopicu otkriva njenu
gotsku pripadnost, a njeno datovanje u prvu polovinu VI veka potvruju i analogni primerci. Daleko
rasprostranjenijem obliku pripada masivna kopa facetiranog obrua sa titastim trnom koja je
naena u grobu 34 (T IV/34, T VII/15). Ona je jednostavna i neukraena i time je svrstana u
najjednostavniji stepen meu brojnim varijantama kopi ovog tipa. Ovakvi primerci zabeleeni su
na nekropoli Jakovo-Kormadin, u Mihovu, na Rifniku i u Kranju. Kopa masivnog, izdubljenog,
narebrenog obrua sa krupnim gvozdenim trnom iz groba 11 (T II/11, T VII/14) pripada sledeem,
relativno retkom tipu. Kope sa delimino narebrenim obruem se ee javljaju, a primerci kod
kojih je itav obru narebren, poput nae, su ree. Identina kopa naena je u kasnoantikoj
grobnici u Stranjanima. Veoma slina je naena u Gradunu, zatim u Jakovo-Kormadinu, u Sremskoj
Mitrovici, bronzana kopa u Sisku itd. Za kope ovog tipa ustanovljeni su datumi kraj V i prva
polovina VI veka, pa se datumi primenjuju i na primerak naen sa Bonjia voa. Najzanimljiviju
kopu, a ujedno moda i najzanimljiviji nalaz na nekropoli predstavlja bronzana kopa narebrenog
obrua sa razraenim profilisanim trnom zavrenim u vidu ptiije glave iz groba 58 (T VI/58, T
VII/16). Ovakva kopa otkrivena je i u jednom grobu u Kranju, a slinost pokazuje i kopa iz
Trajana-Karnare i jedna iz Kiszombora. Najpoptpuniju analogiju ipak predstavlja kopa iz grobnice
31 u ufut-Kale koja je datovana u VI-VII vek. Bronzane kope, iako nisu pouzdan etniki
indikator, mogu nam donekle omoguiti datovanje grobova. Primerci sa ravno zaceenom bazom
trna koriste se kod istonih Gota ve od V veka, a tip sa titastim trnom neto kasnije. To se moe
primeniti na kope iz Rakovana. (Milinkovi, 1998: 143). Gvozdene kope sa nekropole iz
Rakovana su veoma raznovrsne. Osam ih je izduenog obrua, dve okruglog, jedna izvijenog,
jedna pravougaonog, a tri male kope ine zasebnu grupu. Od osam izduenih est je posrebreno
(grobovi br. 15- T VIII/2, 44- T VIII/6, 57- T VIII/7 , 65- T VIII/8 i 51-T VIII/3,4; u kome je bilo
dve), a jedna (grob 59; T VI/59) dekorisana urezima du obrua, najverovatnije je bila tauirana.
Dve posrebrene kope su ukraene kanelurama pri vrhu trna imitirajui tauirani ukras. Posrebrene
kope pokazju imitaciju vieg stepena i sigurno su proizale iz gotskog kulturnog kruga, a naroito
kopa sa urezima i verovatnim tauiranjem. Ovakav oblik javlja se u najstarijoj fazi ve u V i prvoj
polovini VI veka. (Mileti, 1969: 147-148). Takav oblik konstatovan je u Mihaljeviima i u
Kovaevom dolu na Glasnicu. Tri gvozdene kopice iz grobova 34, 51, i 56 (T IV/34, T V/51, T
VI/56) su este u inventaru ranosrednjovekovnih nekropola. Smatra se da su se koristile na obui ili
za manje kaieve na pojasu. Jedan trn (grob 51, T V/51) je imao olovnu oplatu, to je retka pojava.
Masivna pravougaona kopa pljosnatog obrua iz groba 6 (T II/6, T VIII/5), iako pripada retkom
tipu, ima svoje analogije u kopama naenim na Stupu, Rifniku, Kranju i Bledu. Posrebrena
gvozdena kopa iz groba 61 (T VII/61, T VIII/1), a pripada tipu sa masivnim, izdubljenim,
10

