Profesionalna toksikologija

Prof. dr Petar Bulat

Medicinski fakultet Beograd

Sadraj

Medicina rada;
Istorijat medicine rada;
Zakonske osnove;
Profesionalna toksikologija;
Merenje hemijskih tetnosti u radnoj
sredini;
Bioloki monitoring;
Ambijentalni vs. Bioloki monitoring.

Medicina rada
Multidisciplinarna oblast medicine
usmerena na zatitu i poboljanje
zdravlja zaposlenih, odravanje i
razvoj radne sposobnosti radnika i
omoguavanje fizikog, mentalnog i
socijalnog blagostanja zaposlenih.

Zadaci medicine rada

Unapreenje i promocija zdravlja na
radnom mestu;
Procena rizika na radnom mestu;
Prevencija profesionalnih bolesti i bolesti
u vezi sa radom;
Prevencija povreda na radu;
Dijagnostika i leenje profesionalni
bolesti, bolesti u vezi s radom i povreda
na radu;
Ocena radne sposobnosti.

Istorijat medicine rada

Vina - prenje cinobarita isparenja
Hg;
Hipokrat - znaaj zanimanja;
Avicena -olovne kolike;
Agrikola oko 1500 g. - De re
metalica;
Ramazini 1700. g. - De morbis
artificum diatriba.

Istorijat medicine rada u

Srbiji i Crnoj Gori
Despot Stefan Lazarevi-propis o
rudarenju;
Mraovi (1825.) i Lazarevi (1888.)
opisuju trovanja sa Hg i Pb;
1953. - Kliniki centar za profesionalne
bolesti;
1959. - Institut za medicinu rada.

Profesionalne tetnosti
Svi tetni inioci koji se javljaju u
radnom procesu koji potencijalno
oteuju zdravlje.

Podela

Fiziki faktori;
Hemijski faktori;
Bioloki faktori;
Psihosocijalni faktori.

Profesionalne tetnosti Vs.

Profesionalne opasnosti
Profesionalne tetnosti

Profesionalne opasnosti

Dugotrajno delovanje;
Dovode do
profesionalnih
oboljenja i bolesti u
vezi s radom.

Stalno prisutne, ali

deluju kratkotrajno;
Dovode do povreda na
radu.

Maksimalno dozvoljene
koncentracije (MDK)
Koncentracije hemijskih tetnosti
kojima, prema aktuelnim saznanjima,
radnici mogu biti izloeni 8 sati
dnevno 5 dana u nedelji tokom
itavog radnog veka a da im zdravlje
ne bude oteeno.

Profesionalne bolesti
Odreene bolesti nastale u toku
staa osiguranja, prouzrokovane
duim neposrednim uticajem procesa
rada i uslova rada na radnim
mestima, odnosno poslovima koje je
osiguranik obavljao.

Bolesti u vezi s radom

Multikauzalne bolesti koje su na neki
nain, ne uvek uzrono, povezane sa
zanimanjem ili uslovima rada.

Povreda na radu
Svaka povreda osiguranika
prouzrokovana neposrednim i
kratkotrajnim mehanikim ili hemijskim
dejstvom, kao i povreda prouzrokovana
naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjem tela ili drugim
promenama fiziolokog stanja organizma,
ako je takva povreda uzrono vezana za
obavljanje poslova odnosno radnih
zadataka.

Epidemiologija
profesionalnih bolesti i
povreda na radu ILO

Profesionalnih bolesti - oko 160 miliona;

Povrede na radu - oko 250 miliona;
Smrtne povrede - oko 355 000 godinje;
Smrt zbog povreda i profesion. bolesti
od 1,9-2,3 miliona;
Ukupni trokovi-4% BDP ili
1.260.000.000.000 $

Zakonska osnova
Zakon o zdravstvenoj zatiti (2005);
Zakon o bezednosti i zdravlju na radu
(2005);
Pravilnik o nainu i postupku procen rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini (2006);
Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanju
opreme za rad i ispitivanju uslova radne
sredine (2006);
Pravilnik o ptrethodnim i periodinim
pregledima zaposlenih na radnim mestima
sa poveanim rizikom (2007).

Profesionalna toksikologija
Grana medicinske toksikologije koja se
bavi:
Identifikacijom hemijskih tetnosti u radnoj
sredini;
Ranom dijagnostikom eventualnih toksinih
efekata hemikalija prisutnih u radnoj sredini;
Preduzimanjem preventivnih mera kojima bi
se spreila ili smanjila izloenost hemijskim
tetnostima zaposlenih;
Terapijom otrovanih.

Profesionalna toksikologijaIstorijat
Prva profesionalna trovanja jo u
antikom dobu;
Razvoj industrije u XIX veku uzrokovao
nagli porast hroninih trovanja;
Od sedamdesetih godina XX veka broj
profesionalnih trovanja opada u
razvijenim zemljama;
Aktuelno-profesionalna maligna
oboljenja.