izvijenim bubreastim obruem. Malo izvijeni obru pokazuje i bronzana kopa iz Sremske
Mitrovice, iz V-VI veka, zatim bronzana kopa iz Glodina, gvozdena sa Rifnika. Nau kopu od
navedenih primeraka izdvaja trag srebrnog ukrasa ili oplate. Gvozdene kope sa Bonjia voa, kao
i bronzane, mogu se datovati u prvu polovinu VI veka, mada ni njihova kasnija upotreba ne moe
biti iskljuena (Milinkovi 1998: 143). Bitno je razmotriti i poloaj kopi u grobovima. Na
nekropoli u Rakovanima veoma je razliit. Uglavnom su naene na levom boku, a u nekoliko
sluajeva kod levog ili desnog ramena ili levo na pojasu. Mala pozlaena kopa se nalazila u krilu
pokojnika, a masivne bronzane kope iz grobova 33 i 34 stajale su na laktu. Zanimljiv je podatak da
su se obe bronzane narebrene kope nalazile u predelu cevanica. (Mileti, 1969: 148-149)
Utilitarni predmeti:
Iz groba 16 (T II/16, T VIII/ 13) potie predmet u vidu turpije, nejasne namene. Pripadao
je toaletnom ili nekom drugom priboru i esto je nalaen na lokalitetima iz ranog srednjeg veka.
Ovakav predmet naen je veoma fragmentovan u Viiu, zatim u Ibligu-Invillinu. Na primerak,
ini se, naen je u torbici to je bio sluaj i sa jednim primerkom iz Mungersdorfa u Nemakoj.
Uprkos injenici da je njegova namena nepoznata, poreklo iz germanskih, pogotovo almanskih i
bavarskih kulturnih krugova je utvreno. (Mileti, 1969: 149)
Namena drugog gvozdenog predmeta, najverovatnije ila takoe nije sa sigurnou
potvrena. Ono je naeno u grobu 51 (T V/51, T VIII/14). Nesumnjivo je antikog porekla i
koristilo se kod mnogih germanskih plemena kroz nekoliko vekova. Iz Kisombora potiu dva
komada, dok je na podruju Bosne i Hercegovine naeno na vie nalazita, i to kod Debelog brda i
Stupa kod Sarajeva, iz Viia i Mogorjela kod apljine. Sa Rifnika i Kranja, a i Velog Mluna u Istri
takoe imamo primeraka. Mnogo predmeta ovog tipa blisko rasporeenih moe svedoiti o
postojanju neke rimkse radionice na ovom podruju koja je i kasnije proizvodila, kroz doba seobe
naroda. Na ilu iz groba 51 kao i na turpijastom predmetu iz groba 16 primeena su dva
horizontalna ureza pri vratu to upuuje na istu radionicu. (Mileti, 1969: 149)
U grobu 58 (T V/58) i 65 (T VI/65) naeni su mali gvozdeni klinovi grupisani na jednom
mestu veoma slini rimskim. Mogli su pripadati obui, to je zakljueno po njihovom poloaju u
grobu, u blizini stopala. (Mileti, 1969: 150)
Zanimljiv nalaz predstavljaju tri gvozdena luka torbice sa kopicama iz grobova 16 (T II/16,
T VIII/10), 43 (T IV/ 43, T VIII 12) i 57, (T VI/57, T VII/11). Prva dva su skoro identina, jednako
izvijene konture i isto povijeni na krajevima dok je onaj iz groba 57 ravan sa jako stanjenim
krajevima. Ovakvih nalaza ima mnogo na grmanskim nekropolama V-VII veka, a nai se prema
11

svojim odlikama datuju VI vek. (Milinkovi, 1998: 147) Mnogi autori se ne slau oko njihove
namene- da li su lukovi torbica ili kresiva? Ipak je verovatnije da su nai primerci bili zavrni deo
torbice zbog ostataka donje opalte gde je mogla biti privrena torbica, prisustva kopice, oblika
itd. Luk iz groba 16 naen je sa kopom okrenutom prema dole, a uz njega turpijasti predmet i dva
kasnoantika novia. Ostala dva luka naena su pored levog ramena uz ostale predmete (kremenje,
kope, fragmente noeva, strelice...) i nisu mogli biti u vezi sa pojasom. Naena su tri luka na
Mogorjelu, identian komad u kasnoantikoj grobnici u Delilovcu kod Travnika, nekoliko
primeraka u Kranju i na Jakovo-Kormadinu. (Mileti, 1969: 150-151)
Nalaz dva kasnoantika novia u grobu 16 (T II/16, T VIII/2) nisu retka pojava na
nekropolama ovog perioda. Na Rifniku, u Kranju i u jednom grobu u Jakovo-Kormadinu naeni su
novii takoe. U grobu 16 novac je naen uz luk torbice i verovatno je pripadao njenom sadraju.
H. Rusens zapazio je da se u grobovima III-IV veka novii nalaze u ustima ili u ruci pokojnika, a u
VI i VII veku ovaj obiaj nestaje, a povremeno poloaj novca ukazuje da su smeteni u torbicu.
(Mileti, 1969: 153)
Oruje:
Na prelazu izmeu utilitarnih predmeta i oruja nalaze se noevi. Na Bonjia vou ih je
naeno deset u devet grobova. Neki su dobro sauvani dok ima i primeraka koji su veoma
fragmentovani. U nizu germanskih nekropola zapaeno je stavljanje noeva kao priloga u muke
kao i u enske grobove. To je sluaj i na nekropoli u Rakovanima ime je ona ukljuena u jednu
optu kulturnu sferu ranog srednjeg veka. Ipak je zapaena pojava koja noeve sa ove nekropole
ini jedinstvenim, a to je srebrna oplata i ugravirane linije du gornjeg ruba na est artefakata (iz
grobova 2, 4, 13, 33, 34, 53; T IX/1-6). Ovo navodi na zakljuke o postojanju jedne radionice iz
koje su potekli, ali i postavlja pitanja vezena za atribuiranje i ulogu koju su imali. Neeni su u
razliitim poloajima u grobu- kod glave, ramena, na grudima boku i izmeu nogu. Ovakve ureze
imao je i no sa nekropole iz Kranja i jedan fragmentovani no iz Nordendorfa. (Mileti, 1969: 151)
Uz luk torbice iz groba 43 nalazile su se jedna ili dve strelice koje su, prema tome, vrlo
verovatno pripadale njenom sadraju. Za predmet koji je identifikovan kao vrh strele moe se rei
samo da je bio prvougaonog preseka, dok se drugi fragment ne moe sa sigurnou identifikovati
zbog velike oteenosti. (Milinkovi, 1998:149) Strelice su zapaene na nizu germanskih nekropola,
kao i na Jakovo-Kormadinu. Navedne su kao est prilog germanskih ratnikih grobova, a najee
se nalaze u grupama od vie komada u predelu ake ili lakta. (Dimitrijevi, 1960: 19)

12

Dva veoma interesantna nalaza su sekire iz grobova 1 (T I/1, T IX/7) i 13 (T III/13). Na

germanskom podruju sreu se veoma esto mada u drugom obliku, to je u vezi sa germanskim
obiajem sahranjivanja pokojnika sa orujem. Obe sekire, identine po obliku, pokazuju antike
konture sa izrazito produenom otricom i sa veoma profilisanom glavom to se retko sree u toj
meri. Potpunu analogiju predstavljau tri sekire naene uz rimsku kuu na Stupu i sekira iz
Arheolokog muzeja u Zagrebu (naena u Savi kod Stare Gradike). Sline sekire potiu iz
Mogorjela, iz Japre. Verovatno je da ove sekire potiu iz iste radionice. Sekira iz groba 1 nalazila se
uz stopalo to je esta pojava kod germanskih grobova. Ova dva groba svakako predstavljaju muke
germanske grobove, a sekire, iako antikog oblika, mogu da se datuju u kraj V i prve decenije VI
veka. (Mileti, 1969: 152)
Zakljuno sa pregledom sekira iz grobova sa nekropole u Rakovanima, kratki pregled
inventara grobova ove nekropole bio bi zavren.