Profesionalna toksikologija versus

akutna toksikologija
Profesionalna
tokskologija

Akutna
toksikologija

Tip trovanja

Hronina

Akutna

Put ulaska

Inhalacija
Preko koe

Peros
Parenteralno

Vani

Uglavnom sudskomedicinski znaaj

Bioloki markeri

Izvori profesionalne ekspozicije

hemijskim tetnostima

Proizvodnja
Skladitenje
Promet
Distribucija
Upotreba

Faktori koji utiu na ispoljavanje

toksinih efekata hemikalija pri
profesionalnoj ekspoziciji
Fiziko-hemijska svojstva toksine
materije;
Koncentracija hemijske materije u
vazduhu;
Duina ekspozicije;
Minutni volumen disanja-odnosno teina
rada;
Lina zatitna sredstva;
Metaboliki fenotip;
Opte stanje organizma;

Procena ekspozicije hemijskim

tetnostima
1. Radna anamneza;
2. Merenje hemijskih tetnosti u radnoj
sredini;
3. Bioloki monitoring;
4. Sinteza dobijenih podataka.

1. Radna anamneza
Polazna osnova u proceni ekspozicije;
Zasniva se na prikupljanju podataka
o proizvodnom procesu, nainu
obavljanja posla, trajanju operacija,
prisutnim tetnostima, preduzetim
merama bezbednosti i zdravlja na
radu.

2. Ambijentalni monitoring
Najee koriena metoda za
procenu ekspozicije na radnom
mestu.
Zasniva se na odreivanju tetnosti u
radnoj sredini.

2. Ambijentalni monitoring
Stacionarni-kontinuirani monitoring;
Spot monitoring;
Personalni monitoring.

2. Ambijentalni monitoring
Personalni monitoring:
Aktivni;
Pasivni;
Sa direktnim oitavanjem.

3. Bioloki monitoring
Bioloki monitoring je jedna od
metoda za procenu ekspozicije.
Zasniva se na odreivanju
koncentracije hemijske materije ili
njenog metabolita u biolokom
materijalu odnosno odreivanju
specifinih promena u fiziolokim
funkcijama organizma nastalim usled
delovanja odreene hemikalije.

3. Bioloki monitoring
Bioloki markeri ekspozicije
Odreivanje koncentracije hemijske
materije ili njenog metabolita u
biolokom materijalu.

Bioloki markeri efekta

Odreivanje specifinih promena u
fiziolokim funkcijama organizma
nastalim usled delovanja odreene
hemikalije.

Bioloki markeri
Bioloki markeri ekspozicije

Bioloki markeri efekta

Metabolit

DNA-privesci

Somatske promene

Interna doza

Bioloki aktivna
doza

Rani bioloki
efekti

Ekspozicija
Wiliam N. Rom. Environmental & Occupational Medicine. 178:1998

Bioloki markeri
osetljivosti

Hipo ili hiperplazija

Izmena strukture
i/ili funkcije

Klinike
manifestacija

3. Bioloki monitoringprimeri
Bioloki markeri ekspozicije
Pb u krvi i urinu;
Hg u krvi i urinu;
Trans mukonska kiselina u urinu;
Trihlorsiretna kiselina u urinu;
2,5 heksandion u urinu;
Stiren u izdahnutom vazduhu;
Stiren u krvi;
Mandelina kiselina u urinu.

3. Bioloki monitoringprimeri
Bioloki markeri efekta
Eritrocitni protoporfirin;
Koproporfirin u urinu;
2 mikroglubulin u urinu;
1 mikroglubulin u urinu;
Aktivnost eritrocitne acetilholinesteraze.

3. Bioloki monitoring-faktori
koji utiu na rezultat
Vreme uzorkovanja:
Pre rada;
U toku rada;
Na kraju rada;
Poslednjeg radnog dana u nedelji na
kraju smene.

3. Bioloki monitoring-faktori
koji utiu na rezultat
Efekat dilucije/koncentracije urina:
Koncentracija
metabolita;
Koncentracija
kreatinina;
Koncentracija
urina;
Koncentracija
teinu urina.

materije ili njenog

izraena na gram
izraena na osmolarnost
izraena na specifinu

3. Bioloki monitoring-faktori
koji utiu na rezultat
Individualne razlike:
I
I
I
I

faza metabolizma brza, II faza spora;

i II faza metabolizma brze;
faza metabolizma spora, II faza brza;
i II faza metabolizma spore.

3. Bioloki monitoring-faktori
koji utiu na rezultat
Manipulacija uzorkom:
Ispitanika;
Osobe koja prikuplja uzorke;
Laboratorije.

Ambijentalni vs. Bioloki

monitoring
Ambijentaln
i monitoring

Bioloki
monitoring

Broj materija koji je mogue pratiti

Cena

Dermalna ekspozicija

++

Efekat zatitnih sredstava

Komplikovani matematiki modeli za

proraun ekspozicije

Korekcija prema minutnom volumenu

disanja

Peak vrednosti

Brzina dobijanja rezultata

+/-

+/-

Pouzdanost rezultata

4. Sinteza rezultata
Prikupljanje svih raspoloivih
podataka u cilju procene ekspozicije;
Meusobno uporeivanje dobijenih
podataka;
Donoenje zakljuka o ekspoziciji i
eventualnoj potrebi za terapijom.

Terapija
Relativno mali broj antidota;
Terapija samo u stacionarnim
ustanovama;
Uspenost terapije se procenjuje na
osnovu biolokih markera;
Po zavrenom leenju procenjuje se
radna sposobnost.