Grobovi sa vetaki deformisanim lobanjama

Da bi se bolje razumela pojava artificijelno deformisanih lobanja, koja se javlja i na
nekropoli u Rakovanima, potrebno je osvrnuti se i na poreklo i celokupan znaaj ovog fenomena u
modi ranog srednjeg veka. Cilj ovog obiaja za ije postizanje se ulagao veliki napor i koji je
pojedinca trajno obeleavao nije u potpunosti razjanjen. Temelj istraivanjima na ovom polju
postavio je Joakim Verner svojim pregledom rezultata ispitivanja ovog fenomena. Prema njemu
vetaka deformacija lobanja deci je prvenstveno obiaj Huna. (Pilari, 1970: 188) Pojava vetaki
deformisanih lobanja zapaena je jos u praistoriji, a do dananjih dana moe se videti na nekim
oblastima Afrike, Melanezije i June Amerike. Ve u IV veku pre nae ere Hipokrat u svom delu O
vazduhu, vodi i mestima spominje grupacije koje su svojim novoroenadima utiscima prstiju ili
bandairanjem menjali oblik lobanje. Ranija istraivanja dala su pretpostavke da je svrha ove
pojave izdvajanje individue plemikog porekla, meutim kada se osmotre ostali faktori ova
prepostavka ne moe biti potvrena u svim sluajevima. U alanskim nekropolama III-IV veka u
oblasti Donje Volge preko 70% pokopanih skeleta oba pola imalo je artificijelno deformisane
lobanje to odbacuje svaku mogunost izdvajanja ovih pojedinaca iz mase. Ovakav procenat
zabeleen je i na drugim nekropolama, a i sama nekropola u Rakovanima prema bogatstvu priloga
u grobovima sa deformisanim lobanjama, koji se ne razlikuje od ostalih ukopa, moe da svedoi
protiv ove hipoteze. Prema Verneru najstariji primerci koji vezuju ovu pojavu za doba seobe naroda
potiu iz tzv. Kenkol- grupe iz unutranje Azije. Smatralo se da je ova grupa mongolskog porekla,
ali novija istraivanja ovu tvrdnju donekle osporavaju. Problem datovanja ove grupe nije razjanjen.
Izneto je veoma iroko vremensko opredeljenje koje njeno trajanje vezuje za doba oko poetka
13

prvog veka i nakon toga. Jedan deo sarmatskih plemena preuzima ovu istonu modu poetkom III
veka, a ona svoju naglu ekspanziju na zapad doivljava uporedo sa hunskim osvajanjima. irila se
zajedno sa raznim drugim elementima hunske materijalne kulture, kao to su tzv. nomadska
ogledala, magini privesci za ma ili minue sa u krug savijenim i spojenim krajevima. U
junoruskim stepama upranjava se do u V vek, a u severnom Kavkazu i due se zadrava kod
Alana i Oseta. Rimski Goti praktikuju deformaciju lobanja do u rani VII vek, a Sarmati izmeu Tise
i Dunava ne znaju za nju u IV veku. Ovi podaci govore kako u irenju i upranjavanju ove mode
osim Huna uestvuju i Sarmati-Alani i mnoga germanska plemena. Kod Germana iz podunavskih
oblasti deformisane lobanje se zapaaju i kod mukih i kod enskih pojedinaca. Zanimljivo je da se
ova moda iri i u krugovima germanskih plemena koja nisu bila u direktnom kontaktu sa Hunima.
To je najizraenije u ekoj, Tiringiji i Burgundiji. Novija istraivanja su pokazala da se praktikuje i
kod Bavaraca i Alemana, kao i kod Germana u donjoj Austriji i Moravskoj i to uglavnom od strane
enskog dela populacije. U ovim oblastima zabeleene su lobanje sa mongoloidnim obelejima,
koje svedoe o meu-rasnom meanju. Moemo primetiti kako je prostor na kome je zabeleena
pojava ovog obiaja veoma irok proteui se od srednje Azije do zapadne Evrope. Pitanje je kako
je obiaj dospeo do najzapadnijih delova tj. do Burgunda. Moglo je doi usled privremenog
susedstva ovih grupa sa Alanima ili, pak putem kontakata koje su oni imali sa Hunima, iako je
njihov odnos bio okarakterisan ratnim sukobima. (Milinkovi, 1998: 153-154)
Antropoloka istraivanja na ljudskim ostacima sa nekropole Bonjia voe obuhvatila su
celokupan osteoloki materijal iz 66 grobova. Meu ovim materijalom najznaajnijoj grupi nalaza
pripadaju etiri lobanje na kojima su uoeni tragovi vetake deformacije. Od toga su tri pripadale
mukim individuama (iz grobova br. 7, 49, 61- T X), a jedna enskoj (grob br. 64). Veoma su jasni
tragovi nainjeni ljudskom rukom koji su doveli do sekundarne promene oblika glave. (Pilari
1970: 179-180) Bitan je podatak da su sve osobe sa ovako oblikovanom lobanjom bile odrasle
individue, to znai da je deformacija obavljena nekoliko decenija pre sahrane. To moe
umnogoemu biti vano, naroito kada je re o datovanju. (Milinkovi 1998: 151) Uoena je
slinost izmeu vetaki deformisanih lobanja iz grobova 49, 61, 64 koji se svi nalaze u junom
delu nekropole. Bliska ovoj grupi je takoe i lobanja iz groba 65 isto iz junog dela groblja. Tu se
postavlja pitanje da li se ovo moe objasniti pojavom jedne porodice koja je praktikovala vetako
deformisanje lobanja. Moe se konstatovati i da je u grobu 61, kao i u grobu 65 pronaena
posrebrena kopa, ali drugih slinosti u materijalnim nalazima nema. etvti grob sa deformisanom
lobanjom koji je pripadao eni , kako G. Pilari navodi, u antropolokom smislu nije blizak ranije
navedenim. Ovaj grob je smeten na drugom kraju nekropole, severozapadnom. Deformisanje
lobanja je u sva etiri primera izvedeno na isti nain, bandairanjem. (Pilari, 1970: 186-187)
14

Prema bogatstvu grobnih priloga ova etiri ukopa ne razlikuju se mnogo od ostalih ukopa na
nekropoli i na osnovu priloga ne mogu se doneti zakljuci o socijalnoj izdvojenosti pojedinaca sa
vetaki deformisanim lobanjama. (Milinkovi, 1998: 151)
Vetaki deformisane lobanje sa tla bive SFR Jugoslavije koje potiu iz perioda seobe
naroda sreemo u publikaciji M. Pardua. Pomenuta su nalazita Jakovo kod Surina, gde su naene
tri ovakve lobanje na Germanskoj nekrpoli iz VI veka, zatim Panevo sa isto tri analogna nalaza,
Vinkovci gde su naene dve lobanje i Batina sa jednom. Kasnije se ovom popisu pridruuju drugi
lokaliteti sa analognim nalazima deformisanih lobanja, kao Rifnik gde je naena jedna i Kranj gde
su naene tri deformisane lobanje. Nekropola Dravlje sadri osam ovakvih lobanja, est mukih i
dve enske, a Aleksandrovo kod Subotice i Ada kod Sente po jednu. . Miki u svom prilogu
dodaje nalaze sa planine Jelice kod aka, kao i nekropolu Gepida koja je prostorno locirana unutar
velike nekropole antikog Viminacijuma. (Miki, 1994: 133-134) Naveden je visok procenat
vetaki deformisanih lobanja u grobovima u okolini Viminacijuma i period trajanja nekropole
izmeu V i VII veka.(Miki, 2007:210-215)

Diskusija i zakljuna razmatranja

Relativno skromni nalazi sa nekropole na Bonjia vou, od pozlaene kope do
najjednostavnije gvozdene kope, jasno se mogu okarakterisati kao predmeti ije je rimsko ili
kasnoantiko poreklo sa sigurnou potvreno, ali i u predmete koji su proizali iz germanskog
kulturnog kruga i bili u upotrebi kod skoro svih germanskih etnikih grupacija. itav niz predmeta
je u vreme seobe bio preuzet od strane razliitih germanskih plemena pa su oni doiveli dalji razvoj
i postali svojina germanske kulturne sfere ukljuivi se u germansku nonju ili obiaje. Njihovo
antiko poreklo se samo uzgred spominje u genezi nekih tipova. To je sluaj sa naunicama sa
poliedrom ili korpicom, niskom perli, poliedrinim tamnoplavim perlama, perlama u vidu rozete,
ukrasnim iglama, jednostavnim lunim fibulama, ploastim fibulama, eljem, jednostavnim
narukvicama, koji su otkriveni na Bonjia vou. Nalazi svih ovih tipova veoma su zastupljeni na
nekropolama koje pripadaju Gotima, Gepidima, Langobardima, Bajuvarima, Almanima, Francima i
dr. Nalzi, najee orua, ali i drugih predmeta, koji u svom obliku nisu doiveli nikakve promene
ostaju u upotrebi kod ovih grupacija. To na naoj nekropoli pokazuje pojava ila i klinia na
primer. Nalazi sekira iz dva groba jasno oslikavaju ovaj fenomen gde je predmet isto antikog
oblika korien u svrhe isto germanskog obiaja, postavljanja oruja u grobove. Takoe ima nalaza
koji su proizali iz germanske kulturne svojine, kao skoro sve kope koje se u velikom broju
pojavljuju, posrebrena narukvica sa ukraenim krajevima, lukovi torbica, strelice, posrebreni i
ukraeni noevi, sasvim jednostavno i malobrojno prstenje. Prema zastupljenosti odreenih vrsta
15

nalaza najslinije naoj su nekropola u Kranju, Rifniku, Bledu i Jakovu. Kranjski grobovi pripisuju
se Langobardima, sa istonogotskim i autohtonim romanizovanim grobovima. Datuje se u VI vek,
eventualno poetak VII. Nekropola Bled uglavnom je atribuirana autohtonom romanizovanom
stanovnitvu takoe iz VI i sa poetka VII veka, dok je ona u Rifniku datovana u prvu polovinu VI
veka i na njoj se primeuju tragovi delimino autohtonih, delimino langobardskih i istonogotskih
itelja. (Mileti, 1969: 155-156) Nekropola u Jakovu datovana je u prvu polovinu VI veka i
odreena kao gepidska. (Dimitrijevi, 1960: 44) Stepen slinosti sa ovim nekropolama je razliit. Sa
nekropole Kranj analogni predemti su zastupljeni u najveoj meri, na primer pozlaen kopica,
srebrni stilus, kopa ukraena urezanom trakom, narebrena kopa sa profilisanim trnom, pojava
torbice. Ovi nalazi, osim stilusa, pripadaju germanskoj kulturnoj zaostavtini. Sa druge strane, samo
na Jakovu uoeni su nalazi poput naunica sa kockom, perle u vidu rozete ili perle od kamena
peara. U izvesnoj meri analognih nalaza ima i na nekropolama iz Istre, Bakog Monotora,
Dubravice, Beograda, Novih Banovaca, Mihaljevia, Korita itd. U pogledu pojedinih nalaza,
analogije su vrlo bliske i este sa nizom germanskih nekropola, koje nalazimo na prostoru od june
Rusije do panije, kroz koje je nekropola na Bonjia vou ukljuena u iroki kulturni krug
evropskog ranog srednjeg veka. (Mileti, 1969: 155-156) Neravnomernost redova esta je pojava na
nekropolama ovog perioda, a moe biti uslovljena i konfiguracijom terena. to se tie orijentacije
grobova u dva smera, jugozapad-severoistok i istok-zapad, to je ranije navedeno, ova nekropola se
ukljuuje u grupu grobalja u koje je takoe uvrtena nekropola Jakovo-Kormadin, kao gepidska.
(Dimitrijevi, 1960:44) Na nizu nekropola koje su izvedene u toku izlaganja javljaju se vea
grupisanja ili dvojni grobovi, ali ova pojava nije zabeleena na Bonjia vou. Nema ni tragova
pljakanja grobova. Jo je izdvaja i pojava ve pomenutih drvenih ploa uz istovremeno
sahranjivanje u prostu zemlju. Po velikom broju grobova koji su imali drvene okvire ili ploe, a
naroito pojava pokojnika poloenih u izdubljeno poludeblo veu ovu nekropolu za nekropole
germanske pripadnosti, ali na osnovu ovog podatka blia atribucija nije mogua. Pojava vetaki
deformisanih lobanja na ovoj nekropoli, prema N. Mileti, dovodi je u vezu sa germanskim,
odnosno istonogotskim prisustvom. Vinski, meutim, nekropolu svrstava u grupaciju takozvanih
kompleksnih grobalja, gde su se osim autohtonih itelja pokopavali i lanovi istonogotske
zajednice, uglavnom u manjem broju. Ako uzmemo u obzir da je u Rakovanima obiaj vetakog
deformisanja lobanja primenjivan kod ena kao i kod mukaraca, moemo nekropolu dovesti u vezu
sa Germanima iz Podunavlja. Detaljnije odreivanje nije mogue odvesti dalje od pretpostavke da
je ovde re o Istonim Gotima. Jedan od razloga za to je veoma slaba istraenost grobova sa sa
jasno definisanih istonogotskih nekropola. Uz pomo odgovarajuih arheolokih podataka i
antropolokih zapaanja moe se dobiti priblian prostor u koji moemo hronoloki smestiti ovu
16

nekropolu, a najvie autora predlae period kraja V veka do okvirno pred kraj VI veka (Milinkovi,
1997: 155)
Prema svim iznetim podacima moe se sa razlogom pretpostaviti da je u Rakovanima
pokopana jedna manja zajednica od svega nekoliko porodica, sa dominantnim germanskim
elementom, u kojoj nije bilo naglaenih socijalnih razlika.

17

Bibliografija:
Dimitrijevi, D, 1960. Gepidska nekropola Kormadin kod Jakova, Novi Sad;
Miki, , 1994. Antropoloki osvrt na vetaki deformisane lobanje iz perioda velike seobe
naroda. Zbornik Narodnog muzeja, Beograd XV/1, str. 133-138;
Miki, , 2007. Nekropole iz perioda seobe naroda u Viminacijumu- antropoloka revizija.
U: Arhaika 1, str. 209-216;
Mileti, N, 1969. Ranosrednjovekovna nekropola u Rakovanima kod Prijedora. Glasnik
Zemaljskog muzeja u Sarajevu, str 119-158;
Milinkovi, M, 1998. Germanska plemena na Balkanu. Arheoloki nalazi iz vremena seobe
naroda. Nepublikovana doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu;
Pilari, G, 1970. Antropoloka istraivanja artificijelno deformiranih lubanja iz
ranosrednjovjekovne nekropole u Rakovanima kod Prijedora. Glasnik Zemaljskog muzeja u
Sarajevu, str 179-193;
Vinski, Z, 1986. Epoha seobe naroda, u: Ranji srednji vijek, Beograd-Zagreb-Mostar;
Vinski, Z, Kasnoantika batina u grobovima ranog srednjeg vijeka kao injenica i kao
problem, u: Kongres arheologa Jugoslavije, Ljubljana 1963, I, Beograd 1964.

18

Prilozi:

Tabla I (Mileti, 1969)

19

Tabla II (Mileti, 1969)

20

Tabla III (Mileti, 1969)

21

Tabla IV (Mileti 1969)

22

Tabla V (Mileti, 1969)

23

Tabla VI (Mileti, 1969)

24

Tabla VII (Mileti, 1969)

25

Tabla VIII (Mileti, 1969)

26

Tabla IX (Mileti, 1969)

27

Tabla X (Pilari, 1970)

28